-
Assalomu alaykum!
Aziz forumdoshlar bu mavzuda sizning e'tiboringizga bugungi kun voqealaridan, yani turmushimizda va umuman har kuni duch kelayotgan ba'zi muammoli holatlar haqidagi hikoyalarni havola qilmoqchiman! Ushbu hikoyalarning barchasi bo'lgan voqealar. Hikoyalarni o'qib fikrlaringizni bildirasiz digan umiddaman! Allohdan ushbu ishimda madad so'rab birinchi hikoyani sizga havola qilaman. Har bir hikoyadan hulosa chiqarish har kimning o'ziga havola.
Bekatdagi suhbat
Bir kuni bekatda avtobus kutayotgan edim. Bekatda o’tirgan hushro’ygina, ammo yarim yalang’och kiyingan bir qizcha diqqatimni tortdi. Transport kelgunicha, oramizda suhbat bo’lib o’tdi. Suhbatni qanday bo’lsa, shundayligicha qog’ozga tushirishga harakat qildim.
- Kechirasan, singlim nechanchi sinfda o’qiysan?
- Sakkizinchi, nimeydi?
- Shundoq o’zim. O’zingni tutishingga qarab biron litsey yoki kollej o’quvchisi deb o’yladim.
- Ota — onang o’zbekmi?
- Ha. Ular o’zbeklar. Nimaga buni so’rayapsiz?
- Shunchaki. Yoki dugonalaring rus qizlarmi?
- Yo’q unday emas. To’g’ri uch — to’rtta rus dugonalarim ham bor.
- Ovrupaliklar singari kiyinib olganingni ko’rib, shunday hayolga keldim.
- Tushunmadim, kiyinishim yomonmi? Nimasi yoqmadi sizga?
- Sening o’zingga yoqadimi? O’zing bunga qanday munosabat bildirasan?
- Albatta yoqadi, yoqmasa shunday yurarmidim?
- Ota—onang bunga qanday qarashadi, bunday yurishdan qaytarishmaydimi?
- Nabarot. O’zlari olib berishadi bunaqa kiyimlarni.
- Hafa bo’lmagin-u, bunday yurishing o’zbek qizlariga umuman yarashmaydi.
- Yarashmasa — yarashmas. O’zbek qizlari qanday kiyinishadi? Uzun ko’ylak, lozimmi? Bu hozirgi zamonga mos emas.
- Siz o’zi televizor ko’rasizmi? — so’radi qizcha.
- Onda — sonda ko’rib turaman, nimeydi?
- Faqat O’zbekiston kanallarini ko’rsangiz kerak-da? "œKamalak"ni, "œKabel"ni ko’rmaysizmi?
- Yo’q, menda unaqa imkoniyat yo’q.
- Agar bu kanallar orqali qo’yilayotgan kinolarni ko’rganizda meni ko’rib hayron qolmasdiz!
- Huddi o’g’il bolalardek kiyinib olganing meni taajjubga solyapti.
- Mejdu prochim, o’g’il bolalarga qornini ochib yurishlik yarashmaydi. Qizlarga esa bu yarashadi. Yoki siz kindigini ko’rsatib, qornini ochib yurgan bironta o’g’il bolani ko’rganmisiz? Bu MODA! Bu madaniyat faqat qizlar uchun!
- Demak, o’g’il bolalar Alloh ko’rsatish harom qilgan joylarini berkitib yuradi. Sen kabi qizlar esa"¦
- Ha, siz mullamisiz? Meni buvim ham namoz o’qiydilar!
- Unday bo’lsa, buving seni bunday yurishdan qaytarmaganmi?
- Qaytarganlar. Faqat ularni oldilariga bunday kiyimda bormayman-da.
- Faqat ko’chada, o’zingni ko’z-ko’z qilib shunaqa yarim yalang’och yurasan, shundaymi?
- Men bilan hech kimni ishi bo’lmasin! Xo’jayinlik qiladigan o’z ota — onam bor! Bildiyzmi?
Qizchaga boshqa gapirish, tushuntirish befoyda ekanini anglab, suhbatni yakunlashga qaror qildim. Ha-ya, avtobus ham kelib qolgandi.
Rahmatulloh
"œMusulmonlar taqvimi" kitobidan olindi.
-
Assalamu alaykum!
Jazakahllah, opajon!!!
-
Avtobusda ketar ekanman, yonimdagi o‘rindiqda o‘tirgan yo‘lovchiga qarayman. O‘n olti-o‘n yetti yoshlardagi bu yigitcha qo‘lidagi telefonni o‘ynab o‘tirar, hozirzamon bolasi ekanligi bilinib turardi.
Bekorchilikdan kuzatib bordim. U ham zerikdi, shekilli, qo‘l telefonini ishga soldi. E’tibor bersam, yarim soat ichida oltita qizga "œsevgi" izhor qildi. Har bir muvaffaqiyatidan so‘ng esa o‘rtog‘iga sim qoqib maqtandi.
Ko‘nglim g‘ash tortdi. Manzilga yetgach, bir do‘stimga bu haqda gapirib berdim. U esa:
— Bu hali o‘spirin yigitchaning muhabbati. Sen "œhaqiqiy muhabbatlar"ni bilmaysan, shekilli, — dedi qah-qah otib.
Otabekning avlodi ekanligimizga shubhalanib qoldim. Odam Atoning tengdoshi bo‘lgan insoniy muhabbatda mavjud bo‘lgan axloq qoidalari nahot bugun o‘z rangini yo‘qotdi?!
Qalbimdagi yarimjon ishonch bilan talabalar orasida so‘rovnoma o‘tkazishga qaror qildim. Talabalar turar joyidagi bo‘sh vaqtimizdan foydalanib, talaba yoshlardan so‘rov qog‘ozlarini to‘ldirishni iltimos qildim. 50 ta talabadan 23 tasi talabalarning muhabbatga oshufta bo‘lishlariga sabab zerikish, bekorchilik deb hisoblashsa, 16 tasi "œmuhabbat uchun vaqt yo‘q"ligini e’tirof etdi. Qolgan talabalar esa (11 ta) talabalikdagi muhabbatni haqiqiy sevgi deb sanashar ekan.
Bu, albatta, nisbiy holat. Haqiqiy vaziyatni esa har bir inson o‘zidan qidirsa, maqsadga muvofiq bo‘lar edi.
Sitora TOJIDDINOVA,
O‘zMU talabasi
hurriyat gazetasidan
-
Bugun tasatturni qoloqlik belgisi hisoblovchilar faqat biz kabi yosh qizchalar emas.Achinarlisi bunday fikrlar ota-onalar tomonidan singdirilayotgani.Dugonalarim va bazi opa-singillarimga achinib ketaman aziz shanlarini poymol qilib yashayotganlariga.Uzlarini nima kutayotganini bilsalarda bazilari nafslarini boshqara olmay halokatga uzlarini qurbon qilib yashamoqdalar.Bazi internet sahifalarida u'zbek ayollari u'zbeklik va muslimalikni haqoratlash darajasida maqolalar va bahslar uyishtirayotganiga tomoshabin bulib qarab tura olmaydi inson...
-
O’zlaridan so’rang!
Yaqinda qishlog’imizda taomilga hilof, kamdan — kam uchraydigan voqea ro’y berdi: TO’Y ICHKILIKSIZ OTDI! Davradagilar hayron, egulik ne’matlar muhayyo, shira — sharbat serob, shirmoyi non, qo’y va parranda go’shtidan tayyorlangan taomlar keltirildi. Ammo "œbir narsa" ko’rinmaydi: aroq- vinodan darak yo’q. Kimlar bunga befarq qarasa ham, ba’zilar bezovta, har tomonga alanglab qolishdi.
Ashaddiy ichuvchilardan bo’lsa kerak, oliftanamo yigit ovozini baland ko’tarib: "œObi zam — zamdan ham bo’lsin!" dedi.
- Hay, hay, tavba qil. Harom ichkilikni tabarruk zam-zam suviga tenglama! — tanbeh berdi mo’ysafidlardan biri.
Kayf qilishga ishqiboz bir boyvachcha to’y egasiga o’shqirdi:
- Hasislik qilgan bilan boyimaysan. Aroqsiz toy — to’y emas!
- Kambag’allashishdan havfsirab emas, ALLOHDAN qo’rqib dinimizda taqiqlangan harom narsani odamlarga ravo ko’rmadim, - dedi honadon sohibi.
Boy badavlat hisoblangan honadonda to’yning aroqsiz o’tishi duv — duv gapga sabab bo’ldi. Diyonatli kishilar bu yahshi alomat ekanini anglab, shukur qildilar. Mas’ul lavozimda ishlaydigan do’sti to’y egasidan so’radi:
- Nega ichkilik qo’ymadingiz?
- Musulmonman, axir.
- Boshqalar qo’yishdi — ku! Ular musulmon emasmi?
- Buni ularning o’zidan so’rang"¦
Fozil Zohid
Musulmonlar taqvim kitobidan.
-
BEZOVTA QALB NOLASI
Assalamu alaykum va rohmatullohi va barokatuh.
Hurmatli Hilol hodimlari. Men avallari shim kiyib, sochlarimni ko’z-ko’z qilib yoyib, chiroyli kiyimlarni kiyib, xullas, o’zimga judayam oro berib yurardim. Ko’chalarda sho’x kulgilarim bilan hammani o’zimga jalb qilishga intilardim. Orada o’zimdan kichik bola bilan tanishib, uning so’zlariga laqqa tushib, menga uylanmoqchi bo’lgan yigitdan yuz o’girdim. O’qishni bitirib, o’sha yigit uchun institutda ishga qoldim (u hali talaba edi). Yaxshi ishlar taklif qilishdi, lekin unamadim. Men xayolimda bahtiyor edim. Men tenggi qizlar turmushga chiqib, yigitlar uylanib bo’lishdi. Bir kuni unga: Hech bo’lmasa, belgilab oling, dedim. U har turli bahonalar qildi. Shundan keyin qalbim bezovta bo’la boshladi. Xullas, bir kuni u: Bekorga sizni sevgan ekanman, dedi. Nafratdan titrab ketdim. Shundan keyin hech kimga e’tibor bermaydigan, sevgi to’grisida gapirganlarga qo’l siltaydigan, qahrli bo’lib qoldim. Ilmga kirishdim, hozir nomzodlik ishi yoqlash arafasidaman. Ammo aspiranturada birga o’qiganim bir namozxon yigitning diniy mavzudagi gaplari qalbimda yangicha tuyg’ularni uyg’otdi. Men o’limdan qo’rqmasdim, chunki o’lib ketsam, orqamda mensiz qiynaladigan erim, farzandlarim yo’q, uydagilar ham mendan bezor bo’lishgan, deb o’ylardim. Endi esa namozxon yigitning so’zlari qalbimda qo’rquv Xudodan, hisob-kitobdan qo’rquv uyg’otgan edi. O’zimdan uyala boshladim, avval faqat bomdod namozini, keyin xuftonni, keyinchalik esa, qazo qilib bo’lsa-da, besh vaqt namozni o’qiy boshladim. Bir kuni tush ko’rdim, oppoq libosli farishtalar meni osmonga olib chiqishdi, so’ng kimsasiz dashtga oborishdi. Hayron bo’lib, ulardan, nimaga bu joy kimsasiz, nimaga hech narsa yo’q deb so’radim. Ular menga: Bu sening bir kuning, sen namozlaringni qazo qilib o’qiyapsan, shuning uchun shu kuning bo’sh qoldi , deyishdi. Ertasidan besh mahal namozni vaqtida o’qiy boshladim. Ammo qalbim hamon behalovat edi. Ko’chada ro’molli qizlarni ko’rganimda, ularga havas bilan boqardim. Nihoyat, hech kimning so’ziga qaramay, men ham ro’mol o’radim. Endi bir oz xotirjamdayman. To’la xotirjam bo’lolmayotganimga esa, mening o’tmishim xalaqit bermoqda. Azizlar, ayting-chi, oldingi holatim, ya’ni, shim kiyib, sochlarimni turli xil turmaklab, o’zimni ko’z-ko’z qilib yurganimni Alloh kechirdimikan. Afsuslarim cheksiz, eslasam, yuragim tirnaladi, bilmayman, men ham Alloh sevgan bandalardan bo’la olamanmi?..
Iltimos, savolimga befarq qaramangiz, javobingizni kutaman. Alloh sizlardan rozi bo’lsin.
Hurmat ila Nodira
Hilol taqvimi 1-son 1428 yil
-
Assalamu alaykum,Noza.
Bu hikoyani o'qib ko'zimga yosh keldi.
Juda ham rahmim keldi bu singlimizga(opamizga)
Noza sizga bir iltimos bor edi. Shu Nodirahonni manzillarini yoki ularni o'zlarini topishni iloji bormikin???
-
Oxirat hovlisi.
- Umrimning asosiy qismini hovli, uy joy qurish bilan o'tkazdim desam hato qilmagan bo'laman,-dedi o'zini tanishtirar ekan Umrzoq aka. - Dastlab o'zimga chiroyli hovli qura boshladim. Hovli bitar bitmas bolalar ham katta bo'lib qolishdi. Endi ularga uy qurish uchun mablag' yig'a boshladim. Shu tariqa besh o'g'limga dang'illama imoratlar soldim.
Umrzoq akaning so'zlarini tinglagan Abdulla aka bir vaqtlari otasining:O'glim, dunyoning mehri issiq bo'ladi, dunyo hovlisiga qattiq berilib ketib oxirat diyorini unutib qo'yma", degan nasihatini esladi va:
- Umrzoq aka, endi nima bilan shug'ullanyapsiz?, deb so'radi.
- Nabiralarimga imorat solaymi, deb turibman,-dedi Umrzoq aka.
- Insonning farzandlarini, nabiralarini o'ylab ish tutish yahshi ish albatta. Shu bilan birga oxirat hovlingizni ham obod qilyapsizmi?- dedi Abdulla aka kulimsirab.
- Oxirat hovlisi? Iya, hali narigi dunyo uchun ham hovli qurishga to'g'ri keladimi?- dedi ajablanib Umrzoq aka.
- Ha, albatta, oxiratda ham hovli kerak bo'ladi. Tayin uy joyi bo'lmagan kishi bu dunyoda qancha qiynalsa, oxirat hovlisi bo'lmagan kishi undan-da ko'proq qiynaladi,- dedi Abdulla aka.
- Oxirat hovlisini qurish uchun nima kerak?
- O'zingiz ta'kidlaganingizdek, hovli qurish uchun mablag' to'plash lozim. Alloh va oxirat kuniga ishonib, yahshi amallar qilsak, bula oxirat diyori uchun mablag' bo'lib tushadi.Aksincha, ularni unutib qo'ysak oxiratimizni ham unutgan bo'lamiz. Yoki savob ishlarni bir qilib keyin to'htatib qo'ysak, oxirat hovlimizni mablag'ini, uning qurilishini to'htatib qo'ygan bo'lamiz.
Azizlar, dunyo hovlisi bilan birgalikda oxirat hovlisini ham obod qilishga kirishaylik!
"Musulmonlar taqvim kitobidan".1428.1-kitob.
-
Yomon hotima.
Bir do’stim shunday voqeani hikoya qilib bergan edi. Institutda o’qib yurgan payitlarimda boy oilaning farzandi bo’lgan bir kursdoshim bo’lardi. U hamma narsani pul bilan o’lchar, kayf — safoni barcha narsadan ustun qo’yardi. O’zining ojiz inson ekanini sedan chiqarib, tiliga ham erk berib yuborgandi. Hatto bir kuni: "œMen o’lsam, jahannamga tushaman. Birga yuradigan qizlarim, men bilan birga aroq ichadigan o’rtoqlarim ham u erga tushishadi. Jannatga kirganimning foydasi yo’q, chunki men u erda zerikib qolaman, hech kimni tanimasam"¦".
Yigit bu gaplarni gapira turib, o’ziga o’zi hokum qilganini bilmagandir, balki. Shunchaki o’rtoqlarini kuldirish uchun "œvaldiragandir".
Oqibatni qarangki, ko’p o’tmay o’sha yigit o’zini o’zi osib o’ldirdi. Bu voqea ko’pchilikka ibrat bo’ladigan darajada edi.
Bahromiddin.
Musulmonlar taqvim kitobidan.
-
Rohatoy opa sizdan Alloh rozi bu'lsin .Biz ham Toshkentda yashab turgan vaqtimizda Musulmonlar taqvim kitobchasi va Hidoyat jurnali oilamizni ajralmas du'stlari edi.Mana hozir siz singari opajonlarimni yahshiliklaring evaziga bu dustlarimdan yan habarlar olayapman.
-
Rohatoy opa sizdan Alloh rozi bu'lsin .Biz ham Toshkentda yashab turgan vaqtimizda Musulmonlar taqvim kitobchasi va Hidoyat jurnali oilamizni ajralmas du'stlari edi.Mana hozir siz singari opajonlarimni yahshiliklaring evaziga bu dustlarimdan yan habarlar olayapman.
Singiljonim Masturaxon! Samimiy fikringiz uchun tashakkur sizga!
Biz qilayotgan ish sizga ozgina bo'lsada quvonch ulashayotganidan hursandmiz! Inshaolloh sizni doim "Musulmonlar taqvim kitobi" va yurtimizda chiqayotgan boshqa shu kabi nashrlardan bohabar qilib turamiz!
Yana eng oxirgi taqvim kitobidagi ba'zi hikoyalarni sizga va boshqalarga taqdim qilamiz! Allohni O'zi bizga madatkor bo'lsin!
-
Qaytar dunyo
Bir keksa ayol bo’lardi. O’g’linikiga kelsa, kelini uyga kiritmas, qo’liga ozgina eguliklar berib jo’natib yuborardi. Ko’ochilik kelinga nasihat qilgani bilan qulog’iga olmasdi. Kampirgina qo’liga tutqazilgan nonmi, shirinlikmi uy atrofidagi o’rindiqda o’tirib eb ketaverardi. Qachonki o’g’li uyida bo’lsagina ona ichkariga kirar edi.
Oradan ancha yillar o’tib, o’sha kelinni ko’rib qoldim. Qarib yuzlariga ajin tushib ketibdi. Eshitishimcha, qaynonasini qanday ho’rlagan bo’lsa, unga ham huddi shunday kunlar tushibdi. Eri bilan allaqachon ajrashib ketgan, o’g’li esa ichkilikka berilib, onasini uyidan tinmay haydar ekan. Oxir — oqibat qynonasiga qilgan qilg’iliklari o’ziga qaytibdi. "œQaytar dunyo" deb shuni aytishsa kerak — da!
Norniso Qosimova
"œMusulmonlar taqvim kitobi" 2007 yil 1- kitob
-
Oxirat hovlisi
- Umrimning asosiy qismi uy — joy qurish bilan o’tdi, desam hato qilmagan bo’laman, - dedi o’zini tanishtirar ekan Umrzoq aka. — Dastlab o’zimga chiroyli hovli qura boshladim. Hovli bitar — bitmas, bolalar ham katta bo’lib qolishdi. Endi ularga hovli qurish uchun mablag’ yig’a boshladim. Shu tariqa besh o’g’ilga dang’illama imoratlar soldim.
Umrzoq akaning so’zlarini tinglagan Abdulla aka bir vaqtlar otasining: "œO’g’lim, dunyoning mehri issiq bo’ladi. Dunyo hovlisiga qattiq berilib ketib, oxirat diyorini unutib qo’yma" degan nasihati esiga tushdi va:
- Umrzoq aka, endi nima bilan shug’ullanayapsiz? — deb so’radi.
- Nevaralarimga imorat solishni boshlasammi, deb turibman, - dedi.
- Insonning farzand, nevaralarining kelajagini o’ylab ish tutishi ko’p yaxshi ish. Shu bilan birga oxirat hovlingizni ham obod qilyapsizmi? — dedi Abdulla aka kulimsirab.
- Oxirat hovlisi?! Iya, hali narigi dunyo uchun ham hovli qurishga to’g’ri keladimi? — dedi ajablanib Umrzoq aka.
- Ha, albatta, oxiratda ham hovli kerak bo’ladi. Tayin uy — joyi bo’lmagan kishi bu dunyoda qiynalgani kabi oxirat hovlisi bo’lmagan undan — da ko’proq qiynaladi, - dedi Abdulla aka.
- Oxirat hovlisini qurish uchun nima kerak? — so’rab qoldi Umrzoq aka.
- O’zingiz ta’kidlaganingizdek, hovli qurish uchun mablag’ to’plash lozim. Alloh va oxirat kuniga ishonib, yaxshi amallarni qilsak, bular oxirat diyori uchun mablag’ bo’lib tushadi. Aksincha ularni unutsak, oxiratimizni ham unutgan bo’lamiz. Yoki savob ishlarni bir qilib, keyin to’xtatib qo’ysak, oxirat hovlimizning mablag’ini, uning qurilishini to’xtatib qo’ygan bo’lamiz.
Azizlar, dunyo hovlisi bilan birgalikda oxirat hoxlisini ham obod qilishga kirishaylik!
Ruhiddin Akbarov
"œMusulmonlar taqvim kitobi" 2007 yil 1- kitob
-
Chiroyli o'lim
Bir necha yil avval akamni chin dunyoga kuzatdik.Ko'zlarimizda yosh,qo'llarimizda Qur'on bilan.Akam,akajonim oilamiz to'ng'ichi bo'lib,undan so'ng men va ukam tug'ilganmiz.Demak,besh aka-uka edik.
Namozni beshalamiz o'qiganmiz.Ramazon oyida kim ilgariroq tursa qolganlarni uyg'otardi.Har qanday ishni ota-onam va akam bilan maslahatdan so'ng boshlash-taomil.Shunday bo'lsada,akam hech qachon o'zlarini baland olmaganlar,ham
og'a-ini,ham yaxshi do'st edilar. Allohning taqdiri ekan,shunday inson 22 yoshlarida qaytish qildilar.
2003 yil 9 may kuni edi. Akam og'irlashib qoldilar.Hali-hanuz bizni u kishining qanday jon taslim qilgani ovutib keladi.Bu bir ta'bir joiz bo'lsa,g'o'zal o'lim edi.Shom namozi o'qilgandan keyin kordikki,akamning ajal bilan olishuvi boshlandi.Akam bilan ajrashish
onlari yurakni ezib yuborayotganinga qaramay,u yotgan xona atrofida o'n beshta saboqdoshi-kursdoshi kalimai shahodatni jo'r bo'lib baravar aytib turar,akajonim ham ular bilan shu so'zlarni takrorlab yotar ediki,ko'ngling yuksalar edi.Taskin,hatto quvonch
topganday bo'lar edi.
Ota-onam akamninjg ikki qo'lidan ushlab olishgan,diydor qiyomatga qolayotganini his etib farzandlari yuz-ko'zlariga termulardilar.Ularning og'zida ham kalimai shahodat.Men esa ,qo'lmda Qur'oni karim,surai "Yosin"ni ,surai "Taborak"ni ketma-ket,takror va takror o'qiyman.Ko'zlarim yosh bilan,yuragim akajonoimni sog'inchi,titroqqa olgan iztirob bilan limmo-lim .
Nihoyat,bir mahal akam jim bo'lib qoldilar.Allohning kalimasini zikr qilayotgan xona ham sukunatga cho'mdi.Bilmadim,yarim soatmi,bir soat hech kim o'rnidan turgani yo'q.Hamma hozirgina ko'rganlarini mushohadasiga tolgan,umrga tatigulik xulosalar
chiqarayotgani aniq edi.
Nozim Muhammadoxun.
Irfon taqvimi, 2007 yil II son.
-
SOYABONINGIZ UNUTMANG!
Yoz mavsumlarining birida kuchli qurg’oqchnlik avj olib, kichkinagina qishloqdagi ekin-tekinlarga tahdid sola boshlaydi. Jaziramali bozor kunlarining birida qishloq imomi jamoat ahliga qarata shunday deydi: "Bizni yomg’ir duosidan boshqa hech narsa qutqara olmaydi. Uyga boring, duo qiling, ishoning va kelasi yakshanba tangri yomg’ir yuborgani bois rahmat aytishga tayyor bo’lib keling".
Odamlar o’zlariga tayinlangan vazifalarni ado etib, keyingi yakshanba kuni aytilgan joyga to’plandilar. Ammo imom ularni ko’rishi bilan jahl otiga minib:
- Bugun duo qilmabsiz. Demak, hali ham yetarlicha ishonmayapsiz, - deydi.
-Iya, - deb e'tiroz qiladi odamlar, - duo qildik va chindan ham ishonyapmiz.
-Ishonyapsizmi? - deb so’raydi imom, - unda soyabonlaringiz qani?
Hikoya barchamiz uchun birdek taalluqli. Soyabonlarini uylarida qoldirgan insonlar juda ko’p. Bu insonlar umr bo’yi istak va duolarining ijobat bo’lishini umid qiladi, lekin aslida ro’yobga chiqishini kutmaydi. Ba'zilar bo’lsa, orzulari va istaklarining amalga oshishini kutadi. Umrlarining boshidan to so’nggi nuqtasigacha har on go’yoki biron hodisa yuz berishi mumkindek hozirlik ko’rib yashaydi. Bugun orzu qilganingizga yetish uchun nelar qilmoqchisiz? Tilaklaringgizning ijobat bo’lishini hamda natija berishi uchun harakat qilayapsizmi?
Unda soyaboningizni unutmang!
-
ROSTGO’YLIK EHTIYOJI
Buyuk tennischi Artur Ashe 17 yoshida shunday voqeani boshidai kechiradi:
Artur harbiy Virjiniyadagi bir turnirda ishtirok etardi. Ko’p hollarda bo’lgani kabi musobaqadagi
yolg’iz qora tanli ishtirokchi edi. Kunlarning birida bir nechta bola yaqin atrofdagi do’konga zarar yetkazadi. Do’konni butunlay ostin-ustun qilishadi. Ertasi kun ular siri ochilgach, Arturni ham o’zlarining hamtovog’i, deb aytishadi. Voqea tafsiloti mahalliy gazetalarda yoritiladi. Artur bu ishga aloqador bo’lganligini rad etadi, bolalar esa tuhmat qilishda davom etishadi. Artur uchun eng yomoni bunga otasining nima deyishi-yu, nima qilishi edi. Nihoyat uni cho’chitayotgan telefon orqali suhbat oni ham yetib keladi.
Taxmin qilganidek, otasi voqeadan boxabar edi. Shu bois tovush toni ham juda baland edi. U o’g’lidan birgina savol so’raydi: "Artur, bilmoqchi edim, bu ko’ngilsizlikda qatnashdingmi?" Artur: "Yo’q, ota qatnashmadim!" deb javob beradi. Otasi bu mavzuda boshqa hech narsa so’ramaydi. Artur shu on nima sababdan har doim to’g’ri so’zlash tashviq qilinganligini anglaydi. To’g’ri so’zga ishonadigan kun kelishi aniq edi. Otasining ishonchi va hurmatini ancha oldin qozonganini bilardi. Shu kundan keyin rostgo’y inson bo’lib, umr o’tkazishga har narsadan ko’proq ahamiyat beradigan bo’ldi.
Afsuski, har qadamda to’g’rilik va rostgo’ylikka imkon bermaydigan odamlar oramizda topiladi. Ammo bizning to’g’ri so’zlarga ehtiyojimiz katta, Rostgo’yligi bilan alohlda ajralib turadigan odamlarga, fazilatlari bilan yashashga qaror qilganlarga, yoshi va ijtimoiy mavqeidan qat'iy nazar, nima bo’lganda ham o’zgalarning ishonch va hurmatini kundan-kunga qozonadigan odamlarga muhtojligimiz bor. Dunyomizga yangi rostgo’yning keragi yo’q. Siz bor-ku!
-
SIZ KO’KLARGA LOYIQSIZ
Ushbu hikoya bizga xayol kuchining ham muhim ekanligini eslatadi: Bir odam burgut tuxumini topib oladi va uni tuxum bosib yotgan tovuq katagiga qo’yadi. Yovvoyi burgut polaponi tovuq ochgan jo’jalar bilan birgalikda tuxumdan chiqadi va ular bilan birga yashay boshlaydi. To’dadagi boshqa jo’jalar singari u ham qurt-qumursqa izlab, yer kavlash hadisini o’zlashtiradi. Tovuqlar singari qanotlarini ochib, yerdan faqatgina bir necha metrcha yuqoriga sakrashni o’rganadi.
Yillar o’tib, butunlay "tovuqlashgan" burgutning yoshi bir joyga borib qoladi. Kunlardan bir kun
moviy osmonda bir qushga ko’zi tushadi. U shu paytgacha bunday bahaybat qushni hech ko’rmagandi. Uning patlari xuddi oltinga o’xshab tovlanar, juda ham baquvvatligi bilinib turgan qanotlarining epchil harakatlari bilan ko’k uzra bemalol parvoz etardi.
Qari burgut samodagi bu qushni hayratla ancha vaqt kuzatgach, "Bu nima?" deb so’raydi yonidagi do’stlaridan.
- U burgut, - deb javob beradi tovuqdardan biri. - U samoning qiroli, manzil-makoni osmon, sen va mening joyimiz yerdir, birodar.
Keksa burgut uzoq muddat tepasida uchayotgan hamjinsiga hangu-mang tikilib qoladi. O’zini tovuq his qilgani uchun tovuqlar qatori o’tib ketadi...
Siz hazrati insonsiz, siz ko’klarga loyiqsiz, "tovuq katagi"ga emas... O’zingizga, qalbingiz-ga
ishoning, agar ishonmasangaz, unda sizga kim ham ishonadi ?
-
YONIMIZDAGI XAZINA
Bundan yuz yillar muqaddam Rassel Konvel ismli bir sayyoh butun Amerikani aylanib chiqib, o’z taassurotlarini odamlarga ulashardi. Sarguzashtlari debochasida u "Oltin ma'dani" nomli hikoyani aytishni kanda qilmasdi. Hikoya esa quyidagicha edi;
...Yala universitetining geologiya muhandisligida ta'lim oladigan bir yigit o’qishining bitishi
arafasida "Oltinga hujum" vasvasasiga berilib, o’z xazinasini topish ilinjida Kaliforniyaga
ketishga qaror qiladi. Yala universiteti rahbariyati yigitni o’z a'zoligiga taklif etadi, ammo u taklifni rad etadi. Onasini Masachusetidagi fermasini sotib, o’zi bilan olib ketishga ko’ndiradi.
Ammo sarguzasht orzularning chilparchin bo’lishi bilan o’z intihosiga yetadi. Yosh geolog hech-qanday xazina topolmaydi va oxir-oqibat Minnesotada bir ma'dan shirkatiga ishga kirishga majbur bo’ladi. Oladigan maoshi esa Yala universiteti taklif etgan maoshdan ancha past edi.
Eng qizig’i, yigitning beva onasidan fermani sotib olgan yigit bilan sodir bo’ladi. U kunlarning
birida fermada yetishtirgan kartoshkalarini yig’ishtirayotganda tuproq ustida yotgan g’alati bir toshni ko’rib qoladi. Toshni olib, tekshirtirib ko’rgach, uning tosh emas, kumush ekanligi oydinlashadi. Ma'lum bo’lishicha, ferma katta bir kumush konining ustiga qurilgan ekan. Xo’sh, ayni o’sha xazinaning yonidan balki yuz martalab o’tgan yosh muhandis shuni nimaga farqlamadi? Balki xazina deganlarining bunchalik oson topilishi yetti uxlab tushiga ham kirmagandir. Yoki xohlagan xazina izlovchi uzoq-uzoqlarga ketib, o’z orzusini ro’yobga chiqara olishdek ertak syujetiga ishongandir...
Qidirganigiz qanday narsa bo’lishidan qat'i nazar, u aynan yoningazda ekanligini unutmang.
Hayotingizni o’zgartirib yuboradigan antiqa narsalar hali ham mavjud, ammo buni fahmlab yetishingiz uchun eng avvalo ongingizni o’zgartirmog’ingiz joiz. Baxt, ishonch, maqsad yoki yuksalish, umuman, qidirganingiz balki hovuchlaringizning ichidadir.
Balki ayni damda ishlayotgan ishxonangizda, o’qishingizda, o’zgalar bilan munosabatingizda yoki yashayotgan joyingizda siz uchun sir bo’lgan xazina bordir. Orzularingiz hovuchlaringiz orasida, dedik, buning mumkin bo’lishiga chindan ishoning, albatta, erishasiz. Hayotingizni o’zgartirmasdan oldin atrofga bir boqing, Olmos ma'dani ustida o’tirgandirsiz, ehtimol, kim bilsin!
-
ILHOMLANTIRUVCHI BIR SO’Z
Polshalik bir yosh bolakay pianino chalishga juda qiziqardi, ammo musiqa o’qituvchisi barmoqlarining qisqa va qalin bo’lganligi bois hech qachon undan yaxshi pianinochi chiqmasligini aytadi. Undan ko’ra klarnet chalishni tavsiya qiladi. Biroq ko’p o’tmay klarnet o’rgatuvchi ustozi lablarining klarnetga uyg’un emasligini va undan yaxshi klarnetchi chiqmasligini e'tirof etadi.
Kunlarning birida kutilmaganda yosh qahramonimiz mashhur pianinochi Anton Robinshteyn bilan tanishadi. Taniqldi bastakor bolaga shu kungacha hech kim aytmagan kichik, ammo ilhomlantiruvchi bir so’zni aytadi: "Ey, yosh odam! Pianino chalishga imkoniyating bor. Aslida seni yaxshi bir pianist bo’lishingga aminman, biroq buning uchun sen kuniga yetti soat mashq qilishing kerak".
Bolakayning butun umidi kimdandir bu ilhomlantiruvchi so’zni eshitish edi, aslida!
Robinshteyn tayinlaganidek, kunning asosiy qismini mashq qilish bilan o’tkazadi va xarakatchanligi, intilishi ko’p o’tmay o’z mevasini beradi... Jon Podovskiy zamonasining eng mashhur pianinochilaridan biri bo’lib yetishadi. Kichik tirgak vazifasini bajargan so’z bir bolakay imkoniyatlarining oydinlikka chiqishiga va yillar davomida atrofga nur sochishiga sababchi bo’ldi.
Shuni unutmangki, bugun sizga aytilayotgan har bir so’z ufqingizni ocha bilguvchi va butun hayotingizni o’zgartirguvchi kuchga ega bo’lishi mumkin.
-
Shukrona
Bugun dunyo jadallik bilan rivojlanib borayotgan bir zamonda butun insoniyat zaif bo’lib ko’rinyapti ko’zimga. Hatto duosining qabul bo’lmayotganidan ko’ngli to’lmay, nolib yurganlarga ham guvohman. Bu borada o’zimni misol qilib keltirishim mumkin. Yoshlik paytlarimda Allohga qilgan iltijolarim qabul bo’lmayotganiga, Allohning duolarimga javob bermayotganiga aqlim etmasdi. Vaholanki, U har narsani bilib, ko’rib turguvchi Zotdir. Yaqinda hayot sahifalarimni varaqlab turib, Allohning har bir ishni hikmat ila qilguvchi buyuk Zot ekaniga yana bir bor amin bo’ldim"¦
Men Allohdan kuch so’ragandim, U menga bir qancha qiyinchiliklarni in’om etdi. Ularni engib o’tish davomida ana shu so’ragan narsamga ega bo’lgan ekanman.
Allohdan aql so’ragandim. U meni hayot muammolariga duchor qilib, bu iltijoyimni ham amalda tasdiqlab bergan ekan.
Qilayotgan ishimga rivoj so’ragandim. Alloh esa meni ishga ko’mib tashlab, hayotimning jo’shqin o’tishini ta’minlab bergan ekan.
Men Allohdan iymon so’ragandim, Alloh iltijolarim asosida iymonimni mustahkamlayotgan ekan.
Allohdan jasorat so’ragandim. U menga musulmonlarga yordam qo’lini cho’zishdek imkoniyatni bekamu ko’st yaratib bergan ekan.
Men Allohdan halovat so’ragandim. U menga qalb berib, iymon ila uni bezatib qo’ygan ekan.
Undan yana husn so’ragandim. U menga butun qo’l, butun oyoq, butun tana in’om qilgan ekan.
Men Allohdan to’g’ri yo’lni so’ragan edim, U menga eng to’g’ri yo’l bo’lmish Islomni ko’rsatib qo’ygan ekan.
Men Allohdan duolarimning qabul bo’lishini so’ragan edim. U hamma iltijolarimni O’zining buyukligi bilan ta’minlab qo’ygan ekan.
Hullas, men so’ragan narsalarimga erishgan ekanman"¦ O’ziga shukur!
Gulnora Turg’un qizi
"œMusulmonlar taqvim kitobi" 2007 yil 1- kitob
-
Adashishning eng yomoni
Kollejda o'qib yurgan kezlarimda guruhimizdagi bir dugonam o'qishga kelmay qo'ydi. Undan habar olish maqsadida besh - oltita kursdosh qizlar bilan yo'lga tushdik. Dugonamnikiga etib kelgach, bizni uyga taklif qildi. Uning onasi biz bilan suhbatga kirishib, g'alati gaplarni gapira boshladi. "Shuncha yil namoz o'qib, foydasini ko'rmadim, Islom dinidan hech qanday naf bo'lmadi", dedi u. Biz bu gapdan yoqmizni ushladik. Keyin menga bir kitob uzatib: "Ovozingni chiqarib o'qi, qolgan qizlar ham eshitsin", dedi. Kitobni qo'imga olsam, Injil ekan. Men uni o'qiy olmasligimni aytib, qaytarib berdim. Chunki bizning yagona kitobimiz Qur'oni karim ekanini tushunar edim.
Dugonamning onasi kitobni o'zi o'qib, o'zicha tavsiflay boshladi. Iso payg'ambarni Xudo bilib, unga sig'inishini va u istagan narsasini berayotganini, hamma oila a'zolarini ishi yurishib ketganini gapira ketdi. Men bu gaplardan "Astag'firulloh", deya oldim halos.
Onasidan dugonamizning o'qishga bormayotganini sababini so'rasak, qandaydir raqs to'garagiga qatnashayotganini, u erda o'g'il - qizlar kun bo'yi ashula aytib, raqs tushishini bamaylihotir so'zladi. O'z navbatida bizlarni ham shunga da'vat qildi. Oxiri bunga chidab turolmasdan o'rnimizdan turdik.
Axir bu ochiqdan - ochiq dindan chiqish emasmi? Butun olamlarning egasi Alloh, ibodatga loyiq bo'lgan zot Uning o'zi emasmi?! Bugungi kunda aslida musulmon millatiga mansub ba'zi bir yurtdoshlarimizning haq yo'ldan adashib, o'zga dinlarga kirib ketayotganini qanday izohlash mumkin? Axir Alloh taolo Qur'oni karimda: "Albatta, Alloh nazdidagi (maqbul bo'ladigan) din Islomdir", (Moida, 3) deb aytib qo'ygan - ku!
Alloh taolo barchamizni adashishdan asrasin. Zero, adashishning eng yomoni hidoyatdan keyingi zalolatdir.
Hilola
"Musulmonlar taqvim kitobi" dan olindi
-
Kechasi bilan yoqqan yomg'ir kechasi bilan tinmadi. Ishga ketayotsam, ko'chada o'n-o'n ikki yoshlar chamasidagi bola og'ir sumkasini yerga qo'yganicha "moloko, qatiq qaymoq"deya chaqirardi. Uning yuki og'ir, egni yupqa, allaqachon ezilib, shalabbo bo'lgan, soyaboni ham yo'q. Bo'lganida ham uni tutgani uchinchi qo'li yo'qku. Ketolmay to'htadim.
- Nechanchi sinfda o'qiysiz o'g'lim?
- Beshinchida,-dedi bolasalom berarkan,darrov sumkasiga ishora qilib. - Hola sut oling,boshqalardan arzon sotaman,qatig'im ham bor.
- Necha puldan sotyapsiz?
- Uch yuzdan.
- Maktabga bormadingizmi?
- Yo'q, bugun, erta mening qolish navbatim. Indin akam sotishga chiqadi.
- Qayerdan kelganisz?
- Soldatiskiydan.
- Sizga bir gap aytayin, oyingizga yetkazing. Agar sutlaringizga suv qo'shmasangiz, doimiy mijozlaringiz bo'ladi, tushga yaqin tarqatib vaqtli uyingizga qaytasiz. Maktabdan ham qolib yurmaysiz. Qani sutingizni ko'raychi?
- Hozir suv qo'shmaydigan bo'ldik,- dedi bola uch litrlik bankani qo'liga olar ekan.
- Sizga ishonaman.
Sutga ehtiyojim bo'lmasa ham shu bolani ayab uch litr sutini olib qoldim. Tezroq uyiga qaytsin, ishqilib shamollab qolmasin. Agar kasal bo'lib qolsa topgan puli dori darmonga yetmaydi. Afsuski sutni qatiq qilsa, sutni yog'i shilib olinganidan shildiragan qatiq bo'ldi.
Bolaligimni esladim. Sut yuqi chelakni syv bilan chayadigan buvimiz hatto sut yuqi suvni ham sutga qo'shmasdilar. Nega deganda:"Kimki sutiga suv qo'shib sotsa qiyomatda sut bilan suvni kiprigi bilan ajratib beradi", degandilar.
Ertasi kuni sutchi bola yana qarshimdan chiqdi. Egnida o'sha kiyimlari, qo'lida zil-zambil sumkasi. Meni ko'rib darrov salom berdi,kechagi yolg'oniga vijdoni qiynalgandek "sut olasizmi?' deyolmadi. Men unga:"O'g'lim, shartimizga amal qilganingizda men sizning doimiy mijozingiz bo'lmoqchi edim. Endi shu gaplarim sizga omonat, oyingizga yetkazing. Sutga suv qo'shganni qiyomatda jazosi og'ir bo'lar ekan,qo'shgan suvini kipriklari bilan ajratib berarkan. Agar siz bu ishni uddalay olsangiz, kelajakda albatta mashhur, halol boy tijoratchi bo'lasiz",dedim.
Bola uyalganidan yerga qaradi.
Musulmonlar taqvim kitobi.
-
Nevaram meni uzoqdan ko'rib qarshimga yugurdi:
- Obkeldingizmi?-dedi sumkamga osilib.
- Nimani obkelaman, qo'zichog'im?
- Bog'cha opamga sovg'anida.Kecha oyim aytdilarku! - hafa bo'ldi nevaram.
- Hali bayramga ertaku, qizalog'im.
- Erta emas,o'n kungina qoldi,- barmoqlarini bukib yozib sanay ketdi.
- Yahshi yahshi, hali vaqtimiz bor ekanuyga boraylikmaslahatlashib chiroyli suldasta olamiz.
- Ey,buvijon, gul bo'lmaydi, qurib qoladi. Bog'cha opam uni "supurgi", deb savatga tashlab yuboradi. Ko'ylak sovg'a qilsangiz meni yahshi ko'radilar.
- Bo'ldi-bo'ldi,ko'ylak olamiz. mudira opaga palto olamiz. Keyin seni juda yahshi ko'rishadi.
Kinoyamni anglamagan nevaram bag'rimga otildi:
- Urr-rre! Endi meni hammadan ko'proq yahshi ko'rishadi.
Nevaram nimalarnidir bijillar,men esa ko'zlarimga, quloqlarimga ishonmasdim. Ichimda o'zimga - o'zim takrorlayman:"qiyomat, qiyomat..."
Musulmonlar taqvim kitobi.
-
Sofdillik mo‘jizasi
Ushbu voqea bir vaqtlar Markaziy Afrikada ishlagan yevropalik shifokor ayolning ish hayotida yuz bergan. O'shanda yarim kecha edi. Men bilan hamshiralar o'ta jiddiy ish - ko'z yorishi og'ir bulgan xomilador ayolni qabul qilishga to'g'ri keldi. Bizning barcha sa'y-harakatlarimizga qaramay, endigina ko'z yorgan ayol vafot etdi. U bizga muddatidan avval tug'ilgan bir burdagina chaqaloqni va yig'lab turgan ikki yoshli qizchasini tashlab ketdi.
Biz yangi tug'ilgan chaqaloqni endi qanday qilib asrashimizni tasavvur ham qila olmasdik, chunki shifoxonamizda muddatidan oldin tug'ilgan bolalar uchun eng oddiy shart-sharoitlar ham mavjud emasdi. Buning ustiga, o'sha vaqtda inkubatorni ishlatish uchun oddiygina elektr energiyasi ham yo'q edi. Garchi biz ekvatorda joylashgan bo'lsak-da, bu yerning badanni junjiktiruvchi shamolli kechalari anchagina salqin bo'lardi. Yordamchilarimdan biri, stajer-akusher yordamchi binoga qarab yugurdi va u yerdan dunyoga endigina kelgan, qaltirab turgan chaqaloqni o'rash uchun momiq paxta olib keldi. Hamshira esa gorelka olib kelish uchun yugurdi. Birozdan so'ng u juda xafa holda qaytib keldi va yig'lamsiragan holda gorelkani issiq suvga to'ldirishi bilanoq yorilib ketganini aytdi. «Bu bizning oxirgi gorelkamiz edi!», - dedi u xo'rsinib.
Darvoqe, tropik iqlim sharoitida rezina o'z xususiyatini tez yo'qotadi, men bunga ko'p duch kelganman. Ammo kelib-kelib aynan hozir, gorelka hayotiy zaruriyat bo'lgan bir paytda bunday bo'lishi o'ta achinarli edi. Ammo, g'arbliklar o'tgan ishga salavot deyishganidek, bu yerda - Markaziy Afrikada ham yirtilgan gorelka uchun qayg'urishning hech bir nafi yo'q edi. Gorelkalarning daraxtda yetishmasligi qanchalar ma'lum bo'lsa, yaqin atrofda na biron dorixonaning, na gorelka sotiladigan do'konning borligi ham shunchalar aniq edi. «Mayli, nima ham qila olardik, - dedim xo'rsinib qolganlarga yuzlanarkanman. - Endi chaqaloqni bunday salqin kechada nobud bo'lmasligi uchun o'ta ehtiyotkorlik bilan unga kerakli issiqlikni ta'minlovchi olovga yaqin joyga yotqizishimiz kerak. O'zimiz esa navbat bilan chaqaloqning oldida yotamiz, birimiz esa eshikdan shamol kirmasligi uchun mas'ulmiz. Bizning asosiy vazifamiz - bir necha kun ichida bolani issiq saqlashimiz kerak».
Ertasiga men odatdagiday bolalar uyiga bordim va u yerda uz xohishlari bilan menga hamroh bo'lgan bir necha bolalar bilan ibodat qildim. Ibodatga qadar men bolalarga o'tgan kecha bo'lgan voqeani gapirib berdim, gorelkaning yorilib ketgani va chaqaloq uchun kerakli issiqlikni qanday qilib ta'minlaganimizni tushuntirdim. «Gorelka bo'lganda bizga juda asqotgan bo'lardi, - qo'shimcha qildim men. - Axir chaqaloq biroz sovqotsa xam nobud bo'lishi mumkin». Bundan tashqari men bolalarga yangi tug'ilgan chaqaloqning vafot qilgan, endi hech qachon qaytib kelmaydigan onasini qo'msab yig'layotgan, ammo yetim bo'lib qolganini hali tushunib yetmagan ikki yoshli opasi haqida ham gapirib berdim. Bolalar meni diqqat bilan tinglashdi va ibodatga otlanishdi. Ibodat vaqtida ularning orasidagi o'n yoshli qizcha e'tiborimni tortdi. U shu qadar chin ko'ngildan ilohiy ishonch bilan ibodat qildiki, duolari begunoh bir go'dakning butun yuragidan to'kilardi. «O'tinaman, Ollohim, - duo qilardi u, - bizga bir dona gorelka yuborgil. Yo Ollohim, uni bizga bugunoq yubor, axir ertaga kech bo'lishi, chaqaloq o'lib qolishi mumkin». Qizcha duosining oxirida qo'shimcha qildi: «Yo Ollohim, shu chaqaloqning opasi uchun bir qo'g'irchoq ham yuborsang, toki u yolg'iz emasligini, Sen uni yaxshi ko'rishingni bilsin, yolvoraman, Ollohim!» Bu so'zlarga lol qolib, bolalikning sof va sodda qalbiga butunlay taslim bo'lgandim. Men o'sha paytda bunday duoga «Omin» deyishim mumkin edimi?.. Yo'q, deb o'ylayman. Men Ollohning ushbu iltijoni bajarishiga shunchaki ishona olmasdim. Albatta, Qur'onda Ollohning qodir, cheksiz qudrat egasi ekanligi, O'zi ixtiyor qilgan har narsani qila olishi yozilganini bilardim. Ammo har narsada, shu jumladan, so'rashda ham chegara bor, deb o'ylardim. Mening nazdimda, o'sha paytda bizning sharoitimizda bunday iltijoning amalga oshishi imkonsiz edi. Chunki gorelkaga ega bo'lishimiz ehtimolining birdan bir yo'li - bu mening vatanimdan posilka olishimiz edi. Ammo men bu yerda deyarli to'rt yildan beri ishlayotgan edim va haligacha hech kim menga bironta ham posilka yubormagandi. Buning ustiga, kimdir menga posilka jo'natishga qaror qilgan taqdirda ham, nimaga asoslanib ham uning ichiga gorelka solardi? Axir kimning xayoliga ham menga - ekvatorda, tropik jaziramada ishlayotgan kishiga gorelka jo'natish kelardi? Shunday badgumon o'ylar bilan ishga qaytdim. Oradan ikki soatcha o'tgach, o'quvchilarimga tibbiyot asoslaridan dars o'tayotganim bir vaqtda, uyim oldiga (u shifoxona yaqinida edi) mashina kelib to'xtaganini xabar qilishdi. Shoshilib uyga kelganimda mashina ketib qolgandi. Lekin ayvonda meni 22 kilolik posilka kutayotgan edi. Ko'zlarimga yosh quyilib kelayotganini his qilib turardim. Xayajondan posilkani ocha olmadim va yordamga chaqirdim. Zum o'tmay bugun biz birgalikda ibodat qilgan mehribonlik uyining bolalari yordamga yetib kelishdi. Ularning ichida o'sha o'n yoshli qizcha ham bor edi. Bolalar bilan birgalikda har bir tugunni yechib, arqonni bo'shatdik. Keyin posilkani pichoq bilan ichidagi narsalarni zararlantirmasdan ocha boshladik. Biz hammamiz hayajon ichra bu tilsimli qutidan ko'zimizni uza olmasdik. O'ttizdan ortiq ko'zlar posilka ichidagi narsalarni ola boshlagan mening qo'l harakatlarimga qadalgandi. Eng ustdan men bir nechta turli rangdagi sviterlarni oldim. Ularni bolalarga tarqatganimda, beg'ubor ko'zlari yanada chaqnab ketdi. Keyin kasallar uchun yuborilgan bandajlarni chiqardim. So'ngra turli xil tibbiyot uskunalarini oldim. Undan keyin mayiz solingan bir necha paket chiqdi. Va nihoyat qutiga navbatdagi narsani olish uchun paypaslagan qo'llarim ... Yo'q... Bo'lishi mumkin emas!
Ko'zlarimga ishonmagan holda, tushimmi o'ngim ekanligini aniqlash uchun o'zimni chimchilagim kelardi, men qutidan... ha, ha, yap-yangi rezina gorelkani chiqardim! Bolalar maftun bo'lib, qichqirib yuborishdi, men esa ko'z yoshlarimga ko'milgandim. Men Ollohdan gorelka yuborishini so'ramagan edim, chunki buning mumkinligiga shunchaki ishonmagan edim. Axmoq bo'lmasam, duoning kuchiga shubha qilamanmi! Shunda o'sha o'n yoshli qizcha xursand bulib, yonimga keldi. «Modomiki Olloh bizga gorelka yuboribdimi, demak U qo'g'irchoqni ham yuborgan», - ishonch bilan shivirladi u qutiga nazar tashlarkan. Albatta! Bo'lmasam-chi! Qutining eng tagidagi jozibali qo'g'irchoqni biz birgalashib chiqardik. Qizchaning ko'zlari misoli ikki kichik yulduzdek porlardi. U BUNGA MUTLAQO SHUBHA QILMAGANDI! «Olloh uni juda yaxshi ko'rishini bilishi uchun siz bilan birga borib, ushbu qo'g'irchoqni o'sha ikki yoshli qizchaga bersam maylimi? ... Iltimos», - so'radi mendan qizaloq. «Albatta, shirinim», - ko'z yoshlar ichida ma'qulladim men. Aslida mazkur posilka besh oy davomida yo'lda bo'lgan edi. Uni menga sobiq o'quvchilarim ilgari men bilan birga ishlagan Ollohga ishongan va uning amrlariga buyinsungan bir hamkasb ayolning tashabbusi bilan yuborishgan edi. Buning ustiga gorelkani naq ekvatorga hamda eng kerakli vaqtda yetkazib berishgandi! Sobiq o'quvchilarimdan biri posilkaga qo'g'irchoqni Ollohga butun vujudi bilan ishonib duo qilgan haligi qizaloqning iltijosiga javoban ikki yoshli yetim qolgan qizcha uchun solib qo'ygan edi.
«Ular hali so'rmaslaridan avval Men ularning duolariga labbay deya javob beraman»
Robbimiz chindan ham hamma narsani eshitguvchi va bilguvchidir. U bizni naqadar yaxshi ko'radi!
Muhammadjon Sobirov tarjima qildi
http://www.ziyouz.com/index.php?option=com_content&task=view&id=1474&Itemid=1
-
Assalamu alaykum!
Jazakallah, AbdulAziz bey! Allah jannatiga vasila qilsin ilohim, shu hikoyani yiglab yig-lab o'qib chiqdim! Nega biz musulmonlar birodarlarimizni shu 10 yashar qizchalik chin dildan duo qilmayq o'ydik? Qadrli forumdoshla, kelingla, ertaga Sayyidul Ayyom - Muberak Cumada qo'llarimizni ochib barcha muslim va muslimala uchun chin ko'ngildan duo qilaylik, zero, payg'ambarimiz (sav) aytganlariday, mo'minning boshqa bir mo'min birodari haqqiga chin dildan qilgan duosi shaksiz mustajobdir!
-
Assalamu alaykum!
Jazakallah, AbdulAziz bey! Allah jannatiga vasila qilsin ilohim, shu hikoyani yiglab yig-lab o'qib chiqdim! Nega biz musulmonlar birodarlarimizni shu 10 yashar qizchalik chin dildan duo qilmayq o'ydik? Qadrli forumdoshla, kelingla, ertaga Sayyidul Ayyom - Muberak Cumada qo'llarimizni ochib barcha muslim va muslimala uchun chin ko'ngildan duo qilaylik, zero, payg'ambarimiz (sav) aytganlariday, mo'minning boshqa bir mo'min birodari haqqiga chin dildan qilgan duosi shaksiz mustajobdir!
va alaykumussalam.
Inshaalloh duoda bo'lamiz.
Zero har birimiz birodarmiz, birodarning boshqa bir birodariga qilgan duosi inshaalloh qabuldir.
-
Namozhon.
Dadam bir necha oydan beri boqilayotgan qo'chqorni sotib kelishni buyurdilar. Ukam erta tongdan mol bozoriga yetib bordik. Haridorlar qo'yimizga har hil baho berishar, biz ham tanishlar aytgan chamaga yetguncha mahkam turardik. Ko'chamizda Abdug'affor aka degan odam turardi. U ham haridor chiqib, qo'yni oladigan bo'ldi.
Bir dasta pulni tutqazib:
- O'g'lim sanagin,pul sanashga no'noqroqman,men qarab turay,-dedi.
Men tez-tez sanab tegishli pulni olib qolganini qaytarib berdim. "Bor baraka" deb qo'yning arqonini olib, pattasini topshirib bozordan chiqib ketdik. Yo'lda ketayotib o'zimga ishonmay pulni qaytadan sanadim, ancha kam chiqdi, bozorda adashganimni bildim va ukamga:
- Yur, qolganini uyiga borib olamiz,namozhon odam g'irromlik qilmas,-dedim.
Ukam esa:
- Qaytarib berarmidi, yahshilab sanash kerak edi,-dedi zarda bilan.
Abdug'affor akani chaqirganimizda jiddiy ko'rinishda chiqib keldilar:
- Ho'sh, hizmat o'g'lim?
Vaziyatni tushuntirdim. U kishi bo'lsa:
- O'z qo'ling bilan sanab olding, to'g'rimi?-dedi.
- To'g'ri,-dedim.
- To'g'ri bo'lsa bo';ptida,- deb eshikni yopib kirib ketdilar.
Orqamda turgan ukam "ana sizga namozxon" deb g'alaba qo'shig'ini aytgandek bo'ldi. Sir boy bermay, "jim bo'l" deb yo'lga tushdik. Eshikdan kirganimizda dadam:
- Yahshiyam tanishga sotibsizlar. Insofli odam ekan,pulning qolganini berib ketdi,-dedilar.
Abdug'affor aka bizdan oldinroq uyiga kelgan,pulini kam sanab olganimizni bilib,dadamga keltirib bergan ekanlar.
Ukamga qaradim va kulib:
- Mana senga namozxon!!!- dedim.
Erkin Madolimov.
"Musulmonlar taqvim kitobi".
-
RAYHONLAR ISI
KECHAGINA SIZU BIZGA HAMNAFAS BO’LIB YASHAGAN, BUGUN RAHMONNING HUZURIGA SAFAR QILGAN YURTDOSHIMIZ HAYOTINING SO’NGGI DAQIQALARIDAN SO’NGGI DAQIQALARIDAN BIR LAVHANI SIZ AZIZLARGA HIKOYA QILISH NIYATIDA QALAM USHLADIM. BU HIKOYAM YANA QAYSIMIZNINGDIR HIDOYATIMIZGA VA ENG MUHIMI SO’NGGI NAFASDA SHAHODAT KELTIRA OLISHIMIZGA VASILA BO’LAR, DEGAN XAYRLI MAQSADNI DILGA TUGDIM. SIZ AZIZLARGA XAYRLI UZOQ UMR IMKONINI, SHAHRISABZDA YASHAB, UMRINING YIGIRMA OLTINCHI BAHORIDA VAFOT QILGAN SINGLIMIZ NODIRAXONGA ALLOHNING RAHMATINI SOG’INIB:
GULBAHOR ABDULLOH QIZI
Zulayho xola qizi Nodiraning betob bo’lib qolganini eshitgach, qo’li ishga bormay qoldi. O’tirsa-tursa, faqat: "œQizimga nima bo’lgan ekan? Xudoyim shifo bergin!.. Bolalarigayam qarayolmay qolgandir..." degan hayol nari ketmadi.
Kechga tomon darvozadan kimdir ovoz berdi.
- Shavkatjon, kimdir kelganga o’xshaydi, - dedi xola shom namozini o’qimoqlik uchun joynamoz yozarkan.
Kelgan mehmon Nodiraning umr yo’ldoshi Akromjon edi. Salomlashib, hol-ahvol so’rashgach, xola darhol qizi haqida so’radi.
- Do’xtirga olib bordik, lekin aniq bir to’xtamga kelishgani yo’q. Hozircha uyda shifokorlarning nazoratida muolaja olyapti, - dedi kuyovi.
- Bolalargayam qarayolmayatgandir?..
- Bolalarga onam qarayptilar, siz xavotir olmang.
- O’rgilay, Akromjon, yaxshiyam taqdiriga sizday tushunadigan turmush o’rtog’i, onangizday mehribon qaynona bitilgan ekan, ming rahmat"¦
Kunlar o’taverdi. Xastaning rangi kun o’tgan sayin so’lib boraverdi.
Uni ko’rsatishmagan tabib-do’xtirlari qolmadi, hisob.
"œCho’kayotgan odam xasga yopishadi" deganlaridek, kim nima desa, hammasini qilib ko’rishdi. Nodira tuzalish o’rniga brogan sari og’irlashaverdi"¦ Bundan xavotirga tushgan onasi Akromga:
- O’rgilay o’g’lim, meni to’g’ri tushunsangiz, bittagina iltimosim bor. Har kuni qizimning ahvolidan xabar ololmayman, qarichilik"¦ Lekin, ko’rmasam ham ko’nglim tinchimaydi. Rozi bo’lsangiz, ozgina o’ziga kelgungacha men olib ketsam. Onangiz ham sizga, bolalarga, qizimga qarab, ancha toliqib qolganga o’xshaydi, nima deysiz? — dedi.
Akromning roziligi bilan Nodira ota uuyiga olib kelindi. Hovliga ekib qo’yilgan, kuzak shamolida bitta-bitta barg to’kayotgan gullarga deraza osha termulgancha yotgan Nodira:
- Onajon, namoz vaqti kirdimi? — deya so’radi.
- Ha bolam, peshin endigina kirdi.
- Men o’qib olayin.
- Avval ovqatingni yeb ol, keyin o’qiysan. Yangang sen uchun ataylab qaynatma pishiribdi.
- Onajon, jon omonat ekan"¦ Shunday og’ir ahvolga tushganimdan keyin anglab yetdim bu haqiqatni. Har bir nafasimiz g’animat"¦ Bir kosa ovqatni yeb bitirgunimizcha yetadigan imkon berilganmi-yo’qmi, bilolmaymiz. Avval Allohning buyrug’ini ado qilay. Yemak bu dunyolik, ibodat oxiratlik"¦- dedi-yu, tayammum qilishga hozirlandi.
Zulayho xola qizining og’zidan chiqayotgan har bir so’zdan hayratlanar, nazarida uning gaplari oddiy gap emas, hikmatlarga o’xshardi"¦
Ona bir kuni tanishlaridan bir gap topib keldi:
-Nodira qizim, bir folbin xotin bor ekan. Judayam kuchli deyishyapti. Do’xtirlar davolay olmagan kasallarni qararkan, tuzatarkan. Shuni olib kelsak, nima deysan?
-Folbin? Onajon, axir folbinga borish ham, fol ochirish ham gunoh-ku! Payg’ambarimiz sollallohu alayhi vasallamning hadislarida fol ochguvchiyam, ochirguvchiyam la’natlangan, - dedi.
- Sening qiynalayotganingni ko’rib turib qanday chidayman, bolam? Axir onangman!..
- G’am chekmang, onajon. Kasallikni bergan Xudoyim, xohlasa, shifosini ham O’zi beradi. Alloh bizga nimaniki taqdir qilgan bo’lsa, hammasida hikmat bor. Shu yotishimda qancha-qancha gunohlarim to’kildi, buning hisobini na siz, na men bilamiz. Har doim Xudoning aytgani bo’ladi, ko’nmay ilojimiz yo’q. Yaxshisi, namozlaringizda haqqimga duo qiling, - dedi.
Nodira hufton namozini o’qigach, uzoq vaqt duo qildi, so’ng uyquga ketdi. Tush ko’rdi. Tushida u yotgan uyning qibla taraf devoridan ikki barobar balandlikdan qo’zni qamashtiradigan darajada nurdan parda bor emish. Nodira hayrat ichra pardaga boqib turarkan, undan bir ayol chiqib kelibdi. Ayol qo’llarida o’zidan nur taratib turgan Qur’oni Karimni ushlagancha jilmayib turarmish. Yaxshilab qarasa, unga ilk bor namoz o’qishni o’rgatgan, "œMuallimi soniy"dan saboq bergan ustozi ekan. Ayol Nodiraning o’ng qo’liga bir bilaguzuk taqibdi-yu, nurdan bino bo’lgan parda bag’riga singib ketibdi"¦
Nodira o’ziga kelgach, qo’liga qarabdi. Bilaguzuk oltindan ishlangan bo’lib, o’rtasida ta’riflarga sig’mas darajada benihoyat go’zal, mo’jazgina Qur’oni Karim o’rnatilgan emish"¦
Tush ta’sirida uyg’onib ketdi-yu, ko’zlariga qaytib uyqu kelmadi.
Tuni bilan yig’lab chiqqan Zulayho xola nima qilishini bilmasdi. Folbinga boray desa, Xudodan qo’qadi, bormay desa, "œChiqmagan jondan umid, shuniyam bir ko’rsak, keyin armon bo’lmasmidi"¦" degan xayolni shayton ongiga quyaverdi.
Ertasi turib, folbinga borishga qaror qildi.
Uylariga folbin ayol doirasini ko’tarib kirib kelganda Nodira peshin namozini o’qiyotgan edi. Unga ko’zi tushgan folbin bir seskanib tushdi.
