forum.ziyouz.com

Jamiyat va inson => Oila va jamiyat => Mavzu boshlandi: Muslimа 15 Fevral 2007, 16:59:55

Nom: Bugungi kun...
Yuborildi: Muslimа 15 Fevral 2007, 16:59:55
Assalomu alaykum!
Aziz forumdoshlar bu mavzuda sizning e'tiboringizga bugungi kun voqealaridan, yani turmushimizda va umuman har kuni duch kelayotgan ba'zi muammoli holatlar haqidagi hikoyalarni havola qilmoqchiman! Ushbu hikoyalarning barchasi bo'lgan voqealar. Hikoyalarni o'qib fikrlaringizni bildirasiz digan umiddaman! Allohdan ushbu ishimda madad so'rab birinchi hikoyani sizga havola qilaman. Har bir hikoyadan hulosa chiqarish har kimning o'ziga havola.

Bekatdagi suhbat
Bir kuni bekatda avtobus kutayotgan edim. Bekatda o’tirgan hushro’ygina, ammo yarim yalang’och kiyingan bir qizcha diqqatimni tortdi. Transport kelgunicha, oramizda suhbat bo’lib o’tdi. Suhbatni qanday bo’lsa, shundayligicha qog’ozga tushirishga harakat qildim.
-   Kechirasan, singlim nechanchi sinfda o’qiysan?
-   Sakkizinchi, nimeydi?
-   Shundoq o’zim. O’zingni tutishingga qarab biron litsey yoki kollej o’quvchisi deb o’yladim.
-   Ota — onang o’zbekmi?
-   Ha. Ular o’zbeklar. Nimaga buni so’rayapsiz?
-   Shunchaki. Yoki dugonalaring rus qizlarmi?
-   Yo’q unday emas. To’g’ri uch — to’rtta rus dugonalarim ham bor.
-   Ovrupaliklar singari kiyinib olganingni ko’rib, shunday hayolga keldim.
-   Tushunmadim, kiyinishim yomonmi? Nimasi yoqmadi sizga?
-   Sening o’zingga yoqadimi? O’zing bunga qanday munosabat bildirasan?
-   Albatta yoqadi, yoqmasa shunday yurarmidim?
-   Ota—onang bunga qanday qarashadi, bunday yurishdan qaytarishmaydimi?
-   Nabarot. O’zlari olib berishadi bunaqa kiyimlarni.
-   Hafa bo’lmagin-u, bunday yurishing o’zbek qizlariga umuman yarashmaydi. 
-   Yarashmasa — yarashmas. O’zbek qizlari qanday kiyinishadi? Uzun ko’ylak, lozimmi? Bu hozirgi zamonga mos emas.
-   Siz o’zi televizor ko’rasizmi? — so’radi qizcha.
-   Onda — sonda ko’rib turaman, nimeydi?
-   Faqat O’zbekiston kanallarini ko’rsangiz kerak-da? "œKamalak"ni, "œKabel"ni ko’rmaysizmi?
-   Yo’q, menda unaqa imkoniyat yo’q.
-   Agar bu kanallar orqali qo’yilayotgan kinolarni ko’rganizda meni ko’rib hayron qolmasdiz!
-   Huddi o’g’il bolalardek kiyinib olganing meni taajjubga solyapti.
-   Mejdu prochim, o’g’il bolalarga qornini ochib yurishlik yarashmaydi. Qizlarga esa bu yarashadi. Yoki siz kindigini ko’rsatib, qornini ochib yurgan bironta o’g’il bolani ko’rganmisiz? Bu MODA! Bu madaniyat faqat qizlar uchun!
-   Demak, o’g’il bolalar Alloh ko’rsatish harom qilgan joylarini berkitib yuradi. Sen kabi qizlar esa"¦
-   Ha, siz mullamisiz? Meni buvim ham namoz o’qiydilar!
-   Unday bo’lsa, buving seni bunday yurishdan qaytarmaganmi?
-   Qaytarganlar. Faqat ularni oldilariga bunday kiyimda bormayman-da.
-   Faqat ko’chada, o’zingni ko’z-ko’z qilib shunaqa yarim yalang’och yurasan, shundaymi?
-   Men bilan hech kimni ishi bo’lmasin! Xo’jayinlik qiladigan o’z ota — onam bor! Bildiyzmi?
Qizchaga  boshqa gapirish, tushuntirish befoyda ekanini anglab, suhbatni yakunlashga qaror qildim. Ha-ya, avtobus ham kelib qolgandi.

        Rahmatulloh
"œMusulmonlar taqvimi" kitobidan olindi.
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: islimakhanim 15 Fevral 2007, 17:45:56
    Assalamu alaykum!
Jazakahllah, opajon!!!
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: shoir 16 Fevral 2007, 01:00:46
Avtobusda ketar ekanman, yonimdagi o‘rindiqda o‘tirgan yo‘lovchiga qarayman. O‘n olti-o‘n yetti yoshlardagi bu yigitcha qo‘lidagi telefonni o‘ynab o‘tirar, hozirzamon bolasi ekanligi bilinib turardi.
Bekorchilikdan kuzatib bordim. U ham zerikdi, shekilli, qo‘l telefonini ishga soldi. E’tibor bersam, yarim soat ichida oltita qizga "œsevgi" izhor qildi. Har bir muvaffaqiyatidan so‘ng esa o‘rtog‘iga sim qoqib maqtandi.
Ko‘nglim g‘ash tortdi. Manzilga yetgach, bir do‘stimga bu haqda gapirib berdim. U esa:
— Bu hali o‘spirin yigitchaning muhabbati. Sen "œhaqiqiy muhabbatlar"ni bilmaysan, shekilli, — dedi qah-qah otib.
Otabekning avlodi ekanligimizga shubhalanib qoldim. Odam Atoning tengdoshi bo‘lgan insoniy muhabbatda mavjud bo‘lgan axloq qoidalari nahot bugun o‘z rangini yo‘qotdi?!
Qalbimdagi yarimjon ishonch bilan talabalar orasida so‘rovnoma o‘tkazishga qaror qildim. Talabalar turar joyidagi bo‘sh vaqtimizdan foydalanib, talaba yoshlardan so‘rov qog‘ozlarini to‘ldirishni iltimos qildim. 50 ta talabadan 23 tasi talabalarning muhabbatga oshufta bo‘lishlariga sabab zerikish, bekorchilik deb hisoblashsa, 16 tasi "œmuhabbat uchun vaqt yo‘q"ligini e’tirof etdi. Qolgan talabalar esa (11 ta) talabalikdagi muhabbatni haqiqiy sevgi deb sanashar ekan.
Bu, albatta, nisbiy holat. Haqiqiy vaziyatni esa har bir inson o‘zidan qidirsa, maqsadga muvofiq bo‘lar edi.
 
Sitora TOJIDDINOVA,
O‘zMU talabasi
hurriyat gazetasidan
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: mutaallimah 16 Fevral 2007, 01:09:56
Bugun tasatturni qoloqlik belgisi  hisoblovchilar faqat biz kabi yosh qizchalar emas.Achinarlisi bunday fikrlar ota-onalar tomonidan singdirilayotgani.Dugonalarim va bazi opa-singillarimga achinib ketaman aziz shanlarini poymol qilib yashayotganlariga.Uzlarini nima kutayotganini bilsalarda bazilari nafslarini boshqara olmay halokatga uzlarini qurbon qilib yashamoqdalar.Bazi internet sahifalarida u'zbek ayollari u'zbeklik va muslimalikni haqoratlash darajasida maqolalar va bahslar uyishtirayotganiga tomoshabin bulib qarab tura olmaydi inson...
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Muslimа 16 Fevral 2007, 09:31:50
                        O’zlaridan so’rang!   

Yaqinda qishlog’imizda taomilga hilof, kamdan — kam uchraydigan voqea ro’y berdi: TO’Y ICHKILIKSIZ OTDI! Davradagilar hayron, egulik ne’matlar muhayyo, shira — sharbat serob, shirmoyi non, qo’y va parranda go’shtidan tayyorlangan taomlar keltirildi. Ammo "œbir narsa" ko’rinmaydi: aroq- vinodan darak yo’q. Kimlar bunga befarq qarasa ham, ba’zilar bezovta, har tomonga alanglab qolishdi.
     Ashaddiy ichuvchilardan bo’lsa kerak, oliftanamo yigit ovozini baland ko’tarib: "œObi zam — zamdan ham bo’lsin!" dedi.
   - Hay, hay, tavba qil. Harom ichkilikni tabarruk zam-zam suviga tenglama! — tanbeh berdi mo’ysafidlardan biri.
   Kayf qilishga ishqiboz bir boyvachcha to’y egasiga o’shqirdi:
   - Hasislik qilgan bilan boyimaysan. Aroqsiz toy — to’y emas!
   - Kambag’allashishdan havfsirab emas, ALLOHDAN qo’rqib dinimizda taqiqlangan harom narsani odamlarga ravo ko’rmadim, - dedi honadon sohibi.
   Boy badavlat hisoblangan honadonda to’yning aroqsiz o’tishi duv — duv gapga sabab bo’ldi. Diyonatli kishilar bu yahshi alomat ekanini anglab, shukur qildilar. Mas’ul lavozimda ishlaydigan do’sti to’y egasidan so’radi:
-   Nega ichkilik qo’ymadingiz?
-   Musulmonman, axir.
-   Boshqalar qo’yishdi — ku! Ular musulmon emasmi?
-   Buni ularning o’zidan so’rang"¦
                          Fozil Zohid
Musulmonlar taqvim kitobidan.
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Mahdiyah 17 Fevral 2007, 10:52:02
BEZOVTA QALB NOLASI

Assalamu alaykum va rohmatullohi va barokatuh.
Hurmatli Hilol hodimlari. Men avallari shim kiyib, sochlarimni ko’z-ko’z qilib yoyib, chiroyli kiyimlarni kiyib, xullas, o’zimga judayam oro berib yurardim. Ko’chalarda sho’x kulgilarim bilan hammani o’zimga jalb qilishga intilardim. Orada o’zimdan kichik bola bilan tanishib, uning so’zlariga laqqa tushib, menga uylanmoqchi bo’lgan yigitdan yuz o’girdim. O’qishni bitirib, o’sha yigit uchun institutda ishga qoldim (u hali talaba edi). Yaxshi ishlar taklif qilishdi, lekin unamadim. Men xayolimda bahtiyor edim. Men tenggi qizlar turmushga chiqib, yigitlar uylanib bo’lishdi. Bir kuni unga: Hech bo’lmasa, belgilab oling, dedim. U har turli bahonalar qildi. Shundan keyin qalbim bezovta bo’la boshladi. Xullas, bir kuni u: Bekorga sizni sevgan ekanman, dedi. Nafratdan titrab ketdim. Shundan keyin hech kimga e’tibor bermaydigan, sevgi to’grisida gapirganlarga qo’l siltaydigan, qahrli bo’lib qoldim. Ilmga kirishdim, hozir nomzodlik ishi yoqlash arafasidaman. Ammo aspiranturada birga o’qiganim bir namozxon yigitning diniy mavzudagi gaplari qalbimda yangicha tuyg’ularni uyg’otdi. Men o’limdan qo’rqmasdim, chunki o’lib ketsam, orqamda mensiz qiynaladigan erim, farzandlarim yo’q, uydagilar ham mendan bezor bo’lishgan, deb o’ylardim. Endi esa namozxon yigitning so’zlari qalbimda qo’rquv Xudodan, hisob-kitobdan qo’rquv uyg’otgan edi. O’zimdan uyala boshladim, avval faqat bomdod namozini, keyin xuftonni, keyinchalik esa, qazo qilib bo’lsa-da, besh vaqt namozni o’qiy boshladim. Bir kuni tush ko’rdim, oppoq libosli farishtalar meni osmonga olib chiqishdi, so’ng kimsasiz dashtga oborishdi. Hayron bo’lib, ulardan, nimaga bu joy kimsasiz, nimaga hech narsa yo’q deb so’radim. Ular menga: Bu sening bir kuning, sen namozlaringni qazo qilib o’qiyapsan, shuning uchun shu kuning bo’sh qoldi , deyishdi. Ertasidan besh mahal namozni vaqtida o’qiy boshladim. Ammo qalbim hamon behalovat edi. Ko’chada ro’molli qizlarni ko’rganimda, ularga havas bilan boqardim. Nihoyat, hech kimning so’ziga qaramay, men ham ro’mol o’radim. Endi bir oz xotirjamdayman. To’la xotirjam bo’lolmayotganimga esa, mening o’tmishim xalaqit bermoqda. Azizlar, ayting-chi, oldingi holatim, ya’ni, shim kiyib, sochlarimni turli xil turmaklab, o’zimni ko’z-ko’z qilib yurganimni Alloh kechirdimikan. Afsuslarim cheksiz, eslasam, yuragim tirnaladi, bilmayman, men ham Alloh sevgan bandalardan bo’la olamanmi?..
Iltimos, savolimga befarq qaramangiz, javobingizni kutaman. Alloh sizlardan rozi bo’lsin.

Hurmat ila Nodira
Hilol taqvimi 1-son 1428 yil 
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Munira xonim 17 Fevral 2007, 15:14:33
Assalamu alaykum,Noza.
Bu hikoyani o'qib ko'zimga yosh keldi.
Juda ham rahmim keldi bu singlimizga(opamizga)
Noza sizga bir iltimos bor edi. Shu Nodirahonni manzillarini yoki ularni o'zlarini topishni iloji bormikin???
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Munira xonim 18 Fevral 2007, 09:04:14
Oxirat hovlisi.

- Umrimning asosiy qismini hovli, uy joy qurish bilan o'tkazdim desam hato qilmagan bo'laman,-dedi o'zini tanishtirar ekan Umrzoq aka. - Dastlab o'zimga chiroyli hovli qura boshladim. Hovli bitar bitmas bolalar ham katta bo'lib qolishdi. Endi ularga uy qurish uchun mablag' yig'a boshladim. Shu tariqa besh o'g'limga dang'illama imoratlar soldim.
Umrzoq akaning so'zlarini tinglagan Abdulla aka bir vaqtlari otasining:O'glim, dunyoning mehri issiq bo'ladi, dunyo hovlisiga qattiq berilib ketib oxirat diyorini unutib qo'yma", degan nasihatini esladi va:
- Umrzoq aka, endi nima bilan shug'ullanyapsiz?, deb so'radi.
- Nabiralarimga imorat solaymi, deb turibman,-dedi Umrzoq aka.
- Insonning farzandlarini, nabiralarini o'ylab ish tutish yahshi ish albatta. Shu bilan birga oxirat hovlingizni ham obod qilyapsizmi?- dedi Abdulla aka kulimsirab.
- Oxirat hovlisi? Iya, hali narigi dunyo uchun ham hovli qurishga to'g'ri keladimi?- dedi ajablanib Umrzoq aka.
- Ha, albatta, oxiratda ham hovli kerak bo'ladi. Tayin uy joyi bo'lmagan kishi bu dunyoda qancha qiynalsa, oxirat hovlisi bo'lmagan kishi undan-da ko'proq qiynaladi,- dedi Abdulla aka.
- Oxirat hovlisini qurish uchun nima kerak?
- O'zingiz ta'kidlaganingizdek, hovli qurish uchun mablag' to'plash lozim. Alloh va oxirat kuniga ishonib, yahshi amallar qilsak, bula oxirat diyori uchun mablag' bo'lib tushadi.Aksincha, ularni unutib qo'ysak oxiratimizni ham unutgan bo'lamiz. Yoki savob ishlarni bir qilib keyin to'htatib qo'ysak, oxirat hovlimizni mablag'ini, uning qurilishini to'htatib qo'ygan bo'lamiz.
Azizlar, dunyo hovlisi bilan birgalikda oxirat hovlisini ham obod qilishga kirishaylik!

"Musulmonlar taqvim kitobidan".1428.1-kitob.
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Muslimа 21 Fevral 2007, 09:16:33
                                  Yomon hotima.

   Bir do’stim shunday voqeani hikoya qilib bergan edi. Institutda o’qib yurgan payitlarimda boy oilaning farzandi bo’lgan bir kursdoshim bo’lardi. U hamma narsani pul bilan o’lchar, kayf — safoni barcha narsadan ustun qo’yardi. O’zining ojiz inson ekanini sedan chiqarib, tiliga ham erk berib yuborgandi. Hatto bir kuni: "œMen o’lsam, jahannamga tushaman. Birga yuradigan qizlarim, men bilan birga aroq ichadigan o’rtoqlarim ham u erga tushishadi. Jannatga kirganimning foydasi yo’q, chunki men u erda zerikib qolaman, hech kimni tanimasam"¦".
   Yigit bu gaplarni gapira turib, o’ziga o’zi hokum qilganini bilmagandir, balki. Shunchaki o’rtoqlarini kuldirish uchun "œvaldiragandir".
   Oqibatni qarangki, ko’p o’tmay o’sha yigit o’zini o’zi osib o’ldirdi. Bu voqea ko’pchilikka ibrat bo’ladigan darajada edi.
                        Bahromiddin.
                Musulmonlar taqvim kitobidan.
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: mutaallimah 21 Fevral 2007, 20:32:39
Rohatoy opa sizdan Alloh rozi bu'lsin .Biz ham Toshkentda yashab turgan vaqtimizda Musulmonlar taqvim kitobchasi va Hidoyat jurnali oilamizni ajralmas du'stlari edi.Mana hozir siz singari opajonlarimni yahshiliklaring evaziga bu dustlarimdan yan habarlar olayapman.
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Muslimа 23 Fevral 2007, 09:02:54
Rohatoy opa sizdan Alloh rozi bu'lsin .Biz ham Toshkentda yashab turgan vaqtimizda Musulmonlar taqvim kitobchasi va Hidoyat jurnali oilamizni ajralmas du'stlari edi.Mana hozir siz singari opajonlarimni yahshiliklaring evaziga bu dustlarimdan yan habarlar olayapman.
Singiljonim Masturaxon! Samimiy fikringiz uchun tashakkur sizga!
Biz qilayotgan ish sizga ozgina bo'lsada quvonch ulashayotganidan hursandmiz! Inshaolloh sizni doim "Musulmonlar taqvim kitobi" va yurtimizda chiqayotgan boshqa shu kabi nashrlardan bohabar qilib turamiz!
Yana eng oxirgi taqvim kitobidagi ba'zi hikoyalarni sizga va boshqalarga taqdim qilamiz! Allohni O'zi bizga madatkor bo'lsin!
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Muslimа 23 Fevral 2007, 09:07:20
                                  Qaytar dunyo   

Bir keksa ayol bo’lardi. O’g’linikiga kelsa, kelini uyga kiritmas, qo’liga ozgina eguliklar berib jo’natib yuborardi. Ko’ochilik kelinga nasihat qilgani bilan qulog’iga olmasdi. Kampirgina qo’liga tutqazilgan nonmi, shirinlikmi uy atrofidagi o’rindiqda o’tirib eb ketaverardi. Qachonki o’g’li uyida bo’lsagina ona ichkariga kirar edi.
   Oradan ancha yillar o’tib, o’sha kelinni ko’rib qoldim. Qarib yuzlariga ajin tushib ketibdi. Eshitishimcha, qaynonasini qanday ho’rlagan bo’lsa, unga ham huddi shunday kunlar tushibdi. Eri bilan allaqachon ajrashib ketgan, o’g’li esa ichkilikka berilib, onasini uyidan tinmay haydar ekan. Oxir — oqibat qynonasiga qilgan qilg’iliklari o’ziga qaytibdi. "œQaytar dunyo" deb shuni aytishsa kerak — da!
       Norniso Qosimova
      "œMusulmonlar taqvim kitobi"  2007 yil 1- kitob
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Muslimа 23 Fevral 2007, 09:10:30
                               Oxirat hovlisi


   - Umrimning asosiy qismi uy — joy qurish bilan o’tdi, desam hato qilmagan bo’laman, - dedi o’zini tanishtirar ekan Umrzoq aka. — Dastlab o’zimga chiroyli hovli qura boshladim. Hovli bitar — bitmas, bolalar ham katta bo’lib qolishdi. Endi ularga hovli qurish uchun mablag’ yig’a boshladim. Shu tariqa besh o’g’ilga dang’illama imoratlar soldim.
   Umrzoq akaning so’zlarini tinglagan Abdulla aka bir vaqtlar otasining: "œO’g’lim, dunyoning mehri issiq bo’ladi. Dunyo hovlisiga qattiq berilib ketib, oxirat diyorini unutib qo’yma" degan nasihati esiga tushdi va:
   - Umrzoq aka, endi nima bilan shug’ullanayapsiz? — deb so’radi.
   - Nevaralarimga imorat solishni boshlasammi, deb turibman, - dedi.
   - Insonning farzand, nevaralarining kelajagini o’ylab ish tutishi ko’p yaxshi ish. Shu bilan birga oxirat hovlingizni ham obod qilyapsizmi? — dedi Abdulla aka kulimsirab.
   - Oxirat hovlisi?! Iya, hali narigi dunyo uchun ham hovli qurishga to’g’ri keladimi? — dedi ajablanib Umrzoq aka.
   - Ha, albatta, oxiratda ham hovli kerak bo’ladi. Tayin uy — joyi bo’lmagan kishi bu dunyoda qiynalgani kabi oxirat hovlisi bo’lmagan undan — da ko’proq qiynaladi, - dedi Abdulla aka.
   - Oxirat hovlisini qurish uchun nima kerak? — so’rab qoldi Umrzoq aka.
   - O’zingiz ta’kidlaganingizdek, hovli qurish uchun mablag’ to’plash lozim. Alloh va oxirat kuniga ishonib, yaxshi amallarni qilsak, bular oxirat diyori uchun mablag’ bo’lib tushadi. Aksincha ularni unutsak, oxiratimizni ham unutgan bo’lamiz. Yoki savob ishlarni bir qilib, keyin to’xtatib qo’ysak, oxirat hovlimizning mablag’ini, uning qurilishini to’xtatib qo’ygan bo’lamiz.
   Azizlar, dunyo hovlisi bilan birgalikda oxirat hoxlisini ham obod qilishga kirishaylik!

