«Жафокаш онанг доимо румол ураб, ёпинчик ичида юргани учун бу ишидан хеч качон пушаймон булмади, аксинча у жуда бахтиёр сшади» шивирлади отаси. «Ва хеч ким онангнинг гузаллигида хеч кандай нуксон, камчилик сезмади, шундай смасми? Хакикий гузаллик инсоннинг ташки куринишида смас, балки унинг юрагидадир! Хакикий бахт курган нарсангда смас, балки куринмаган жойдадир... Хакикий севги килингани маълум нарсада смас, балки килингани холда билинмайдиган, куринмайдиган жойдадир!».
Alloh rozi bo'lsin. qalblarni larzaga keltiradigan hikoya ekan. Ona ham bu dunyoga bir marta keladi. lekin ming marta o'lib tiriladi. O'sha ona ham qulog'ini farzandiga berib qalbini asriy muzliklarning bosishidan, badanini tikan changaklardan tozalagan. o'zida yo'q bo'lsa hech gap emas. lekin farzandidagi kamchilikni ko'rsa ezilardi. Tarjimonga va hurmatli forumdoshlarga ikki dunyo saodatini tilab qolaman