Nodira onasiga savol nazari bilan qararkan, ona qizining o’tkir nigohidan ko’zlarini olib qochdi.
Folbin ayol darhol ishni boshlab yubordi:
- Sening foling ko’rinyapti, qizim! Tez orada sog’ayib ketasan va mendan ham kuchli folbin bo’lasan. Faqat buning uchun qirq kun chillada o’tirishing kerak va mening ko’rsatmalarimni to’la ado etishing shart! Sen "œodamli" ekansan, "œqo’l" olmasang, jinni bo’lib qolishing hech gapmas, dedi.
- Nima qilishim kerak? — so’radi Nodira.
- Bir daraxtning tagiga borasan-da, "œMomolarim, kelinglar-o-o, kelingla-a-r, menga madad beringlar!" deysan. Momolar o’zi kelib, davolab olishadi. Keyin ular senga nimani buyurishsa, o’shani qilasan, - dedi.
- Shu xolosmi? — dedi Nodira.
- Eng asosiy bir narsani unutibman. Momolardan folbinlikka "œqo’l" olganingdan keyin also "œA’uzu billahi minash-shaytonir-rojiym"ni aytmaysan, "œOyat al-Kursiy"niyam o’qimaysan, buni unutma! Hozir kasalsan, namoz o’qishing ham shartmas. Tuzalganingda o’qirsan. Hali yosh bo’lsang, hammasiga ulgurasan! — dedi.
Nodiraning qulog’iga kimdir: "œShu folbinning etagidan mahkam tut. Tezda shifo topasa, ham el ichida tanilib, pulga ko’milasan. Boyidingmi bas, ko’ngling tusaganiday yashaysan. Dunyo besh kun bo’lsa, o’zingni qiynab nima qilasan? O’qiyotgan namozlaring senga nima ham qilib berardi?!" — deya shivirlaganini aniq eshitdi. Bir muddat karaxt ahvolda turib qoldi.
So’ngra:
- Astag’firulloh! — dedi. Va "œLa ilaha illalloh", deya o’zini qo’lga olishga urindi:
- "œMomolaringiz" — jinlar, shundaymi? Balki ular dunyodagi ishlaringizga yordam berayotgandir. Oxirat-chi?! Jannatga kirishingizga ham kafolat bera olishadimi o’sha "œodamlaringiz"?! Bu dunyo uch-besh kun, o’tadi-ketadi. Lekin haqiqiy-abadiy qoladigan joyimizda ahvolimiz nima kechadi? Bu dunyoda shaytonga ergashganlar oxiratda uning ortidan do’zaxga tashlanadi-ku? — dedi.
Folbindan sado chiqmadi.
Nodira:
- Oldin siz kecha tunda ko’rgan tushimni eshiting. Xulosani o’zingiz chiqarasiz, - dedi.
Tushini so’zlab bergach:
- O’ng qo’limda o’sha bilaguzukning zalvorini hamon sezyapman, - dedi.
Folbin nima qilishini bilmay qoldi. Shunda ham tayyor "œo’lja"ni qo’ldan chiqarmaslik ilinjida doirasini qo’lga olib ura boshladi. Lekin doira qo’lidan otilib chiqib ketdi. Bu holat uch bora takrorlandi. Qaro terga botgan folbin ayol oxiri tan oldi:
- O’zi kirib kelishimdan namoz o’qiyotganini ko’riboq, ko’nglim bir nimani sezganday bo’luvdi. Qizim, men ham folbinlikka "œqo’l" olmasimdan oldin bir tush ko’rganman. Tushimda buvimdan qolgan eski sandiq ichida o’zidan nur taratib turgan benihoyat chiroyli kitobni ko’rdim. Turib kitobni olish uchun qo’l uzatarkanman, kimdir doira tutqazib ketdi. Kitobni ololmadim. Keyin balsam, o’sha kitob Qur’on ekan. Kitobni tushimda ololmagan bo’lsam ham, o’ngimda gunohlarimga tavba qilib, namoz o’qiganimda, men ham hozir jin-shaytonlarning tuzog’iga ilinganman, folbinlik qilmagan bo’larmidim? Shu-shu shaytonning yo’lidaman, hech chiqolmayman, - dedi.
Folbin ayol ketgach, Nodira onasiga tahorat olmoqchi ekanini aytdi. So’ng "œIstig’for" namoziga niyat qildi. Sajdaga bosh qo’ydi va shu holatda umrining yakun topishini dildan istadi"¦ Bir ozgina folbinni tinglagani uchun, uning fol ko’rishiga ruxsat bergani uchun o’zini kechirolmas edi. Inson ozgina ojizlik qilib qo’ysa bas, shaytonning tuzog’iga tushib qolishi tayin ekanini anglab yetgandi. Va uni shaytonning sharridan asrab qolgani uchun Tangri Taologa shukrlar aytib yig’lardi"¦
Shifokorlarning tavsiyasi bilan Nodirani poytaxtdagi shifoxonaga olib ketishadigan bo’lishdi.
U otasidan iltimos qildi.
- Otajon, agar iloji bo’lsa, Maxsum bobo biz bilan borsinlar"¦
Yil davomida faqat Ramazon va Qurbon hayitidagina og’zi "œochiq", qolgan paytlar hamisha ro’zador holatda yuradigan, o’ta taqvodorligi bois, el ichida "œnon yemas bobo" nomini olgan Maxsum bobo xastaning iltimosini yerda qoldirmadi.
Palataning shiftiga termulganicha har nafasida "œAlloh, Alloh" deya zikr aytayotgan Nodira o’ng yoniga o’girildi va negadir ko’zlari porlagancha:
- Onajon, menga bir dona rayhon uzib bering, dedi.
Uning bu gapidan ajablangan onaizor darhol qiziga egilgancha, peshonasiga qo’l uzatdi.
Nodira:
- Onajon, tashvishlanmang, xayolim joyida. Qarang, nahotki ko’rmayotgan bo’lsangiz, oyog’ingizning osti to’la rayhon-ku! — dedi. So’ngra uch bora rayhon uzayotgandek harakat qildi-da, ohista o’rniga uzalarkan: - Oh-h!.. Bunchalar xushbo’y bo’lmasa!.. — deya jilmaydi.
Onaizor dilbandining harakatlarini ming hayrat ichra kuzatarkan, xonani tutib ketgan rayhon hididan sarxush bo’ldi-yu, bu sir-sanoat qarshisida lol qoldi"¦
- Onajon, qishlog’imizdagi imom-domla so’nggi namozlarini yotib o’qigan ekan, deganmidingiz?
- Ha, bolam, nima edi?
- Unda men ham domlaga o’xshab"¦
- Bolam, meni qo’rqitma, onaginang o’rgilsin! — degancha qizini mahkam bag’riga bosdi-yu, onaning ko’zlaridan qaynoq yoshlar seli quyildi"¦
- Qo’rqmang, onajon!.. O’limdan qo’rqish kerakmas, unga tayyorlanish kerak, - deya, zaifgina barmoqlari bilan onasining yuzlarini siladi Nodira"¦
Namozdan so’ng U Maxsum boboni so’radi.
Bobo kirgach:
- Bu yog’i sizga xavola, bobojon, - dedi.
Maxsum bobo xastaning yoniga cho’kkancha "œYasin" tilovatini boshladi. "œYasin" yetti bor o’qildi. Xasta ham yetti bor tilovatga hamrohlik qildi. So’ngra:
- Allohim, diydoringga, ishqingga intizor bandangman. Meni Rahmatingdan judo aylama! — dedi.
Avval chap yoniga, so’ngra o’ng yoniga qaradi-da:
- Ash-hadu al-la ila-ha il-lal-lo-o-oh"¦ dedi-yu, tabassum ichra ko’zlarini manguga yumdi"¦
-
БИА СОАТ УМА ИАГИЗ КОЛДИ
(Бслган воқеа)
Тез ёрдам бслимида сдим. Ўқишни тугатиб ишга снди киришганим учун бу ердаги ҳамма ҳодиса менга сзига сраша ҳасжон ва завқ бағишларди. "œДоктор" деган мурожаатдан сзимда ғурур туйиб, снди ҳар доим бу мурожаатга ксникишимни сйлардим. Ҳар бир катта касалхоналарнинг сз тез ёрдам бслими бслиб, бу ерда докторлар навбатчилик қилишарди. Тажрибали мутахассис докторларнинг ёнида менга ксп масъулист тушмасди. Мен фақат уларни диққат билан кузатиб, тажриба орттиришга ҳаракат қилардим.
Бир куни кеч соат 1 лар сди. 16-17 ёшлардаги сспиринни олиб келишди. Ўспиринга икки аёл юришга ёрдамлашиб келишарди. Ортларидан югуриб келаётган киши сса нафаси бсғзига тиқилганча:
- Илтимос, сғлимни қстқаринг, қстқаринг боламни! — деб такрорларди.
Тезгина навбатчи доктор келди. Мен сса докторнинг ёнида уни ташхис қсйишини кстардим. Йигитчанининг отаси сса ссзлашда давом старди:
- Доктор, сғлим сзини слдирмоқчи бслиб дори ичибди. Билиб қолиб дарров бу ерга олиб келдик.
- Ичган дорилари ёнингиздами?
Ота чснтагидан бир неча дори қутиларни олиб докторга ксрсатди.
- Мана бунисидан сн бештача, бунисидан снта, бунисидан сса уч беш дона ичибди.
- Бу дориларни ичганига тахминан қанча вақт бслди.
- Икки соатча бслди.
Доктор дори қутиларини синчиклаб қаради. Сснг сса бир йигитчага бир қутиларга қаради. Кейин сса бошини "œйсқ" ифодаси билан қимирлатиб юзини буриштирди:
- Ҳмм, афсус, афсус!
Йигитчанинг оиласи сса докторнинг бирор нима дейишини кутишарди, аммо ундан бир сас ҳам чиқмади. Мен сса йигитчанинг ошқозонини ювиш мумкинлигини сйлардим. Бу жимжитликни отанинг овози бузди:
- Аима қиламиз доктор?
Докторнинг юзи жиддийлашди, йигитчага умидсизлик билан боқди. Бошини қимирлатиб, қсллари билан чорасизлигини ксрсатди. Ссзлари йигитчанинг отасининг юрагига сқ каби санчилди гсё.
- Афсус, қилнадиган ҳеч бир амалиёт ёрдам бермайди. Жуда кеч олиб келибсиз, устига устак бу дорилар...
Мен сса оила аъзоларини кузатардим. Ҳаммаларининг ксзларида чорасизлик қотганди. Йигитчанинг юзида сса қсрқинч ксринарди. Онаси ва синглисига тасниб турган йигитча докторнинг юзига стинч билан қаради. Унинг ссзларида кескинликни ва юзидаги жиддийликни ксриб, оёқлари мадори қолмади шекилли, секин сидирилиб ерга стириб қолди. Йигитнинг отаси ҳам онаси ҳам бир нималар дейишарди. Узоқ давом стган бу сукунатдан сснг:
- Аима бслади, наҳотки ҳеч нарса қила олмасангиз?
- Ардам бериш учун снди кеч. Бундай ҳолатларда афсуски бизнинг қслимиздан ҳеч нарса келмайди. Бир соатлардан сснг уни йсқотамиз. Мен сса унгачан фақат беморни кузатувга олишим мумкин.
Мен ҳам бу ссзлардан довдираб қолдим. Йигитчанинг юзига қарардим. Ўлим қсрқуви ва умидсизлик унинг ксзларида зоҳир сди. Ўзимча унинг ҳозир нималар ҳис қилаётганини тасаввур қилдим. Ўлим шунчалар сқинлашиши ҳақиқатан қийин ҳолат сди. Аммо инсон бир соат кейин слишини билса нималар сйлар, нималар ҳис қилиб, қайси ишларни бажарарди. Аслида ҳар биримиз учун ҳам бундай вақт келади-ку?! Ҳаётнинг ташвишлари билан бслиб слимни бизга етиб келмас нарса дес тушунамиз. Ҳозир бу йигитча балки, ҳаётини, дсстларини, оиласини сйламоқда ёки слимдан сснгра нима бслишини, съни бир соат сснг... Балкида унинг ортидан нима дейишларини, ёки қабрда қандай аҳволга тушишини сйлармиди?! Балки унинг шу вақтга қадар режалаштирган ишлари бордир, снди сса бу ҳаёлларини бир ёнга суриб, сснгги соатини қандай кечиришни сйларди, гсё.
Бошқа тарафдан ҳаёт давом старди. Ичкаридаги бир беморнинг сқинлари келиб доктордан баъзи нарсаларни ссрар, бошқа ёндан сса оғир бир беморни олиб келишарди. У хаста учун бошқа бир навбати докторни чақиришди. "œБир инсон бироздан сснг слимини қаршиласа ҳам бу ҳаёт бошқалар учун давом ставеради", деб сйлардим.
Ота сса сз саволи, тсғрироғи стинчини сна бир бор такрорлади:
- Ҳеч умид йсқми доктор? Ааҳотки ҳеч нарса қилишнинг иложи бслмаса.
Ичкарига кирган бошқа бир доктор ишора билан "œнима бслди?" дес ссради. Доктор срнидан туриб, кескинлик билан жавоб берди:
- Жонига қасд қилмоқчи бслибди. Афсуски кеч олиб келишибди. Сснгра ссзлаб бераман сизга.
Бу ссзларни диққат билан тинглаган йигитчанинг юзидаги умид сслиб борарди. Лушаймонлик туйғуси ичидаги титроқ бир овоз билан: "œҚстқаринг мени, нима лозим бслса ҳаммасини бажаришга розиман. Аима бслади снди. Ўлишни истамайман!" дерди. Доктор унга ҳеч нарса демади. Мен сса слимга шунчалар сқинлашиб турган инсонни биринчи маротаба ксраётган сдим. Устига устак жуда ёш сди. Ҳаёлан моргга кириб унинг совуқ баданини ксздан кечиришимни сйлаб стим жснжикиб кетди. Демак, қаршимда турган бу тирик инсон бироз сснг слади ва биз унинг мурдасига қараб ташхис қсйиб сснг рапорт ёзамиз! Ҳаёт ва слим, сшаш ва слиш... ёшлик, қарилик ҳаётни англаб етмоқ, слимни тушунмоқ... Яшаган ҳаётимизнинг ниҳосси слим сканлигини хотирламоқ. Ўлимга ҳар он ҳозир бслмоқ ёки сзини тайёр деб ҳис етмоқ. Бу каби сйлар ҳаёлимдан старди.
Доктор хонадан чиқиб кетаркан, мен ҳам унинг ортидан сргашдим. Узун каридорлардан кетар сканмиз, бироз ачиниш билан дедим:
- Доктор, ошқозонини ювиб қонини тозалашга ҳаракат қилиб ксрсак бслмасмикин?
Доктор бирдан менга қаради ва ксзларимга тикилди:
- Укам, ксриб турибсанку, бу ерда оёқда зсрға турадиган, ёши стиб қолган одамлар ҳаётда ортиқча бир соат сшаш учун қанчалик курашадилар. Бу ёш йигитча сса сн етти ёшида сз жонига қасд қилмоқчи бслибди. Ўлишни истаса нега мен унга қаршилик ксрсатишим керак? Бироз истаган тақдири билан юзма юз келсин, кейин ксрамиз. Ўлим нима ва ҳаёт нима тушунсин! Яшашнинг қадрини, оиласига бу иши билан қанчалик зуғум қилганлигини фарқ стсин. Аллоҳни, Уни қсли сканлигини ссласин. Ўлимни ва ундан кейинги ҳаётини ҳам...
Бу ссзларнинг ортидан мени ҳайратга тушурган бир қаҳқаҳа сшитилди.
- Сен ҳам ишондингми унинг слишига:
- Аима, съни йигитча слмайдими?
Доткор кулги ичида дори қутиларини ксрсатди. Қслидаги витамин, йсталга қарши ва балғам ксчирувчи дорилари сди.
-
Bu hikoyat Turkiyalik bir yigit tomonidan aytib berilgan.
"œMen uni yaxshi ko’rardim. Iste’dodli, o’z ishiga puxta yigit edi. Kam gapirardiyu, lekin chertib — chertib gapirardi. Kelishgan edi, churoyli kiyinardi. Birgina kamchiligi namoz o’qimasdi. Men dinga bo’lgan layoqatini uyg’otish niyatida namoz haqida ko’p gapirardim unga. Biroq bir xil sababni ro’kach qilardi menga u: "œTo’g’ri tushun, men chiroyli kiyinishni yaxshi ko’raman. Buning ustiga, e’tibor bergan bo’lsang yashil rangga mehrim bo’lakcha. Yashil shimim bor, uni shu qadar yaxshi ko’ramanki, xotinimga har kuni dazmollatib ko’chaga chiqaman. Namoz o’qisam, shimimning dazmoli ketib qolishi mumkin".
Qiziq bahonaku, lekin men uning shu bahonasini sabab o’rnida ko’rganman. Chunki har kuni uchratsam, yashil shim va qizil ko’ylagi unga ancha yarashganini his qilardim.
Bir kuni yo’lim tushib Istambulning katta masjidlaridan biriga kirdim. Ne ajabki mening tanishim jamoatning oldi qatorida edi. Bir umr shimining dazmoli buzilishidan cho’chib masjid hatlamagan tanishimni birinchi safda ko’rib boshida ajablandim, ammo keyin o’zimni bosib uning oldiga bordim. "œXa! Baribir kelar ekansanku! O’zincha yashil shimingni ro’kach qilib, meni holu jonimga qo’ymasding. Men seni juda sa’viyali deb bilsamda, aynan shu bahonangga hayratlanardim. "œQiziq! Sa’viyali bo’la turib ham odam shunchalik sa’viyasiz bahona topishi mumkinmi? " degan savol ich — ichimni tirnardi. Yashil shiming deb bir umr masjidga kirmay o’tding — a? Lekin men seni bugun shu erda ko’rib turibman. Baribir kelibsan — a?"
U indamasdi. Chunki tanishim yashil matoga o’ralgan tobut ichida indamay yotardi."
Xa, ushbu hikoyatning zamirida katta hikmat yotadi. O’zini "œmo’minman" deb hisoblagan odam baribir masjidga keladi. Bugun shimlarini dazmoli emas, balki yuqorida hikoya qilingan yigitning javobidan ham sa’viyali, ba’zilarning nazdida sabab o’rnida o’tadigan bahonalarni keltirib masjid hatlamayotgan oyoqlarni bir kunmas bir kun baribir Allohning uyiga olib kelishadi. Baribir birinchi safda turish bor. Lekin Allohning nazdida inson insonlar tomonidan emas, balki o’zi ixtiyoriy ravishda o’z oyog’i bilan masjidga kelsa qadrlidir. Sevgan rangdagi tobutda yotgunga qadar, Allohning sevgan insonlari to’planadigan masjidlarga kelib turinglar aziz yurtdoshlar!
Hayrullo Hamidovning
"œXolislik sari" dasturidan olindi.
-
Xotima
"œYigirma yoshli qiz avtomobil halokati tufayli kasalxonada vafot etdi. Vafotidan biroz avval yaqinlarining "œahvoling qanday?" degan savoliga "œAllohga hamd bo’lsin, yaxshi!", deb javob berib turgan edi. Biroq oz vaqt ichida dunyodan ko’z yumdi. Marhumani maxsus yuvish xonasiga olib kelishdi. Biz uni yuva boshladik. U go’yo shirin uyquda-yu, hozir uyg’onadigandek yuzi tabassumdan yonar, badanida jarohat, siniq yoki qon asoratlari ko’rinmasdi.
Shu vaqt g’aroyib hodisa ro’y berdi. Biz yuvish asnosida marhumani ko’targan edik, burnidan oq modda sizib chiqdi va xona xushbo’y mushk hidi bilan to’ldi. Subhonalloh! Bu chindan ham mushk hidi edi"¦
Takbirlar aytib, Allohni zikr qildik. Yaqinlaridan marhumaning hayotlik vaqtida qanday bo’lgani haqida so’radim.
"œVoyaga etgandan buyon namozni kanda qilmagan, o’n uch yoshga to’lgandan buyon dushanba, payshanba kunlari nafl ro’za tutishni odat qilgan edi. O’limidan oldin Alloh yo’lida o’liklarni yuvib tayyorlash bilan shug’ullanmoqchi edi"¦ Biroq birovlarni yuvishdan oldin o’zi yuvildi"¦ Muallimlari, dugonalari uning taqvosi, go’zal hulqi va muomalasi haqida to’lqinlanib gapirishardi. Mana endi vafotidan keyin eslashadigan bo’ldi", deya so’zini yakunladi Ummu Ahmad.
Yomon xotima topgan boshqa qiz haqida hikoya qilib so’zida davom etadi: "œO’n etti yoshli bir qizning jasadini yuvish uchun keltirishdi. Singillarimiz yuvishga kirishdilar. Yuvishni boshlaganlarida tanasi oq edi. Asta — sekin qoraya boshladi.
Uning holi qanday kechgani bizga qorong’u. Yaqinlaridan u haqida so’rolmadik, chunki biz ko’rgan narsa ularni qo’rqitishi mumkin. Shuningdek, uning bu holini yashirishimiz ham kerak".
Allohdan salomatlik va ofiyat so’raymiz!
Abu Abdurahmon tayyorladi
"œMusulmonlar taqvim kitobi" 2007 yil, 1-chi kitob
-
Tilanchi qiz.
Kichkinagina qizcha yo’l bo’yida o’tirib pul so’rardi. Ustidagi kiyimlari yirtiq — yamoq, yuz — qo’llari kir.
U odamlarga yolborib, qo’l cho’zarkan, yonginasidan yosh, boy, go’zal ko’rinishli kishi o’tdi. Kishi qizchaga bir qiyo boqdi-yu, e’tiborsiz yo’lida davom etdi. Uni hashamatli uyida xotini va bolalari, kechki ovqat va xotirjam hayot kutardi.
Ovqatdan so’ng birdan uning hayoliga o’sha tilanchi qiz keldi. Negadur, unga rahmi kela boshladi, ko’rinishini ko’z oldiga keltirdiyu, ich — ichidan achindi. Shu tuyg’ular og’ushida Allohga yuzlandi: "œNega bunday ishlar bo’lishiga izn berasan. Nega shu kichkinagina qizga yordam berish uchun hech narsa qilmaysan?" Ana shunday o’kinch so’zlarni ayta — ayta uyquga ketdi. Ko’zlari ilinar — ilinmas, tushida haybatli bir ovozdan uyg’onib ketdi: "œAynan shuning uchun ham seni yaratdim!".
Madina Zaripova tayyorladi
"œMusulmonlar taqvim kitobi" 2007 yil, 1-chi kitob
-
Bahorda bodom gulladi, ko'zlarni quvontirdi.
Kuzda esa...
Bodom mevalari hali yetilmay turib, "boshqalar terib ketishmasin" degan havotirda qoqdilar. Bechora daraxt inson bolasiga meva tugib bergani uchun tayoq yeya boshladi. Daraxt barglari ko'z yosh misol to'kildi. Lekin inson bolalari bunga e'tibor bermadilar. Hali tirik barglarni toptadilar. "daraxtning tayoq yegan shohlari, novdalari ham azoblanar, ozor chekar-ku", degan fikr hech kimning hayoliga ham kelmadi.
Bu-ku, daraxt tilsiz, bizning nazarimizda jonsiz bir narsa. Daraxtlarni savalash bilan kifoyalansak koshki edi.
Hayotda...
O'z birodarlarimizni zaharli so'z tayoqlari bilan savalaymiz. Yuraklari qon qaqshab ketsa ham savalayveramiz. Unli yig'isiga ham, unsiz faryodiga ham ahamiyat bermaymiz. Savalay-savalay rohatlanamiz.
Daraxtlarni savalashdan maqsad mevalarni terib olish. O'z birodarlarimizni savalab nimalarni terib olamiz? Gunohlar ortilayotgan qoplarni to'ldirmaymizmi?
Bodom to'la qopni orqalb bozorga shoshamiz.
Gunohlar to'la qopni ortmoqlab qayga boramiz?.....
Tohir Malik.
"Iymonlashish umidi" kitobidan.
-
"œIymon halovati".
(parcha)
"¦- Gapir! Nega qachon qarasam, joynamoz ustida o’tirganing — o’tirgan? Men keladigan vaqtni kutib turib namoz boshlaysanmi? Shunday qilsam, urolmaydi deb o’ylayapsanmi?! Menga xotin bo’lib, nima qilib berding? Bittagina o’g’il tug’ib berolmading-ku?!
Boshini quyi solganicha yum — yum yig’layotgan Soliha: "œShukur qiling!...Qiz farzand emasmi?...Bittagina bo’lsa ham, Parvardigor bizga farzand ne’matini berdi-ku!...Tirnoqqa zorlar yo’qmi?..." dedi.
Xuddi shuni kutib turgan er ayolning ustiga bostirib keldi v aura ketdi: "œSenga gapirishni kim qo’yibdi?! Menga, eringga gap qaytaryapsanmi?""¦
Onasiga qo’shilib Shukrona ham dod solib yig’lar, oraga tushib qolganidan, otasining zarblariga goh — goh nishon bo’lardi"¦
Bu kabi to’polonlar, deyarli har kuni, yarim tungacha — ichkilikka butkul mubtalo bo’lgan er yiqilib, g’aflat uyqusiga cho’mgunicha davom etardi"¦
To’lqin Nurmuhammad, Gulbahor Abdulloh qizi
-
Basirat ko’zlarim ochildi
Hayotda nimalar bo’lmaydi deysiz? Mening hayotimda ham ibratli voqealar bo’lib o’tgan. Oqu qorani tanimasdan yurgan johillik davrimda jinoyatim uchun o’n to’rt yilga ozodlikdan mahrum qilish haqida hikum o’qildi. Qamoqda ham, undan oldin ham mast qiluvchi ichimliklar, narkotik moddalar joni dilim edi. Shu tariqa etti yil nina sanchish yo’li bilan kayf — safo qilardim. Bunga shunchalik o’rganib qolgan edimki, agar qabul qilmasam, boshim, suyaklarim, butun a’zoi badanim zir qaqshab og’rirdi.
Bir kuni hovlida o’tirsam, o’zimdan ikki-uch yosh kichik yigit kelib:
- Assalomu alaykum, birodar! — deb men bilan ko’rishdi. Men esa alik olishni o’zimga ep ko’rmay, zo’rg’a qo’limni cho’zdim. Yigit xotirjam yonimga o’tirdi-da, meni savollarga ko’mib tashladi: "œBu dunyoda nima uchun yashayapsiz, aka? Maqsad nima o’zi?"
Bu savollar meni ozgina bo’lsa-da o’ylantirib qo’ydi. Javob toplomay:
- Qo’y, boshimni og’ritma. Hozir hech narsa yoqmay turibdi, - dedim. U esa so’zida davom etdi:
- Meni to’g’ri tushuning, aka. Faqat hayvonlargina bilmaydi nima uchun yashayotganini, chunki ularga aql ne’mati berilmagan. Siz bilan biz esa aqli raso insonlarmiz. Bu dunyoning, borliqning yaralishiga hech e’tibor berganmisiz? Quyoshning chiqishi, fasllarning ketma — ketligi, tun va kunning almashib kelishi, yomg’ir — qorning yog’ishi haqida o’ylab ko’rganmisiz? Shuning uchun ham biz aql egalari fikrlashga buyurilganmiz. Tabiatdagi barcha hodisalar bir kuch tomonidan boshqarilib turiladi. Masalan, bog’bon bog’iga, qo’ychivon qo’ylarga qarab turganidek, koinotning ham o’z boshqaruvchisi, Egasi bor.
Bu kunlar menga ta’sir qilganday bo’lib, o’sha kundan dunyoga boshqacha qaray boshladim, olamdagi harakatlarni o’zgacha nazar bilan kuzata boshladim. Uning aytgani rost ekan — bunday fikirlash insonning basirat ko’zini ochar ekan. Har kuni ko’rib yuradigan yulduzlar endi ko’zimga boshqacha ko’rinadigan bo’lib qoldi: ular samoga marjonday terib qo’yilgan.
Ikki kundan so’ng o’sha yigitni qidirib topdim. Chunki u bergan tushuncha va fikrlar meni tinch qo’ymadi. Biz yana o’n besh kundan ortiqroq birga bo’ldik. Shu davr ichida do’stim menga din haqida shunday tushunchalarni berdiki, qalb ko’zlarim yanada ochilib, Allohni yaqinroq taniy boshladim. Keyin uni ozod qilishdi. Yaqin hamsuhbatim, bir do’stimdan uzilgandey bo’lsamda, men endi yolg’iz emas edim — endi men bilan Alloh bor edi.
U birodarimdan Alloh rozi bo’lsin. Meni "œbotqoqlik" dan tortib olib, to’g’ri yo’lni ko’rsatib qo’ydi. Boshimdan o’tgan bu voqea ko’pchilikka ibrat bo’lar degan umiddaman. Chunki Allohni bilish boshqa, tanish boshqa ekan. Mana besh yildirki, kayf — safo, aysh-ishrat hammasini yig’ishtirganman. Qo’limdan kelganicha ibodatimni ado qilmoqdaman.
Shu dunyoning arzimas kayfu safolariga aldanib yurganlarga ham aytmoqchimanki, yashashning asl ma’nosi Allohga itoat, haqiqiy lazzat esa U Zotga bo’lgan muhabbatda ekan.
Abdusobir, Parkent tumani
"œMusulmonlar taqvim kitobi" 2006/1427 (II)
-
HOZIRGI QIZLAR
Zamonlar o’zgardi, o’zgardi dunyo,
Ular-la, albatta, o’zgardik bizlar.
Lek goho o’tirib yoqa ushlaysan —
Ancha boshqachadir hozirgi qizlar.
Siz — vrach, injener, siz — olimasiz,
Sizning ismingizda bugun yulduzlar.
Siz — rassom, xonanda, siz — shoirasiz.
Eh, hozirgi qizlar, hozirgi qizlar.
Fabrikada ilg’or, zavodda ilg’or,
Hatto yigitlardan ham o’zdingizlar.
Ilg’orsiz, buni hech etmaymiz inkor,
Eh, hozirgi qizlar, hozirgi qizlar.
Ortda qolmaylik deb madaniyatdan
Tirnoqlar bo’yalar, bo’yalar ko’zlar.
Ishdan qochishni ham kanda qilmaymiz,
Eh, hozirgi qizlar, hozirgi qizlar.
Ba’zan o’zingizni osmonda bilib,
Go’yoki ko’klarda hur uchasizlar.
Oyoq uchida ham ko’rmaysiz goho,
Eh, hozirgi qizlar, hozirgi qizlar.
O’ltirib-o’ltirib o’ylaymiz, nechun
Shirin tillaringiz og’uli so’zlar&
Javob qaytarasiz istar-istamay.
Eh, hozirgi qizlar, hozirgi qizlar.
Barchasi uchun ham mayli deymiz biz,
Chunki, axir, qizlar, qizlar-da, sizlar!
Mayli, biz zaminda, siz — osmondasiz.
Eh, hozirgi qizlar, hozirgi qizlar"¦
Faxriddin Ashurov
"œYoshlik" jurnali 1991
-
O'zbek qizi
Bor ekanu yo'q ekan,
Yaqin o'tgan zamonda,
"Ajoyib"qiz bor ekan,
Bizning O'zbekistonda.
Hayo-iboli, Hushro'y,
Bitta ekan tumanda.
Yetolmay bu qizga
Ko'plar ekan armonda.
So'ylay kelganda kezi
Budir O'zbekning qizi.
Taqdir ekan nachora,
Chopmay baht-u iqboli,
Ajib ishlar bo'libdi
Bir biridan g'avg'oli.
Kundan kunga bu qizning
Tang bo'libdi ahvoli
Lekin shunday bo'lsa ham,
"Ochilibdi jamoli"
Bu bir o'zbekning qizi
Hayodan qizil yuzi
Eakimikan ko'ylagi
Yirtilibdi etagi,
Qo'li tegmas tikishga,
Boshqa yo'qmi ermagi?!
Yangisini olishga
Chidamaydi cho'ntagi,
Otasida ham pul yo'q
Oylikning yo'q daragi.
Bu bir o'zbekning qizi
Ishoning xuddi o'zi.
Bir kun yirtiq ko'ylak-la
Chiqishga qilibmi or,
Singlisining ko'ylagin,
Kiyib chiqibdi nochor.
Uyalib kettim juda
Ko'z tushib beixtiyor,
Ko'ylak tizzadan baland,
Boz ustiga juda tor.
Bu bir o'zbekning qizi
Ishoning xuddi o'zi.
Yana vaqti bo'lmabdi
Tikishga kiyimini,
Bir kiyim kiyish kerak
Topolmay yechimini,
Ko'p o'ylabdi va oxir
U buzib udumini,
Kiyib olibdi shartta
Akasining shimini.
Bu bir o'zbekning qizi
Ishoning huddi o'zi
Bir kun bu qiz sochidan
Bir jondorni ushlabdi.
Nima qilishin bilmay,
Rosa boshin qashlabdi.
Su yetmay tyrgandi deb
Rosa ko'zin yoshlabdi,
So'ng chorasin topolmay,
Sochin kesib tashlabdi.
Bu bir o'zbekning qizi
Ishoning huddi o'zi.
Gapim balki noo'rin,
Lekin qilaman ta'kid!
Boshqa qizlar ham unga,
Qila boshladi taqlid.
Ularning bu holati
Taomilga juda zid,
Hamma bilar, lek hech kim
Qilmas ularni tanqid.
Budir o'zbek qizlari
Bejo boqar ko'zlari
Hayodanmas bo'yoqdan
Qizargandir yuzlari. :3 :2
-
Qadimda bir ayol va uning bir o'g'li bo'lgan ekan. Uning o'g'li voyaga etibdi. Va bezorilarga qo'shilib ketibdi. Kunlarning birida u qo'lga tushibdi va qamoqqa olinibdi. Shunda undan so'rashibdi. Nima gaping bo'lsa ayt biz bajaramiz faqat bir marta deyishibdi. Shunda u onasini chaqirishlarini so'rabdi. Uning onasi kelibdi. Shunda u onasini oldiga chaqirib og'zini ochishini so'rabdi. Onasi og'zini ochgan ham ekanki u onasining tilini tishlab uzib olibdi. Shunda buni ko'rib turganlar hayron bo'lib buning sababini so'rashibdi. Shunda u yigit shunday deb javob beribdi:
- Menga ona bo'la turib o'g'irlik qilma, yomon yo'lga kirma deb bir og'g'iz bo'lsa ham aytmagan. Mening bu qilgan ishim boshqa onalar uchun o'rnak bo'lsin debdi.
Ha haqiqatdan ham yoshligidan bolalariga to'g'ri maslahatlar berib yaxshi inson qilib etkazish o'z ota onalarining qo'lida.
Buni unitmang aziz ota-onalarimiz.
-
Qo’shningiz tinchmi?
- Eh, qaniydi eshik taqillasa, birov holimdan xabar olsa"¦
- Birovga ko’z yoshi qilmasimdan, zor qaqshamasimdan avval kimdir yordam qo’lini cho’zsaydi!..
- Mana shunday yog’in-sochin paytida, tomomdan chakki o’tgani, devorim darz ketgani, bolalarim ochlik va kasallikdan bir ahvolga kelib qolganini birov bilarmikin?
- Erim bilan janjallarimizni, meni kaltaklashini, bolalarimni yig’lab-siqtashidan xabardor inson bormikan o’zi?!
- Atrofimda to’rt devordan boshqa narsa bormi? Undan narida biror ovoz, hayot bormi? Yo bundan narisi ham devormi? Insonlar qani?! INSONIYLIK qani? Qo’shnichilik qani?
Darhaqiqat, qay birimiz yuqoridagi nolalarni "œoshirib yuborilgan" deydigan darajada qo’shnimizdan xabardormiz? Qaysi birimiz devor-darmiyon qo’shnimizning ehtiyojlari, dardlari, quvonchu iztiroblaridan voqifmiz?
Sog’lig’I, to’y-hashami, qarzi-havolasi va muammolaridan nechog’lik xabardormiz?
Eski zamonlarda buning javobi oson edi. Mahallalar kichkinaligida, insonlar orasida manfaat va manmanlik deb atalgan qala’lar qurilmasidan avval, hammasi boshqacha edi.
Go’zal O’zbekistonimizning juda ko’p shahar va qishloqlarida yaxshi qo’ni-qo’shnichilik aloqalari, shukurki, hali-hanuz mavjud. Odamlar bir-biriga tug’ishgandan yaqin, qo’shnisiz uchun har narsaga xozir.
Lekin nomi "œkatta" shaharlardachi? Ko’p qavatli uylardachi? Ularda "œqo’shnichilikka" imkoniyat bormi?" deysizmi? Unda ozgina baland qo’yilgan musiqa ovozi uchun eshikni taqillatib kelishlar-chi?!
Bitta pod’ezdda turadigan bir odamning uyida har kuni turfa hil ovqatlar pishirilsa, boshqasi nonga kimdan pul so’rashni bilolmay tang.
O’ng tarafdagi qo’shnining bolasi pishloq yeyaverish joniga tekkanidan onasiga noliydi. Chap tomonda yashovchi bolalar pishloq ta’mini allaqachon unutib yuborishgan.
Qo’shni qiz dadasiga faloncha dollar turadigan palto kiygisi borligini aytib hiqillaydi. Uning dugonasi esa etigidan suv o’tib ketayotgani bois o’qishga borolmaydi"¦
Keling, yaxshisi "œEh, attang, anavi qo’shnimiz puldan qiynalgan ekan-ku, bilmay qolibmiz", deb qolmasdan avval, oxiratda Alloh va Rasuli sallallohu alayhi va sallam oldida yomon holatga tushib qolishdan ilgari, qo’shnimiz eshigini qoqaylik, holidan xabar olaylik!..
Balki osha qo’shningiz ham honadoningizga tashrif buyurishni o’ylab turgandur, lekin nimadir yo’l qo’ymayotgandur.
Balki biron do’stingiz ko’ngil eshigini taqillatishingizni kutayotgandir.
Qani qalbingizga nazar soling, qalbingiz ila nazar soling!..
Shabnam.
"œIrfon taqvimi"1428(III)/2007 dan olindi.
-
E’tiqodingizga ko’ra yashamayotgan bo’lsangiz, yashayotganingiz kabi e’tiqod qila boshlaysiz.
Umar ibn Hattob
Birni ko’rib"¦
Bir kuni xizmat vazifam bois "œKar — soqovlar" jamiyatiga bordim. Diniy atamalarni tushuntirib berishimni so’ragan edilar. Yig’ilishga taklif etilgan jamiyat a’zolari bu so’zlarni o’z jamiyatdoshlariga qanday qilib tushuntirish haqida bahslashar, barchaga tushunarli belgi topilganiga ishonch hosil qilgachgina, o’sha belgini yozib qo’yardilar.
Men so’zlarni izohlar ekanman, ular garchi so’zlarimni eshitmasalar-da, tikilgan ko’yi xuddi meni tushunayotgandek, jimgina o’tirishar, so’zlarimni Munavvar opa xatti-harakat orqali tushuntirib bergach, bahs yana avj olardi. Shu asnoda jamiyat raisasi:
- Bizda gung va karlar uchun diniy kitoblar yo’q. Ko’pchilik a’zolarimiz esa dinimizni o’rganish ishtiyoqida. Shuning uchun diniy istilohdagi so’zlarning izohli lug’atini yaratmoqchimiz, - deya menga bahsning ma’nosini anglatgandek bo’ldi.
Yig’ilish ishtirokchilarining xatti-harakatlarini kuzatarkanman, ularning dini o’rganishiga bo’lgan ishtiyoq, intilishini ko’rib goh ko’nglim og’rindi, goh shodlandim. Allohga shukronalar aytib, Undan jamiyat a’zolarini bu yo’lda sobitqadam qilishini so’radim.
Nega ko’nglim og’rindi? Atrof olamga boqsang, yetti muchasi sog’, aqlan yetuk, mavjudotlar ichra sarvar etib yaratilgan insonlar bandalik burchlarini unutib qo’yganini ko’rasan. Alloh buyurgan amallarni o’rganishga, aqalli diniy so’zlarni tushuntirishga ushbu jamiyat a’zolaridek jiddu jahd qilayotganlar kam.
Aksariyat hollarda esa kishilar musulmonchilikni "œKo’ngilda bo’lsa bo’ldi", "œXudoga shukur musulmonman", degan so’zlardangina iborat, deb o’ylaydilar. O’n to’rt asr muqaddam olamlarga rahmat qilib yuborilgan zot — Muhammad sallallohu alayhi vassallamning chaqiriqlarini eshitmaymiz. Farz etilgan ibodat — namoz chaqirig’I — azonning muborak so’zlari quloqlarimizga kirmaydi. Alloh belgilab qo’ygan chaegaralari buzilayotgan paytda esa tillar gung bo’lib qoladi. Vaholanki, Rasuli akram sallallohu alayhi vassallamning: "œYomon ishni ko’rsangiz qo’lingiz bilan qaytaring, bunga qodir bo’lmasangiz tilingiz bilan qaytaring, agar bunga ham qodir bo’lmasangiz dilingiz bilan qaytaring. Lekin bu iymonning eng zaif darajasidir", degan so’zlaridan bohabarmiz. Qo’limiz tugul tilimiz bilan insonlarni yomonlikdan qaytarishni o’ylab ham ko’rmaymiz. "œSen menga tegma, men senga tegmayman" qabilida ish ko’ramiz"¦
Yana hayolimdan qancha-qancha narsalar kechdi. Yig’ilish yakunlangach, u yerdan chiqarkanman, ongimda qarama-qarshi savollar g’ujg’on urardi: ASLIDA KAR KIM-U, SOG’ KIM? GUNG EMASMAN, ZABONIM BOR, DEGANLARNING TILIGA NA OYATI KARIMA, NA TAVBA TAZARRU VA NA SHUKUR KELMASA BU XIL ZABONNING BIYRONLIGIDAN NE SAMAR?
Bu savollarga javob topishga ojiz edim.
N. Mamasaidova
"œIrfon taqvimi" 1428(III)/2007 dan olindi.
-
Uyat o’limdan qattiq.
"œHazil, hazilning tagi zil" deb bekorga aytishmagan. Ayniqsa, qaltis hazil bilan qo’rqitish hunuk oqibatlarga olib kelishi mumkin.
Rostga yolg’onni qo’shib so’zlashga odatlangan, birovni mazah qilishni yaxshi ko’radigan oshnamiz qiziq bir voqeani aytib berdi. Uning qaltis hazili sababli o’ta go’l, sodda bir ulfatining o’takasi yorilishiga sal qolibdi.
Mana uning hazilini eshiting: antiqa oyna kashf qilinibdi, savdoga chiqarilibdi. Odamning qilgan yaxshi-yomon ishlari, hatto fikr-o’ylari kinodagi kabi ko’rinarkan. Nojo’ya, uyat qilmishlari, mahfiy sirlari oshkor bo’larkan. Aytishlariga qaraganda, inson sodir qilgan ish-harakatlarning izlari miyadagi hujayralarda saqlanib qolarmish.
Serigi go’l bo’lsa ham, bu so’zlarga avval ishonqiramadi.
- Ishonmasang, yur, boramiz. Tomosha ko’rasan.
- Kompyutermi? Shunisi yetmay turgandi. Uyat o’limdan qattiq. Yo’q, bormayman! Dahshat! Xalq oldida rasvo bo’lishdan yomoni bormi? — dedi tutoqib. Bir lahza hushi boshidan uchib, ulfati hazillashganini bilgach, o’ziga keldi"¦
Vo ajab!!! Qandaydir asbobdan, asl basharamiz ko’zguda ko’rinishidan bu qadar qo’rqsak, xalq oldida sharmisor bo’lishdan cho’chisak. Oshkoru pinhon qilmishlarimizni ko’rib turgan ROBBIMIZNI esa unutsak! Buni qanday izohlash mumkin? Gunohlar va savoblar nomai a’molga bitilib borayotganini nahotki bilmasak?
BUGUN YASHIRGAN BILAN ERTAGA PARDALAR OCHILADI, HISOB KUNI ALBATTA KELADI.
PARVARDIGORO! O’ZINGGA ISHONGAN, O’ZINGDAN NAJOT TILAGAN MO’MINLARNI OSHA ULUG’ KUNDA UYALTIRMAGIL, AYBLARIMIZNI AVF HIJOBI BILAN BERKITGIL.
Fozil Zohid.
"œHilol taqvimi" 3-son
(1428 yil, rajab/ sha’bon/ ramazon) dan olindi.
-
Assalomu alaykum! hammalaringizni kirib kelgan muborak ramazon oyi bilan tabrikliman! Olloh hammamizning qalbimizzi nurga toldirsin va pok qilsin! Shu kunlarga yetqazgani uchun beadad shukrlar bolsin!
-
Yolg’iz
Bu qandoq kun, bu qandoq zamon,
O’tib borar umrlar izsiz.
Shahzodalar bozorga ketgan,
Malikalar uyida yolg’iz.
Ko’chalarda qashqirlar kezar,
Bo’rilarga kun qolgan afsus.
Alpomishlar yurt oshib ketgan,
Barchinoylar yuribdi yolg’iz.
Chaqalarga sotilgan sevgi,
Bunda nikoh, nigohlar hissiz.
Yusuflarni pul chalib ketgan,
Zulayholar uxlaydi yolg’iz.
Mardning kori mardikorlikmi?
Shoirlari qolmishdir so’zsiz.
Mardlar ketgan supurgi olib,
Ojizalar maydonda yolg’iz.
O’ttiz yilki baxt kutar qizlar,
Ehtiroslar, tuyg’ular essiz.
Shahzodalar shamolga ketgan,
Malikalar yolg’izdan yolg’iz.
Guljamol Asqarova
"œUyg’otuvchi alla" she’rlar to’plamidan.
-
Alla aytmay qo‘ydi onalar
Tarbiyani butkul unutib,
Nechun yuzsiz o‘sar bolalar.
Barcha tongni g‘aflatda kutib,
Alla aytmay qo‘ydi onalar.
Fikru yodi bozor bilan band,
Ololmadim deya o‘ylanar.
Udum deya qilmayin pisand,
Alla aytmay qo‘ydi onalar.
Go‘dak qolar termulgan kuyi,
Faryod solar bolalar uyi.
Ne deb aldar juvonning o‘yi.
Alla aytmay qo‘ydi onalar.
Chin mehr-la o‘stirgan ona,
Oxir bolam emasding, deydi.
U ham erta ketsa-chi yana,
Yoshlar g‘amin qay kimsa yeydi?!
«Yumushimni bajarmas nuqul,
Emasdi-ku aytganim mushkul.»-
Qarg‘ab o‘tar bolasin butkul,
Alla aytmay qo‘ygan onalar.
Qanday ongi bo‘ladi paydo,
His bermasa alladay sado?!
O‘zlaricha bebaho, tanho,
Allar aytmay qo‘ygan onalar.
Javlon Abdullo
-
Kechikkan kelin
Tala-to’polonga uncha hushim bo’lmasada, Rasululloh sallallohu alayhi vassallamning: "œChaqirilgan joyga boring", degan da’vatlariga amal qilib dugonamning to’yiga yo’l oldim. Yetib kelganimda barcha dugonalarimiz to’planib ulgurgan, urf-odatlarimizga ko’ra kelin qo’shni xonadonda o’tirardi. Salom alik, hol-ahvol so’rashgach, baxtidan ko’zlari yonib turgan kelinchak meni ichkari xonadonga yetakladi. To’rida oppoq kelinlik libosi turardi. Uning gullari shu qadar bejirim ediki, qarab havasing keladi.
- Juda ham chiroyli ko’ylak tanlabsan, - dedim.
- Axir, ikki hafta yugurdim bunaqasini topguncha, - fahr bilan libosiga tikilib, dedi dugonam. Shu payt allaqanday g’ala — g’ovur boshlandi, kelin bo’lmishning holasi kirib keldi. Bo’laqol, kuyov kiryapti, nikoh boshlanadi, deya jiyanini tayyorgarlik ko’rishga chorladi. Dugonam esa shosha-pisha nimanidir qidirishga tushdi. Bir-muncha fursat o’tgach, qizlardan allaqanday qog’ozchani surishtirishga tushdi. Hech narsaga tushunmay bu manzarani tomosha qilib turarkanman, dugonamning bir so’zi meni o’zimga keltirdi. U endigina eshikdan ko’ringan singlisiga: "œTezroq oyimni chaqirib kel, menga kalimani o’rgatib qo’ysin, yozib olgan varag’imni yo’qotib qo’ydim", - dedi. Bu orada to’y tashvishlari bilan chopib yurgan onaizor yetib keldi, kalimai shaxodatni qiziga o’rgata boshladi: "œAshhadu anla ilaha illallohu ashhadu anna Muhammadan abduhu va rosuluhu""¦
Nikoh o’qildi, men esa dugonamni tabrikladimu, uyga qaytdim. Dilimda esa nohush o’ylar kezardi:
Nikoh onlari yaqinlashgan chog’da qiziga kalimai shahodatni o’rgatayotgan aziz onajon! Yaxshilikni erta kechi yo’g’-u, ammo kalimani o’rgatishga bir oz kechikmadizmikan?! Axir bu so’zlar quruq yodlanib, takrorlanadigan emas, ona suti bilan go’dakning qon-tomiriga singadigan, alaloqibat uning ish-amalida, fe’li sajiyasida o’z ta’sirini ko’rsatadigan so’zlar emasmidi?!
Endigina Islom dinining "œkalit kalimasi"ni o’rgangan gulg’unchangiz begona bir honadonda qiynalib qolmasmikan?
Axir bu umr yo’lining har bir oni dini Islom qoidalari asosida olib borilishi, har bir amalni niyatu "œbismillah" kalimasi bilan boshlash lozim emasmidi? Erta onalik taxtiga o’tirib, ummati Muhammaddan birining onasi bo’lgan qizning nabirangizga dinning besh arkoni, Allohning farz amallariyu, sunnati nabaviyni o’rgata olarmikan?
Senchi aziz dugonam, bir kunlik to’y ko’ylagiga ikki hafta vaqtni sarf etganding. Ho’sh, bu umr yo’llarining har bir sahifasida kerak bo’ladigan IMON LIBOSINI GO’ZAL VA MUKAMMAL ETISH UCHUN AQALLI BIR SOAT VAQT SARFLAY OLMADINGMI?
Nigora Abdumuhtor qizi.
"œIrfon taqvimi" (I) 2007-2008/(1428/29)
-
Инсон дунёга келган кун қувончли. Ота-она, қарин-дош-урурлар, сл-слат сз сафига сна бир инсон қсшил-ганидан бахтиёр. Бугун оилада оппоқ йсргакларга сралиб, қслма-қсл ардоқланган чақалоқ йиллар оша ул-ғайиб, кишилар сафига қсшилади, сзига муносиб срин ахтаради. Ҳамма гап шундаки, жамистнинг бу снги аъзосининг срни қаерда?
Мураккаб ҳаёт сабоқларига, унинг серқирра ма-шаққатларига бардош бериб, сзига муносиб срин то-падими ёки алдамчи саробларига йслиқиб, иродасиз-лик қилиб, тубанликка кетадими? Мана шу масала-нинг тсғри ҳал қилиниши инсон ҳаётининг мазмунини, мундарижасини. аниқлайди! Унинг сшашдан мақсади нима сди?— деган саволга жавоб бслади,
Маълумки, ҳаётда фақат инсон смас, балки ҳамма жонзотлар сшаш учун курашадилар. Агар инсонни жонзот нуқтаи назаридан қарасак, уни ҳайвонлар, пар-рандалар ва қушлардан унчалик фарқи йсқ. Чунки^ дунёда сшаётган барча жонзотларнинг интилиши бир. Уларнинг ҳаёт мазмуни қорин тсйғазиш, турли хавф-хатардан, иссиқ-совуқдан сзларини сақлашдир.
Инсонга, инсон нуқтаи-назаридан қарасак, у Ер юзидаги барча жонзотларнинг онглиси бслиб, унда бутунлай бошқа маъно ва мазмун бор. Инсоннинг сшаш тарзи, сшашдан мақсади бор, унинг маслаги бор, ғосси бор; инсон шу туфайли ижтимойй ҳаётда"ž жамистда сзининг муносиб срнини топиб, мақсадлар учун курашиб сшайди, ҳаётдан сз срнини топиш учун одамзодга икки йсл бор:
Биринчи йсл — инсон сз пешона тери, меҳнати, би-лими ва олган тарбисси, ирода ва матонати билан бо-сиб стиладиган зиналар. Бу йслдан борувчилар юксак инсоний фазилатга, касб-камолотга, илм ва тарбисга сга бслган гсзал хулқли, сз қадрини, бурчини билув-чи, сзига тегишли ишларни ҳалол ва виждонан адо стувчи, масъулистни ҳис стадиган кишилардир. Бу йслдан борганлар аввало сзи учун, қолаверса жамист учун наф келтиради. Келажак авлод учун срнак бслади.
Иккинчи йсл — осонроқ, жони койимасдан, меҳнат қшшасдан бировлар меҳнати свазига, сғрилик, ҳаром-хсрлик, безорилик каби ноинсоний хислатлари билав. борадиган қинғир-қийшиқ ссқмоқлар бслиб, улар ор-қали борувчилар — виждонсиз, устсиз, ор-номуси йсқ. Жон куйдирмасдан, меҳнат қилмасдан мол топувчи ва ана шу ҳаром ризқ билан оила тебратиб, тирикчи-лик стказадиган кишилар жамист ва замон кушанда-ларидирлар.
Аега ҳамма битта йслдан — тсғри йслдан боравер-майди?— деган ҳақли савол туғилиши табиийдир. Гап шундаки, ҳамма одамлар ҳам сша тсғри ва шарафли йслдан боришни истайди, лекин айримлар сабр-тоқат-сиздирлар, қаноатсиздирлар, меҳнатга чидамсиздир-лар, умуман ахлоқсиздирлар.
АМОА йслга кириб қолганлар қачон адашган? Аега улар сз иродаларини чиниқтириб схши йслга қайтмай-дилар? АМОА йслга кирганлар ҳаёт йслининг бошида адашганлар. Инсоннинг ҳаёт йсли бешикдан бошла-ниб, яабрда тугайди. Унга бешикдан бошлаб берилган тарбис, одоб тсғри ва етарли бслса, одам ҳаёт йслини бошланишидан адашмайди.
Бу йсл шунчалар мураккабки, у гсё узоқ сафарга чиққан саёҳнинт йслига схшайди. Баъзи жойлари ра-вон бслса, баъзи жойлари қум-саҳро, баъзи жойлар сса жарликлардан иборат. Агар йслга чиққан саёҳ йслида компас ёки картаси бслса, ксзлаган манзилга боради. Компас ва картаси бслмай таваккалига йслга чиққан одам сса йслда адашади.
Яна йслдан адаштирувчилар ҳам бор. Бошқа то-монга бошлаб кетувчи фирибгарлар учраб туради. Ҳаёт йсли худди шунга схшайди.
Билимсиз, сқимаган, бирор-бир касб-корга сга бсл-маган, меҳнат қилишга раъйи йсқ одамлар сша компассиз ва харитасиз йслга чиққан сайёҳга схшайди. Уларга насиҳат қилиб қслингга компас (илм) олгин, харита (тарбис ва касб) олгин деганда гапга кир-маганлар. Ислдан адашиб, осонроқ йслдан боришни маслаҳат берган сғри, алдамчи ва қаллобларнинг ор-тидан кетиб қолганлар. Анди уларнинг тсғри йслга стиши қийин. «Агар бир киши ёшлигидан нафси бу-зилиб, тарбиссиз, ахлоқсиз бслиб ссадими, оллоҳу акбар бундай кишилардан схшилик кутмак, ердан ту-риб юлдузларга қсл узатмак кабидур», деган сди Аб-дулла Авлоний.
Ҳаётда сз срнини топишида одамнинг болаликда-гн фаолисти, олган бйлими ва тарбисси катта срин тутади: «Инсон болаликдан бошланади»,— деб тсғри -айтади халқимиз. Болалик катта одамнинг тақди-рини белгилайди. Ҳа, бола катталарнинг тажрибала-рига суснмоғи, панду насиҳатларига қулоқ солиб, улар билан муносабат ва мулоқатда бслмоғи керак. Катта-ларнинг болаларига нисбатан ҳаёт тажрибаси ортиқ, кспни ксрган.
Болалик гсё қуриб битказилаётган иморатга сх-шайди. Иморат қанчалар кскка бсй чсзса, унинг пой-девори шунча чуқур бслиши баробарида унга ишлов зарур, уни мустаҳкам суваб, безаклар берилади. Ин-сонга ҳам болалигидан бошлаб тарбис-билим зарур. Болалигидан схши тарбис ва чуқур билим олганлар келгусида Самарқанду Бухородаги осмонспар, нақ-шинкор бинолар — халқ обидалари каби кишилар ора-сидан қад кстариб чиқадилар ва бобокалонларимиз Имом Бухорийлар, ҳазрат Аавоий, Ал Беруний, Абу Али ибн Сино, Ат Термизий каби ҳаёт осмонининг ёрур юлдузи бслиб восга етишмоқлари мумкин.
Болаликда одамзоднинг тафаккури сткир бслади, бу даврдаги сқиб-срганилган нарсани мармар тошга битилган хатга схшатилади. Тошга битилган хат сч-мас бслганидай, болаликда хотирага кирган нарса ҳам унутилмас бслади.
Болаликда ва ссмирлик ҳамда сспиринлик йилла-рида одам боласининг мақсади аниқ бслиб, бу, асо-сан, билим олиш, китоб мутолаа қилиш, сз жисмини чиниқтириб боришга қаратилган бслмоғи зарур. Ин-соннинг бутун умрида қиладиган орзу-умидлари ва келажак режаларини мақсадларига сришмоқнинг «олтин калити» болаликда илк бор қслга тегади. Бу «ол-тин калит» илм бслиб, ҳаёт «дарвоза» сининг ҳар қан-дай сеҳрли қулфини очиш имконистини беради. Лайғамбаримиз Муҳаммад алайҳис салом ҳамма вақт инсонларни илм олишга чақирганлар. Балкиз Алад-дин сзининг «Муҳаммад қиссаси» китобида шундай ёзади: «Илм сгалланг,— дерди у сз издошларига. Илм саҳрода дсст, ҳаёт йслларида таснч, ёлғизлик дамларида — йслдош, бахтиёр дақиқаларда — раҳбар, қайғули онларда — мададкор, одамлар орасида — зебу зийнат, душманларга қарши курашда — қуролдир».
«Олтин калит» қслга теккан вақтда ҳамма бола-лар ҳам унинг қадрига етмайдилар. Бсш вақтларини китоб сқишга, кспроқ билим олишга сарф қилиш ср-нига сйинқароқлик қиладилар. Олтиндан қиммат вақт-ларини зое кетказадилар. Дунёда ҳар қандай нарсани йсқотса уни срнига тиклаш мумкин, аммо йсқотилган вақтни қайта тиклаб бслмайди. Тсғри, болаликни сйинларсиз тасаввур қилиб бслмайди. Бироқ мақсад-сиз ва кср-ксронасига ташкил қилинган сйинлар би-лан ксп шуғулланавериш, гарчн жисмоний чиниқиш бслса ҳам, ақлий чиниқишга унча нафи тегмайди. Уйин орқасидан қувиш натижасида, катталардан, ки-тобдан узоқлашилади. Бу сса билимни ва фикрлаш қобилистини сстирувчи асосий маълумот (информаяис) оқимини камайишига олиб келади, фикрлаш қобилис-тига салбий таъсир ксрсатади.
Яшашдан мақсад нима? деган савол устида суҳ-бат стказилаётган сди. Бу саволга шунчаки сҳтирос-ларга берилиб жавоб бериш носрин. Биздан олдин стган ота-боболаримиз ҳам бу саволга жавоб иста-ганлар, бу борада сзларининг бой меросларини қол-дирганлар. Шу мерослардан тсғри фойдаланиш учун китобга мурожаат қилмоғимиз зарур.
Мақсадларнинг улуғлиги, ҳаёт ва турмуш ранг-баранглиги унинг мазмунини ташкил қилади. Мазмун-сиз ҳаёт кечириш лоқайдликдир. Лоқайдлик ёмон ка-сал. Бу касалга чалинган одам кишилар орасида аж-раб қолади. Ҳамма унга ёмон назар билан қарайди. Инсон ҳаётда сз мақсади учун қатъий курашчи бсл-моғи лозим. Хуллас, танланадиган мақсад ҳаёт маз-мунини белгилайди.
Кимдир олий мақсадни бир умр одамларни бахтли қилиш учун белгиласа, кимдир ҳаром-ҳариш йсллар билан бслса-да, кспроқ пул-мол тсплашни афзал кс-ради. Бундай одамлар ор-номусдан, диёнатдан ке-чиб, мақсадга сришмоқни ксзлайди.
«Кимдир сзгаларнинг юкини енгил қилиб, схшилик қилганидан ҳурсанд бслса,— деб ёзади А. Юсупов, X. Исмоилов сзининг «Инсон камолоти» китобида,— бошқа биров сзгаларга ёмонлик қилиб, ҳасад стида алангаланган юрагини совитганидан мамнун: олим сз кашфиётининг одамлар учун қанчалик фойдали зкан-лигини ҳйс қилиб, сз бахтидан мамнун бсладй. Ялпи қирғин қуролини ишлаб чиққан ва уни синаб ксраёт-ган -одам қиёфасидаги махлуқ сса, юз минглаб киши-ларнинг ёстиғини қуритиши мумкинлигини сйлаб сзйча ҳузур қилади».
Ксриниб турибдики, ҳаёт приняипи ғосси ҳар ким-да ҳар хил. Биров инсонларни бахтли қилишни мақ-сад қилиб олган бслса, биров ҳамманинг бахтини қурбон қилиб бслса-да, мақсадига сришмоқни орзу қи-лади. Уз ғоссини амалга ошириш нистида фашизм-нинг ер юзидаги тантанасини мақсад қилиб олган Хитлер сллик миллйонга сқин киши ёстйғини қуритди. Хитлер фашизми қилган ваҳшийликни инсонист бо-шига тушган бирорта кулфатларга тенглаштириб бсл-майди.
-
Davomi
— 1978 йил октсбрида биз сайёҳлар Австриснинг Залябург шаҳрига сайёҳатга бораётиб, шу шаҳар сқи-нидаги «Маутхаузен» конялагери билан танишдик— дейди педагог Қумри опа. Фашизмнинг йиртқичлиги-ни дунёдаги ҳар қандай ваҳшийликдан ортиқ скан-лигини сшанда ксрганмиз. У ердаги аҳволни ксрган-да тошмеҳр одамнинг ҳам ксзларидан ёш келади. Баланд девор тепадан сим панжара билан сралган. Темир дарвоза олдига бориб тсхтаганингизда тиш-тирноғигача қуролланган ва бу слим маҳкамасини қсриқлаб турган фашист газандаларнинг бесхшов овози қулоғингизда жаранглаб тургандай, жисму жон-лари тирик мурдага айланиб, бемажол қадам босаёт-ган маҳбусларни елкаларига автомат билан ниқтаёт-гани ксз снгимиздан стди. Конялагерь дарвозасидан ичкари кирсангиз сна ҳам .ваҳимали: қийноқ ва азоблар билан қишнинг қаҳратон кунларида устидан со-вуқ сув қуйиб музлатиб, қийнаб слдирилган генерал Карбишевнинг тошга айланган танаси (тош ҳайкал)га ксзингиз тушганда халқим, Ватаним деб жон фидо қилган бу одамнинг тош гавдаси ичидан Ҳ. Олимжон-нинг Халққа айтинг, мен асло слганим йсқ, АВ қслига таслим ҳам бслганим йсқ. Мен слимнинг юрагида сшайман, Арк деганнинг тилагида сшайман деган оташин сатрлари жаранглаб чиқаётгандай тую-лади.
Шундоққина «Маутхаузен» сқинидаги чуқур жар-ликдан тош кстариб, кимдир аравачада қовурғалари саналиб қолган гавдаси билан олға интилиб, манзил-га етолмай ёки тош юкланган аравачани силжита олмай бемажол йиқилганларни псстакдек думалатиб тепаётган фашистларнинг ваҳшийликлари ксз снгизда гавдаланди.