   Ruhiddin Akbarov
   "œMusulmonlar taqvim kitobi"  2007 yil 1- kitob
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Abdullox 25 Fevral 2007, 13:35:08
                                                            Chiroyli o'lim

            Bir necha yil avval akamni chin dunyoga kuzatdik.Ko'zlarimizda yosh,qo'llarimizda Qur'on bilan.Akam,akajonim oilamiz to'ng'ichi bo'lib,undan so'ng men va ukam tug'ilganmiz.Demak,besh aka-uka edik.
           Namozni beshalamiz o'qiganmiz.Ramazon oyida kim ilgariroq tursa qolganlarni uyg'otardi.Har qanday ishni ota-onam va akam bilan maslahatdan so'ng boshlash-taomil.Shunday bo'lsada,akam hech qachon o'zlarini baland olmaganlar,ham
og'a-ini,ham yaxshi do'st edilar. Allohning taqdiri ekan,shunday inson 22 yoshlarida qaytish qildilar.
2003 yil 9 may kuni edi. Akam og'irlashib qoldilar.Hali-hanuz bizni u kishining qanday jon taslim qilgani ovutib keladi.Bu bir ta'bir joiz bo'lsa,g'o'zal o'lim edi.Shom namozi o'qilgandan keyin kordikki,akamning ajal bilan olishuvi boshlandi.Akam bilan ajrashish
onlari yurakni ezib yuborayotganinga qaramay,u yotgan xona atrofida o'n beshta saboqdoshi-kursdoshi kalimai shahodatni jo'r bo'lib baravar aytib turar,akajonim ham ular bilan shu so'zlarni takrorlab yotar ediki,ko'ngling yuksalar edi.Taskin,hatto quvonch
topganday bo'lar edi.
 Ota-onam akamninjg ikki qo'lidan ushlab olishgan,diydor qiyomatga qolayotganini his etib farzandlari yuz-ko'zlariga termulardilar.Ularning og'zida ham kalimai shahodat.Men esa ,qo'lmda Qur'oni karim,surai "Yosin"ni ,surai "Taborak"ni ketma-ket,takror va takror o'qiyman.Ko'zlarim yosh bilan,yuragim akajonoimni sog'inchi,titroqqa olgan iztirob bilan limmo-lim .
Nihoyat,bir mahal akam jim bo'lib qoldilar.Allohning kalimasini zikr qilayotgan xona ham sukunatga cho'mdi.Bilmadim,yarim soatmi,bir soat hech kim o'rnidan turgani yo'q.Hamma hozirgina ko'rganlarini mushohadasiga tolgan,umrga tatigulik xulosalar
chiqarayotgani aniq edi.

                                                                                       Nozim Muhammadoxun.

                                                                                          Irfon taqvimi, 2007 yil II son.
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Nodi 25 Fevral 2007, 21:54:04
SOYABONINGIZ UNUTMANG!

Yoz mavsumlarining birida kuchli qurg’oqchnlik avj olib, kichkinagina qishloqdagi ekin-tekinlarga tahdid sola boshlaydi. Jaziramali bozor kunlarining birida qishloq imomi jamoat ahliga qarata shunday deydi: "Bizni yomg’ir duosidan boshqa hech narsa qutqara olmaydi. Uyga boring, duo qiling, ishoning va kelasi yakshanba tangri yomg’ir yuborgani bois rahmat aytishga tayyor bo’lib keling".
Odamlar o’zlariga tayinlangan vazifalarni ado etib, keyingi yakshanba kuni aytilgan joyga  to’plandilar. Ammo imom ularni ko’rishi bilan jahl otiga minib:
- Bugun duo qilmabsiz. Demak, hali ham yetarlicha ishonmayapsiz, - deydi.
-Iya, - deb e'tiroz qiladi odamlar,  - duo qildik va chindan ham ishonyapmiz.
-Ishonyapsizmi? - deb so’raydi imom, - unda soyabonlaringiz qani?
Hikoya barchamiz uchun birdek taalluqli. Soyabonlarini uylarida qoldirgan insonlar juda ko’p. Bu insonlar umr bo’yi istak va duolarining ijobat bo’lishini umid qiladi, lekin aslida ro’yobga chiqishini kutmaydi. Ba'zilar bo’lsa, orzulari va istaklarining amalga oshishini kutadi. Umrlarining boshidan to so’nggi nuqtasigacha har on go’yoki biron hodisa yuz berishi mumkindek hozirlik ko’rib yashaydi. Bugun orzu qilganingizga yetish uchun nelar qilmoqchisiz? Tilaklaringgizning ijobat bo’lishini hamda natija berishi uchun harakat qilayapsizmi?
Unda soyaboningizni unutmang!
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Nodi 25 Fevral 2007, 21:54:34
ROSTGO’YLIK EHTIYOJI

Buyuk tennischi Artur Ashe 17 yoshida shunday voqeani boshidai kechiradi:
Artur harbiy Virjiniyadagi bir turnirda ishtirok etardi. Ko’p hollarda bo’lgani kabi musobaqadagi
yolg’iz qora tanli ishtirokchi edi. Kunlarning birida bir nechta bola yaqin atrofdagi do’konga zarar yetkazadi. Do’konni butunlay ostin-ustun qilishadi. Ertasi kun ular siri ochilgach, Arturni ham o’zlarining hamtovog’i, deb aytishadi. Voqea tafsiloti mahalliy gazetalarda yoritiladi. Artur bu ishga aloqador bo’lganligini rad etadi, bolalar esa tuhmat qilishda davom etishadi. Artur uchun eng yomoni bunga otasining nima deyishi-yu, nima qilishi edi. Nihoyat uni cho’chitayotgan telefon orqali suhbat oni ham yetib keladi.
Taxmin qilganidek, otasi voqeadan boxabar edi. Shu bois tovush toni ham juda baland edi. U o’g’lidan birgina savol so’raydi: "Artur, bilmoqchi edim, bu ko’ngilsizlikda qatnashdingmi?" Artur: "Yo’q, ota  qatnashmadim!" deb javob beradi. Otasi bu mavzuda boshqa hech narsa so’ramaydi. Artur shu on nima sababdan har doim to’g’ri so’zlash tashviq qilinganligini anglaydi. To’g’ri so’zga ishonadigan kun kelishi aniq edi. Otasining ishonchi va hurmatini ancha oldin qozonganini bilardi. Shu kundan keyin rostgo’y inson bo’lib, umr o’tkazishga har narsadan ko’proq ahamiyat beradigan bo’ldi.
Afsuski, har qadamda to’g’rilik va rostgo’ylikka imkon bermaydigan odamlar oramizda topiladi. Ammo bizning to’g’ri so’zlarga ehtiyojimiz katta, Rostgo’yligi bilan alohlda ajralib turadigan odamlarga, fazilatlari bilan yashashga qaror qilganlarga, yoshi va ijtimoiy mavqeidan qat'iy nazar, nima bo’lganda ham o’zgalarning ishonch va hurmatini kundan-kunga qozonadigan odamlarga muhtojligimiz bor. Dunyomizga yangi rostgo’yning keragi yo’q. Siz bor-ku!
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Nodi 25 Fevral 2007, 21:55:44
SIZ KO’KLARGA LOYIQSIZ

Ushbu hikoya bizga xayol kuchining ham muhim ekanligini eslatadi: Bir odam burgut tuxumini topib oladi va uni tuxum bosib yotgan tovuq katagiga qo’yadi. Yovvoyi burgut polaponi tovuq ochgan jo’jalar bilan birgalikda tuxumdan chiqadi va ular bilan birga yashay boshlaydi. To’dadagi boshqa jo’jalar singari u ham qurt-qumursqa izlab, yer kavlash hadisini o’zlashtiradi. Tovuqlar singari qanotlarini ochib, yerdan faqatgina bir necha metrcha yuqoriga sakrashni o’rganadi.
Yillar o’tib, butunlay "tovuqlashgan" burgutning yoshi bir joyga borib qoladi. Kunlardan bir kun
moviy osmonda bir qushga ko’zi tushadi. U shu paytgacha bunday bahaybat qushni hech ko’rmagandi. Uning  patlari xuddi oltinga o’xshab tovlanar, juda ham baquvvatligi bilinib turgan qanotlarining epchil harakatlari bilan ko’k uzra bemalol parvoz etardi.
Qari burgut samodagi bu qushni hayratla ancha vaqt kuzatgach, "Bu nima?" deb so’raydi yonidagi do’stlaridan.
- U burgut, - deb javob beradi tovuqdardan biri. - U samoning qiroli, manzil-makoni osmon, sen va mening joyimiz yerdir, birodar.
Keksa burgut uzoq muddat tepasida uchayotgan hamjinsiga hangu-mang tikilib  qoladi. O’zini tovuq his qilgani uchun tovuqlar qatori o’tib ketadi...
Siz hazrati insonsiz, siz ko’klarga loyiqsiz, "tovuq katagi"ga emas... O’zingizga, qalbingiz-ga
ishoning, agar ishonmasangaz, unda sizga kim ham ishonadi ?
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Nodi 25 Fevral 2007, 21:56:24
YONIMIZDAGI XAZINA

Bundan yuz yillar muqaddam Rassel Konvel ismli bir sayyoh butun Amerikani aylanib chiqib, o’z taassurotlarini odamlarga ulashardi. Sarguzashtlari debochasida u "Oltin ma'dani" nomli hikoyani aytishni kanda qilmasdi. Hikoya esa quyidagicha edi;
...Yala universitetining geologiya muhandisligida ta'lim oladigan bir yigit o’qishining bitishi
arafasida "Oltinga hujum" vasvasasiga berilib, o’z xazinasini topish ilinjida Kaliforniyaga
ketishga qaror qiladi. Yala universiteti rahbariyati yigitni o’z a'zoligiga taklif etadi, ammo u taklifni rad etadi. Onasini Masachusetidagi fermasini sotib, o’zi bilan olib ketishga ko’ndiradi.
Ammo sarguzasht orzularning chilparchin bo’lishi bilan o’z intihosiga yetadi. Yosh geolog hech-qanday xazina topolmaydi va oxir-oqibat Minnesotada bir ma'dan shirkatiga ishga kirishga majbur bo’ladi. Oladigan maoshi esa Yala universiteti taklif etgan maoshdan ancha past edi.
Eng qizig’i, yigitning beva onasidan fermani sotib olgan yigit bilan sodir bo’ladi. U kunlarning
birida fermada yetishtirgan kartoshkalarini yig’ishtirayotganda tuproq ustida yotgan g’alati bir toshni ko’rib qoladi. Toshni olib, tekshirtirib ko’rgach, uning tosh emas, kumush ekanligi oydinlashadi. Ma'lum bo’lishicha, ferma katta bir kumush konining ustiga qurilgan ekan. Xo’sh, ayni o’sha xazinaning yonidan balki yuz martalab o’tgan yosh muhandis shuni nimaga farqlamadi? Balki xazina deganlarining bunchalik oson topilishi yetti uxlab tushiga ham kirmagandir. Yoki xohlagan xazina izlovchi uzoq-uzoqlarga ketib, o’z orzusini ro’yobga chiqara olishdek ertak syujetiga ishongandir...
Qidirganigiz qanday narsa bo’lishidan qat'i nazar, u aynan yoningazda ekanligini unutmang.
Hayotingizni o’zgartirib yuboradigan antiqa narsalar hali ham mavjud, ammo buni fahmlab yetishingiz  uchun eng avvalo ongingizni o’zgartirmog’ingiz joiz. Baxt, ishonch, maqsad yoki yuksalish, umuman,  qidirganingiz balki hovuchlaringizning ichidadir.
Balki ayni damda ishlayotgan ishxonangizda, o’qishingizda, o’zgalar bilan munosabatingizda yoki yashayotgan joyingizda siz uchun sir bo’lgan xazina bordir. Orzularingiz hovuchlaringiz orasida, dedik, buning mumkin bo’lishiga chindan ishoning, albatta, erishasiz. Hayotingizni o’zgartirmasdan oldin atrofga bir boqing, Olmos ma'dani ustida o’tirgandirsiz, ehtimol, kim bilsin!
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Nodi 25 Fevral 2007, 21:57:01
ILHOMLANTIRUVCHI BIR SO’Z

Polshalik bir yosh bolakay pianino chalishga juda qiziqardi, ammo musiqa o’qituvchisi barmoqlarining qisqa va qalin bo’lganligi bois hech qachon undan yaxshi pianinochi chiqmasligini aytadi. Undan ko’ra klarnet chalishni tavsiya qiladi. Biroq ko’p o’tmay klarnet o’rgatuvchi ustozi lablarining klarnetga uyg’un emasligini va undan yaxshi klarnetchi chiqmasligini e'tirof etadi.
Kunlarning birida kutilmaganda yosh qahramonimiz mashhur pianinochi Anton Robinshteyn bilan tanishadi. Taniqldi bastakor bolaga shu kungacha hech kim aytmagan kichik, ammo ilhomlantiruvchi bir so’zni aytadi: "Ey, yosh odam! Pianino chalishga imkoniyating bor. Aslida seni yaxshi bir pianist bo’lishingga aminman, biroq buning uchun sen kuniga yetti soat mashq qilishing kerak".
Bolakayning butun umidi kimdandir bu ilhomlantiruvchi so’zni eshitish edi, aslida!
Robinshteyn tayinlaganidek, kunning asosiy qismini mashq qilish bilan o’tkazadi va xarakatchanligi, intilishi ko’p o’tmay o’z mevasini beradi... Jon Podovskiy zamonasining eng mashhur pianinochilaridan biri bo’lib yetishadi. Kichik tirgak vazifasini bajargan so’z bir bolakay imkoniyatlarining oydinlikka chiqishiga va yillar davomida atrofga nur sochishiga sababchi bo’ldi.
Shuni unutmangki, bugun sizga aytilayotgan har bir so’z ufqingizni ocha bilguvchi va butun hayotingizni o’zgartirguvchi kuchga ega bo’lishi mumkin.
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Muslimа 26 Fevral 2007, 09:24:55
                                  Shukrona   

Bugun dunyo jadallik bilan rivojlanib borayotgan bir zamonda butun insoniyat zaif bo’lib ko’rinyapti ko’zimga. Hatto duosining qabul bo’lmayotganidan ko’ngli to’lmay, nolib yurganlarga ham guvohman. Bu borada o’zimni misol qilib keltirishim mumkin. Yoshlik paytlarimda Allohga qilgan iltijolarim qabul bo’lmayotganiga, Allohning duolarimga javob bermayotganiga aqlim etmasdi. Vaholanki, U har narsani bilib, ko’rib turguvchi Zotdir. Yaqinda hayot sahifalarimni varaqlab turib, Allohning har bir ishni hikmat ila qilguvchi buyuk Zot ekaniga yana bir bor amin bo’ldim"¦
   Men Allohdan kuch so’ragandim, U menga bir qancha qiyinchiliklarni in’om etdi. Ularni engib o’tish davomida ana shu so’ragan narsamga ega bo’lgan ekanman.
   Allohdan aql so’ragandim. U meni hayot muammolariga duchor qilib, bu iltijoyimni ham amalda tasdiqlab bergan ekan.
   Qilayotgan ishimga rivoj so’ragandim. Alloh esa meni ishga ko’mib tashlab, hayotimning jo’shqin o’tishini ta’minlab bergan ekan.
   Men Allohdan iymon so’ragandim, Alloh iltijolarim asosida iymonimni mustahkamlayotgan ekan.
   Allohdan jasorat so’ragandim. U menga musulmonlarga yordam qo’lini cho’zishdek imkoniyatni bekamu ko’st yaratib bergan ekan.
   Men Allohdan halovat so’ragandim. U menga qalb berib, iymon ila uni bezatib qo’ygan ekan.
   Undan yana husn so’ragandim. U menga butun qo’l, butun oyoq, butun tana in’om qilgan ekan.
   Men Allohdan to’g’ri yo’lni so’ragan edim, U menga eng to’g’ri yo’l bo’lmish Islomni ko’rsatib qo’ygan ekan.
   Men Allohdan duolarimning qabul bo’lishini so’ragan edim. U hamma iltijolarimni O’zining buyukligi bilan ta’minlab qo’ygan ekan.
   Hullas, men so’ragan narsalarimga erishgan ekanman"¦ O’ziga shukur!