Уша ерда инсон таҳқирланади, беҳад қийналади, ёқилади ва сша ерда инсон жисму жасади кулга ай-ланади. Жасади кулга айланган ёш йигитларни ота-онаси зор-интизор кутади, Афсуски, улар ота-онаси бағрига, фарзандлари олдига қайтишолмайди.
Мана, нисти қора, сзининг машъум ғосси учун сз-галарнинг бахтини, ҳаётини қурбон қилиб, мақсадга сришувчи одам қиёфасидаги маҳлуқнинг разиллиги.
Анди бошқа манзарага сътибор беринг: Абу Али ибн Синога тиббиёт илмини ривожлантириш осон бсл-маганди. Ал дардига малҳам истаб сз ҳаётини неча бор хавф остида қолишига қарамай, у сз ғоссидан кечма-ди. Кечаси қабристондан снги вафот қилган бир мур-дани сширинча олиб келиб, сша одамнинг слимига сабаб бслган «кср ичак» касалини топди ва буни фа-қат жарроҳлик йсли билан -даволаш мумкинлигини дунёда биринчилардан бслиб кашф қилди. Агар у хавф-хатардан қсрққанида, жонини асганида сди, тажри-баларини давом сттирмаганида сди, сз ғоссини амал-га ошира олмасди, олижаноб мақсадига сриша олмас-ди.
Умуман олганда сзбек халқининг ифтихори ибн Сино инсонларни бахтли қилишни мақсад қилиб қсй-ди. Бутун дунё тиббиёт илми тан оладиган «тиб қо-нунлари»ни ва бунга схшаш ноёб асарлар сратди.
Ҳозирги замон тиббиётини «Медияина» деб аталиши-нинг сабаби ҳам ибн Синонинг меҳнати шарафига «Мадади сино» деб аталди. Уша атама ҳозирги даврда «медияина» деб юритилади.
Айрим кишилар сшашдан мақсадни фақат сз шах-си учун имконист сратишдан иборат деб биладилар. Улар сл-юрт манфаатини, одамгарчиликни бир чекка-га суриб қсйиб, сз истагини, нафсини қондириш учун ҳар қандай қора ишдан қайтмайдилар. Бундай киши-ларнинг кспайиб боришига йсл қсймаслик ғоссини ёшлар онгига сингдириш лозим.
АШ авлоднинг олдига қсйган вазифаси, мақсади сз билимини орттириб, иродасини чиниқтириб, буюк алломалар — бобокалонларимизнинг ҳаётидан срнак олиб, сз х.аёт йслини танлашта сргатиш керак. Ҳар бир ақлли фарзанд сз келажагини сзи учунгина смас, балки ота-юрти, она халқи учун зарурлигини тушуниб етмоғи лозим.
Бу сринда мусулмон оламининг буюк даҳоси Му-ҳаммад алайҳис саломнинг ҳаёти ҳамма учун ибратли-дир. У одамзодни нопок йсллардан қайтарди. Дилига иймон, сътиқодни киритиб, пок юриш, пок сшашга сргатди. Одамларни фақат сз меҳнати свазига ризқу насиба топиб сшашга ундади.
Унинг айтганлари, унинг қилганлари мусулмон олами учун бешак срнак бслиб қолди ва буни ҳаёт исботлади. Узи сса жуда камтарона ҳаёт кечирди. Бу ҳақда Балкиз Аладдин сзининг «Муҳаммад қиссаси» китобида шундай ёзади: «... Муҳаммад ҳар бир нар-сани икир-чикиригача сзи назаридан стказмагунча тинчимасди. Шунингдек, у бошқа ҳукмдорларга сх-шаб ҳашаматли саройда сшамас, хизматида чсрилар ҳам, мулозимлар ҳам йсқ сди».
Ҳаттоки, у бутун Арабистонга ҳукмдор бслиб, айт-ган ссзи қонун тусини олган шароитда ҳам, у содда ва камтарин ҳаёт кечиради. Унинг Маккада иккита уйи бор сди. У Мадинага қочаркан, уйларини мусода-ра стишади. Лекин у кейинчалик Маккага қайтгач, сша уйларини қайтариб олиш ҳақида сйламайди. Унинг ухлаши учун тсшаги ҳам йсқ сди. Тснини икки қатлаб тсшарди-да, ётаверарди. Меҳмон келганда болишини унга узатиб, сзи ерга ёнбошларди.
«... Муҳаммад йиртиқ-смоғини сзи тикади, каву-шини сзи смайди, кийим-бошини сзи ювади. У овқатни одатда оз ер, кспинча бева-бечораларга тарқатар сди».
«Мен» (манманлик) касалига мубтало бслганлар учун ҳеч қандай ишонч, сътиқод йсқ. Унинг тортина-диган, қсрқадиган, олдида виждони, азобланадиган на илоҳий, на инсоний сътиқоди йсқ. Унинг айтганлари ижобат бслса, истаклари бажо стилса, ғолиб нафси қондирилса бас, у сзини бахтли деб билади.
Бахт бу ейиш-ичиш, кийиниш смас. Бахт — инсон-лар орасидан муносиб срнини топиш, сзининг ҳалол-пок меҳнати билан сзгаларнинг юкини енгил қилиш, она халқи орасида номи ардоқ билан тилга олинйши, сл фаровонлиги учун қсшган ҳиссаси, келажак авлод-га қолдира олган туҳфаси.
«Ер юзида лоақал биргина бслса ҳам бахтсиз ки-ши сшаётганини ксриб туриб, хотиржам сшаш ва бахт-ли бслиш мумкин смас. Яшашдан мақсад бутун ин-сонист фаровонлигини ва бахтини ксзлашдир»,— де-ган сди венгер математиги Больсй Янош.
Ота-боболаримиз шунинг учун ҳам «Алга бергин, кспга бергин, кспнинг қаторида менга ҳам бергин» деб, тилак қилганлар. Бунинг маъноси шуки, агар кспда бслмай биргина одамда бслса, у кспчиликка бериб етказа олмайди, кспчиликни тсйғиза олмайди. Кспда бслса, бир чимдимдан берса, бир одам тссди. Мамлакат бой-бадавлат бслса, битта оилани таъмин-лаш осон. Аммо битта оилада бслса-ю, сл-юрт, мам-лакатда бслмаса, битта оилани қслидан ҳеч нарса келмайди. «Уз бахтингни сзгаларнинг бахтидан қи-дир» деган ҳикматнинг маъноси ҳам шу. Бугунги ёш авлоднинг тилаги, мақсади ота-боболаримизнинг тилак ва истакларига мутаносиб бслса, жамистда ривож бслади.
Хулоса шуки, инсоннинг сшашдан мақсади, ҳаёти-нинг мазмуни сл-юрт билан ҳамоҳанг сшаш, сл-юрти-га садоқатли бслиш, ота-она сса сз фарзандларини илмли, одоб ва ахлоқли қилиб тарбислашдир.
Яшашдан мақсад—сзи бахтли сшаб, сзгаларни ҳам бахтли қила олишдан иборатдир.
— Яшашдан мақсад — қслингдан келганича бировларга схшилик қилиш, йиқилганни сусш, одамлар-га меҳрибонлик билан инсон инсонга дсст-биродар, ака-ука сканлигини ҳаётда ксрсата олиш.
— Яшашдан мақсад — сени тарбислаб восга етказ-ган ота-онангга, халқингга, ота-Ватанингга муносиб хизмат қилмоқ.
— Яшашдан мақсад — инсон сз ҳаёт мазмунини слга манзур гсзал ишлари билан бойитмоқ, ҳаётда сзидан схши ном, схши из қолдирмоқ. Инсон шундай сшамоғи керакки, ҳаётининг сснгги дамларида орқа-сига — стган кунларига боқиб афсусланмасин.
Узининг жамистга қсша олган ҳиссасидан, оила бошқариши, фарзанд тарбислаш ва уни сл-юртга қс-ша олганлигидан, қисқаси схшилик билан дунёга қол-дириб кетаётган туҳфасидан сзи қаноатлансин, сзга-лар унутмасин, фарзандлар сса унинг номи билан фахрланиб юрсинлар.
-
Дунёни пул бошқарадими?
Дунёни пул бошқарадими?
Телевизорда қандайдир ксрсатув кетаспти. Бир гуруҳ йигит қизлар жон куйдириб баҳслашмокдалар. Ҳаммаси сз фикрини айтишга ошиқади, қай бири ҳовлиқиб гапиради, сна бири машҳур кишиларга тақлидан чертиб-чертиб гапиришга ҳаракат қилса, бошқаси қимтинибгина ссзлайди. Хуллас, ҳар қайсиси сзича «Америка очишга уринади». Мавзу сса тахминан мана бундай «Дунё-ни нима бошқаради» (жумланинг жарангдорлиги-ю улуғворлигини қаранг!) «Аималарни сйлаб топишмайди-с, бутиниб тинчимаган одамлар» Дарвоқе, дунёни нима бошқаради сзи? Ҳеч сйлаб ксрмаган сканман. Бир пайтлар адабиёт муаллимимиз уч-тсртта одамнинг бир мавзу ҳақидаги фикрини жамлаб чиройли бир хулоса ссай оладиган одамнинг келажакда тсрт қатор нарса ёза олишига умид қилса бслади-дегач, аллақандай мавзуни дарс давомида терлаб-пишиб ёзиб муаллимга топширгандик. Янаги дарсимизда муаллим ёзганларимизни сзимизга қайтараркан, тушкун кайфистда: Бирортангданам умид йсқ,-деб қсйганди. Ўшанда мен адашдимми ёки муаллимми, билмадим. Ҳартугул сқишни битириб тумандаги таҳриристда кичик ходим бслиб ишлаб юрибман. Езганларимни олдига олиб кирганимда бош муҳарриримизнинг ҳикосларингиз жудасм бсш! Ўқувчининг қслидан ушлаб ололмайсиз^гдеб зуғум қилишини ҳисобга олсак, мен адашган чиқарманов. Лекин мен ҳам сзимча юқоридаги саволга жавоб излаб ксрдим. Ҳожар - 38 ёшда, уй бекаси -Дунёни меҳр-оқибат, схшилик сна... армон бошқаради синглим. Оилада саккиз қиз сдик. Мсл-кслчиликда, тсқчиликда сшардик. Ота-онам бир-бирисиз туролмас, бизларни жонларидан ортиқ ксришарди. Уларнинг биттаю-битта армонлари-сғиллари йсқлиги сди. Қишлоқда одамлар орқаваротдан биз ҳақимизда «чироқсиз уй» дейишарди. Ўн саккиз ёшимда аммамга келин бслиб, бир йилдан кейин туғруқхонада биринчи болам дунёга келгач, дос хотиннинг-ойдеккина қизалоқ скан,-деган ссзларини сшитиб, биринчи айтган гапим-уф-ф, қизми? ссз-лари бслди. Лекин уни смизганимдан кейин шунчалар схши ксриб қолдим-ки, еру-кскка ишонмасдим. Қизалоғим олти ойлик бслганида шамоллаб қолди. Ўша куни кечаси аксига олиб, срим заводга кечки сменага ишга кетганди. Ярим тунга бориб қизгинамнинг нафас олиши қийинлашди. Мен нима қиларимни билмас, унинг жажжигина қслчаларидан ушлаб юзига термулардим. Қизалоғим қоп-қора чарос ксзларини менга тикиб ётар, оғир-оғир нафас оларди. Кейин... ксзлари менга қараган куйи ёпилмай қолди. Тонггача қизгинамнинг очиқ қолган ксзларига қараб дам йиғладим, дам кулдим, нималар дедим ссимда йсқ. Артасига уни олиб кетишди. Тушдан кейин ҳай-ҳайлашларига қарамай қабристонга бордим. Мурғаккина қизалоғимдан бор-йсғи қолгани-қорамтир қизғиш тупроқ уюми қолди. Кичкина қабрни қучоқлаб то ҳушимдан кетгунча додлаб йиғладим. Сснг.. саккиз йил «қиз тугул қизиган тошга зор» бслиб сшадим. Шсрлик аммам, шсрлик срим. Мени касалхонама-касалхона олиб юришдан, юпатишдан чарчашмади.
Баъзи оилаларда келини бир ойгина касал ётса ҳайдаб юборганларини сшитиб қоламан. Шунда аммамнинг, сримнинг менга қилган чексиз схшиликлари, меҳр-оқибатлари олдида қанчалар қарздор сканлигимни ҳис қиламан. Замира. 36 ёшда -Дунёни алам-нафрат, ёвузлик, қасос бошқаради. Кечқурун холамникидан қайтаётиб, икки аблаҳнинг қслига тушиб қолганимда сн олти ёшдайдим. Отам бу шармандаликни кстаролмади, юраги хуруж қилиб оламдан стди. Кейин онам мени уйдан ҳайдаб юборди. Ўшанда кимсасиз, зимистон ксчада бошим оққан томонга кетиб борарканман. икки аблахдан албатта сч оламан деб онт ичдим. Ксчада қолган сн олти ёшли қизалоққа <<гсеш йслни» ксрсатиб юборадиганларам дарров топила қолди. У ёғи ... ҳар-хил одамлар, ҳар хил танишлар, ҳар хил севгилар, ҳар хил тсшаклар. Кунларнинг бирида вакг тегирмони айланиб сша икковининг қизлари олдимга келиб қолди. Барибир «дунё шунчалар тор> Қизлар бу йслга аллақачон кириб бслишган, икковларисм оталарининг пиёнисталиги-ю, уйларидаги йсқчиликдан нолишди. Бир-икки ҳафтадан кейин оталари излаб келишганда мени ксриб дарров танишди, икковисм мум тишлаб ер чизиб қолди. Шунча йилдан бери ичимда сақлаб келаётган нафрат- аламларни тскиб солиб, анча енгил тортдим. Охирида -Ана қизларинг, олиб кетаверингларА¬деб қсшиб қсйдим. Лекин қизлар уйига қайтишни исташмади, қолишди. Ўша икки аблаҳнинг ночор, аҳволини ксриб, улар аллақачон жазоларини олиб бслишганини англадим. Лекин барибир кимсасиз пахтазорда йиғлаб қолган номусим, отамнинг бевақт слими, барбод бслган орзуларим-ҳаётим ҳаққи уларни ҳеч қачон кечирмайман.
Маъруф-тадбиркор, 32 ёшда. - Дунёни пул, сккаш пул бошқаради. Фақат бу фикрингиз нотсғри дейишга шошилманг, синглим. Ҳали ёшсиз, ота-онангизнинг бағрида муҳтожлик, йсқчилик, ночорликнинг нималигини билмайсиз. Мана шу оддий, шафқатсиз, аччиқ ҳақи-қатни тушуниб етгунимча жуда азиз одамларимдан ажралдим. Ўшанда шу пулларим бслганида онам, муштипаргина, бир ҳовучгина опам зотилжам касалининг асоратидан слиб кетмаган бсларди. Шу пулларим бспганида севган қизимникига юборган совчиларимга унинг отаси. -Бир камим келиб-келиб сен слангоёқлар билан қуда бслишим қолувди сзи-демаган бсларди. Шу пулларим бслганида укам мардикорчиликда сн кун ишлаб келиб қайтиб туролмайдиган ногирон бслиб қолмасди. Ишлаган жойида жуда ксп оғир юк кстартиришган скан, дсхтирлар жигари сзилиб кетган дейишди. Ана шунақа гаплар. синглим. Бу гапларни хохланг ёзинг, хохланг ёзманг. Шунчаки, ссраганиигиз учун айтдим, лекин газетангизга келмаса керак... А-сҳ! Бу уч одамнинг уч хил фикридан слақолсамам битта хулоса қилолмасам керак. Ишдан қайтишда гЎЕЕИ онамнинг хонасига буриламан. Онам одатдагидай қиблага қараб намоз сқиспти. Тугатгач, бориб онамнинг {сспарасига чскаман. Ҳол-аҳвол ссрагач-Аима бслди? Шаштинг паст-дейдилар. Ўзи умуман мени онамчалик ҳеч ким тушунмаса керак. Узук-юлуқ ссзлар билан бир нималарни минғиллаб тушунтирмоқчи бсламан.
-Дунёни Яратганнинг Ўзи бошқаради. Дунёни қандайдир ожиз бандалар-у уларнинг амаллари бошқаради деб сйлашнинг сзи тентаклик болам^ дейдилар.
-Мен суҳбатлашган кишилар ҳар хил фикрда сна чайналаман. -Дунёда мутлақ ҳақиқат йсқ. Ҳар бир одам сз сшаш тарзидан келиб чиқиб сз ҳақиқатини сратади. Ҳар ким сзича ҳақ. -Одамлар касал бслмай қсйди^гДеб зорланаётган табиб ҳам.
-Одамлар слмай қсйди ^деб нолиётган гсрков ҳам сзича мен ҳақман деб ҳисоблайди... -Чарчабсан. Бу ҳаммаси ксп сқишингнинг оқибати, болам...
Дунё шунчалар кенг-айрилиқ азобига маҳкум севишганлар минг уринмасин бир-бирига ҳеч етиша олмадилар. Охир-оқибат умрлари адо бслди, юракларда тоғдай «армон билан стиб кетдилар. Дунё шунчалар кенг... Дунё шунчалар тор-бир етимнинг боши ҳеч ерга, на амма-холасининг, на тоға-амакисининг уйига сиғди. Ахийри унга етимхонадан бсйрадеккина жой-ётиб туриши учун берилган каравот тегди. Дунё жуда тор, то-о-р - дес фарёд урди етимнинг кснгли.
Даштда умргузаронлик қиладиган жониворлар орасида шундай қоида бор. Икки-уч йилда бир марта маълум бир вақтда юз берадиган қурғоқчилик даврида сойнинг тубидаги ксзнинг ёшидеккина бслиб қолган сувдан ичиш учун келган бсш, қуён. тулки. тустовуқлар ёнма-ён туриб чан-қоғини қондиради. То қурғоқчилик тугагунча шундай. Одамларам шу. Бошларига кулфат тушганда сзаро аҳилроқ. Меҳрибонроқ бслиб қолишади. Кулфат ортга чекингач сса ... Дилором Валиева. www.bekajon.uz
-
ISLOMIY AHLOQLAR Rasululloh s.a.v: Oliy hulqlarni barkamol qilishlik uchun payg'ambar qilib jo'natilindim dedilar.Oliy hulq nima? oliy hulqlar qanday bo'lishligi kerak? biror-bir kishi o'zini badhulq deb nomlagan kishi tarihda eshitilgan ham emas.Birov o'zini hozirda ham aytmaydi.Buni bu yog'ida ham aytmasa kerak Ollohu 'Alam.Hech kim o'zini badhulq deb nomlamaydi.Men yomon hulq egasiman degan kishi tarihda ham o'tgan emas,hozirda ham yo'q.Buni buyog'ida ham Qiyomatgacha ham bo'lmasa kerak.Demak,yer yuzidagi hamma odam ahloqli bo'lib chiqadi.Agar odamlar o'lchoviga qo'yib qo'yadigan bo'lsak.Birorta-bir beodob,behulq odam yo'q.Hamma odam ahloqli.Hamma odam hatto,hayoti bo'yi,hayoti davomida o'g'rilik bilan tirikchilik o'tkazayotgan odam,o'ziga falsafa qurib olgan.Hamma odam shirin uyquda istirohat qilayotgan vaqtida,men mehnat qilib,tashvishlar bilan topayotgan harakatim,nima uchun be ahloqlik bo'ladi deydi.Nima uchun meni topgan pulim harom bo'lar ekan deydi.O'zi fohisha bilan shug'ullanayotgan kimsalar ham,birovni manfaatlantirayotganligini,jasadini rohatini o'tayotganligini aytishlik bilan bu ham eng ahloqli odamman deb da'vo qilishlik mumkin.O'zini bozorda,ko'chalarda jamolini nomusini sotib,o'zini fohishabozligi bilan yurgan ayol ham,men jamiyatga ziynat bo'lib yuribman deb da'vo qilib,nimaga meni hulqlarim badhulqlik bo'ladi deb da'vo qilishligi mumkin bo'ladi.Men odamlarni foydalantiryapman deb da'vo qilishligi mumkin.Vaholanki,hayotda eng bir sharmandalik bo'lgan hulq,mana bu hulqdir.Shuning uchun bizda bir asosiy o'lchov bo'lmog'lig'i kerak.Bu o'lchov,o'zgarmas o'lchov bo'lishligi kerak.Bu o'lchov,davrlar o'tishligi bilan o'zgarmas bo'lib qolishligi kerak.Hayotning o'zgarishligi bilan hozirgi johiliy odamlarning talafuzi bilan aytganda,taraqqiyot rivojlangan sari degan so'zni iste'mol qilishadi.Bunday narsalar bilan o'zgarmas bo'ladigan o'lchov bo'lishligi kerak.Agar bu o'lchov bo'lmasa,bir davrda hulqlik bo'lgan odamlar,davrlar o'tishligi bilan badhulq odamlar bo'lishligi mumkin.Tarihda o'zlaricha odamlarning manfaati uchun ishlagan odamlar,keyingi davrda bular keraksiz jamiyatga zarar kunanda odamlar deb o'lchab qo'yishligi mumkin.Nima uchun? - o'lchov o'zgarishligi natijasida.Demak bu yo'lga na mol,na harakat,na quvvat sarf qilinishligiga hojat yo'q bo'lib qolinadi.Shuning uchun bu o'zgarmas o'lchov,savol qilamiz nima? qani kishilarga savol qilaylikchi.Bu o'zgarmas o'lchov kimda bor? tarih bizga guvohki,olib ketilinayotgan yo'llar hammasi o'zgaryapti.Odamlarning bir davrda bo'lgan pokizaliklari,keyingi davrdagi odamlarning o'lchovida bu qoloqlik bo'lib o'lchayapti.Demak,o'zgarmas o'lchov hech qaysi odamlarning oldida yo'q.Magar ahli Islom musulmonlarning oldidagina bu o'zgarmas o'lchov bor.Bu o'lchov - Islom o'lchovidir.Bu o'lchov - Olloh tarafidan kelgan o'lchovdir.Bu o'lchov - bashariyatning birinchi otasi vujudga kelgan vaqtda berilgan o'lchovdir.Va bu o'lchov - Qiyomatgacha o'zgarmas bo'lib qoluvchi o'lchovdir.Bu o'lchov - takomillashib borgan o'lchovdir.Ya'ni bashariyat go'yoinki,avvalgi payg'ambarlar tarihida go'daklik bosqichini bosib o'tgan bo'ldi.
-
Bu go'daklik bosqichi - kamolot yoshiga yetguncha Olloh subhana va taolo ularni tarbiya qildi.Kamolot yoshiga yetdi.Bu davr Rasululloh s.a.v ning davrlari bo'ldi.Bu kishi bilan risolatga muhir bosildi.Risolat to'htadi.Rasululloh s.a.v o'zlaridan ilgari kelgan payg'ambarlarning ahloqi qurib ketayotgan ya'ni ahloq qurib borgan.Ahloqni rivojlantirib bergan birodarlarning komil takomillashtiruvchi zot bo'lib qoldilar.Mana shu so'zlarning ma'nosi ham.Men ahloqlarni vujudga keltirishlik uchun keldim demadilar.Oliy hulqlarning kamoliga yetkazishligi uchun payg'ambar qilib jo'natilindim dedilar.Dunyodagi qaysi bir insoniyatda turgan hulq bo'lar ekan,bu risolat mevasidan eyishligi natijasida,shu hulq vujudga kelgan.Hoh buni tan olishsin,hoh tan olishmasin.Insoflik toifalar tan olishmoqda.Shu yerda biz boshqa jamoalarni qo'yamizda,ular bilan bahs yurutmimizda,musulmonlar uchun bo'lgan jome' islomiy asosiy hulqlar haqida biz bahs yuritamiz.Bu bahs ya'ni jome' degan so'zimdan shuni bilinsinki,hamma tarafni o'z ichiga oluvchi asosiy hulqlar bu,musulmon kishi bilishligi zarur bo'lgan.Va hozirgi jamiyatimizdagi musulmonni da'vo qilgan kishilar,noqis qolib kelgan tarmoq ham shu bo'lsa kerak Va Ollohu 'Alam. Hammamiz yoddan biladigan sura *ASR*.Mana bu sura musulmon kishining 4 ta hulqini o'z ichiga olyapti.Asr surasida har-hil ma'nolar bor.Biz shu bittasini ihtiyor qilamiz.Vaqtga qasam ichib,vaqt qadr qiymatlik bo'lganligi uchun.Insonni ziyonda ekanligini qat'iy bayon qilib.4 ta hulq egasini mustasno qilyapti.1.Iymon keltirgan kishilar.2.Amali solih qilgan kishilar.3.Bir-birlariga haqni vasiyat qilgan kishilar.4.Sabrni vasiyat qilgan kishilar.Bir-birlariga nasihat qilgan kishilar.Mana shu 4 ta sifatni egallamagan kishilarning har-birini ziyonkor ekanligida shak-shubha yo'q deyapti.Agar shu sifatlar egallanmagan bo'lsa,bu odam ziyondan boshqa narsada emas.Avvalgi ikkita hulq,iymonu amali solih,Islomni da'vo qilgan kishilarning aksarlarida topishligi mumkin.Ammo haqni vasiyat qilish,haq yo'ldagi kurashdagi haqni vasiyat qilish.Bu hamma musulmonlarda topiladigan sifatlar emas.Musulmon kishilar,avvalgi zamoni saodatdagi musulmonlarga bir nazar tashlaymiz.Avvalgi musulmon kishi,Islom shariyatiga olim bo'lgan.Ya'ni sahobai kiromlar Islomni mukammal bilishgan.Va shu bilan birga zohid bo'lishgan.Ya'ni dunyoni qalblariga joylamagan.Qo'llarida bo'lgan dunyo.Olim bo'lishligi bilan birga *obid* (ya'ni ibodat qiluvchi) sifatiga ega bo'lishgan.Qaysi bir ibodatni tarmoqini olsangiz,shunda komil bo'lishgan.Va shu bilan birga olim bo'lib,dunyoni qalbiga joylamab,qo'liga joylab va shu bilan birga ibodatda *tahajjud* o'quvchi ibodatlarga nihoyatda mukammal bajaruvchi bo'lishi bilan birga,jang maydonida jangchi bo'lishgan.Shu bilan birga da'vat maydonida kuchlik do'iy bo'lishgan.Har qanday odamning kambag'alligiga rahmi kelib,haqni aytmay qoymagan.Davlatmand odamning davlatiga rioya qilib,haqni aytmay qo'ymagan.Zolimning zulmini rioya qilib,haqni aytmay qo'ymagan.Har bir o'rinda haqqa da'vat qiluvchi ham bo'lgan.Jur'atlik bo'lgan va ochiq bo'lgan.O'zini kimligini bayon qila olgan va hikmatlik ham bo'lgan.Va shunday tillik notiq bo'lgan.Ya'ni haqni oldida kim nutqni to'htatib qo'yadi? Agar har qanday notiq odam,o'zi jinoyatchi aybdor bo'lsa,nutqi yo'q bo'lib qoladi.Va hamda fikrda siyosiy bo'lgan.Har kim uni aldab ketaveradigan kishi bo'lmagan.Va har bir narsani bir idoriy o'ringa qo'ysa,idora qila olgan va zakiy bo'lgan.Nihoyatda farosatli bo'lgan (ya'ni birovga aldanmaydigan) bo'lgan.Bir musulmon kishini kechqurunda ko'rsangiz,tahajjudda sajda qilib yeg'layotgan bo'lsa,bu odam endi kunduzi bilan damoladi desangiz,kunduzi jang maydonida mujohid bo'lgan.Shu odamning o'zidan shariat ilmini so'rasangiz,olim bo'lgan.Shu odam yana birovga muhtoj bo'lmaydigan tamagir bo'lmagan.Davlati qo'lida bo'lgan.Yoinki kambag'al bo'lsa,ma'nan nihoyatda boy bo'lgan.Ma'naviy tarafdan qashshoq bo'lmagan.Agar buni har bir sohada tekshirib ko'rsangiz,Islomiy ahloq egasi bo'lgan.Mana bu birinchi zamoni saodatdagi musulmon kishining keyingi davrda paydo bo'lgan,musulmon kishidan farqi shu yerda birodar.Keyingi vaqtdagi musulmonlarning farqi qayerda? ular shariat olimi bo'lsa,tekshirib qarasangiz mutahasislik maydonida hech narsada yo'q.Agar biror-bir zolimga hitob qilishlik shunday bo'ladigan bo'lsa,eng orqada turuvchi kishi bo'lgan.
-
Keyingi musulmonlarni tekshirib ko'rsangiz,biror-bir kishida jur'at haybat bo'ladigan bo'lsa,shariat ilmida mutlaqo behabar.Hozir biz o'zimizni ahvolimiz haqida bahs yuritsak,hozirgi shu fursatdan foydalanib.Ba'zi kishilarga Islom yo'lida agarki,oz bo'lsa ham hususan hozirgi davrda.Ollohni yo'lida shu molingizni sarg qiling? - desangiz,juda ko'p miqdorda sarf qila oladi.Lekin farzandingizni tarbiya qiling degan vaqtda mutlaqo behabar.Bir kishi kechasi bilan tahajjudni o'qiydi.Namozni yeg'lab o'qiydi.Ammo halol kasb qilish maydonida hech kim emas.Agar shariat jiddiy bo'ladigan bo'lsa,u shariatga hilof qiluvchi kishilarning birinchisi bo'lib qoladi.Ammo kechasi bilan yeg'lab ibodat qilish,5 vaqt namozni joyida o'qish,jamoat bilan o'qish maydonida hammasi joyida.Lekin farzandlarini tarbiya qilishlikda hech kim emas.Ba'zi bir kishi Qur'oni Karimni yod biladi,Qur'oni Karimni to'la o'qiy oladi,harflarini joyidan chiqarib o'qiydi.Ammo Islomiy ahloqlardan biror-bir jur'at maydoniga solsangiz,undan qo'rqoq odam yo'q.Ba'zi bir kishilar,zakotni shunday beradiki,birinchi kunida ado qila oladi.Lekin o'ziga qarasangiz,honadoniga qarasangiz,Islomdan boshqa hamma narsa bor.Ba'zi bir kishilar,ro'za tutish,nafl ro'za tutish maydonida juda mukammal.Lekin ilm talab qiling desangiz,mutlaqo bu ilmdan behabar.Qur'onni o'qishlikni hech qanday hohlamaydi.Umumiy qilib aytganda,musulmonlar ong nuqtai nazardan hammadan orqada qolgan.Mutahassis sohalarida mutlaqo hech kim bo'lmay qoladi.Shunday Islomni mukammal bilgan kishilar borki,tahassus maydonini agar ko'rsatadigan bo'lsangiz,hech kim bo'lmay qoladi.Ana bu keyingi musulmonlarning o'zgarish holati mana bu yerga kelib qolgan. Musulmonlar o'rtalaridagi munozaralarni qarasangiz,yahshilik tarafi bilan ko'rmoqchi bo'lsangiz,haligi aytib o'tgan zakot beradigan kishi juda vaqtida beradigan ulug' zot deb maqtashingiz mumkin! Ammo yomonlamoqchi bo'lsangiz,Islomda farzandlarini tarbiya qilishlikda hech kim emas.Hamma farzandlari namoz o'qimaydi.Ibodatda yo'q.Lekin zakotni birinchi kunda berishlikdan gapirsangiz,nihoyatda ma'qul bo'ladi.Farzandlarini mukammal tarbiya qilayotgan kishini bir qarasangiz,o'zi Qur'onni tajvid bilan o'qishda yo'q.Yoinki shariat ilmini bilishlikka harakat qilmaydi.Farzandlarini o'qitishlikda juda ham tayor.Molingizni har qanday joyga sarf qiling deb o'rgatsangiz,hop deb sarf qilgan kishi.Bu kishini boshqa Islomni maydonlarida qarasangiz,hech kim emas.O'rtadagi munozaralar ham bundan kelib chiqyaptiki,mobodo bir kishi bir kishini yomonlamoqchi bo'lsa,Islomga hizmat qilayotgan kishini,bu kim bo'lib qolibdi Qur'onni durust o'qiy olmaydi deydi.Gapi to'g'ri! Qur'oni durust o'qiyotgan kishini malomat qilayotgan kishi,bu kim bo'lib qolibdi,Qur'onni durust o'qigan bilan farzandlarini hammasi dinda yo'q deydi.Bir kishi farzandlarini ham tarbiya qilgan bo'lsa,o'zi ilmdan behabar,yoinki zakot berishlikka beparvo.Yoinki ibodatlarga beparvo.Mana bu tarafi bilan mazammat qilamiz.Misoli shunga o'hshaydiki,ba'zi bir amo kishilar,Hindiston viloyatiga borganlik haqida bir hikoya bor.
-
Hindiston viloyatida eshitib yurgan edik.Ko'zlari amo bo'lganligi uchun fil degan narsani eshitib yurardik.Shu filni oldiga borib bir ushlab ko'rsak.Ular ko'ra olmaydi endi.Shuning uchun bir ushlasak.Filni oldiga olib borilgandan keyin,ba'zilari filni oyog'ini ushlab: - ho'o'o'o'o'o' bu fil ancha yo'g'on narsa bo'lar ekanda!?.Ikkinchilari bir qulog'ini ushlab: bir yapaloq bir yumshoq narsani his qilib,fil degani shunday bo'lar ekand-a?! Hullas bittalarini filni ustiga mindirilib ko'rilgandan keyin: fil bir keng joy bo'lar ekand-a?! Bittalarini shu ma'lumotlar bilan hullas diyorlariga kelgandan keyin,Hindistonga borib kelganligini habar qilinib,bu yerdagi ular hech bir ko'rgan narsalaringni aytib hitob qilinish mumkin emas.Hindistonga borib kelgandan keyin,bular fil degan narsani ushladik biz.Fil qanday bo'lar ekan? - desa! Fil bir yo'g'on narsa bo'lar ekan deb oyog'ini ushlagan odam aytsa.Bekor aytibsan,fil degan narsa yapaloq bir yumshoq narsa bo'ladi desa.Uchinchisi,bekor aytibsan,fil degan narsa keng maydon bo'ladi.Uni ustiga chiqib o'tirsa bo'ladigan deb,munozara qilib ketganga o'hshaydi hozirgi savollar.
-
Islom nima? - desa.Siz o'zingizda faqat 5 vaqt namozni o'qiysiz.Farzandlarni tarbiya qilishlikda ishingiz yo'q.Islom nima? - desa.Siz Islomda 5 vaqt namozni gapirilsayu,faqat o'zingizni o'qishingiz haqida bo'lgan savollar,va'dalarni eshitsangiz holos.Farzandlar tarbiyasi haqida bir narsani eshitmasangiz.Farzandni tarbiya qilayotgan odam,o'zini tuzatishlik haqida bir gap eshitmasa.Farzandlarini tarbiya qilish haqidagi ajrni eshitsa,din nima? - desa.Farzandlarini tarbiya qilish desa.Ba'zi bir kishilar zakotni vaqtida berish.Bu ming amal qilgani bilan bekor zakot Islomdagi farzni qilmaydi.Islom zakot degani deydi.Ana bunga o'hshagan bizni o'zimizdagi tark qilingan narsalarni tekshirib qaraydigan bo'lsak,hammamizda Islomiy ahloqning bittadan oyog'i,qulog'i,tepasi borga o'hshaydi.Biz faqat filni ustida,yo o'tirgan odammiz,yo filni oyog'ini ushlagan odammiz,yo filni qulog'ini ushlagan odammizda,filni boshqa joyini bilmaymiz.Fil odamlar aytgan hammasi to'g'ri,hamda noto'g'ri.To'g'riligi aytgan qismida to'g'ri.Lekin noto'g'riligi mukammal emasligida noto'g'ridir.Bizning ba'zi bir Islomiy ahloqlarimiz ham shunday bo'lib qolgan.Va shu haqda eshitishlikni hohlaymiz.O'zimizga qarshi bo'lgan,o'zimizda yo'q bo'lgan narsani eshitishlikni hohlamaymiz.Mana shu bilan biz Islomni yo'qotib qo'ydik birodar.Va dushmanlar bizga boshqa narsani tushuntirishliklari ham oson bo'ldi.Masalan: dushman sizga Islomdagi maqsadini o'tashligi uchun Islomdagi narsadan foydalanadi.Mabodo sizni bir ishlatmoqchi bo'lsa,birovga hizmat qilishlikni savobi ko'p to'g'rimi? - deydi.Birovga hizmat qilishlikni savobi ko'p bo'lsa,siz menga hizmat qiling deng.Dushmanga ayting! Siz bilan bir dushman kurashayotgan bo'lsa,yengilib qolgan vaqtida Islomda kechirishlikni savobi ko'p-u desa,kechirishlikni savobi ko'p bo'lsa,men buni sizga qo'ydim,siz kechiring deng.Islom halimlikni yahshi degan.Lekin siz bilan bir odam kurashib turib yengilgandan keyin halimlikni yahshiligini sizga aytsa,halimlikni men sizga qo'ydim deng.Ana dushman tarafidan musulmon kishi onglik bo'lib,zakiy bo'lishligi shuki,dushmanga aldanmasligi.Dushman Islomda bor narsalarni hammasini o'zining foydasiga ishlatmoqchi bo'ladi.Agar musulmon kishi ahloqi jome' bo'lsa,hamma tarafdan komil bo'lsa,u dushmanning makriga aldanmaydi.Shuning uchun bizning hozirgi vaqtdagi musulmonlar Islomiy jome' ahloqning egasi emas.Lekin Islom hulqlardan yo'q demoqchi emasman.Islomiy hulqlardan bor.Yo oyog'i bor,yo qulog'i bor,yoinki tepasi bor.Boshqa tarafini ko'rmaydi.Yoinki ko'rishlikni hohlamaydi.Mana bu narsaning natijasida musulmon shahsiyat vujutga kelmagan.Rasululloh s.a.v ning davrlarida ota-onaga yahshilik qilishlikni bilgan musulmonlar bo'lishligi bilan birga dindan boshqa bo'lsa,ota-onadan voz kechishlikni ham bilgan.Farzandga yahshilik qilishlikni otalar bilgan va shu bilan birga farzandi dinda bo'lmasa,farzandi bilan o'zini o'rtasidagi aloqani uzgan.Dinda har qancha mol-davlatni dinni rivoji uchun bera olgan.Ammo bir tangani dinga zarar bo'ladigan bo'lsa bermagan.Hatto zolim podishohlar namoz o'qiydigan,ro'za tutadiganu,lekin zolim podshoh.Shu podishohlar bir olimdan qalamini so'ragan vaqtda,bir narsani yozishlik o'rtasidagi qalamim yo'q desam,yolg'on gapirgan bo'laman.Qalamim bor bo'lib senga bersam,biror-bir zulmni kitobot qilsang,shunga sheriklik bo'lishlikdan Ollohdan qo'rqaman deydigan musulmon ham bo'lgan va jonini va molini din yo'lida berolgan.Ammo qalamida yozishlikni zulmda yozib qo'yishligidan Ollohni huzuridan turushligidan qo'rqgan.
-
Biz mana bu tomondan nuqsonlimiz.Biz Qur'onni har bir harfini o'qisa,qancha savob bo'lishligini bilamiz.Ammo Qur'onni buyrug'ini mutlaqo qilmaymiz.Rasululloh s.a.v ga muhabbat qilamiz.Ollohni yahshi ko'ramiz deb tilimiz bilan da'vo qilamiz.Lekin,Ollohni yahshi ko'rgan,Rasululloh s.a.v ga ergashsinlar degan buyruqqa itoat qilmaymiz.Mana bu hulq bizda topilmaydi birodar.Bizni noqis bo'lgan tarafimiz shu yerda. Hozirgi vaqtda biror masjid qurulishida fidokor bo'lib,harakat qilishimiz mumkin.To'g'ri,bir kishining imkoniyatida hamma ishni qilishlik mumkin bo'lmay qoladi.Lekin asosiy Islomiy ahloqlarni qilishlik,toqatdan tashqari narsa emas.Shuning uchun mana bu sohada biz fikrlab qo'ymog'lig'imiz kerak.Ba'zi kishilar namozni ham o'qishadi,ro'zani ham tutishadi.Hamma Islomdagi amallarni qiladi.Olloh uchun Ollohni do'stini yahshi ko'rish,Olloh uchun Ollohni dushmanini yomon ko'rish sifati yo'q.Qaysi bilan bo'lsa,dinsizmi,bu narsani mutlaqo qalbidan dindor ahli tavhidni yomon ko'rib,bu bilan murosa qilmaydi-yu,lekin dinning ashaddiy dushmani bilan murosa qilib ketaveradi.Mana bu sohalarda biz tekshirib qarasak,jome' bo'lgan Islomiy ahloqlarni o'zimizda gavdala olgan emasmiz birodar.Mana bu narsa bizning Islomdagi nuqsoni eng kattasi shudir.Olloh s.t Rasululloh s.a.v ga shunday zotlarni berdiki va ularni ogohlantirdiki,agar shu yo'ldan qaytib ketsalar,Olloh boshqa bir 4 ta sifatga ega bo'lgan kishilarni vujudga keltirishligini.Olloh taolo: Ey iymon keltirgan kishilar,sizlarni ichinglarda kim qaytib ketadigan bo'lsa,Olloh s.t o'zi yahshi ko'radigan va ular ham Ollohni yahshi ko'radigan jamoani vujudga keltiradi.Birinchi eng Islomiy ahloq bo'lgan jamoa kim? Olloh yahshi ko'rgan va Ollohni yahshi ko'rgan jamoadir.Mana bu sifat bo'lishligi kerak.Biz Ollohni hammamiz yahshi ko'ramiz deymiz.Lekin Ollohni yahshi ko'ramiz degan kishining da'vosi nima bo'lishi kerak? bu da'voni isbotlashligi - Olloh taolo: ayting ey Muhammad alayhissalom,Ollohni yahshi ko'radigan bo'lsanglar,menga ergashinglar deng.Shunda Olloh sizlarni yahshi ko'radi va Olloh gunohinglarni mag'firat qiladi deyapti.Demak Olloh bizni yahshi ko'rishligi uchun Rasululloh s.a.v ga ergashmog'lig'imiz kerak.Shunda Olloh bizni yahshi ko'rishligida shak-shubha qolmaydi.Chunki o'zi yahshi ko'rgan bandalarini gunohini kechiradi.Biz bir ishni qilishlikdan ilgari,Rasululloh s.a.v nimaga buyurganlar degan narsa haqida bosh qotirish kerak bo'ladi.O'zimizni hamma sohada o'hshtmog'lig'imiz kerak.Ikkinchi sifat mo'minlarga muloyim.Ba'zi kishilar juda muloyim.Lekin hammaga bir hil muloyim.Lekin Olloh yahshi ko'rgan jamoa kim? Mo'minlarga muloyim,kofirlarga izzatlik.Ya'ni nihoyatda g'ayur.Hech bir narsada tama' qilmaydigan.Izzati nafs,ya'ni o'zini oliy tutuvchi.Dinsiz odamni oldida o'zini oliy tutuvchidir.Ammo mo'minlarga qanotini pastlatib muloyim bo'luvchidir.Mana bu Olloh yahshi ko'rgan jamoani sifatlarini ikkinchisi.Mo'minlarga muloyim ikkinchisi.Kofirlarga izzati nafs o'zini oliy tutuchi uchinchisi.To'rtinchisi Ollohni yo'lida mujohid.Hamma imkoniyatini Ollohni yo'lidan sarf qiladi.Mana bu Olloh yahshi ko'rgan jamoani sifatlaridandir.Va beshinchi sifati.Malomatchining malomatidan haq yo'lda hech qanday qo'rqmaydi.Har bir ishda malomatchining malomatidan qo'rqmaydi.Avval Olloh va Rasululloh s.a.v ning buyrug'ini bilib olgandan keyin malomatchining malomatidan qo'rqmaydi.Mana bu ashobu kiromlarning sifati bo'lgan.Olloh s.t mana shu sifatlarni yo'qotsanglar,dindan qaytganinglarni belgisi deyapti.Agar shu sifatlardan qaytsanglar,Olloh sizlarni o'rniylarga mana bunday pokiza jamoani keltiradi deb,sahobadek pokiza zotlarni shunday qo'rqityapti.Bu Ollohning fazli.Olloh hohlaganga beradi.Bizni hozirgi vaqtdagi har bir kishi o'zini bir holatiga tekshirib qarasa,shu sifatlarni bitta-bittadan har bir kishida topilishligi mumkin.Ammo bu sifatlarni ko'pini bir kishida topa olmaymiz.Mana bu narsa musulmonlar nuqsonlik bo'lib qolgan sifatlar.Shuning uchun Rasululloh s.a.v oliy hulqlarni barkamol qilishlik uchun payg'ambar qilib jo'natildim dedilar.
-
Rasululloh s.a.v oliy hulqlarning barkamol qilishlik uchun jo'natilgan bo'lsalar,oliy hulq nima edi? Rasululloh s.a.v da to'la shakllangan edi va u kishiga ergashgan sahobalarda shakllangan edi.Payg'ambarimiz s.a.v aytdilar: avvalinu ohirin ilmi menga berildi dedilar.Qur'on va Qur'oncha ilm menga berildi dedilar.Rasululloh s.a.v olim bo'lishlik bilan birga obid edilar.Ya'ni ibodatda bu kishiga hech bir misl yo'q edi.U kishini kechalari bedorligi hammamizga ma'lumki,u kishi kechaning uchdan bir qismini hayotlari bo'yicha uhlamasdan tahajjudda bo'lganlar.Tahajjud Rasululloh s.a.v ga nisbatan aksar mufassirlarning fikrida farz bo'lgan.Boshqalarga mustahab bo'lsa,ammo Rasululloh s.a.v ga farz bo'lgan.Rasululloh s.a.v ning obidliklari shu darajada ediki,tahajjudda ko'p tilovat qilganliklaridan,surai Baqaracha miqdorda ruku sujudda qolganliklari rivoyat qilinadi.Rasululloh s.a.v ninig oldilariga kechqurunda keldim.U kishi namozda turibdilar.Go'yoinki qozon qaynayotgan tovush ichlaridan chiqib turibdi yig'i bilan.Har bir holatni Payg'ambarimiz s.a.v ibodatlaridaka-ibodatni biror-bir kishi rivoyat qilgan emas. Rasululloh s.a.v ning ro'zalari haqida! Ro'za ibodatlarida.Bu kishi 3 chi - 4 chi kungacha saharlik qilmasdan ro'za tutar edilar.Ashoblar bu kishiga ergashmoqchi bo'lganlarida qaytardilar.O'tkarma ro'za tutishlikdan qaytardilar.Shu bilan birga o'tkarma ro'za tutgan odam,shunchalik behol bo'lib qoladigan kishi hech qanday *qiyom layldan* qolmasdilar.Kechqhurunda namoz o'qib,kunduzida ro'za tutgan kishi jismoniy tarafdan shunday quvvatlik edilarki,sahobalar Handaqda kavlashayotganlarida,bir tosh chiqib,shu toshni ko'tara olishmaganlarida,o'zlari shuni ko'tarib olib qo'ydilar.Rasululloh s.a.v ning shunday jihod maydonida,bu kishidan dovyurak kishi yo'q edi.Ish og'irlashib ketsa,Payg'ambarimizning orqalariga o'tib olardik deyishadilar.Eng jur'atlik Umar ibn Hattob,Holid ibn Validdek kishilar ham ish og'irlashayotganda,Payg'ambarimiz s.a.v ning oldilariga kelib olardik deydilar.Har bir sohani tekshirib qaralsa,Payg'ambarimiz s.a.v bunchalik o'tkarma ro'za tutgan ibodatda bo'lgan kishi yer yuzini siyosiy arboblariga hat yozganlarida,hatlarining ta'siri bilan ular larzaga kelardi.U kishini oldilariga,u kishini haybatlarida har qanday jur'atlik kishi o'zini yo'qotib qo'yardi.Payg'ambarimiz s.a.v ning kechqurunda obid,kunduzida zohid,mujohid.Hamma ashoblar Payg'ambarimiz s.a.v ga shu sohada ergashgan edi o'zlarining imkoniyatlari boricha.Ammo bizchi! biz dunyo topish haqida ketsak,tamomiy ilmdan behabar bo'lib turib,dunyo topamiz.Mabodo ilm o'qiydiga bo'lsak,hayotdan tamomiy judo bo'lib qolamiz.Hayotda nima bo'lyapti!? - odamlar nima dard tortyapti buni bilmaymiz.Hayot bilan odamlarning dardi bilan ovora bo'lsak,Qur'onni haftalab qo'limizga ushlamaymiz.Yagona Olloh subhana va taolo tarafidan bashariyatga mukarram qilib tushurilgan Qur'onni ushlamay o'tib ketamiz.Nafl namoz o'qiydigan bo'lsak,tamomiy fuqarolarni haqqini esdan chiqaramiz.Qaysi bir sohada bo'lsak,mabodo ilm o'qishlikka kattalarni targ'ib qiladigan bo'lsak,farzandlarni tarbiyasidan voz kechib yuboradi.Mana bu narsa bizning noqisligimiz va Islom ummatining pastlatib borayotgan narsa shudir.Qaysi bir sohani tekshirib qaralsa,hayo manzilatida kelinlardan ko'ra Rasululloh sallollohu alayhi vasallam hayolik edilar deb rivoyat qilinadi.Lekin boshqalarning falsafasidan hayolik kishidan hech qanday bir yahshilik chiqishi mumkin emas deb tushuntiradi.Ko'zi tik qaragan ayollardan,hayosiz ayollardangina madaniyat chiqishligi mumkin deb tushuntiriladi.*Hayo*- kishining jur'at yo'lidan to'smagan.*Jur'at*-muloyimlik yo'lidan to'smagan.*Muloyimlik*-dushmanlardan qisos olishlik yo'lidan to'smagan.Dushmalardan qisos olishlik,adolat yo'lini to'smagan.Bunday katta harakat kishining faqirlarga mehribon bo'lishlikdan to'smagan.Shunchalik kunduzi harakat,kechqurunda bedor bo'lishlikdan to'smagan.Kechqurundagi bedor bo'lishlik,kunduzidagi harakatlardan to'sa olmagan.Bizchi,mabodo kechqurun bedor bo'lib qolsak,kunduzi bilan uyquga g'arq bo'lib qolamiz.Biz mana bu sohada muvaffaqiyatsiz bo'lib qolgan narsa shudir.Dushman shuning uchun odamlarning mafkurasini,ularning g'arizalari orqali yo'lga kirishadi-da,dinu Islomga hizmat qilishlikdan boshqa tarafga burib tashlaydi.Huddi hozirgi davrda kishilarni hammasini iqtisod tarafiga bog'lab turib,boshqa tarafdan tortib olayotganga o'hshagan.Iqtisod tarafdan mohir bo'lishliginglarni hohlayman,lekin bu narsa dindagi harakatni to'smasligi sharti bilan bo'lmoqligi kerak.Bizni o'tgan ajdodlarni ham hayotiga nazar tashlansa,shuncha ming-ming kitoblar talif qilgan zotlar,halqlarning g'amidan behabar qolmagan.Ularning maktablardagi talif kitob yozishlari,halq bilan birga bo'lishlikdan to'sa olmagan.Va shu bilan birga ularning shunday maktablardagi kitob yozishlari,ju'ratdan yo'lini to'sa olmagan va fuqarolarning g'amidan habar olishlikdan to'sa olmagan.Abu Hanifa (rahimahulloh) ni hayotlariga nazar tashlaydigan bo'lsak,bu kishining katta miqdorda dasmoyalari bor ekan.Shu bilan tijorat qilar ekanlar.1 yilda-2marta va shundan topgan joydani tamomiy birinchi bo'ladigani Sufyoni Savriy va Sufyon ibn Uyayma ikkita muhaddis katta olimga mollarini bir yillik maoshlarini bo'lib turib,qolganini tolibi ilmlarga ajratib,bir qismini o'zlarining qarindosh urug'lariga berib,yana dasmoyani yurg'izar ekanlar.Abu Hanifani bir odam savdogar deb tanimaydi birodar.U kishini katta olim deb taniydi.Lekin u kishi savdo maydonida mana bunday yuqori qismni egallab turib,ko'p yahshiliklar qila olganlar.Shu bilan birga savdoga kirib ketishlik bilan birga,taqvodan mahrum bo'lib qolmaganlar.Abu Hanifa (rahimahulloh) ning bir g'ulomlari bor ekan.Shunda to'n purusht qilganliklarida,savdoda to'nni ikki hil narhini ikki hil to'nni savdosida bir shubha paydo bo'lib qolganligi uchun keltirganlarida,shu yahshi to'n ham orasiga kirib qolganligi uchun shu savdoda shubha bo'lib qoldi deb,aslida masala shuki,bir odam savdo qilsa,savdoda shubha paydo bo'ladigan bo'lsa,shu savdodan bo'lgan foydani birovga aytmasdan berib yuborishligi kerak.Harom bay bo'lib qolsa,lekin dastmoyaga putr yetmaydi.Bu kishi shu dastmoyasini ham qo'shib turib berib yuborgan ekanlar.Shunda shu to'nni sotgan odam olib aytgan ekanki,men bu to'nni bundan ortiqqa sotolmasdim deb,biz tarafda bundan ozroqqa sotardi.Men roziman deganlarida.Sen men uchun rozi bo'lsang,men mo'min birodarim uchun bunga rozi emasman degan ekanlar.Shuncha katta savdo maydonida katta maydonni egallagan zotni taqvodan to'sa olmagan.Agar kishida iymon jamlanadigan bo'lsa,shu maydonning hammasida harakat qila olishligi mumkin birodar.Bir narsa bir tarafga ketib qolmaydi.Savdodagi yuqorilik - taqvodan to'sa olmagan.Taqvodagi yuqori bo'lishlik - odamlardan tama' qiladigan holatlarga olib kela olmaydi.Biz agar tarki dunyo qilib,taqvo qilib,o'zimizni tuzatadigan bo'lsak,odamlarga qaram bo'lib qoladigan holatda bo'lib qolamiz.Mana bu sohalardagi narsalar,bizni Islomdagi millatni orqaga tushirgan narsadir.Olloh taolo shu darsimizdan manfaatlanishligimizni nasib qilsin.Olloh taolo shu darsga amal qilishlikni nasib qilsin.Olloh taolo dini Islomga hizmat qiladigan kishilardan qilsin.Gunohlarimizni mag'firat qilsin Parvardigoro.Ajdodlarimizni hammasini rahmat qilsin.Qiyomatgacha avlodlarimizni solih-solihalardan qilsin.
http://sita.nm.ru/Islomiy%20ahloqlar.html (http://sita.nm.ru/Islomiy%20ahloqlar.html)
-
Tanbeh
Bolaligimda yegan kaltak hamon yodimda. Bu kaltakni otamdan, onamdan emas, qo‘shni mahalladagi Soli amakidan yeganman. Maktabga kech qolayotgan edim. Shoshib ketayotib Soli amakiga salom berishni unutibman. Ortimdan meni chaqirdilar. Yugurib oldilariga keldim. Kelganimni bilaman, birdan tarsaki tushirib qoldilar. Yuzlarim qizarib lovullab ketdi. Bu kaltak kattalarga salom bermaganim va odobsizlik qilib oldini kesib o‘tganimning jazosi edi. Kechirim so‘rab, maktab tomon yugurdim...
Soli amakining bu tanbehi bir umrga yodimda qoldi. Ko‘cha-ko‘yda kattalar ko‘rinsa, salom beraman. Ulardan oldin yurmaslikka harakat qilaman...
UMRZOQ,
Toshkent shahri, "Hidoyat"dan
-
Dunyo ishining madori yo’qdir
Anchadan buyon savdo bilan mashg‘ulman. Umrimning ko‘p qismi ko‘chada, bozorda o‘tadi. Bolalarimni har doim nazorat qilolmayman. Ota-onamning oldiga borishim uzoqib ketsa, gohida otamning o‘zlari uyimizga keladilar. Farzandlarim bilan davra qurib she’rxonlik qilishadi. Goh o‘zbekcha, goh o‘rischa, goh frantsuzcha she’rlarni yodaki o‘qiydilar. Bolalar zavqlanib eshitishadi. Chetdan ularni kuzataman. Bizning bolalagimiz shunday o‘tardi. Men esa bolalarimga otam bizga bergan narsalarni berolmadim. Ular bolalarga vaqt ajratishimni jiddiy talab qilardilar. Men esa har galgiday turmush tashvishlarini vaj qilaman. O‘sha kun ham yana shu vajimni ro‘kach qildim. Tanbeh o‘laroq Fuzuliydan o‘qidilar:
«Dunyo ishining madori yo‘xdur,
Hech kimsaya e’tibori yo‘xdur.
Aylar birisini sohibi toj,
Ul birisin aylar anga muhtoj».
«Qaysidan o‘qidim?» dedilar keyin otam. Bilmasligimni aytdim. «Suhbatul asmor» (Mevalar suhbati)dan dedilar. Dadamga taslim bo‘ldim.
AZIZ,
Marg‘ilon shahri, "Hidoyat"dan
-
Insof
Bozorda uni hamma o‘g‘ri deb bilardi. Shu bois, men ham undan ehtiyotimni qilib yurardim. Bir kuni o‘sha odam yonimga keldi. U yoqdan-bu yoqdan gaplashganday bo‘ldik. Bechora siqilgan shekilli, ancha-muncha gapni gapirib qo‘ydi.
— Menga ko‘pchilik undoq qilma, bundoq qil, deb nasihat qilishardi. Birortasini quloqqa ilmaganman. Ammo... Birovniki birovga yuqmas ekan. Yaqinda birovning yuz mingini o‘g‘irlagan edim. Ikki-uch baravar bo‘lib chiqib ketdi. Hali u bolam, hali bu bolam og‘rigani-og‘rigan. Barini kasalxonaga sarfladim. Birovniki buyurmadi. Ilohim, bolalarim yaxshi bo‘lib ketishsin... Aqlimni endi taniyapman...
Quloqlarimga hech ishonmadim. U hech qachon bunday gapirmas, birovga boshini egmas edi. Hayotidagi bu ko‘rgiliklar xato ishlariga tavba qildirgan edi.
Ravshan,
Toshkent tumani, "Hidoyat"dan
-
Qizaloqni qumsaydi ko’ngil.
Inson Alloh taoloning mahluqotlari ichida eng sharaflisi, ayni chog’da eng sirlisi. Uni goh osmonlar qadar yuksak ko’rasan, goho esa"¦
Aksariyat kishilar umrini qanchadur qismini yashab bo’lgach, ortiga bir boqadi-yu, nadomat ummoniga g’arq bo’ladi. Boshqalarning esa qilgan savobli amallari bois ko’ngli bir oz taskin topadi. Ne sabab bo’ldi-yu, bir kuni men ham ortimga o’tgan umr yo’limga nazar soldim. Unda bir qizaloq nimanidir bag’riga qattiq bosganicha odamlardan yashirishga, uyatdan cho’g’dek qizargan yuzchalarini hech kimga ko’rsatmaslikka harakat qilardi"¦
"¦O’shanda uchinchi sinifdaydim. Yaxshi o’quvchi bo’lganim bois ustozlarim mendan uy vazifasini so’ramaydigan, sinfda bo’ladigan tortishuvlarda ham, baholash jarayonida ham menga yon bosadigan odat chiqarishdi. Bu bir tomondan mening jahlimni chiqarsa, boshqa tomondan dilimning tub-tubidan faxru g’ururni uyg’otardi. Ana shunday qorishiq tuyg’ular orsaida bir kuni uy vazifasini juda hafsalasizlik bilan bajardim. Ertasiga o’qituvchimiz daftarlarni tekshirish uchun yig’ib oldi. Daftar qaytarib berilganda esa, uning sahifasida menga qo’yilgan "œ3" baho, umrimda ilk va so’nggi bor olgan "œ3" ni ko’rdimu, uyatdan qaltirab ketdim. Daftarim to’lmagan, hatto yarimlamagan bo’lishiga qaramay, uni yashirib tashladimda, yangi daftar tutdim. Ertasi kuni oldimdagi yangi daftarni ko’rgan o’qituvchim savol nazari bilan qaraganida ko’zlarimni olib qochdim. U indamaygina mendan uzoqlashdi"¦
bugun shu voqeani eslarkanman, qalbim alamdan o’rtandi. Kundan-kunga tosh qotib borayotgan ko’ngil o’sha QIZALOQNI, qilgan ayb ishidan UYALIB QIZARGAN QIZALOQNI qumsadi. Chunki hozirgi holatim havas qilgulik emas. Ba’zan ibodatlarim dunyo ishlari bilan band ekanligim, ba’zan esa e’tiborsizligim tufayli qazo bo’ladi. Goho esa, kun bo’yi televizor qarshisida befoyda narsalarni tomosha qilaman. Bir oyati karimani tilovat qilishga esa, vaqt topolmayman. Ba’zan menga o’lchovli qilib berilgan vaqtni kim bilandur behuda gaplar gaplashib o’tkazaman. Garchi vaqtni ortga qaytarib bo’lmasligini, bir kun nadomat chekilishini bilsamda! Boshqacha qilib aytganda bugun nomai a’molim "œ3" baholarga to’lib ketgan. Lekin ularni yashirishga o’sha qizaloqdek intilmayman. Aksincha, kimgadir "œ"¦ bugun bomdodga tura olmadim"¦", "œ"¦asr payti bozorga edim...", "œ"¦ishdaligim bois peshin qazo bo’ldi"¦", deya ayblarimni bir-bir ochaman. Vaholanki, mehribon va rahmli Alloh gunohlar agar O’zi va bandasi orasida sir bo’lib qolsa, ularni kechirib yuborishini aytgan. Umr daftarim — nomai a’molim esa, samovatdagi farishtalar ko’rib turganini bilganim holda, uni go’zal amallar bilan bezashga harakat qilmayman. Menga berilgan "œUY VAZIFALARINI" ihlos bilan bajarib, "œA’LO BAHO" olishga harakat qilmayman.
Bu yomon baholarga to’la "œDAFTAR"ni yangisi bilan almashtirish iloji bo’lsa qaniydi! Faraz qilayki, buning imkoni topildi. Lekin Alloh azza va jalla ham o’qituvchimdek indamay qo’yarmikan?! Axir endi daftardagi YOMON BAHOLAR soni bitta emas, mingta! Balki undan ko’proq, son-sanoqsizdir?!
Eh qizaloq — qizaloq! Sen tushgan birgina vaziyat menga qanchadan — qancha ibrat darsini o’taganini bilsang edi! Seni tez- tez eslayman, seni tinmay qumsayman! Sen bois men "œDAFTARIM"ni emas, undagi baholarni yaxshisiga, yo’q-yo’q a’losiga o’zgartirish harakatidaman. Bu yo’lda menga Allohning O’zi madadkor bo’lsin! Sen ham men uchun duo qil.
Siz azizlar, bir-biringizning haqqingizga duo uchun qo’l oching. Zero, musulmon kishinig musulmon birodari uchun qilgan duosi ijobatdir. Shunday farahli onlarda meni ham eslang.
Duolaringizga muhtoj singlingiz Nigora.
"œIrfon taqvimi" 2007/1428 (II)
-
ҚИЗ БОЛАДА БЎЛМАСА ҲАА...
Қсқоннинг Чорсу мавзеси ҳар сафаргидек гавжум. Биз бир ссрига келиб жойлашишимиз билан ссрининг нариги чеккасига иккита қиз келиб стирди. Чой ичаётиб уларга разм солдим. Агар бслса, иккита схши йигитни бахтли қила оладиган қизларга схшайди. Орадан бироз вақт стиши билан қизларнинг биттаси менга тикилиб, нимадир демоқчи бслди.
- Қаердансизлар, тоға?
- Аимайди, - дейман уларга.
- Ҳар ҳолда бу ерликларга схшамайсизлар, - дейди иккинчиси.
- Тошкент томонлардан...
- Меҳмон скансизлар-да, сизлардан ёрдам ссрамоқчи сдик.
- Қанақа ёрдам керак? - ҳушёр тортиб қарайман қизлар томонга.
- Уйимиз узоқда, Бувайда томонларда, кетолмаспмиз...
- Бувайда мана бу ерда-ку, аксирсангиз аксангиз етади, пиёда кетиш ҳам мумкин.Қизлар индашмай, бир-бирларига сирли боқишди. Уларни дастурхонга таклиф қилдим. Ийманмасдан сқинроқ келишди. Қора чой ичишмас скан, жисним дарҳол кск чой олиб келди. - Бизга ёрдам беролмайсизми, амаки? Ксп керак смас, атиги беш юз ссм бслса, уйимизга етиб олардик, - дейди қизларнинг сариқроқдан келгани. - Овқатланиб олинглар, беш юз ссм бслса, бир гап бслар, - дедим уларга. Бироз туриб уларнинг қулфи дилига калит солдим: - Аима қилиб юрибсизлар, Қсқонда? Ксринишдан схшигина қизларга схшайсизлар... - Исмим Холбуви, - дейди ёнимда стиргани, - буники - Анорхон. Иккинчи қизга қарадим: Анорхон деганича бор скан, пешонаси қизилроқ, аммо сзига срашиб турган майда сочлари буни бироз беркитиб турибди... - Иш ахтариб Қсқонга келгандик, бир киши Бувайдага борсаларинг схши иш бор, ошхонада идиш-товоқ ювасизлар, овқат ташийсизлар, кунига тсрт минг ссмдан тслайман, деганди, унга ишониб, уйдагиларга айтмасдан келгандик, - дес ҳикоссини бошлади Холбуви. - Келиб уни топдик, аммо бизни ошхонагамас, Ғиштксприкдаги бир маҳаллага обориб, бир уйга қамаб қсйди. Икки кундан сснг Тошкентга олиб бориб, қсйлиқлик бир хотинга топширди. У хотин бизни Қсйлиқдан узоқроқ жойга бир уйга олиб борди. Орадан икки кун стгач, сша аёл келди. "Анди сиз Амирликка борасизлар, Холмурод акадан сизларни икки юз долларга сотиб олганман", деди. Артаси куни бошқа бир аёл келиб, бизни сз уйига олиб кетди. У ердан қочиб кетдик. Бошқа бир аёл Олой бозори, деган жойда бизга раҳмдиллик қилиб уйига олиб борди. Ўша ерда бир кун тунадик. Аёл бизга пул топиб бермоқчи, шу билан уйимизга қайтармоқчи бслди. Ўша кечаси иккита маст йигитни бошлаб келди... Уриш, тспалон, жанжал... қичқириғимизни биров сшитмади. Хуллас... иккимизнинг ҳам иффатимиз поймол бслди. Арталаб бир амаллаб қочиб чиқдик. Бир тийинсиз Қсйлиққа келдик. Қани снди ҳамшаҳар ҳайдовчилар олиб кета қолишса... Улар ҳам ё пул ссрайди, ё... Катта бир юк машинасининг юкхонасида аранг Қсқонга етиб келдик. Кечадан бери туз тотганимиз йсқ, амаки, беш юз ссм бера қолинг, уйимизга етиб олайлик... Ааҳотки, қизларнинг гаплари рост бслса?! Яхши, уларни сша қсқонлик киши ишга таклиф қилибди, нега уйдагиларига айтмасдан йслга чиқишган? Тошкентга ҳам уларнинг оёқ-қслларини боғлаб олиб боришмагандир? Аиҳост, Олой бозоридаги аёл... Аега ички ишлар бслинмасига срталаб хабар қилишмаган? Аега, нега, нега? - Анорхон, - дедим унга синчков қараб. - Тсғрисини айтинглар, наҳотки шу гаплар рост бслса? Агар тсғрисини айтиб, ҳақиқатан ҳам уйга кетмоқчи бслсаларинг беш юз смас, беш минг ссм бераман, мана пул... - А остданми! - деб юборди бирдан севиниб, қслимдаги беш минг ссмга суқланиб қараб Холбуви. - Балки хожатингизни чиқарармиз, схшигина жой бор... Ана снди улар ниқобларини очдилар! - Тсғрисини айтинглар, ота-оналаринг, уйларинг борми? Мана беш минг ссм қслимда, паспортларингни ксрай-чи! - Анорхон кир босган сумкасидан иккита паспорт олиб қслимга берди. Бу ҳужжатлар уларнинг шахсини тасдиқларди. Ғазабдан титраб кетдим. Агар уларга ҳозир пул берсам... олади-ю сна бошқасига бориб пул илинжида "дафтарини очади". Машойихлар: "Қиз болада бслмаса ҳаё, қора либос кисди дунё!" дес рост айтишган скан. - Менга қаранглар. Ҳозир мен билан ё милияисга, ёки уйларингга борасизлар. Ўзларинг танланглар. Лекин қочаман, деб уйламанглар. - Аима бало, мелисамисиз? - дес срнидан турмоқчи бслди Холбуви. Ҳайдовчи жисним билан бирга иккласини машинага етакладик. - Қани, машинага, - шиддатлироқ буйруқ бердим қизларга. Аазаримда улар мени формасиз ички ишлар ходими, деб сйлашди шекилли, индамай машинага стиришди. Бувайдада Анорхонларнинг уйини топиш унча қийин бслмади. Ичкаридан бироз қарироқ лекин истараликкина аёл чиқди. - Шу сизнинг қизингизми, опа? - дес ссрадим. Аёл уввос солиб Анорхонга ёпишди, йиғлади, қучоқлаб бошларини силади, менинг борлигим ссидан чиқди, ҳатто... - Беш ойдан бери қайларда юрибсан, бебош, бошимизга не-не кулфату иснодларни солмадинг... Анорхон индамай ерга қараганича пиқиллаб йиғлайди. Шу аснода ксчанинг нариги бетидан бошқа бир кампир ҳаллослаб югуриб келди. Холбувини унга топширдик. Бувиси скан. Йиғи-сиғи, ҳам қарғиш, ҳам олқиш... - Бслиб стган воқеаларни "Оила ва жамист" газетасига ёзмоқчи сдим, нима маслаҳат берасизлар? - дес юзланаман шу можаро устига келган Лобархон деган аёлга. - Сизга аввало раҳмат, ака, - деди Лобархон. - Лекин номларини сзгартириб ёзсангиз, зора бошқаларга срнак бслса. Оқибати нималарга олиб келишини сйламай қадам босган бебош қизларнинг тақдири зора сзгаларга сабоқ бслса... Йслда жисним машинада кетаётиб, мендан бироз ранжиди: - Қизиқсиз-да, тоға, нима кераги бор сди, шу қизларни уйига олиб келиб, юрса юравермайдими санқиб, сизга нима? - Шу ишни мен қилмасам, сиз қилмасангиз, бошқа биров қилмаса, бу икки қизнинг кейинги тақдири нима бслади? Улар ҳам одам, улар ҳам жамистимиз учун фойда келтирадиган, тсғри йслни тутган, ҳаётда оқилона срнини топиб олган одам бслиши керак... Ўйга толаман: Бу икки қизнинг уйидан чиқиб кетганига беш ой бслади-ю, лекин ҳеч ким изламайдими? Ахир одам игна смас-ку, тушган жойида йсқолиб қолса?.. Оналари-ку қариб қолган скан, ночор сшаркан, маҳалла-ксй, қариндош-уруғлари қаёққа қарашди скан? Маҳалладаги маслаҳатчи опахонлар-чи? Қолаверса, бувайдаликлар жуда ористли халқ сди-ку!
Хулосани сзингиз чиқаринг, муҳтарам муштарий.
-
КИТОБ ЎҚИАТГАА АШЛАА
Ишга келаётиб, «Дамас»га китоб кстариб чиққан қизни ксриб, юрагимда унга нисбатан меҳр туйғусини ҳис қилдим. Ишонинг, худди сски қадрдонимни ксргандай бслдим. Қизгина срнашиб стириб олгач, секингина китобини очиб, мутолаага шснғиди. Одмигина кийинган, қарашларида сокинлик ва виқор барқ уриб турган бу қиз бутун вужуди билан машғулотга берилган сди...
Сизни билмадим-у, мен бундай ҳолатни кспдан бери ксрмаган сдим. Бу одатлар аввалги талабаларда бслгувчи сди. Бугунги ёшлар, назаримда, барча билим ва ксникмаларни компьютердан олаётган сирли хилқатлардай туюларди. Шу сабабли бслса керак, йслга сарфланадиган 20 дақиқалик вақтидан ҳам мутолаа учун фойдаланаётган ҳалиги қизгинани ксрганимда, сски қадрдонимни кутилмаганда учратиб қолгандай ҳолатга тушдим. Ана шу ҳолат мени қслга қалам олиб, мақола ёзишга ундади.
Бугунги кунда болаларимизни китоб сқишга қизиқтириш учун нималар қиласпмиз? Қсшним, ксп йиллардан буён Самарқанд шаҳрининг ксзга ксринган клиникаларида врачлик қилаётган Мелихсроз Саъдинов билан баъзан болалар тарбисси мавзусида суҳбатлашиб қоламиз.
— Болаларим билан кечқурунлари китобхонлик қиламан — дейди у, — сқинда Ғафур Ғуломнинг «Адгор» қиссасини олдириб сқитдим. Биласизми, болалар китобдаги 30-40 фоиз ссзларни тушунмайди. Бу ҳол мени сйлантириб қсйди. Шу зайл давом ставерса, сна йигирма йилда болалар умуман китобни тушунмайдиган бслиб қолмайдиларми?
— Улар интернетдан сизу биз билмаган маълумотларни ҳам сзлаштирмоқдалар, — дейман ёшларга ён босиб, — сиз уларнинг ёшида компьютер нималигини ҳам билмасдингиз.
— Интернетдан олинган билимлар китоб мутолааси срнини қоплай олмайди — дейди суҳбатдошим қизишиб — компьютердан олинган билимлар доим бирёқлама бслади, масалани ҳар томонлама қамраб олмайди, қамраб ололмайди...
— Замон тезкор — дейман, унинг гапини бслиб, — бу замонда ҳар ким сзига тегишли маълумотларни тез ва ихчам сзлаштириши керак, атрофлича таҳлил қилиб стиришга вақт йсқ.
— Замон тезкорми, йсқми, одам сзгаргани йсқ, — дейди у мунозарага астойдил киришиб, — одам организми минг йил аввал, Ибн Сино замонида қандай бслса, ҳозир ҳам сшандай. Менинг соҳамда китобсиз иш битмайди, сизнинг соҳангиздасм. Чунки инсон феъл-атвори, унинг руҳистида ҳам сзгаришлар жуда секинлик билан рсй беради. Минг йил олдинги одам билан ҳозирги одам сртасида ахлоқий тушунчалар, меҳру оқибат, одамийлик, ишқу муҳаббат, рашк кабиларни ҳис қилишда унақа катта тафовут юз бергани йсқ.
— Тсғри, — дейман шу нуқтада унинг ҳақ сканини тан олиб.
— Тсғри бслса, бу туйғуларни ёшларда тарбислаш учун алмойи-алжойи қсшиқларни тинглаб смас, Ҳазрат Аавоийнинг, Абдуҳамид Ааззолийнинг, Заҳириддин Муҳаммад Бобурнинг ва улар каби юзлаб улуғларимизнинг китобларини сқиб, улардаги маънавий меросни инсонийлик илмини сзлаштирмоқ, болаларимизга сргатмоқ ҳар биримизнинг ишимиз бслиши керак смасми?
Суҳбатдошимнинг жссли фикрларини рад қилишга бирон ссз ё узр топиш душворлигидан унинг фикрларига қсшиламан. Менинг ҳам фарзандларим восга етмоқда. Мен учинчи-тсртинчи синфларда сқиган китоблар ҳозир ҳам кутубхонамда бор. Катта сғлим олтинчи, кейингиси тсртинчи синфда сқиспти. Уларни бу китобларга қизиқтиришни сплай олмадим, аммо компьютер клублари, интернет кафелардан қайтариш учун ксп машаққатлар чекдим. Аҳвол умумий тарзда ҳамма жойда ҳам шунга схшаш ёки шунга сқин. Ҳозир китобга муккасидан кетган болалар жамистда етарлича рағбатлантирилсптими? Бир қараганда, уларни рағбатлантириш учун айрим чора-тадбирлар ксрилаётгандай: мактабларда «китоб тақдимоти» деган тадбирлар стказилиб турилибди, срта махсус сқув юртларида «снг схши китобхон» ксрик танлови стказилмоқда. Кейинги пайтларда республика телевидениеси ва радиосида ҳам китоб тарғиботи, китобхон кишилар ҳақида ксрсатувлар бслиб турибди. Самарқанд вилост телерадиокомпанисси ижодий ходимларидан бирига бу ҳақда:
— Китоб тарғиботи бсйича махсус ксрсатувларингиз борми? — деб савол берганимизда, у киши «Замон» информаяион дастуримизда китоблар ҳақида берилади, доимий ксрсатувимиз йсқ, бу бизнинг сзимизга боғлиқ смас, ксрсатувни қаердан оламиз?» дес саволга савол билан жавоб қилдилар.
Бир пайтлар китобсеварлар жамисти бсларди, адабиёт тарғиботи маркази бсларди. Бозор иқтисодиёти шароитида бу ташкилотлар сшаб қола олмади. Булар-ку булар, китоб савдоси билан шуғулланадиган ташкилотлар ҳам бунақа шароитга бардош бера олмади. Шаҳримизда бор-йсғи иккита китоб дскони қолди. Бунинг ҳам бири қаерда сканини кспчилик билмайди. Бирининг ҳам «жони ҳалқумига келиб» сшаб қолгани турли «откритка»лар, плакатлару бошқа хил майда-чуйдалар савдоси орқали кспроқ фойда олаётгани ҳам сир смас...
Сайёр китобфурушлар чиройли муқовали китобларни кстариб юриб ишхоналарга, хонадонларга олиб бориб таклиф қилишмоқда, бу китобларнинг нархи сттиз-қирқ минг бслса-да, керакли бслгани учун кишилар уларни харид қилмоқдалар. Шундай китобфурушларнинг бирига:
— Одамларнинг китоб харид килишлари қандай? Савдо схши бсласптими?— деган саволлар билан мурожаат қилдик.
— Ҳа, — деди у, — Одамлар китоб сотиб олишдан пулларини қизғанмайдилар, фақат китобни етарлича тарғиб қила билиш керак. Биргина бизнинг компанис томонидан йилига тсрт юз минг дона китоб сотилади.
Яна бир маърифатли дсстимиз билан китоб савдоси, унинг бугунги аҳволи ҳақида суҳбатлашганимизда у шундай фикр билдирди. «Ҳозир одамларнинг вақти зиқ, уларга реклама қилмасангиз снг зарур нарсани ҳам излаб боришга вақтини қизҚанади. Лекин олиб бориб таклиф қилсангиз, қизиқтирсангиз одамлар китобни сотиб ҳам олади, уни сқийди ҳам»
Хизмат юзасидан ксплаб ижодкор ёшлар билан суҳбатлашаман. Уларга берадиган биринчи саволим шундай бслди:
—Уйларингда китоб борми? Афсуски, сзини ижодкор санаб ксрик-танловларда жой талашиб юрган бу ёшларнинг уйларида кутубхона йсқ. Ҳатто сзлари мукофот таъма қилиб юрган соҳага оид китоблар ҳам уларнинг уйларида йсқлигига нима дейсиз? Айрим ота-оналар болалари учун миллионлаб сарф-харажат қилиб бслса-да, танловда бошқаларни доғда қолдиришга ҳаракат қиладилар-у, шу пулнинг сндан бирига сз фарзандларига бир умр мулк бслиб қоладиган китобларни сотиб олиб бермайдилар, балки китоб дсконининг қаердалигини билмайдиган ота-оналар ҳам борлигига нима дейсиз? Ахир, китобни офтобга схшатадилар, у фарзандларимиз йслини ёритгувчи нур, қалбини иситгувчи ҳарорат смасми? Китоб сқишга одатлантирилган боладан ёмонлик чиқмайди. Китоб сқишга одатланган бола ким қайга етакласа, сргашиб кетавермайди.Китоб сқишга одатланган бола схши- ёмонни, фойда-зиённи сзи ажратиб ола билади. Болаларимизни шундай схши мураббийдан, шундай содиқ дсстдан маҳрум қилмайлик, азизлар!
Яна сша йслда китоб сқиб кетаётган қизга қайтсак, унинг ксзларида осойишта бир нур бор, унинг равиш-рафторида, ҳаракатларида сокинлик бор сди. У менинг ксзларимга ғост одобли бслиб ксринди. Ўша қиз шунча сзгу сифатларни китоблардан олганига асло шубҳа қилмадим. Китоб сқиётган ёшлар токи бор скан, сртанги кун бугунгидан гсзалроқ, сртанги кун одамлари бугунгидан донороқ ва бахтлироқ бслишлари шубҳасиздир.
Ориф ҲОЖИ "Parvona" gazetasidan olindi.
-
SIRLI XONA
Kechasi uyqum kelmay, hayol bilan shaxsiy kutubxonam sari qadam bosdim. Kirdim-u, hayron qoldim. Oynalari mahkam berkitilgan, nur tushib turgan joining o’zi yo’q, zimiston. To’g’ri anchadan beri kirmagan edim bu yerga. Devorida alifbo tartibida terilgan kitoblar turibdi. Duch kelganiga qo’l uzatdim-u o’qiy boshladim. "œMen sevgan insonlar""¦ Muqaddimaga ko’zim tushiboq kitobni joyiga qo’ydim. To’g’risi bu kitobni o’qishdan qo’rqaman. Aslida bu xonaga kirishning o’zidan hayiqaman. Bu yerda mening butun hayotim yozilgan hujjatlar saqlanadi. Shunday qilib, hadik bilan kitoblarga ko’z tashlay boshladim. "œDo’stlarimga hiyonat", "œSo’zlagan yolg’onlarim", "œHaqoratomuz hazillar", "œManfaatim yo’lida""¦ Ba’zida "œYoshlik janjallari" degan quvnoqlari ham chiqib qoladi. "œYoshlikdagi injiqliklar", "œOta-onamga harhashalarim" deganlarini o’qisam, kulgim qistaydi. Bular mening o’ttiz yillik hazinam, hammasini o’zm bitganman. "œZoe ketgan vaqtlarim", "œIsrof bo’lgan olti yil" degan kitoblarimni qo’limga olsam, ichimni muz qoplaydi.
Narigi tomondagi javonda atigi bitta kitob bor. Kichkina, sahifalari kamgina bu kitob "œSavob ishlarim", deb nomlanadi va men uni o’qishni yoqtiraman. Qo’limga olishim bilan xona yorishganday tuyuladi. Shu payt yig’lagim keldi va to’yib-to’yib yig’ladim. Kech bo’lsa ham, Allohning yo’liga kirganimga hamdlar aytdim. Javondagi kitoblarning ko’pida gunohlarim yozilganidan afsuslanaman. Bularni o’zgartirishning iloji borligi esa, ko’nglimni ko’taradi. Shu hayollar bilan xonadan chiqdim. Mening bu kutubxonam "œQALB" deya ataladi"¦
Bilaman, sizda ham shunday kutubxona bor. Kaliti qo’lingizda turibdi, lekin ochishni, ichiga kirishni ko’pam xushlamaysiz. MASLAHATIM, TEZ-TEZ BU XONAGA KIRIB, "œKITOB"LARINGIZNI NAZARDAN O’TKAZIB TURING!
Olimjon Abdushukurov tarjimasi.
"œHilol-2" 2006, mart (1427, safar)
-
Bugungi kunda televidenieÂning hayotimizdagi o‘rni qanchalik muhim ekanligi hammamizga ma’lum. Garchi kuni bilan ishlab kelsak-da, kechqurun u bilan hamroh bo‘lmaguncha ko‘nglimiz tinchimaydi. Yoshi yetmishdan oshgan buvimizdan tortib, ikki yoshli go‘dagimizgacha televizorga shunchalar o‘rganib qolganmizki, hatto usiz bir kun ham hayotimizni tasavvur qila olmaymiz. Balki, farzandimiz bilan gaplashishga vaqt topa olmasmiz, lekin teleserialni aslo o‘tkazib yubormaymiz. Gaplarimizni uyqusiragancha chala-yarim eshitadigan bolamizga ham televizor ko‘rishni taqiqlab qo‘ya olmaymiz.
Xo‘sh, nega farzandlarimiz oynai jahonga bunchalik bog‘lanib qolgan? Ekran orqali beriladigan ma’naviy-ma’rifiy sohadagi ko‘rsatuvlar, ko‘ngilochar dasturlar bola ma’naviyatini o‘stirishga xizmat qilsa nur ustiga nur. Ammo bolalar kun bo‘yi o‘zi ham yaxshi tushunmaydigan ko‘rsatuv, jangari chet el filmini ko‘rishdan qanday naf oladi? Bu uning ruhiyatiga, sog‘Âligiga qanchalik ta’sir ko‘rsatadi?
Tan olish kerak, televizor bolalarning ovunchog‘iga aylanishiga o‘zimiz aybdormiz. Bolalarni televizor yoki kompyuter oldiga o‘zimiz «mixlab» qo‘yganmiz. Chunki har bir ota-ona ham kundalik turmush tashvishlaridan, «oxiri ko‘rinmaydigan» ishidan ortib, bolasiga qaray olmaydi. Uning oldida parvona bo‘lib, ertak aytib, kitob o‘qib bera olmaydi. Shu bois ham, «tinchgina» televizorini ko‘rib yoki kompyuterini o‘ynab o‘tirsa bo‘ldi, deb qo‘ya qolishadi.
Bir kuni bolalarning salomatligi haqida so‘z ochilganida, bir ayol mavzuga oid voqeani gapirib qoldi. «O‘g‘limning ko‘rish qobiliyati pasayib ketdi. Aslida bunga o‘zim sababchiman. O‘shanda yangi ro‘zg‘orning ishlari bilan bo‘lib, yumushlarimni tezroq bajarib olish uchun farzandimni televizor oldiga qo‘yib ketardim. U esa tushunsa-tushunmasa televizorga tikilib o‘tirardi. Ammo bora-bora unda ko‘z bilan bog‘liq muammolar paydo bo‘la boshladi. Hozir bolam o‘smir yoshida. Shifokorlarning aytishicha, organizm rivojlana borishi bilan birga ko‘rish qobiliyatining susayishi ham tezlashadi. Ya’ni, avvalgi —2 (manfiy) ko‘rsatkich o‘sib borayotgan organizmda — 5 darajagacha chiqib olishi va unda ko‘rish qobiliyati yana ham susayishi mumkin ekan. Hozir farzandimning uzoqni ko‘ra olmay qiynalishini ko‘rib, bilib-bilmay qilgan xatoyim uchun afsuslanib ketaman.»
Farzand salomatligi yaqinlarining chinakam baxti hisoblanadi. Sog‘ligi tufayli farzandi aziyat cheksa, ota-ona o‘zini qo‘yarga joy topa olmay qoladi. Xo‘sh, oynai jahon oldiga «mixlanganligi» bolalarga qanday ziyon yetkazadi? Ular o‘rtasida qanday ko‘z kasalliklari ko‘proq kuzatilmoqda? Mazkur savollar bilan Respublika ko‘z kasalliklari klinik shifoxonasi «Bolalar bo‘limi» shifokori, tibbiyot fanlari nomzodi Ra’no Rasulovaga murojaat qildik.
— Bolalar har qancha himoyalangan monitor qarshisida bo‘lsa-da, ularning ko‘ziga zararli nurlar ta’sir qilmay qolmaydi. O‘quvchi kun bo‘yi 5-6 soat darsda o‘tirib shundoq ham charchaydi. Shu bo‘yi darsdan keyin yana kompyuterxonaga kirish yoki uyga keliboq televizor qarshisiga cho‘kkalash bolalar o‘rtasida ko‘rish qobiliyatining susayishiga olib keladi. Mutaxassislarning ma’lumotlariga qaraganda, bugungi kunda 30 foizdan ortiq o‘smir yoshidagi bolalarda uzoqni ko‘ra olmaslik kasalligi uchramoqda. Bunday holatda eng birinchi navbatda ota-ona hushyorlik bilan ish tutishi kerak. Bolada ko‘z bilan bog‘liq biror muammo sezilishi bilan tushkunlikka tushmasdan uni vrach qabuliga olib borish, lozim bo‘lsa farzandiga tavsiya qilingan ko‘zoynak yoki dori-darmonlarni olib berishi muammo kattalashib ketishining oldini oladi. Bola baribir bola-da, ko‘zi xira ko‘rsa, hamma shunday ko‘ryapti, deb o‘ylaydi. Ko‘pincha ota-onalar bolaning ko‘rish qobiliyati pasayib ketganligidan xabar topmay, ancha kechikib keladilar. Har qanday holatda ham bolani olti oyda bir marta vrach qabuliga olib kelishga erinmaslik kerak.
Ayniqsa, farzandlari
1-sinfÂga boradigan yosh ota-onalar bolasining ko‘rish qobiliyatini turli rangdagi rasmlarni ko‘rsatish orqali aniqlashlari mumkin.
— Bolalar ekran qarshisida qancha vaqt bo‘lishi mumkinligi xususida me’yor belgilanganmi?
— Mutaxassislarning fikricha, 1—5-sinf o‘quvchisi, ya’ni 7—12 yoshli bola uchun televizor yoki kompyuter qarshisida 10—15 daqiqa o‘tirish tavsiya qilinadi. 5—9-sinf o‘quvchisi 20 daqiqani kompyuter uchun ajratishi lozim bo‘lsa, 5-sinfÂgacha bo‘lgan bolalar televizor qarshisida 30 daqiqadan ortiq o‘tirishi mumkin emas. Beshinchi sinfdan yuqori yoshdagi o‘smirlarning uzluksiz televizor ko‘rishi 40 daqiqadan oshib ketsa, uning salomatligiga ziyon yetkazishi mumkin. Ko‘pincha bolalar oynai jahon qarshisiga juda yaqin o‘tiradilar. Aslida o‘sib kelayotgan farzandlarimiz televizordan kamida 3 metr, displey, kompyuterdan esa 35-40 sm. uzoqlikda o‘tirishlari kerak. Bu borada ota-onalar farzandlariga nisbatan e’tiborli bo‘lishi talab qilinadi. Farzandlarimiz turli maishiy, turmush ikir-chikirlarini aks ettiruvchi seriallarga chalg‘imasdan, ma’naviy va ma’rifiy mavzudagi, bolaning dunyoÂqarashi, bilimini rivojlantirishga asoslangan ko‘rsatuvlar, multfilmlarnigina ko‘rishi ham maqsadga muvofiq hisoblanadi.
... Bir gal kun bo‘yi televizor qarshisida o‘tiradigan jiyanim bilan birga o‘yin o‘ynamoqchi bo‘ldim. U bir televizor ko‘rsa, bir televizor bilan ulanib o‘ynaladigan «Dendi» o‘yinlarga chalg‘irdi. Kompyuter o‘yinlari shu qadar kishini jalb qilib qo‘yar ekanki, beixtiyor o‘yinga kirishib ketganimni sezmabman. Keyinroq, e’tibor berib qarasam, o‘yinlarning barchasi qandaydir dushmanlarni o‘ldirishga, oldingizga chiqqan mayda mavjudotlarni yo‘qotish — «eb qo‘yishga» qaratilgan ekan. Yana ushbu o‘yinlar foniga asosan, to‘q (qizil, sariq, moviy) ranglar berilganligini aytmaysizmi? Axir, bu ranglar kishini jalb etgani, unga jo‘shqinlik bag‘ishlagani bilan kichik yoshdagi bolalarning ko‘z nuriga salbiy ta’sir ko‘rsatadi-ku!
Ko‘chadagi kompyuterxonalar, Internet-kafelarning bolalar bilan to‘la ekanligi ham mavzuning nechog‘li dolzarb ekanligini ko‘rsatib turibdi. Sizning bu boradagi fikringiz biz uchun qiziqarli, aziz forumdosh. Manba (http://www.marifat.uz/uzbl/manaviyat/ekranga_mixlangan_bolalar.mgr//Manba)
-
Gapning indallosi.
Rasululloh (S.A.V.): "œBir banda Alloh taolo rozi bo’ladigan bir so’zni aytadi-da, natijasini o’ylamay yuraveradi, ammo Alloh taolo o’zi bilib, uning martabasini ulug’ qiladi, yana bir banda Alloh taoloni norozi qiladigan bir so'zn’ aytib, natijasini o'yl’may yuraveradi, biroq Alloh taolo buni ham o'zi’bilib, jahannam qa'ri’a tashlaydi", dedilar. Abu Hurayra (r.a.) hikoya qilganlar.
Hamsuhbatlaridan birining sabri tugaydi-da, sherigiga:
- Gapning indallosini ayt, qancha berasan? — deydi.
Sal ikkilanib turgani ham hushyor tortadiyu cho’rt kesadi. Masala hal.
Deylik, bu o’rinda birov pora bersa, boshqasi pora oladi.
Gazeta-jurnallarda o’qib qolamiz: "œGapning indallosini aytganda, ba’zilar spirtli ichimliklarni ortiqcha iste’mol qilib, boshqalar tinchini buzadilar".
Shu gaplarni tahlil qilib ko’raylik. "œIndallo" nima degani o’zi? "œIndalloh" — Allohning huzurida degan ma’noni beradi. Demak, Allohning huzuridagi gapni, U rozi bo’ladigan, buyurgan so’zni gapirishni talab qilamiz.
Pora bergan ham, olgan ham, vositachilik qilgan ham qayoqqa borishi yaxshi ma’lum. O’zi asrasin. Kiftimizdagi farishtalar guvohligida gapning indalosini aytib, nojo’ya ishga va’dalashsak, uni qilsak"¦
"œOrtiqcha spirtli ichimlik ichish" xato bo’lsa, me’yorida ichsa bo’larmikan? Buning hukmini ham bilamizku? Hushyor bo’laylik. Har bir o’ylaganimiz, so’ylaganimizning hisob-kitobi bor, savol-javobi bor. Gapning indallosi shu, birodarlar. Musulmonlar taqvimi, 2001 yil, I chorak.
-
Аркакмисан, сркак бул!
Ибн Аббос розисллоху анху ривост килибдилар: Лаънатладилар Лайгамбаримиз узи сркак булиб, хотинчалишлик килганларни. Аёллар кисдиган кийимларни кисдиган аёлга ухшаб буснадиган, кошу - кузини бусйдиган, аёллар такадиган такинчокларни такадиган сркакларни лаънатладилар. Аркакнинг «кийимини кийган, сркакча килик, килиб юрган аёлларни хам».
Совет пайтида «Аёллар сркак билан тенг хукукли», деб аёлларнинг юзини очишиб, сркаклар киладиган ишларга аёлларни жалб килишди. Аеча - неча аёллар трактор хайдаб, кутарма кранларни бошкариб, пахта териш машиналарини хайдаб, майиб - мажрух, булиб кетди. Советча «Тенг хукуклилик» мойдай ёккан куп текинхур, танбал сркаклар хотинининг кулига кетмонни бериб куйиб, хотин жазирамада кетмон чопиб ётган пайтда сос-салкиннинг куюгида арок, пиво ичиб ётди. Хали хам бундай сркаклар кам смас. Динсизларку аронкни текинга таркатиб, чучка гуштини ейишни ургатиб, аёлларимизни трактор хайдашга, кетмон чопишга касддан ургатишди «Мусулмонларнинг кам давлатида иймон сусайсин, бузукчиликлар купайсин», деб, аммо хали хам бу нарса мойдай ёкиб тушган айрим хезалаклар «Бор, пул топиб кел, менинг ичишимга арок, сигарет ё нос топиб кел», деб хотинини бозорга, кучага чикариб юбормокда. Каердан, кандай килиб у пулни топиб келади бу билан иши йук,.
Абу Хурайрадан ривост килинади: «Лайгамбаримиз лаьнатладилар, сркакнинг кийимини кийган аёлни ва аёлнинг кийимини кийган сркакни». Азизлар, Лайгамбаримиз сркакларни тилла такинчок такишдан ва ипак кийим кийишдан кайтарганлар. Бир каранг, куп йигитчалар ипак кийимларни кийиб олишган. Сал коласптида, атласни хам кийишларига. Кулогига халка такканига нима деса булади йигитларнинг? Буйнига тилла занжир, мунчок хатто марварид таккан сркакни сркак деб буладими? Тирногини бусган бир йигитни курдим. Аркак бу ишларни килиши «Мен сркак смасман, халигидака хилиданман», дегани смасми? Ай, сркак! АА КАК булиб сратилганинг хуснинг смасми? Аима кутасан безаниб, бусниб? Лайгамбаримиз айтганлар: «Турт тоифа одамга бу дунёда хам, охиратда хам лаънат булди.
*Биринчиси сркак булиб тугилганидан хафа булиб, аёлнинг килигини килади. «Майда кадам» дейишади бундайларни.
*Иккинчиси узи аёлу, сркакнинг килигини килади. Бунда сркакчалиш аёллар какида сшитгансиз, аёл аёлга уйланиб, бирга сшашармиш! Оллох бундайларни каттик лаънатлайди.
*Учинчиси кур одамни адаштириб кетадиган одам. Узи адашган, тугри йулни йукотган, бошкани хам нотугри йулга солиб юборади улар.
*Туртинчиси хеч хам уйланмаган одам. Инсонист тарихида битта Яхё алайхиссаломга Оллок рухсат берган. Колган жамики уйланмаган сркак зотини Оллок лаънатлади. Уйланмаган сркак малъундир. Ундай сркакдан схшилик чикмайди. Ундай сркакдан хазар килинг, схтиёт булинг! Уйланмай юрган сркак зур олим булиб кетган булсада, унинг жамоатга имом утишига рухсат берилмайди. Чунки, улар хунаса гумон килинади. (Хуноса -хам аёллик, хам сркаклик жинсий аъзолари бор одам дегани). «Вабо касали таркалмасин десангиз, кутурган итларни, сасиган кудукларни ва халигиндака сркакларни йукотинглар», дебдилар Лайгамбаримиз. Булар наслнинг, миллатнинг бузилишига олиб келаркан.
Лайгамбаримиз айтганлар: «Уч тоифа одам умуман жаннатга кирмайди.
*Биринчиси ота-онага ок, булган одам.
*Иккинчиси даюс. Даюс -хотинини бузуклигини билиб туриб, индамай сшаб юрган, рухсат бериб куйган сркак. Билиб куйинг, аёл уйидан чикдими, хамрохи шайтон булади. Хажга борадиган аёлга махрам булган хамрох биринчи шарт килиб куйилган. Аслида онасиникига бориб келадиган аёлга хам махрам керак. «Мен гаюрман, съни рашкчиман ва гаюр умматларимни схши кураман», деганлар А асулуллох. Оиласини рашк киладиган одамлар А асулуллохга скин буларканлар. Афсуски, олдинги тарбис рашк деган нарсани камайтириб юборди. Одамлар хотинини давраларга олиб кирди. Кулини уптирди. Кейин хотини бошка сркаклар билан упишиб куришадиган хам булди.
*Учинчиси хотинчалиш сркак скан. Хотини билан ойна талашадиган, атир -упа талашадиган сркак. Ай, сркак, хотининг упа суртилган бетингни нима килади? Аввало сркаклигингни килиб куй! Едир, ичир, кийинтир, вазифангни бажар! Аркак булиб тугилганинг хуснинг!
Азизлар, аёллар аёллигини йукотмасин, сркаклар сркак булсин!
Ассалому алайкум ва рахматуллоху ва баракотух. Манба (http://aralash.vo.uz/news/2007-06-08-157//Манба)
-
Kecha va bugun.
Bundan ming to’rt yuz yillar oldin"¦ Saodat asri"¦ Olamlar Sarvarining muborak shaharlari"¦ Allohning Rasuli bir masala sabab mahzun edilar. Og’ir odimlar bilan xonai saodatlariga ilgariladilar. Saodat uyining eshigini onamiz Oisha ochib, tabassum bilan Payg’ambarimizni qarshiladilar. Rasululloh (s.a.v.) o’rinlariga o’tirgach, Oisha onamiz ham u zotning yonlariga cho’kdilar. "œGapir, ey Oisha,- dedilar shunda Payg’ambarimiz,- gapir ko’nglim bir oz ko’tarilsin!"
Oisha onamiz gapira boshladilar. Allohning rahmatidan, marhamatidan, Payg’ambarning shafqatidan, dunyoni foniyligidan so’zladilar. Onamiz gapirar ekanlar, Rasuli Akram sallallohu alayhi vassallamning hafaliklari ko’tarildi, lablariga tabassum yugurdi, qalblari fahrlandi. Parvardigorga hamd aytdilar"¦
Oradan ming to’rt yuz yilcha vaqt o’tdi. Olamlar Sarvarining Mahmud ismli bir ummati ko’ngliga qil sig’may uyiga qaytdi. Yo’l bo’yi ishxonada bo’lgan voqeani eslab, yo’qotgan foydasini o’ylardi. Raqib korxona uning eng yaxshi mijozini o’zi tomon og’dirib olgan edi. Uyi yoniga kelganida, mashina qo’yishga bo’sh joy qolmaganini ko’rib, battar ko’ngli g’ashlandi. Mashinasini uzoqroq joyga qo’yishga to’g’ri keldi. Liftga chiqar ekan, u ham zo’rg’a harakat qilayotgandek tuyuldi. Eshik qo’ng’irog’ini bosdi. Tabassum bilan xotini eshikni ochdi. Uyga kirar ekan, bolalarning uymalashib yotgan oyoq kiyimlarini ko’rib, yana jahli chiqdi. Oldiga yugurib chiqqan bolalarini bir-ikki og’iz "œshirin" so’z bilan siyladi.
Oshxonaga kiriboq: "œRosa ochiqib ketdim. Tez ovqat tayorla", dedi.
"œXozir, o’n besh daqiqada tayyor bo’ladi", dedi xotini. Bu gapdan Mahmudning jahli yana ortdi: "œKuni bilan nima ish qilding? Qay mahal kelishimni bilasan, shunga moslab pishirib qo’ysang bo’lmaydimi? Kun bo’yi ishlab itday charchagan bo’lsam, sen bitta ovqatni pishirib oldimga qo’ya olmaysan", deya o’shqira ketdi. Mahmud baqirib, bir oz hovuridan tushganday bo’ldi, so’ng hammomga kirib, yuz-qo’llarini yuvib, kiyimlarini alishtirgunga qadar ovqat ham tayyor bo’ldi. Ovqat mahali ham janjal davom etib, xotin yana "œshirin" gaplar eshitdi. Bolalar ham damlari ichiga tushib, tez-tez ovqatlanib, xonalariga yo’l oldilar. Ovqatdan so’ng Payg’ambar sallallohu alayhi vassallamga ummat bo’lmish Mahmudjon qo’lida "œpult", oinai jahonga tikildi. Dunyodagi yangiliklar orasida do’llor tushib, evro ko’tarilib ketayotganini eshitib, yana jahli chiqa boshladi. Pullarini evroda saqlamaganiga afsus qildi.
Oshxonadagi ishini bitirgan xotin choy damlab, erining yoniga o’tirdi. Choy uzatar ekan, havoning yomonligidan nolidi. Mahmud bir qulog’I bilan televizorni, bir qulog’I bilan xotinini gaplarini eshitardi. Sekingina boshini yostiqqa qo’yib, oyog’ini uzatdi. Endi xotinining ham, televizorning ham ovozi g’ashiga tegdi. Erini uxlab qolishini sezgan xotin kuni bilan o’ylab yurgan gapini aytishga shoshildi: "œDo’stingiz Murod xotiniga kir yuvish mashinasi olib beribdi. Shu desangiz, rosa ishni yengillatarkan-da".
"œHa, uning maoshi ko’p bo’lganidan keyin oladi-da".
"œVoy, mana, yonimizdagi qo’shnilar ham olishdi-ku. Demak, unchalik qimmat emasdir-da. Men bechora qachongacha kirlarni shu eski mashinada yuvaman? Bolalar katta bo’lgan bo’lsa, kir-chirlari ko’p. Mana shu eskisini birorta bechoraga berib yuborib, yangisini olsak bo’larmidi? Ham savob"¦ Menga qarang, hoy"¦"
Mahmud xotinini gapini eshitishni istamasdi. nihoyat, toqati toq bo’lib baqirdi: "œBo’ldi, Oisha, o’chir ovozingni! Bo’ldi, bir oz dam olay. Har kuni bitta ming’-ming’"¦"
Bu gapni ming to’rt yuz yil avval Muhammad sallallohu alayhi vassallamning: "œGapir, Oisha, ko’nglim ko’tarilsin! degan so’zlarini tinglagan farishtalar ham eshitdi"¦
Sadoqat.
"œHilol taqvimi" 1429/2008 2-son.
-
Alloh rozi bo'lsin, opajon! Juda ibratli gaplarni yozibsiz.
-
А ивост қилишларича, бир сғри катта бойнинг уйига сғриликка тушибди. Қслига тушган дуру жавоҳирларни халтасига сола туриб, ксзи қоронғида слтираётган бир тошга тушибди. Аима сканлигига қизиқиб слаб ксрса қотиб тошга айланган туз скан. Ўғри бироз сйланиб қолибди ва халтасига жойлаб олган нарсаларни тскиб, қайтиб чиқиб кетибди. Атайин сғриликка тушиб, олган нарсасини ташлаб чиқиб кетишига сабаб - сғри билмай туз слаб қсйиб шу уйнинг меҳмони бслиб қолган скан. Қаранг, кимсан сғрининг нафси (?!) сътиқодидан, ғуруридан устун кела олмабди! (Ҳар қалай диёнатли скан...) Доно халқимизнинг: "Бир кун туз ичган жойингга қирқ кун салом бер", деган нақли бор. Улуғ даҳо Жалолиддин А умий: "Мусулмон бслиш учун минг йиллик йслни босиб стиш керак. ОДАМ "даража"сига етишиш учун сна минг йиллик йсл бор", деб айтган гаплари бор скан. "Бир пиёла чой ёки бир тотим тузга бу ҳикматнинг нима алоқаси бор?" дейиш мумкин. Ўйлайманки, алоқаси бор. Чунки биз схшими, ёмонми ЙЎЛдамиз. Йслда сканмиз, одам даражасига етишиш йслидан кетаспмизми, ёки қалбимизни турли хил нафсу ҳавасларга сраб ташлаб, дилимизни қотириб (Ўстирмагандан кейин қотади-да!) ғарибу нотавон қилиб қсйганимизча сшаб, умрни бой бермаспмизми? Биз шулар ҳақида сйлашимиз керак, сзимизга сзимиз баҳо бера олишимиз керак.
Улуғларнинг айтишича, очиқ, беғубор қалбли, гсзал хулқ, одоб сгаси бслиш одам даражасига етишишда бир қадам. Илм-ҳунар сгаси бслиб, ҳалол сшаш, бу ҳам бир қадам. Ўз-сзини англаш, сз нафсини енга олиш, сз-сзини такомиллаштириб бориш - бу сн қадам! Биз қандай ижтимоий воқеликда, сшамайлик, сзаро қандай муносабатда бслмайлик, биз сшаспмиз, йслда кетаспмиз. Шу билан бирга инсон нафақат табиатнинг, балки ижтимоий ҳаётнинг ҳам маҳсули сканлигини англай олишимиз керак. Ўзбек урф-одатлари, анъаналаридан совчи бслиб бориш, совчи кутиш, сғил уйлантириш, қиз чиқариш, тсй қилиш - булар ҳам ижтимоий воқеалигимизнинг ксринишларидан. Лекин урф-одат деб биз анъаналаримизни бузиб қсймаётибмизми, маънавистимиз оёғига болта урмаётибмизми? Мана шундай ижтимоий таъсирлар натижасида фарзандларимиз қандай "шаклланасптилар"? Худди ана шулар ҳам бизнинг қандай йслдан кетаётганлигимизни белгилай олади. Агарда кетаётган йслимизни йилдан-йилга авж олаётган снги урф-одатларимиз билан боғлаб таҳлил қилсак, бунинг "бир пиёла чой" ва "бир тотим туз"га алоқаси жуда катта сканлигини билиб оламиз. Гапни совчиликдан бошласак. Қиз бола бор уйга совчи келади. Халқ тили билан айтганда шоҳ ҳам келади, гадо ҳам келади. Совчиликнинг ҳам сзига сраша одоби бор. Ҳозирги замонда телефон деган схши алоқачи бор. Аввал уй сгаси билан гаплашиб, уйингизга келсак майлими, деган илтимос билан мурожаат қилиниши керак, деб сйлайман. Лекин телефонда совчи бслиб смас, терговчи бслиб қизингизни, сзингизни, дадасини суриштираётган аёлларимизга қандай баҳо бериш керак? Ҳар ким ҳар хил нистда совчи бслиб келар скан. Кимдир зиёли, маданистли келин олсам, сғлимнинг ҳаётини безай олса, невараларимга схши она, тсғри йсл ксрсатувчи бслса, деб нист қилади. Дилдан чиққан сзгу, пок нист ҳам одам даражасига етишишга олиб борадиган йсл. Яна бир бошқа тоифадагилар сса келин хизматимни қилсин, мол-мулк билан уйимни тслдирсин, ҳар ҳафта уйидан тоғора-ю, йсқловлар келсин, мени, сғлимни, невараларимни (ҳар хил тсйлар, маросимлар баҳонасида) таъминласин. Хуллас, бировнинг ҳисобидан "орзу, ҳавас ксрай" деб нист қилар скан. Шунинг учун ҳам шундай тоифадагилар совчиликка боришганда уларни қизнинг олган тарбисси, унинг қалби, зиёси умуман қизиқтирмайди. Уларни қизиқтирадиган нарса: қизнинг уй-жойи, ота-онасининг мавқеи, унинг бой-бадавлатлиги, орзу-ҳавасликми, йсқми ва ҳ.к. Агар хонадон сгасининг туриш-турмуши ёқмаса орқасидан албатта: "Уйини таъмирлаб қсйса бслмайдими? Дастурхонга ёпган нон қсйди, патир нон қсйса бслмайдими, дастурхонлик смас скан?!" ва ҳ.к. каби гапларни гапириб, хонадон сгасининг шаънини ерга уришади. Мана сизга "бир пиёла чой" ва "бир тотим туз"нинг ҳурмати! А ивостдаги сғрининг мавқеи буларникидан баланд! Бу кетишда бундай одамлар албатта "икки минг йиллик йсл"ни босиб стиш у ёқда турсин, "бошқа жойга" олиб борадиган йслда кетаётган бсладилар.
-
Анди иккинчи масалага стсак...
Айтайлик, сиз сз хонадонингизда гул сстирдингиз.
Гулингиз дарагини сшитиб, харидор-боғбон чиқди. Боғингизда ссаётган гулни олиш учун боғбон анча-мунча жон койитиши керак. Лекин, ҳозирги "боғбон"лар жон койитмаса-да, индамай олиб кетса. Бунинг устига сизнинг зиммангизда нафақат гулнинг сзини, унга керак бсладиган ер, сув, сғитлар ва бошқа, бошқаларни ҳам бериш масъулисти юкланган. Ҳамма вақт сзингиз иссиқ-совуғидан бохабар бслиб туришингиз, бировнинг ерида сзингиз парваришни давом сттиришингиз керак. Ҳам жонинг, ҳам молинг, деганларидек, сғил уйлантириш смас, қиз узатиш ота-онанинг зиммасига оғир юк бслиб тушаспти. Бечора ота-она қиз узатгандан кейин ҳам тинчи йсқ. Бешик тсйи, сғил тсйи деб аталадиган орзу-ҳавасли маросимлар қизнинг ота-онаси зиммасида. Яна талаб қилинади: ундай бслсин, бундай бслсин, деб. Икки ёш турмуш қураётганда никоҳ сқилади. Аикоҳ шундай муқаддас нарсаки, минг афсус, буни нафақат сғил-қизларимиз, балки биз катталар ҳам схши англай олмаймиз. Бир оғиз "қабул қилдим" деган ссзнинг тагида бир дунё маъно ётибди, йигит худонинг олдида ссз бераспти. Бутун вужуди, қалби билан қизни "қабул қилдим" деб. Шу билан у сз зиммасига ҳамма нарсани олади. Ҳамма нарса мебель бсладими, боласига керакли нарсалар бсладими ва ҳ.к. Қандай қилиб бу нарсалар қизнинг ота-онаси зиммасига тушиб қолди? Анг даҳшатлиси - ҳозирги кунда шу нарсаларнинг талаб қилиниши, мажбур, шартликка айланиб қолганлиги! Куёв томонининг (минг бор узр, сзининг ористини, йигитлик ғурурини биладиганларга бу гап тегишли смас!) танглайини шу нарсалар билан кстарилиб қолганлигидир. Мана, бизнинг урф-одатларимизнинг бузилиши, маъанавистимиз оёғига болта урилиши! Ислом динида сса бундай воқелик харом ҳисобланади. Биз аёллар йигитларимизни қандай тарбисласпмиз? Бировнинг ҳисобидан орзу-ҳавас қиламан деб, йигитларимизни бебурд қилиб қсймаётибмизми? Ҳар қандай орзу-ҳавасингиз бслса қилинг, —фақат бировнинг ҳисобига смас! Бу таъмагирлик ҳисобланади. Мен гувоҳ бслган бир воқеа: келиннинг бсйида бслиб, касалхонага ётқизишга тсғри келиб қолди. Дсхтирлар билан гаплашиб, ётқизишни ваъда қилан куёв жим-жит. Сабаби ссралса: "Ойим айтдилар, мен смас, қизнинг ота-онаси касалхонага ётқизиши керак скан", деб хотинига жавоб берган. Ўқимишли, бслажак педагогларга дарс берадиган аёл сарф-харажатдан қочиб, бу нарсани ҳам қизнинг ота-онаси елкасига ташлаб, сғлини кимга айлантириб қсйди?! Албатта, сркак кишига смас! (Бундай йслдан юришдан худо асрасин!) "Оч баччағардан - қоч баччағар", дейди халқимиз. Бу ерда очлик маъноси ксзи очлик маъносида ишлатиласпти. Сиз қудангизнинг (албатта агар ксзи оч бслса) "оғзини юмиш" учун сзингизни фидо қилсангиз ҳам камлик қилади. Чунки, Юсуф Хос Хожиб ксзи суқ одамлар ҳақида "оламни олса ҳам бари бир гадой" деб айтганлар. Лекин сзим ҳам бир хил вақтда сйлаб қоламан, нима, ҳақиқатан ҳам ҳаммамиз очмизми? Меҳмон кутиш майли, сз йслига, меҳмонга борсак ҳам тоғора. Йигирмата одам борса йигирмата тоғора! "Қудаларникига тоғора кстариб бормасангиз - уст!" Тоғора - бу бизнинг мавқеимиз, обрсимиз... Мен бир нарсага ҳеч тушунмайман: сски урф-одатларимиз бсйича куёв томон қиз томонга тсй юборади. Бу — қиз томон сарф-харажатини куёв томон кстаради, дегани. Ахир гул олишаспти-да! Лекин кимдир бу одатни бузган ҳолда, қиз томон ҳам қайтаришини сйлаб топган: Аоринга норин, сомсага сомса ва ҳ.к. Бунинг устига битта тоғора ортиқ жснатишадиган бслди, снди сса иккита тоғора, балки бундан буён сна ортар? Бу урф-одат смас, бу маънавистимизнинг бузилиши, бу "ман-ман"лик, бу риё...
-
Тошкентдан бошқа вилостларда уйланадиган йигит ҳамма нарсани сзи қилади. Мебел ҳам, қиз томон стказадиган тсйни ҳам, ҳатто тилла тақинчоқларигача... Чунки у сз боғига Гул олиб келаспти-да! Келиннинг отаси сзига тсқ бслиб, бадавлат бслса ҳам қизига мол-мулк қилмайди чунки... бу нарса уларнинг дафтарида ёзилмаган! Бир вақтлар бизнинг дафтаримизда ҳам ёзилмаган сди, лекин кимдир ёзишни бошлаб, қолганлар йилдан-йилга тслдираверди. Қарабсизки, дафтар тайёр, снди мана, деб юзингизга бешик тсйи, сғил тсйи, ҳайит йсқлов деб уришаверади. Ааҳотки снди туғилган гсдакка ҳали юрмасиданоқ бутун дсконни ксчириб олиб келиш шарт бслса?! Ҳали нафасингизни ростламасданоқ сғил тсйига ҳаракат бошласангиз, орзу-ҳаваслар сна сизнинг зиммангизда. Ўзи снди тсйдан қутулиб улгурмаган ҳам сдингиз, ҳайит тоғоралари... Бизнинг нафсимиз тссдими? Бу дунёга шу нарсаларни ксз-ксз қилиш учун ёки бсйнимизга мажбуристни юклаб, сзимизни қийнаш учун келган сканмизми? Ааҳотки ИАСОАдек буюк зотнинг қадр-қиммати фақат шу нарсалар билан слчанса, шу нарсалар орқали ҳурмат қилинса? Бу не шармандалик!
-
Ayol.Uz saytida (http://"http://www.ayol.uz") qo'yilgan "Chaqalog'ingiz nimalar o'qiydi" nomli maqolasini o'qib chiqdim. To'g'risi, maqola meni o'ylantirib qo'ydi. O'zimning "chaqalog'im" ancha katta bo'ib qolgan bo'lsa-da, u yaxshi ko'rib o'qiydigan kitoblar ichida qalin, sifatli, antiqalari deyarli yo'q. Aksar kitobchalari hozirda o'zbek tilida chop etilayotgan broshyurasifat kitobchalardir. Ular qiziqarli, rangba-rang, chiroyli, lekin ularning yagona kamchiligi shundaki, to'polonchi bolalar qo'lida sihat-salomatlik bilan uzoq umr ko'ra olmaydilar.
Tinib tinchimas uch yashar bolakayimning kitoblarini ko'zdan kechirib shunga amin bo'ldimki, ularning ko'pi sahifalari yirtilgani bois skochlangan, ba'zilarining muqovasi yo'q, deyarli hammasining varaqlari g'ijimlangan. "Sifatli kitoblar rus tilida-da, o'zbek tilida bo'lsa olardim," deb o'tirsam, bolajonim o'sib ulg'aymoqda, vaqt o'tmoqda, hozir, ayni vaqtda kerak unga bunday kitoblar. Rus tilida bo'lsa bo'lsin, hech bo'lmasa rasmlarini ko'radi-ku, dedim o'zimga. Unga nafaqat o'ziga, balki kelajak avlodga ham xizmat qila oladigan, qalin, sifatli kitoblar olib bergim keldi. Ertasi kuni o'sha maqolada nomi zikr etilgan "Sharq ziyokori" kitob do'koniga yo'l oldik.
Bolalar bo'limida hali u kitobni, hali bu kitobni qo'liga olayotgan o'g'limga qarab shunaqa zavqlandimki, qani endi iloji bo'lsa-yu, kitoblarning hammasini olib bersam deb o'yladim. Ayniqsa ko'zli kitobchalar bolakayimga juda yoqdi. Unga uy hayvonlari, aqlli mashinalar va shirinxo'r ayiqcha haqida uchta kitob oldim. Birinchi kuni kitoblar qo'lidan tushmadi. O'g'il bola bo'lganigami, avvalo "Umnie mashini" degan kitobni ochib, har bir mashina nomini bir necha bor so'radi. Ko'zchalari u yoq-bu yoqqa qaraydigan uy hayvonlarini o'zi bir-bir sanab chiqdi. Sevimli o'yinchiq ayiqchasini eslatadigan ayiqcha haqidagi kitobchani ham o'zicha "o'qib" chiqdi. Lekin qiziqishi keyingi kungacha yetib bormadi."O'qib bering" degan iltimosiga yo'q deya olmay kitoblarni rus tilida o'qidim. Qarasam o'zbekcha kitoblarni o'qiganimdek qiziqish yo'q. Ayiqcha haqidagi kitob nasr yo'lida, qolgani esa she'riy tarzda yozilgan edi. Nasriy kitobchani tarjima qilib o'zbek tilida aytib bersam, ko'zlari chaqnab, maza qilib eshitdi. Ora-orada: "Qani, rasmini ko'rsating" deb o'qilgan syujet bilan rasmlarni taqqoslab turdi.
O'g'lim uxlaganda qo'limga daftar-qalam oldim-da, qolgan kitobchalardagi she'rlarni ham birin-ketin qo'ldan kelgancha tarjima qildim. Ba'zi she'rlarda badiiy chekinish tarzida bolakayimning o'zini qahramon qildim. Menimcha yomon chiqmadi. she'rlarimning u yer-bu yeriga sayqal berib, birrov taxrirdan o'tkazdimu, kitoblarni olib ruscha she'rlarning ostiga o'zbekchasini yozib chiqdim. Mana bunday she'rlar hozil bo'ldi:
Yuk ko'tarar yuksakka
Bizning novcha paxlavon
Quruvchiga ko'makka
Kelar Ko'taruvchi kran.
***
Tirillab yurar traktor
Ham tekkislar, ham qazir
***
Raketada uchaman
Koinotni quchaman
Fazogir bo'lsam agar
Yangi yulduz ochaman.
***
Kuchukvoy poylar uyni
Ba'zan it deymiz uni
Xizmatda qishu-yozda
Jazirama, ayozda
Sodiq do'stdir insonga
O'xshar qo'rqmas posbonga.
Ertasi kuni to'polonchimga kitoblarini rus tilida emas, endi o'zbek tilida, she'riy qilib o'qib berdim. Oldingi safar o'qiganimdan ko'ra bu safar qiziqishi sezilarli darajada ortdi. Endi shu uch kitob uning eng yaxshi ko'rgan kitoblariga aylandi. Har kuni uxlashdan oldin ularni birgalikda o'qiymiz, She'rlarning anchasini yodlab ham oldi.
Men ko'pgina o'zbek onalari qatori eng kichik kitobxonlarga mos keladigan, o'zbek tilida, qalin, ko'zli, yumshoq, lattali, suv o'tkazmaydigan, rangba-rang, rivojlanishiga xizmat qiladigan turli xil kitobchalar paydo bo'lishini juda-juda istayman. Bunday kitoblarni yaqin kelajakda o'zimizning kitob rastalaridan xarid qilishimizga ishonaman. Negaki o'sha do'konga borgan kunimiz "Qushlar", "Xaritalar" deb nomlangan qalin, o'zbek, rus, ingliz tillarida yozilgan rasmli kichik kitobchalarni ko'rib, "ana, bo'larkanku," dedim. Demak kitobchilarimizning qo'lidan bunday kitoblar chiqarish keladi. Aminmanki, bunday kitoblarga talab ham anchayin katta. Lekin hozircha biz onalar qo'l qovushtirib o'tirsak, bolalarimizni kitob o'qish zavqidan to'sgan bo'lamiz.
Albatta bu maqolani o'qigan onalar ichida "men shoirmidim, yo tarjimonmidim" deydiganlar ham topiladi. Lekin o'ylab ko'rsangiz bunday kitoblar yagona nus'hada, faqat sizning farzandingiz uchun yozilgandak bo'ladi go'yo. Shu tufayligina bunday kitoblar uning uchun eng qadrli, eng betakror kitoblarga aylanadi. Ularning qadri yillar o'tgan sari oshsa oshadiki, hech kamaymaydi. Qolaversa bu sizning yashirinib yotgan ijod qirralaringizni ochsa ajab emas. Balki bu farzandingizning hali siz bilmagan qobiliyatlarini ochishga sabab bo'lar.
Hullas, biz yaqin kunlarda kitob javonimizni yana yangi kotoblar bilan to'ldirmoqchimiz. Siz-chi?
http://www.ayol.uz/index.php?option=com_content&task=view&id=167&Itemid=57 (http://www.ayol.uz/index.php?option=com_content&task=view&id=167&Itemid=57)
-
Анди, снг катта масала ҳақида озроқ тсхталиб стсак: умр йслдош танлаш масаласига. Худо бандасига айтар скан: "Мен Сенинг қалбингдаман, Мен Сенинг олаётган нафасингман, ҳар доим Сенга йсл ксрсатиб тураман-у, лекин, Сен нафсингга, хаёлингга қулоқ соласан. Оқибатда тсғри йслдан адашиб қоласан. Аафсингга, хаёлингга смас, Менга-Қалбингга қулоқ сол!".
Қалбингиз сизга бир нимани айтаётган бслса-ю, Сизнинг нафсингиз хаёлингизни бошқа жойларга учириб кетса. Йигитларимизга ҳам, қизларимизга ҳам шу нарсани тилардим. Ўртага ҳеч қачон нафс, хаёл тушмасин. Ҳамиша қалбингизга қулоқ тутинг. Қалбингиз ҳеч қачон алдамайди! Бунинг учун сса биз фарзандларимизга аввало маърифат нурини бера олишимиз керакки, бу нур уларни ҳамиша тсғри йслдан бошласин. Биз бу дунёга меҳмонмиз. Биз бу дунёга шунчаки сшаш-чун келмаганмиз. Биз ваъда бериб келганмиз. Фақат уни унутганмиз холос. Биз қулфлоғлик қалбимизни очиш учун келганмиз. Тсй қилиш схши нарса. Ҳаммага ҳам буюрсин. Лекин гсзал нарсага ҳунук нарсани аралаштирмайлик. Гсзаллигича қолсин. Ота-боболар урф-одатини бузмайлик, маънавистимиз, маданистимиз бслиб қолсинки, фарзандларимиз ҳаётига маъно олиб кирсин. Илм-маърифат, зиёни устун деб билайликки, молпарастлик, риё, кибр, мақтанчоқлик бизни бошқа йслга чорламасин. Бу дунёга меҳмон сканмиз, меҳмон бслишлик одобини сақлайлик. "Икки минг йиллик йсл" устида ҳеч қаёққа оғишмай юриш ҳаммамизга насиб стсин!
Юлдузхон Амиржонова Manba (http://oilavajamiyat.uz/cgi-bin/main.cgi?lan=u&raz=7&pg=1&id=409)
-
ОЛҚИШ ОЛМА, ДУО ОЛ
Халқимизда кексаларни қадрлашдек ажойиб бир хислат бор. Бу хислат асрлар оша авлоддан-авлодга стиб келаспти. "Кексаларни стсанг иззату ҳурмат, сени ҳам кексайгач, стишар иззат", дейди XII-XIII асрнинг мутасаввиф шоирларидан бири Фаридиддин Аттор. Бу улуғ зотнинг панд-насиҳатларидан Алишер Аавоий ҳам баҳраманд бслган. Аосир Хисрав сса: "Тутгил қариларнинг қалтироқ қслин, қаригач, билурсан қарилик йслин", дейди. Ҳар қандай инсон учун, аввало, ота-онадан азиз кимса йсқ. Фарзанд ота-онасини рози қилмаса, бу дунёда бахтини топмас, охиратда жаннатга кирмас скан.
Ҳар куни тонг саҳар деразамдан ташқарига тикилиб стириб, чуқур сйга толаман: негадир нуқул қалтироқ қслларида ит етаклаган қарислар - чоллар ва кампирлар стади. Уларнинг орасида оз бслса-да, сзимизнинг миллатга мансуб кексалар ҳам бор. Қанийди, шу қалтироқ қсллар фақат невара, чевара ва свараларни етакласа! Уларнинг фарзандларига бир улуғ шоирнинг қуйидаги насиҳатини сслатгим келади: "Ашлик, телбаликни чиқар бошингдан, ота-онанг хизматида бслғил ёшингдан".
Гап қарисларга фарзандлар, қариндош-уруғлар, қсни-қсшнилар, маҳалладошлар, таниш ва нотаниш одамларнинг сътибори ҳақида бораспти. Биз кексалар, ногиронлар ва ёлғиз инсонларга ҳукумат даражасида сътибор берилаётганини схши биламиз. Бутун бир йил мамлакатимизда қарисларни қадрлаш йили деб ҳам сълон қилинди. Ундан кейин ҳам қарисларга сътибор ҳамиша диққат-сътиборда бслиб келаспти. Бироқ, биз кексаларни ҳурмат қилиш, съзозлаш ва қадрлашга даҳлдор миллий ва маънавий қадристларимиз ҳақида мулоҳаза юритмоқчимиз.
Хсш, ҳозир бу қадристларга қай даражада амал қиласпмиз?! Одатда, тсй-маросимлар ва турли маъракаларда қарисларга алоҳида жой тайёрланади. Уларнинг сзлари ҳам ёш-сланглар ичида стиришни хоҳлашмайди. Биздан тортиниб-ийманиб стиришмасин, деб истиҳола қилишади. Умуман, катталарга иззат-ҳурмат ксрсатиб, уларнинг дуосини олиш қандай схши. Ҳозир ҳам ксп жойларда, асосан маҳаллаларда шунга амал қилинаспти.