      Gulnora Turg’un qizi
      "œMusulmonlar taqvim kitobi"  2007 yil 1- kitob
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Muslimа 02 Mart 2007, 20:11:59
Adashishning eng yomoni


 Kollejda o'qib yurgan kezlarimda guruhimizdagi bir dugonam o'qishga kelmay qo'ydi. Undan habar olish maqsadida besh - oltita kursdosh qizlar bilan yo'lga tushdik. Dugonamnikiga etib kelgach, bizni uyga taklif qildi. Uning onasi biz bilan suhbatga kirishib, g'alati gaplarni gapira boshladi. "Shuncha yil namoz o'qib, foydasini ko'rmadim, Islom dinidan hech qanday naf bo'lmadi", dedi u. Biz bu gapdan yoqmizni ushladik. Keyin menga bir kitob uzatib: "Ovozingni chiqarib o'qi, qolgan qizlar ham eshitsin", dedi. Kitobni qo'imga olsam, Injil ekan. Men uni o'qiy olmasligimni aytib, qaytarib berdim. Chunki bizning yagona kitobimiz Qur'oni karim ekanini tushunar edim.
 Dugonamning onasi kitobni o'zi o'qib, o'zicha tavsiflay boshladi. Iso payg'ambarni Xudo bilib, unga sig'inishini va u istagan narsasini berayotganini, hamma oila a'zolarini ishi yurishib ketganini gapira ketdi. Men bu gaplardan "Astag'firulloh", deya oldim halos.
 Onasidan dugonamizning o'qishga bormayotganini sababini so'rasak, qandaydir raqs to'garagiga qatnashayotganini, u erda o'g'il - qizlar kun bo'yi ashula aytib, raqs tushishini bamaylihotir so'zladi. O'z navbatida bizlarni ham shunga da'vat qildi. Oxiri bunga chidab turolmasdan o'rnimizdan turdik.
 Axir bu ochiqdan - ochiq dindan chiqish emasmi? Butun olamlarning egasi Alloh, ibodatga loyiq bo'lgan zot Uning o'zi emasmi?! Bugungi kunda aslida musulmon millatiga mansub ba'zi bir yurtdoshlarimizning haq yo'ldan adashib, o'zga dinlarga kirib ketayotganini qanday izohlash mumkin? Axir Alloh taolo Qur'oni karimda: "Albatta, Alloh nazdidagi (maqbul bo'ladigan) din Islomdir", (Moida, 3) deb aytib qo'ygan - ku!
 Alloh taolo barchamizni adashishdan asrasin. Zero, adashishning eng yomoni hidoyatdan keyingi zalolatdir.
     Hilola   
     "Musulmonlar taqvim kitobi" dan olindi
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Munira xonim 06 Mart 2007, 08:09:28
Kechasi bilan yoqqan yomg'ir kechasi bilan tinmadi. Ishga ketayotsam, ko'chada o'n-o'n ikki yoshlar chamasidagi bola og'ir sumkasini yerga qo'yganicha "moloko, qatiq qaymoq"deya chaqirardi. Uning yuki og'ir, egni yupqa, allaqachon ezilib, shalabbo bo'lgan, soyaboni ham yo'q. Bo'lganida ham uni tutgani uchinchi qo'li yo'qku. Ketolmay to'htadim.
- Nechanchi sinfda o'qiysiz o'g'lim?
- Beshinchida,-dedi bolasalom berarkan,darrov sumkasiga ishora qilib. - Hola sut oling,boshqalardan arzon sotaman,qatig'im ham bor.
- Necha puldan sotyapsiz?
- Uch yuzdan.
- Maktabga bormadingizmi?
- Yo'q, bugun, erta mening qolish navbatim. Indin akam sotishga chiqadi.
- Qayerdan kelganisz?
- Soldatiskiydan.
- Sizga bir gap aytayin, oyingizga yetkazing. Agar sutlaringizga suv qo'shmasangiz, doimiy mijozlaringiz bo'ladi, tushga yaqin tarqatib vaqtli uyingizga qaytasiz. Maktabdan ham qolib yurmaysiz. Qani sutingizni ko'raychi?
- Hozir suv qo'shmaydigan bo'ldik,- dedi bola uch litrlik bankani qo'liga olar ekan.
- Sizga ishonaman.
Sutga ehtiyojim bo'lmasa ham shu bolani ayab uch litr sutini olib qoldim. Tezroq uyiga qaytsin, ishqilib shamollab qolmasin. Agar kasal bo'lib qolsa topgan puli dori darmonga yetmaydi. Afsuski sutni qatiq qilsa, sutni yog'i shilib olinganidan shildiragan qatiq bo'ldi.
Bolaligimni esladim. Sut yuqi chelakni syv bilan chayadigan buvimiz hatto sut yuqi suvni ham sutga qo'shmasdilar. Nega deganda:"Kimki sutiga suv qo'shib sotsa qiyomatda sut bilan suvni kiprigi bilan ajratib beradi", degandilar.
Ertasi kuni sutchi bola yana qarshimdan chiqdi. Egnida o'sha kiyimlari, qo'lida zil-zambil sumkasi. Meni ko'rib darrov salom berdi,kechagi yolg'oniga vijdoni qiynalgandek "sut olasizmi?' deyolmadi. Men unga:"O'g'lim, shartimizga amal qilganingizda men sizning doimiy mijozingiz bo'lmoqchi edim. Endi shu gaplarim sizga omonat, oyingizga yetkazing. Sutga suv qo'shganni qiyomatda jazosi og'ir bo'lar ekan,qo'shgan suvini kipriklari bilan ajratib berarkan. Agar siz bu ishni uddalay olsangiz, kelajakda albatta mashhur, halol boy tijoratchi bo'lasiz",dedim.
Bola uyalganidan yerga qaradi.

Musulmonlar taqvim kitobi.
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Munira xonim 06 Mart 2007, 08:23:26
Nevaram meni uzoqdan ko'rib qarshimga yugurdi:
- Obkeldingizmi?-dedi sumkamga osilib.
- Nimani obkelaman, qo'zichog'im?
- Bog'cha opamga sovg'anida.Kecha oyim aytdilarku! - hafa bo'ldi nevaram.
- Hali bayramga ertaku, qizalog'im.
- Erta emas,o'n kungina qoldi,- barmoqlarini bukib yozib sanay ketdi.
- Yahshi yahshi, hali vaqtimiz bor ekanuyga boraylikmaslahatlashib chiroyli suldasta olamiz.
- Ey,buvijon, gul bo'lmaydi, qurib qoladi. Bog'cha opam uni "supurgi", deb savatga tashlab yuboradi. Ko'ylak sovg'a qilsangiz meni yahshi ko'radilar.
- Bo'ldi-bo'ldi,ko'ylak olamiz. mudira opaga palto olamiz. Keyin seni juda yahshi ko'rishadi.
Kinoyamni anglamagan nevaram bag'rimga otildi:
- Urr-rre! Endi meni hammadan ko'proq yahshi ko'rishadi.
Nevaram nimalarnidir bijillar,men esa ko'zlarimga, quloqlarimga ishonmasdim. Ichimda o'zimga - o'zim takrorlayman:"qiyomat, qiyomat..."

Musulmonlar taqvim kitobi.
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: AbdulAziz 08 Mart 2007, 19:57:13
Sofdillik mo‘jizasi

Ushbu voqea bir vaqtlar Markaziy Afrikada ishlagan yevropalik shifokor ayolning ish hayotida yuz bergan. O'shanda yarim kecha edi. Men bilan hamshiralar o'ta jiddiy ish - ko'z yorishi og'ir bulgan xomilador ayolni qabul qilishga to'g'ri keldi.  Bizning barcha sa'y-harakatlarimizga qaramay, endigina ko'z yorgan ayol vafot etdi. U bizga muddatidan avval tug'ilgan bir burdagina chaqaloqni va yig'lab turgan ikki yoshli qizchasini tashlab ketdi.

Biz yangi tug'ilgan chaqaloqni endi qanday qilib asrashimizni tasavvur ham qila olmasdik, chunki shifoxonamizda muddatidan oldin tug'ilgan bolalar uchun eng oddiy shart-sharoitlar ham mavjud emasdi. Buning ustiga, o'sha vaqtda inkubatorni ishlatish uchun oddiygina elektr energiyasi ham yo'q edi. Garchi biz ekvatorda joylashgan bo'lsak-da, bu yerning badanni junjiktiruvchi shamolli kechalari  anchagina salqin bo'lardi. Yordamchilarimdan biri, stajer-akusher yordamchi binoga qarab yugurdi va u yerdan dunyoga endigina kelgan, qaltirab turgan chaqaloqni o'rash uchun momiq paxta olib keldi. Hamshira esa gorelka olib kelish uchun yugurdi. Birozdan so'ng u juda xafa holda qaytib keldi va yig'lamsiragan holda gorelkani issiq suvga to'ldirishi bilanoq yorilib ketganini aytdi.  «Bu bizning oxirgi gorelkamiz edi!», - dedi u xo'rsinib.

Darvoqe, tropik iqlim sharoitida rezina o'z xususiyatini tez yo'qotadi, men bunga ko'p duch kelganman. Ammo kelib-kelib aynan hozir, gorelka hayotiy zaruriyat bo'lgan bir paytda bunday bo'lishi o'ta achinarli edi. Ammo, g'arbliklar o'tgan ishga salavot deyishganidek, bu yerda - Markaziy Afrikada ham yirtilgan gorelka uchun qayg'urishning hech bir nafi yo'q edi. Gorelkalarning daraxtda yetishmasligi qanchalar ma'lum bo'lsa, yaqin atrofda na biron dorixonaning, na gorelka sotiladigan do'konning borligi ham shunchalar aniq edi.  «Mayli, nima ham qila olardik, - dedim xo'rsinib qolganlarga yuzlanarkanman. - Endi chaqaloqni bunday salqin kechada nobud bo'lmasligi uchun o'ta ehtiyotkorlik bilan unga kerakli issiqlikni ta'minlovchi olovga yaqin joyga yotqizishimiz kerak. O'zimiz esa navbat bilan chaqaloqning oldida yotamiz, birimiz esa eshikdan shamol kirmasligi uchun mas'ulmiz. Bizning asosiy vazifamiz - bir necha kun ichida bolani issiq saqlashimiz kerak».

Ertasiga men odatdagiday bolalar uyiga bordim va u yerda uz xohishlari bilan menga hamroh bo'lgan bir necha bolalar bilan ibodat qildim. Ibodatga qadar men bolalarga o'tgan kecha bo'lgan voqeani gapirib berdim, gorelkaning yorilib ketgani va chaqaloq uchun kerakli issiqlikni qanday qilib ta'minlaganimizni tushuntirdim. «Gorelka bo'lganda bizga juda asqotgan bo'lardi, - qo'shimcha qildim men. - Axir chaqaloq biroz sovqotsa xam nobud bo'lishi mumkin». Bundan tashqari men bolalarga yangi tug'ilgan chaqaloqning vafot qilgan, endi hech qachon qaytib kelmaydigan onasini qo'msab yig'layotgan, ammo yetim bo'lib qolganini hali tushunib yetmagan ikki yoshli opasi haqida ham gapirib berdim. Bolalar meni diqqat bilan tinglashdi va ibodatga otlanishdi. Ibodat vaqtida ularning orasidagi o'n yoshli qizcha  e'tiborimni tortdi. U shu qadar chin ko'ngildan ilohiy ishonch bilan ibodat qildiki, duolari begunoh bir go'dakning butun yuragidan to'kilardi. «O'tinaman, Ollohim, - duo qilardi u, - bizga bir dona gorelka yuborgil. Yo Ollohim, uni bizga bugunoq yubor, axir ertaga kech bo'lishi, chaqaloq o'lib qolishi mumkin». Qizcha duosining oxirida qo'shimcha qildi: «Yo Ollohim, shu chaqaloqning opasi uchun bir qo'g'irchoq ham yuborsang, toki u yolg'iz emasligini, Sen uni yaxshi ko'rishingni bilsin, yolvoraman, Ollohim!» Bu so'zlarga lol qolib, bolalikning sof va sodda qalbiga butunlay taslim bo'lgandim. Men o'sha paytda bunday duoga «Omin» deyishim mumkin edimi?.. Yo'q, deb o'ylayman. Men Ollohning ushbu iltijoni bajarishiga shunchaki ishona olmasdim. Albatta, Qur'onda Ollohning qodir, cheksiz qudrat egasi ekanligi, O'zi ixtiyor qilgan har narsani qila olishi yozilganini bilardim. Ammo har narsada, shu jumladan, so'rashda ham chegara bor, deb o'ylardim. Mening nazdimda, o'sha paytda bizning sharoitimizda bunday iltijoning amalga oshishi imkonsiz edi. Chunki gorelkaga ega bo'lishimiz ehtimolining birdan bir yo'li - bu mening vatanimdan posilka olishimiz edi. Ammo men bu yerda deyarli to'rt yildan beri ishlayotgan edim va haligacha hech kim menga bironta ham posilka yubormagandi. Buning ustiga, kimdir menga posilka jo'natishga qaror qilgan taqdirda ham, nimaga asoslanib ham uning ichiga gorelka solardi? Axir kimning xayoliga ham menga - ekvatorda, tropik jaziramada ishlayotgan kishiga gorelka jo'natish kelardi? Shunday badgumon o'ylar bilan ishga qaytdim. Oradan ikki soatcha o'tgach, o'quvchilarimga tibbiyot asoslaridan dars o'tayotganim bir vaqtda,  uyim oldiga (u shifoxona yaqinida edi) mashina kelib to'xtaganini xabar qilishdi. Shoshilib uyga kelganimda mashina ketib qolgandi. Lekin ayvonda meni 22 kilolik posilka kutayotgan edi. Ko'zlarimga yosh quyilib kelayotganini his qilib turardim. Xayajondan posilkani ocha olmadim va yordamga chaqirdim. Zum o'tmay bugun biz birgalikda ibodat qilgan mehribonlik uyining bolalari yordamga yetib kelishdi. Ularning ichida o'sha o'n yoshli qizcha ham bor edi. Bolalar bilan birgalikda har bir tugunni yechib, arqonni bo'shatdik. Keyin posilkani pichoq bilan ichidagi narsalarni zararlantirmasdan ocha boshladik. Biz hammamiz hayajon ichra bu tilsimli qutidan ko'zimizni uza olmasdik. O'ttizdan ortiq ko'zlar posilka ichidagi narsalarni ola boshlagan mening qo'l harakatlarimga qadalgandi. Eng ustdan men bir nechta turli rangdagi sviterlarni oldim. Ularni bolalarga tarqatganimda, beg'ubor ko'zlari yanada chaqnab ketdi. Keyin kasallar uchun yuborilgan bandajlarni chiqardim. So'ngra turli xil tibbiyot uskunalarini oldim. Undan keyin mayiz solingan bir necha paket chiqdi. Va nihoyat qutiga navbatdagi narsani olish uchun paypaslagan qo'llarim ... Yo'q... Bo'lishi mumkin emas!

Ko'zlarimga ishonmagan holda, tushimmi o'ngim ekanligini aniqlash uchun o'zimni chimchilagim kelardi, men qutidan... ha, ha, yap-yangi rezina gorelkani chiqardim! Bolalar maftun bo'lib, qichqirib yuborishdi, men esa ko'z yoshlarimga ko'milgandim. Men Ollohdan gorelka yuborishini so'ramagan edim, chunki buning mumkinligiga shunchaki ishonmagan edim. Axmoq bo'lmasam, duoning kuchiga shubha qilamanmi! Shunda o'sha o'n yoshli qizcha xursand bulib, yonimga keldi. «Modomiki Olloh bizga gorelka yuboribdimi, demak U qo'g'irchoqni ham yuborgan», - ishonch bilan shivirladi u qutiga nazar tashlarkan. Albatta! Bo'lmasam-chi! Qutining eng tagidagi jozibali qo'g'irchoqni biz birgalashib chiqardik. Qizchaning ko'zlari misoli ikki kichik yulduzdek porlardi. U BUNGA MUTLAQO SHUBHA QILMAGANDI! «Olloh uni juda yaxshi ko'rishini bilishi uchun siz bilan birga borib, ushbu qo'g'irchoqni o'sha ikki yoshli qizchaga bersam maylimi? ... Iltimos», - so'radi mendan qizaloq. «Albatta, shirinim», - ko'z yoshlar ichida ma'qulladim men. Aslida mazkur posilka besh oy davomida yo'lda bo'lgan edi. Uni menga sobiq o'quvchilarim ilgari men bilan birga ishlagan Ollohga ishongan va uning amrlariga buyinsungan bir hamkasb ayolning tashabbusi bilan yuborishgan edi. Buning ustiga gorelkani naq ekvatorga hamda eng kerakli vaqtda yetkazib berishgandi! Sobiq o'quvchilarimdan biri posilkaga qo'g'irchoqni Ollohga butun vujudi bilan ishonib duo qilgan haligi qizaloqning iltijosiga javoban ikki yoshli yetim qolgan qizcha uchun solib qo'ygan edi.

«Ular hali so'rmaslaridan avval Men ularning duolariga labbay deya javob beraman»
 Robbimiz chindan ham hamma narsani eshitguvchi va bilguvchidir. U bizni naqadar yaxshi ko'radi!

Muhammadjon Sobirov tarjima qildi
http://www.ziyouz.com/index.php?option=com_content&task=view&id=1474&Itemid=1
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: islimakhanim 08 Mart 2007, 20:06:38
 Assalamu alaykum!
Jazakallah, AbdulAziz bey! Allah jannatiga vasila qilsin ilohim, shu hikoyani yiglab yig-lab o'qib chiqdim! Nega biz musulmonlar birodarlarimizni shu 10 yashar qizchalik chin dildan duo qilmayq o'ydik? Qadrli forumdoshla, kelingla, ertaga Sayyidul Ayyom - Muberak Cumada qo'llarimizni ochib barcha muslim va muslimala uchun chin ko'ngildan duo qilaylik, zero, payg'ambarimiz (sav) aytganlariday, mo'minning boshqa bir mo'min birodari haqqiga chin dildan qilgan duosi shaksiz mustajobdir!
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: AbdulAziz 08 Mart 2007, 20:17:31
Assalamu alaykum!
Jazakallah, AbdulAziz bey! Allah jannatiga vasila qilsin ilohim, shu hikoyani yiglab yig-lab o'qib chiqdim! Nega biz musulmonlar birodarlarimizni shu 10 yashar qizchalik chin dildan duo qilmayq o'ydik? Qadrli forumdoshla, kelingla, ertaga Sayyidul Ayyom - Muberak Cumada qo'llarimizni ochib barcha muslim va muslimala uchun chin ko'ngildan duo qilaylik, zero, payg'ambarimiz (sav) aytganlariday, mo'minning boshqa bir mo'min birodari haqqiga chin dildan qilgan duosi shaksiz mustajobdir!

va alaykumussalam.
Inshaalloh duoda bo'lamiz.
Zero har birimiz birodarmiz, birodarning boshqa bir birodariga qilgan duosi inshaalloh qabuldir.
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Munira xonim 09 Mart 2007, 09:05:10
Namozhon.

Dadam bir necha oydan beri boqilayotgan qo'chqorni sotib kelishni buyurdilar. Ukam erta tongdan mol bozoriga yetib bordik. Haridorlar qo'yimizga har hil baho berishar, biz ham tanishlar aytgan chamaga yetguncha mahkam turardik. Ko'chamizda Abdug'affor aka degan odam turardi. U ham haridor chiqib, qo'yni oladigan bo'ldi.
Bir dasta pulni tutqazib:
- O'g'lim sanagin,pul sanashga no'noqroqman,men qarab turay,-dedi.
Men tez-tez sanab tegishli pulni olib qolganini qaytarib berdim. "Bor baraka" deb qo'yning arqonini olib, pattasini topshirib bozordan chiqib ketdik. Yo'lda ketayotib o'zimga ishonmay pulni qaytadan sanadim, ancha kam chiqdi, bozorda adashganimni bildim va ukamga:
- Yur, qolganini uyiga borib olamiz,namozhon odam g'irromlik qilmas,-dedim.
Ukam esa:
- Qaytarib berarmidi, yahshilab sanash kerak edi,-dedi zarda bilan.
Abdug'affor akani chaqirganimizda jiddiy ko'rinishda chiqib keldilar:
- Ho'sh, hizmat o'g'lim?
Vaziyatni tushuntirdim. U kishi bo'lsa:
- O'z qo'ling bilan sanab olding, to'g'rimi?-dedi.
- To'g'ri,-dedim.
- To'g'ri bo'lsa bo';ptida,- deb eshikni yopib kirib ketdilar.
Orqamda turgan ukam "ana sizga namozxon" deb g'alaba qo'shig'ini aytgandek bo'ldi. Sir boy bermay, "jim bo'l" deb yo'lga tushdik. Eshikdan kirganimizda dadam:
- Yahshiyam tanishga sotibsizlar. Insofli odam ekan,pulning qolganini berib ketdi,-dedilar.
Abdug'affor aka bizdan oldinroq uyiga kelgan,pulini kam sanab olganimizni bilib,dadamga keltirib bergan ekanlar.
Ukamga qaradim va kulib:
- Mana senga namozxon!!!- dedim.