Бироқ, баъзи жойларда бошқача манзара кузатилмоқда. Яъни, турли маърака-маросимларда қарисларга смас, бойлар ва мансабдорларга алоҳида жой тайёрланаспти. Гсё ёшнинг улуғлиги, қадамнинг сустлиги ва қслнинг қалтироқлиги иззат-икром учун асос бслмай қолгандай. Айниқса, бундай ҳолат ном қозониб, олқиш олиш учун катта-катта ресторан ва кафеларда стказилаётган маърака-маросимларда сққол ксзга ташланиб қолмоқда. Бойми ёки камбағалми, мансабдорми ёки оддий ходимми, азиз инсонга муносабат бир хил бслиши керак. Фақат ёши улуғ, ногирон, меҳрга муҳтож инсонларга савоб учун алоҳида иззат-икром ксрсатилади.
-
Афсуски, бойлар билан камбағаллар сртасидаги фарқ ҳамда одамларни маърака-маросимлардаги табақалаштириш, умуман, кибр-ҳаво слган одамларга нисбатан муносабатда ҳам намоён бслмоқда. Қабристонларда бслганда сътибор бергандирсиз, слган бойнинг қабри бошқаларнинг қабридан ажралиб туради. Тириклигида сзини сътиқодлиман, деб юрган одамнинг қабри музейдек безатилганига нима дейсиз? Кибр-ҳаво сътиқодга ёт. Айниқса, слган одамга нисбатан. Тирик пайтида сзига кошона қабр қурдириб қссётган "мусулмон"лар-чи? Анидаги қсшниси сса сн-сн беш киши чақириб, слган отаси ёки онасининг маъракасини стказа олмай гаранг. Ааҳотки, бу дунёда сришган бойлиги охиратда ҳам асқотади, деб сйлайдиганлар бслса? Ўлганларидан кейин сша кошона қабр сгаларига насиб стмаган ҳолатлар ҳаётда учраб турибди. Умуман, тирикларни табақалаштиришдан ташқари слганларни ҳам табақалаштирадиганларни мусулмон деб бсладими? Аҳтимол бойликка ҳирс қсйиб, унга орқа қилаётганлар бу дунёдаги шайтонлар каби у дунёда ҳам фаришталарни сотиб олиш мумкин, деб сйлашар... Юртбошимиз стган йил феврал ойида Вазирлар Маҳкамаси мажлисидаги маърузасида таъкидлаб стганидек, жамистимизда ста бойлар ҳам, ста камбағаллар ҳам бслмаслиги керак. Албатта, бойликка ҳеч ким қарши смас. Халқимиз тсқ-бадавлат, тскин-сочинликда сшагани схши. Бироқ, бойлик одамларни табақалашга, жамистда тенгсизликка, биров бошқа бировга қарам бслишига, ҳамда ҳамжиҳатлик, бирлик ва аҳилликка раҳна солишга хизмат қилмаслиги керак. Шунинг учун бойларга саҳоват срашади. Саҳоватдан олинадиган савоб иш бу дунёда ҳам, у дунёда ҳам асқотади. Бойларнинг саҳоватига, меҳр-мурувватига, ёрдамига муҳтож одамлар ҳамма жойда бор. Хоҳ шаҳарда, хоҳ қишлоқда бслсин, биз билан ёнма-ён сшайдиган жуда кексайиб қолган қарислар ҳамда ногирон, дардманд, оз бслса-да, ёрдамга муҳтож, бир оғиз ширин ссзга муштоқ одамлар бор. Меҳр-мурувват ксрсатсак, ширин ссзимиз билан уларнинг дил қулфини оча олсак, катта савоб иш қилган бсламиз. Умар Хайём айтганидек:
Бир ғариб кснглини қила олсанг шод,
Яхшидир ер юзин қилгандан обод.
Лутфинг-ла бир дилни қул қила олсанг,
Афзалдир юз қулни қилмоқдан озод. Демак, биз ксплаб одам чақириб, тсй-маросим ва маъракаларимизни овоза стишдан, одамларни олий, срта ва кичик табақаларга бслиш билан жамистдаги сз срнимиз ва мавқеимизни бошқаларга ксз-ксз қилишдан, тирик пайтда сзимизга музей-мақбаралар қурдириб гуноҳга ботишдан, бойлигимизни ҳаром-хариш ишларга сарфлаб давру даврон суришдан ксра ғариб кснгилларни шод қилганимиз афзал скан. Қачонки, биз олқишдан дуонинг афзаллигини англаб етсак, савоб ишларга қсл урамиз. Аввало, ота-оналар, кексалар, бева-бечора ва етим-есирлар, ёрдамга муҳтож, ҳалол-пок ва диёнатли инсонлар дуоси ижобат бслишини унутмайлик.
Олқиш смас, дуо олайлик, азизлар! Manba (http://oilavajamiyat.uz/cgi-bin/main.cgi?lan=u&raz=7&pg=1&id=476//Manba)
-
Йўл бўлсин кизлар?
Хотин-кизларимизнинг бугунги юриш-туришларини кўриб шундай дегим келади: йўл бўлсин, кайси томонга караб кетяпсиз? Негаки, чекиш кусур эмас, хуснга, ичиш айб эмас, безакка айланиб бораётгандек. Аслида хар бир окибатнинг ўзига яраша сабаблари бўлади. Лекин назокат ахлининг бу каби иллатларга ружу кўйишаётган дурустрок сабаб ахтариб топиш мушкул.
Якинда бир дўстим изнинг ишхонасида сухбатлашиб турганимизда хонага хамкасабаларидан бири кириб келди. У сумкасидан бир кути сигарета чикариб, тортмасига ташларкан, атрофдагиларнинг изох кутаётганини сезгандек кўшиб кўйди: "Ойимларникига кетаётгандим, сумкамни ковлаганимда кўриниб колмасин, деяпман". - Чеккингиз келмасаям, ўзингизни мажбурлайсиз-а? - гап ташлаган бўлди дўстимиз. - Йўк, ўрганиб колганман. Энди бизани "круг" да чакмасаям бўлмайдиде.
Бу аёл кўринишидан ёши кирк бешларнинг устида.
Тахминимиз тўгри чикди. Дўстимизнинг айтишича, икки фарзанди хам оила кургудек экан. Энди ўзингиз бир ўйлаб кўринг, "нуфузли" доирасида викор учун тамаки чекаётган аёл фарзандига буни таъкиклармикин? Ёки! онасининг сигарета буруксатишини кўраверган ўгил - киз ундан "ранг" олмайдими? Энг ёмони, баъзи ёшлар! онгида оммадан ажралиб туриш учун чекиш керак экан, деган тасаввур уйгониб бўлган. Шу боис, бугунги ўспиринларнинг орасида лабига сигарета кистирмайдиганларини топиш мушкул. Уларнинг ичида киз болаларнинп кўпайиб бораётгани эса келажагини хар кандай кишини ташвишга солиб кўймайди. Хар холда соглом онадан соглом фарзанд тугилажагини хеч ким инкор этмаса керак.
Аммо шу даражага етдикки, айрим замонавий хонимчалар бу каби иллатлардан нари ўтаётганларни калака килишаяпти хам. Ўйлаб коласан, аслида кимнинг ахволи кулгига лойик? Кизлик латофатини улоктираётганларнингми ёки...
"Эркаклаб кетишибди"
- Уятдан ўлиб бўлдим, - дейди кашкадарёлик Курбоной момо лабини тишлаганча, - болам томошалаб келасиз, деб кўярда - кўймай судраб келганди. Томошаси курсин, замон - замон бўлиб бунакасини кўрмагандим. Тавба, бўйнинг сингур кизлар эркаклаб кетишганми, "дейман... Ўгил билан! кизни фарклолмайсан. Бегонани кўйинг, жувонмарг неварамни айтмайсизми. Нима эмиш, агар бундай кий-инмаса, дугоналари кулармиш. Кистовимдан сўнг эпакага кела колди.
Рости, бугун Кумушбибини излаб кўзлар толди. Отабекни кўмсаганлар-чи?
Курбоной момонинг таъбири билан айтганда, кизлар эркаклаб кетишган, йигитлар эса нозиклашиб. Бу гап исботнинг хожати бўлмаса керак. Негаки, сочини йигитларнинг шимига "бартер" килган сахий кизларимиз энди зиракларини хам уларга инъом этишган кўринади. Шу боисми, кейинги пайтларда йигитлар орасида янги киёфа - реппэрлар сафи кенгайиб бораяпти. Кизларнику асти кўяверинг. Ёкавайронлиги етмагандек, энди корнини очиб, киндикларини кўз - кўз килишга ўтишган. Кўча - кўйда бундай тоифадаги ўзбек йигит - кизларини кўрганда хайрон бўламан. Нахот уларни назорат киладиган ота - онаси бўлмаса? Ахир улар хам осмондан тушиб колмаган. Кимнингдир кизи, синглиси, борингки, кўни - кўшниси. Ёки бир бола тарбиясига етти махалла масъуллиги ўтмишга айландими?
Бунинг сабабини ёшларнинг ўзлари замон билан боглашади. Уларнинг фикрича, давр билан хамнафас бўлиш керак. Тўгри, цивилизация кайсидир маънода миллийликни емириши хакикат. Аммо бу кўр - кўрона таклид, аллакимлардан андоза олиш, дегани эмасда. Эхтимол, бунда телевидениенинг "ёрдами" катта бўлаётгандир. Чунки менталитетимиздан анчайин йирок бўлган телесериаллару, ажнабий клипларни суяги котмаган болаларимиз "мирикиб" томоша килишмокда. Улар майликуя, эстрадамизга сукилиб кираётган баъзи кўшикчиларнинг клипларини айтмайсизми. Ундаги айрим сахналарни кўрган илон пўст ташлайди. Хохлаймизми - йўкми, бу ёшларга ўзгача дунёни таргиб килаётир. Окибат кизларимиз дагаллашиб, йигитларимиз майинлашиб кетмокда.
Дехкончиликдан бохабар киши яхши билади. Полиз - сабзавот экинларининг эркаклаб кетганлари юлиб ташланиб тозаланади. Аммо юкоридаги холатда-чи?
Ишкибозликми ёки...
Халкимиз санъатсевар. Бу кўп бор айтилган. Доимо санъат ахлининг иззат - хурматини жойига кўйиб келишгани хам бор гап. Хакикий санъатни кадрлаши эса айни хакикат. Неажаб-ки, ана шундай нозик дидли халкимиз андишапик килибми ёхуд ноиложликданми, ишкилиб миллий эстрамиз кушандаси бўлган хонандаларни кўллаб – кувватлашаяпти. Хатто спорт майдонларини томошабинга тўлдириб уларнинг концертларини уюштираяпти хам. Ана шундай тадбирлардан бири якинда Хива туманида бўлди. Эхтимол, ўзбекларнинг Майкл Жексони деб ном олган бу хонанданинг фалон пуллик дастуридан кимлардир манфаатдордир. Майли, бу бошка масала. Биз мулохаза килмокчи бўлганимиз...
Хонанда тушмагур стадионнинг у бошидан бу бошига югуриб муком килганиданми ёки унинг кўшикларига ерликлар шунчалик чанкокми, томо-шабинлар бирпасда жонланди - колди. Тўгрироги, жунбушга келди. Дастлаб кўшилиб хиргойи килган кизларнинг кайсисидир дастхат олиш учун ўзини отган. Бирга суратга тушолмаган киз(лар)нинг йигисигиси. Хуллас, назоратчиларни уриб - йикитгудек талваса. Ажабланарлиси, уларнинг орасида бир рўзгорнинг боши бўлган ёши катта аёллар хам бор...
Ўйлаб коласан, кизларимиз качондан бошлаб уятни кўйиб, ўзини санъаткорнинг оёгига отяпти? Андишасисини йигиштириб, ўртага чикиб хонандани ўпяпти? Нега эрта - индин бир оилани эплайдиган кизларимиз жамоат жойида аюханнос солаяпти? Кизларимиздаги ўзбекона ибо, хаё каерда колди?
Орамизда буни ишкибозлик, мухлисликка йўювчилар хам топилар Аммо ишкибозлик бу нарсалар билан белгиланмайди - да! Катталарнинг айтишича, Комилжон Отаниёзов, Олмахон Хайитова, Отажон Худойшукуровларни тинглаб, сел бўлганлар хам ўрнидан сакраб кетмаган. Хотин - кизларимиз даврага югуриб хам чикишмаган. Ана шундай забардаст санъаткорлар юрти - Хоразм ёшлари бугун кимни олкишламокда? Ёки шунчалик эстетик савиямиз пасайиб бўлдими? Майли, санъаткорнинг "ялангоч" яллолари ўзининг савиясига хавола. Лекин качонгача назоратчиларнинг куршовида тадбирларни ўтказамиз? Бунга ким айбдор аслида?...
Саид РАХМОНОВ Manba (http://uzigabek.clan.su/news/2007-08-20-955//Manba)
-
ZIYORAT ...MOLU DAVLAT ZIYODALIGINI SO‘RASH UCHUNMI?
Muqaddas qadamjoga kelgan ziyoratchilarning orasida molu dunyosiga baraka so‘raydiganlar ham yo‘q emas! ...Ta’til kunlarida ko‘hna Samarqand shahri yaqinida joylashgan Imom al-Buxoriy ziyoratgohiga bordik. Ma’lumki, XVI asrda bunyod etilgan bu me’moriy yodgorlik buyuk ajdodlarimizdan biri sanalgan Imom al-Buxoriyning 1225 yillik yubileyi munosabati bilan Mustaqillik davrida, ya’ni 1998 yilda qayta qurilgan va obod qiyofaga kirgan. Bugun ziyoratgoh yurtimizning barcha hududlaridan, shuningdek, dunyoning turli mamlakatlaridan kelgan minglab ziyoratchilar, sayyohlar bilan gavjum.
Ziyorat chog‘ida uchratganim bir hol meni o‘yga toldirdi. Ziyoratgohga kelgan bir guruh ayollar Imom al-Buxoriy qabri ustida qurilgan maqbara yoniga kelib, marmar toshni tavof qila boshlashdi. Ularning nelarnidir pichirlashib, marmar toshni yuz-ko‘zlariga surtishlari boshqa ziyoratchilarning e’tiborini tortdi, albatta. Bizga alloma hayoti haqida so‘zlab turgan ziyoratgoh xizmatchisi o‘sha ayollarga yuzlandi: — Onajonlar, nima qilayapsiz? Nega toshlarni yuz-ko‘zingizga surtasiz?! — Uzoq yo‘l bosib keldik, shu yerga ko‘milgan aziz avliyo ruhidan niyatlarimiz ushalishini so‘rayapmiz-da, — dedi ayollardan biri. Marmar toshni tavof qilayotgan boshqa ayollar yuqoridagi savol-javobga parvo ham qilmay, tilaklarini bayon qilishda davom etishdi. Ziyoratgoh xizmatchisi ularga yaqinlashib, yana bosiqlik bilan tushuntirdi: — Niyat qilinglar, lekin bu devoru toshlarni ko‘zga surtib emas... Ayollar o‘z bilganlaridan qolishmadi, marmar devorni obdon silab-siypab, besh-o‘n daqiqa pirchirlagancha o‘tirishdi. Yuqoridagi suhbat davomida men ham ayollarga yaqinlashib qolibman, ularning biri aytayotgan niyatlar beixtiyor qulog‘imga chalindi: "œ...o‘g‘ilginamning topgan-tutganiga baraka kirsin, molu davlatini ziyoda qil... qizginamning ro‘zg‘ori but bo‘lsin..." Ana xolos! Axir bu so‘zlar moddiy ne’matlardan umidvorlik ifodasi-ku! Bu yerga ziyorat maqsadida kelgan kishi buyuk hadisshunos olim ruhiga tilovat bag‘ishlab, avvalo o‘zi va yaqinlari uchun yolg‘iz Allohdan imon butligi, mag‘firat so‘rashi joiz emasmi? Shu kabi "œduogo‘ylar"ni Bahouddin Naqshband ziyoratgohida ham ko‘rgandik. Odamlar uch asrga guvoh azim daraxt atrofida ko‘z yosh to‘kkancha tavallolar qilardilar. To‘g‘ri, muqaddas qadamjolarda yerdagi giyoh ham musbat, ya’ni ijobiy quvvatga to‘yingan bo‘lishini, shu tufayli ziyorat qilgach, kishi o‘zini ruhan yengil, ko‘tarinki his qilishini mutaxassis olimlar ilmiy jihatdan asoslab berganlar. Ammo nega endi ilohiy qudratni yog‘ochu toshlardan kutamiz? Ziyoratgohlar allomayu solih o‘tgan ajdodlarimizni yod etib, ruhlariga duoi mag‘firat bag‘ishlanadigan, o‘tkinchi dunyo tashvishlarini bir zumga bo‘lsa ham unutib, qalbimiz, ruhiyatimizga orom, ozuqa beradigan maskanlar emasmi? Ba’zan qulog‘imizga "œfalonchi falon joyga ziyoratga borib, kasali tuzalibdi...", degan gaplar chalinadi. Qarabsizki, ziyoratga otlangan kishining xayolida ming xil o‘y-xayol... To‘g‘ri, "œIxlos — xalos" degan naql bor xalqimizda. Bundan tashqari, ko‘pgina muqaddas qadamjolar atrofidagi tuproq, suv ayrim dardlarni davolash xususiyatiga ham egaligi rost. Lekin, nega ayrim kishilar bu muqaddas qadamjolarga botiniy dunyo tashvishlarini, moddiy manfaatlar unumini ko‘zlab boradilar? Nega bu ziyoratgohlarni faqat dardimizga shifo istab yoki muammolar yechimini izlab yodga olamiz!? Nega biz orzu-umidlarimizni Shohizinda majmuidagi zinalar soni yoki Xiva shahridagi Pahlavon Mahmud maqbarasi hovuziga tashlangan chelakning suvga to‘lib yo to‘lmay ko‘tarilishiga bog‘laymiz? Balki bu aqli shuurimiz hali ojiz bo‘lgan sinoatdir, balki shunday irim-sirimlar, rivoyatlar haqiqatga yaqindir. Ammo hayotimizdagi muayyan voqea-hodisalarni ularga bog‘lash, faqat shunday o‘y bilan hayot kechirish to‘g‘rimikan? Imom al-Buxoriy yodgorlik majmuasi ziyoratidan qaytar ekanman, majmua yonida buyuk hadisshunosning hayoti va ezgu amallari haqida hikoya qiluvchi kitobchalarning bir nechtasini qo‘lida tutgan ayollarni uchratdim. Ularning biri ikkinchisiga "œBolalar o‘qishar, deb oldim. Shunaqa kitoblarni ham o‘qitib turish kerak ularga, bildingizmi..." deya nasihat ohangida so‘zladi. Xo‘sh, ularning o‘zlari-chi? O‘zlari ham o‘qisharmikan bu kitoblarni? "œAlbatta, o‘qishadi! Axir ma’naviy ozuqa, imon darsi kattayu kichikka birdek kerak-ku!" degan o‘y keldi xayolimga. Bu o‘yni muqaddas ziyoratgohda qilingan yaxshi niyat deb hisoblasa ham bo‘ladi, menimcha... Manba (http://www.mahalla.uz/uzbl/munozara_va_munosabat/ziyorat_molu_davlat_ziyodaligini_sorash_uchunmi.mgr//Manba)
-
АЗГУЛИК КУШААДАСИ
Бир неча кун олдин қсл телефонимга келган хабарни сқиб, ғалати аҳволга тушиб қолдим. Аима деб сйлашни, вазистни қандай баҳолашни билолмай карахт сдим. Аввал инглиз сснг сзбек тилида юборилган хабар қуйидагича сди: "œҲаёт бу синов, Ислом снг мақбул, намоз бу суннат, сараловчи охират. Дунё ғубордек, гар Қуръон қалбда бслса, муаммо йсқдек. Аллоҳ сгона десанг, омад сзи келади. Ушбу калимани саккиз кишига юборсангиз, йигирма тсрт соат ичида учта нистингиз ижобат бслади. Юз фоиз кафолат. Ўчириб ташламанг!"
Артаси кун дугуналарим ҳғам айнан шундай хабар олишганини сшитдим. Улардан кимдир буни турли инсонларга юборишга шошилар, сна кимдир тилаги амалга ошмаганидан афсусланиб, "œмеҳнат"ига ачинарди. "œҚизлар, наҳотки шунақа гапларга ишониб, ортидан сргашсангиз?", десам, "œБу оддий сйин-ку!", - дейишди, сътирозимдан норози оҳангда. Улардан хафа бслиш ҳам носрин. Ашлар-ниҳол. Юборилган сатларнинг мазмунига сзлари тушуниб етмай, уни бошқаларга тарқатишаспти. Буни сйин сйнаспман, деб билишмоқда. Ҳа, сйин. Даҳшатли сйин. Фақат уни оддий ёшлар смас, ёвуз нистли ғаламис кимсалар сйнашаспти. Бировни схшиликка даъват стиш — хайрли иш. Ҳадиси шарифларда ҳам "œБир мусулмон сз биродарига уни тсғри йсл топишига ёки ёмонликдан қайтишига сабаб бсладиган фойдали ссздан ортиқ ҳадс бера олмас", - дейилган. Лекин юқоридаги ссзлар схшиликка чорлай оладими?
Сатрлар сгаси бу орқали динимиз таълимотидан нечоғлик узоқлигини ксрсатиб турибди: "œАамоз бу суннат". Ахир намоз суннат смас, фарз амал-ку! "œГар Қуръон қалбда бслса, муаммо йсқдек". Қуръон илоҳий китоб. Аммо уни муаммоларимиздан ҳоли бслиш мақсадида съзозламаймиз. "œАллоҳ сгона, десанг, омад сзи келади". Аллоҳдан сзга илоҳ йсқ, дейиш мусулмон киши учун жаннат сшикларини очувчи калит сканлигини дииний китобларда сқигандим. Бироқ бу ссзни омад умидида бслиб смас, юрагимиздан айтишимиз керак. Ҳамма нарса Аллоҳнинг инон-ихтиёрида. Бир дақиқа сснг нима бслиши ҳам Аллоҳдан сзгага аён смас. Аммо юқоридаги хабарни жснатаётганлар аниқ вақтни белгилаб, сша пайтда учта тилагимиз ижобат бслишини башорат қилмоқдалар. Аллоҳнинг иродаси ҳақида фикр юритмай, бунга юз фоиз кафолат ҳам бермоқдалар. Ундан ташқари, бу ҳаракат замирида инсонлар орасида динимизда қораланган амал — фолбинлик юзага келмоқда. Чин мсмин тилагини Аллоҳдан илтижо қилиб ссрамайдими? Бир файласуф мантиқсиз асарлар ҳақида ссз юритиб, "œИстеъдодсизликни истеъдод сифатида қабул қилган адабиёт сқувчини адабиётидан бездиради. Адабиётнинг кушандаси адабиётдир", деган скан. Бу фақат адабиётгагина смас, барча соҳаларга таалуқли. Ўзини схшиликка даъват қилаётгандек ксрсатиб, ёвуз мақсадларини амалга оширишга ҳаракат қилаётган кимсалар сса аслида сзгулик кушандасидир. Уларнинг бундай найрангларидан огоҳ бслайлик. http://www.muslima.uz/node/349
-
БИА ЎЙЛАБ КЎА АЙЛИК!
Ушбу мақола муаллифининг маъракаларимизни тсйга схшатиб стказилаётганлигини ксриб, ачинганида жон бор. Ўзим сшайдиган туманда марҳумлар учун стказилаётган маъракаларга бориб, ундаги исрофгарчиликни ксриб, қаттиқ куюнаман. Маъракага келган ёши улуғлардан бирига:
- Бунча дастурхонни тскин-сочин қилишибди. Марҳумнинг сгаларига оғирлик қилмайдими? Ўлим маъракасида кимнинг ҳам томоғидан таом старди, - десам:
- Ҳа, снди слдан чиқиб бслмайди-да, сл нима қилса, булар ҳам шуни қилишган, - деган жавобни олдим.
Ал ҳам, слат ҳам сзимиз-да. Маърака стказиш керак бслган хонадон сгаси сзи сшаётган маҳалла оқсоқоли, кексалари масжиднинг мулла, домлалари билан маслаҳат қилади. Баъзи вақтларда маҳалла оқсоқоли маъракага кетадиган маҳсулот рсйхатини ҳам тузиб беради. Маърака сгаси "сл-слати" ёзиб берган маҳсулотни олиб дастурхон безайди. Харажатининг оғирлигидан "бели синар" даражага келса ҳам дастурхонни кам қилмаслиги керак. Аима унинг отаси ёки онасини "мушук олиб кетдими", слати қилган ишни қилмайди?
Маҳалламизда бир маърака, съни бир отахоннинг вафотларига қирқ кунлиги маъракаси стказилди. Маъракага сғлим ҳам борган скан.
- Она, нимагадир шундай маъракаларга боргим келмай қолди, - деди.
- Аимага, сғлим. Тсйга борилмаса ҳам маъракаларга бориш керак. Ахир отахон сз маҳалламиздан-ку? - дедим.
- Қирқдан чиқиб келаётсам бир идоранинг беш-олти хизматчиси маърака стказилаётган дарвозадан тсрт қадам ҳам нарига бормасдан: "Дастурхон зср скан-у, сримта бслмади-да", деб хо-холашиб кулиб кетишаспти, - деди.
Мана, маъракага бориб, "гап-ссз" қилаётган "сл-слатимиз" ҳам шулар-да. Бугунги кунларда таъзис маросимлари тсйлардан асло қолишмаспти. Бу зиёфатларни баъзилар садақа ёки савоб деб тушунишса керак. Ислом ксрсатмасида жаноза куни, учинчи кун, етти, йигирма, қирқ, йил, деб аталган маросимларда таом пишириш нотсғри дейилган. Ушбу кунларда ссйилган мол ва пиширилган таомлар садақа ҳисобланмайди. Ҳар бир иш шариат ксрсатмасига мувофиқ бслсагина Аллоҳ даргоҳида қабул бслади. Савоби тегади. Яхши ксриниш, шу маъракалар орқали обрс орттириш учун бслса, албатта, бу бидъатдир. Мол ссйиб, зиёрат қилиш, шодлик кунида бслади. Майит кетидан қсй-мол ссйиш ислом динида йсқ, деб бежиз айтилмаган. Маърака стказилаётган хонадонга марҳум ҳақига дуо-фотиҳа қилиш учун келган масжидимиз пешволари уй сгасига, маҳалла аҳлига шулар ҳақида тушунча бериб борсалар, исрофгарчиликлар ёт одатлар сканлигини айтсалар схши бсларди.
- Фалонча отасининг қирқига зиғир ва қсй мойига девзира гуручдан ош дамлатди!
- Фалончи отаси марҳум бслганлигининг сн беш йиллигига ош берди. Дастурхонда турли-туман ичимликлар бор скан. Мен фақат конъск ичдим.
Мана шундай дабдабали маъракаларни стказаётган ҳозирги бойлар шу йсл билан "садақа" қилдим, савоб олдим дейиш срнига сзлари кириб-чиқиб юрадиган йслларни текислаб, болалари ва сзининг лой, чанг ксчалардан юрмасликлари иложини қилсалар тузук бсларди. Йслда ётган тиканни олиб, четга ташласанг ҳам садақа, дейилган Ҳадисда.
Адолат А аҲимова,
Қашқадарё вилости,
Қарши тумани. Manba (http://www.oilavajamiyat.uz/cgi-bin/main.cgi?lan=u&raz=0&nom=32&id=507)
-
Umr shunday kechadi.
Bir guruh ulfatlar tijorat maqsadida chet elga borishdi. Sayyohlari ko’p shaharning sakson qavatli mehmonxonasida yetmish beshinchi qavatga joylashishdi. Chunki bundan pastda joy yo’q edi. Yuqorida havo tozaligi, shaharni tomosha qilish qulayligini o’ylab, shu qavatda qolishga rozi bo’lishdi. "œAmmo, - deya ogohlantirdi mehmonxona xodimi ularni, - shuni eslatib qo’yishim lozimki, ichki tartib qoidamizga ko’ra, kech soat o’n birdan ertalabki yettigacha lift ishlamaydi. Shuning uchun soat o’n birgacha xonangizga chiqib olishni unutmang".
Ulfatlar birinchi va ikkinchi kunlari aytilgan vatqgacha ishlarini tugatib, xonalariga ko’tarilib olishdi. Ammo uchinchi kuni ko’ngilochar bazmda uzoqroq qolib ketishdi. Mehmonxonaga qaytishganida, soat o’n birdan o’n daqiqa o’tgan edi. Xizmatchilardan iltimos qilishdi, foydasi bo’lmadi. Chunki lift avtomatik ravishda o’char ekan. Pastda qolishning ham iloji yo’q, yetmish beshinchi qavatga piyoda chiqish esa, azob. Shunda bittasi: "œKelinglar, sekin suhbatlashib chiqib ketaveramiz. Avvalgi yigirma besh qavatda latifa aytamiz, hazil-huzul qilamiz. Keyingi yigirma besh qavatda hayotiy hikoyalardan suhybatlashamiz. Oxirgi yigirma besh qavatda esa, qo’rqicnchli voqealardan gaplashamiz. Qarabsizlarki, xonamizga yetib olganimizni bilmay qolamiz" dedi. Bu gap hammalaraiga ma’qul keldi. Qolaversa, ularning boshqa iloji ham yo’q edi. Shunday qilib, yengilroq bo’lish uchun ko’zlariga arzimas va arzon ko’ringan narsalarni pastda — mehmonxona eshik og’asida qoldirishib, yuqoriga o’rlashdi.
Darhaqiqat, qiziq-qiziq hangomalar bilan dastlabki yigirma besh qavat ancha tez bosib o’tildi. Keyin jiddiy voqealarning, mardlik qissalarining gali keldi. Ulfatlar ikkinchi bosqichni ham amallab ortda qoldirishdi. So’nggi yigirma besh qavatni fojea va g’am-g’ussaga to’la hikoyalar, yurakni ezadigan alam, musibat, xiyonat, kasallik haqidagi qissalarni aytib, ming mashaqqat bilan bosib o’tishdi. Nihoyat, sillalari qurib, hansirab, tillari og’izlaridan osilib, eshiklari oldiga yetib kelishdi. Shunda ulardan biri o’sha kunning eng musibatli qissasini aytdi: "œKalit pastda qolib ketibdi!"
Aziz o’quvchi, yuqorida yozganlarimiz bir majoziy hikoya edi. Insonning hayoti mazkur ulfatlarning safariga o’xshab ketadi, shunday emasmi? Kishi yoshlik davrini o’yin-kulgi, yengil-yelpilik bilan o’tkazadi. Hayotning nima ekanini anglab ulgurmay, 20-25 yoshni "œurib" qo’yadi. Keyin hayot tashvishlari boshlanadi, ish deydi, bola-chaqa deydi. 50-55 yoshgacha tiriklik orzu-havasi bilan yashaydi. Undan u yog’iga jismi zaiflashadi, kuch-quvvati ketadi, tashvishlar esa, yanada ortadi, kasalliklar qiynaydi. Xullas, tashvish-mashaqqatlar so’nggida oxiratga yo’l oladi. O’shanda bir savol tug’iladi, xo’sh ro’para keladigani jannat eshigining kalitini o’zi bilan olib ketdimi yoki "œpast"da g’aflat-la unutib qoldirdimi? "Hilol" taqvimi, III chorak
-
АЙБ КИМДА?
Ксчага чиқсангиз ксзингиз тсп-тсп ёш йигит-қизларга тушади. Ашларимизнинг бсй-бастини ксриб бир қувонсангиз, улар сгнига илиб олган (агар кийим деб аташ жоиз бслса) кийимини ксриб, стингиз жунжикади.
Мактаб сқинлашаётганлиги учун ҳамма ота-она боламга форма, сумка, китоб-дафтар олсам, дейди. Ўғил-қизларини етаклаб, бозору дсконларни айланиб сзларига ёққанини кийдириб, олиб бераётган пайт. Мен ҳам бозорга тушиб, қизимнинг оёғига туфли излаётган сдим. Шунда бир она-боланинг тортишаётганининг гувоҳи бслдим. Қиз 14-15 ёш атрофида скан. Битта кофта-юбкани ушлаб олиб онасига "Шуни олиб берасиз, агар олиб бермасангиз мактабингизга бормайман!",-деб оёқ тираб олганди. Қиз айтган буюмни ксриб ҳайрон қолдим, кофта деганининг умуман енги йсқ, орқа-олди ёқалари ҳам очиқ, юбка худди қайчи билан тиззанинг тепасигача қиймалагандай бслак-бслак, сна торлигини айтмайсизми? Онасига ҳам ёқмади шекилли: "Бунинг нимасини оласан? Олдинг ҳам дейлик, мактабингга қандай киссан? Отанг ксрса, ёқиб юборади, юр бошқа тузукроғини оламиз", - деди. Қизи йиғламсирай бошлади: "Шуни оламиз, ҳозир синфдош қизларимиз шунақа кийишспти. Ҳамма кийспти-ку, бошқасини кийсам устимдан кулишади". Онаси бир қизига—бир кийимга қаради-да, "А, бор-с", деб нари кетди. Мен улардан узоқлашар сканман, битта савол хаёлимда айланаверди: "Лобар қизлар сизга нима бслди? Очиқ кийиш модами? Агар мода бслса унда шарм-ҳаё, жозиба қаерда қолди? Айб модадами? А ёшларимиздами? Аки фарзандларини очиқ-сочиқ кийинишига қсйиб қсйган биз—ота-оналардами?"... www.oilavajamiyat.uz
-
MO‘TABAR HAQIQAT
...Negadir bugun ko‘nglim toza havoni istab qoldi. Qaysi tepalikda yurganimni ham o‘ylagim kelmaydi. Oyoq osti to‘la lolaqizg‘aldoq... Tavba, kuzda ham-a?! Nega hech zog‘ yo‘q? Yerning yumshoqligini qarang. Bizning qishloqda bunday joy yo‘q edi-ku?! Ana, tepalik tugab...jarlikmi? U yoqqa yo‘l yo‘qmi? Ortimda...lolazor qani? Bu cheksiz ummon qaerdan paydo bo‘ldi? Nimalar bo‘lyapti o‘zi? Ie, oyog‘im yerga kirib ketyaptimi?.. Tamom, endi tirik qolishim gumon. Jarlikda parcha-parcha bo‘laman. Onajo-o-o-on!..
Namuncha paxtaday yumshoq bo‘lmasa? Axir bu tuproq-ku! Oh, mayinligini qarang...
— Bolam, yomon tushmadingmi?
Bu tanish ovozdan cho‘chib uyg‘onib ketdim. Karavotdan polga tushganimni ko‘rgan onam peshonamni silabdi. Qo‘limdagi tuproq... Onamning qo‘llari shunchalar yumshoqmidi?..
Shundan keyin kun bo‘yi tushimni o‘ylab yurdim. O‘zimcha ta’birini ham topmoqchi bo‘ldim. O‘sha toza havo, adir, lolaqizg‘aldoqlar, tuproq, cheksiz ummon va anavi jarlik...
Bunday o‘ylab qarasam, tuproq ham ona kabi ekan. Chunki odam tuproqdan yaralgan. Olloh ham onalarni yaratuvchi qilib qo‘ygan. Ona bo‘lmasa, hayot yo‘q bo‘lganidek, tuproqsiz ham umr o‘tkazish mumkin emas. Bizning tuproq mana shu zaminda, shu Vatanda. Shu qishlog‘imiz, shudgorlarimiz, adiru lolazorlarimiz — bizning Vatanimiz. Unda Vatanni ham Onadek e’zozlashimiz kerak ekan-da? Juda to‘g‘ri savol. Chunki Ona Vatan deb bejiz aytilmaydi.
Jajjiligimizda bir chopqillab, bir o‘mbaloq oshib yurgan tuproq bu. Hatto uni ota-onamizdan yashirib, og‘zimizga ham solib ko‘rganmiz. Qiziq, o‘shanda qandaydir mazali tuyulardi. Keyin sekin-asta o‘sib, maktabga bordik. U yerda ham urishib-surishib, yana shu tuproqqa bulandik. Demoqchimanki, inson tug‘ilishi bilan shu tuproq unga ham do‘st, ham ustoz. Shu tuproq orqali u hayotni o‘rgana boshlaydi.
Endi kengroq mushohadaga o‘tsak. Hech narsa o‘zgarmaydi, faqat tuproqning «katta»rog‘i, ya’ni Vatan haqida gapiramiz. O‘zga millat egalarining Manguberdidek mard, Temurday jasur, Bobur kabi sarkarda daholari, podsholari bo‘lmagandek tuyuladi, nazarimda. Ayniqsa, ma’rifatparvar shoiÂru yozuvchilarimiz, o‘z Vatani ozodligini ko‘rishga ulgurmagan qatag‘on qurbonlari shu aziz tuproq uchun o‘z jonlarini berishgan edi-ku! Ular ko‘z qorachig‘idek asrab kelgan bu Vatanning qadriga yetyapmizmi? Axir, har kim o‘z otasidan yoki bobosidan qolgan narsalarni alohida ardoq va e’tibor bilan asrab qo‘yadi-ku! Bu Ona zamin ham bizga ota-bobomizdan qolgan meros.
Bir kuni ko‘chada ketayotsam, to‘rt-besh yoshli bolakay to‘xtatib, men bilan so‘rashdi. KeÂyin birdaniga: «Vatanizi bilasmi», deya so‘rab qoldi. Avvaliga hayron bo‘ldim. So‘ngra bu bolakayning nega Vatan haqida so‘raganiga qiziqdim. Savolini o‘ziga berdim:
— Sen o‘zing bilasanmi?
— Ha, meni Vatanim — ayam. Siziki-chi?
— Buni senga kim aytdi? — savoliga savol bilan javob qaytardim yanada qiziqib.
— Dadam aytdi. Tilizo‘rda ko‘ruvdim. Shu rostmi?
Bolaning shu narsaga aqli yetadi deb o‘ylamagandim. Chunki buni ayrim katta yoshdagilar ham anglay olmasdi. Bu safar savoliga to‘g‘ri javob bergim keldi.
— Ha, rost. Ayang — sening Vataning, — dedim kulib.
Boshini silab, endi ketmoqchi edim, u yana qo‘limdan tutib, savol berishga tushib ketdi:
— Unda nimaga uni yomonlashadi?
Ie, qiziq savol bo‘ldi-yu. Nima demoqchi o‘zi bu bola?
— Kim yomonladi? Nima deb yomonladi?
— Ikkita katta akadan ham shuni so‘rovdim, ular sizdaqa gapirishmadi.
— Nima deyishdi?
Bola lablarini cho‘chchaytirib, xuddi bir muhim narsani muhokama qilayotgan boshliqlarday gapira ketdi:
— Bizi Vatan shu yerda, uka. Hozirdan ja unaqa Vatan, Vatan demagin. Avval katta bo‘l. Ko‘ramiz o‘shandayam Vatan deysanmi? Hozir o‘yiningni o‘yna, deb kulishdi. Keyin yomon ko‘rasizlarmi desam, so‘kib berishdi.
— Nima deb? — ularning maqsadlariga tushunolmay so‘radim.
— Obbo, jonga tegdingu. Yomon ko‘rmasak, shu yerda yurarmidik, deb yana kulishdi.
Bolajonligim tutib yana so‘radim:
— Vatan ayam ekan, demadingmi?
— Aytdim. Nima bo‘pti ayang bo‘lsa, katta bo‘lsang, o‘sha ayangniyam esdan chiqarasan, deyishdi.
— Xo‘sh, men nima qilishim kerak? — dedim «muzokara»ni to‘xtatmoqchi bo‘lib.
— Vatan ayam bo‘lsa, men ayammi, ayam meni yaxshi ko‘ra-di-yu. Yo katta bo‘lsam, yomon ko‘rib qoladimi?
Bu bolakayning aqli yetgan shu narsaga nega boshqalar beparvo, loqaydlarcha qarashar ekan? O‘sha kuni anchagacha o‘ylanib yurdim. Nega endi Ona bilan Vatanga bir xil munosabatda bo‘linmaydi? Axir, Onani hamma yoqtiradi. Uni ardoqlaydi, e’zozlaydi, ko‘klarga ko‘taradi.
Shularni o‘ylab, kech bo‘lganini ham sezmay qolibman. Mayli, ertaga qiladigan ishlarim ko‘p, vaqtliroq uxlay...
— Ie, aya, bu yerda nima qilib o‘tiribsiz? Uxlamaysizmi?
— Tur, bolam. Bir siqim tuproq ham ol, — dedi-da qo‘limdan tutib, ko‘tarila boshladi. Atrofimga qarasam, boyagi jarlikdan uchib chiqyapmiz. Ana, lolazor ham ko‘rindi. Onam oq ko‘ylak kiyib olibdimi?
— Bolam, shu yerda xayrlashamiz. U yog‘iga o‘zim ketaman. Senga esa oq fotiha beraman: iloyim, umring uzun, baxting butun bo‘lsin. Onangni hech ham unutmagin. Ollohu Akbar. Mayli, bolam xayr!
Onam shunday deb qo‘limdagi tuproqni oldiyu osmonga sochdi. Tuproq havoda muallaq qolib, nurga aylandi va Onamni olib chiqib ketdi...
Bobur NABI
Manba (http://www.marifat.uz/uzbl/manaviyat/motabar_haqiqat.mgr)
-
Жим ёт, ана бобов келспти!
Йиғлаб хархаша қилаётган фарзандингизни алдаб ҳам ксрдингиз, схши гапириб ҳам ксрдингиз, лекин фойдаси бслмаспти. Аима қилишни билмай бошингиз қотиб, снг сснгги чора - қсрқитишга сгасиз. «Жим ёт, слмоғиз кампирга бериб юбораман», «Ана бобов келспти» каби бола тасаввуридаги қсрқинчли манзаралар билан уни тинчлантирмоқчи бсласиз. Фарзанд тарбиссининг«ажралмас қисми»га айланиб улгурган бундай услуб ҳақиқатдан ҳам тсғрими?
Қсрқув жонли борлиқлар орасида ксзга ксринадиган ва ксринмайдиган хавф-хатарга дуч келганда содир бсладиган жараёндир. Лсихологис китобларида ёзилишича, қсрқув асосий туйғулар сирасига киради ва ундан қочиб қутулиб бслмайди. Қсрқиб улгайган болаларнинг аксаристида бошқаларни огоҳлантириш ва сзини-сзи ҳимос қилиш «механизми» зарарланган бслади.
Янги тугилган, атрофидаги борлиқни ҳали схши англолмай сз дунёсида сшаётган гсдаклар қсрқувни ҳис қилмайдилар. Одатда, бу туйғу болада 2-3 ёшлардан шакллана бошлайди. Яъни бу жараён ақлий қобилистнинг илк ривожланиш даврига тсғри келади, Тадқиқотлар натижасига ксра, бу ёшдаги болалар, асосан, қулоқларига сшитилган кучли овоз ёки зарбдан ва ҳушдан кетиб қолишдан қаттиқ қсрқишар скан.
Болаларда ёшлари улғайган сари қурқув сабаблари ҳам ортиб боради. Аммо бир боланинг қачон, қаерда ва нима учун қсрқишини оддиндан тахмин қилиш қийин. Чунки қсрқувни келтириб чиқарувчи сабаблар турли омилларга боғлиқ, Масалан, қишлоқ шароитида сшайдиган болаларда қсрқувнинг келиб чиқиши, асосан (75 фоиз) турли жонзотлар билан боғлиқ бслиб, сғил болалар йиртқич ҳайвонлардан, қиз болалар сса ҳашаротлардан қсрқиш ҳолатлари учрайди.
Ўтказилган тажрибалар скунига ксра, фарзандларимизнинг қсрқишига сабаб бсладиган омиллар қуйидагилар:
* Қоронғулик ва ҳайвонлар (96 фоиз);
* Танадаги оғриқлар (95 фоиз);
* Хаёллар, жинлар, ташқаридан бостириб келадиган инсонлар (91 фоиз);
* Авуз сртак қаҳрамонлари (82 фоиз);
* Қсрқинчли тушлар (81 фоиз);
* Бегоналар, ёмон хулқли инсонлар (80 фоиз);
* Ота-оналарнинг ташлаб кетиши (63 фоиз);
* Сув, денгиз ва анҳорлар (41 фоиз);
* Момақалдироқ ва чақмоқ (39 фоиз).
Бу омиллардан келиб чиқиб айтиш мумкинки, болаларнинг қсрқишига олиб келадиган учта умумий ҳолат мавжуд:
1. Боланинг ёлғиз қолиши.
2. Қоронғулик.
3. Узига нотаниш инсонарни учратиш.
Болалардаги қсрқувнинг 90 фоиз сабаблари нотсғри тарбис натижаси скани кузатилган. Чунки фарзандларимиз туғилганида бирор-бир нарса ҳақида тушунчага сга бслмайдилар. Уларга биз, ота-оналар йиллар давомида барча нарсалар ҳақида тушунча бериб борамиз. Мана шу тушунтиришимиз натижаси слароқ, болаларимиз биз тилга олган нарсаларга кснгил қсйишлари ёки улардан безиб қолишлари мумкин.
Шу сринда сна бир маълумотни келтирмоқчимиз. 6 ойлик бир қизчага жонли, аммо заҳарсиз илонни сйинчоқ сифатида берилади. У йиллар давомида илон билан бирга сйнаб улғасди. Восга етгач, бу қиз ҳеч қандай илондан) қсрқмайдиган бслади.
Бу воқеа ҳақида ссз очи-шимизга сабаб, болаларга ҳар бир нарсани тсғри ҳолида тушунтириш лозимлигини таъкидлашдир. Яъни биз, ота-оналар фарзандларимизга тушунчаларнингасл моҳистини етказа билишимиз, уларга схшилик ва ёмонлик, айб ва жазо, тсғри ва нотсғри каби тушунчаларнинг негизини тсғри талқин қилиб беришимиз керак.
Унутмаслигимиз лозимки, болажонларимиз ота-оналаридан, аниқроғи, уларнинг жазоларидан қсрқишлари смас, балки уларни севишлари, ота-оналар сса сзларини севдира олишлари даркор.
-
ЮА АГИМИЗ АЕЧТА ЎЗИ?
Бозорда сркаклар пайпоғини сотиб стирган кишининг ёнига сқинлашдим, ювганда ранги чиқиб кетмайдими, деган саволимга:
— Агар ранги чиқиб кетса, топган пулим ҳаром бслсин, берган пулингизни боламнинг слимига ишлатай, — деди ҳеч иккиланмай. Дарҳол ундан уч жуфт пайпоқ сотиб олдим.
Ҳар гал юваётганимда гсё пайпоқдан смас, менинг дилимдан сим-сиёҳ ранг оқаётгандек титрашга тушаман. Аега сша саволни бердим, нега уни қасам ичишга мажбур стдим... А ияарни бсса олмоққа чорлаган маликага рияар: "œМенинг юрагим битта, уни парчалашни истамайман", дес жавоб берган сди. Дунё ҳар дақиқада бетакрор ҳусн ва фусун билан бссалар олмоққа чорлайди. Биз сса унинг чақириғига жавоб бераверамиз, бераверамиз.
Юрагимиз нечта сзи?!
Ксчага чиқишим билан оёғим остига қарайман. Қарайман-у, Ерга ачиниб кетаман. Ҳамма унинг юзига тупуради. Қуёшга ҳавасим келади. Қуёш сса мсминнинг қалбига ҳавасда. Чунки мсминларнингқалбидаги нурнинг саксон мингдан бир бслагига сга бслган қуёш фақат оламни ёритар, тупроқдан-да қаро дилларни ёрита билмас.
Бугун кснгиллар бир-бирин севмас бир ҳолатдадир, Фиръавннинг соқоли мисол диллар сиёҳ (соқолини қорага бссган илк инсон Фиръавн сди). Соқолларингизни қорага бссманг, у жаҳаннамнинг рангидир, деган сдилар А асулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи ва саллам).
ОИТС дейилса, ҳаммани ваҳм қоплайди. Аслида унинг давоси бор. У орттирилган иммунитет танқислиги. Аммо туғма, азалий мийсоқдаёқ берилган бир иммунитет бор. Инсонистда сша иммунитетнинг пасайиши, йсқлиги хавфли. У имон-сътиқод иммунитетидир.
Бишри Хофий ҳазратлари "œЎлимнинг давоси бор, у имондир", дейдилар. Ўлимгача бслган касалликларнинг давоси ҳам шу. Чунки у оғриқларга, чинқириқларга, санчиқларга, тиғларга муносиб қаршилик ксрсатади, қийинчиликларга сабр қилади, курашади. Ундан кучлироқ, курашувчанроқ бошқа иммунитетни билмайман.
Сурайё ЗОҲИА
-
Изҳор ортидаги хавотир
Оммавий ахборот воситаларида қизларнинг кийиниш маданисти ҳақидаги ксп ва хсп ёзилди. Бу чиқишларнинг таъсир доираси нечоғлик бслмоқда, билмадигу бизни қизларимизнинг маънавий дунёқарашга оид сна бир жиҳат сзига тортди. Аслида бу тсғрида ёзиш ҳам бироз ноқулай. Шундай бслса-да, матбуот нашрларини кундан-кун «безаб» бораётган дил изҳорлари кишини безовта қилади.
Кспчиликнинг ҳафталик ҳамроҳига айланган нашрларда турли қизиқарли мавзулар билан бирга «Муҳаббат бекати», «Дил изҳори» каби саҳифалар ҳам борки, ёшларимиз унга бефарқ қарай олишмайди.
Бундай газеталарни варақларканмиз, улардаги мактубларнинг аксаристи қизлар томонидан ёзилганини ксрамиз. Бир саҳифада 8 та хат берилган бслса, шундан 7 таси қизларники. Очиғи, улардаги дил розларидан огоҳ бслиб, бугунги қизларимизнинг тарбисси ҳақида жиддий бош қотириш зарурлигига амин бслдик.
«Фарҳод билан интернет орқали танишганмиз. Бир-биримизни ксрмаган бслсак-да, сртамизда муҳаббат уйғонганига ишончим комил» деб ёзади бир қиз.
Бор-йсғи интернет тармоғи орқали танишган йигитни севиб қолганига «ишончи комил»лиги бу қизнинг дунёқараши ҳаминқадар сканлигини ксрсатиб турибди. Бундан ташқари, ёшларнинг срмагига айланган «чат»лардаги севги мактублари, улардаги маълумотлар ҳаққонийлигига ким кафолат беради?
«Қиз боланинг изҳори ғалати туюлса керак. Аммо... Юрагимдаги ғалаёнга ортиқ чидолмайман. Фахриддин, мен сизни схши ксраман. Кимлигимни вақти келганда билиб оласиз...» деб ёзади кейинги мактуб соҳибаси. Ҳақиқатан ҳам, қиз боланинг севги изҳор қилиши ҳар қандай йигитни ҳам ҳушёр торттиради. Аммо турмуш сртоғининг ҳатто уйланганини сшитганда ҳам сзбекона ибосини унутмаган Кумушнинг оғзидан бирор марта «Севаман» деган ссз чиққанмиди? Бир неча ойлаб севгилисини ксрмаса-да, «Чидолмайман» деганмиди у?
Шу мазмундаги дил номаларини сқирканмиз, уларда «Анди севги азобидан қандай қутулай, снди нима бслади?» каби саволлар ксплигини сездик. Хат ёзаётган қизларнинг онаси улар билан суҳбатлашармикан, уларнинг сй-хаёлларидан бохабармикан деган саволлар дилга тикандек қадалади. Ахир балоғат остонасидаги қизларга ҳаммадан ҳам ксра онаси сқин бслиши лозимлиги ҳаммамизга маълум-ку. Мактабларда ташкил қилинган қизлар клублари фаолистида сқувчилар билан қайси мавзуларда суҳбатлар уюштирмоқда? Таълим муассасасида қизлар мажлиси стказилганда ҳозирги кунда нима масала кун тартибига қсйилспти? У ҳақиқий маънода қизларнинг йиғинига айланасптими? Тарбисвий сабоқларимиздан самарани ололаспмизми?
Дил изҳорлари орасида снг ксп тарқалганлари хонандаларга аталган мактублардир.
Биз фақат қизларни танқид қилиш фикридан йироқмиз. Ўз срнида, қизларимизнинг миллатимизга хос тарбиссига оилада ва мактабда жиддий сътибор бериш лозимлигини ҳам таъкидлаб стмоқчимиз.
Баъзан коняертларда сркак хонандаларга қизларимизнинг муносабатини ксриб услиб кетасан киши. Уларнинг сзини тутиши олдида босги қсшиқчи ҳам хижолат тортади.
«Севимли хонандам...! Қсшиқларингиз, табассумингиз мухлислар дилини сел қилади. Аега сснгги пайтларда телевиденисда ҳам, газетада ҳам интервью бермай қсйдингиз? Биз томонларга қачон гастрол сафари билан келасиз? Бораман дегандингиз. Қанча кутайлик?»
Қанча кутайлик? Ссроқнинг сзи жуда ғалати. Мухлиса қизимиз хонандадан нима кутаспти, нима талаб қиласпти? Илгари аҳдлашган йигитни ҳарбийга кузатган, у йсғида совчи келганида отасига бир оғиз сири ҳақида гапира олмай турмушга чиққанларни ксп сшитганмиз. Балки, ана шундай иболи аёлнинг набираси ёзгандир бу мактубни?
«...нинг «...» фильмидаги ролини ксриб, унга нисбатан қизиқишим снада ошди. Ксзлари, ажойиб табассуми, ёқимли чеҳраси қизларни беъстибор қолдирмаслиги аниқ.» Аслида Яратган ҳар бир ишда сркакни ташаббускор қилиб сратган. Ааҳотки, бизнинг номусимиз саналган қизларимиз табиатнинг ана шу қонунига қарши чиқиб бслмаслигини уқмаганлар?
«Висол борлигига ишонаман, снди қандоқ чидайман» каби сланғоч сатрларни сқиб, улар орасида бизнинг ҳам синглимиз, қсшнимиз, танишимиз йсқмикан, деб хавотирландик. Manba (http://muslimaat.uz/content/view/506/112/)
-
Аима киласиз сшириб?!
Ай аёллар, нима киласиз сшириб, барибир уларга схшагингиз келади-ку! Харир матодан тикилган либослари билаклари-ю, товонлари, ёкаларию юзларигача беркитиб турганини ксриб доимо хавас ила бокасиз-ку.
Жамоат транспорти, ишда ёки ксчада, хуллас, каерда бслса хам сзингизга схшаб кийинмаган мунис аёлларни ксриб колсангиз, уларга сътибор бериб, мен хам имкони бслса шундай кийинардим, деган хаёл стган-ку качондир. балки, бу хаёл Сизга хар куни бир келиб кетар?! Аега буни амалга ошириш имконисти йск скан. Бор-да, бслганда хам кандок. Факатгина фикрларингизни бир оз сзгартириб, нафсингизни жиловласангиз кифос. Кийинми? Билмасангиз билиб ксйинг, мана шу кийин ксринаётганлиги шайтондандир.
Хеч сътибор берганмисиз, очик кийинган аёл билан Аллох амрига жавобан авратларини беркитиб юрган аёлнинг ёнма-ён стирганини! Жуда кизик холат-а! Агар гувох бслган срсангиз биласиз ким гсзалроклигини. Баъзи сркаклар очик кийинган аёлга карайди. Караганда хам ХИА С билан карайди. Авратлари ёпилган, съни мастура аёлга караган сркаклар ичларида рахматлар айтадилар сзини-сзи асраб юргани учун. Йск деб ксринг-чи. Ундай деёлмайсиз хам. Чунки, бу Сизга хам маълум. Сиз аёллар минг уринманг хамки, барибир сркакларнинг аслида нима истаётганларини билолмайсиз. Агар Сиз очик кийиниб сркакларни каратаётган бслсангиз, билингки, улар Сизга факат ва факат ХИА С назари билан, КЎАГИЛХУШЛИК нисти билан караётган бсладилар. Агар Сизга айнан шу нарса керак бслса, мархамат, ксчага чикиб фохишалик билан шугулланинг — барибир улар билан бир хил гунохли ишни килмокдасиз, таъбир жоиз бслса улар билан хамкасбсиз!
Мавриди келганда бир нарсани ссраб олай, нари-бериси билан 1 карич чикадиган мини юбка (уни юбка дейиш хам галати, бошка термин топиш керак, «Welcome» каби), лсмка ёки калта либос кийиб олган «хурлико» негадир жамоат жойида, масалан метрода стириб кетаётганда икки оёгини бир бирига капиштириб, очик тиззаси хамда лсмкаси сабаб очилиб колган жойларини метрода кетаётган йсловчилардан ёпишга уринади. Шуни тушунмайман. Ахир сзингиз шу «кийим»ларни баъзи ерларингиз очилиб туришини билиб туриб, хаммага ксрсатиб юришга рози бслиб кийгансизку, ахир сша «кийим»ларни кийишдан максадингиз хам барчанинг сътиборини тортиш-ку, нима киласиз шундок хам очилиб ётган авратларингизни беркитишга уриниб. Уларни беркитишни метрода смас, уйдан чикаётганда, тсгрироги сша кийимларни сотиб олаётганда сйлаш керак сди. Бу худди овкатнинг тузини атайин шср килиб тайёрлаб, таом тортилганда, вой, ман билмабман, деб гсёки барчанинг устидан кулишга схшайди, бу факат ва факат сз-сзини алдашдир. Анг кизиги, бутун елка кисмларини ёпа олмайдиган лсмкаларини тепага тортиб кссдилар, худди елка-ю бошларигача етадигандек. Бу бечора срим метрли мато сзи сизнинг елкангизга 2та ип оркали илиниб турибди-ку. Аки 1 карич юбкаларини тиззаларига тортиб ксйишади! Худди 1 карич мато тиззаларни ёпиб, товонгача тушадигандек. Сал ишончлирок ишни килсангизчи-а! Шундок хам барчанинг назари тушавериб, тобора хунуклашиб бораётган елка ва оёк кисмингизни нима киласиз хаммага мактанишга уриниб. Сиз бу кийимларни кисвериб «китайский товар»га схшаб колгансиз. Бизга сса хакикий аёл керак. Тушунгандирсиз-а, нима демокчи бслганимни. Тушунмаган бслсангиз, унда сизни бир оз мактаб юборибман, узр!
Узр-ку, биз сркакларга МАСТУА А-МУАИСА кизлар ёкади. Акканда хам шунчалик ёкадики, уйланиш учун жуфт кидирилаётганда унинг гсзаллигига смас, балки, унинг ХОТИА бсла оладими-йскми, шунисига сътибор киламиз. Шу гапнинг сзи етади баъзи очик кийинаётган аёлларга.
Айтарсиз балки канча очик кийинадиган дугонам срга тегди-ку, деб. Тсгри, бундан кейин хам тегадилар. Ахир гуруч курмаксиз бслмайди-ку. Аркакларнинг орасида хам турли хиллари бор. Хакикий сркак хакикий аёлни, иболи-хаёли ва мунис аёлни кидиради. Бундай аёлларнинг биринчи белгиси Аллох рухсат берган ишларни килиб, кайтарганидан тийилиб юришларидир. Яна айтарсиз сраниб юрганларнинг кспини ксрганмиз, гунох ишдан боши чикмайдиган, деб. Тсгри, хозир айтдим-ку гуруч курмаксиз бслмайди деб. А смолни никоб килиб, гунох ишлар билан шугулланувчиларга килмишларига сраша жазо белгиланар киёматда. Асосийси Сиз биласиз сранганларга факат гсзал амаллар срашишини. Исломда бир одам факат сзига жавоб бера олади холос. Сиз нега авратларингизни ёпиб юрмаганингиз учун киёматда факат сзингиз учун жавоб берасиз, Сиз айтолмайсиз «Бошкалар хам срамасди-ку» кабилидаги гапингизни. Сизга маълум сди бу иш ФАА З сканлиги. Худди бир арокхср бошка арокхсрга «Арок ичма, бу харом, Аллох харом килган», деса, бошкаси «Ўзинг ичиб юрибсан-ку» дейди. Киёматда сса сша одам ссрок килинаётганда «Аега хамр ичгансан» дейилади. Гунохкор банда «Мен билмаганман», деса, «Хамр харомлигини сенга манави пайтда, манави киши айтган-ку» деган жавоб снграйди. «Ахир унинг сзи хам арок ичарди-ку», деса, унга жавобан «У сзининг гунохларига сзи жавоб беради, сен смас. Сенга хамрнинг харомлиги сша арокхср оркали билдирилган. Сен кизикиб хам ксрмадинг унинг гапи хакми ё ёлгон», дейилади.
Билиб ксйинг, Сиз авратларни очиб юриш мумкин смаслигини биласиз, БИЗ СИЗЛАА АИ ОГОХЛААТИА МОКДАМИЗ, АХТИАТ БЎЛИАГ, ДЎЗАХ БИЛАА ХАЗИЛЛАШМААГ...
Айтганча, бу маколани «ундайлар» скимасалар хам керак. Майли, шундай бслса хам биз сркакларнинг бахти учун маколаларимизни мастуралар скишсин ва билиб ксйишсин улар ЖУДА ТЎГА И ИШАИ КИЛМОКДАЛАА ! Сизларга рахмат. Минг бора рахмат! Хеч кснглингизни чсктирманг, Сиз бизларнинг наздимизда снг олий хушхулк, снг гсзал, снг латофатли ва снг лобар аёлсиз! Сизга «сшалар» хавас ила бокишсин.
Агар бу маколани авратларини ёпиб юрмаётган аёлларимиз хам скиган бслсалар уларга хам минг рахмат. Хар холда хакикатни билиб ксйдингиз, ким аслида ким сканлигидан бохабар бслганингиз учун ташаккур! Юкоридаги мактовлар Сизга хам багишланарди, агар сзингизни харомдан тис олсангиз. Уриниб ксринг, балки Сиз хам мактовимизга арзирсиз, балки, биз сркакларнинг орзусидаги аёллардан бирига айланарсиз. Аима киласиз сшириб, барибир уларга хавасингиз келмокда-ку!!!
-
ҲАА БИА ИМИЗ МАСАªУЛМИЗ
Онадек буюк, онадек суюк, онадек муқаддас нарсалар бармоқ билан санарли. Она - Ватан, она-замин, она-қизимиз... Давом сттиришга уринманг, онага тенглашадиган бошқа нарсанинг сзи йсқ. Шулар қаторида сз тилимизни ҳам онага менгзаб, она қадар улуғлаймиз.
Мустақиллик шарофати ила бошқа қадристларимиз сингари жонажон тилимизга ҳам сътибор ксрсатила бошланди. Аммо тилимиз ардоқлана бошлангани билан унинг том маънодаги софлигига сришдик, - деб айта олмаймиз. Узоққа бормай, кундалик мулоқотларга, сз ссзлаш тарзимизга четдан туриб, бир разм солинг. Гуруч орасида курмакдек, ёт ссзлар ҳар қадамда қулоққа чалиниб туради.
Шаҳар транспортида ҳайдовчи ёрдамчиси йсловчиларни чорламоқда:
- Горбольнияа, "Детский мир", мединститут... (Шаҳар касалхонаси, "Болалар дунёси", тиббиёт институти, дейиш хаёлида ҳам йсқ).
- "Горгаз"га шу автобусда бориладими? - ссрайди йсловчилардан бири.
- Йсқ, кругни айланиб, нариги тарафга стасиз. Ўша остановкадан любой маршруткага стирсангиз, олиб бориб қссди, - дейди ҳайдовчи.
Бозор айланасиз. Олиб-сотар аёлнинг харидор чақириб шанғиллаши бозорни тутади:
- Зеленларга кеп қолинг, болгарскийларнинг свежийси бор...
Аарироқда жоноқи олма сотилаётган скан, беихтиёр навбатдагилар орасини ёриб стиб, олмани томоша қилган бсласиз.
- Очиридга туринг, - кимнингдир силтовидан изза тортиб, орқага тисланаркансиз, сткинчилардан бири сизга маслаҳат беради:
- Лрилавкани айланиб, магазин олдига стинг, шу сортидан сотишаспти.
Худди шу "сорт"идан харид қилиб, сумкага жойламоқчи бслсангиз, сотувчи илтифот қилади: "Халтангиз бслмаса, яеллофан мешочкага солиб берайми?"
"Ўзингиз ксриб-билиб, сшитиб, айтиб юрган бундай ажабтовур ҳолатлардан хулоса чиқаринг, чет тилдаги қолдиқ ссзларни истеъмолдан чиқариб ташланг", десак бироз носрин бслади. Аегаки, бундан сн тсққиз йил аввал сзбек тили давлат мақомига сга бслган йилдаёқ "қолган-қутган" чет жумлаларни истеъмолдан чиқариш пайти бслган сди. Унда нега бу ишга сзимиз, ҳар биримиз дадиллик билан киришмаспмиз? Ааҳот бу иш шунчалик қийин, машаққат бслса? Менимча, тилимиз софлигига сришиш учун ҳар биримиз қайғуришимиз керак. Manba (http://oilavajamiyat.uz/cgi-bin/main.cgi?lan=u&raz=7&pg=1&id=550)
-
Аёллик қисмати: ошхона билан офис сртасида"¦
Сснгги пайтларда муслима ишлаши мумкинми ёки унинг учун снг схши нарса — уй ва оилами? - деган савол тез-тез бериладиган бслиб қолди. Айтиш керакки, икки юз йилча аввал бундай савол умуман ҳеч кимнинг хаёлига ҳам келмас, ҳатто Европада ҳам аёлнинг фақат уй ва оила учун сратилганлиги табиий ҳол, деб ҳисобланарди. Аки немислар айтганидек: «аёл учун уч нарса бор: фарзандлар, ошхона, черков, қолган нарсаларнинг унга даҳли йсқ».
Бироқ бу Европа сди ва аёлларнинг бундай аҳволи охир-оқибат феминизмни — аёлларнинг ҳуқуқларини ҳимос қилиш ҳаракатини юзага келтирди. Феминисткалар бугунги кунда сз мавқеларини ҳаддан ташқари мустаҳкамлаб олишди, сндиликда аёллар фақат хизмат пиллапоссидан кстарилиш имконистидан маҳрум бслиб қолмаслик учунгина срга тегишни, бола туғишни истамасптилар. Хуллас, Ғарбда юқоридаги савол ксндаланг қсйилган: ё иш, ё уй — учинчи йсл йсқ.
Бироқ, Шарқда аҳвол бошқача. Ўн тсрт аср муқаддам аёлга нафақат ишлаш, балки ишлаб пул топиш ва топган пулини оилани таъминлашга смас, балки сз билганича тасарруф қилиш ҳуқуқи берилди.
Исломда оилани таъминлаш масъулисти фақат сркак кишига юклатилганлиги очиқ-ойдин айтиб қсйилган, ҳатто рафиқаси унинг сзидан кспроқ маош олса ҳам. Аёл кишининг зиммасига сса фарзандларни парваришлаш ва ср топиб келган ризқ билан оила аъзоларини таъминлаш юклатилган. Айни пайтда, Қуръонда ҳам, ҳадиси шарифларда ҳам уй юмушлари оиланинг муайсн бир аъзосига аниқ юклатиб қсйилмаганлиги турли талқинларга сабаб бслиб, бу борада кспдан-ксп фатволар чиқарилган бслиб, бу фатволар кспинча бир-бирига зид келиб қолади.
Ҳар бир мусулмон бу фатволарнинг исталган бирига амал қилишга ҳақли, албатта. Бироқ, унинг турмуш сртоғи бунга тескари келадиган бошқа фатвони танласа-чи? Бундай зиддистли оила узоққа бора олармикин?
Келинг, гапни бир бошдан бошлайлик. Аввало, нима учун аёл киши истаса, ишлаши мумкин, ишлаб топган даромадини сса истаган нарсасига сарфлаши мумкин-да, оилани сса фақат сркак таъминлаши керак?
Бир қарашда, бу ерда сркакларга нисбатан анчагина адолатсизлик қилингандек. Бунинг устига, аёл киши сркак кишидан ксра кспроқ даромад топиши мумкин бслган касблар етарлигина. Бироқ, бу нисбий фикр, нисбий қараш. Аркак киши асл сратилиш руҳистига ксра боқувчи, таъминотчидир. Айни шу нуқтада аёлнинг сркак билан тенг ҳуқуқли бслиши сркакнинг аёлдан устунлигини йсққа чиқариб қссди. Яна таъкидлаш керакки, сркак киши айни пайтда оиланинг бошлиғи ҳамдир — аёли, фарзандлари унинг мулкидир. Ааҳотки у сз оиласини, сз қсл остидагиларни таъминлашга қодир бсла олмаса?
Шунинг учун ҳам сркак киши ишлаб, пул топиб, срини ва болаларини таъминлаётган аёлга сзининг мулкидек муносабатда бсла олмайди, бундай оилаларда ср кспинча сзининг мавқеини йсқота бориб, уни таъминлаш ҳуқуқи учун курашаётган аёллар сртасида қслдан-қслга стиб юрувчи «соврин»га (совет давридаги «ксчма қизил байроқ» каби) айланиб қолади.
Бундай сркакларнинг ички олами кескин зиддистларга тсла бслади: бундай аҳволга тушиб қолган сркаклар кспинча тажовузкор, баджаҳл, муштумзср бслиб қоладилар (уйда ким хсжайинлигини ксрсатиб қсйиш керак-да!) ёки «гаҳ» деса қслга қснадиган мулойим супургига айланадилар (қорнини тсйдириб, нафсини қондириб туришса бслди, қолгани унга барибир"¦), натижада барча муаммоларни ҳал қилиш юки аёлнинг нозик елкасига тушади.
Ислом бу муаммоларнинг барчасини ҳал қилиб қсйган: оилани таъминлаш айнан сркак кишининг зиммасига юклатилган, вассалом.
Кези келганда айтиб стиш керакки, аёл киши рсзғор тебратиш ташвишини ҳар доим ҳам елкасида кстариб юра олмайди. Аёл маълум муддат фарзанд кутади, сснг чақалоқни смизади, уни парваришлайди. Агар сркак шу пайтда аёлга ҳеч бслмаса моддий жиҳатдан бслса ҳам ёрдам бера олмаса, бундан биринчи навбатда болага жабр бслади. Ҳомиладорлик пайтида оғир меҳнат ҳам, сунъий овқатлантиришга срта стиб олиш ҳам (ахир аёл сна ишга бориши, пул топиши керак-ку!) боланинг соғлиғига зарар келтиради.
Қолаверса, бундай бола тез-тез касалга чалинаверса — аёл сна ишга чиқа олмайди, уй тсла қариндошлару шаҳар поликлиникасининг срми болага қараб қолса ҳам, уйда боласи касал ётган ҳар қандай она тслақонли ишлай олмайди. Она болани сзининг бир қисмидек ҳис қилади, боланинг касали айнан онага оғир зарба бслиб тушади.
Анди масаланинг иккинчи томонига, аёлнинг уйдан бир қадам чиқиб ишлашини ман қиладиган, аёл фақат уйда стириб, болага қараши, рсзғор юмушлари билан банд бслиши керак, деб ҳисобловчиларнинг фикрини тинглашга стамиз.
Бу фикрни сътироз билдириб бслмайдиган қонун, дес олмаймиз. Бу борада фақатгина аёл сзининг сри ва фарзандларига ғамхсрлик қилиши керак деб ёзиб қсйилган. Албатта, «Арини рози қилган аёлларгина жаннатга кира оладилар». Айнан шу «срни рози қилиш» деган маъно жуда кенг талқин қилинади.
Қсйиб берсангиз, ср исталган нарсадан — сал тагига олган ошдан тортиб дазмолланмаган пайпоққача - норози бслиши мумкин. Тагига олган ошни-ку аёлнинг камчилиги десак бслар, бироқ кейингиси — аёлни сна нима биландир машғул қилиш истаги смасмикан?
Ҳар қалай, ср ҳар қандай аёл учун ҳаётда Аллоҳ Таолодан кейин иккинчи сринда турадиган зотдир. Бинобарин, срнинг истаги адо стилиши керак, бу истакларнинг қанчалик оқилона сканлигига сса унинг сзи жавоб беради.
Уйдан ташқарида ишлаш истагини билдирган кспчилик аёллар срининг норози бслаётганлигига, болаларнинг қаровсиз қолаётганлигига, уйнинг бесаранжом ётганлигига сътибор бермайдилар. Бундай ҳолатда ср аёлни уйга «стқазиб» қсйиб, ҳамма ишни сз жойига қсймагунича уни уйдан бир қадам ҳам чиқазмасликка мутлақо ҳақлидир. Бундай аёл Аллоҳ таолонинг ҳузурида қаттиқ саволга тутилиши муқаррар. Бундай қилиш срнинг ҳуқуқигина смас, балки унинг бевосита бурчи бслади.
Аммо, баъзан бошқача ҳолатлар ҳам учраб туради: аёлнинг ҳамма иши жой-жойида — сри рози, болаларнинг тарбисси схши, уй саранжом-саришта, лекин барибир сри ишлашга рухсат бермайди! Ана снди бунинг сабабларини срганиб чиқиш керак: балки срингиз сизни снди уйга қарашга улгура олмайди, деб сйлаётгандир, бегона сркаклар билан ксп мулоқотда бслади, деб қизғанаётгандир, балки, мендан ксп маош олади, деб қсрқаётгандир! Аҳтимол, срингиз сна фарзанд ксришни ҳоҳлар, ҳомиладорлик сса ишлашингизга халал беради"¦
Аима бслганда ҳам, бундай муаммо жанжаллар, даҳанаки жангларда смас, балки оила кенгашида, бамаслаҳат ҳал қилиниши керак. Сабаблар ҳар доим бор, фақат уларни топа билиш лозим.
Агар срингиз умуман ишлашингизга смас, балки фақат уйдан ташқарида ишлашингизга қарши бслса — балки Интернетдан иш топилиб қолар? Излаган топади, дейишади-ку ахир"¦ Бунинг устига, Интернет ёрдамида Исломий илмларни, дунёвий илмларни, чет тилларни срганиш ва сргатиш мумкин, баъзи олий сқув юртларида сса масофадан сқитиш курслари йслга қсйилган.
Уйда стириб ишлаш вариантлари жуда ксп. Ҳатто интернет бслмаса ҳам, китоблар ёки видеодарсликлар ёрдамида ҳам бирор касб-ҳунар срганиш мумкин. Масалан, ҳозир турли пишириқлар пишириш, бичиш-тикиш, тсқиш ва бошқа ксп нарсаларни сргатувчи китоблар, видеоқслланмалар жуда кспайиб бормоқда. Ким билсин, балки шундан бошланиб, бир неча йилдан сснг оилавий ҳалол таомлар кафесини очарсиз?
Бундан ташқари, турмушга чиқмасдан олдин олган маълумотингиз, сгаллаган касбингизни ҳам ҳисобга олиш керак. Масалан, инженер ёки котиба бслиб ишлашингизга ҳар қандай ср ҳам рози бславермайди, албатта. Лекин, айтайлик, иқтисодчи, бухгалтер, юрист бслсангиз, бемалол уйда стириб ишлашингиз мумкин. Балки, срингиз ишлаётган фирмага ишга кириб, срингиз билан бирга ишларсиз. Агар касбингиз адабиёт ёки санъат соҳасида бслса-ку, уйда стириб ишлашга ҳеч қандай муаммо бслмайди (срингиз рози бслса, албатта).
Бироқ, ижтимоий зарурати юқори бслган шундай касблар, мутахассисликлар борки, бу касб сгалари бслган аёлларни уйда ушлаб стириш ҳар доим ҳам тсғри бславермайди. Масалан, ҳамширалар, шифокорлар, муаллималар уйда стириб ишлай олмайдилар. Буни нафақат аёллар, балки сркаклар ҳам тсғри тушунишлари керак.
Бугунги кунда А оссислик мусулмонларнинг аксаристи мусулмон шифокорнинг қабулига кириш, фарзандларини мусулмон мактабига бериш, кексайиб қолган ота-оналарига, касалманд боласига муслима снага ёллашни фақат орзу қила оладилар, холос. Шунинг учун ҳозир аёлларимизга ишлашни тақиқлаш срнига, ҳамфикр мусулмонлар билан бирлашиб, шариат асосида фаолист ксрсатадиган касалхоналар, болалар боғчалари, мактаблар, ижтимоий хизматларни ташкил қилиш мақсадга мувофиқроқ бслур сди.
Албатта, сркак киши сз манфаатларидан келиб чиқиб, аёлига ишлашга рухсат бериш масаласини сзи ҳал қилиш ҳуқуқига сга, бироқ оқил мусулмон ҳар бир ишда нафақат сзини, балки А оссис шароитларида сндигина шаклланиб келаётган умматни ҳам сйлайди, унинг равнақи ҳақида ғамхсрлик қилади.
Бир зум чалғиб, тасаввур қилиб ксрайлик: дунёдаги барча аёллар фақат уйда стирса"¦ Бундай дунёда қизлар маълумот ола олмайди (муаллималар йсқ бслса!), аёлларга тиббий ёрдам ксрсатилмайди (ҳамширалар, шифокор аёллар йсқ), санъатда, адабиётда, журналистикада аёллар мавзуси кстарилмайди (бундай мавзуни фақат аёлгина тсғри ёрита олади)"¦ Жуда ксримсиз дунё бсларди, шундай смасми?
Айтиш керакки, А осулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васалламнинг асри саодатларида, хулафои рошидийн даврларида аёллар Ислом қонунларига қатъий риос қилган ҳолда жамоат ишларида ишлаганлар, ҳеч ким бунга сътироз билдирмаган. Бу табиий ҳол бслган.
Бошқа томондан қарасак, баъзи ажойиб оилалар борки, уларда ср аёлининг ишлашига мутлақо қарши смас, аксинча, аёлнинг ишлаши ёки ижтимоий фойдали меҳнат билан шуғулланишига рози, бироқ, аёлнинг сзи буни истамай, уйда «ксмилиб» стиргиси келади.
Ҳаёт сзи шунақа мураккаб, қизиқ нарса скан.
Шу десангиз, келинни ота-онам топсин, деганлар тсғри қилар скан, деган фикрга ҳам бориб қоласан киши. Чунки бунда қудалар нафақат тсйнинг сарф-харажатларини, балки бслғуси келинпошшанинг тсйдан кейин сқиш-сқимаслигини ҳам, ишлаш-ишламаслигини ҳам олдиндан ҳал қилиб қсйишади. Ҳали тсй бслмай туриб, қиз қандай оилага келин бслиб тушаётганлигини, йигит ҳам қандай хотинга уйланаётганлигини билади — уйни ҳам, ишни ҳам қойил қиладиган «енгил кавалерис»ми ёки уйда «ксмилиб» стирадиган уй бекасигами"¦
Ҳар қалай, бирор масала қизнинг, йигитнинг ёки қудалардан бирининг истагига тсғри келмаса, била туриб сержанжал оила қуришнинг олди олинади.
Бугунги кунимиз шундайки, танишувлар кспинча тасодифий, никоҳлар сса шошилинч ва ҳатто баъзан сширин ҳам бслмоқда: бундай шароитда совуққонлик билан, хотиржам стириб, биз бир-биримизга тсғри келамизми, дунёқарашларимиз муштаракми, муқаддас никоҳимизни умримизнинг охиригача сақлаб юра оламизми, деб схшилаб сйлаб, маслаҳатлашишга имкон бслмайди.
Юлдузимиз юлдузимизга тсғри келиб, қарашларимиз мос келса-ку, Аллоҳнинг раҳмати, бироқ аксинча бслиб чиқса-чи? Аксинча бслиб чиқса — ср норози, аёл бахтсиз, оила бахтсиз, болалар бахтсиз"¦
Ҳадиси шарифларда айтилган, дунёдаги снг баркамол оила, исломий оила шундай бслиши керакми?
Аҳтимол, айнан шунинг учун Қуръони каримда ҳам, ҳадиси шарифларда ҳам турмуш қурган аёлнинг ишлаш-ишламаслиги ҳақида очиқ-ойдин ксрсатма йсқдир"¦ Зеро, бу масалани ҳар бир оила фақат сзи учун, сз аъзолари даврасида, сз ички шарт-шароитларидан, имконист ва манфаатларидан, шаръий қонун-қоидалардан келиб чиққан ҳолдагина ҳал қилиши лозим.
Фотима Манзур Manba (http://muslimaat.uz/content/view/646/111/)
-
:bs2:
:as:
Bozor va mozor
Bozorda hayot qaynaydi"¦mozor esa marhumlar makoni"¦
Bozorda shosh-shoh, gado-gado. Mozorda esa shohu gado barobar"¦
Bozorda kunu tun shovqin tinmaydi. Mozor esa sukunat maskani"¦
Bozor bilan mozor bir-biridan naqadar uzoq"¦
Lekin"¦
Aqli raso odam hech qachon bozorni buzmaydi. Aqli raso odam hech qachon mozorni ham buzmaydi"¦
Aqli raso odam qay yurtga bormasin, bozorni aylanadi. Aqli raso odam qay yurtga bormasin, mozorni ham aylanadi. Bozorga kirib, bu yurtning moddiy boyligini ko’radi. Mozorga kirib, manaviy boyligiga baho beradi"¦
Bozor bilan Mozor bir-biridan naqadar uzoq. Bozor bilan Mozor bir-biriga naqadar yaqin! Irfon taqvimi, 2008-2009, 1429/30 (I)
-
:bs2:
:as:
KELISH VA KETISH
Bir soniya ichida qancha chaqaloq dunyoga kelar ekan? Tug‘ilish — bu quvonch. Qaniydi, olamdagi barcha odamlar qaytadan dunyoga kelsayu beg‘ubor bir go‘dak singari bir-biriga ozor bermasa.
Bayram desa, ko‘pchilikning ko‘ngli yorishadi, yuziga tabassum yuguradi. Ayniqsa, yangi yilning kelishi qancha-qancha dillarni xushnud aylaydi. Ayni paytda umrimizning bir yili ortda qolib, bir yoshga qariymiz ham.
Kimlardir o‘tib ketgan yil kabi yangisi ham omadli, quvonchli kelishini o‘ylab, qalbi yana ham nurga to‘ladi. Biroq... yangi yil hamisha ham quvonchli kechavermas ekan. Bayramni oilamiz davrasida nishonlash uchun uyga bordim. Anchadan beri kelmaganim bois, ko‘p narsa o‘zgarib ketibdi. Kun bo‘yi uyda bo‘ldim, ota-onam, diydorimga to‘ydim, ular esa mening, dildan suhbatlashdik. Davomi (http://www.marifat.uz/uzbl/manaviyat/kelish_va_ketish.mgr)
-
:bs2:
:as:
BIR LAHZANI YASHASH HADISI
Aqlli va donishmand kishilar umrni qadrlab, undan unumli foydalanishga harakat qilganlar. Bir faylasuf shunday degan: «Vaqt bizning eng arzon va ayni vaqtda eng qimmatbaho mulkimizdir, chunki vaqt tufayli biz hamma narsaga erishamiz». Darhaqiqat, tanamizga kirib-chiqayotgan har bir nafas bizni abadiy tark etayotgan betakror vaqtimizning ifodasidir.
Abul Faroj: «Odam tabiatan qiziq yaratilgan, boyligini yo‘qotsa xafa bo‘ladiyu, umri zoe ketayotganiga esa parvo qilmaydi», degan. Abu Homid G‘azzoliy yigirma to‘rt soatni yigirma to‘rt xazina, degan. Qachonki, bu xazinadan birining eshigi ochilsa, yo yaxshi, yo yomon amallar ko‘rinadi. Yana birining eshigi ochilsa, na yaxshi va na yomon amallar bo‘lmas ekan. Bunisi hech amal qilmay zoe o‘tkazilgan vaqt bo‘lib, undan egasi qimmatli vaqtini boy berganidan qattiq afsuslanar ekan. Shu bois, yigirma to‘rt xazinani na o‘zi va na boshqalar uchun befoyda amallar evaziga sovurish aqli raso kishining ishi emas.
O‘tgan ulug‘ zotlar umrga loqayd qaramagandan tashqari nafsini tergab, har kunini qanday o‘tkazgani va bundan qanchalik manfaat yetishini tafakkur qilib turishgan.
Shayx Najmiddin Kubro vaqtni qilichga o‘xshatib, shunday degan: "œVaqt keskir bir qilichdir. Agar keskir bo‘lmasaydi, anglab idrok etguningÂcha seni kutardi. Holbuki, u keskir bir qilich harakati ila hukmini ado aylar".
She’riyat mulkining sultoni Alisher Navoiy inson umrini bebaho xazinaga qiyoslab, uning qadr-qimmatini to‘g‘ri anglashga alohida e’tibor qaratadi. Ul zot har bir nafas va daqiqani duru gavharlar bilan teng ko‘rib, undan oqilona foydalanish lozimligini uqtiradi. Chuqurroq fikr qilsak, bir lahzalik yashash hadisini bilmagan kishi butun hayoti davomida to‘g‘ri yashay olmaydi. Inson boylikni juda misÂqollab va sabr-toqat bilan qo‘lga kiritadi. Shuningdek, inson sarf qilib turgan vaqt ham shunday qadrli boylik. Biroq u bu "œboylik"Âka mehnatu zahmat chekib erishmagani bois, qadriga yetmaydi. Hazrat Navoiy «Hayrat ul-abror» dostonida aynan inson umri va hayotining har bir nafas va lahzasiga ulug‘ bir ne’mat, deya ta’rif-tavsif beradi. Har bir nafasni hayot gulshanidan esib turgan nasim bilan teng ko‘radi. Chunki shu nasim mavjud ekanki, bu dunyoning lazzat va ne’matlaridan bahramand bo‘lib turamiz. Afsuski, hamma ham bunga yetarli darajada ahamiyat beravermaydi. Chunki u umr imorati asta-sekin qulab borayotgani, xarobalik sari yuz tutayotganiga to‘g‘ri nazar tashlamaydi. Shuningdek, umrdan boy berilgan biron daqiqani ham oldinga qaytarib bo‘lmaydi. Navoiy aytganidek:
Umrki, xorijdurur o‘tgan ishi,
Har nekim o‘tti anga yetmas kishi.
Ha, shunday. Qanchalik afsus-nadomat qilmaylik, oh-voh chekmaylik, baribir umrning biron lahzasini ham iziga qaytarishning imkoni yo‘q. Inson yashab turgan kun, soat va lahzalar xususida kengroq mushohada yuritadigan bo‘lsak, bu ulkan imkoniyat qo‘ldan birma-bir boy berilayotganini anglatadi. Hazrat bobomiz buni shunday tavsiflaydi:
Qaysi nafas ayshg‘a topsang mahal,
Angla g‘animatki, erur bebadal.
Har nafasing javhari erur nafis,
Kim sanga ul bir nafas erur anis.
Tiriklikning asos va ustuni — nafas. Nafas havo ma’nosidan tashqari vaqt va hayot degan ma’noni ham anglatadi. Hazrat Navoiy har bir nafasni javhar bilan teng ko‘rib, bu javharni garonmoya (qimmatbaho) deb tashbeh qilgan. Shuning uchun inson buni g‘animat (o‘lja) deb bilishi kerakki, bu o‘ljani qo‘ldan chiqargandan keyin qaytadan tuta olmaydi.
Vaqtni qadrlash va undan samarali foydalanishga Alisher Navoiyning hayoti va ijodiy faoliyati ham yorqin misol bo‘la oladi. Haligacha Navoiy Husayn Boyqaro saroyida katta lavozimning tashvish va muammolaridan bo‘sh vaqt topib, ulkan ijodiy ishlarni amalga oshirgani hayratlanarlidir.
Shuningdek, she’riy asarlardan tashqari tarixiy-ilmiy manbalarni o‘qib-o‘rganish va bundan ijod davomida foydalanish ham oz vaqtni olmasa kerak. Shuningdek, shoir ko‘p vaqtini Qur’oni karim, tafsirlar va hadisi shariflarni mutolaa qilishga sarflashni "œNazm ul-javohir" asarida e’tirof etadi. Bundan olingan saboq shuki, inson umri qanchalik qisqa va o‘lchovli bo‘lmasin, uni to‘g‘ri taqsimlay olgan taqdirdagina juda katta muvaffaqiyatlarga erishishi mumkin.
Bu olamda yashab turgan har bir jonzotning tirikligi bevosita shu nafas bilan bog‘liq:
Kirmagi bir ne’mat erur mug‘tanam,
O‘ylaki, kirmakligi chiqmog‘i ham.
Bo‘ldi aning birla tirik barcha zot,
Ko‘rma ajab gar desam obi hayot.
Mug‘tanam — o‘ljaga olingan narsa. Navoiy aytmoqchiki, barcha jonzot uchun nafasni obi hayot (tiriklik suvi) deb aytsam, bu so‘zimdan ajablanmagin. Chunki nafas olmagan jonzot o‘limga mahkumdir. Ertayu kech nafas olmasdan yashashni tasavvur qilib bo‘lmaydi. Ammo inson uning qadr-qimmatini baholashga kelganda haqqoniy bahoni bermaydi. Shuni afsus bilan ta’kidlash lozimki, ayrim yoshlarning ong-tasavvurida Navoiy mushohadaga undagan har bir «nafas»ni qadrÂlash, umrni behuda sarflamaslik va o‘z o‘rnida foydalanish to‘g‘ri shakllanmagan. Ko‘pchilik yoshlar davru davron surib, o‘ynab qolishim kerak, qariganimda hech narsaga yaramay qolaman, deya noto‘g‘ri tushunchada bo‘lishadi. Ayrim ota-onalar ularga hayot va umrÂni qadrlash ruhida to‘g‘ri tarbiya bermaydilar.
Inson har bir daqiqa qadrini to‘g‘ri baholay olsagina yaxshi amallar ko‘payib, yomon amallar kamayib boradi. Navoiy buni shunday ta’rif bilan keltiradi:
Har nafasing holidin ogoh bo‘l,
Balki anga hush ila hamroh bo‘l.
Bir vaqtlar maktabda o‘qib yurganimda adabiyot fanidan saboq bergan ustozimiz atoqli yozuvchi Sadriddin Ayniy hayotidan bir voqeani aytib bergandi. Ustozning so‘ziga qaraganda, Sadriddin Ayniy va’dani qattiq tutadigan va tartibli kishi bo‘lgan ekan. Bir kishini o‘z uyida falon vaqtda kutib o‘tirishga va’dalashibdi. Ertasi va’da bergan kishi o‘sha vaqtdan biroz kechikib boribdi. Yozuvchi eshikni ochib qarasa, o‘zi bilan va’dalashgan kishi. Shunda soatiga qarab, kechirasiz, va’da bergan vaqtÂdan kechikdingiz, endi vaqtim yo‘q, degan ekan.
Buni ustoz shunchaki qiziq bir voqea ma’nosida dars vaqtida aytib bergandi. Lekin men bu voqeani unchalik tushunmagandim. O‘quvchilar ham shunchaki kulib qo‘yishgandi. Biroq yoshim ulg‘aygan sari buning nechog‘lik ibratli voqea ekanini anglay boshladim. Hayotda o‘z vaqtingni qanchalik qadrli bilsang, boshqalar uchun ham vaqtni shundan-da qadrliroq bilish kerak, degan hikmatni angladim. Avvalo, va’daga vafo qilish, keyin esa vaqtni qadrlash atoqli adibni shunga majbur qilganiga ancha yillardan keyin aqlim yetdi. Shunisi qiziqki, ma’naviyatimizning ulkan durdonalari va jahonshumul ilmiy kashfiyotlar o‘tmishda ko‘plab yaratilgan. Nega hozir shunday ulug‘ ishlarni amalga oshiradigan insonlar oramizda juda kam? Buning ham bir sababi vaqtni yoshlikdan to‘g‘ri taqsimlay olmaslik bo‘lsa kerak.
Holbuki, aksar vaqtini huda-behuda ishlarga sarf qilib yurgan kishilarni ko‘rganimda hazrat Navoiyning da’vati behuda emasligiga amin bo‘laman. Asosiy vaqtini kompyuter oldida bekorchi o‘yin va filmlarga boy berayotgan yoshlar ko‘p. Umr shiddat bilan kechib borar ekan, lahzalar soatni, soatlar kun va haftani, kun va hafta oylarni, oylar esa yillarni yetaklab, birma-bir bildirmasdan o‘taveradi. Ammo ularni ortga qaytarish yo‘llari to‘sib qo‘yilgan. Har bir inson buni to‘g‘ri anglay olsagina, hayotda adashmaydi va o‘tgan umridan afsuslanmaydi.
Bobomurod ERALI,
tadqiqotchi
-
...oqil kishi umrining qolgan qismiga emas, balki toatsiz o'tgan umri uchun yig'lasa edi, bu yig'i uning o'limigacha davom etgan bo'lardi.
Ajabo, inson o'z umrining johillik bilam kechgan qismiga nazar solsa, qolgan qismini qanday kutib olarkin?
Abu Homid G'azzoliyning "Tavba" kitobidan
-
JANOZA
Hasan-ul Basriy bir janoza namozida qatnashganidan keyin, o’sha qabrning yonida o’tirib shunday dedi: "œbir ish bor-ki, uning oxiri va uning avvalida taqvo qilish kerak. Yana boshqa bir ish bor-ki, uning avvali va uning oxirida qo’rqish qilish kerak. Ular Dunyo va Qabrdir". Ilohim bizga rahim qil, qabrimiz yuvilib, nomimiz unutilib va zikrimiz o’chib ketgan-da, bizni biron eslovchi eslamaydi, bizni biron ziyoratchi ziyorat qilmaydi. Ilohim bizga rahim qil, ahlimiz bizni yuvganlarida, Ilohim bizga rahim qil ular bizni kafanlaganlarida, Ilohim bizga rahim qil ular bizni yelkalarida ko’targanlarida.
Kasseta tez aylanardi, men imomning duosini ishtiyoq va diqqat e’tibor bilan tinglab o’tirar edim. Bu duoni ikki marta qaytarib eshitdim. Uning aytgan gaplari va qilgan duolari hammasi Haq. Yaqinda bizning ham hayotimiz tugaydi. Keyin yuvilamiz, kafanlanamiz va nihoyat yerning tagiga lahatga qo’yilamiz. Keyin bizning nomimiz ham unitiladi. Lekin, o’sha hush’u bilan aytilgan ovoz meni biroz o’ylantirib qo’ydi va kassetani uchinchi marta qaytarib eshitishga majbur qildi. Opam nihoyatda g’ayratli qiz. U meni namozlarga boshqa ibodatlarga doimo rioya qilishim uchun, o’zidagi bor kuch g’ayrat va imkonyatlar, yaxshi so’z va kassetalar bilan harakat qilar edi. Kunlarning birida u men bilan birga mashinada ketayotganimizda suhbatimiz qizib ketdi va mashinadan tushmoqchi bo’lib turganimizda, o’sha kassetani magnitafonga qo’ydi. Ertasiga chiqib, o’zim sezmagan holda, tabiiy harakat bilan, kassetani yana qo’ydim. Vaholanki men unda nima borligini ham eslolmayman. Lekin, odatdagidek o’zim yaxshi ko’radigan honanda ayolning qo’shig’ini kutardim. Ammo Alloh o’sha imomning kassetasi bo’lishini hohladi, kassetani o’sha kuni ertalab, kechqurun eshitdim va huftondan keyin, qaytarib yana ehsitdim. Opamdan "œsen bergan kasseta qanaqa kasseta"- deb so’radim?
-"œSenga yoqdimi" dedi
-"œshubhasiz" dedim unga
Odatda men hecham bunday hursand bo’lib javob bermasdim va hursand bo’ldi. Qo’lida kitob bor edi. Uni yoniga qo’yib qayta so’radi.
-Imomning ovozi, qiroati senga yoqdimi?
Men unga — "œHa" dedim. Bu javob uzun suhbatning muqaddimasiga aylanib ketdi. Bunaqa suhbat ko’p takrorlanib turardi. Lekin, bu safar ko’p o’zgarish bo’ldi. Oxirida u menga shunday dedi:
-men senga ilgari o’qigan narsamni aytib beraman. "œHasan Basriy o’z do’stlari bilan hoholashib kulib o’tirgan yigitning yonidan o’tib qoldi, va unga aytdi: -yigit sirot ko’prigidan o’tib bo’lding-mi? "œYo’q" Jannatga borasanmi yoki do’zaxga shuni bilasanmi? -"œYo’q" Unda bu kulgining boisi nima?"
Biz biroz jim bo’lib qoldik. Keyin u menga qarab, shunday dedi: -"œqachongacha bu g’aflat?"
Men o’yladim, "œHa, qachongacha bu g’aflat?"
"œAbdulmalik Qosim" qalamiga mansub.
"œXolislik sari" dasturidan
Bugun, "Xast Imom" masjidi yonidan avtobusda ketayotib, bir mayyitni yashil duxobadan bo'lgan yopinchiqqa o'rab tobutni yelkalariga ko'tarib masjib ichkasirisiga olib kirishayotganini ko'rdim. Butun avtobus, o'zicha bir nimalar bilan band avtobus, yelkada ko'tarilib ketayotgan tobutga qarab o'zlaricha duo qilib hammalari qotib qoldilar... Tavba, haqiqatda Inson Qanchalik o'zining bu dunyodagi so'nggi ahvolini ko'rib eslagani sari, ko'rgani sari bu dunyoning qanchalik o'tkinchi ekanini eslaydi, InshaAlloh...
Bugungi kunim xotiralaridan...
-
:as:
Abu Dardo shunday rivoyat qilgan ekanlar:
-"œRasululloh :sw: dedilarkim: agar mening bilganlarimni bilsaydingiz, oz kular, ko’p yig’lar edingiz. Havoyi nafs orzularga berilib yashalgan bu dunyo hayoti, sizlarga tuban ko’rinardi. Alloh yo’lida hayot kechirishni ustun qo’ygan bo’lardingiz." Abu Dardo :ra: payg’ambarimizdan bu hadisni naql etganlaridan so’ng, yig’ilgan jamoaga qarab shunday hitob qilgan ekanlar:
- "œmening bilganlarimni bilsaydingiz, tog’larga chiqib Allohga yolvorardingiz va shuning barobarida o’z holingizga yig’lardingiz. Butun borlig’ingiz bilan yig’lagan bo’lardingiz! Mol-mulkingizni tashlab, ular hech narsa emasligiga ishonardingiz. Afsuski, uzun amal sizlarning qalbingizdan "œoxirat" tushunchasini sidirib tashlagan.Dunyo hayoti birdan-bir amalingiz bo’lib qolgan! Shu tufayli to’g’rilikdan yuz o’girgansiz! Ba’zilaringiz qilgan ishi oldidagi falokatni o’ylamagani uchun, havoyi istaklarini tark etolmagan hayvonlardan ham yomonroqsiz! Sizlarga nima bo’lgan o’zi?! Bir-biringizni sevmaysiz, bir-biringizni to’g’ri yo’lga solmaysiz?! Ahvol shunday-ki so’zda bir-biringizning diniy birodarisiz, ichingizning yomonligi sizni bir-biringizdan ayirgan, bir-biringizni yiqitasiz! Agar, to’g’ri yo’lda bo’lsaydingiz bir-biringizni sevardingiz! Sizlarga nima bo’lgan o’zi?! Dunyoviy ishlarda bir-biringizga yo’l ko’rsatasiz-u, oxirat masalasida xuddi shu ishni qilmaysizlar! Hech biringiz dunyoviy masalalarda sevgan va yordam bergan kishingizga oxiratga oid hususlarda sira nasihat qilmaysiz! Bu hol sizlarning qalbingizdagi Iymonning sustligi sababli yuz beradi. Agar dunyo hayotini bilganingizdek, oxirat hayotini ham bilsaydingiz, unga ishonsaydingiz, u dunyo uchun ham biror ish qilar, Alloh o’rtaga qo’ygan Iymon va ahloq asoslariga moslashardingiz! Chunsi oxirat hayoti, siz uchun abadiydir! "œ-Yo’q, dunyo hayotiga bo’lgan sevgimiz ajoyibroq" deyolmaysiz! Chunki, dunyo hayotida ham ba’zan kelajakda qo’linga kiritishingiz kerak bo’lgan narsa uchun, qo’lingizdagi bor-yo’q narsalaringizni fido qilasiz! Masalan, bir yil keyin erishishingiz kerak bo’lgan hosil uchun, hozir qo’lingizda tayyor turgan urug’ni sochasiz. Kutgan narsangiz bo’lmay qolish ehtimolini bila turib ham, zahmat-u, mashaqqatlarga ko’milib, naqd narsangizni qo’ldan chiqarasiz. Komil iymon sohiblariga xos, alomatlardan mahrum qanday yomon insonlarsiz?! Yoki ayting, Allohning rasuli hazrati Muhammad s.a.v taqdim etgan haqiqatlardan shubhangiz bormi? Agar shunday bo’lsa bu shubhalaringizni bayon eting! Men esa haqiqatni dalillari bilan ko’rsatay! Qalblaringizni qanoatlantiruvchi nur bilan yoritay! Allohga ont ichib aytaman-ki, sizlar aqli noqis kishilardan emassiz-ki, ma’zur ko’rsam. Chunki, dunyoviy ishlaringizda, to’g’ri va foydali narsalaringizni farqlay olasizlar! Qorningizga yaraydigan narsalarni qo’lga kiritishni yaxshi bilasizlar. Sizlarga nima bo’lgan o’zi?! Oz bir dunyolikni qo’lga kiritsangiz, sevinib sakraysiz. Lekin, ozgina bu dunyolikni yo’qotsangiz, qayg’urasiz. Shundayin qayg’urasiz-ki bu narsa yuzingizdan uqilib turadi. Tilingiz uyalmay shundan gap ochaveradi. Shu arzimas yo’qotishni musibat deb ta’riflaysiz. Bilmaysiz-ki, bu xususda gunohga botasiz. Ko’plaringiz din asoslarining aksarini tark etgansiz. Shunday bo’la turib, yuzlaringizda zarracha o’zgarish, qayg’u alomatlari yo’q. Holbu-ki, zarracha bu dunyolikni yo’qotsangiz. Yuzlaringizda qayg’u alomatlari ko’rinib qoladi. Men hozircha sizlardan Alloh yuz o’girgan deb o’ylamayman. Ba’zingiz ba’zingiz bilan sevinib suhbatlashasiz, har biringiz boshqa biringizni qabul qilganda uni ranjimaslikka tirishasiz, ammo buni faqatgina u ham meni qabul qilgan-da ham hush muomilada bo’lsin deb shunday qilasiz. Qalblaringizda esa, bir-biringizga nisbatan gina-yu adovat va dushmanlik bo’ladi. Butun hayotingiz uzun amaldan iborat.ajalni unutish borasida bir-biringizni ortda qoldirib ketgansiz. Istayman-ki, Alloh meni sizlarning bu hollaringizdan meni qutqarsin. Tinchlik hotirjamlik bersin va meni Allohning rasuliga yetishtirsin. Agar, u zot hayot bo’lsaydilar sizlarning bu hatti harakatingizga chiday olmasdilar. Sizlarda Zako bo’lsa mana sizlarga haqiqatni eshittirdim. Allohning nazdidagi narsalarni izlasangiz. Osonlik bilan topasiz! Men o’z nafsim uchun, sizlar uchun yolg’iz Allohdan tilab qolaman!"
"Xolislik sari" dasturining "Muhammad :sw: ummati" eshittirishidan.
-
:bsm:
:as:
Omadingiz bor ekan"¦
"¢ Agar bugun ertalab sog’ — salomat uyg’ongan bo’lsangiz, dunyodagi 330 million insondan baxtliroq ekansiz!
"¢ Agar bu tongni tanda dardsiz kutib olgan bo’lsangiz, ayni damda 1 milliard insondan omadliroq ekansiz!
"¢ Urush tahlikasi va xavf — xatarsiz, hayotingizga tahdidsiz kun kechirayotgan bo’lsangiz, 500 million insondan toleliroq ekansiz!
"¢ Muzlatgich va javonlaringizda oziq — ovqat, egningizda kiyimingiz va tunda uxlash uchun uyingiz bo’lsa, dunyodagi 3 milliard inson sizga havas qiladi!
"¢ Cho’ntagingizda yoki hisob raqamingizda pulingiz bo’lsa, dunyodagi omadi kulgan 1 milliard insondan birisiz!
"¢ Ushbu maqolani o’qiy olyapsizmi, demak, dunyodagi 2 milliard savodsizning biri emassiz!
"¢ ota — onangiz, turmush o’rtog’ingiz va farzandlaringiz yoningizda, oilangiz ahil bo’lsa, Siz dunyodagi juda noyob insonlar qatorida o’z o’rningizga egasiz!
Shunday ekan, nega jimsiz? Shukr qilmaysizmi?! Irfon taqvimi, 2009, 1430 (II)
-
:bsm:
:as:
Omadingiz bor ekan"¦
"¢ Agar bugun ertalab sog’ — salomat uyg’ongan bo’lsangiz, dunyodagi 330 million insondan baxtliroq ekansiz!
"¢ Agar bu tongni tanda dardsiz kutib olgan bo’lsangiz, ayni damda 1 milliard insondan omadliroq ekansiz!
"¢ Urush tahlikasi va xavf — xatarsiz, hayotingizga tahdidsiz kun kechirayotgan bo’lsangiz, 500 million insondan toleliroq ekansiz!
"¢ Muzlatgich va javonlaringizda oziq — ovqat, egningizda kiyimingiz va tunda uxlash uchun uyingiz bo’lsa, dunyodagi 3 milliard inson sizga havas qiladi!
"¢ Cho’ntagingizda yoki hisob raqamingizda pulingiz bo’lsa, dunyodagi omadi kulgan 1 milliard insondan birisiz!
"¢ Ushbu maqolani o’qiy olyapsizmi, demak, dunyodagi 2 milliard savodsizning biri emassiz!
"¢ ota — onangiz, turmush o’rtog’ingiz va farzandlaringiz yoningizda, oilangiz ahil bo’lsa, Siz dunyodagi juda noyob insonlar qatorida o’z o’rningizga egasiz!
Shunday ekan, nega jimsiz? Shukr qilmaysizmi?! Irfon taqvimi, 2009, 1430 (II)
:ms: Alloh rozi bo'lsin, haqiqatda yonimizda bo'la turib e'tibor bermasdan, noshukurchilikka borayapmiz... Olayotgan nafasimizning o'zi ham, to'rt muchchamizning sog'lig'i u-n ham qanchalar shukur qilsak oz...
-
Хонимлар, сизлар улар олдида кимсиз?
Бисмиллаҳир роҳманир роҳийм
Барча ҳамдлар Аллоҳга хосдир... Биз Ундан ёрдам, нафсимизнинг ёмонлиги ва амалларимизнинг шумлигидан паноҳ ҳамда мағфират ссраймиз. Аллоҳ ҳидост қилган кимсани адаштирувчи, адаштирган окимсани ҳидостловчи йсқдир. Мен сгона, шериксиз Аллоҳдан бошқа илоҳ йсқ, Муҳаммад сса Унинг бандаси ва слчиси сканига гувоҳлик бераман.
«Ҳой мсъминлар, Аллоҳдан лойиқ бслганидек қсрқинглар ва мусулмон бслган ҳолингизда вафот стинглар!» (Оли Имрон: 102).
«Ай инсонлар! Сизларни бир жондан (Одамдан) сратган ва ундан жуфтини вужудга келтирган ҳамда у икковидан ксп сркак ва аёлларни тарқатган А оббингиздан қсрқингиз! Яна ораларингиздаги савол-жавобларда сртага номи солинадиган Аллоҳдан қсрқингиз ва қариндош-уруғларингиз (билан ажралиб кетишдан қсрқингиз)! Албатта Аллоҳ устингизда кузатувчи бслган зотдир» (Аисо: 1).
«Ай мсминлар, Аллоҳдан қсрқинглар, тсғри ссзни ссзланглар! (Шунда Аллоҳ) ишларингизни снглар ва гуноҳларингизни мағфират қилар. Ким Аллоҳга ва Унинг пайғамбарига итоат стса, бас у улуғ бахтга сришибди» (Аҳзоб: 70 — 71).
Сснг ...
Дсстлар, билингларки, гапларнинг тсғрироғи — Аллоҳнинг каломи, йслларнинг схшироғи — Муҳаммад соллаллоҳу алайҳи ва салламнинг йсли, ишларнинг ёмонроғи — снги пайдо бслганлари, ҳар бир снги пайдо бслган нарса — бидъат ва барча бидъат — залолатдир.
Ҳурматли Арш соҳиби бслган Аллоҳдан биз ва сизларни сзининг ҳурматлар диёрида бирга қилишини, Ўз паноҳида сақлашини, биз ва сизларни Ўз пардаси билан тссишини ссрайман.
Мен Аллоҳ таолодан бизни адашмаган ва адаштирмаган тсғри йслдаги ҳидостланганлар қаторида қилишини тилайман.
Синглим, бу кечадаги суҳбат сизга аталган. Чунки, сиз ҳар мавзунинг негизи бслдингиз.
Аёл тузалса жамист тузалади.
Агар аёл киши сз вазифасини бажарса, иншааллоҳ, Ер юзидаги мусулмонларнинг устуворлиги сқинлашади ...
Опа—сингиллар, «Хонимлар, сизлар улар олдида кимсиз?» сарлавҳали суҳбатимизга хуш келибсизлар!
Мавзуга киришишдан илгари бу мавзуга туртки бслган омиллар ҳақида ҳам бир икки оғиз гапирмоқчиман.
Аввало, аёл кишининг срнакка сҳтиёжи.
Сснгра:
— муслима аёлларнинг срнаклар топилмаган бир пайтда срнакка сҳтиёжи;
— ксплаб муслималарнинг пасайиб кетган ҳимматларини кстариш;
— биз сшаётган воқеълик;
— одамларнинг дунёга берилишлари;
— охиратни — Аллоҳ таоло унда мсъмин ва мсъминалар учун дунё ва дунёдаги неъматлардан ксра схшироқ нарсаларни тайёрлаб қсйганини нафсга ва бошқа сркагу аёлларга хотирлатиш;
— висолни хоҳлаган кимсанинг усулларни ушлаши лозим скани. Зеро, йслга тушган одам, Аллоҳнинг изни билан, мақсадига етиб боради.
Ҳой, сиз бебаҳо гавҳар, биз (шонли тарихимизда) сшаб стган сркак ва аёллар ҳаётини срганишга ста муҳтожмиз!
-
Сингилжон, биз улардан намуна олишга ста муҳтожмиз!
Абдуллоҳ ибн Масъуд (разисллоҳу анҳу): «Ўрнак олмоқчи бслган одам, вафот стганлардан срнак олсин! Чунки, тирикларнинг фитланиш хатарлари бор»— деган.
Ҳой бебаҳо гавҳар, биз ҳақиқатан ҳам йсналишимизни тузатишимиз, сша сркак ва аёлларни сзимиз учун намуна олароқ олишимиз керак!
Биз, срнаклар озайган пайтда намунага муҳтожмиз.
Биз, иззатли ва устувор сркак ва аёллар камайган бир замонда, сшалардан иззат ва устуворликни срганишга муҳтожмиз!
Ҳой гавҳар, тушунчалар бутунлай сзгариб кетганини ксрмаспсизми?!
Ҳатто, артист ва артисткалар, хонанда сркак ва қсшиқчи аёллар срнак бсла бошладилар!
У ғофил ва ғофилаларни кузатиш ва улар ҳақидаги нарсаларни сқиш учун ксплаб вақт ва талайгина бойликлар сарфланмоқда!!
Сингилжон, такрор айтаман: «Биз оқимни сзгартириш ва срнак бсладиган шахслар кимлар сканини билишга муҳтожмиз!».
Муқаддимадан сснгра мавзуйимиз, Аллоҳнинг изни билан, қуйидаги кичик мавзуларни сз ичига олади:
— иззат ва устуворлик намунаси
— муҳаббат ва унинг маъноси
— Аллоҳ ва А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламга бслган муҳаббат намунаси
— қаҳрамонлар ижодкори
— мсъмина ва ҳаё
— хотима.
Ҳой гавҳар, сиз қавмига: «Ҳа, мен Унинг динидаман!» деган аёл ва унинг қиссасини сшитганмисиз?! У — Ғузайс Жобир ибн Ҳаким қизи (разисллоҳу анҳо) бслиб, Қурайшнинг Омир уруғидан, Ислом динини турмуш сртоғи билан илк қабул қилганлардан биридир.Унинг сзи ҳаётини шундай ҳикос қилади:
«Кунларнинг бирида сримнинг қариндошлари келиб менга: Шосд сен Муҳаммаднинг динида бслсанг керак?! Шосд сен Муҳаммаднинг динида бслсанг керак?!— деб қолдилар. Мен: Ҳа, Аллоҳга қасамки, мен Унинг динидаман!— дес жавоб бердим».Сиз бу аёлдаги иззат чақмоғи ҳақида фикр юритинг! «Мен: Ҳа, Аллоҳга қасамки, мен Унинг динидаман!— дес жавоб бердим.
Улар: Аллоҳга қасамки, бизни сени қаттиқ қийноққа соламиз,— дедилар.
Мени снг асов тусларига миндириб олиб кетдилар ...
Менга асал билан нон едириб, сув бермадилар ...
Кун срмига келиб, қуёш жазирамаси ҳамма ёқни қоплагач мени тусдан туширдилар. Ўзларига чодир тикиб, мени қуёшда тик турган ҳолимда ташлаб қсйдилар. Уч кун шу алфозда қолдим.
Охири, ҳеч нарсани сшитмай, ксрмай қолдим ва ҳушимни йсқотдим ...
Менга учинчи куни: Муҳаммаднинг динидан ва қилаётган ибодатларингдан воз кеч!— дедилар. Ичимда: Шосд булар менинг ксриш ва сшитиш қобилистларимни йсқотиб, беҳуш бслгунимча ксрсатган сабримни ксриб, инсофга келган бслсалар. Шосд улар сзларининг залолат ва бу қилмишларидан қайтиб Аллоҳнинг динига — мен ҳаловатини тотган динга қайтсалар,— дедим».
Ҳа, бебаҳо гавҳар, бу саҳобис сзини қийноқлардан қутқариб қолиш учун етарли бслган дунё — молу мулкка сга бслмасада, қувончи қалбларга аралашиб, Ғайблар Билимдони бслган Аллоҳ муҳаббати билан тслиб—тошган ИЙМОАга сга сди!!
Ҳа, бу саҳобисни ҳаракатлантирган куч — ИЙМОА сди!!
Ғузайс (разисллоҳу анҳо) ссзида давом стди:
«Мен улар айтаётган гапларни ссзма-ссз сшита олмас сдим. Мен Аллоҳнинг битта сканида устивор сканимга ишора слароқ бармоғим билан осмонни ксрсатар сдим: У − биттадир!!
Мени снг оғир қийноқларга солдилар. Шундай бслсада, Аллоҳ таоло менга шу балолардан кейин Ўз лутфини насиб стди..
Ахир Аллоҳ таоло қуйидаги остларни айтмаганмиди:
«АлÂбатта Биз, то сизларнинг орангиздаги (Бизнинг йслимизда молу жонлари билан) жиҳод қилгувчи ва (схши-ёмон кунларда) сабр қилгувчи зотларни билгунимизча ҳамда сизларнинг ҳоли-хабарларингизни текшириб — юзага чиқаргунимизча, сизларни имтиҳон қиламиз» (Муҳаммад: 31);
«(Ай мсминлар), ёки Аллоҳ сизларнинг ичингиздан ким ҳақ йслда курашган-у, ким сабр-тоқат қилганини мутлақо билмай туриб жаннатга кирамиз, деб сйладингизми?!» (Оли Имрон: 142).
Мен шу аҳволда турганимда ксксимга теккан пақирнинг совуқлигини ҳис стдим. Уни олиб бир қултум сув ичдим. Кейин у пақирни тортиб олинди. У кунлари ксзим кср бслишига қарамай, пақир ортидан қараб қолдим. У осмон билан ер сртасида муаллақ турар сди. Қслимни узатдим, бироқ етмади ...
Кейин менга иккинчи марта пақирни узатилди. Яна бир қултум сув ичдим ...
Кейин менга учинчи марта пақирни узатилди. Яна бир қултум сув ичдим ва чанқоғим босилди. Ортган сувни бошим, юзим ва кийимларим устидан қуйдим ...
Аримнинг қариндошлари чиқиб менинг ҳолатимни ксрдилар ва: Ҳой Аллоҳнинг душмани, сенга сувни ким берди?— дедилар.
Мен иззат ва сабот билан: Аллоҳнинг душмани — мендан бошқасидир!! Аллоҳнинг душмани — Аллоҳнинг динига мухолиф бслган ва Унинг амрларига осий бслгандир!! Сизлар срганмоқчи бслган нарса — Аллоҳнинг менга берган ризқидир!! У Аллоҳки: «Аки музтар-ночор одам дуо-илтижо қилган вақтида (дуосини) ижобат қиладиган» (Аамл: 62) ва: «Бандаларим Сиздан (сй Муҳаммад соллаллоҳу алайҳи ва саллам) Мен ҳақимда ссрасалар. Мен уларга сқинман» (Бақара: 186) деган Зотдир.
Мен сқинман ...
Ашитиб, ижобат қиламан ...
Узоқдагига ҳам, сқиндагига ҳам, дсстга ҳам, душманга ҳам ризқларини бераман ...
Мен сқинман ...
Музтарга ёрдам бераман, очни тсйдираман, чанқаганга сув бераман, сҳсонларимни узлуксиз давом сттираман ...
Мен сқинман ...
Атоларимиз берилажак, сзгуликларим сртаю кеч кезажак ...
Дарвозам ҳар доим очиқ ...
Мен — Ҳалим, Карим (жсмард) ва Кечиргувчиман ...
Мен сқинман ...
Мени денгизда ғарқ бслаётган ҳам, саҳроларда адашган ҳам, деворлар ортида қамалган ҳам, ғорда қолиб кетган бандам ҳам чорлайди ...
Мен сқинман ...
Кушойишим бир лаҳзададир ...
Ардамларим бир ондадир ...
Енгилаётган Мени чорласа Ғолибга айланади ...
Субҳонаҳу ва таоло!!
У (гуноҳларни) ксрса сширади ...
Билса кечиради ...
Унга сиғинилса миннатдор бслади!!!Унга озор берилса сабр қилади ...
Ундан сзга илоҳ йсқ!
Субҳонаҳу ва таоло!! ...
-
Мен: Сизлар срганмоқчи бслган нарса Аллоҳ азза ва жалла томонидан келди. У: «музтар-ночор одам дуо-илтижо қилган вақтида (дуосини) ижобат қиладиган» (Аамл: 62) Аллоҳнинг менга берган ризқидир,— дедим. Улар тсғри гапирганимни билиш учун дарҳол сув билан тслдирилган осиғлиқ меш ва бошқа идишларига бориб қарадилар. Чунки меш ва идишлар олдида аниқ хабар бор сди!!
Мешларнинг сувга тсла ва оғзи ечилмаганини ксрдилар ва менинг олдимга қайтиб келиб: Сенинг А оббинг бизнинг ҳам А оббимиз сканига, бундай ер ва бундай ҳолатда биз берган қийноқлардан кейин ҳам сенга ризқ берган Зот бу буюк динни машруълаштирган сканига гувоҳлик берамиз!— дедилар.
У — ҳақиқий илоҳдир!!
Сснгра, улар ҳам Ислом динини қабул қилдилар ва ҳаммалари бирга А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламнинг олдига ҳижрат стдилар ...
Бу хотиннинг саботи, иззати ва қийинчиликлар олдидаги матонати туфайли одамлар Ислом динин қабул қилдилар ...
Одамлар Ислом динин қабул қилдилар ... Чунки уларга ҳақиқат аён бслди ...
Бу — мсъминаларни қсзғалмас тоғдек қилган иймон ва устуворлик дарсидир.
Аа таҳдид ва на қийноқлар уларни таъвиз беришга ундай олди ...
Балки улар душманларнинг талабидан бош тортдилар, матонат ва устуворлик билан турдилар ...
Билол ибн А абоҳ (разисллоҳу анҳу) снг оғир қийноқларни бошидан кечирган ва унга: Сен бу қийноқларга қандай бардош бердинг!,— деб савол берилганида: Менга қийноқ аламларига иймон ҳаловати қориштириб берилган ва иймон ҳаловати ғолиб келганди,— деб жавоб берган сди ...
Менга уларнинг ссзларин такрорла ҳар дам,
Жилоласин моғор босган қалбларни бирам!
«Саҳиҳ»да Анас разисллоҳу анҳудан А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламнинг ушбу ҳадиси нақл қилинган: «Уч нарса борки, улар кимда бслса иймон ҳаловатини тотибди — бошқа ривостда: иймон завқини тотибди:
— Аллоҳ ва А асули унга бошқалардан ксра севимлироқ бслса;
— одамни Аллоҳ учунгина севса;
— Аллоҳ таоло қутқарганидан сснгра куфрга қайтишни оловга отилишни ётирмагандек ёқтирмаса» ...
-
Сингилчам!
Иймон — орзу-умид ва безаниш билан смас, қалбга срнашиши, уни тил талаффуз қилиши ва амал тасдиқлаши билан бслади ...
Иймон — тоат-ибодат билан кучасди, гуноҳ-маъсист билан камасди ...
Ҳой, бебаҳо гавҳар!
Илоҳ — бандалар муҳаббат ва ҳокисорлик, хавф ва умид, улуғлаш ва итоат билан сиғиниладиган ЗОТдир. Яъни У, қалблар сусдиган ва олдида ҳокисор бсладиган тангридир.
Ақллар Аллоҳнинг муҳаббатини одамлар муҳаббати, нафс, мол, оила, фарзанд ва бошқа барча нарсалардан устун қсйишга қатъий ҳукм қилади. Бу устунликка ундамаган ақлларга сътибор берилмайди!!
Зеро ақл, фитрат ва дунёқарашнинг барчаси Аллоҳ субҳонаҳу ва таолонинг муҳаббати, балки муҳаббатдаги тавҳидига чақиради ...
Ксп айтиб стилганидек, пайғамбарлар ҳам фитрат ва ақллардаги бу нарсани устувор қилиш учун келганлар.
А абб таоло ҳузуридан юборилган у пайғомлар,
Ақлу фитрат хилқатига хсп срашган смасму?
Кимнинг ақли бунга қилолмаса итоат
Соғ ақллар бунга доим даъват стган смасму?
Жамолларнинг гсзали ёлғиз Аллоҳга лойиқ,
Аллоҳимиз Китобида баён стган смасму?
Бунга мункир бслган кимса, ақлингни йсқотдингми?
Муваҳҳидман десангда, ҳолинг битган смасму?
Суй Аллоҳ таолони пинҳонаю ошкорада,
Уни севмас одамларнинг ақли кетган смасму?
Уни суймак фитратингда сралмишдир,
Касбинг-ла топай десанг, оёқ тойган смасму?
Аллоҳни рози қил қашшоқлигу боёнликда,
Душманнинг макрини У кетказган смасму?
Аллоҳнинг чсриси!
Онажоним!
Сингилчам!
Садоқатли ва севимли саҳобислар ҳақидаги ҳикостларга қулоқ беринг ва: «Биз улар олдида киммиз?!»— дес сзингизга савол бериб ксринг!
Имом Бухорий ва Имом Муслимларнинг «Саҳиҳ»ларида Оиша разисллоҳу анҳодан ушбу ривост бор: «А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам Хадичага жаннатда қайғу ва шовқини бслмаган марвариддан қурилган уйни башорат қилдилар» (Имом Бухорий: 3533, 3536, 5545)...
Абу Ҳурайра разисллоҳу анҳу айтди: А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам айтдилар: «Ҳузуримга Жибрил келди ва: А А асулуллоҳ, Мана бу Хадича сизга идишда овқат ва ичадиган нарсалар олиб келаспти. Агар келса унга А оббиси ва Менинг номимдан салом айтинг!,— деди» (Имом Бухорий: 3533, 3536, 5545) ...
Аллоҳу акбар!!
-
А оббиси Хадичага салом айтибди!! ...
А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламга Муззаммил сурасида таҳажжуд намози сқишга буюриб остлар нозил қилганида, ота-онам фидо бслсин А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам билан бирга Хадича (разисллоҳу анҳо) ҳам таҳажжуд намози учун турар сди.
Саҳобалар ҳам сн икки ой муттасил таҳажжуд намози сқидилар...
Аамоздаги қиёмнинг узунлигидан оёқлари шишиб кетди ...
Аллоҳ таоло уларнинг садоқатини ксргач, енгиллик нозил қилди:
«(Ай Муҳаммад соллаллоҳу алайҳи ва саллам), албатта А оббингиз сиз ва сиз билан бирга бслган кишилардан иборат тоифа (съни саҳобаларингиз гоҳо) кечанинг учдан иккисидан озроғида, (гоҳо) унинг срмида ва (гоҳо) учдан бирида (бедор бслиб, намозда) туришларингизни билади. Кеча ва кундуз (соатлари)ни Аллоҳ белгилар. У зот (фасллар сзгариши билан кечалар ҳам узун-қисқа бслиб туриши сабабли сизлар у кечаларда бедор бслишларингиз лозим бслган соатларнинг) саноғига ета олмасликларингизни билиб, сизларга қайта енгиллик берди.—Анди (кечалари намозларингизда) Қуръондан мусссар бслган миқдорда сқийверинглар» (Муззаммил: 20).
Ахир А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам Хадича (разисллоҳу анҳо) ҳақида: «У менга одамлар менга кофир бслган кунари иймон келтирган, одамлар қувган куни менга паноҳ берган, одамлар рад стган куни мени тасдиқлаган, молларини одамлар молларини менга беришни ҳаром қилганларида берган сди»— демаганмиди?!
А оббисининг унга салом айтиши беҳудага смас сди ...
Оиша разисллоҳу анҳога ҳам бир нигоҳ ташланг ..
У — покдомонлиги етти қават Осмон устидан тасдиқланган Сиддиқа Сиддиқ қизидир ...
Қосим (раҳимаҳуллоҳ) айтади: «Оиша (разисллоҳу анҳо) доим рсзадор юрар сди»— деди.
Яна шундай деди: «Ҳар куни срталаб Оиша разисллоҳу анҳонинг олдига борар ва унга салом берар сдим. Кунларнинг бирида борсам тик туриб тасбиҳ айтар ва: «Мана, Аллоҳ бизларга марҳамат ксргузди ва бизларни самумдан (съни баданларни илма-тешик қилиб юборадиган жаҳаннамий шамолдан) сақлади. 28. Дарҳақиқат бизлар илгари (ҳаёти-дунёда) У зотга дуо-илтижо қилар сдик» (Тур: 27, 28) остини сқир сди.
У дуо қилар, йиғлар ва сна сша остни такрорлар сди.
Мен кута бошладим. Кута-кута зерикдим. Бозорга сҳтиёжларимни олиш учун кетдим. Қайтиб келсам Оиша разисллоҳу анҳо ҳануз жойидан жилмаган, намоз сқир, йиғлар ва ҳалиги остни такрорларди: «Мана, Аллоҳ бизларга марҳамат ксргузди ва бизларни самумдан (съни баданларни илма-тешик қилиб юборадиган дсзахий шамолдан) сақлади. 28. Дарҳақиқат бизлар илгари (ҳаёти-дунёда) У зотга дуо-илтижо қилар сдик» (Тур: 27, 28)».
Аллоҳ сизни сз паноҳида асрасин, бу ривост ҳақида сйлаб ксринг.
Оиша (разисллоҳу анҳо) кундузи бу бслса, атрофни қоронғулик қоплаган пайтидаги ҳоли нима скан?!
Модомики А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам обидларнинг саййиди сканлар, А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламнинг тунлари, тундаги ибодатлари ва витрини жуда схши билган Оишаи Сиддиқа (разисллоҳу анҳо) таҳажжуд сқиган аёлларнинг саййидаси сдилар!!
«Бас, ибодат-итоатли ва срлари йсқлигида Аллоҳнинг ҳифзу ҳимости билан (срларининг мол-мулкларини ва сз иффатларини) сақловчи хотинлар — схши хотинлардир» (Аисо: 34).
Форуқ — Умар ибн Хаттоб (разисллоҳу анҳу)нинг қизи Ҳафса (разисллоҳу анҳо)-чи?!