Erkin Madolimov.
"Musulmonlar taqvim kitobi".
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Muslimа 12 Mart 2007, 10:19:21
RAYHONLAR ISI

KECHAGINA SIZU BIZGA HAMNAFAS BO’LIB YASHAGAN, BUGUN RAHMONNING HUZURIGA SAFAR QILGAN YURTDOSHIMIZ HAYOTINING SO’NGGI DAQIQALARIDAN SO’NGGI DAQIQALARIDAN BIR LAVHANI SIZ AZIZLARGA HIKOYA QILISH NIYATIDA QALAM USHLADIM. BU HIKOYAM YANA QAYSIMIZNINGDIR HIDOYATIMIZGA VA ENG MUHIMI SO’NGGI NAFASDA SHAHODAT KELTIRA OLISHIMIZGA VASILA BO’LAR, DEGAN XAYRLI MAQSADNI DILGA TUGDIM. SIZ AZIZLARGA XAYRLI UZOQ UMR IMKONINI, SHAHRISABZDA YASHAB, UMRINING YIGIRMA OLTINCHI BAHORIDA VAFOT QILGAN SINGLIMIZ NODIRAXONGA ALLOHNING RAHMATINI SOG’INIB:
GULBAHOR ABDULLOH QIZI

Zulayho xola qizi Nodiraning betob bo’lib qolganini eshitgach, qo’li ishga bormay qoldi. O’tirsa-tursa, faqat: "œQizimga nima bo’lgan ekan? Xudoyim shifo bergin!.. Bolalarigayam qarayolmay qolgandir..." degan hayol nari ketmadi. 
Kechga tomon darvozadan kimdir ovoz berdi.
- Shavkatjon, kimdir kelganga o’xshaydi, - dedi xola shom namozini o’qimoqlik uchun joynamoz yozarkan.
Kelgan mehmon Nodiraning umr yo’ldoshi Akromjon edi. Salomlashib, hol-ahvol so’rashgach, xola darhol qizi haqida so’radi.
- Do’xtirga olib bordik, lekin aniq bir to’xtamga kelishgani yo’q. Hozircha uyda shifokorlarning nazoratida muolaja olyapti, - dedi kuyovi.
- Bolalargayam qarayolmayatgandir?..
- Bolalarga onam qarayptilar, siz xavotir olmang.
- O’rgilay, Akromjon, yaxshiyam taqdiriga sizday tushunadigan turmush o’rtog’i, onangizday mehribon qaynona bitilgan ekan, ming rahmat"¦
Kunlar o’taverdi. Xastaning rangi kun o’tgan sayin so’lib boraverdi.
Uni ko’rsatishmagan tabib-do’xtirlari qolmadi, hisob.
"œCho’kayotgan odam xasga yopishadi" deganlaridek, kim nima desa, hammasini qilib ko’rishdi. Nodira tuzalish o’rniga brogan sari og’irlashaverdi"¦ Bundan xavotirga tushgan onasi Akromga:
- O’rgilay o’g’lim, meni to’g’ri tushunsangiz, bittagina iltimosim bor. Har kuni qizimning ahvolidan xabar ololmayman, qarichilik"¦ Lekin, ko’rmasam ham ko’nglim tinchimaydi. Rozi bo’lsangiz, ozgina o’ziga kelgungacha men olib ketsam. Onangiz ham sizga, bolalarga, qizimga qarab, ancha toliqib qolganga o’xshaydi, nima deysiz? — dedi.
 Akromning roziligi bilan Nodira ota uuyiga olib kelindi. Hovliga ekib qo’yilgan, kuzak shamolida bitta-bitta barg to’kayotgan gullarga deraza osha termulgancha yotgan Nodira:
- Onajon, namoz vaqti kirdimi? — deya so’radi.
- Ha bolam, peshin endigina kirdi.
- Men o’qib olayin.
- Avval ovqatingni yeb ol, keyin o’qiysan. Yangang sen uchun ataylab qaynatma pishiribdi.
- Onajon, jon omonat ekan"¦ Shunday og’ir ahvolga tushganimdan keyin anglab yetdim bu haqiqatni. Har bir nafasimiz g’animat"¦ Bir kosa ovqatni yeb bitirgunimizcha yetadigan imkon berilganmi-yo’qmi, bilolmaymiz. Avval Allohning buyrug’ini ado qilay. Yemak bu dunyolik, ibodat oxiratlik"¦- dedi-yu, tayammum qilishga hozirlandi.
Zulayho xola qizining og’zidan chiqayotgan har bir so’zdan hayratlanar, nazarida uning gaplari oddiy gap emas, hikmatlarga o’xshardi"¦
Ona bir kuni tanishlaridan bir gap topib keldi:
-Nodira qizim, bir folbin xotin bor ekan. Judayam kuchli deyishyapti. Do’xtirlar davolay olmagan kasallarni qararkan, tuzatarkan. Shuni olib kelsak, nima deysan?
-Folbin? Onajon, axir folbinga borish ham, fol ochirish ham gunoh-ku! Payg’ambarimiz sollallohu alayhi vasallamning hadislarida fol ochguvchiyam, ochirguvchiyam la’natlangan, - dedi.
- Sening qiynalayotganingni ko’rib turib qanday chidayman, bolam? Axir onangman!..
- G’am chekmang, onajon. Kasallikni bergan Xudoyim, xohlasa, shifosini ham O’zi beradi. Alloh bizga nimaniki taqdir qilgan bo’lsa, hammasida hikmat bor. Shu yotishimda qancha-qancha gunohlarim to’kildi, buning hisobini na siz, na men bilamiz. Har doim Xudoning aytgani bo’ladi, ko’nmay ilojimiz yo’q. Yaxshisi, namozlaringizda haqqimga duo qiling, - dedi.
Nodira hufton namozini o’qigach, uzoq vaqt duo qildi, so’ng uyquga ketdi. Tush ko’rdi. Tushida u yotgan uyning qibla taraf devoridan ikki barobar balandlikdan qo’zni qamashtiradigan darajada nurdan parda bor emish. Nodira hayrat ichra pardaga boqib turarkan, undan bir ayol chiqib kelibdi. Ayol qo’llarida o’zidan nur taratib turgan Qur’oni Karimni ushlagancha jilmayib turarmish. Yaxshilab qarasa, unga ilk bor namoz o’qishni o’rgatgan, "œMuallimi soniy"dan saboq bergan ustozi ekan. Ayol Nodiraning o’ng qo’liga bir bilaguzuk taqibdi-yu, nurdan bino bo’lgan parda bag’riga singib ketibdi"¦
Nodira o’ziga kelgach, qo’liga qarabdi. Bilaguzuk oltindan ishlangan bo’lib, o’rtasida ta’riflarga sig’mas darajada benihoyat go’zal, mo’jazgina Qur’oni Karim o’rnatilgan emish"¦
Tush ta’sirida uyg’onib ketdi-yu, ko’zlariga qaytib uyqu kelmadi.
Tuni bilan yig’lab chiqqan Zulayho xola nima qilishini bilmasdi. Folbinga boray desa, Xudodan qo’qadi, bormay desa, "œChiqmagan jondan umid, shuniyam bir ko’rsak, keyin armon bo’lmasmidi"¦" degan xayolni shayton ongiga quyaverdi.   
Ertasi turib, folbinga borishga qaror qildi.
Uylariga folbin ayol doirasini ko’tarib kirib kelganda Nodira peshin namozini o’qiyotgan edi. Unga ko’zi tushgan folbin bir seskanib tushdi.
Nodira onasiga savol nazari bilan qararkan, ona qizining o’tkir nigohidan ko’zlarini olib qochdi.
Folbin ayol darhol ishni boshlab yubordi:
- Sening foling ko’rinyapti, qizim! Tez orada sog’ayib ketasan va mendan ham kuchli folbin bo’lasan. Faqat buning uchun qirq kun chillada o’tirishing kerak va mening ko’rsatmalarimni to’la ado etishing shart! Sen "œodamli" ekansan, "œqo’l" olmasang, jinni bo’lib qolishing hech gapmas, dedi.
- Nima qilishim kerak? — so’radi Nodira.
- Bir daraxtning tagiga borasan-da, "œMomolarim, kelinglar-o-o, kelingla-a-r, menga madad beringlar!" deysan. Momolar o’zi kelib,  davolab olishadi. Keyin ular senga nimani buyurishsa,  o’shani qilasan, - dedi.
- Shu xolosmi? — dedi Nodira.
- Eng asosiy bir narsani unutibman. Momolardan folbinlikka "œqo’l" olganingdan keyin also "œA’uzu billahi minash-shaytonir-rojiym"ni aytmaysan, "œOyat al-Kursiy"niyam o’qimaysan, buni unutma! Hozir kasalsan, namoz o’qishing ham shartmas. Tuzalganingda o’qirsan. Hali yosh bo’lsang, hammasiga ulgurasan! — dedi.
Nodiraning qulog’iga kimdir: "œShu folbinning etagidan mahkam tut. Tezda shifo topasa, ham el ichida tanilib, pulga ko’milasan. Boyidingmi bas, ko’ngling tusaganiday yashaysan. Dunyo besh kun bo’lsa, o’zingni qiynab nima qilasan? O’qiyotgan namozlaring senga nima ham qilib berardi?!" — deya shivirlaganini aniq eshitdi. Bir muddat karaxt ahvolda turib qoldi.
So’ngra:
- Astag’firulloh! — dedi. Va "œLa ilaha illalloh", deya o’zini qo’lga olishga urindi:
- "œMomolaringiz" — jinlar, shundaymi? Balki ular dunyodagi ishlaringizga yordam berayotgandir. Oxirat-chi?! Jannatga kirishingizga ham kafolat bera olishadimi o’sha "œodamlaringiz"?! Bu dunyo uch-besh kun, o’tadi-ketadi. Lekin haqiqiy-abadiy qoladigan joyimizda ahvolimiz nima kechadi? Bu dunyoda shaytonga ergashganlar oxiratda uning ortidan do’zaxga tashlanadi-ku? — dedi.
Folbindan sado chiqmadi.
Nodira:
- Oldin siz kecha tunda ko’rgan tushimni eshiting. Xulosani o’zingiz chiqarasiz, - dedi.
Tushini so’zlab bergach:
- O’ng qo’limda o’sha bilaguzukning zalvorini hamon sezyapman, - dedi.
Folbin nima qilishini bilmay qoldi. Shunda ham tayyor "œo’lja"ni qo’ldan chiqarmaslik ilinjida doirasini qo’lga olib ura boshladi. Lekin doira qo’lidan otilib chiqib ketdi. Bu holat uch bora takrorlandi. Qaro terga botgan folbin ayol oxiri tan oldi:
- O’zi kirib kelishimdan namoz o’qiyotganini ko’riboq, ko’nglim bir nimani sezganday bo’luvdi. Qizim, men ham folbinlikka "œqo’l" olmasimdan oldin bir tush ko’rganman. Tushimda buvimdan qolgan eski sandiq ichida o’zidan nur taratib turgan benihoyat chiroyli kitobni ko’rdim. Turib kitobni olish uchun qo’l uzatarkanman, kimdir doira tutqazib ketdi. Kitobni ololmadim. Keyin balsam, o’sha kitob Qur’on ekan. Kitobni tushimda ololmagan bo’lsam ham, o’ngimda gunohlarimga tavba qilib, namoz o’qiganimda, men ham hozir jin-shaytonlarning tuzog’iga ilinganman, folbinlik qilmagan bo’larmidim? Shu-shu shaytonning yo’lidaman, hech chiqolmayman, - dedi.
Folbin ayol ketgach, Nodira onasiga tahorat olmoqchi ekanini aytdi. So’ng "œIstig’for" namoziga niyat qildi. Sajdaga bosh qo’ydi va shu holatda umrining yakun topishini dildan istadi"¦ Bir ozgina folbinni tinglagani uchun, uning fol ko’rishiga ruxsat bergani uchun o’zini kechirolmas edi.  Inson ozgina ojizlik qilib qo’ysa bas, shaytonning tuzog’iga tushib qolishi tayin ekanini anglab yetgandi. Va uni shaytonning sharridan asrab qolgani uchun Tangri Taologa shukrlar aytib yig’lardi"¦
Shifokorlarning tavsiyasi bilan Nodirani poytaxtdagi shifoxonaga olib ketishadigan bo’lishdi.
U otasidan iltimos qildi.
- Otajon, agar iloji bo’lsa, Maxsum bobo biz bilan borsinlar"¦
Yil davomida faqat Ramazon va Qurbon hayitidagina og’zi "œochiq", qolgan paytlar hamisha ro’zador holatda yuradigan, o’ta taqvodorligi bois, el ichida "œnon yemas bobo" nomini olgan Maxsum bobo xastaning iltimosini yerda qoldirmadi.
Palataning shiftiga termulganicha har nafasida "œAlloh, Alloh" deya zikr aytayotgan Nodira o’ng yoniga o’girildi va negadir ko’zlari porlagancha:
- Onajon, menga bir dona rayhon uzib bering, dedi.
Uning bu gapidan ajablangan onaizor darhol qiziga egilgancha, peshonasiga qo’l uzatdi.
Nodira:
- Onajon, tashvishlanmang, xayolim joyida. Qarang, nahotki ko’rmayotgan bo’lsangiz, oyog’ingizning osti to’la rayhon-ku! — dedi. So’ngra uch bora rayhon uzayotgandek harakat qildi-da, ohista o’rniga uzalarkan: - Oh-h!.. Bunchalar xushbo’y bo’lmasa!.. — deya jilmaydi.
Onaizor dilbandining harakatlarini ming hayrat ichra kuzatarkan, xonani tutib ketgan rayhon hididan sarxush bo’ldi-yu, bu sir-sanoat qarshisida lol qoldi"¦
- Onajon, qishlog’imizdagi imom-domla so’nggi namozlarini yotib o’qigan ekan, deganmidingiz?
- Ha, bolam, nima edi?
- Unda men ham domlaga o’xshab"¦
- Bolam, meni qo’rqitma, onaginang o’rgilsin! — degancha qizini mahkam bag’riga bosdi-yu, onaning ko’zlaridan qaynoq yoshlar seli quyildi"¦
- Qo’rqmang, onajon!.. O’limdan qo’rqish kerakmas, unga tayyorlanish kerak, - deya, zaifgina barmoqlari bilan onasining yuzlarini siladi Nodira"¦
Namozdan so’ng U Maxsum boboni so’radi.
Bobo kirgach:
- Bu yog’i sizga xavola, bobojon, - dedi.
Maxsum bobo xastaning yoniga cho’kkancha "œYasin" tilovatini boshladi. "œYasin" yetti bor o’qildi. Xasta ham yetti bor tilovatga hamrohlik qildi. So’ngra:
- Allohim, diydoringga, ishqingga intizor bandangman. Meni Rahmatingdan judo aylama! — dedi.
Avval chap yoniga, so’ngra o’ng yoniga qaradi-da:
- Ash-hadu al-la ila-ha il-lal-lo-o-oh"¦ dedi-yu, tabassum ichra ko’zlarini manguga yumdi"¦
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Munira xonim 12 Mart 2007, 10:31:19
БИА  СОАТ УМА ИАГИЗ КОЛДИ
   

(Бслган воқеа)

Тез ёрдам бслимида сдим. Ўқишни тугатиб ишга снди киришганим учун бу ердаги ҳамма ҳодиса менга сзига сраша ҳасжон ва завқ бағишларди. "œДоктор" деган мурожаатдан сзимда ғурур туйиб, снди ҳар доим бу мурожаатга ксникишимни сйлардим. Ҳар бир катта касалхоналарнинг сз тез ёрдам бслими бслиб, бу ерда докторлар навбатчилик қилишарди. Тажрибали мутахассис докторларнинг ёнида менга ксп масъулист тушмасди. Мен фақат уларни диққат билан кузатиб, тажриба орттиришга ҳаракат қилардим.
Бир куни кеч соат 1 лар сди. 16-17 ёшлардаги сспиринни олиб келишди. Ўспиринга икки аёл юришга ёрдамлашиб келишарди. Ортларидан югуриб келаётган киши сса нафаси бсғзига тиқилганча:
- Илтимос, сғлимни қстқаринг, қстқаринг боламни! — деб такрорларди.
Тезгина навбатчи доктор келди. Мен сса докторнинг ёнида уни ташхис қсйишини кстардим. Йигитчанининг отаси сса ссзлашда давом старди:
- Доктор, сғлим сзини слдирмоқчи бслиб дори ичибди. Билиб қолиб дарров бу ерга олиб келдик.

- Ичган дорилари ёнингиздами?
Ота чснтагидан бир неча дори қутиларни олиб докторга ксрсатди.
- Мана бунисидан сн бештача, бунисидан снта, бунисидан сса уч беш дона ичибди.
- Бу дориларни ичганига тахминан қанча вақт бслди.
- Икки соатча бслди.
Доктор дори қутиларини синчиклаб қаради. Сснг сса бир йигитчага бир қутиларга қаради. Кейин сса бошини "œйсқ" ифодаси билан қимирлатиб юзини буриштирди:
- Ҳмм, афсус, афсус!
Йигитчанинг оиласи сса докторнинг бирор нима дейишини кутишарди, аммо ундан бир сас ҳам чиқмади. Мен сса йигитчанинг ошқозонини ювиш мумкинлигини сйлардим. Бу жимжитликни отанинг овози бузди:
- Аима қиламиз доктор?
Докторнинг юзи жиддийлашди, йигитчага умидсизлик билан боқди. Бошини қимирлатиб, қсллари билан чорасизлигини ксрсатди. Ссзлари йигитчанинг отасининг юрагига сқ каби санчилди гсё.
- Афсус, қилнадиган ҳеч бир амалиёт ёрдам бермайди. Жуда кеч олиб келибсиз, устига устак бу дорилар...
Мен сса оила аъзоларини кузатардим. Ҳаммаларининг ксзларида чорасизлик қотганди. Йигитчанинг юзида сса қсрқинч ксринарди. Онаси ва синглисига тасниб турган йигитча докторнинг юзига стинч билан қаради. Унинг ссзларида кескинликни ва юзидаги жиддийликни ксриб, оёқлари мадори қолмади шекилли, секин сидирилиб ерга стириб қолди. Йигитнинг отаси ҳам онаси ҳам бир нималар дейишарди. Узоқ давом стган бу сукунатдан сснг:
- Аима бслади, наҳотки ҳеч нарса қила олмасангиз?
- Ардам бериш учун снди кеч. Бундай ҳолатларда афсуски бизнинг қслимиздан ҳеч нарса келмайди. Бир соатлардан сснг уни йсқотамиз. Мен сса унгачан фақат беморни кузатувга олишим мумкин.
Мен ҳам бу ссзлардан довдираб қолдим. Йигитчанинг юзига қарардим. Ўлим қсрқуви ва умидсизлик унинг ксзларида зоҳир сди. Ўзимча унинг ҳозир нималар ҳис қилаётганини тасаввур қилдим. Ўлим шунчалар сқинлашиши ҳақиқатан қийин ҳолат сди. Аммо инсон бир соат кейин слишини билса нималар сйлар, нималар ҳис қилиб, қайси ишларни бажарарди. Аслида ҳар биримиз учун ҳам бундай вақт келади-ку?! Ҳаётнинг ташвишлари билан бслиб слимни бизга етиб келмас нарса дес тушунамиз. Ҳозир бу йигитча балки, ҳаётини, дсстларини, оиласини сйламоқда ёки слимдан сснгра нима бслишини, съни бир соат сснг... Балкида унинг ортидан нима дейишларини, ёки қабрда қандай аҳволга тушишини сйлармиди?! Балки унинг шу вақтга қадар режалаштирган ишлари бордир, снди сса бу ҳаёлларини бир ёнга суриб, сснгги соатини қандай кечиришни сйларди, гсё.
Бошқа тарафдан ҳаёт давом старди. Ичкаридаги бир беморнинг сқинлари келиб доктордан баъзи нарсаларни ссрар, бошқа ёндан сса оғир бир беморни олиб келишарди. У хаста учун бошқа бир навбати докторни чақиришди. "œБир инсон бироздан сснг слимини қаршиласа ҳам бу ҳаёт бошқалар учун давом ставеради", деб сйлардим.
Ота сса сз саволи, тсғрироғи стинчини сна бир бор такрорлади:
- Ҳеч умид йсқми доктор? Ааҳотки ҳеч нарса қилишнинг иложи бслмаса.
Ичкарига кирган бошқа бир доктор ишора билан "œнима бслди?" дес ссради. Доктор срнидан туриб, кескинлик билан жавоб берди:
- Жонига қасд қилмоқчи бслибди. Афсуски кеч олиб келишибди. Сснгра ссзлаб бераман сизга.
Бу ссзларни диққат билан тинглаган йигитчанинг юзидаги умид сслиб борарди. Лушаймонлик туйғуси ичидаги титроқ бир овоз билан: "œҚстқаринг мени, нима лозим бслса ҳаммасини бажаришга розиман. Аима бслади снди. Ўлишни истамайман!" дерди. Доктор унга ҳеч нарса демади. Мен сса слимга шунчалар сқинлашиб турган инсонни биринчи маротаба ксраётган сдим. Устига устак жуда ёш сди. Ҳаёлан моргга кириб унинг совуқ баданини ксздан кечиришимни сйлаб стим жснжикиб кетди. Демак, қаршимда турган бу тирик инсон бироз сснг слади ва биз унинг мурдасига қараб ташхис қсйиб сснг рапорт ёзамиз! Ҳаёт ва слим, сшаш ва слиш... ёшлик, қарилик ҳаётни англаб етмоқ, слимни тушунмоқ... Яшаган ҳаётимизнинг ниҳосси слим сканлигини хотирламоқ. Ўлимга ҳар он ҳозир бслмоқ ёки сзини тайёр деб ҳис етмоқ. Бу каби сйлар ҳаёлимдан старди.
Доктор хонадан чиқиб кетаркан, мен ҳам унинг ортидан сргашдим. Узун каридорлардан кетар сканмиз, бироз ачиниш билан дедим:
- Доктор, ошқозонини ювиб қонини тозалашга ҳаракат қилиб ксрсак бслмасмикин?
Доктор бирдан менга қаради ва ксзларимга тикилди:
- Укам, ксриб турибсанку, бу ерда оёқда зсрға турадиган, ёши стиб қолган одамлар ҳаётда ортиқча бир соат сшаш учун қанчалик курашадилар. Бу ёш йигитча сса сн етти ёшида сз жонига қасд қилмоқчи бслибди. Ўлишни истаса нега мен унга қаршилик ксрсатишим керак? Бироз истаган тақдири билан юзма юз келсин, кейин ксрамиз. Ўлим нима ва ҳаёт нима тушунсин! Яшашнинг қадрини, оиласига бу иши билан қанчалик зуғум қилганлигини фарқ стсин. Аллоҳни, Уни қсли сканлигини ссласин. Ўлимни ва ундан кейинги ҳаётини ҳам...
Бу ссзларнинг ортидан мени ҳайратга тушурган бир қаҳқаҳа сшитилди.
- Сен ҳам ишондингми унинг слишига:
- Аима, съни йигитча слмайдими?
Доткор кулги ичида дори қутиларини ксрсатди. Қслидаги витамин, йсталга қарши ва балғам ксчирувчи дорилари сди.