А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам айтдилар: «Жибрил (Менга): Ҳафсани қайта никоҳингизга олинг! Чунки у ксп рсза тутадиган ва ксп қиёмда турадиган (аёл)дир»— деди» (Ҳоким: 4/15, Табароний: 18/934).
Аофеъ (разисллоҳу анҳу): «Ҳафса (разисллоҳу анҳо) вафот стгунича рсза тутишни қсймади»— деди.
-
Сингилчам!
Умрнинг у бурчагида лаҳад турганини билган одам, ҳаётини бешикни пардозлаш билангина стказмайди!!
Шу ерда бир савол бермоқчиман: Чимилдиққа кирилган илк кечада нима қиласиз?Гапларимга схшилаб қулоқ солинг ва: «Дарҳақиқат, уларнинг қиссаларида ақл сгалари учун ибрат бордир» (Юсуф: 111), денг.
Муоза Адавийс (раҳимаҳаллоҳ) Сила ибн Ушайм (раҳимаҳуллоҳ)га узатилаётганида, жисни Силани ҳаммомга олиб борди. Кейин атирлар уфуриб турган уйдаги келин олдига киритди. У тонг отгунича намоз сқиб чиқди. Муоза сса унга иқтидо қилган сди. Арталаб жисни унга бу қилган иши сабабли дашном берди. Сила (раҳимаҳуллоҳ) сса бундай деди: «Аввал мени киргизган жойинг (ҳаммом) менга жаҳаннамни сслатди. Кейин киргизган жойинг (чимилдиқ) сса жаннатни сслатди. Мен жаннат ҳақида тонггача сйлаб чиқдим!!».
Барака топсинлар!!
Уларнинг ҳимматлари нақадар буюкмиш!
Уларнинг бу ишларини қайси ссзлар билан ифодалаш мумкин!!
Аёл киши «чимилдиқ» кечасини ибодат билан стказишга сабабчи бслибди ...
Бизга замондош аёлларга нима бслди?!!
Йсқ, замондошимиз бслган сркакларга нима бслди?!!
Ксзларимга чодирлари сша чодиру,
Аёллари бошқа аёлларга схшайди ...
Муоза (разисллоҳу анҳо) тонг отса: «Бу — мен сладиган кун», кеч кирса: «Бу — мен сладиган кеча»— дер ва тонггача ухламас сди.
Унинг турмуш сртоғи ва сғлининг Ислом ғазотларидан бирида иштирок стиб, ҳалок бслганининг хабари етиб келди. Бу жуда оғир мусибат бслиб ксринсада, мсъминалар учун оғир смасдир ...
Келинг, Собит Баноний (раҳимаҳуллоҳ)нинг ушбу ривостини сқийлик:
«Муозанинг олдига ҳамдардлик билдириб, аёллар кириб келдилар. Уларни дарвозаси олдида кутиб олган Муоза: Агар мени табриклаш учун келган бслсангизлар, хуш келибсизлар! Агар бошқа нарса учун келган бслсангизлар, келган жойларингизга қайтаверинглар!,— деди».
Аллоҳу акбар!
Муоза барака топсин!
Бу тақводор аёл хотин-қизларнинг қайси тоифасидан скан-а?!
Унинг ишларига ҳайратланманг!
Чунки у — мсъминалар онаси Оиша разисллоҳу анҳонинг сқувчисидир!!
Ҳой Жарир, ундайларни чақиргин
Майдонга бел боғлаб чиқа олишса!
Ҳасан (раҳимаҳуллоҳ) айтди: «Муозанинг турмуш сртоғи вафот стгач, кечалари мижжа қоқмай чикарди. У сутдош синглисига: Қизалоғим, менинг лаззатли маишат ёки мулойим шаббодаси учун бу дунёда қолишга муҳаббатим йсқ. Аллоҳга қасамки, мен А оббимга (шаръий) василалар билан сқинлашиб, боқийликни хоҳлайман! Шосд А оббим мени Абу Саҳбоъ ва фарзанди билан бирга қилар,— деди».
Машҳур обида аёллардан бири бслган Уфайра (раҳимаҳуллоҳ) ривост қилади: «Муоза (раҳимаҳаллоҳ) слими олдидан йиғлади ва кулиб юборди. Ундан: Аега йиғладингиз ва нега кулдингиз?,— деб ссралганида: Сиз ксрган йиғи — рсза, намоз ва зикрдан айрилиб қолаётганим учун сди!! Табассумим ва кулгум сса, сгнига сшил ипак сарупони кийиб олган Абу Саҳбони ҳаётимда схшашини ксрмаганим бир гуруҳ ичида, ҳовлининг сртасида ксрдим. Мен унга қараб, у сса менга қараб кулди. Менимча, сизлар билан бирга бошқа фарз намозини сқий олмайман шекилли,— деди. (Ҳақиқатан ҳам) у, келгуси намознинг вақти кирмай туриб вафот стди».
Субҳоналлоҳ!
У йиғлабди. Лекин, нима учун? ...
Аамоз, рсза ва зикрдан айрилаётгани учун!!
Ҳой, бебаҳо гавҳар!
Сиз нима учун йиғласпсиз?
Сиз нима учун қайғураспсиз?!
Бу бебаҳо жолалар нега тскиласпти?!
Уларни кимлар учун тскаспсиз?!
Ўлсалар ҳам доимо сшамоқдалар,
Яшаган кунларин айлашиб байрам,
Байрам сша байрам, вақт сша вақт,
Биз—чи, тирик шаклида сликмиз ҳар дам!
Сингилчам, иймоннинг илк аломати — Аллоҳ таоло ва А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламни суюшдир.
Бу муҳаббатни иддао қилган одамлар кспайганида, бу иддаонинг тсғрилигини исботлаб бериш учун ҳужжат талаб қилинди. Аллоҳ таоло айтди: «Айтинг (сй Муҳаммад соллаллоҳу алайҳи ва саллам): «Агар Аллоҳни севсангиз, менга сргашинглар. Шунда Аллоҳ сизларни севади ва гуноҳларингизни мағфират қилади» (Оли Имрон: 31).
Аатижада, кспчиликнинг иддаоси пуч чиқди ...
А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламга амаллари, ссзлари ва аҳлоқида издош бсла олганларгина устувор қола олдилар ...
Барака топинг, «Ла илаҳа иллоҳ» (Аллоҳдан бошқа илоҳ йсқдир) деб гувоҳлик беришнинг тақозоси ва шартларидан бири бслган бу муҳаббат ҳақида салафлар нима деганига бир қулоқ беринг!
-
Абдуллоҳ Қураший (раҳимаҳуллоҳ): «Муҳаббат — борлиғингни суйган Зотга беришинг ва ундан бирон нарсани сзингга олиб қолмаслигингдир»— деди.
Унинг ссзларининг маъноси: хоҳишингиз, азмингиз, ишларингиз, нафсингиз, сарватингиз ва вақтингизни суйган зотингизга беришингиз, унинг розилиги ва суйган нарсалари йслида вақф стишингиз, ундан, У зот берган нарсадан бошқа бирон нарсани сзингиз учун олиб қолмаслигингиздир. Ундан, унинг учунгина оласиз.
Баъзилар: «Муҳаббат — жсшиб турган қалб билан мудом мойил бслишдир»,— дедилар.
Баъзилар: «Муҳаббат — сгалик қилган барча нарса устидан маҳбубни афзал ксришдир»,— дедилар.
Бу бобда айтилган ссзларнинг снг чиройлиси Абу Бакр Каттоний (раҳимаҳуллоҳ) қилган ривостдир. У айтди: «Аллоҳ азиз қилсин, Маккада ҳаж мавсумида муҳаббат ҳақида масъала бслиб қолди. Катта устозлар — шайхлар муҳаббат ҳақида гапирдилар. Жунайд (раҳимаҳуллоҳ) улар ичида снг кичиги сди. Шайхлар унга ҳам: Ҳой ироқлик, қани, сен ҳам бирон нарса де?,— деб қолишди. У бошини қимирлатди. Ксзларидан ёшлар оқа бошлади ва айтди: Ошиқ:
— Ўзидан кетган ...
— А оббисининг зикридан айрилмаган ...
— А оббисининг ҳақларини адо стган ...
— А оббисига қалби билан боққан ...
— гапирса — Аллоҳ билан ва Аллоҳдан гапирган ...
— ҳаракат қилса — Аллоҳнинг амри билан ҳаракат қилган ...
— сокин бслса — Аллоҳ билан сокин бслган одамдир.
У — Аллоҳнинг ёрдами билан, Аллоҳ учун ва Аллоҳ билан бирга бслади ...
Устозлар ҳам йиғлаб юбордилар ва: Бундан ортиқча бслмайди?,— дедилар».
Садоқатли ошиқ гапирса — Аллоҳ учун гапиради ...
Сукут қилса — Аллоҳ учун сукут қилади ...
Берса — Аллоҳ учун беради ...
Манъ қилса — Аллоҳ учун манъ қилади ...
«У — Аллоҳнинг ёрдами билан, Аллоҳ учун ва Аллоҳ билан бирга бслади ...
Устозлар ҳам йиғлаб юбордилар ва: Бундан ортиқча бслмайди?,— дедилар».
Ибн Қоййим (раҳимаҳуллоҳ) Аллоҳ таолонинг муҳаббатига олиб борадиган снта нарсани санаб стди:
«Биринчи: Қуръонни тафаккур, маъно ва маънодаги мақсадларни тушуниш билан сқиш;
Иккинчи: Аллоҳ таолога фарзлардан ташқари нафл ибодатлар билан ҳам сқин бслиш;
Учинчи: Қалб ва тил билан мудом зикрда бслиш;
Тсртинчи: Аллоҳ суйган нарсаларни сзи суйган нарсалардан афзал ксриш;
Бешинчи: Қалбнинг Аллоҳ таолонинг исм ва сифатларини ҳис стиши;
Олтинчи: Аллоҳ таоло берган ботиний ва зоҳирий неъмат ва атоларини мушоҳада стиш;
Еттинчи: Қалбнинг бутунлай Аллоҳ таоло ҳузурида ҳокисор бслиши. Бу — санаб стилганларнинг снг ажойибидир.
Саккизинчи: Аллоҳ таолонинг қуйи осмонга тушган пайтларида У билан муножот қилиш, Қуръонни сқиш ва қалб билан танҳо қолиш ҳамда Аллоҳ даргоҳида бандалик одоби билан туриш;
Тсққизиничи: садоқатли ошиқлар билан суҳбатдош бслиш, уларнинг суҳбатларидан худди ширин меваларни танлаб олинганидек, ҳикмат дурдоналарини шодалаш;
Ўнинчи: қалб билан Аллоҳ сртасига тсғаноқ бсладиган барча нарсалардан қочиш»....
Мен у обидалар ҳаётидан сна мисоллар келтираман ...
Сиз: «Биз улар олдида киммиз?» дес такрорлаб, сзингизни ссроқланг ...
Ҳой, бебаҳо гавҳар бслган она ва сингил!
Бугун фарзандларимизни қандай тарбис қиласпмиз?!
Улар учун қандай орзулар қилмоқдамиз?! Давоми (http://muslimaat.uz/content/view/800/115/)
-
Assalamu alaykum.
O'tgan Jum'a kuni edi...Yozma ishni yozayotib, biroz qo'llarim toliqdi...
Derazadan tashqariga qaradim. Institut yonida, yani yaqinroqda masjid bor.
Jum'a namozi o'qib bo'lingach, to'da-to'da oq do'ppi kiygan, yuzlari nurli, qo'llarida joynamoz ko'targan, ko'pchiligi oq kiyimlar kiygan hamshaharlar ko'chani to'ldirib namozdan qaytishadi. Hozir ham ayni shu hodisaga guvoh bo'lib turibman...ular namozni o'qib yuzlarida tabassum bilan bir-birlari bilan suhbatlashib namozdan qaytishayapti. Shu payt ko'zim yo'lni narigi tomonida skameykada sigareta tutatib o'tirgan 3-4 yigitga tushdi...ular bugun Juma ekanidan bexabar, Allohning amrlariga beparvodek huddi...
Qiziq...
-
Assalamu alaykum.
O'tgan Jum'a kuni edi...Yozma ishni yozayotib, biroz qo'llarim toliqdi...
Derazadan tashqariga qaradim. Institut yonida, yani yaqinroqda masjid bor.
Jum'a namozi o'qib bo'lingach, to'da-to'da oq do'ppi kiygan, yuzlari nurli, qo'llarida joynamoz ko'targan, ko'pchiligi oq kiyimlar kiygan hamshaharlar ko'chani to'ldirib namozdan qaytishadi. Hozir ham ayni shu hodisaga guvoh bo'lib turibman...ular namozni o'qib yuzlarida tabassum bilan bir-birlari bilan suhbatlashib namozdan qaytishayapti. Shu payt ko'zim yo'lni narigi tomonida skameykada sigareta tutatib o'tirgan 3-4 yigitga tushdi...ular bugun Juma ekanidan bexabar, Allohning amrlariga beparvodek huddi...
Qiziq...
Aloh ularni isloh etsin
-
Aytganingiz kelsin, Alloh ularga hidoyat bersin!
Bilasizlarmi nima, mani eng yomon ko'rgan narsam, birorta birodarga hijob yoki namozdan gap ochilsa, "hali ulguramiz" yoki bo'lmasa "insonni qalbida bo'lsa bo'ldi" yoki hijobli qizlarga nisbatan, "aslida shu hijoblilar yaxshi qizlar emas, hammadan ajratib, o'zlarini ko'z-ko'z qilish uchun mana shunday ro'dapoga o'xshab yurishadi", va mana shu tahlit gap-so'zlar.
"Hali ulguramiz" deyishadi, Vallohi ular kim o'zi, qancha yashalarini qayerdan bilishadi a?! Kim ularga san mana buncha umr ko'rasan deb aytib qo'ygan ekan a?!
"Insonni qalbida bo'lsa bo'ldi", xop mayli, qalbda bo'lishi kerak, lekin qalbdagi narsani yuzada ko'ringani bu amal emasmikin?!
"Aslida shu hijoblilar yaxshi qizlar emas, hammadan ajratib, o'zlarini ko'z-ko'z qilish uchun mana shunday ro'dapoga o'xshab yurishadi". Ko'z-ko'z qilsak, shavatni qo'zg'aydigan ochiq avratimizni emas, Allohga bo'lgan muhabbatimizu, Unga bo'lgan taqvomizni, Uning amrlariga qilayotgan itoatimizni ko'rsatayapmizku!
Buni tushunishmaydi, aslida bularni tushunish uchun ularda iymon deya atalmish narsa kerakligini bilishmaydi...
Shokir63 aytganlariday, Alloh ularni isloh qilsin, amin...
-
Aytganingiz kelsin, Alloh ularga hidoyat bersin!
Bilasizlarmi nima, mani eng yomon ko'rgan narsam, birorta birodarga hijob yoki namozdan gap ochilsa, "hali ulguramiz" yoki bo'lmasa "insonni qalbida bo'lsa bo'ldi" yoki hijobli qizlarga nisbatan, "aslida shu hijoblilar yaxshi qizlar emas, hammadan ajratib, o'zlarini ko'z-ko'z qilish uchun mana shunday ro'dapoga o'xshab yurishadi", va mana shu tahlit gap-so'zlar.
"Hali ulguramiz" deyishadi, Vallohi ular kim o'zi, qancha yashalarini qayerdan bilishadi a?! Kim ularga san mana buncha umr ko'rasan deb aytib qo'ygan ekan a?!
"Insonni qalbida bo'lsa bo'ldi", xop mayli, qalbda bo'lishi kerak, lekin qalbdagi narsani yuzada ko'ringani bu amal emasmikin?!
"Aslida shu hijoblilar yaxshi qizlar emas, hammadan ajratib, o'zlarini ko'z-ko'z qilish uchun mana shunday ro'dapoga o'xshab yurishadi". Ko'z-ko'z qilsak, shavatni qo'zg'aydigan ochiq avratimizni emas, Allohga bo'lgan muhabbatimizu, Unga bo'lgan taqvomizni, Uning amrlariga qilayotgan itoatimizni ko'rsatayapmizku!
Buni tushunishmaydi, aslida bularni tushunish uchun ularda iymon deya atalmish narsa kerakligini bilishmaydi...
Shokir63 aytganlariday, Alloh ularni isloh qilsin, amin...
Mashinada faqatgina gazni bosib rul, tormoz bilan ishing bo'lmasin, gazni bossang bo'ldi, degan kishining oqibati qanday bo'lsa, din qalbingda bo'lsa bo'ldi, qalbing pok bo'lsa bo'ldi, qolgani hech narsa emas deydiganlarning ahvoli undan ham battarroq. Chunki avto halokat foniy dunyoni ado etadi, ikkinchi guruhning esa abadiy hayoti.
-
Отам слимидан севиндим, аммо...
Менинг исмим Қос. Ҳозир Абубакрман. Бугун отам мозорга, онам қамоққа кетди. Мен оиламизнинг тснғич фарзандиман. Мен учун жону жаҳоним, ҳар кимим укам ёлғиз Чингиз (Али) қолди. Ажал онамнинг қсли билан отамни олиб кетди!!! Онам ҳибсда нима қилади? Онам отамнинг қотилими? Йсқса, отамни, болаларини, ҳатто жамистни қутқармоқчи бслган фидокорми? Саволлар... Жавоблари борми-йсқми? Онамизни қамоққа, отамизни мозорга йслладик, икки бола сртада қолдик! Бу жамистнинг тасқара башарасидир... Бу ҳаёт бир неча кишининг ҳаёти смас, отаси ароқхср, онаси қотил, бизнинг ксзёшларимиз, машаққатларни бслишганларнинг ҳаёти...
Биз икки ака-ука онамизнинг ҳаётини билишга қизиқардик. Онажонимиз бироз жим бслиб қоларди. Юзини машаққат чулғарди. Сснгра ғамгин табассум қилардики, шу юз ҳаракатлари унинг дардли аёл сканини англатарди. Ўша пайтларда бизни хафа қилмаслик учун бизга қарамасликка, юзларини ксрсатмасликка, сширишга уринарди.
"Отангиз билан орамизда бешиккерти даган нарса бор сди. Отангиз мени севганини айтар, сзлари келишган, севимли ҳамда муаллимликка меҳр қсйган сди... Уйланиш учун сша пайтларда шу хусусистларнинг сзи етарли сди. Мусулмонлик ахтармасдим, тсғрироғи, мен ҳам диндан хабардор смасдим. Мени отамдан ссратди, бермадилар. Мени олиб қочди, турмуш қурдик. Бир йилча бахтли сшадим. У пайтлар ҳам ичарди, лекин оз ичарди. Уйда ҳаддан ташқари тсполон кстармас сди. Бир йилдан кейин ичкиликка ружу қсйди. Биринчи фарзандимиз қиз бслди, лекин слди. Кейин сен туғилдинг. Уч йилдан сснг Чингиз... Бундан кейинги ҳаётим ҳар кун бир хил кечди. Таёқ, зулм, очлик, кейин сзларингиз улғайиб, ҳаммасини сз ксзларинигиз билан ксрдингиз".
-
Кошки, улғаймасайдик, ксзимиз билан ксрмасайдик, онажоним! Сизга қилинган зулмлар, калтакларга жавобан йиғлардик. Бошқа қслимиздан ҳеч нарса келмасди. Отамни инсон дейишимиз учун сзимиз инсонликдан чиқишимиз керак бсларди. Ҳайвон ҳам деёлмасдик... Чунки бунақа ҳайвон йсқ сди... Отамиз инсон ксринишидаги ғалати сратиқ сди. Муаллим бслгани учун, мактабга боришига тсғри келар, лекин бормасди. Дарс стишга бизларни юборар, мудир ссраса, касал дердик. Келолмаслигини айтардик. Давлат муаллим тайёрлаб, диплом беради ва бир синф 20-25 та сқувчини қслига топширади, у уларга хушахлоқ бслишни сргатиши зарур. Лекин у маст, мактабга келмайди. Оиласига зуғм қилади, оч қолдиради. Лекин ой бошида маошини нақд ундириб кетади. Отам динсиз одам сди. Онамни ҳам сз таъсирига олар, сзига схшатмоқчи бслар, лекин онам Оллоҳдан кснгил узмасликка ҳаракат қиларди. Лекин отам онамнинг намоз сқиши, рсза тутишига тссқинлик қиларди. Доим сткир асбобларни сшириб қссрдик, бизни сралаб ёки слдириб қсйишидан қсрқардик.
Бир куни бесснақай оёқлари билан онамни тепди, онамнинг снг қоши ёрилиб, атрофни қонларга бссди. Отам онамни қанча урса ҳам онам бизни сртага аралаштирмасди. Бизни урдирмас, бор зулму жафони сзи чекарди. Лекин снг қоши ёрилиб, ҳар тарафга қон тизиллаб отилганда, неча йиллардан буён илк марта мени чақирди.
-Қос! Мени қутқар! Қутқар, болам, ёрдам бер! Онамнинг слиб қолишини сйладим. Отамни ушлаб тортдим. Отам турди, тиғли нарсаларни ахтарди. Тополмагач, мени урди. Арталаб Чингиз мактабга кетишидан олдин уни ҳам урди... Отам олган маошини десрли ичкиликка сарфлар, ора-сира онамга ҳам берарди. Бозорга борилмас, тузукроқ таом емасдик. Ароқхср одам ҳайвондан ҳам баттар бсларкан. Отамиз уйда сланғоч юрар, ҳожатхонага бормас, уйда тоғорага ёзиларди. Тоғорани ҳам биз ёки онам келтирардик. Ҳайвонга схшаб бскирарди. Агар тоғорани келтиравермасак, уйнинг дуч келган жойига катта-кичик ёзилаверарди. Ҳа, булар ичкиликнинг ксрсатган ҳунарлари сди... Онам отамни слдиришидан бир кун аввалги оқшом ҳам маст сди. Онамни, мени, Чингизни урди. Шомданоқ ҳайвондай бақира бошлади. Даф бслишимизни, йсқса, ҳаммамизни слдиришини айтди. Йиллар тинглаган таҳдидлар сди бу. Арталаб мактабга кетдим, шомга сқин соат бешларда амакимнинг қаҳвахонасига стдим. Амаким отамни ксрсатиб:
-
-Аплай олмаётир,-деди.
Отам одатдагидай маст, чой қуймоқчи бслар, лекин тскиб-сочарди. Отамни уйга олиб келдик. Укам мактабда. Онам стинларни майдалаб, тешани унутиб пойгоҳга қолдирган. Отам ичкари кириши биланоқ одатдагидай бақириб-чақирди. Отамнинг пойафзалини ечмоқчи бслганида, отам онамни тепиб юборди. Ва болтани олиб онамга ташланди, онам қслига ногаҳон теша тушиши билан ҳушини йсқотиб, отамнинг бошига урди. Онам камзул кийиб сшикни қулфлаб чиққанларида мактабдан Чингиз келиб қолди. Онам йслда воқеани Чингизга айтмагани учун, у отам онамни уриб, қариндошлариникига кетган, деб сйлаган. Ва албатта, кейинроқ ҳаммасидан хабардор бслди.
Онам вазистни тоғамнинг сғлига тушунтирди. У:
-Бор, таслим бсл,-деди. Онам қотил каби маҳкамага борди. Ҳолбуки, онам қотил смас сди, сн тсққиз йиллик азобга нуқта қсйган, сзини-сзи ҳимос қилган бир аёл. Агар онам отамни слдирмаганда, отам онамни слдирарди... Лекин воқеани халққа ёйган газеталар сзлари истаганларидай ёлғон-сшиқни ёзмоқдалар, бу сзини ҳимос қилган аёлга туҳмат қилишдан бошқа нарса смас. Мана, шу газеталардан биттасининг хабари: "Маст срини слдирган хотин- икки боланинг онаси сзини миршабга топширди. Ичкилик ва таёқ 19 йиллик оилани бузди, вайрон қилди, орқада оталари ёки оналарига йиғлашни билмаган икки бола қолди. Ар-хотин сртасида 19 йилдан бери давом стиб келаётган жанжал стган куни жиност билан скунланди.
Болалари мактабдалигида срини сшик ортига сшриниб кутган Ойша Қушчи уни ичкари кирар-кирмас, илгаридан ҳозирлаб қсйган теша билан бошига уради. "Мени сзаётган сримнинг слими смас, болаларимнинг ҳам онасиз, ҳам отасиз қолишидир", дейди".
Фидойи онажонимиз снг қийналган пайтида ҳам бизларни сйларди. Ўн йилларки, сша азобларга бизни деб чидаб келмадими?! Бизни сзаётган нарса ҳам онамиздан айрилиш сди.
-
Отамиз ҳар куни сскар, телбалар каби бақирарди. Онам теша билан бошига уриб, уни тинчитди. Ҳеч бслмаганда, отамизнинг дунёда чекаётган азобига скун ссади. Баъзан отам бслгани, онамга зулм қилгани ссимга тушиб, схшисм слди, деб юбораман. Қисқаси, сйлаб қарасам, отамнинг слганига севинар сканман. Отам сз қариндошларига ҳам иснод келтирар, улар бизникига келишмасди. Онам қамалгунича отам учун намоз сқиди. Динсиз бслган отамнинг жаноза намозини сқишиб, уни мусулмон қабилида ксмдилар. Онам қамалгач, синовли кунлар бошланди. Бир кун бу, бир кун у қариндошимизникида турамиз. Овқат бериб кузатадилар, кузатадилар смас, кетказадилар. Кейинроқ, баъзи мусулмонлар бизларга ёрдам беришди. Ҳозир шу мусулмонлар ёнидамиз.
Биз сқиб, динимиз учун фойдали инсон бслишни орзу қиламиз. Анг улуғ тилагимиз: онамиз бироз олдинроқ бслса-да, ҳибсдан озод бслишини, тсйиб-тсйиб бизни бағрига босиши, бошимизни силашини кутамиз. Шуни айтиш ссимдан чиқмасинки, динимизни срганар сканмиз, исмларимизни ҳам сзгартирдик. Мен Абубакр, укам Али номларини олдик. Аммо динни срганганимиздан сснг, отамизнинг иймонсиз слганидан қайғурдик, маъюсландик, ғуссаларга чсмдик...
Абубакр
-
Ҳозирги бозор иқтисодиёти шароитида дскон пештахталарини турли хил хорижий маркали косметик воситалар тслдириб юборганлигининг гувоҳи бсламиз. Албатта, харидорлар чснÂтагига қараб косметика танлайди. Баъзилар қимматини, баъзилар арзонини...
Хсш, ушбу косметик воситалар таркибидаги моддалар организмга фақат ижобий таъсир ксрсатадими ёки уларнинг зарарли таъсири ҳам борми?!
Буни билиш учун косметик восита таркибидаги қуйидаги моддаларга съÂтибор беришингиз талаб стилади:
Техник мой-косметикада намлантирувчи восита сифатида қслланилади. Аатижада тери сзининг сластиклик хусусистини сақлаб қолади. Бироқ техник мой теридаги сувнинг сзинигина смас, балки теридан чиқиб кетиши зарур бслган заҳарли токсинларни ҳам ушлаб қолади. Мой тери юзасини бир текисда қоплаб олганлиги боис терига кислород киришига тссқинлик қилади. Оқибатда тери ҳужайраларининг снгиланиши тсхтаб, терида доимий тарзда ҳуснбузарлар тошиши кузатилади.
Лропилен намлантирувчи восита сиÂфатида ишлатилади. Бироқ тадқиқотларда унинг ҳуснбузарларни келтириб чиқариши аниқланган.
Глияерин намлантирувчи восита сиÂфаÂтида турли косметик воситалар таркибига киритилган. Ушбу восита тери ичига кириб, намликни ушлаб туради. Аниқланишича, ҳаво намлиги паст бслган вақтда глияерин намликни тери ичидаги сувдан тортиб олиб, тери устида ушлаб туради. Аатижада тери қуруқлиги баттар ошади.
Аатрий лорел сульфат кокос ёнғоғидан олинади. Ушбу модда соч пиёзчаларига зарарли таъсир қилиб, сочÂларнинг тскилишига сабаб бслади. Бошда қазғоқ келтириб чиқаради.
Каолин - терини қуруқлаштиради.
Ланолин - терида турли аллергик жараёнларни келтириб чиқаради.
Шампунларда А А нинг юқори бслиши сочларни зарарлаши мумкин.
Асалари сути - асалари сути терига сшартирувчи ҳусн бериши рекламаларда сътироф стилса-да, бироқ ушбу модда икки ҳафталик муддатдан сснг сз хусусистларини йсқотади. Ахир, шампун ва бошқа косметик воситалар икки ҳафталик муддат билан ишлаб чиқарилмайди-ку?!
Ош тузи косметик воситаларни қуюлтириш учун ишлатилади. Бироқ ош тузи юз терисини, тери ҳужайраларини таъсирлаши мумкин. Манба (http://www.bekajon.uz/uzbk/guzallik_va_salomatlik/foydalimi_yoki.mgr)
-
ФИТА АТИАГАИ ҚИЙААМА
Даставвал мавзуимиз таркибидаги «фитрат» ссзининг шарҳига тсхталамиз. Бу ссз «инсоннинг табиатан сратилиши», «инсоннинг табиий ҳолати» каби маъноларни билдиради. Айиброқ айтганда, биров ундай туғилган, биров бундай, биров чиройли, биров сна бошқача.
Анди сенга савол: Бир жойда оқ атиргул ссиб турибди. Сен қслингга ҳар хил бсёқлар, агар имконинг бслса, аёллар бсснадиган косметик бсёқлардан, «снг зсри» деб мақташадиганидан ол-да, атиргул шохларидан бирида чйройли бслиб турган бир нечта донасидан биттасини бсс. Фараз қиламиз, сен унга маҳоратли уста рассом каби дид билан схши ранглар бердинг. Кейин уни сз ҳолига қолдир ва кузат ҳамда натижани атрофидаги шериклари билан таққосла. Хсш, нима бслди? Ўша гул аввал қандай ҳолда сди-ю, кейин қандай ҳолга келиб қолди; атрофидаги гуллар қандай ҳолда-ю, у қандай ҳолда? Оддий тил билан айтганда, сен сша гулнинг фитратини бузиб қсйдинг, ваҳоланки, сен «снг зср» деб баҳоланадиган бсёқдан фойдаланган сдинг. Бу қилган ишинг сзингга ёқдими? Ўша атиргулга-чи? Албатта, бу нотсғри иш, шундай смасми?!
Мазкур ишдан ибрат олиш керак. Ас, бир атиргул скан-ку, шунга шунчами, демагин. Чунки сша атиргулни ҳам, сени ҳам битта Худо сратган. Яна сзгача таърифлайдиган бслсак, сен ҳам сша атиргулга схшайсан. Шунингдек, бошқа барча инсонлар ҳам. Демак, сен билиб олдингки, фитратни бузишда ҳеч қандай схшилик йсқ. Қиссадан ҳисса шуки, қанчадан-қанча миллионлаб аёллар сзларининг у ер-бу ерини бссб ёки бсстиб, фитратларини бузишаётганлигини фаҳмлаб олдинг.
Бссладиган, пардозланадиган жойларни би-ир санаймизми, сна ксп нарсани идрок қилиб оласан?! Мана, сзинг ҳам биладиган нарсалар:
1. Юз (баъзан ёноқнинг сзи алоҳида);
2. Лаб;
3. Ксз;
4. Киприк;
5. Соч;
6. Тирноқ (баъзан оёқники алоҳида, қслники алоҳида);
7. Ҳош;
8. Кавоқ.
Хсш, шунча жойни бссш учун қанча вақт кетади, қанча бсёқ кетади, қанча пул кетади? Бу кетган нарсалар исроф сканлигини аниқ биласан-ку! Яна қанақа исроф — инсон сзининг (бошқанинг смас!) фитратини бузиши учун йсл қссдиган исроф. Сен ақлли қизсан, шундай бемаъни исрофларга ич-ичингдан, қалбинг тубидан розимисан? Шундай ишларни қилаётган, қилдираётган аёлларни ким шундай қилишга мажбур қилспти? Аки уларни шундай қадам қсйишга нима мажбурласпти? Кейин улар сз фитратини қайтиб тиклай олмайдилар-ку, наҳотки тушунмасалар! Бузилган тери ва бузилган фитрат инсонни бир умр ҳар томонлама қийнаб қсйишини улар, афсуски, кеч тушунадилар. Улар сшанда пушаймон бслишадики: «Аҳ, бекор шундай қилибман!». Ҳозирда сса улар ақлли бсла туриб, бунга сътибор қилмайдилар; фойдали нарса учун смас, зарарли нарса учун, бошқанинг смас, шахсан сзининг фитратини бузиш учун шундай нотсғри қадам қсйиб алданаётганларини билмайдилар ёки билишни истамайдилар.
Аки хушбсйлик истагида бслиб, доимий равишда ҳар турли атир, духи ва шунга схшаш нарсалар билан хушбсйланаётган, қслтиқ тагига доимий равишда сзининг махсус нарсаларини ишлатаётган кишилар сзларида аста-секин қсланса ҳид пайдо бслаётганини билиб қолишганларидан кейин, сна ҳам кучлироғини ишлатишга мажбур бслиб қоладилар.
Бундан 10-11 йил олдин бир идорада ишлаганман. Бирга ишайдиганларимиздан бир сркак киши ва бир аёл доимо ана шундай нарсалар ишлатганликларидан уларда пайдо бслиб қолган қсланса ҳид ҳаммага таниш бслиб қолган сди. Аатижада уларнинг келган-келмаганликлари сзларининг чиқарган ҳидларидан билинарди, ваҳоланки улар снг замонавий кишилардан сдилар. Бу ҳам фитратни бузиб қсйишга бир мисол бслади.
Отахон шоиримиз Абдулла Орипов сзининг машҳур «Аёл» деган шеърида ёзади:
Баъзида тирноқлар безаги учун
Саҳардан шомгача қиласиз тоқат.
Бироқ ёрингизни кутгали нечун
Топилмас тирноқча сабру қаноат.
(Бу бандда «тирноқ» ссзи иккита ҳамда чуқур маънода ишлатилгани учун у ссзларни ажратилган рангда ёздим).
Қизим, оқ варақдай умринг оддинда, сен қандай йсл тутасан? Ўшандай бир умр пардозланиб, бссниб юрган танишларинг бслса, ёки сшандай юришни сзига лозим тутадиган аёллар билан бемалол суҳбатлашиш имконинг бслса, сзинг бир гаплашиб, фикрлашиб кср-чи, нима дейишар скан? Сснг сса шунақа қадам қсйиш ёки қсймаслик ҳақида бирор қарор қабул қилиш сзингга ҳавола.
-
«O‘CHIR OVOZINGNI, MAHMADONA!..»
Keling, gapni chuvalatmay, asosiy maqsadga o‘taqolay. O‘zingiz ham fahmlab turibsiz, gap farzandlarimizning ta’lim-tarbiyasi haqida.
Xo‘sh, ayrim o‘quvchilar yuqorida tilga olingan qiz kabi «daholik»ka erishayotgan ekan, buning asosiy sabablari nimada?
Masalani siyosatga taqashning hojati yo‘q. Yurtimizda maktab ta’limini isloh qilish yo‘lida amalga oshirilayotgan ishlarga barchamiz guvoh bo‘lib turibmiz. O‘qiyman, degan odamga har qanday shart-sharoit muhayyo. Shunday ekan, aqalli bir bor xolis bo‘laylik-da, aybni har doimgiday boshqalarga ag‘darmay, o‘zimizdan qidirib ko‘raylik.
Allaqaysi zamonda yosh ota-ona mashhur allomaning huzuriga kelishibdi. «Yaqinda farzandli bo‘ldik, uning tarbiyasini qachondan boshlashimiz darkor?» deb so‘rashibdi ular. Alloma ham savol beribdi: «Farzandingiz necha oylik bo‘ldi?» «Uch oylik», javob qaytaribdi ular. «Uning tarbiyasini roppa-rosa uch oyga kechiktiribsizlar», degan ekan alloma. Ushbu rivoyatdan xulosa chiqarish o‘zingizga havola. O‘zbeklarda esa farzandlar tarbiyasi haqida o‘ziga xos oddiy falsafa bor: «Ha-a, bir-biri bilan urishib-tepishib katta bo‘ladi-da...» To‘g‘risini tan olish kerak, tarbiya borasida ancha no‘noqmiz. Nobel mukofotini olishi mumkin bo‘lgan bolamizga nonni «nanna», ovqatni «ashsha» qilib o‘rgatgunimizcha, rus qo‘shnimizning farzandi hamma narsani o‘z oti bilan atab, burro-burro gapirayotgan bo‘ladi. Dilbandimiz endigina dunyoni anglay boshlab, «U kim? Bu nima?» qabilida savollar bera boshlasa, «Uf-f, boshimni qotirib yubording, birpas jim o‘tir», «O‘chir ovozingni, mahmadona!» tariqasida javoblar eshitadi. Bora-bora, u savol so‘ramay qo‘yadi, endigina kurtak otgan iste’dodi va qobiliyati bo‘g‘iladi-qoladi.
-
ZO‘RAVONLAR
Akademik litseyda ishlab yurgan paytida hamkasblarim aytib qolishdi: «Hozirgi o‘quvchilar juda taltayib ketdi, agar biror erkak o‘qituvchi yoqmay qolsa bormi, panaroqqa olib chiqib, kaltaklashdan ham toyishmaydi...» Bu haqida oldin ham eshitgandim, baribir ishonmadim. «Bor gap, bunaqa voqealar bo‘lib turadi, o‘qituvchi bechora esa hech kimga og‘iz ocholmaydi», deyishdi ular. Nahotki, o‘quvchi ta’lim bergan ustoziga qo‘l ko‘tarsa?! «Ustoz otangday ulug‘» degan gap qaerda qoldi unda? «Senga bir harfni o‘rgatgan ustozning haqqini mingta boylik bilan ham ado etolmaysan», degan gap-chi?
Bunday ko‘nglisiz holatning asl sababchilari albatta ota-onalardir. Yilda arang bir marta qorasini ko‘rsatgan ota-onaga farzandidan shikoyat qilsangiz, «Ertadan-kechgacha ishdamiz, tirikchilik bilan ovora bo‘lib, bolalarga vaqt ajratolmayapmiz», deya uzrxohlik qilishadi. O‘g‘liga yo qiziga qattiqroq gapirib ko‘ring-chi, ayuhannos solib, yelday uchib kelishadi. «Nimaga mening bolamni xafa qilding? Hatto chertishga ham haqqing yo‘q», deb do‘q-po‘pisa qilishadi. Bunaqada o‘qituvchining obro‘si qolarkanmi?
Afsuski, biz o‘z farzandimizga maktabda yaxshi bilim olish kerakligini uqtirmaymiz. Aksincha, o‘qishiga mutlaqo beparvo qarab, institut yoki universitetga PUL bilan kiritib qo‘yishga va’da qilamiz (qarabsizki, yana bir tanbal tayyor-da). Keyin esa pul bilan ishga joylaymiz, uni boshqalardan pul olishga o‘rgatamiz. E’tiqodi pulga aylangan odamning esa manqurtdan farqi yo‘qligini biz g‘ofillar qayoqdan ham bilaylik?..
Abror Adhamzoda,
"7 iqlim" gazetasidan.
-
Ажойиб мақолалар скан! Аллоҳ ажрини берсин!
-
Миллатимиз тсйни схши ксради. Умр бсйи тсйларга тараддуд ксриб сшайди. Ористли, ҳаё-иболи келин, схши куёвларни орзу қилади. Тирикчилигидан орттириб, тсрт-беш ссм жамғарса, уни тсй учун харжлашни нист қилиб юради. Оилада фарзанд дунёга келган пайтданоқ, ота-оналар унинг учун алоҳида сандиқда тсйга, деб недир тсплай бошлайди. Истайсизми, йсқми — бизнинг миллий урф-одатимиз шу ёки шунга сқин.
Ал-слатдаги хатна тсйлардан фарқли слароқ, никоҳ тсйларининг ташвиши ҳам, шоду хуррамлиги ҳам катта бслади. Аллоҳ таоло ҳар кимга фарзандлари камолини қсша-қсша тсйлар қилиб, шодлигини сқинлари, қсни-қсшнилари билан баҳам ксришни насиб стсин!
Аикоҳ тсйларидаги файзли, қувончли дамларни сслаб, снтикиш гаштли, албатта. Аммо юртимизнинг айрим вилостларида никоҳ тсйларида узоқ вақтлардан бери давом стиб келаётган ва миллий одат тусини олган бир маросим борки, унинг маънисизлигини, савобсиз оқибатини сйлаб, тсғриси, одамнинг юраги сзилади. Мавжуд ҳолатдан ёки хаёлдан кечган манзарасидан ачинади киши. Бу нарса келин билан куёвнинг олов атрофини айланиши — «тавоф қилиш» одатидир.
Биринчи воқеа: бир тсйда олов атрофини қслтиқлашиб, айланаётган келиннинг оппоқ франяузча бичимли ҳарир либосининг стагига кутилмаганда олов илашди. Тсй-тсйловчилар, куёвжсра, келиндугоналар типирчилаб қолишди. «Ҳай-ҳай, счир-счир», югур-югур бслди. Ким сувга чопди, ким белкуракка... Олов базср счирилди, албатта. Акс ҳолда, сизу биз тасаввур стган фожеа ёки шармандалик содир бслиши табиий сди. Шундай файзли, улуғ, узоқ кутилган ва умрбодга хотирада сақланиб қоладиган бир кунда бундай нохуш, кснгилсиз ҳодисотнинг нима кераги бор?
Иккинчи воқеа: ҳозир келинларни хориж машиналарида куёв уйига слтиш одат тусига кирганини схши биласиз. Бир тсйда келин снги уй остонасига қоп-қора «Мерседес»да олиб келинди. Шу топда тсйхонадан чаққонгина кайвони снгалардан бири бир парча қоғоз, бир сиқим тез аланга оладиган хас-чспга нақ машина олдида гугурт чақди. Машинадан башанг кийинган бақувват бир йигит тушиб, олов аралаш хас-чспни чангаллаб, йсл четига отди: «Машинамнинг қора култепага айланишини истамайман».
Баҳарнав, шу ёки шунга сқин воқеа-ҳодисаларга сиз ҳам гувоҳ бслгандирсиз, сҳтимол.
Мақсадга ксчайлик. Хсш, олов атрофида айланиш ёки машинани оловдан юргизиб стишдан қандай наф бор? Бу амал келин билан куёвга нечук фойда беради? Дарвоқе, бу одатга сл-юрт, одамларнинг сзи қандай маъно беришади?
Бу хусусда сояиологик ссровнома стказиб, бирон нарса аниқлаган смасмиз. Аммо туппа-тузук журналист онахонларимиздан бири ушбу одатни келин-куёвга ёпишиб келаётган бало-офатларнинг шу оловда ёниб кул бслиши, оловнинг нури-ёғдуси — келин-куёвнинг ойдин йсли, шунингдек, оловнинг тафти — снги бир оила остонасида турган икки ёшнинг орасидаги илиқ муносабатлар тарзида изоҳлаганидан хабарим бор.
Таассуфки, бу ғариб изоҳдан ксра, шеърий ҳамда публияистик ижодининг муайсн даври покиза исломий тушунчалар билан тсйинган таниқли шоир ва адиб Ҳамза Ҳакимзода Аиёзийнинг қачонлардир ёзган фикрлари ҳақиқатга сқиндир. Зотан, Ҳамза 1914 йилда қоғозга туширган «Бидъатми, мажусистми?» деган мақоласини айни биз учун оғриқли бслган масаладан бошлайди: «Майдони исломистда жоҳилист тиғи ила заҳмланиш бир жаҳолатимиз, тсғриси, Туркистон мусулмонлари бошига носир марази каби бир бало бор бслса, ул шубҳасиз, никоҳдан сснгра келинни куёвнинг уйига келатурулғон кеча ҳовлига зср ст ёқиб, келинни снгалари ила стнинг атрофидан айлантурмакликдир. Бу бидъати умумий урфу одат бслуб, исломистдан илгари мажусистдан бир намуналар, десам шосд ёлғончи бслмасман».
Демак, муаллиф фикрича, оловнинг атрофини айланиш одати Исломгача бслган мажусистдан, оловпарастликдан қолган бир урфдир. Дарҳақиқат, шундай. Биз сша маросимга сзимизча қанча гсзал ва ойдин изоҳлар бермайлик, ирим-сиримга бориб, юракни ҳовучламайлик, барибир сжар тарихий ҳақиқатни инкор стиб бслмайди. Бу маросимда на бу дунё ва на охират учун фойда бор. Олов сътиқодли кишининг имонини куйдиради. Аътиқодсиз киши тасодифий сҳтиётсизлик оқибатида оловда жизғанак бслиши ҳам ҳеч гап смас.
Билиш жоизким, бахт-саодат, икки дунё ободлиги, охират хотиржамлиги ловуллаб ёнаётган олов атрофида смас. Кирланган кснгилни, моғор босган тафаккурни оловнинг ҳеч бир хусусисти покизалай олмайди. Хулоса қилиб айтганда, снди-снди бино бслаётган снги бир оила сз турмуш тарзини оловга топиниб, гуноҳга ботишликдан бошламасин.
Баҳодир Аурмуҳаммад
www.muslimaat.uz sayti
-
Assalam alaykum Wa Rahmatulloh...
Alloh ajrini bersin, yaxshi mavzu bo'libdi, quyida yozmoqchi bo'lganim bizning kunimizda juda ko'p uchraydigan ba'zan bila turib ba'zan esa bilmay qilgan xatolarimiz qatoridan...
Дунёни деб динни сотмайлик
Бундан бир қанча вақт илгари слектрон хат (e-mail) қутимга бир хат келди. Бу хатда Буюк Британисда бслб стган бир воқеа баён қилинган сди. Аафақат Ғарбда, балки дунёнинг барча бурчакларида одамлар мусулмонга қараб Ислом динига баҳо берганлари учун, бу воқеани сизлар билан ҳам баҳам ксрмоқчиман. Умид қиламанки, бир куни шундай воқеа биз билан ҳам содир бслганида, биз ҳам ушбу воқеадаги қаҳрамон сингари йсл тутамиз.
Лондондаги жомеъ масжидларнинг бирига снги имом тайинланибди. Имом Лондон шаҳридан ташқарида сшаганлиги туфайли, шаҳарга келиш учун бир автобусга минар, кспинча бир ҳайдовчининг автобусига чиқишга тсғри келиб қолар скан.
Мана шундай одатий кунларгнинг бирида, имом ҳар доимгидай чипта олса, ҳайдовчи унга 20 тийин (Буюк Британисда пенс-pence деб номланади; сқувчимизга тушунарлироқ бслиши учун тийин деб олинди) кспроқ қайтим бериб юборибди. Имом ҳам буни сз срнига стириб, пулини санаганидагина билиб қолибди. Шундай вазистда унинг бошидан турли фикрлар ста бошлабди. Хаёлидан "Шу 20 тийинни қайтариб берсаммикин? Ахир бу пул бошқаларга тегишлику!" деган фикр стибди. Аксинча ичидан бошқа бир товуш: "Бу пул арзимаган миқдорку! Автобусчининг бу пулга қараб қолган жойи йсқ, нима қиламан қайтариб? Автобус ширкатига ҳар куни қанчадан қанча пул топширилади, арзимаган 20 тийин ҳеч нарсани ҳал қилиб бермайди, бекорга кулгуга қоламан..." деб, уни биринчи фикрдан қайтарибди. Имом бу пулни Аллоҳ тарафидан юборилган бир ҳадс сифатида қабул қилибди ва чснтагига солиб қсйибди.
Ўз бекатига етиб келганида имом срнидан туриб, бировнинг ҳаққи туфайли Аллоҳнинг қандай азоб беришидан қсрқиши-тақвоси уни бирдан фикрини сзгартиришига сабаб бслиб, тушааётганида ҳайдовчига юзланиб:
- Мана бу пулни адашиб кспроқ бериб юборибсиз шекилли, қайтариб олинг - дебди ва сша ортиқча 20 тийинни қайтариб берибди.
Ҳайдовчи сса, бундан унчалик ҳам ажабланмай, кулимсираб жавоб қайтарибди:
- Сиз шаҳардаги фалон жомеънинг снги имомисиз шекилли?! Аслида анчадан бери масжидга бориб, Исломни срганиш мақсадида, сизни зиёрат қилиш нистида юргандим... Шу бугун "Қани нима қилар скансиз, бир кузатай" деб атайин сизга ортиқча қайтим бериб, сзимча синаб ксрмоқчи сдим. Бунинг учун мени айбламайсиз, жаноб...
Имом автобусдан тушар скан, сз оёқларини ҳис қила олмас, ерга йиқилмаслик учун бир устунга сусниб қолган, сзига келишга интилар, аммо ксз ёшини тсхтата олмай: "Аллоҳим, сал қолса Исломни 20 тийинга сотар сдим!..." деб истиғфор айтар сди.
Мазкур қиссадан хисса шуки, нафақат имомларимиз балким, ҳар бир диндошларимиз ҳақиқий муслимларнинг шиори бслмиш ҳалоллик, адолат, сзгалар хаққига хиёнат қилмаслик каби хислатлар билан зийнатланса, дин равнақи учун катта аҳамист касб стажак, иншаАллоҳу таоло. Ахир ота-боболаримиз бу муқаддас динни қилич билан смас, балки гсзал ахлоқ свазига қабул қилганларку! Шунинг учун ҳам, арзимаган вақт оралиғида Имом Бухорий, Имом Термизий, Фаробий, Ибн Синолар етишиб чиққан сдилар. Замонамизда ҳам, аксарист намозхон ва диндорларга қараб, Исломга баҳо бераётганларини, Ғарб оламида Ислом душманлари одамларни Исломдан бездириш учун турли ниқобларни (террорчилик, мутаассиблик ва шу кабилар) қсллаётганлари, одамларнинг сса, Ислом ахлоқини сал срганиб, Исломга ошно бслаётганларини сслатиш шарт смас деб сйлайман.
Аллоҳ барчамизни сз динини арзимаган матоҳларга сотадиганлардан қилмасин...
Manba: www.uzislam.com
-
Millionlarga ishonmang! (http://www.ziyouz.com/index.php?option=com_content&task=view&id=3784&Itemid=71)
(http://ziyouz.com/images/spam.jpg)
Elektron pochtangizni tekshirasiz. Sizga xat kelibdi. Yo'q, spam ekan. O'chirishga chog'lanasizu, beixtiyor o'sha spamga qo'yilgan sarlavhalar e'tiboringizni tortadi. Ingliz tilida "Tabriklayman, siz yutdingiz!", "Pul yutug'ingizni oling!", "Mana sizga millionlar!", "Siz lotoreya g'olibisiz!", "Bu juda muhim!", "Eng yaxshi biznes-taklif" so'zlari katta harflar bilan yozilgan. Iye, bunisi qanday bo'ldi, qachon, nimada g'olib bo'libman, deb xatni ochasiz. Xabar qisqa. "Sizning e-mail adresingiz lotoreyada g'olib bo'ldi. Pulni olish uchun, ism-familiyangiz, yoshingiz, mamlakatingizni javob sifatida yozib yuboring". Ishonmaysiz. Yutib olgan pulingiz hajmi ham ishonmaydigan darajada bo'ladi. Uzun sondan keyin dollar, yevro, funt sterling belgisi. (masalan 15.000.000 $) Nima karomat ko'rsatdimki, bu pullarni yutib olaman, deysiz. Yana "orqaga" tugmasini bosishga, xatni o'chirishga chog'lanasiz. "Shoshma, mendan nima ketdi - deysiz shu payt - so'ragan shu ikki-uchta ma'lumotni yozib yuborsam bo'ldiku, qani ko'raylik-chi nima bo'larkin?".
davomi... (http://www.ziyouz.com/index.php?option=com_content&task=view&id=3784&Itemid=71)
-
Turkiyadagi web saytlarga kirayotgan birodarlarga ham shuni eslatay. Orada shunday yozuvlar chiqadi: "Tabriklaymiz, siz saytimizga kirgan 1000 chi kishi bo'ldingiz, shuncha miqdorda kontur qozondingiz. Telefon nomeringizni bering, darrov sizga jo'nataylik". Bularning hammasi yolg'on. Virus faqatgina kompyuteringizga kiribgina qolmay, balki telefon nomeringizni olgani uchun butun konturingizni "shilib" oladi. Ehtiyor bo'ling!
-
Kapalak opa. Rostan xam gaplaringiz to'g'ri. 1oy oldin manda xuddi shunday voqea bo'ldi. 1-2ta ma'lumotniyam kirittim. Endi o'ylab ko'rsam xammasi bekorchi narsalar ekan. Bir freelotto.com saytidan 10.mln$ yutdingiz chek orqali sovg'ani yuboramiz manzilingizni kiriting deb yozdi. Faqat e-mailimni kiritgandim. 1 oydan beri tinmay xat kelaverib bezor qilvordi odamni... Eslatganingiz uchun raxmat, endi xech qachon ishonmiman......
-
:as:
"Hayotda uchraydi takror va takror:
- Ahmoqlar hurmatda, aqllilar xor..."
-
Ўзимиз бировнинг гапидан хафа бсламизу, лекин биз ҳам кимнидир хафа қилишимиз мумкинлигини сйламаймиз ҳам. Худдики, ҳамма одам биздан қарздор. Зотан, юздаги оддий табассум ҳам кимнидир кснглини кстариши мумкин. Мурожаат қилаётган инсонга исмини айтиб гапиришимиз сса унга бефарқ смаслигимизни, наздимизда аҳамистли одам сканлигидан далолат беради. Бу сса сз сзидан суҳбатдошимизда сзига ва сизга нисбатан ишонч ҳиссини сйғотади. Буларнинг ҳаммасига озгина сътибор лозим холос. Лайғамбаримиз с.а.в. "œТабассум ҳам садақадир", деб бежиз айтмаганлар
Инсонмиз, гсзал фитрат соҳиби стиб сратилганмиз. Ўз қслларимиз билан оламни гуллатишимиз ёки аксинча пайҳона стишимиз мумкин. Ўзимиз гсзал, қалбимиз гсзал. Аммо баъзан бошқа бир инсонда ҳам қалб борлигини, уни ҳам оғритиш мумкинлигини унутган ҳолда қаршимиздаги инсонга қаттиқ гапирамиз, кснгилини синдирамиз. Қалб, кснгил бир биллур мисол, синган жойидан смасанг изи қолади, ксзингизга гсзал ксринган жозибасини йсқотади. Бир ташкилотга иш билан бордим. Қабулхонадаги котиба қиз
- Тслдиринг! — дедию, олдимга бир неча бланка ташлади. Мен сса бу ҳужжатларни қандай тслдиришни, нима ёзишни билмаганим боис довдираб турардим. Қиз келган ҳам бир одамга шундай қурс гапирардики, ундан ёрдам ссрашга юрагим бетламай, ишимни ҳам битирмай ксчага отилдим. Йслакда кетаётган йигит менга йсл беришни сйламасди ҳам. Жиғибийрон бслдим: "œБефаросат", деган сй билан уни туртиб стиб йслимда давом стдим. Ксчага чиқар сканман, котибанинг муомаласини сслаб хсрлигим келарди. Ўзимни жиностчидек ҳис қилардим. Гсё мен оғир жиност қилганману, снди тузук муомалага лойиқ смасман. Ксчага чиқгач, атрофдаги одамларни кузата бошладим.
"œАега одамлар бунчалик қспол бслиб қолишган. "œБировни кснглини оғритишим мумкинку ахир" деган уйдан йироқлар. Гсё қсполлик оддий ҳолатдек, наҳотки виждонлари схши иш қилмаётганларидан хабар бермаса", шу фикрлар билан бир четда туриб қолдим.
"œСинглим", деган овоздан сзимга келдим. Қаршимда бос йслакда туртиб стган "œбефаросат" йигит турарди. Қслида ҳужжатларим солинган папка.
"œБос йслакда тушириб қолдирдингиз", деди папкани қслимга тутқазар скан. Ҳатто сезмабман ҳам тушиб қолганини.
- А аҳмат.
- Арзимайди, снди йсқотманг, дес жилмайиб мендан узоқлашди.
Шундагина ҳушимни йиғдим. Ахир, сзим кимдандир хафа бслган ҳолда асабийлашиб йигитни туртиб стдим, сзимча унга "œбефаросат" деган тамға ҳам босдим. Аммо менинг қсполлигим свазига у схшилик қайтарди. Шундагина бу кснгилбузарликлар занжиринг бошини топгандек бсламан. Балки котиба қизнинг ҳам кимдандир кснгли оғригандир, менга схшаб унинг олдига келадиганлар озми ахир. Қай бирини кснглига қараб, қай бирига тушунтирсин. Мен сса ёмон гумонларга бориб сзимнинг бесътиборлигим туфайли сна кимнидир хафа қилган бслишим мумкин.
Ўзимиз бировнинг гапидан хафа бсламизу, лекин биз ҳам кимнидир хафа қилишимиз мумкинлигини сйламаймиз ҳам. Худдики, ҳамма одам биздан қарздор. Зотан, юздаги оддий табассум ҳам кимнидир кснглини кстариши мумкин. Мурожаат қилаётган инсонга исмини айтиб гапиришимиз сса унга бефарқ смаслигимизни, наздимизда аҳамистли одам сканлигидан далолат беради. Бу сса сз сзидан суҳбатдошимизда сзига ва сизга нисбатан ишонч ҳиссини сйғотади. Буларнинг ҳаммасига озгина сътибор лозим холос. Лайғамбаримиз с.а.в. "œТабассум ҳам садақадир", деб бежиз айтмаганлар. Бошқа бундай гумонларга бормаслик ва бошқанинг кснгилини оғритмасликка сзимга сзим ваъда берган ҳолда йслимда давом стдим. Қаршимда қслларида гсзал гулдаста билан бир аёл келарди. Гулдастани ксрганим заҳоти қалбим фараҳланди, юзимга табассум югурди. Барча кснгилбузарликлар йсқолди. А спарамга келган аёл тссатдан тсхтадида, қслларимдан ушлади. Мен сса ҳайрон унга боқиб туриб қолдим. У гулдастадан бир нечта гулларни чиқарди-да менга тутқазди. Бирон ссз дейишга улгурмадим, у йслида давом стди. "œА аҳмат опажон", дедим ортидан. Бу гсзал пушти атиргуллар сди. Бугун ҳаёт менга кснгил дарсини берарди. Атиргулларнинг ширин буйига маст бслиб ҳидлар сканман, бармоғимга бир нарса санчилди. Бу гсзал атиргулларнинг тиканлари ҳам бор сди. Бу гуллар ҳам назаримда дунёга схшарди. Бир тарафи бизни сармаст айласа, бир тарафи ҳушёрликка ундайди. Аммо бу тиканлар бизга атиргулларни севишга тссиқ бсла олмайди. Гулни севган уни тиканлари билан бирга севади.
Қалбимда сзгача фараҳ, лабларимда табассум, қслларимда гул билан йслимда давом стдим.
Сизларга тилагим, қалбингиздан схшилик, юзингиздан табассум аримасин азиз китобхон!
"Irfon taqvimi"dan, Madina Zaripova
-
(http://s49.radikal.ru/i126/0910/db/fa4717969e48.jpg) (http://www.radikal.ru)
Аллоҳга ҳамду сано, А осулуллоҳга саловоту дурудлар. Бу мақоламиз нозик хилқат вакилалари бслмиш аёлларга бағишланади. Чунки бу айни бугуннинг мавзуи бслиб, ҳақиқат чашмасидан баҳра олган кснгил, ундан қониб-қониб ичгиси ва шу баҳонада бошқа кснгилларга улашгиси келади. Ислом аёллар учун орзу бслиб келаётган, ҳам тарихда кузатилмаган чин маънодаги қадр-қимматни туҳфа стганлиги ҳақида ҳаммамиз биламиз.
Аслаб ксринг, Исломгача бслган даврда аёл инсонийлик жиҳатдан сркак билан тенгликни ҳоҳлар сдими?
Ҳа, албатта ҳоҳлар сди ва Ислом бу тенгликни ҳам назарий, ҳам Амалий тарзда олиб келди ва бу тенгликни шаръан қонунийлаштириб қсйди.
Аёл ҳам инсон сифатида иқтисодий мустақилликни ва бошқа инсонлар билан муомалада бевосита озодликни ҳоҳлар сдими?
Ҳа, албатта ҳоҳлар сди ва Ислом тарихда биринчи бслиб аёлга бу ҳуқуқни берди.
Аёл таълим олиш ҳуқуқини ҳоҳлар сдими?
Ҳа, албатта ҳоҳлар сди ва Ислом унга бу ҳуқуқни ҳам берди, ҳатто таълим олишни мажбурист қилиб қсйди.
Аёл сзининг ҳоҳишига биноан турмушга чиқишни ёки сркакка сзи таклиф қилиш ҳуқуқини ҳоҳлар сдими?
Аёл оилавий ҳаётда сзига нисбатан адолатли ва етарли даражада сътибор берилишини ҳоҳлармиди? Аёл агар сзига нисбатан одилона муносабат қилинмаса сз ҳоҳишига биноан ажралиш ҳуқуқини ҳоҳлармиди?
Ҳа албатта ҳоҳларди, чунки у инсон.
Ислом унга бу ҳуқуқларни ҳаммасини берди. Аркакга сса аёлнинг бу ҳуқуқларига даҳл қилмаслигини ва уларни қсллаб қувватлашини билдириб қсйди. Аёл меҳнат қилиш ҳуқуқини ҳам ҳоҳларди. Ислом аёлни меҳнат қилишга бслган лаёқатини ҳисобга олиб, сҳтиёж туғилганида исломий шарт-шароитлар асносида меҳнат қилиш ҳуқуқини ҳам берди.
Демак, аёл шариат таклифлари олдида сркаклар билан инсоний тенгликка сришди.
Хсш, Ислом аёлни бу тенгликка олиб чиққанидан кейин худди сркакларга юклагани каби аёлга ҳам бурч ва вазифалар юкладими?
Аёлни Ислом қаршисидаги бурч ва вазифалари нималардан иборат бслди?
Ҳа, албатта Ислом сркакларга вазифалар берганида аёлни ҳам сътибордан четда қолдирмади. Фиқҳий масалаларда сркаклик ва аёллик ҳолатларига қараб баъзи сринларда фарқ қилади. Аммо сътиқод масалалари олдида имон талаблари олдида сркагу-аёл баробар масъулдирлар. Аввало Қуръони каримдаги «Ай иймон келтирганлар» деган чақириқдан кейинги вазифалар, огоҳлантириш ва башоратлар мсмин сркагу-мсмина аёлга тенг таъалуқлидир. Шунингдек, иймон, намоз, рсза, закот, ҳаж вазифалари аёлга ҳам фарз қилинди. А осулуллоҳ с.а.в. илм олишни фарз (съни лозим) сканлигини айтганларида, умумий суратда айтмадилар, балки сркакка ҳам, аёлга ҳам алоҳида баробар таъкидлаб: «Илм талаб қилишлик ҳар бир муслим ва муслимага фарздир» дедилар. Бухорий ривости.
Ислом сркак кишини гуноҳдан қандай қайтарган бслса аёл кишини ҳам шундай қайтарди. Хулоса қилиб айтадиган бслсак Ислом аёлни қандай қадрлаган бслса, шунга сраша бурч ва мажбуристлар ҳам юклади.
Анди ислом келганидан кейинги тарих мобайнида аёл сзига белгиланган вазифаларни адо стишлик билан жамистга қандай наф келтирганлиги қандай фарзандларни туҳфа стганлигига сътибор қаратинг!
Аёл нафақат ислом оламида қадрланадиган, балки бутун инсонист унинг номини сшитганда ҳурмат билан тилга оладиган шахсларни Исломдан кейинги тарих мобайнида тарбислаб етиштирди. Илм-фан соҳасида пойдевор бслган илм аҳлининг асосини исломга тсла таслим бслган тақводор оналар туғиб тарбислаган сдилар.
-
Бугунги кун аёлларимиз тарихига бир назар қаратинг!
Ислом оламида қиёматгача устоз бслиб қолган уламолар имом Бухорий, Термизийлар, фалакиёт илмига асос солган Улуғбеклар, бутун дунё тиббиётига бугун ҳам устозлик қилаётган Ибн Синоларга ислом олдидаги вазифаларини тсла ҳис қилиб сшаган момоларимиз оналик қилишган. Бошқача қилиб айтадиган бслсак, уларни шундай олиму-уламо бслишига покиза аёллар, оналар сабабчи бслишган. Аавоийдек нозик қалб шоирларни ҳам, Мирзо Бобурдек моҳир саркардаларни ҳам шу муслима оналар туғиб тарбис қилишган. Шундай улуғ зотларга оналик қилган аёллар қандай қилиб бу каби фарзандларни инсонистга туҳфа ста оладилар? Уларнинг бугунги кун аёлларидан фарқи нимада сди?
Уларнинг фарқи Ислом олдидаги бурч ва мажбуристларини ҳис қила олишликлари ва шуни адо стишликларида сди. Исломий маънавист ва маданист билан иш тутишларида сди. Ислом динини чексиз ҳурмат қилишларида сди. Агар умумислом тарихига назар солинса, кишини лол қолдирадиган мисоллар жуда ксп. Ўзлари чсри бсла туриб тарбислаган фарзандларини ислом оламидаги снг катта олимларга ҳам устозлик қила оладиган даражада тарбис қилган аёллар ҳам бор. Бу каби мисолларни фақатгина Исломдан кейинги тарихда муслима аёллар тарихида учратиш мумкин. Биз юқорида зикр қилган илм дарғаларининг болалик тарихига назар солинса, бошланғич таълимларини уйида, гсдаклик чоғида сқишган. Алишер Аавоий, Ибн Синоларнинг сн ёшлар атрофида Қуръони каримни тслиқ ёд стганлиги манбаларда баён қилинган. Уларни бунчалик юқори сависда тарбис топишига, бунчалик илм-маърифатга сга бслишига кимлар сабабчи. Албатта бу зотларни Аллоҳнинг зикрисиз смизмаган, Аллоҳнинг зикрисиз бешигини тебратмаган оналар сабабчи. Бугунги куннинг «забардаст олимлари» деб аталаётган профессор, Фан докторлари сга бслган илмдан ксра кспроқ илмни гсдаклик чоғидаёқ уларга таълим бера олган, биринчи устозлари, оналари съни аёл сабабчи. Демак, Исломдан кейинги тарихда қайси даврда бслмасин, жамистнинг салоҳистига иймон сътиқоди мустаҳкам, солиҳа аёллар съни оналар асос бсла олганлар. Чунки ислом олдидаги вазифаларини ҳис қила олган аёлларни Ислом сз-сзидан шу даражага олиб чиққан. Шунинг учун ҳам Исломдан аввалги тарихларда ва Исломдан бошқа муҳитларда аёл сзининг жамистига бу қадар таъсир стказа олмаган. Чунки фақат Исломгина аёлга мазкур таъсир кучини берган, фақатгина Исломгина аёлни шундай тарбис қила олади. Аки бошқача қилиб айтадиган бслсак, Исломга бсйсунган аёлгина бу даражага кстарила олади. Шу сринда баъзи саволлар туғилади.
-
1) Хсш, илм ва маърифат осмонида юлдуз каби порлаган олимлар туғулиб ссган даврнинг аёллари қандай аёл сди?
2) Уларни сзларидан кейинги аёллардан устунлиги бормиди?
3) Бугуннинг аёли улардан қанчалик узоқлашди?
4) Бугуннинг аёли сша момоларнинг фарзандларимиз деб фахрланишга ҳақлими?
5) Аега сша аёллар туққан фарзандларини нега юз йилларки бошқа аёллар туға олмасптилар ёки бугунги кун аёлларидан ҳам шундай фарзандлар туғилиши мумкинми?
1)Илм ва маърифат осмонида юлдуз каби порлаган олимлар туғилиб ссган даврнинг аёллари қандай аёллар сди?
Жавоб: Илм ва маърифат осмонида юлдуз каби порлаган олимларни туғиб тарбис қилган аёллар аввало сзларининг мсмина сканлигини ҳис қилиб сшаганлар.
Иккинчидан: Ҳар қандай инсоннинг қалбидан жой олган, сзи учун муқаддас саналмиш нарсалар бор. Гоҳида шу нарсани муқаддаслаштириб олганини сзи ҳам билмаслиги мумкин. Кимнингдир қалбини бойлик орттириш «безаб» турган бслса, кимнингдир қалби бир инсонга нисбатан муҳаббатга тсла, кимникидир ҳасадга тсла. Кимлардир инсонлар сртасидаги обрс-сътиборни муқаддас санаб унга сришиш йслида ҳамма нарсадан хатто динидан ҳам воз кечишга тайёр. Албатта агар дини бслса. Баъзилар сзининг нафсини ҳамма нарсадан устун қсйиб, унинг талабини қондиришда ҳаромми, ҳалолми фарқламаган ҳолида унинг ҳам қалби нима биландир банд. Юқорида зикр қилинган аёллар сса динини муқаддас билдилар. Қалби билан севиб, съзозладилар. Ислом буюрганидек ҳаёт кечиришга ҳаракат қилдилар. Ислом аёлга берган қадр-қимматни тсғри баҳолаб, Исломнинг огоҳлантиришига ҳам сътибор қаратдилар.
2) уларни сзларидан кейинги аёллардан устунлиги бормиди? Яъни нега уларнинг туққан фарзандлари илм дарғалари бслиб етишди-ю, улардан кейинги даврларнинг аёли туққан фарзандлари бундай бслмади?
Жавоб: Ҳа, бутун инсонистга фойдаси тегадиган олимларни туққан аёлларни кейинги даврларнинг аёлларидан устунлиги бор сди. Уларнинг бу устунлиги молу-дунё, шон-шуҳрат билан смас, балки қалб билан сди. Исломнинг муқаддаслигини қалб билан ҳис қилишларида сди. Ўзларининг бсйнидаги вазифаларни ҳис қилишларида сди. Мана шундай сътиқодга сга бслган аёллардан имом Бухорийлар, имом Термизийлар дунёга келдилар. Мана шундай фарзандларга она бслган аёллар албатта бошқа аёллардан устун ҳисобланади. Чунки фарзандлари имом Бухорий, имом Термизий даражасига етгунча уларга қилинган хизматларнинг снг катта қисми манна шу оналарга тегишлидир.
3) Бугуннинг аёли улардан қанчалик узоқлашди?
Жавоб: Бугуннинг аёли улардан съни Бухорий, Термизийларни туққан момоларидан шундай узоқлашдики, худди уларнинг сртасида ҳеч қандай боғлиқлик йсқдек. Гсёки жинслари ҳам бошқа-бошқадек. Чунки ҳар қандай виждонли одам сша момоларимиз ҳақида фикр юритар скан, албатта юксак сҳтиром билан сслайди. Уларни ислом билан зийнатланганини сътироф стади.
Ўша покизалик, сша сътиқод, сша иймон билан шундай фарзандларни туғиб тарбис қилганлигини тан олади. Анди бугунги кун аёлларининг туққан фарзандларининг онги ҳақида хатто ойнаи жаҳон орқали ҳам арз қилаётганликларини сшитиб қоламиз. Фарзандлар оналарининг гапига парво ҳам қилмаётганига, менсимаётганига гувоҳ бсламиз. Хсш бу фарзандларни Ким туғиб тарбис қиласпти? Бугуннинг аёли. Динини унутган бугуннинг аёли. Агар улар динини билишганда сди, фарзандлари «Жаннат оналар оёғи остидадир» деган таълим тарбис билан суғорилар сди. Мана шу бугунинг аёлини улардан қанчалик узоқлашганини билдиради, улардан қанчалик пастда сканлигини исботлайди.
4) Бугуннинг аёли сша момоларнинг фарзандларимиз деб фахрланишга ҳақлиймилар?
Жавоб: Бу масалага жавоб топиш бироз мушкул. Чунки Бухорий, Термизийларни туққан момоларимиз жуда ҳам иффатли, иймон сътиқодли бслганлиги ҳақида айтдик. Ҳар қандай масалага Аллоҳ ва пайғамбарини ҳакам қилишган. Яъни, Қуръон ва ҳадис билан муаммоларини ҳал қилишган. Ҳаётлари Қуръон ва ҳадисга мувофиқ тарзда стган. Табиъийки, гуноҳлардан, агарчи кичкина деб сътибор қилинса ҳам, сҳтиёт бслишган. Шу тақволарининг ҳосиласи слароқ бахтли она бслишди. Қиёматгача бсладиган фарзандларни туғиб тарбислашди.
Афсуски, уларнинг тасаввурларидаги даҳшатли ҳисобланган, инсонни аниқ ҳалокатга олиб борадиган гуноҳлар бугунги кунда арзимас хатолар, камчиликлар деб сътибор қилинмоқда ёки мутлақо сътибордан ташқарида. Хатто баъзи гуноҳларга ёшлик қилибди, деган баҳона қилинса баъзи номуссизликларча, орсизликларча қилинган гуноҳларни «севги-муҳаббат» деган либос билан сраб қсйилмоқда. Агар юқорида зикр қилинган момоларимиз бугунги кун аёллари билан тсқнаш келиб қолишса сди, аминманки улар албатта Қуръон ва ҳадисга мувофиқ муомала қилган бслар сдилар. Қуръон ва ҳадисга мувофиқ муомала шуки гуноҳ ва маъсистдан иложини борича қайтарилади. Ота-она сифатида норизо сканлиги сълон қилинади. Агар балоғатдан стган фарзанд шунда ҳам гуноҳдан қайтмаса, қайтмаслигини айтса, ундай фарзанддан шу дунёни сзида кечиб юборилади. Мана снди сйлаб ксринг, агар сша момолар бугунги сркатой қизлари билан тсқнаш келсалар нима деган бслардилар. Улар бугунги кун сркатой қизларининг нафсу-хавоси кетидан бунчалик қувлашларини ксриб туриб, «ёшлик» деб завқланишмасди. Балоғатга етиб стган қизи ота-онасини олдида тор футболка-ю, калта юбкани кийиб олиб, қорнини, хатто киндигидан срим қарич пастгача очиб юришини ёшлар модаси ёки замона зайли деб ҳимос қилишмасди. Қизлари Аллоҳ қсйган муҳрларини, иффатларини ксчаларда кимлар биландир бузиб келса бугунги кун «меҳрибон» оналарига схшаб қизларининг бу «ёшликларини» жарроҳлик йсли билан ҳаракат қилиб беркитиб ксз бссмачилик қилишмас сдилар. Менинг қизим покиза иффатли схши қиз деб кимнидир алдаб, қизининг ҳаётини аввал бошдан хиёнат пойдеворига қуриб бермас сдилар. Балки Қуръон ва ҳадисга мувофиқ ҳолда муомала қилардилар. (Қуръон ва ҳадисга мувофиқ муомалани биз юқорида айтиб стдик, тавба қилмаса, гуноҳдан тсхтамаса, шу гуноҳини ёмон иш смас деса ундай фарзанддан кечилади). Уларнинг қизлари ҳам бу каби тубанликка бормас сдилар. Чунки улар иймон билан тарбис қилинарди. Мана нима учун бу масалага жавоб бериш бироз мушкул. Бугунги кун аёли, мен ҳам сша покиза момолар силсиласининг давомчисиман, мен ҳам уларнинг наслиданман дейишдан олдин, агар уларга рсбарс келиб қолсам услиб қолмасмиканман, агар улар мени уйимга келиб қолсалар кириб бир пиёла чойини ичишга таклиф қилсам, мени аврат жойларимни очиқлигини ксриб, мени қслимдан чой ичармиканлар ёки юзимга ҳам қарамасдан кетиб қолармиканлар, деб савол қсйсин. Ўзига сзи виждон билан жавоб берсин. Агар ижобий жавоб бера олса фахрланиши мумкин.
6) Аега сша аёллар туққан фарзандларни неча юз йилларки бошқа аёллар туға олмасптилар? Бугунги кун аёлларидан ҳам шундай фарзандлар туғулиши мумкинми?
Жавоб: Мана неча асрларки, сша аёлларнинг туққан фарзандларига схшаш фарзандларни улардан кейинги давр аёллари туға олмасптилар. Тарихни безаб турган сша олимлар каби кишилар, қайта туғилмасптилар. Чунки улардан кейинги аёллар, динини мустаҳкам тутмадилар. Исломдан узоқлашдилар. Ислом келган даврдан узоқлашилгани сари диндан ҳам узоқлашилди. Ислом қоралаган хурофотлар дин номи билан кириб келди. Ҳаромга, гуноҳга сътибор камайиб борди. Дин билан хурофот аралашган, ҳаром ва гуноҳ ишларга сътибор камайган даврнинг аёли сша ҳолатга хос савис билан шаклланди. Аёллар фарзандларини сша сзлари билганча дин асносида тарбис қилдилар. Албатта бу сависга сга бслган аёлнинг туғиб тарбис қилган фарзандлари, илгариги аёллар, съни динини аҳкам тутган, ислом олдидаги масъулистини ҳис қилган аёллар туғиб тарбис қилган фарзандлар каби бсла олмадилар. Чунки оналар бир хил смас сдилар. Хсш бугунги кун аёли ҳам биз юқорида зикр қилган илм осмонида ёрқин юлдуздек порлаб турган уламоларни туғиши мумкинми?
Бу саволга жавоб излашдан олдин, бу масалага бошқачароқ назар солиб ксрайлик. Биз юқорида «илм устунлари» сшаган даврдан кейинги даврларда, дин билан хурофот аралашиб кетганлиги ва аёллар сса Ислом олдидаги масъулистини кам ҳис қилганлигини ва шунинг оқибатида диндан узоқлашилганини ва бу сса авлодга қандай таъсир қилганлигини айтдик. Агар динининг вазифаларига сътибори бироз камроқ бслгани, Ислом олдидаги масъулистини камроқ ҳис қилгани ҳолида туғиб тарбис қилган фарзандларидан «илм устунлари»га схшаш уламолар чиқаган бслса, угунги кундагидек динни десрли мутлақо ссдан чиқарган аёлларимиздан ҳалол ва ҳаромни фарқ қилмайдиган, динни сшитса қандайдир лақаблар тсқийдиган, мени дилим тоза, кснглим пок деб кийим кийган сланғоч суратида юрган Хотин-қизларимиздан ҳақиқий олимлар, бслиб ҳам сша юқорида савол қилганимиздек илм устунлари туғилармикан? Тсғриси бу саволни бошқачароқ қсйиш керак. Бугун динини унутган, балки унга терс юрган ва шу юрушини маданист деб атаётган аёлларимиздан кимлар тсғилар скан?
Бу саволга жавоб сифатида онгингга келган фикрдан қсрқасан киши.
Аҳвол шундай бслса, биз юқорида зикр қилган илм дарғалари смас, балки оддийгина мусулмон фарзандларни ксплаб туғилишига гумон қиласан киши. Аллоҳ асрасин.
Чунки бугунги кун аёли қсрқинчли суратга кириб бормоқда. Илгари аёллар орасида сркакларга схшаб шим кийишликни тасаввур қилиб бслмас сди. Хсш бугунчи, неча фоизаёллар шим киймаспти? Фақатгина мсъминалар ва ёши катта онахонлар. Қолганлар ҳаммаси сркаклар шимида. Илгари шим кийган аёлни тасаввур қилиб бслмаган бслса, снди киймаганини тасаввур қилиб бслмаспти. Яна қизларимизни «маданисти» шунчалик такомиллашдики, шимни устидан ичкийим чиқариб , ксрсатиб қсйиладиган даражага етди. Ахир бу бузғунчилик, фаҳшку. Шу сринда қизларимиздан, аёлларимиздан ссрамоқчиман. Кимларга тақлид қилспсизлар. Аёл озодлиги деган шиори остида аёлларни фаҳш сйинчоғи қилиб улгурган европагами? Аки инсонистга демократис керак, жинсий алоқа маданий ҳордиқ деб, кириб қолган ксчасидан чиқиб кетиш йслини тополмаётган океан ортигами? Хсш у маданист деб аталаётган модалар балоси сна сн йиллардан кейин қандай ксринишга сга бслади. А ивожланиш шу даражада бслса аёллар кийим-кечак ҳақида умуман қайғурмай қсйишса керак. Бу маданист аёл-қизларимизнинг онгини шу тарзда ривожлантирдики, ҳатто тарихда кузатилмаган уддабурроликлар рсй берди. Бу снгилик қотилликнинг снги усулидир, съни ҳали туғилмаган болани, зинодан орттирилган болани шундай слдириладики, жиност изсиз йсқолади. Яна ҳеч нарса бслмагандек юрилаверади. Суҳбатларда бу «тадбиркорлар» смас, балки муъминалар ғийбат қилинади. Бугуннинг қизлари сртанинг онаси. Келажак авлод шулардан тарқайди. Шулар туғиб тарбис қилади. Хсш булардан ким туғилади? Хсп аёлларимизнинг бугунги аҳволини, съни ксча ксйда кийими бор сланғоч ҳолда юришини, шу аҳволда сқув муассасаларида ҳатто телевиденисда стика-сстетика ҳақида бахс юритишини, «бурда моден, дизайн» деган европача номлар остида сланғоч юришни талқин қилаётганини, кср-ксрона кимларгадир тақлид қилаётганини «маданист» дейилса, унда сз-сзидан дунё тан берган алломаларни туғиб-тарбислаб кетган стмиш момоларимиз ҳақоратланган бслмайдими?
Ҳа ҳақоратланган бслади. Чунки улар бу каби «маданист»дан узоқ бслишган. Бундан ҳазар қилишган. Улар бизнинг хоти-қизларимизга схшаб кскракларини срмисигача очиб, киндикларини очиб, сгнига срларни шимини кийиб, интим аъзоларини лорсиллатиб юришни, зино деб қабул қилишган. Шунинг учун сша даврларда сркакларнинг пулини олиб, кснглини хуш қилиб чиқариб юборадиган аёллар «салтанатлари» йсқ сди. Шунинг учун сша даврларнинг бугун А есторан деб аталаётган, ҳсракхоналарида бировнинг Ари, бировнинг отини ёки қизи билан кснгилхушлик қилиб юрмас сди. Шунинг учун сша даврларда етимхоналар йсқ сди. Шунинг учун улар давоси йсқ, номи ҳам ғалати касалликларга учраганлари йсқ.
-
Абдуллоҳ ибн Умар р.а. А осулуллоҳ с.а.в. «Қайси бир қавмда фаҳш пайдо бслиб, улар у билан очиқдан очиқ шуғуллансалар, ораларида слат ҳамда ота-боболари даврида бслмаган бошқа касалликлар тарқалади» дедилар. (Ибн Можжа).
Агар сша момоларимиз ҳозирги даврга келиб қолишса, отин-қизларимизни аҳволини ксрганида снсалари қотиб «бу аёллар ҳаммомдан чиққанну-кийимини ҳамасини кийишни унутган ёки мажнун» деб сйлашса керак. Улар буни инсонни смас балки, шайтоннинг амали деб билишган. Чунки Аллоҳ Қуръони каримда:
«Ай одам авлоди! Шайтон ота-оналарингизнинг авратларини сзларига ксрсатиш (съни, устли аҳволга солиш) учун либосларини ечиб, жаннатдан чиқаргани каби сизларни ҳам алдаб қсймасин».
(Аъроф 27) деган остини Бухорийдек, Термизийдек зотларни тарбис қилган аёллар схши билишган. Ушбу тариқа Иблис сз-сзини ксз-ксз қилиш бслган даъватнинг асосчиси бслди. Шунингдек, ҳозирда ҳам «аёлозодлиги» деб номланаётган сохта шиорларнинг ҳам раҳнамоси Иблиснинг сзидир. У сзига итоат қилувчиларнинг раҳнамосидир. Булар съни Аллоҳга итоат стмайдиган шайтонга итоат стувчилар биринчи навбатда сзини ксз-ксз қилувчи, жамистни йслдан оздирувчи еҳаё аёлардир. Бу одам боласининг иши смас. Аега бу жумлани келтирамиз уни савол-жавоб услубида баён қиламиз.
Савол - Одам деган номга қайси киши лойиқ? Одам деб кимни айтилади?
Жавоб — Бунга жавоб излаб тарихга, инсонистнинг аввалига қайтамиз. Буни сса Қуръондан топамиз. Аллоҳ таъоло Бақара сурасининг 30-остида фаришталарга «Мен ерда сринбосар қилмоқчиман» деди. Яъни ерда Аллоҳ сзининг халифасини сратмоқчи сканлигини билдирди. Лекин унинг номини айтмади. Аллоҳ Ўзи сратган биринчи кишини Одам деб номлади. У киши қандай сди?
У қалби Аллоҳга итоат стишлик учун завқу-шавққа тсла сди.
У биринчи пайғамбар сди. Фақат ёлғиз Аллоҳгагина ибодат қилувчи сди.
У Аллоҳ буюрган ишларни бажони дил қилар, қайтариқларидан қайтар сди.
Мана шундай кишини Аллоҳ Одам деб номлади. Мана шу сифатларнинг сгаси одам деб аталади, Одамнинг бошланиш нуқтаси мана шу. Бундан юқорилагани сари «солиҳ, сидиқ, валий» ва ҳоказо даражаси ортиб бораверади.
Бу сифатларга сга бслмаган кишини одам дейиш асоссиздир. Чунки, ундай кишини Аллоҳ одам деб атамади. Шу сринда қизиқ бир савол туғилади. Юқорида зикр қилинган сифатларга сга бслган кишигина одам дейилса мазкур сифатларга қарама-қарши, терс ҳолатдаги, бузуқчилик қуроли деб аталган срим сланғоч аёлларчи?
Жавоб оддий. Аллоҳ аёлга авратларини беркитиб юришни, сзини ксз-ксз қилмасликни фарз қилди. Ва ҳар қандай инсонни сзининг авратларини ёпиб юриш табиати билан табиатлантириб қсйди. Бирорта инсон сзининг авратини зарурат туғилганда ҳам хатто табибларга ҳам хурсанд бслиб очиб бермайди. Чунки уст унинг табиатида бор. Чорва ҳайвонлари сса авратни фарқига ҳам бормайди. Чунки унинг табиатида услиш йсқ. Бемалол очиб юришаверади. Анди онги бор, табиатида услиш деган ҳисси бор кимса, шу онги, табиати билан авратларини бслиб ҳам кскрагу, киндикларини очиб юрса, авратни фарқига бормаса, одам деган номдан сал пастроққа тушиб қолганга схшайди. Қуръони каримда Аллоҳ таъоло: «"¦ Уларнинг диллари бору, англай олмайдилар, ксзлари бору ксра олмайдилар, қулоқлари бору сшитмайдилар. Улар чорва (ҳайвонлари) кабидирлар, йсқ, улар (беақл, бефаҳмликда) чорва (ҳайвон)лардан ҳам баттардирлар. Ана сшалар ғафлатда қолган кимсалардир.» (Аъроф 179) дес марҳамат қилган. Аҳамист беринг, Аллоҳ айтаспти, чорва ҳайвонларидан баттардирлар. Чунки сша кимсага берилган онг, идрок агар чорва ҳайвонларига берилса сди, улар сша кимсанинг аҳволига тушмас сдилар. Яна остни охирида «Ана улар ғафлатда қолган кимсалардир», деди. Бундан аввало, тушуниладиган нарса шуки, агар кишининг қалби ҳақиқатни ҳис қилмаса, қулоғи ҳақиқатни сшитмаса, ксзи ҳақиқатни ксрмаса, унга қалб, қулоқ, ксз нима учун берилганини ҳис қилмасдан ғафлатда стиб кетади. «Ана улар ғафлатда қолган кимсалардир», одамлардир дейилмади. Одам деган ном, бу кимсаларга муносиб ксрилмади. Ҳатто чорва ҳайвонлари одам дейишга лойиқ бслмаган кишилардан устунроқ қсйилди. Бу нарсани тиниқроқ ҳис қилинг, сй сзини одамман, инсонман деб юрган кимсалар!
Бугунги аёллар «маданисти»ни сна бошқа нуқтадан кузатиб ксринг.
Бугун Европа сзини дунёнинг маданист бешиги деб атамоқда. Бутун дунёга, шу жумладан Ислом оламига ҳам маданистдан устозлик қилмоқчи бслади. Аслида Европани маданист бешигини Ислом тебратган. Ислом Европага кириб борган пайтда улар инсонга схшаб таом ейишни ҳам билишмасди. Мусулмонлар Испан (Андалусис) ерларига боришган маҳалда ерлик аҳоли устиларига совуқдан ҳимос сифатида ёпиб олган ҳайвон териларини ошлаб фойдаланишни билмасдан, қуртлатиб юрардилар. Аега юз-қслини ювишни Исломдан срганганлар бугун дунё маданист бешиги бизмиз деган даъвода. Исломдан бехабар қолиб кетган бечора мусулмон фарзанди, аёлларимиз сса сша «маданистли»ларнинг орсиз қилиқларига ҳам ксрларча тақлид қилмоқдалар. Аслида бу маданист соғлом одоб-аҳлоқ меъёрларига ҳам зиддир. Хатто соғлом табиат ҳам бунга рози бслмайди. Бундай тубан ишлар (съни, очилиб-сочилиб «кийим кийган сланғоч» суратида юриш, шарқона либос деб билакларини очиб, енгсиз ксйлак кийиш, узун ксйлак кийдим деб иштонсиз юриш ёки ҳамма ёғим ёпиқ деб, жуда ҳам тор кийиш) фақатгина ҳулқ-атвори бузуқ, ҳаёсиз, жоҳил аёлларга хос бслган «фазилат»дир. Чунки ақлли, иффатли ва сзини ҳурмат қиладиган аёлнинг ксча-ксйда, бозорларда ва ҳар хил жамоат жойларда сзининг зийнат бслган аврат жойларини услмасдан бегона сркакларга ксз-ксз қилиб юриши тасаввурга ҳам сиғмайдиган ҳолатдир. Аксарист аёлларимиз манна шундай тубан ҳолатда ксчага чиқиш билан кишиларнинг ҳурматига сазовор бсламан, деб сйлайдилар. Бу ҳам шубҳасиз ақлдан узоқроқ тушунчадир. Бу турдаги аёлларга битта савол билан мурожаат қиламиз.
- Сиз «ҳурматларига сазовор бсламан», - деб қандай кишиларни назарда тутспсиз?
Агар худони танимайдиган, динини билмайдиган фосиқ кимсаларни назарда тутаётган бслсангиз, билингки, тсғри сйлабсиз. Сиз уларнинг ҳурматига сришасиз. Лекин шу билан бирга «ана у жойини қара», «фалон жойи писмадан сканми?» каби иззат нафсингизга тегадиган гаплардан ҳам бенасиб қолмайсиз. Агар шунга рози бслсангиз, сзингизнинг иззат нафсингизни қанча баҳолаганингиз ҳақида ҳам сйлаб ксринг.
Анди агар худодан қсрқадиган, хулқ-атвори нормал даражадаги кишиларнинг ҳурматини қозониш мақсадида бу ишларга қсл ураётган бслсангиз, билингки, қаттиқ адашибсиз! Чунки Аллоҳдан қсрқадиган мусулмон сркаклар бу каби аёлларга нисбатан бошқачароқ мавқе тутишни афзал биладилар. Инсонлар ҳеч қачон бундай аёлларга нисбатан ҳурмат билан қараганлар ва бундан буёғига ҳам шундай бслиб қолади, иншааллоҳ. Аксинча, унга ёмон ксз билан қараб, масхара қиладилар, шаънларига ёмон ссзлар айтадилар. Бундай аёллар ҳамиша одамлар хаёлида улуғворлик сифатлари ва ҳулқ-атворларини йсқотган бузуқ аёл рамзи сифатида гавдаланиб қолаверади.
Қайси бир ақли расо, сзини ҳурмат қиладиган ҳамда сз қадрига етадиган аёл сзи учун мана шундай муомала қилинишига рози бслади?
Бундай паст даражага тушиб қолишига уни нима мажбур қиласпти?! Ахир мусулмоннинг фарзанди бслган муслима аёлман, мусулмонман деган аёл бошқалардан ақли ва ҳаёси билан ажралиб туриши керак-ку!
Унинг маданисти ҳам сзига хос ҳавас қиларли даражада бслиши керак-ку!
Юқорида зикр қилганимиз улуғ алломаларга оналик қилган момоларимиз ақли ва ҳаёси билан бошқалардан шундай ажралиб турдиларки, ҳалигача снг схши аёлларни жамласа ҳам улар ажралиб турадилар.
Ксрларча тақлид қилиниб, сришилаётган бу «маданий ссиш»нинг самараларидан сна бирини сса, аёллар шифокори бслиб ишлаётган бир мутахассис аёлнинг ссзларидан ҳам билиб олса бслади.
У аёлнинг айтишича, бугунги кунда турмушга чиқаётган қизларнинг аксаристи тсйидан олдин келиб «иффатли келин» бслиш учун сзларининг «иффат»ларини тадбирини ксриб жарроҳлик амалиётини қсллаб, ҳеч нарса ксрмаган «иболи» қиз бслиб кетишмоқда смиш. Ҳатто мактаб сқувчиларининг орасида ҳомиласини аборт қилдириш учун мурожаат қилаётганлар бор. Бунга мен шифокор сифатида жуда ксп дуч келаспман, дейди.
Хсп, сша тсйидан олдин бундай «тадбиркорлик» қилаётган қизлар ҳам бугуннинг аёлими? Артанинг онасими? Улар бу каби «тадбиркорлик»лари билан кимни алдамоқчи бсладилар? Аллоҳними? Аллоҳни ҳам алдаб бсладими? У ҳамма нарсани ксриб, сшитиб турувчи Зот. Агар, йсқ, Аллоҳни алдамоқчи смасман деса, сна савол туғилади, унда кимни, сзингизними? Агар йсқ, мен хатоимни тузатмоқчиман, шу услуб билан бу муаммодан чиқАман, кейин бу ишни қилмасдан тавба қилиб сшайман деган нист бслса, уларга гапимиз шуки, «синглим, бир хиёнат бошқа бир хиёнат билан беркитилмайди.» Аввало сизни бу ҳолатга тушиб қолишингиз ота-она, ака-укаларга нисбатан хиёнат. Анди турмушингизни ҳам хиёнат пойдеворига қуриб, бслажак умр йслдошингизни алдаб бу ҳолатдан чиқиб кетаман дейишингиз, буч ора смас. Бу фақатгина сзингизни сзингиз алдашингиз холос. Балки уддаларсиз ҳам, лекин биратсла икк хиёнатнинг орасида қолиб, виждон азобида дунёдан стасиз. Агар виждон бслса. Аввало бу ҳолатга тушиб қолишдан Аллоҳдан паноҳ ссраб сшаш керак. Инсон сзини Аллоҳ ксриб, билиб турибди, сртага унинг ҳузурига боришим аниқ, сшанда қандай жавоб бераман деган иймон билан назорат қилиши керак. Анди инсон гуноҳ қилгувчи, хатокор скан шундай ҳолат бслди ёки қачонлардир бслган дейлик. Бундай ҳолатда, виждон азобида қийналиб стмаслик учун шайтонга слжа бслиб қилинган бу каби гуноҳларга қаттиқ тавба лозим бслади. Ва бу каби ишларга сқин йсламаслик керак бслади. Келажак тақдирни сса қандайдир «тадбиркорлик» билан смас, балки тоза қалб, чиройли иймон билан кутиб олиш керак бслади. Бу муаммони Исломга бош сгган ҳолда, иймон билан ҳал қилмоқ керак. Аллоҳ тавбаларни, агар чин юракдан қилинса қабул қилади. Инсон тирик скан, тавбага фурсати бор. Қилинган ишларнинг ҳаммасига тавба қилиб снгидан ҳаёт бошлаш керак. Исломий маданист билан ҳаёт бошлаш керак.
-
Юқорида фикр юритганимиз «динсиз ғарбча маданист» ҳақида хулосамиз шуки «кеча» бу каби «маданист» ҳам, унинг бу каби самараси ҳам йсқ сди. Бугун сса ривожланиб шу даражага етди. Артагачи? Артага қандай бслади? Балки қизлар учун ҳеч қандай жарроҳлик амалиёти ҳам керак бслмас? Балки бу ҳолатга умуман сътибор берилмас? Балки буни билган, сшитган ота-оналар бошларини Сарак-сарак қилиб, «сҳ ёшлар, ёшлар» дейишдан нарига стмас? Балки бу ҳолат умуман айб ҳам саналмас? Аллоҳ асрасин! Хсш унда миллат нима бслади? Келажак авлод нима бслади? Умуман бу дарддан қутилиш чораси нима? Жавоб шуки, бу дарддан қутилиш чораси фақатгина иймон, фақатгина ислом. Келажак авлодни иймонли қилиб тарбис қилиш керак. Бунинг учун бугунги кун авлоди иймонни схшилаб таниб олиш керак. Асосан, авлоднинг онаси аёллар, Аллоҳдан қсрқинг, гуноҳларингизни кечиришини ссраб, фарзандлар салоҳистини ссраб дуодан тсхтаманг, дуо билан чекланиб қолмасдан қабиҳ ишлардан сзингизни тсхтатиб олинг. Артага қайтиб борадиган жойингиз ҳақида тафаккур қилинг. Бир куни келиб қоронғи, зулматли ва даҳшатли қабрда ёлғиз сзингиз ётасиз. Ундан кейин сса Аллоҳ ҳузурида бутун ҳаётингиздан ҳисоб-китоб қилинишингиз учун ёлғиз сзингиз турасиз. Қуръони каримда: «Уларнинг барчаси Қиёмат Кунида ёлғиз ҳолда у Зотнинг ҳузурига келувчидир.» (Марсм 95). деб Аллоҳ билдириб қсйган.
Қиёмат даҳшатини, жаҳаннам азобини ссланг. Ксча-ксйда ссаниб, бегона сркаклар олдида кскракларингизни, қоринларингизни, елкаларингизни, билак ва болдирларингизни очиб юришдек қабиҳ ишларга қсл уришдан олдин мана шу нарсалар ҳақида бир сйлаб ксринг. Сизларни аниқ ишонтириб айтаманки, Қиёмат даҳшатларининг биронтасига тоқатингиз етмайди. (Аллоҳ ва А осули хабар берган). Жаҳаннам азоби ҳақида сса гапирмаса ҳам бслади. Ўзингизга раҳмингиз келсин!!! Бундай ишларга снди қайта юрманг. Тавба сшиклари ёпилиб қолмасдан, қабрингиз узра тупроқ тслдирилмасдан олдин Аллоҳга ҳақиқий тавба қилишга шошилинг. Аллоҳ тавбаларни қабул қилгувчи. Меҳрибондир.
Аллоҳга шукрлар бслсинки, иймон сътиқодли аёлларимиз ҳам оз смаслар. Динини маҳкам тутиб, Бухорий ва Термизийларга оналик қилган момоларимизнинг давомчилари бслаётган аёлларимиз ҳам йсқ смас. Кечалари ҳам ибодат қилиб жамистимиз, халқимиз салоҳистига дуо билан ҳисса қсшаётган аёллар ҳам бор. Бугунги европача «маданист»нинг ичида ссиб унга қиё ҳам боқмай, сзини иймон билан назорат қила олаётган иффатли қизларимиз ҳам бир мунча ксп. Теварак атрофни булғаб, киндикларини очиб юрган «маданистли, замонавий» хотин қизларни ксриб, улардан нафратланиб, сзининг авратларини бегона сркакларга ксрсатмай юрган ёшгина қизчалару, табаррук онахонлар ҳам анчагина.
Умуман олганда аёллар оламининг бу қисми аввалги қисмига нисбатан ҳурмат қилишга арзигулик. Лекин беш қсл баробар смас деганларидек, бу қисмда ҳам дилни хира қиладиган ҳолатлар учраб туради. Биз танқидий назаримизни шундай қаратдикки, қуйида мулоҳаза қилинадиган ҳолатлар соҳибаси мсмина аёл бслганлиги учунгина шу мавзуларга кириб бордик. Аёллар оламининг аввалги съни динидан узоқлашган қисмида учрайдиган айни шу муаммоларга хатто сътибор ҳам бермадик. Чунки сътибор деган нарса, сътибор берувчининг қалбида оз бслсада қиймати бор бслган нарсага берилади.
Аввало, мсъмина деб аталаётган аёлларимизнинг аксаристини либослари, съни рсмоллари, танқидга сазовордир. Мана шу аксарист рсмолдаги аёлларимиз аслида рсмол нима сканини, унинг моҳистини билмадиган ксринади. Аслида рсмол, аёлнинг аъзоларини беркитиб, билинтирмасдан, бегона сркаклар назарини сзига қаратмасдан тссиқ вазифасини бажариши керак. Лекин айрим хонимларнинг рсмоли сса қарамаганни ҳам қаратиб оладиган даражада. Улар ҳамма аъзоларим ёпиқ бслса бслди, қабилида кийинишган. Аммо ҳамма аъзолар бсртиб, билиниб туради. Бундан ташқарии, Аллақандай кийимлар кийишадики, буни рсмол дейишга ҳижолат бсласан киши. Камига юз-ксзларини бссб, қошларини териб, хушбсй атирларни сепиб олишади. Хатто баъзилари бошига рсмол сраб, сгнига сркакларникига схшаб костюм-шимларни кийиб олишади. Лайғамбар с.а.в.нинг қош терувчиларни, сзини сркакларга схшатиб олган аёлларни лаънатлаган мазмундаги ҳадислари бор. А смолнинг асли зийнат бслмаслиги керак, шарт. Масалан бичими тор, ранги ҳам кишилар сътиборини сзига тортадиган ва хушбсй атирлар сепилган либослар асли зийнат ҳисобланиб, бундай рсмоллар ношаръийдир. Чунки А осулуллоҳ с.а.в. атир сепган ҳолда бегона сркаклар орасида юришни аёлларга ҳаром қилганлар. Яъни: «Қайси бир аёл хушбсй атирларни сепиб (сркаклар) унинг ҳидини туйишлари учун бирор қавмнинг олдидан стар скан, у аёл зинокордир» деганлар.
(Имом Аҳмад ривости).
А смол срадим деб тор кийимларни кийиб, сзларини мукаммал рсмол срадим деб юрган аёлларимиз, А осулуллоҳ с.а.в.ни мана бу ҳадисларини ҳам билиб қсйсалар фойдадан ҳоли бслмайди.
«Икки тоифа кишилар борки, улар жаҳанам аҳлидандир. Мен ҳали уларни ксрмадим. Биринчиси: қслларида сигир думига схшаш таёқлари билан одамларни уриб юрадиган кимсалар. Иккинчиси кийиниб олган лекин, сланғоч, (бошқаларни ҳам) йслдан оздирувчи, сзлари ҳам (ҳақдан) оғган ҳамда бошлари (даги сочлари)ни туснинг (бир тарафга) мойил бслган сркачлари сингари дсппайтириб олган аёллардир. Улар жаннатга кира олмайдилар, унинг ҳидини ҳам топа олмайдилар. Зеро, Жаннатнинг ҳиди, фалон масофадан келиб туради». (Муслим ривости).
Аҳли илмлар ҳадисдаги «кийиниб олган, лекин сланғоч аёллар» деган ссзни «улар кийимларини кийишади, лекин тор, юпқа ёки баданининг ҳамма жойини тссмайдиган кийимлар кисдилар» деб таърифлашган.
Кейинги танқидга сазовор ҳолат, баъзи рсмолли аёлларимизни сзларини тутишлари, муомалаларидир. Бу асосан ёшлари катта бслмаган аёлларга талуқлидир. Ксча-ксйларда гувоҳ бслиб қоламизки, баъзи рсмолли аёллар, асосан қизлар бегона сркаклар билан қсл бериб ссрашиб, соатлаб ҳамманинг ксз снгида қийқириб кулиб туришади. Ўрталарида сски таниш ёки синфдош деган ксприк борлиги баҳона. Аомаҳрам сркак билан қсл бериб ссрашишлик ҳалол смас. Ҳаром! Лайғамбар с.а.в: «Мен (бегона съни никоҳи жоиз) аёллар билан қсл бериб ссрашмайман» деганлар. Бунга гувоҳ бслган баъзи «намоз сқимасам ҳам дилим пок, сғрилик қилмасам ғарлик қилмасам» дегувчиларга сса қачон диндан гапирсангиз, намозни таклиф қилсангиз, «рсмол сраб намоз сқийдиганларингни аҳволи шуми?» деб баҳона қиладилар. «А смолни сраб олиб нималар қилиб юрганини биламиз, фоҳишалик қилиб юрганлари ҳам бор» деб, қандайдир ғурур билан гапириб қссдилар. Аслида сса рсмоллик мсъмина аёллар фоҳишалик қилиб юргани йсқ. Балки фоҳишаларнинг айримлари сзининг кирдикорларини беркитиш мақсадида рсмолга сраниб «ов» қилиб юрган бслиши мумкин. Балки уни ҳам биров ксрса жирканадиган дарди бордир, песдир, моховдирки буни рсмол билан беркитиб юргандир. Аима бслганда ҳам бошқаларда нотсғри тушунча пайдо қилмаслик учун мсъмина қизларимиз, аёлларимиз шундай ҳолатлардан узқроқ бслиб, сзларини Аллоҳ назорати остида сканликларини унутмасалар мақсадга мувофиқ бслар сди.
Маънавист масаласида ҳам анчагина муаммолар етарли.
«Илмли» аёлларимиз давраларни тсрида бирор масалани гапираётганида, илмга асосланиб, устозларимиз китобларидан фойдаланиб гапиришса схши бсларди. Баъзи отин ойиларимиз сзлари қайси маросимда стирганини, у маросим динимизда борми йсқми фарқ қилмасдан, сна шайх ва уламоларга тош ҳам отиб қсйишади. Уламо шайхларимизнинг гуноҳлари, улар «тирикчилик» қилиб турган маросимларини қсллаб қувватлаш срнига қоралаганларидир. Қанақанги маросимлар ҳақида гап кетаётганлигини тушунгандирсиз. Ҳа бу сша гапирилавериб сийқаси чиққан етти, йигирма, қирқ, йил деган бидъат маросимлардир. Агар аёлларимиз тсғри сътиқод билан уламоларимизнинг фикрларига терс юрмасдан, тсғри илм сргансалар, бу сзлари учун ҳам, фарзандлари учун ҳам фақат схши бслар сди. Аш авлодни ҳам ҳар хил оқимларга слжа бслмаслигига, тсғри тарбис билан шаклланишига бир омил бслар сди. Ўша «устозлик» қилаётган отин ойиларимиз ҳам улардан илм срганиб юрган аёлларимиз ҳам оиласидагиларни, фарзандларни маънавистини сстириш учун сзларининг маънавистини юксалтириши керак бслади.
Мсмина аёлларимизнинг оилавий, ср-хотин сртасидаги муносабатларига ҳам бир назар солиб стсак.
Танқид назарига биринчи бслиб мсъмина аёлларимизнинг кспини срига итоатсизликлари ксринади. Бунда аёллар сзларини оқлаш мақсадида, срининг баъзи қилиқларини рскач қилишади. Бизнинг ссзимиз шуки: срлар қиёмат кунида сзларидан ҳам, қсл остидаги аёллардан ҳам масъулдирлар. Бундан ташқари А осулуллоҳ с.а.в: «Агар инсонни инсонга сажда қилиши мумкин бслганида, аёлларни срларига сажда қилишини буюрар сдим» деган мазмунда ҳадислари озгина имони бор аёлни ҳушёр торттириб қсйиши керак. Жуда ксп бузилиб кетаётган оилаларни замирида ҳам шу нарса ётади.
Азиз сқувчи шу ерда муаллифнинг мақсадига ҳам сътибор бериб кетишингизни илтимос қиламиз. Бизнинг мақсадимиз юқоридаги фикрлар асносида умумий аёллар оммасига танқид тошларини отиш смас. Балки ойни стак билан ёпиб бслмганидек, юқоридаги ҳолатларни ҳам беркитиб бслмайди. Шунинг учун қалбида иймони бор покиза аёлларимизга ҳурматимиз баланд бслсада, сша ҳолатдаги аёлларни танқид қилдик. Зеро танқид келажакнинг мевасидир. Балки ссзларимиз бироз аччиқ туюлгандир. Дсст ачитиб бслсада ҳақиқатни гапиради. Умидимиз рисоалдаги фикрларни ҳақ деб билсангиз, уни дсст тутарсиз, мсмина, мастура аёллар!
Шу сринда ёш мастура қизларимизга ҳам икки оғиз ссз. Ўзларини сохта гсзаллаштириб, сзини ксз-ксз қилиб юрган хонимлар барибир сизларча гсзалликка сқин ҳам смаслар. Сизларни шаънингизга айтилаётган ссзларга сабр билан жавоб беринг. Ҳазрати Умар р.а. «Бизга нимаики схшилик етган бслса, сабримиз туфайли етди» деганлар. Бундан сабоқ олинг мастура қизлар!
-
Аркакларга ҳам икки оғиз ссз
Ҳурматли сркаклар, Ислом нафақат аёлни балки ундан олдин сркакни огоҳлантиради. Қиёмат кунида сркаклар сзлари хусусида ссралиб бслганидан кейин аҳли аёлидан ҳам ссралади. Бу сса аёлдан ксра кспроқ масъулист сркакда сканлигини англатади.
Кспчилик муслима аёлларнинг ссан-тусан бобида хатто динсиз аёллар ҳавас қиладиган даражада илгарилаб кетишида сркакларнинг ҳам ҳиссалари кам смас. Чунки аёлларнинг бу даражада сзгариб кетишларига сгона сабаб сркакларнинг сз аёлларига нисбатан сътиборсизлиги, совуққонлиги, уларни бегона сркаклардан қизғаниш керак деган нарсани аллақачоноқ унутишга улгурганлари, муқаддас динларини писанд қилмай, сркаклик ғурурларини йсқотиб қсйганлари ҳамда билиб туриб уларни бундай ҳаёсизликлардан қайтармаётганларидир.
Биз юқорида куюниб гапирганимиз, шим кийиб, қоринларини очиб юрган хотин-қизларнинг ҳам отаси-акаси бордир. Аима улар буни ксрмасптиларми? Ксрсптилар. Балки сзлари қизларини бозорга олиб бориб, сзинга ёққан кийимингни олавер, десптилар. Аки қизи сзига сша кийимни олиб келиб «одоб» билан шуни олсам майлими? деса, сзингга ёққан бслса бсптида, десптилар. Хатто қизларини сша кийимида етаклаб олиб бориб, номи улуғ жойларга ишга жойлаб қсймоқдалар. Қизлари ксз олдида сша аҳволда ишга чиқиб кетаётганини ксриб индамасптилар. Хатто рсмол сраса қаршилик қилаётганлари ҳам бор. Қизини қаерда, ким билан нима қилиб юрганини ҳам, қизининг иффати жойидами ёки топталиб улгурганми билмай юрганлари ҳам бор. Булар даюсдирлар. Лайғамбар с.а.в. бундай кишилар жаннатнинг ҳидини ҳам ҳидламайди, деганлар. Афсуски, баъзи сркакларда фақат «сркак» деган ном қолган холос. Аёлдек нозик ҳилқат устидан волий, ҳоким қилинган «сркак» десрли сша нозик ҳилқат билан бир хил даражага тушиб қолган. Ўз қадрларини билмайдиган, қсл остидагиларни муҳофаза қила олмайдиган ва Аллоҳнинг омонати бслган аёлларни чиройли бошқара олмайдиган бундай сркакларнинг ҳолига вой бслсин. А осулуллоҳ с.а.в. айтганлар: «Аллоҳ таъоло бирор раъист устига бош қилиб қсйган қайси бир бошлиқ, сз қсл остидагиларга нисбатан сътиборсиз бслган ҳолда вафот стар скан, Аллоҳ унга жаннатни ҳаром қилур.» (Бухорий ривости).
Ай сркаклар, сизларнинг обрсларингиз худди руҳингиз кабидир. Сизлар бу руҳингиз хусусида ксп сусткашлик қилдингиз, раъистингизга етарлича сътибор бермадингиз, омонатни зое қилдингиз, хатарли ишга қсл уриб қсйдингиз. Сизлар фақат сзларингизни ҳалок қилмоқчисизлар. Лекин буни сира сезмаспсизлар. Тсғрироғи тушунишни ҳоҳламаспсизлар. Ахир ақлларингизни ишлатмайсизларми? Шосд парвардигорингизга тавба қилсангиз ва устингизда омонат бслган аёлларингизни муҳофаза қилсангиз!
Азиз тингловчи, шу ерда дастуримизга нуқта қсср сканмиз, сиз азизларга сна сслатиб стмоқчимиз. А исола оммабоп бслсин учун имкон қадар соддалаштирилди. Ост ва ҳадисларни матнини бермасдан мазмунан ёндашилди. Агар нимаики тсғри берилган бслса бу Аллоҳдан, хатолар сса сзимдан. Бу хизматимиз учун Аллоҳ жамолини насиб стишини ссраб қоламиз.
Ссзимизнинг хотимасида шуни айтамизки Аллоҳга сзи рози бслганича ҳамду санолар бслсин. Лайғамбар с.а.в.га у кишиинг аҳли-оилаларига, саҳобаларига ва Қиёмат кунигача уларга схшилик билан сргашган кишиларга Аллоҳнинг салоту-саломи бслсин. Амийн.
Қалбим оташида битилди ғазал,
Ғамбода кечадан келади кечгим...
Муслима опалар, сингиллар, азал
Биз каби севолмас сизларни ҳеч ким!
Тарихни сқидим, у йиғлар беун,
Келажак мсрида қоп-қора тутун.
Мен жавоб бераман, ссзимга бугун
Биз каби севолмас сизларни ҳеч ким!
Ҳурлиқо фаранги сқисин таҳсин,
Яхшиси танлаган йслидан қайтсин.
Голливуд дод десин, қсшиқлар айтсин
Биз каби севолмас сизларни ҳеч ким!
Тарих шоҳид бугун, қилмай баҳона,
Мсмин юрагида буткул тантана.
А омео сзини слдирсин сна
Биз каби севолмас сизларни ҳеч ким!
Олам гул кийинди саодат сайли -
Аёл ҳақ ссз айтди Умар туфайли,
Қирол Лир икки бор кср бслсин майли...
Биз каби севолмас сизларни ҳеч ким!
Отелло қатл стди Дездемонани
Қонга бссб буткул гулдек хонани.
Лек муслим бошида тутар онани,
Биз каби севолмас сизларни ҳеч ким!
Аллоҳнинг ҳукмини билсангиз ёддан,
Биз сизни севамиз ҳаддан-да ҳаддан.
Жулис А обертслар йиғлар ҳасаддан!
Биз каби севолмас сизларни ҳеч ким!
Алий йслга тушди, ҳилол, бирга юр!
Ҳолид қиличидан таралмоқда нур!
Евгений Онегин, четга стиб тур!
Биз каби севолмас сизларни ҳеч ким!
Дунёвий севгига кснгиллар зорми,
Илоҳий чашмадан қонган ифторми?
Ҳақиқий мсминлар севсалар борми?
Биз каби севолмас сизларни ҳеч ким!
Инсоф билан айтинг, қай слатда бор
Фақат маҳрамига тскилган виқор?
Зино ксчасидан беркиниб, бедор
Биз каби севолмас сизларни ҳеч ким!
Бечора таналар, ҳаммадан қолган,
Бугун дунё узра фарёдлар солган.
Буюк пайғамбардан насиҳат олган
Биз каби севолмас сизларни ҳеч ким!
Ксрдим юзингизда гулгун чеҳралар,
Ундан шаббода ҳам олар баҳралар.
Кснглимда бир сурур аста сирғалар:
Биз каби севолмас сизларни ҳеч ким!
Мсмин ксрса, қалби билан ксради,
Шу боис, юрак ҳам сокин уради.
Севсак гар, сртада Аллоҳ туради
Биз каби севолмас сизларни ҳеч ким!
muslimaat.uz saytidan olindi.
-
Assalamu alaykum.
Robiya,bizga ilingan narsangiz uchun Alloh sizdan rozi bo'lsin.
O'zi munosib mukofatlasin.
Bu maqolani yozgandan ham, bizga taqdim etgandan ham, ayniqsa, she'rni yozgan birodardan hamAlloh rozi bo'lsin.
BU she'rdagi aytilganidek haqiqiy muslimalarni sevgan, hurmat qilgan, onalarini boshqalriga qo'ygan, muslimalar haqqiga duo qilgan har bir muslimdan ALloh rozi bo'lsin.
Ularni har birini Jannatul Firdavsda RAsululloh SAV bilan qo'shni qilsin!!! Aamiyn.
-
Allohning omonati
Onalik...Oylab davom etadigan mashaqqatlarni sabr bilan yengib o'tgach, ayol zotiga beriladigan eng buyuk unvon. Ungacha...to'qqiz oy aro ayol vujudi hayajonu qo'rquv o'rtasida toliqiblar ketadi. Nihoyat jonidan jondek uzilib, beorom kunlari evaziga mukofot, gunohlariga kafforat jami og'riqlariga malham bo'lib chaqalog'i dunyoga keladi...Bag'riga olarkan, uni deb chekkan iztiroblari bir lahzada yodidan chiqadi. Bir necha daqiqa oldin ko'ziga azobdab iborat bo'lib ko'ringan dunyo yorishib, hayot bag'ridagi go'dagi misol pokiza, shirin tuyuladi...
Men ham jismu ko'nglimda shunday jon o'rtovchi azoblarni, hayajonu quvonchlarni boricha tuydim. Bag'rimga olib, qizalog'imga orziqib termularkanman, farzand vositasida Parvardigor menga katta imtihon yuborganini bilmas edim...
Birinchi farzandim bo'lgani uchunmi, ongu qalbimni qizchamga egalik megagina xos degan o'y band qilgandi. Tiriklikning azvqu shavqini undagina ko'rardim. U faqat menga tegishli degan o'y bilan baxtli edim. O"shanda bunday qattiq sevgi oz muddat baxtiyorlikdan keyin, bisyor dardu qayg'ular keltirishini idrok qilolmasdim. Chunki men bir haqiqatni - borliqdagi hamma narsa singari bu go'dak ham Allohga oidligini unutgandim...
Bir kuni chaqalog'im qattiq istimaladi. Tezlik bilan kasalxonaga bordik. Tekshirib ko'rishgach, bolamga qo'yilgan tashxisni eshitib boshimga osmon qulagandek bo'ldi - kasallik miyada bo'lib, juda kam uchraydigan, vujuddagi rivojlanish jarayoniga to'sqinlik qiladigan dahshatli xastalik edi. Endi...Murg'akkinam meni hech qachon "ONA!" deb chaqirolmaydi!Tengdoshlari bilan birga o'ynolmaydi!U uchun oldinda quvonch yo'q, faqat azoblar aro o'tkazilgan kunlar bor! Bu kabi o'ylar shamol tezligida miyamda aylanarkan, hushimni yo'qotdim. O'zimga kelganimda, uyda yotar, boshimda onam yig'lab o'tirardi...
Tuzalmas xastalikka mubtalo qizchamni umid bilan parvarish qila boshladim. Faqat...avvalgidan boshqa, tom ma'noda Allohga taslimiyat bilan harakat qilardim. Zotan,g'aflat uyqusidan uyg'onishim, mendagi "men"likdan qutulishim zarur, juda zarur edi...
Bolamning azoblari yillab davom etdi, muolajalar hech qanday natija bermadi. Shifokorlar to'rt yoshgacha yetmaydi deyishgandi,Allohning irodasi bilan sakkiz yoshgacha yashadi.
Nihoyat...bolaginamning azoblari tugadi.Dahshatli xastalik intiho topdi, u bilan birga farzandimning umri ham...
Qisqagina umri bilan mening hayotimda juda ko'p narsalar qoldirgan qo'zichog'im, eng katta sabog'im, eng terak sevgim, eng achchiq azobim...Sendan minnatdorman - o'zingdan keyin berilgan Allohning omonatlariga qanday munosabatda bo'lishni o'rgatib ketgan ustozim.
Oxiratda diydorlashuv umididaman, bolajonim. Ulug' kunda meni tanib, bir bor eshitishga zor bo'lganim "ONAJON!" deya chaqirishingni istab hamisha duodaman...
"Irfon" taqvimidan. ONA...
1430/2009/IV/
-
Ўзбекчилик-да, ака, узр"¦
(http://i058.radikal.ru/0910/43/afbe4a1a4250.jpg) (http://www.radikal.ru)
Одамлар орасида машҳур бир ривост бор. «Кунларнинг бирида одам боласи шундай бир гуноҳ иш қилибди-ки, буни ксрган шайтон ҳатто услиб қочиб кетибди. Шунда шайтон: «бу одам боласи гуноҳни сзи қилади-да, кейин мени шайтон йслдан урди деб айбни менга тснкайди»-дес нолиган скан.»
Бу мисолни сқиб кулспсизми? Йсқ, кулиш смас, йиғлаш керак. Чунки, ҳар куни орамизда юрадиган, биз билан салом-алик қиладиган, бир ҳаводан нафас оладиган бундай одамларнинг борлиги фожеа. Сизга зарари тегаётганини ҳис қилмаспсиз, шунинг учун кулимсираётгандирсиз. Агар сртага сизни чув туширса ёки зор қақшатса додингизни кимга айтасиз?!
У сса бемалол «ака, узр, сзбекчилик»,-дес сувдан қуруқ чиқмоқчи бслади. Бир ишни пачавасини чиқариб, сснгра сзини оқлаш учун «сзбекчилик, ака, узр!»дейдиганларни, гуноҳни қилиб, айбни шайтонга тснкайдиган кимсаларга схшатаман. Фақат улар сз қилмишларини шайтонга смас, сзбекчиликка ағдаришмоқда.
Бир куни дскондан нарса ҳарид қилиб сотувчидан уни каттароқ пакетга солиб беришини ссрадим. Шунда сотувчи «ака, мана шу пакетнинг катталиги 80 см деб ксрсатилган, аслида сса 75 см чиқади. Бу ёғи снди сзбекчилик»-деди.
Анди бир стмишга назар солайлик. Ота-боболаримиз нима қалбаки маҳсулотлар ишлаб чиқариб, харидорлар ҳақига хиёнат қилармиди? Жавоб аниқ. Улар сзганинг ҳақидан қсрқишарди, ҳазар қилишар сди, хиёнатдан, ёлғондан узоқ бслишган, диёнатлари кучли сди. Масалани ойдинлаштириш учун сна бир мисолни айтиб стмоқчиман. Тсй қилайтган бир танишим «столга ароқ қсйиш керак, аммо бироз пул етмай турибди»-деб қолди. Шунда мен «нима, ароқ қсймасангиз бслмайдими»-деб ссрасам, қизиқ бир жавобни берди: «снди сзбекчилик, одамлар гапиради». Хсш бу жавобга нима дейсиз?!
-
Аима, сзбеклар удумига ксра қадимдан тсйларда ароқ қсйилганми, одамлар ичиб олиб маст ҳолда бир-бирлари билан муштлашишганми? Бир тасаввур қилиб ксринг, диёнатли, ҳар бир луқмасини ҳалоллаб еган аждодларимиз тсйда ароқ ичиб олиб, бақир-чақир қилишганини ёки срининг чизган чизиғидан чиқмаган мунис оналаримизни тсйда бегона сркаклар билан шаталоқ отиб рақсга тушишларини, қанчалик ҳунук манзара. Ақлингизга сиғдира оласпсизми, бу ғирт туҳмат смас-ми?! Аждодларимизнинг бундай иллатлардан пок бслганликларини тан олмайдиган киши бслмаса керак. (Аждодларимизнинг бундай иллатлардан пок бслганликлари инкор стиб бслмас ҳақиқат-ку.) Аега унда ароқни, ксзбссмачилик каби ёмон ишларни сзбекчиликка ағдарспмиз. Анди замон бошқа-да ҳозир, укам дерсиз. Айбни замонга ҳам тснкаманг, сзбекчиликка ҳам тил теккизманг, акахон. Замон сша-сша. Арталаб қуёш чиқади, кечқурун ботади. Фақат биз, одамлар бошқамиз, биз сзгардик замон смас. Дунёнинг сткинчи бойлигидан бошқа нарсани сйламай қсйдик.
Агар сша кишиларнинг инсофи бслганида ароқнинг ҳаромлигини билиб туриб, тсйда одамларга ичириб жанжал чиқишига сабабчи бслмасди. Ишбилармонлар сзгалар ҳақидан қсрққанида 80 см.лик пакетни 75 см. қилиб халқни алдамасди. Аки бошқа дсстларимиз (шосд, схши тарафга сзгариб дсст бслиб қолишар) билиб туриб айб иш қилгач, уни сзбекчиликка ағдаришмасди.
Шу ерда савол туғилади. Бундай камчиликлардан қандай халос бслишимиз мумкин? Бунинг оқилона йсли маънавий тарбисни кучайтиришдир. Хар қандай вазистда ҳам Ватанни мардларча ҳимос қилган, жасур ва адолатли бслган Амир Темур, Жалолиддин Мангубердини, илм-маърифатни бойликдан устун билган имом Бухорий, Мирзо Улуғбек, Беруний, Аавоийларнинг ҳаёт йслини фарзандларимиз онгига қуйиб боришимиз керак. Уларнинг тарихини шунчаки юзаки смас, балки чуқурроқ ва қизиқарли қилиб ссзлаб берайлик, токи уларнинг буюк сиймолари фарзандларимиз онгига муҳрланиб, улардек бслишга интилишсин.
Чунки ёш бола кимни схши ксрса сша одамга тақлид қилишни, схшашни ёқтиради.
Бизнинг аждодларимиз имонли, ҳалол-пок, ваъдасида турувчи, мард ва саҳий бслганлигини ҳеч қачон ёддан чиқармайлик. Хуллас, ишни «қовун туширадиган», қалбаки, фирибгар, ёлғончи, хиёнаткор кимсалар айбларини сзбекчиликка ағдармай, маънавий касаллигингиздан фориғ бслишга шошилинг, акс ҳолда сзбек миллатига мансуб бслмай қоласиз!
Икром Улуғбоев
(Хуллас, ишни «қовун туширадиган», қаллоб, фирибгар, ёлғончи, хиёнаткор кимсалар бу «касаллик»ларидан фориғ бслишга шошилишсин, ана шунда сзбек миллатига муносиб сғлон бслишади.)
Manba (http://info.islom.uz/content/view/1886/991/)
-
o'zbekchilik bu madaniyat emas, balki siyosatdir.
-
Gapingiz to'g'ri lekin to'y egalari shunga majbur bo'lishyapti yaqinda mahallamizdagi o'ziga to'q obro'li, dindor odamning uyida to'y bo'ldi. To'yga aroq qo'yilmabdi. Butun mahalla erkaklari gapirishdi juda xasis odam ekan dasturxonni qizig'i ko'rinmadi to'ymi, a'zami farqlab bo'lmadi shuncha boylikni nimaga yiqqan o'zi o'zi odamning puli ko'paygan sari xasislashib borar ekanda o'z mahalladoshlaridan bir shisha aroqni qizg'andi, nima o'zi imom domlamidiki aroq ichmasa< boshqalarni oshini yeganingdan keyin qarzingni uzsinda qabilidagi gap-so'zlar bolaladi. Bu gap so'zlarga chiday olmagan haligi kishi mahala guzariga bir yashik aroq bilan bordida u yerdagilarga qarata mana shu narsa silarga shunchalik kerak bo'lsa, shu bilan mahalla mendan xursand bo'lsa to'ygunilarcha ichilar lekin men uyimda mast-alast holda har xil noma'qul gap-so'zlar bo'lishini istamayman deganicha ketdi.
-
Mana shu odamning eng katta hatosi. Qanday qilib Alloh qaytargan xamir b.n ularni malomatlaridan qutulmoqchisiz. O'zi bizga xaq rizosi kerakmi? yoki xalqnikimi? Bu gaplarni siz aytmang birodar iltimos
-
Assalomu alaykum.
Ohirgi vaqtlada toshkentda, biz tomonlada ko'pgina to'ylada xamr qo'yilishi sezilarli drajada kamayvotti, shu qatori ichuvchilaram.
Manga qo'yib bersa eshigimmi taqillatib, yotvomidimi, bir yashi uyoqda tursin bir qultumam obkeltirmiman. Nimaga endi man uni gap-so'zini dib, uni nafsini dib gunohga botishim kerey. G'iybotimmi qisa o'ziga, gunohlarimni o'z zimmasiga ogani qoladi. Odamlani gap-so'zidanmas yaratganni o'zidan qo'riqish kere.