 
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Muslimа 12 Mart 2007, 13:40:42
Bu hikoyat Turkiyalik bir yigit tomonidan aytib berilgan.

   "œMen uni yaxshi ko’rardim. Iste’dodli, o’z ishiga puxta yigit edi. Kam gapirardiyu, lekin chertib — chertib gapirardi. Kelishgan edi, churoyli kiyinardi. Birgina kamchiligi namoz o’qimasdi. Men dinga bo’lgan layoqatini uyg’otish niyatida namoz haqida ko’p gapirardim unga. Biroq bir xil sababni ro’kach qilardi menga u: "œTo’g’ri tushun, men chiroyli kiyinishni yaxshi ko’raman. Buning ustiga, e’tibor bergan bo’lsang yashil rangga mehrim bo’lakcha. Yashil shimim bor, uni shu qadar yaxshi ko’ramanki, xotinimga har kuni dazmollatib ko’chaga chiqaman. Namoz o’qisam, shimimning dazmoli ketib qolishi mumkin".
   Qiziq bahonaku, lekin men uning shu bahonasini sabab o’rnida ko’rganman. Chunki har kuni uchratsam, yashil shim va qizil ko’ylagi unga ancha yarashganini his qilardim.
   Bir kuni yo’lim tushib Istambulning katta masjidlaridan biriga kirdim. Ne ajabki mening tanishim jamoatning oldi qatorida edi. Bir umr shimining dazmoli buzilishidan cho’chib masjid hatlamagan tanishimni birinchi safda ko’rib boshida ajablandim, ammo keyin o’zimni bosib uning oldiga bordim. "œXa! Baribir kelar ekansanku! O’zincha yashil shimingni ro’kach qilib, meni holu jonimga qo’ymasding. Men seni juda sa’viyali deb bilsamda, aynan shu bahonangga hayratlanardim. "œQiziq! Sa’viyali bo’la turib ham odam shunchalik sa’viyasiz bahona topishi mumkinmi? " degan savol ich — ichimni tirnardi. Yashil shiming deb bir umr masjidga kirmay o’tding — a? Lekin men seni bugun shu erda ko’rib turibman. Baribir kelibsan — a?"
   U indamasdi. Chunki tanishim yashil matoga o’ralgan tobut ichida indamay yotardi."

   Xa, ushbu hikoyatning zamirida katta hikmat yotadi. O’zini "œmo’minman" deb hisoblagan odam baribir masjidga keladi. Bugun shimlarini dazmoli emas, balki yuqorida hikoya qilingan yigitning javobidan ham sa’viyali, ba’zilarning nazdida sabab o’rnida o’tadigan bahonalarni keltirib masjid hatlamayotgan oyoqlarni bir kunmas bir kun baribir Allohning uyiga olib kelishadi. Baribir birinchi safda turish bor. Lekin Allohning nazdida inson insonlar tomonidan emas, balki o’zi ixtiyoriy ravishda o’z oyog’i bilan masjidga kelsa qadrlidir. Sevgan rangdagi tobutda yotgunga qadar, Allohning sevgan insonlari to’planadigan masjidlarga kelib turinglar aziz yurtdoshlar!

         Hayrullo Hamidovning
         "œXolislik sari" dasturidan olindi.
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Muslimа 14 Mart 2007, 13:28:45
                                    Xotima

   "œYigirma yoshli qiz avtomobil halokati tufayli kasalxonada vafot etdi. Vafotidan biroz avval yaqinlarining "œahvoling qanday?" degan savoliga "œAllohga hamd bo’lsin, yaxshi!", deb javob berib turgan edi. Biroq oz vaqt ichida dunyodan ko’z yumdi. Marhumani maxsus yuvish xonasiga olib kelishdi. Biz uni yuva boshladik. U go’yo shirin uyquda-yu, hozir uyg’onadigandek yuzi tabassumdan yonar, badanida jarohat, siniq yoki qon asoratlari ko’rinmasdi.
   Shu vaqt g’aroyib hodisa ro’y berdi. Biz yuvish asnosida marhumani ko’targan edik, burnidan oq modda sizib chiqdi va xona xushbo’y mushk hidi bilan to’ldi. Subhonalloh! Bu chindan ham mushk hidi edi"¦
   Takbirlar aytib, Allohni zikr qildik. Yaqinlaridan marhumaning hayotlik vaqtida qanday bo’lgani haqida so’radim.
   "œVoyaga etgandan buyon namozni kanda qilmagan, o’n uch yoshga to’lgandan buyon dushanba, payshanba kunlari nafl ro’za tutishni odat qilgan edi. O’limidan oldin Alloh yo’lida o’liklarni yuvib tayyorlash bilan shug’ullanmoqchi edi"¦ Biroq birovlarni yuvishdan oldin o’zi yuvildi"¦ Muallimlari, dugonalari uning taqvosi, go’zal hulqi va muomalasi haqida to’lqinlanib gapirishardi. Mana endi vafotidan keyin eslashadigan bo’ldi", deya so’zini yakunladi Ummu Ahmad.
   Yomon xotima topgan boshqa qiz haqida hikoya qilib so’zida davom etadi: "œO’n etti yoshli bir qizning jasadini yuvish uchun keltirishdi. Singillarimiz yuvishga kirishdilar. Yuvishni boshlaganlarida tanasi oq edi. Asta — sekin qoraya boshladi.
   Uning holi qanday kechgani bizga qorong’u. Yaqinlaridan u haqida so’rolmadik, chunki biz ko’rgan narsa ularni qo’rqitishi mumkin. Shuningdek, uning bu holini yashirishimiz ham kerak".
   Allohdan salomatlik va ofiyat so’raymiz!

      Abu Abdurahmon tayyorladi
      "œMusulmonlar taqvim kitobi" 2007 yil, 1-chi kitob
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Muslimа 19 Mart 2007, 10:18:30
                                   Tilanchi qiz.


   Kichkinagina qizcha yo’l bo’yida o’tirib pul so’rardi. Ustidagi kiyimlari yirtiq — yamoq, yuz — qo’llari kir.
   U odamlarga yolborib, qo’l cho’zarkan, yonginasidan yosh, boy, go’zal ko’rinishli kishi o’tdi. Kishi qizchaga bir qiyo boqdi-yu, e’tiborsiz yo’lida davom etdi. Uni hashamatli uyida xotini va bolalari, kechki ovqat va xotirjam hayot kutardi.
   Ovqatdan so’ng birdan uning hayoliga o’sha tilanchi qiz keldi. Negadur, unga rahmi kela boshladi, ko’rinishini ko’z oldiga keltirdiyu, ich — ichidan achindi. Shu tuyg’ular og’ushida Allohga yuzlandi: "œNega bunday ishlar bo’lishiga izn berasan. Nega shu kichkinagina qizga yordam berish uchun hech narsa qilmaysan?" Ana shunday o’kinch so’zlarni ayta — ayta uyquga ketdi. Ko’zlari ilinar — ilinmas, tushida haybatli bir ovozdan uyg’onib ketdi: "œAynan shuning uchun ham seni yaratdim!".
      Madina Zaripova tayyorladi
      "œMusulmonlar taqvim kitobi" 2007 yil, 1-chi kitob
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Munira xonim 25 Mart 2007, 07:56:22
Bahorda bodom gulladi, ko'zlarni quvontirdi.
Kuzda esa...
Bodom mevalari hali yetilmay turib, "boshqalar terib ketishmasin" degan havotirda qoqdilar. Bechora daraxt inson bolasiga meva tugib bergani uchun tayoq yeya boshladi. Daraxt barglari ko'z yosh misol to'kildi. Lekin inson bolalari bunga e'tibor bermadilar. Hali tirik barglarni toptadilar. "daraxtning tayoq yegan shohlari, novdalari ham azoblanar, ozor chekar-ku", degan fikr hech kimning hayoliga ham kelmadi.
Bu-ku, daraxt tilsiz, bizning nazarimizda jonsiz bir narsa. Daraxtlarni savalash bilan kifoyalansak koshki edi.
Hayotda...
O'z birodarlarimizni zaharli so'z tayoqlari bilan savalaymiz. Yuraklari qon qaqshab ketsa ham savalayveramiz. Unli yig'isiga ham, unsiz faryodiga ham ahamiyat bermaymiz. Savalay-savalay rohatlanamiz.
Daraxtlarni savalashdan maqsad mevalarni terib olish. O'z birodarlarimizni savalab nimalarni terib olamiz? Gunohlar ortilayotgan qoplarni to'ldirmaymizmi?
Bodom to'la qopni orqalb bozorga shoshamiz.
Gunohlar to'la qopni ortmoqlab qayga boramiz?.....

Tohir Malik.
"Iymonlashish umidi" kitobidan.
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Muslimа 26 Mart 2007, 12:51:21
"œIymon halovati".
(parcha)


   "¦- Gapir! Nega qachon qarasam, joynamoz ustida o’tirganing — o’tirgan? Men keladigan vaqtni kutib turib namoz boshlaysanmi? Shunday qilsam, urolmaydi deb o’ylayapsanmi?! Menga xotin bo’lib, nima qilib berding? Bittagina o’g’il tug’ib berolmading-ku?!
   Boshini quyi solganicha yum — yum yig’layotgan Soliha: "œShukur qiling!...Qiz farzand emasmi?...Bittagina bo’lsa ham, Parvardigor bizga farzand ne’matini berdi-ku!...Tirnoqqa zorlar yo’qmi?..." dedi.
   Xuddi shuni kutib turgan er ayolning ustiga bostirib keldi v aura ketdi: "œSenga gapirishni kim qo’yibdi?! Menga, eringga gap qaytaryapsanmi?""¦
   Onasiga qo’shilib Shukrona ham dod solib yig’lar, oraga tushib qolganidan, otasining zarblariga goh — goh nishon bo’lardi"¦
   Bu kabi to’polonlar, deyarli har kuni, yarim tungacha — ichkilikka butkul mubtalo bo’lgan er yiqilib, g’aflat uyqusiga cho’mgunicha davom etardi"¦
         To’lqin Nurmuhammad, Gulbahor Abdulloh qizi
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Muslimа 31 Mart 2007, 07:26:57
Basirat ko’zlarim ochildi

   Hayotda nimalar bo’lmaydi deysiz? Mening hayotimda ham ibratli voqealar bo’lib o’tgan. Oqu qorani tanimasdan yurgan johillik davrimda jinoyatim uchun o’n to’rt yilga ozodlikdan mahrum qilish haqida hikum o’qildi. Qamoqda ham, undan oldin ham mast qiluvchi ichimliklar, narkotik moddalar joni dilim edi. Shu tariqa etti yil nina sanchish yo’li bilan kayf — safo qilardim. Bunga shunchalik o’rganib qolgan edimki, agar qabul qilmasam, boshim, suyaklarim, butun a’zoi badanim zir qaqshab og’rirdi.
   Bir kuni hovlida o’tirsam, o’zimdan ikki-uch yosh kichik yigit kelib:
   - Assalomu alaykum, birodar! — deb men bilan ko’rishdi. Men esa alik olishni o’zimga ep ko’rmay, zo’rg’a qo’limni cho’zdim. Yigit xotirjam yonimga o’tirdi-da, meni savollarga ko’mib tashladi: "œBu dunyoda nima uchun yashayapsiz, aka? Maqsad nima o’zi?"
   Bu savollar meni ozgina bo’lsa-da o’ylantirib qo’ydi. Javob toplomay:
   - Qo’y, boshimni og’ritma. Hozir hech narsa yoqmay turibdi, - dedim. U esa so’zida davom etdi:
   - Meni to’g’ri tushuning, aka. Faqat hayvonlargina bilmaydi nima uchun yashayotganini, chunki ularga aql ne’mati berilmagan. Siz bilan biz esa aqli raso insonlarmiz. Bu dunyoning, borliqning yaralishiga hech e’tibor berganmisiz? Quyoshning chiqishi, fasllarning ketma — ketligi, tun va kunning almashib kelishi, yomg’ir — qorning yog’ishi haqida o’ylab ko’rganmisiz? Shuning uchun ham biz aql egalari fikrlashga buyurilganmiz. Tabiatdagi barcha hodisalar bir kuch tomonidan boshqarilib turiladi. Masalan, bog’bon bog’iga, qo’ychivon qo’ylarga qarab turganidek, koinotning ham o’z boshqaruvchisi, Egasi bor.
   Bu kunlar menga ta’sir qilganday bo’lib, o’sha kundan dunyoga boshqacha qaray boshladim, olamdagi harakatlarni o’zgacha nazar bilan kuzata boshladim. Uning aytgani rost ekan — bunday fikirlash insonning basirat ko’zini ochar ekan. Har kuni ko’rib yuradigan yulduzlar endi ko’zimga boshqacha ko’rinadigan bo’lib qoldi: ular samoga marjonday terib qo’yilgan.
   Ikki kundan so’ng o’sha yigitni qidirib topdim. Chunki u bergan tushuncha va fikrlar meni tinch qo’ymadi. Biz yana o’n besh kundan ortiqroq birga bo’ldik. Shu davr ichida do’stim menga din haqida shunday tushunchalarni berdiki, qalb ko’zlarim yanada ochilib, Allohni yaqinroq taniy boshladim. Keyin uni ozod qilishdi. Yaqin hamsuhbatim, bir do’stimdan uzilgandey bo’lsamda, men endi yolg’iz emas edim — endi men bilan Alloh bor edi.
   U birodarimdan Alloh rozi bo’lsin. Meni "œbotqoqlik" dan tortib olib, to’g’ri yo’lni ko’rsatib qo’ydi. Boshimdan o’tgan bu voqea ko’pchilikka ibrat bo’lar degan umiddaman. Chunki Allohni bilish boshqa, tanish boshqa ekan. Mana besh yildirki, kayf — safo, aysh-ishrat hammasini yig’ishtirganman. Qo’limdan kelganicha ibodatimni ado qilmoqdaman.
   Shu dunyoning arzimas kayfu safolariga aldanib yurganlarga ham aytmoqchimanki, yashashning asl ma’nosi Allohga itoat, haqiqiy lazzat esa U Zotga bo’lgan muhabbatda ekan.
      Abdusobir, Parkent tumani
      "œMusulmonlar taqvim kitobi" 2006/1427 (II)
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Mahdiyah 05 Aprel 2007, 09:03:59
HOZIRGI QIZLAR

Zamonlar o’zgardi, o’zgardi dunyo,
Ular-la, albatta, o’zgardik bizlar.
Lek goho o’tirib yoqa ushlaysan —
Ancha boshqachadir hozirgi qizlar.

Siz — vrach, injener, siz — olimasiz,
Sizning ismingizda bugun yulduzlar.
Siz — rassom, xonanda, siz — shoirasiz.
Eh, hozirgi qizlar, hozirgi qizlar.

Fabrikada ilg’or, zavodda ilg’or,
Hatto yigitlardan ham o’zdingizlar.
Ilg’orsiz, buni hech etmaymiz inkor,
Eh, hozirgi qizlar, hozirgi qizlar.

Ortda qolmaylik deb madaniyatdan
Tirnoqlar bo’yalar, bo’yalar ko’zlar.
Ishdan qochishni ham kanda qilmaymiz,
Eh, hozirgi qizlar, hozirgi qizlar.

Ba’zan o’zingizni osmonda bilib,
Go’yoki ko’klarda hur uchasizlar.
Oyoq uchida ham ko’rmaysiz goho,
Eh, hozirgi qizlar, hozirgi qizlar.

O’ltirib-o’ltirib o’ylaymiz, nechun
Shirin tillaringiz og’uli so’zlar&
Javob qaytarasiz istar-istamay.
Eh, hozirgi qizlar, hozirgi qizlar.

Barchasi uchun ham mayli deymiz biz,
Chunki, axir, qizlar, qizlar-da, sizlar!
Mayli, biz zaminda, siz — osmondasiz.
Eh, hozirgi qizlar, hozirgi qizlar"¦

Faxriddin Ashurov
"œYoshlik" jurnali 1991

Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: mutaallimah 20 Aprel 2007, 17:19:54
O'zbek qizi
Bor ekanu yo'q ekan,
Yaqin o'tgan zamonda,
"Ajoyib"qiz bor ekan,
Bizning O'zbekistonda.
Hayo-iboli, Hushro'y,
Bitta ekan tumanda.
Yetolmay bu qizga
Ko'plar ekan armonda.
So'ylay kelganda kezi
Budir O'zbekning qizi.

Taqdir ekan nachora,
Chopmay baht-u iqboli,
Ajib ishlar bo'libdi
Bir biridan g'avg'oli.
Kundan kunga bu qizning
Tang bo'libdi ahvoli
Lekin shunday bo'lsa ham,
"Ochilibdi jamoli"
Bu bir o'zbekning qizi
Hayodan qizil yuzi

Eakimikan ko'ylagi
Yirtilibdi etagi,
Qo'li tegmas tikishga,
Boshqa yo'qmi ermagi?!
Yangisini olishga
Chidamaydi cho'ntagi,
Otasida ham pul yo'q
Oylikning yo'q daragi.
Bu bir o'zbekning qizi
Ishoning xuddi o'zi.

Bir kun yirtiq ko'ylak-la
Chiqishga qilibmi or,
Singlisining ko'ylagin,
Kiyib chiqibdi nochor.
Uyalib kettim juda
Ko'z tushib beixtiyor,
Ko'ylak tizzadan baland,
Boz ustiga juda tor.
Bu bir o'zbekning qizi
Ishoning xuddi o'zi.

Yana vaqti bo'lmabdi
Tikishga kiyimini,
Bir kiyim kiyish kerak
Topolmay yechimini,
Ko'p o'ylabdi va oxir
U buzib udumini,
Kiyib olibdi shartta
Akasining shimini.
Bu bir o'zbekning qizi
Ishoning huddi o'zi

Bir kun bu qiz sochidan
Bir jondorni ushlabdi.
Nima qilishin bilmay,
Rosa boshin qashlabdi.
Su yetmay tyrgandi deb
Rosa ko'zin yoshlabdi,
So'ng chorasin topolmay,
Sochin kesib tashlabdi.
Bu bir o'zbekning qizi
Ishoning huddi o'zi.

Gapim balki noo'rin,
Lekin qilaman ta'kid!
Boshqa qizlar ham unga,
Qila boshladi taqlid.
Ularning bu holati
Taomilga juda zid,
Hamma bilar, lek hech kim
Qilmas ularni tanqid.
Budir o'zbek qizlari
Bejo boqar ko'zlari
Hayodanmas bo'yoqdan
Qizargandir yuzlari. :3 :2
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Muhammad Amin 02 May 2007, 18:09:41
Qadimda bir ayol va uning bir o'g'li bo'lgan ekan. Uning o'g'li voyaga etibdi. Va bezorilarga qo'shilib ketibdi. Kunlarning birida u qo'lga tushibdi va qamoqqa olinibdi. Shunda undan so'rashibdi. Nima gaping bo'lsa ayt biz bajaramiz faqat bir marta deyishibdi. Shunda u onasini chaqirishlarini so'rabdi. Uning onasi kelibdi. Shunda u onasini oldiga chaqirib og'zini ochishini so'rabdi. Onasi og'zini ochgan ham ekanki u onasining tilini tishlab uzib olibdi. Shunda buni ko'rib turganlar hayron bo'lib buning sababini so'rashibdi. Shunda u yigit shunday deb javob beribdi:
- Menga ona bo'la turib o'g'irlik qilma, yomon yo'lga kirma deb bir og'g'iz bo'lsa ham aytmagan. Mening bu qilgan ishim boshqa onalar uchun o'rnak bo'lsin debdi.

Ha haqiqatdan ham yoshligidan bolalariga to'g'ri maslahatlar berib yaxshi inson qilib etkazish o'z ota onalarining qo'lida.
Buni unitmang aziz ota-onalarimiz.   
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Muslimа 22 Iyun 2007, 07:31:21
Qo’shningiz tinchmi?

-   Eh, qaniydi eshik taqillasa, birov holimdan xabar olsa"¦
-   Birovga ko’z yoshi qilmasimdan, zor qaqshamasimdan avval kimdir yordam qo’lini cho’zsaydi!..
-   Mana shunday yog’in-sochin paytida, tomomdan chakki o’tgani, devorim darz ketgani, bolalarim ochlik va kasallikdan bir ahvolga kelib qolganini birov bilarmikin?
-   Erim bilan janjallarimizni, meni kaltaklashini, bolalarimni yig’lab-siqtashidan xabardor inson bormikan o’zi?!
-   Atrofimda to’rt devordan boshqa narsa bormi? Undan narida biror ovoz, hayot bormi? Yo bundan narisi ham devormi? Insonlar qani?! INSONIYLIK qani? Qo’shnichilik qani?
Darhaqiqat, qay birimiz yuqoridagi nolalarni "œoshirib yuborilgan" deydigan darajada qo’shnimizdan xabardormiz? Qaysi birimiz devor-darmiyon qo’shnimizning ehtiyojlari, dardlari, quvonchu iztiroblaridan voqifmiz?
   Sog’lig’I, to’y-hashami, qarzi-havolasi va muammolaridan nechog’lik xabardormiz?
Eski zamonlarda buning javobi oson edi. Mahallalar kichkinaligida, insonlar orasida manfaat va manmanlik deb atalgan qala’lar qurilmasidan avval, hammasi boshqacha edi.
Go’zal O’zbekistonimizning juda ko’p shahar va qishloqlarida yaxshi qo’ni-qo’shnichilik aloqalari, shukurki, hali-hanuz mavjud. Odamlar bir-biriga tug’ishgandan yaqin, qo’shnisiz uchun har narsaga xozir.
Lekin nomi "œkatta" shaharlardachi? Ko’p qavatli uylardachi? Ularda "œqo’shnichilikka" imkoniyat bormi?" deysizmi? Unda ozgina baland qo’yilgan musiqa ovozi uchun eshikni taqillatib kelishlar-chi?!
Bitta pod’ezdda turadigan bir odamning uyida har kuni turfa hil ovqatlar pishirilsa, boshqasi nonga kimdan pul so’rashni bilolmay tang.
O’ng tarafdagi qo’shnining bolasi pishloq yeyaverish joniga tekkanidan onasiga noliydi. Chap tomonda yashovchi bolalar pishloq ta’mini allaqachon unutib yuborishgan.
Qo’shni qiz dadasiga faloncha dollar turadigan palto kiygisi borligini aytib hiqillaydi. Uning dugonasi esa etigidan suv o’tib ketayotgani bois o’qishga borolmaydi"¦
Keling, yaxshisi "œEh, attang, anavi qo’shnimiz puldan qiynalgan ekan-ku, bilmay qolibmiz", deb qolmasdan avval, oxiratda Alloh va  Rasuli sallallohu alayhi va sallam oldida yomon holatga tushib qolishdan ilgari, qo’shnimiz eshigini qoqaylik, holidan xabar olaylik!..
Balki osha qo’shningiz ham honadoningizga tashrif buyurishni o’ylab turgandur, lekin nimadir yo’l qo’ymayotgandur.
Balki biron do’stingiz ko’ngil eshigini taqillatishingizni kutayotgandir.
Qani qalbingizga nazar soling, qalbingiz ila nazar soling!..

         Shabnam.
      "œIrfon taqvimi"1428(III)/2007 dan olindi.
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Muslimа 02 Iyul 2007, 09:08:59
E’tiqodingizga ko’ra yashamayotgan bo’lsangiz, yashayotganingiz kabi e’tiqod qila boshlaysiz.
      Umar ibn Hattob



  Birni ko’rib"¦

Bir kuni xizmat vazifam bois "œKar — soqovlar" jamiyatiga bordim. Diniy atamalarni tushuntirib berishimni so’ragan edilar. Yig’ilishga taklif etilgan jamiyat a’zolari bu so’zlarni o’z jamiyatdoshlariga qanday qilib tushuntirish haqida bahslashar, barchaga tushunarli belgi topilganiga ishonch hosil qilgachgina, o’sha belgini yozib qo’yardilar.
   Men so’zlarni izohlar ekanman, ular garchi so’zlarimni eshitmasalar-da, tikilgan ko’yi xuddi meni tushunayotgandek, jimgina o’tirishar, so’zlarimni Munavvar opa xatti-harakat orqali tushuntirib bergach, bahs yana avj olardi. Shu asnoda jamiyat raisasi:
-   Bizda gung va karlar uchun diniy kitoblar yo’q. Ko’pchilik a’zolarimiz esa dinimizni o’rganish ishtiyoqida. Shuning uchun diniy istilohdagi so’zlarning izohli lug’atini yaratmoqchimiz, - deya menga bahsning ma’nosini anglatgandek bo’ldi.
Yig’ilish ishtirokchilarining xatti-harakatlarini kuzatarkanman, ularning dini o’rganishiga bo’lgan ishtiyoq, intilishini ko’rib goh ko’nglim og’rindi, goh shodlandim. Allohga shukronalar aytib, Undan jamiyat a’zolarini bu yo’lda sobitqadam qilishini so’radim.
Nega ko’nglim og’rindi? Atrof olamga boqsang, yetti muchasi sog’, aqlan yetuk, mavjudotlar ichra sarvar etib yaratilgan insonlar bandalik burchlarini unutib qo’yganini ko’rasan. Alloh buyurgan amallarni o’rganishga, aqalli diniy so’zlarni tushuntirishga ushbu jamiyat a’zolaridek jiddu jahd qilayotganlar kam.
Aksariyat hollarda esa kishilar musulmonchilikni "œKo’ngilda bo’lsa bo’ldi", "œXudoga shukur musulmonman", degan so’zlardangina iborat, deb o’ylaydilar. O’n to’rt asr muqaddam olamlarga rahmat qilib yuborilgan zot — Muhammad sallallohu alayhi vassallamning chaqiriqlarini eshitmaymiz. Farz etilgan ibodat — namoz chaqirig’I — azonning muborak so’zlari quloqlarimizga kirmaydi. Alloh belgilab qo’ygan chaegaralari buzilayotgan paytda esa tillar gung bo’lib qoladi. Vaholanki, Rasuli akram sallallohu alayhi vassallamning: "œYomon ishni ko’rsangiz qo’lingiz bilan qaytaring, bunga qodir bo’lmasangiz tilingiz bilan qaytaring, agar bunga ham qodir bo’lmasangiz dilingiz bilan qaytaring. Lekin bu iymonning eng zaif darajasidir", degan so’zlaridan bohabarmiz. Qo’limiz tugul tilimiz bilan insonlarni yomonlikdan qaytarishni o’ylab ham ko’rmaymiz. "œSen menga tegma, men senga tegmayman" qabilida ish ko’ramiz"¦
Yana hayolimdan qancha-qancha narsalar kechdi. Yig’ilish yakunlangach, u yerdan chiqarkanman, ongimda qarama-qarshi savollar g’ujg’on urardi: ASLIDA KAR KIM-U, SOG’ KIM? GUNG EMASMAN, ZABONIM BOR, DEGANLARNING TILIGA NA OYATI KARIMA, NA TAVBA TAZARRU VA NA SHUKUR KELMASA BU XIL ZABONNING BIYRONLIGIDAN NE SAMAR?
Bu savollarga javob topishga ojiz edim.

N. Mamasaidova
"œIrfon taqvimi" 1428(III)/2007 dan olindi.
 
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Muslimа 07 Sentyabr 2007, 11:05:29
Uyat o’limdan qattiq.

   "œHazil, hazilning tagi zil" deb bekorga aytishmagan. Ayniqsa, qaltis hazil bilan qo’rqitish hunuk oqibatlarga olib kelishi mumkin.
   Rostga yolg’onni qo’shib so’zlashga odatlangan, birovni mazah qilishni yaxshi ko’radigan oshnamiz qiziq bir voqeani aytib berdi. Uning qaltis hazili sababli o’ta go’l, sodda bir ulfatining o’takasi yorilishiga sal qolibdi.
   Mana uning hazilini eshiting: antiqa oyna kashf qilinibdi, savdoga chiqarilibdi. Odamning qilgan yaxshi-yomon ishlari, hatto fikr-o’ylari kinodagi kabi ko’rinarkan. Nojo’ya, uyat qilmishlari, mahfiy sirlari oshkor bo’larkan. Aytishlariga qaraganda, inson sodir qilgan ish-harakatlarning izlari miyadagi hujayralarda saqlanib qolarmish.
   Serigi go’l bo’lsa ham, bu so’zlarga avval ishonqiramadi.
-   Ishonmasang, yur, boramiz. Tomosha ko’rasan.
-   Kompyutermi? Shunisi yetmay turgandi. Uyat o’limdan qattiq. Yo’q, bormayman! Dahshat! Xalq oldida rasvo bo’lishdan yomoni bormi? — dedi tutoqib. Bir lahza hushi boshidan uchib, ulfati hazillashganini bilgach, o’ziga keldi"¦
Vo ajab!!! Qandaydir asbobdan, asl basharamiz ko’zguda ko’rinishidan  bu qadar qo’rqsak, xalq oldida sharmisor bo’lishdan cho’chisak. Oshkoru pinhon qilmishlarimizni ko’rib turgan ROBBIMIZNI esa unutsak! Buni qanday izohlash mumkin? Gunohlar va savoblar nomai a’molga bitilib borayotganini nahotki bilmasak?
BUGUN YASHIRGAN BILAN ERTAGA PARDALAR OCHILADI, HISOB KUNI ALBATTA KELADI.
PARVARDIGORO! O’ZINGGA ISHONGAN, O’ZINGDAN NAJOT TILAGAN MO’MINLARNI OSHA ULUG’ KUNDA UYALTIRMAGIL, AYBLARIMIZNI AVF HIJOBI BILAN BERKITGIL.


   Fozil Zohid.
"œHilol taqvimi" 3-son
(1428 yil, rajab/ sha’bon/ ramazon) dan olindi.
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Amina 12 Sentyabr 2007, 12:09:38
Assalomu alaykum! hammalaringizni kirib kelgan muborak ramazon oyi bilan tabrikliman! Olloh hammamizning qalbimizzi nurga toldirsin va pok qilsin! Shu kunlarga yetqazgani uchun beadad shukrlar bolsin!
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Muslimа 26 Oktyabr 2007, 08:00:18
Yolg’iz

Bu qandoq kun, bu qandoq zamon,
O’tib borar umrlar izsiz.
Shahzodalar bozorga ketgan,
Malikalar uyida yolg’iz.

Ko’chalarda qashqirlar kezar,
Bo’rilarga kun qolgan afsus.
Alpomishlar yurt oshib ketgan,
Barchinoylar yuribdi yolg’iz.

Chaqalarga sotilgan sevgi,
Bunda nikoh, nigohlar hissiz.
Yusuflarni pul chalib ketgan,
Zulayholar uxlaydi yolg’iz.

Mardning kori mardikorlikmi?
Shoirlari qolmishdir so’zsiz.
Mardlar ketgan supurgi olib,
Ojizalar maydonda yolg’iz.

O’ttiz yilki baxt kutar qizlar,
Ehtiroslar, tuyg’ular essiz.
Shahzodalar shamolga ketgan,
Malikalar yolg’izdan yolg’iz.

Guljamol Asqarova
"œUyg’otuvchi alla" she’rlar to’plamidan.

Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Foniy 07 Noyabr 2007, 16:26:03
Alla aytmay qo‘ydi onalar

Tarbiyani butkul unutib,
Nechun yuzsiz o‘sar bolalar.
Barcha tongni g‘aflatda kutib,
Alla aytmay qo‘ydi onalar.

Fikru yodi bozor bilan band,
Ololmadim deya o‘ylanar.
Udum deya qilmayin pisand,
Alla aytmay qo‘ydi onalar.

Go‘dak qolar termulgan kuyi,
Faryod solar bolalar uyi.
Ne deb aldar juvonning o‘yi.
Alla aytmay qo‘ydi onalar.

Chin mehr-la o‘stirgan ona,
Oxir bolam emasding, deydi.
U ham erta ketsa-chi yana,
Yoshlar g‘amin qay kimsa yeydi?!

«Yumushimni bajarmas nuqul,
Emasdi-ku aytganim mushkul.»-
Qarg‘ab o‘tar bolasin butkul,
Alla aytmay qo‘ygan onalar.

Qanday ongi bo‘ladi paydo,
His bermasa alladay sado?!
O‘zlaricha bebaho, tanho,
Allar aytmay qo‘ygan onalar.

Javlon Abdullo
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Muslimа 19 Yanvar 2008, 09:20:55
Kechikkan kelin

Tala-to’polonga uncha hushim bo’lmasada, Rasululloh sallallohu alayhi vassallamning: "œChaqirilgan joyga boring", degan da’vatlariga amal qilib dugonamning to’yiga yo’l oldim. Yetib kelganimda barcha dugonalarimiz to’planib ulgurgan, urf-odatlarimizga ko’ra kelin qo’shni xonadonda o’tirardi. Salom alik, hol-ahvol so’rashgach, baxtidan ko’zlari yonib turgan kelinchak meni ichkari xonadonga yetakladi. To’rida oppoq kelinlik libosi turardi. Uning gullari shu qadar bejirim ediki, qarab havasing keladi.
-   Juda ham chiroyli ko’ylak tanlabsan, - dedim.
-   Axir, ikki hafta yugurdim bunaqasini topguncha, - fahr bilan libosiga tikilib, dedi dugonam. Shu payt allaqanday g’ala — g’ovur boshlandi, kelin bo’lmishning holasi kirib keldi. Bo’laqol, kuyov kiryapti, nikoh boshlanadi, deya jiyanini tayyorgarlik ko’rishga chorladi. Dugonam esa shosha-pisha nimanidir qidirishga tushdi. Bir-muncha fursat o’tgach, qizlardan allaqanday qog’ozchani surishtirishga tushdi. Hech narsaga tushunmay bu manzarani tomosha qilib turarkanman, dugonamning bir so’zi meni o’zimga keltirdi. U endigina eshikdan ko’ringan singlisiga: "œTezroq oyimni chaqirib kel, menga kalimani o’rgatib qo’ysin, yozib olgan varag’imni yo’qotib qo’ydim", - dedi. Bu orada to’y tashvishlari bilan chopib yurgan onaizor yetib keldi, kalimai shaxodatni qiziga o’rgata boshladi: "œAshhadu anla ilaha illallohu ashhadu anna Muhammadan abduhu va rosuluhu""¦
Nikoh o’qildi, men esa dugonamni tabrikladimu, uyga qaytdim. Dilimda esa nohush o’ylar kezardi:
Nikoh onlari yaqinlashgan chog’da qiziga kalimai shahodatni o’rgatayotgan aziz onajon! Yaxshilikni erta kechi yo’g’-u, ammo kalimani o’rgatishga bir oz kechikmadizmikan?! Axir bu so’zlar quruq yodlanib, takrorlanadigan emas, ona suti bilan go’dakning qon-tomiriga singadigan, alaloqibat uning ish-amalida, fe’li sajiyasida o’z ta’sirini ko’rsatadigan so’zlar emasmidi?!
Endigina Islom dinining "œkalit kalimasi"ni o’rgangan gulg’unchangiz begona bir honadonda qiynalib qolmasmikan?
Axir bu umr yo’lining har bir oni dini Islom qoidalari asosida olib borilishi, har bir amalni niyatu "œbismillah" kalimasi bilan boshlash lozim emasmidi? Erta onalik taxtiga o’tirib, ummati Muhammaddan birining onasi bo’lgan qizning nabirangizga dinning besh arkoni, Allohning farz amallariyu, sunnati nabaviyni o’rgata olarmikan?
Senchi aziz dugonam, bir kunlik to’y ko’ylagiga ikki hafta vaqtni sarf etganding. Ho’sh, bu umr yo’llarining har bir sahifasida kerak bo’ladigan IMON LIBOSINI GO’ZAL VA MUKAMMAL ETISH UCHUN AQALLI BIR SOAT VAQT SARFLAY OLMADINGMI?


Nigora Abdumuhtor qizi.
"œIrfon taqvimi" (I) 2007-2008/(1428/29) 
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Muhammad Amin 20 Yanvar 2008, 04:16:28

Инсон дунёга келган кун қувончли. Ота-она, қарин-дош-урурлар, сл-слат сз сафига сна бир инсон қсшил-ганидан бахтиёр. Бугун оилада оппоқ йсргакларга сралиб, қслма-қсл ардоқланган чақалоқ йиллар оша ул-ғайиб, кишилар сафига қсшилади, сзига муносиб срин ахтаради. Ҳамма гап шундаки, жамистнинг бу снги аъзосининг срни қаерда?
Мураккаб ҳаёт сабоқларига, унинг серқирра ма-шаққатларига бардош бериб, сзига муносиб срин то-падими ёки алдамчи саробларига йслиқиб, иродасиз-лик қилиб, тубанликка кетадими? Мана шу масала-нинг тсғри ҳал қилиниши инсон ҳаётининг мазмунини, мундарижасини. аниқлайди! Унинг сшашдан мақсади нима сди?— деган саволга жавоб бслади,
Маълумки, ҳаётда фақат инсон смас, балки ҳамма жонзотлар сшаш учун курашадилар. Агар инсонни жонзот нуқтаи назаридан қарасак, уни ҳайвонлар, пар-рандалар ва қушлардан унчалик фарқи йсқ. Чунки^ дунёда сшаётган барча жонзотларнинг интилиши бир. Уларнинг ҳаёт мазмуни қорин тсйғазиш, турли хавф-хатардан, иссиқ-совуқдан сзларини сақлашдир.
Инсонга, инсон нуқтаи-назаридан қарасак, у Ер юзидаги барча жонзотларнинг онглиси бслиб, унда бутунлай бошқа маъно ва мазмун бор. Инсоннинг сшаш тарзи, сшашдан мақсади бор, унинг маслаги бор, ғосси бор; инсон шу туфайли ижтимойй ҳаётда"ž жамистда сзининг муносиб срнини топиб, мақсадлар учун курашиб сшайди, ҳаётдан сз срнини топиш учун одамзодга икки йсл бор:
Биринчи йсл — инсон сз пешона тери, меҳнати, би-лими ва олган тарбисси, ирода ва матонати билан бо-сиб стиладиган зиналар. Бу йслдан борувчилар юксак инсоний фазилатга, касб-камолотга, илм ва тарбисга сга бслган гсзал хулқли, сз қадрини, бурчини билув-чи, сзига тегишли ишларни ҳалол ва виждонан адо стувчи, масъулистни ҳис стадиган кишилардир. Бу йслдан борганлар аввало сзи учун, қолаверса жамист учун наф келтиради. Келажак авлод учун срнак бслади.
Иккинчи йсл — осонроқ, жони койимасдан, меҳнат қшшасдан бировлар меҳнати свазига, сғрилик, ҳаром-хсрлик, безорилик каби ноинсоний хислатлари билав. борадиган қинғир-қийшиқ ссқмоқлар бслиб, улар ор-қали борувчилар — виждонсиз, устсиз, ор-номуси йсқ. Жон куйдирмасдан, меҳнат қилмасдан мол топувчи ва ана шу ҳаром ризқ билан оила тебратиб, тирикчи-лик стказадиган кишилар жамист ва замон кушанда-ларидирлар.
Аега ҳамма битта йслдан — тсғри йслдан боравер-майди?— деган ҳақли савол туғилиши табиийдир. Гап шундаки, ҳамма одамлар ҳам сша тсғри ва шарафли йслдан боришни истайди, лекин айримлар сабр-тоқат-сиздирлар, қаноатсиздирлар, меҳнатга чидамсиздир-лар, умуман ахлоқсиздирлар.
АМОА йслга кириб қолганлар қачон адашган? Аега улар сз иродаларини чиниқтириб схши йслга қайтмай-дилар? АМОА йслга кирганлар ҳаёт йслининг бошида адашганлар. Инсоннинг ҳаёт йсли бешикдан бошла-ниб, яабрда тугайди. Унга бешикдан бошлаб берилган тарбис, одоб тсғри ва етарли бслса, одам ҳаёт йслини бошланишидан адашмайди.
Бу йсл шунчалар мураккабки, у гсё узоқ сафарга чиққан саёҳнинт йслига схшайди. Баъзи жойлари ра-вон бслса, баъзи жойлари қум-саҳро, баъзи жойлар сса жарликлардан иборат. Агар йслга чиққан саёҳ йслида компас ёки картаси бслса, ксзлаган манзилга боради. Компас ва картаси бслмай таваккалига йслга чиққан одам сса йслда адашади.
Яна йслдан адаштирувчилар ҳам бор. Бошқа то-монга бошлаб кетувчи фирибгарлар учраб туради. Ҳаёт йсли худди шунга схшайди.
Билимсиз, сқимаган, бирор-бир касб-корга сга бсл-маган, меҳнат қилишга раъйи йсқ одамлар сша компассиз ва харитасиз йслга чиққан сайёҳга схшайди. Уларга насиҳат қилиб қслингга компас (илм) олгин, харита (тарбис ва касб) олгин деганда гапга кир-маганлар. Ислдан адашиб, осонроқ йслдан боришни маслаҳат берган сғри, алдамчи ва қаллобларнинг ор-тидан кетиб қолганлар. А­нди уларнинг тсғри йслга стиши қийин. «Агар бир киши ёшлигидан нафси бу-зилиб, тарбиссиз, ахлоқсиз бслиб ссадими, оллоҳу акбар бундай кишилардан схшилик кутмак, ердан ту-риб юлдузларга қсл узатмак кабидур», деган сди Аб-дулла Авлоний.
Ҳаётда сз срнини топишида одамнинг болаликда-гн фаолисти, олган бйлими ва тарбисси катта срин тутади: «Инсон болаликдан бошланади»,— деб тсғри -айтади халқимиз. Болалик катта одамнинг тақди-рини белгилайди. Ҳа, бола катталарнинг тажрибала-рига суснмоғи, панду насиҳатларига қулоқ солиб, улар билан муносабат ва мулоқатда бслмоғи керак. Катта-ларнинг болаларига нисбатан ҳаёт тажрибаси ортиқ, кспни ксрган.
Болалик гсё қуриб битказилаётган иморатга сх-шайди. Иморат қанчалар кскка бсй чсзса, унинг пой-девори шунча чуқур бслиши баробарида унга ишлов зарур, уни мустаҳкам суваб, безаклар берилади. Ин-сонга ҳам болалигидан бошлаб тарбис-билим зарур. Болалигидан схши тарбис ва чуқур билим олганлар келгусида Самарқанду Бухородаги осмонспар, нақ-шинкор бинолар — халқ обидалари каби кишилар ора-сидан қад кстариб чиқадилар ва бобокалонларимиз Имом Бухорийлар, ҳазрат Аавоий, Ал Беруний, Абу Али ибн Сино, Ат Термизий каби ҳаёт осмонининг ёрур юлдузи бслиб восга етишмоқлари мумкин.
Болаликда одамзоднинг тафаккури сткир бслади, бу даврдаги сқиб-срганилган нарсани мармар тошга битилган хатга схшатилади. Тошга битилган хат сч-мас бслганидай, болаликда хотирага кирган нарса ҳам унутилмас бслади.
Болаликда ва ссмирлик ҳамда сспиринлик йилла-рида одам боласининг мақсади аниқ бслиб, бу, асо-сан, билим олиш, китоб мутолаа қилиш, сз жисмини чиниқтириб боришга қаратилган бслмоғи зарур. Ин-соннинг бутун умрида қиладиган орзу-умидлари ва келажак режаларини мақсадларига сришмоқнинг «олтин калити» болаликда илк бор қслга тегади. Бу «ол-тин калит» илм бслиб, ҳаёт «дарвоза» сининг ҳар қан-дай сеҳрли қулфини очиш имконистини беради. Лайғамбаримиз Муҳаммад алайҳис салом ҳамма вақт инсонларни илм олишга чақирганлар. Балкиз Алад-дин сзининг «Муҳаммад қиссаси» китобида шундай ёзади: «Илм сгалланг,— дерди у сз издошларига. Илм саҳрода дсст, ҳаёт йслларида таснч, ёлғизлик дамларида — йслдош, бахтиёр дақиқаларда — раҳбар, қайғули онларда — мададкор, одамлар орасида — зебу зийнат, душманларга қарши курашда — қуролдир».
«Олтин калит» қслга теккан вақтда ҳамма бола-лар ҳам унинг қадрига етмайдилар. Бсш вақтларини китоб сқишга, кспроқ билим олишга сарф қилиш ср-нига сйинқароқлик қиладилар. Олтиндан қиммат вақт-ларини зое кетказадилар. Дунёда ҳар қандай нарсани йсқотса уни срнига тиклаш мумкин, аммо йсқотилган вақтни қайта тиклаб бслмайди. Тсғри, болаликни сйинларсиз тасаввур қилиб бслмайди. Бироқ мақсад-сиз ва кср-ксронасига ташкил қилинган сйинлар би-лан ксп шуғулланавериш, гарчн жисмоний чиниқиш бслса ҳам, ақлий чиниқишга унча нафи тегмайди. Уйин орқасидан қувиш натижасида, катталардан, ки-тобдан узоқлашилади. Бу сса билимни ва фикрлаш қобилистини сстирувчи асосий маълумот (информаяис) оқимини камайишига олиб келади, фикрлаш қобилис-тига салбий таъсир ксрсатади.
Яшашдан мақсад нима? деган савол устида суҳ-бат стказилаётган сди. Бу саволга шунчаки сҳтирос-ларга берилиб жавоб бериш носрин. Биздан олдин стган ота-боболаримиз ҳам бу саволга жавоб иста-ганлар, бу борада сзларининг бой меросларини қол-дирганлар. Шу мерослардан тсғри фойдаланиш учун китобга мурожаат қилмоғимиз зарур.
Мақсадларнинг улуғлиги, ҳаёт ва турмуш ранг-баранглиги унинг мазмунини ташкил қилади. Мазмун-сиз ҳаёт кечириш лоқайдликдир. Лоқайдлик ёмон ка-сал. Бу касалга чалинган одам кишилар орасида аж-раб қолади. Ҳамма унга ёмон назар билан қарайди. Инсон ҳаётда сз мақсади учун қатъий курашчи бсл-моғи лозим. Хуллас, танланадиган мақсад ҳаёт маз-мунини белгилайди.
Кимдир олий мақсадни бир умр одамларни бахтли қилиш учун белгиласа, кимдир ҳаром-ҳариш йсллар билан бслса-да, кспроқ пул-мол тсплашни афзал кс-ради. Бундай одамлар ор-номусдан, диёнатдан ке-чиб, мақсадга сришмоқни ксзлайди.
«Кимдир сзгаларнинг юкини енгил қилиб, схшилик қилганидан ҳурсанд бслса,— деб ёзади А­. Юсупов, X. Исмоилов сзининг «Инсон камолоти» китобида,— бошқа биров сзгаларга ёмонлик қилиб, ҳасад стида алангаланган юрагини совитганидан мамнун: олим сз кашфиётининг одамлар учун қанчалик фойдали зкан-лигини ҳйс қилиб, сз бахтидан мамнун бсладй. Ялпи қирғин қуролини ишлаб чиққан ва уни синаб ксраёт-ган -одам қиёфасидаги махлуқ сса, юз минглаб киши-ларнинг ёстиғини қуритиши мумкинлигини сйлаб сзйча ҳузур қилади».
Ксриниб турибдики, ҳаёт приняипи ғосси ҳар ким-да ҳар хил. Биров инсонларни бахтли қилишни мақ-сад қилиб олган бслса, биров ҳамманинг бахтини қурбон қилиб бслса-да, мақсадига сришмоқни орзу қи-лади. Уз ғоссини амалга ошириш нистида фашизм-нинг ер юзидаги тантанасини мақсад қилиб олган Хитлер сллик миллйонга сқин киши ёстйғини қуритди. Хитлер фашизми қилган ваҳшийликни инсонист бо-шига тушган бирорта кулфатларга тенглаштириб бсл-майди.
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Muhammad Amin 20 Yanvar 2008, 04:17:13
Davomi

— 1978 йил октсбрида биз сайёҳлар Австриснинг Залябург шаҳрига сайёҳатга бораётиб, шу шаҳар сқи-нидаги «Маутхаузен» конялагери билан танишдик— дейди педагог Қумри опа. Фашизмнинг йиртқичлиги-ни дунёдаги ҳар қандай ваҳшийликдан ортиқ скан-лигини сшанда ксрганмиз. У ердаги аҳволни ксрган-да тошмеҳр одамнинг ҳам ксзларидан ёш келади. Баланд девор тепадан сим панжара билан сралган. Темир дарвоза олдига бориб тсхтаганингизда тиш-тирноғигача қуролланган ва бу слим маҳкамасини қсриқлаб турган фашист газандаларнинг бесхшов овози қулоғингизда жаранглаб тургандай, жисму жон-лари тирик мурдага айланиб, бемажол қадам босаёт-ган маҳбусларни елкаларига автомат билан ниқтаёт-гани ксз снгимиздан стди. Конялагерь дарвозасидан ичкари кирсангиз сна ҳам .ваҳимали: қийноқ ва азоблар билан қишнинг қаҳратон кунларида устидан со-вуқ сув қуйиб музлатиб, қийнаб слдирилган генерал Карбишевнинг тошга айланган танаси (тош ҳайкал)га ксзингиз тушганда халқим, Ватаним деб жон фидо қилган бу одамнинг тош гавдаси ичидан Ҳ. Олимжон-нинг Халққа   айтинг,   мен   асло  слганим   йсқ, АВ  қслига таслим  ҳам  бслганим йсқ. Мен   слимнинг   юрагида   сшайман, А­рк  деганнинг  тилагида   сшайман деган оташин сатрлари жаранглаб чиқаётгандай тую-лади.
Шундоққина «Маутхаузен» сқинидаги чуқур жар-ликдан тош кстариб, кимдир аравачада қовурғалари саналиб қолган гавдаси билан олға интилиб, манзил-га етолмай ёки тош юкланган аравачани силжита олмай бемажол йиқилганларни псстакдек думалатиб тепаётган фашистларнинг ваҳшийликлари ксз снгизда гавдаланди.
Уша ерда инсон таҳқирланади, беҳад қийналади, ёқилади ва сша ерда инсон жисму жасади кулга ай-ланади. Жасади кулга айланган ёш йигитларни ота-онаси зор-интизор кутади, Афсуски, улар ота-онаси бағрига, фарзандлари олдига қайтишолмайди.
Мана, нисти қора, сзининг машъум ғосси учун сз-галарнинг бахтини, ҳаётини қурбон қилиб, мақсадга сришувчи одам қиёфасидаги маҳлуқнинг разиллиги.
А­нди бошқа манзарага сътибор беринг: Абу Али ибн Синога тиббиёт илмини ривожлантириш осон бсл-маганди. А­л дардига малҳам истаб сз ҳаётини неча бор хавф остида қолишига қарамай, у сз ғоссидан кечма-ди. Кечаси қабристондан снги вафот қилган бир мур-дани сширинча олиб келиб, сша одамнинг слимига сабаб бслган «кср ичак» касалини топди ва буни фа-қат жарроҳлик йсли билан -даволаш мумкинлигини дунёда биринчилардан бслиб кашф қилди. Агар у хавф-хатардан қсрққанида, жонини асганида сди, тажри-баларини давом сттирмаганида сди, сз ғоссини амал-га ошира олмасди, олижаноб мақсадига сриша олмас-ди.
Умуман олганда сзбек халқининг ифтихори ибн Сино инсонларни бахтли қилишни мақсад қилиб қсй-ди. Бутун дунё тиббиёт илми тан оладиган «тиб қо-нунлари»ни ва бунга схшаш ноёб асарлар сратди.
Ҳозирги замон тиббиётини «Медияина» деб аталиши-нинг сабаби ҳам ибн Синонинг меҳнати шарафига «Мадади сино» деб аталди. Уша атама ҳозирги даврда «медияина» деб юритилади.
Айрим кишилар сшашдан мақсадни фақат сз шах-си учун имконист сратишдан иборат деб биладилар. Улар сл-юрт манфаатини, одамгарчиликни бир чекка-га суриб қсйиб, сз истагини, нафсини қондириш учун ҳар қандай қора ишдан қайтмайдилар. Бундай киши-ларнинг кспайиб боришига йсл қсймаслик ғоссини ёшлар онгига сингдириш лозим.
АШ авлоднинг олдига қсйган вазифаси, мақсади сз билимини орттириб, иродасини чиниқтириб, буюк алломалар — бобокалонларимизнинг ҳаётидан срнак олиб, сз х.аёт йслини танлашта сргатиш керак. Ҳар бир ақлли фарзанд сз келажагини сзи учунгина смас, балки ота-юрти, она халқи учун зарурлигини тушуниб етмоғи лозим.
Бу сринда мусулмон оламининг буюк даҳоси Му-ҳаммад алайҳис саломнинг ҳаёти ҳамма учун ибратли-дир. У одамзодни нопок йсллардан қайтарди. Дилига иймон, сътиқодни киритиб, пок юриш, пок сшашга сргатди. Одамларни фақат сз меҳнати свазига ризқу насиба топиб сшашга ундади.
Унинг айтганлари, унинг қилганлари мусулмон олами учун бешак срнак бслиб қолди ва буни ҳаёт исботлади. Узи сса жуда камтарона ҳаёт кечирди. Бу ҳақда Балкиз Аладдин сзининг «Муҳаммад қиссаси» китобида шундай ёзади: «... Муҳаммад ҳар бир нар-сани икир-чикиригача сзи назаридан стказмагунча тинчимасди. Шунингдек, у бошқа ҳукмдорларга сх-шаб ҳашаматли саройда сшамас, хизматида чсрилар ҳам, мулозимлар ҳам йсқ сди».
Ҳаттоки, у бутун Арабистонга ҳукмдор бслиб, айт-ган ссзи қонун тусини олган шароитда ҳам, у содда ва камтарин ҳаёт кечиради. Унинг Маккада иккита уйи бор сди. У Мадинага қочаркан, уйларини мусода-ра стишади. Лекин у кейинчалик Маккага қайтгач, сша уйларини қайтариб олиш ҳақида сйламайди. Унинг ухлаши учун тсшаги ҳам йсқ сди. Тснини икки қатлаб тсшарди-да, ётаверарди. Меҳмон келганда болишини унга узатиб, сзи ерга ёнбошларди.
«... Муҳаммад йиртиқ-смоғини сзи тикади, каву-шини сзи смайди, кийим-бошини сзи ювади. У овқатни одатда оз ер, кспинча бева-бечораларга тарқатар сди».
«Мен» (манманлик) касалига мубтало бслганлар учун ҳеч қандай ишонч, сътиқод йсқ. Унинг тортина-диган, қсрқадиган, олдида виждони, азобланадиган на илоҳий, на инсоний сътиқоди йсқ. Унинг айтганлари ижобат бслса, истаклари бажо стилса, ғолиб нафси қондирилса бас, у сзини бахтли деб билади.
Бахт бу ейиш-ичиш, кийиниш смас. Бахт — инсон-лар орасидан муносиб срнини топиш, сзининг ҳалол-пок меҳнати билан сзгаларнинг юкини енгил қилиш, она халқи орасида номи ардоқ билан тилга олинйши, сл фаровонлиги учун қсшган ҳиссаси, келажак авлод-га қолдира олган туҳфаси.
«Ер юзида лоақал биргина бслса ҳам бахтсиз ки-ши сшаётганини ксриб туриб, хотиржам сшаш ва бахт-ли бслиш мумкин смас. Яшашдан мақсад бутун ин-сонист фаровонлигини ва бахтини ксзлашдир»,— де-ган сди венгер математиги Больсй Янош.
Ота-боболаримиз шунинг учун ҳам «А­лга бергин, кспга бергин, кспнинг қаторида менга ҳам бергин» деб, тилак қилганлар. Бунинг маъноси шуки, агар кспда бслмай биргина одамда бслса, у кспчиликка бериб етказа олмайди, кспчиликни тсйғиза олмайди. Кспда бслса, бир чимдимдан берса, бир одам тссди. Мамлакат бой-бадавлат бслса, битта оилани таъмин-лаш осон. Аммо битта оилада бслса-ю, сл-юрт, мам-лакатда бслмаса, битта оилани қслидан ҳеч нарса келмайди. «Уз бахтингни сзгаларнинг бахтидан қи-дир» деган ҳикматнинг маъноси ҳам шу. Бугунги ёш авлоднинг тилаги, мақсади ота-боболаримизнинг тилак ва истакларига мутаносиб бслса, жамистда ривож бслади.
Хулоса шуки, инсоннинг сшашдан мақсади, ҳаёти-нинг мазмуни сл-юрт билан ҳамоҳанг сшаш, сл-юрти-га садоқатли бслиш, ота-она сса сз фарзандларини илмли, одоб ва ахлоқли қилиб тарбислашдир.
Яшашдан мақсад—сзи бахтли сшаб, сзгаларни ҳам бахтли қила олишдан иборатдир.
— Яшашдан    мақсад — қслингдан    келганича    бировларга схшилик қилиш, йиқилганни сусш, одамлар-га меҳрибонлик билан инсон инсонга дсст-биродар, ака-ука сканлигини ҳаётда ксрсата олиш.
—  Яшашдан мақсад — сени тарбислаб восга етказ-ган  ота-онангга,   халқингга,   ота-Ватанингга    муносиб хизмат қилмоқ.
—  Яшашдан    мақсад — инсон сз  ҳаёт    мазмунини слга   манзур  гсзал  ишлари  билан    бойитмоқ,  ҳаётда сзидан схши ном, схши из қолдирмоқ. Инсон шундай сшамоғи  керакки,  ҳаётининг сснгги дамларида  орқа-сига — стган кунларига боқиб афсусланмасин.
Узининг жамистга қсша олган ҳиссасидан, оила бошқариши, фарзанд тарбислаш ва уни сл-юртга қс-ша олганлигидан, қисқаси схшилик билан дунёга қол-дириб кетаётган туҳфасидан сзи қаноатлансин, сзга-лар унутмасин, фарзандлар сса унинг номи билан фахрланиб юрсинлар.

Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Robiya 02 Fevral 2008, 14:35:38
Дунёни пул бошқарадими?
Дунёни пул бошқарадими?
Телевизорда қандайдир ксрсатув кетаспти. Бир гуруҳ йигит қизлар жон куйдириб баҳслашмокдалар. Ҳаммаси сз фикрини айтишга ошиқади, қай бири ҳовлиқиб гапиради, сна бири машҳур кишиларга тақлидан чертиб-чертиб гапиришга ҳаракат қилса, бошқаси қимтинибгина ссзлайди. Хуллас, ҳар қайсиси сзича «Америка очишга уринади». Мавзу сса тахминан мана бундай «Дунё-ни нима бошқаради» (жумланинг жарангдорлиги-ю улуғворлигини қаранг!) «Аималарни сйлаб топишмайди-с, бутиниб тинчимаган одамлар» Дарвоқе, дунёни нима бошқаради сзи? Ҳеч сйлаб ксрмаган сканман. Бир пайтлар адабиёт муаллимимиз уч-тсртта одамнинг бир мавзу ҳақидаги фикрини жамлаб чиройли бир хулоса ссай оладиган одамнинг келажакда тсрт қатор нарса ёза олишига умид қилса бслади-дегач, аллақандай мавзуни дарс давомида терлаб-пишиб ёзиб муаллимга топширгандик. Янаги дарсимизда муаллим ёзганларимизни сзимизга қайтараркан, тушкун кайфистда: Бирортангданам умид йсқ,-деб қсйганди. Ўшанда мен адашдимми ёки муаллимми, билмадим. Ҳартугул сқишни битириб тумандаги таҳриристда кичик ходим бслиб ишлаб юрибман. Езганларимни олдига олиб кирганимда бош муҳарриримизнинг ҳикосларингиз жудасм бсш! Ўқувчининг қслидан ушлаб ололмайсиз^гдеб зуғум қилишини ҳисобга олсак, мен адашган чиқарманов. Лекин мен ҳам сзимча юқоридаги саволга жавоб излаб ксрдим. Ҳожар - 38 ёшда, уй бекаси -Дунёни меҳр-оқибат, схшилик сна... армон бошқаради синглим. Оилада саккиз қиз сдик. Мсл-кслчиликда, тсқчиликда сшардик. Ота-онам бир-бирисиз туролмас, бизларни жонларидан ортиқ ксришарди. Уларнинг биттаю-битта армонлари-сғиллари йсқлиги сди. Қишлоқда одамлар орқаваротдан биз ҳақимизда «чироқсиз уй» дейишарди. Ўн саккиз ёшимда аммамга келин бслиб, бир йилдан кейин туғруқхонада биринчи болам дунёга келгач, дос хотиннинг-ойдеккина қизалоқ скан,-деган ссзларини сшитиб, биринчи айтган гапим-уф-ф, қизми? ссз-лари бслди. Лекин уни смизганимдан кейин шунчалар схши ксриб қолдим-ки, еру-кскка ишонмасдим. Қизалоғим олти ойлик бслганида шамоллаб қолди. Ўша куни кечаси аксига олиб, срим заводга кечки сменага ишга кетганди. Ярим тунга бориб қизгинамнинг нафас олиши қийинлашди. Мен нима қиларимни билмас, унинг жажжигина қслчаларидан ушлаб юзига термулардим. Қизалоғим қоп-қора чарос ксзларини менга тикиб ётар, оғир-оғир нафас оларди. Кейин... ксзлари менга қараган куйи ёпилмай қолди. Тонггача қизгинамнинг очиқ қолган ксзларига қараб дам йиғладим, дам кулдим, нималар дедим ссимда йсқ. А­ртасига уни олиб кетишди. Тушдан кейин ҳай-ҳайлашларига қарамай қабристонга бордим. Мурғаккина қизалоғимдан бор-йсғи қолгани-қорамтир қизғиш тупроқ уюми қолди. Кичкина қабрни қучоқлаб то ҳушимдан кетгунча додлаб йиғладим. Сснг.. саккиз йил «қиз тугул қизиган тошга зор» бслиб сшадим. Шсрлик аммам, шсрлик срим. Мени касалхонама-касалхона олиб юришдан, юпатишдан чарчашмади.
  Баъзи оилаларда келини бир ойгина касал ётса ҳайдаб юборганларини сшитиб қоламан. Шунда аммамнинг, сримнинг менга қилган чексиз схшиликлари, меҳр-оқибатлари олдида қанчалар қарздор сканлигимни ҳис қиламан. Замира. 36 ёшда -Дунёни алам-нафрат, ёвузлик, қасос бошқаради. Кечқурун холамникидан қайтаётиб, икки аблаҳнинг қслига тушиб қолганимда сн олти ёшдайдим. Отам бу шармандаликни кстаролмади, юраги хуруж қилиб оламдан стди. Кейин онам мени уйдан ҳайдаб юборди. Ўшанда кимсасиз, зимистон ксчада бошим оққан томонга кетиб борарканман. икки аблахдан албатта сч оламан деб онт ичдим. Ксчада қолган сн олти ёшли қизалоққа <<гсеш йслни» ксрсатиб юборадиганларам дарров топила қолди. У ёғи ... ҳар-хил одамлар, ҳар хил танишлар, ҳар хил севгилар, ҳар хил тсшаклар. Кунларнинг бирида вакг тегирмони айланиб сша икковининг қизлари олдимга келиб қолди. Барибир «дунё шунчалар тор> Қизлар бу йслга аллақачон кириб бслишган, икковларисм оталарининг пиёнисталиги-ю, уйларидаги йсқчиликдан нолишди. Бир-икки ҳафтадан кейин оталари излаб келишганда мени ксриб дарров танишди, икковисм мум тишлаб ер чизиб қолди. Шунча йилдан бери ичимда сақлаб келаётган нафрат- аламларни тскиб солиб, анча енгил тортдим. Охирида -Ана қизларинг, олиб кетаверингларА¬деб қсшиб қсйдим. Лекин қизлар уйига қайтишни исташмади, қолишди. Ўша икки аблаҳнинг ночор, аҳволини ксриб, улар аллақачон жазоларини олиб бслишганини англадим. Лекин барибир кимсасиз пахтазорда йиғлаб қолган номусим, отамнинг бевақт слими, барбод бслган орзуларим-ҳаётим ҳаққи уларни ҳеч қачон кечирмайман.

 Маъруф-тадбиркор, 32 ёшда. - Дунёни пул, сккаш пул бошқаради. Фақат бу фикрингиз нотсғри дейишга шошилманг, синглим. Ҳали ёшсиз, ота-онангизнинг бағрида муҳтожлик, йсқчилик, ночорликнинг нималигини билмайсиз. Мана шу оддий, шафқатсиз, аччиқ ҳақи-қатни тушуниб етгунимча жуда азиз одамларимдан ажралдим. Ўшанда шу пулларим бслганида онам, муштипаргина, бир ҳовучгина опам зотилжам касалининг асоратидан слиб кетмаган бсларди. Шу пулларим бспганида севган қизимникига юборган совчиларимга унинг отаси. -Бир камим келиб-келиб сен слангоёқлар билан қуда бслишим қолувди сзи-демаган бсларди. Шу пулларим бслганида укам мардикорчиликда сн кун ишлаб келиб қайтиб туролмайдиган ногирон бслиб қолмасди. Ишлаган жойида жуда ксп оғир юк кстартиришган скан, дсхтирлар жигари сзилиб кетган дейишди. Ана шунақа гаплар. синглим. Бу гапларни хохланг ёзинг, хохланг ёзманг. Шунчаки, ссраганиигиз учун айтдим, лекин газетангизга келмаса керак... А­-сҳ! Бу уч одамнинг уч хил фикридан слақолсамам битта хулоса қилолмасам керак. Ишдан қайтишда гЎЕЕИ онамнинг хонасига буриламан. Онам одатдагидай қиблага қараб намоз сқиспти. Тугатгач, бориб онамнинг {сспарасига чскаман. Ҳол-аҳвол ссрагач-Аима бслди? Шаштинг паст-дейдилар. Ўзи умуман мени онамчалик ҳеч ким тушунмаса керак. Узук-юлуқ ссзлар билан бир нималарни минғиллаб тушунтирмоқчи бсламан.
-Дунёни Яратганнинг Ўзи бошқаради. Дунёни қандайдир ожиз бандалар-у уларнинг амаллари бошқаради деб сйлашнинг сзи тентаклик болам^ дейдилар.
-Мен суҳбатлашган кишилар ҳар хил фикрда сна чайналаман. -Дунёда мутлақ ҳақиқат йсқ. Ҳар бир одам сз сшаш тарзидан келиб чиқиб сз ҳақиқатини сратади. Ҳар ким сзича ҳақ. -Одамлар касал бслмай қсйди^гДеб зорланаётган табиб ҳам.
-Одамлар слмай қсйди ^деб нолиётган гсрков ҳам сзича мен ҳақман деб ҳисоблайди... -Чарчабсан. Бу ҳаммаси ксп сқишингнинг оқибати, болам...
Дунё шунчалар кенг-айрилиқ азобига маҳкум севишганлар минг уринмасин бир-бирига ҳеч етиша олмадилар. Охир-оқибат умрлари адо бслди, юракларда тоғдай «армон билан стиб кетдилар. Дунё шунчалар кенг... Дунё шунчалар тор-бир етимнинг боши ҳеч ерга, на амма-холасининг, на тоға-амакисининг уйига сиғди. Ахийри унга етимхонадан бсйрадеккина жой-ётиб туриши учун берилган каравот тегди. Дунё жуда тор, то-о-р - дес фарёд урди етимнинг кснгли.
Даштда умргузаронлик қиладиган жониворлар орасида шундай қоида бор. Икки-уч йилда бир марта маълум бир вақтда юз берадиган қурғоқчилик даврида сойнинг тубидаги ксзнинг ёшидеккина бслиб қолган сувдан ичиш учун келган бсш, қуён. тулки. тустовуқлар ёнма-ён туриб чан-қоғини қондиради. То қурғоқчилик тугагунча шундай. Одамларам шу. Бошларига кулфат тушганда сзаро аҳилроқ. Меҳрибонроқ бслиб қолишади. Кулфат ортга чекингач сса ... Дилором Валиева.  www.bekajon.uz


 
 
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Robiya 08 Fevral 2008, 11:52:30
ISLOMIY AHLOQLAR Rasululloh s.a.v: Oliy hulqlarni barkamol qilishlik uchun payg'ambar qilib jo'natilindim dedilar.Oliy hulq nima? oliy hulqlar qanday bo'lishligi kerak? biror-bir kishi o'zini badhulq deb nomlagan kishi tarihda eshitilgan ham emas.Birov o'zini hozirda ham aytmaydi.Buni bu yog'ida ham aytmasa kerak Ollohu 'Alam.Hech kim o'zini badhulq deb nomlamaydi.Men yomon hulq egasiman degan kishi tarihda ham o'tgan emas,hozirda ham yo'q.Buni buyog'ida ham Qiyomatgacha ham bo'lmasa kerak.Demak,yer yuzidagi hamma odam ahloqli bo'lib chiqadi.Agar odamlar o'lchoviga qo'yib qo'yadigan bo'lsak.Birorta-bir beodob,behulq odam yo'q.Hamma odam ahloqli.Hamma odam hatto,hayoti bo'yi,hayoti davomida o'g'rilik bilan tirikchilik o'tkazayotgan odam,o'ziga falsafa qurib olgan.Hamma odam shirin uyquda istirohat qilayotgan vaqtida,men mehnat qilib,tashvishlar bilan topayotgan harakatim,nima uchun be ahloqlik bo'ladi deydi.Nima uchun meni topgan pulim harom bo'lar ekan deydi.O'zi fohisha bilan shug'ullanayotgan kimsalar ham,birovni manfaatlantirayotganligini,jasadini rohatini o'tayotganligini aytishlik bilan bu ham eng ahloqli odamman deb da'vo qilishlik mumkin.O'zini bozorda,ko'chalarda jamolini nomusini sotib,o'zini fohishabozligi bilan yurgan ayol ham,men jamiyatga ziynat bo'lib yuribman deb da'vo qilib,nimaga meni hulqlarim badhulqlik bo'ladi deb da'vo qilishligi mumkin bo'ladi.Men odamlarni foydalantiryapman deb da'vo qilishligi mumkin.Vaholanki,hayotda eng bir sharmandalik bo'lgan hulq,mana bu hulqdir.Shuning uchun bizda bir asosiy o'lchov bo'lmog'lig'i kerak.Bu o'lchov,o'zgarmas o'lchov bo'lishligi kerak.Bu o'lchov,davrlar o'tishligi bilan o'zgarmas bo'lib qolishligi kerak.Hayotning o'zgarishligi bilan hozirgi johiliy odamlarning talafuzi bilan aytganda,taraqqiyot rivojlangan sari degan so'zni iste'mol qilishadi.Bunday narsalar bilan o'zgarmas bo'ladigan o'lchov bo'lishligi kerak.Agar bu o'lchov bo'lmasa,bir davrda hulqlik bo'lgan odamlar,davrlar o'tishligi bilan badhulq odamlar bo'lishligi mumkin.Tarihda o'zlaricha odamlarning manfaati uchun ishlagan odamlar,keyingi davrda bular keraksiz jamiyatga zarar kunanda odamlar deb o'lchab qo'yishligi mumkin.Nima uchun? - o'lchov o'zgarishligi natijasida.Demak bu yo'lga na mol,na harakat,na quvvat sarf qilinishligiga hojat yo'q bo'lib qolinadi.Shuning uchun bu o'zgarmas o'lchov,savol qilamiz nima? qani kishilarga savol qilaylikchi.Bu o'zgarmas o'lchov kimda bor? tarih bizga guvohki,olib ketilinayotgan yo'llar hammasi o'zgaryapti.Odamlarning bir davrda bo'lgan pokizaliklari,keyingi davrdagi odamlarning o'lchovida bu qoloqlik bo'lib o'lchayapti.Demak,o'zgarmas o'lchov hech qaysi odamlarning oldida yo'q.Magar ahli Islom musulmonlarning oldidagina bu o'zgarmas o'lchov bor.Bu o'lchov - Islom o'lchovidir.Bu o'lchov - Olloh tarafidan kelgan o'lchovdir.Bu o'lchov - bashariyatning birinchi otasi vujudga kelgan vaqtda berilgan o'lchovdir.Va bu o'lchov - Qiyomatgacha o'zgarmas bo'lib qoluvchi o'lchovdir.Bu o'lchov - takomillashib borgan o'lchovdir.Ya'ni bashariyat go'yoinki,avvalgi payg'ambarlar tarihida go'daklik bosqichini bosib o'tgan bo'ldi.
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Robiya 08 Fevral 2008, 11:54:38
Bu go'daklik bosqichi - kamolot yoshiga yetguncha Olloh subhana va taolo ularni tarbiya qildi.Kamolot yoshiga yetdi.Bu davr Rasululloh s.a.v ning davrlari bo'ldi.Bu kishi bilan risolatga muhir bosildi.Risolat to'htadi.Rasululloh s.a.v o'zlaridan ilgari kelgan payg'ambarlarning ahloqi qurib ketayotgan ya'ni ahloq qurib borgan.Ahloqni rivojlantirib bergan birodarlarning komil takomillashtiruvchi zot bo'lib qoldilar.Mana shu so'zlarning ma'nosi ham.Men ahloqlarni vujudga keltirishlik uchun keldim demadilar.Oliy hulqlarning kamoliga yetkazishligi uchun payg'ambar qilib jo'natilindim dedilar.Dunyodagi qaysi bir insoniyatda turgan hulq bo'lar ekan,bu risolat mevasidan eyishligi natijasida,shu hulq vujudga kelgan.Hoh buni tan olishsin,hoh tan olishmasin.Insoflik toifalar tan olishmoqda.Shu yerda biz boshqa jamoalarni qo'yamizda,ular bilan bahs yurutmimizda,musulmonlar uchun bo'lgan jome' islomiy asosiy hulqlar haqida biz bahs yuritamiz.Bu bahs ya'ni jome' degan so'zimdan shuni bilinsinki,hamma tarafni o'z ichiga oluvchi asosiy hulqlar bu,musulmon kishi bilishligi zarur bo'lgan.Va hozirgi jamiyatimizdagi musulmonni da'vo qilgan kishilar,noqis qolib kelgan tarmoq ham shu bo'lsa kerak Va Ollohu 'Alam. Hammamiz yoddan biladigan sura *ASR*.Mana bu sura musulmon kishining 4 ta hulqini o'z ichiga olyapti.Asr surasida har-hil ma'nolar bor.Biz shu bittasini ihtiyor qilamiz.Vaqtga qasam ichib,vaqt qadr qiymatlik bo'lganligi uchun.Insonni ziyonda ekanligini qat'iy bayon qilib.4 ta hulq egasini mustasno qilyapti.1.Iymon keltirgan kishilar.2.Amali solih qilgan kishilar.3.Bir-birlariga haqni vasiyat qilgan kishilar.4.Sabrni vasiyat qilgan kishilar.Bir-birlariga nasihat qilgan kishilar.Mana shu 4 ta sifatni egallamagan kishilarning har-birini ziyonkor ekanligida shak-shubha yo'q deyapti.Agar shu sifatlar egallanmagan bo'lsa,bu odam ziyondan boshqa narsada emas.Avvalgi ikkita hulq,iymonu amali solih,Islomni da'vo qilgan kishilarning aksarlarida topishligi mumkin.Ammo haqni vasiyat qilish,haq yo'ldagi kurashdagi haqni vasiyat qilish.Bu hamma musulmonlarda topiladigan sifatlar emas.Musulmon kishilar,avvalgi zamoni saodatdagi musulmonlarga bir nazar tashlaymiz.Avvalgi musulmon kishi,Islom shariyatiga olim bo'lgan.Ya'ni sahobai kiromlar Islomni mukammal bilishgan.Va shu bilan birga zohid bo'lishgan.Ya'ni dunyoni qalblariga joylamagan.Qo'llarida bo'lgan dunyo.Olim bo'lishligi bilan birga *obid* (ya'ni ibodat qiluvchi) sifatiga ega bo'lishgan.Qaysi bir ibodatni tarmoqini olsangiz,shunda komil bo'lishgan.Va shu bilan birga olim bo'lib,dunyoni qalbiga joylamab,qo'liga joylab va shu bilan birga ibodatda *tahajjud* o'quvchi ibodatlarga nihoyatda mukammal bajaruvchi bo'lishi bilan birga,jang maydonida jangchi bo'lishgan.Shu bilan birga da'vat maydonida kuchlik do'iy bo'lishgan.Har qanday odamning kambag'alligiga rahmi kelib,haqni aytmay qoymagan.Davlatmand odamning davlatiga rioya qilib,haqni aytmay qo'ymagan.Zolimning zulmini rioya qilib,haqni aytmay qo'ymagan.Har bir o'rinda haqqa da'vat qiluvchi ham bo'lgan.Jur'atlik bo'lgan va ochiq bo'lgan.O'zini kimligini bayon qila olgan va hikmatlik ham bo'lgan.Va shunday tillik notiq bo'lgan.Ya'ni haqni oldida kim nutqni to'htatib qo'yadi? Agar har qanday notiq odam,o'zi jinoyatchi aybdor bo'lsa,nutqi yo'q bo'lib qoladi.Va hamda fikrda siyosiy bo'lgan.Har kim uni aldab ketaveradigan kishi bo'lmagan.Va har bir narsani bir idoriy o'ringa qo'ysa,idora qila olgan va zakiy bo'lgan.Nihoyatda farosatli bo'lgan (ya'ni birovga aldanmaydigan) bo'lgan.Bir musulmon kishini kechqurunda ko'rsangiz,tahajjudda sajda qilib yeg'layotgan bo'lsa,bu odam endi kunduzi bilan damoladi desangiz,kunduzi jang maydonida mujohid bo'lgan.Shu odamning o'zidan shariat ilmini so'rasangiz,olim bo'lgan.Shu odam yana birovga muhtoj bo'lmaydigan tamagir bo'lmagan.Davlati qo'lida bo'lgan.Yoinki kambag'al bo'lsa,ma'nan nihoyatda boy bo'lgan.Ma'naviy tarafdan qashshoq bo'lmagan.Agar buni har bir sohada tekshirib ko'rsangiz,Islomiy ahloq egasi bo'lgan.Mana bu birinchi zamoni saodatdagi musulmon kishining keyingi davrda paydo bo'lgan,musulmon kishidan farqi shu yerda birodar.Keyingi vaqtdagi musulmonlarning farqi qayerda? ular shariat olimi bo'lsa,tekshirib qarasangiz mutahasislik maydonida hech narsada yo'q.Agar biror-bir zolimga hitob qilishlik shunday bo'ladigan bo'lsa,eng orqada turuvchi kishi bo'lgan.
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Robiya 08 Fevral 2008, 11:55:47
Keyingi musulmonlarni tekshirib ko'rsangiz,biror-bir kishida jur'at haybat bo'ladigan bo'lsa,shariat ilmida mutlaqo behabar.Hozir biz o'zimizni ahvolimiz haqida bahs yuritsak,hozirgi shu fursatdan foydalanib.Ba'zi kishilarga Islom yo'lida agarki,oz bo'lsa ham hususan hozirgi davrda.Ollohni yo'lida shu molingizni sarg qiling? - desangiz,juda ko'p miqdorda sarf qila oladi.Lekin farzandingizni tarbiya qiling degan vaqtda mutlaqo behabar.Bir kishi kechasi bilan tahajjudni o'qiydi.Namozni yeg'lab o'qiydi.Ammo halol kasb qilish maydonida hech kim emas.Agar shariat jiddiy bo'ladigan bo'lsa,u shariatga hilof qiluvchi kishilarning birinchisi bo'lib qoladi.Ammo kechasi bilan yeg'lab ibodat qilish,5 vaqt namozni joyida o'qish,jamoat bilan o'qish maydonida hammasi joyida.Lekin farzandlarini tarbiya qilishlikda hech kim emas.Ba'zi bir kishi Qur'oni Karimni yod biladi,Qur'oni Karimni to'la o'qiy oladi,harflarini joyidan chiqarib o'qiydi.Ammo Islomiy ahloqlardan biror-bir jur'at maydoniga solsangiz,undan qo'rqoq odam yo'q.Ba'zi bir kishilar,zakotni shunday beradiki,birinchi kunida ado qila oladi.Lekin o'ziga qarasangiz,honadoniga qarasangiz,Islomdan boshqa hamma narsa bor.Ba'zi bir kishilar,ro'za tutish,nafl ro'za tutish maydonida juda mukammal.Lekin ilm talab qiling desangiz,mutlaqo bu ilmdan behabar.Qur'onni o'qishlikni hech qanday hohlamaydi.Umumiy qilib aytganda,musulmonlar ong nuqtai nazardan hammadan orqada qolgan.Mutahassis sohalarida mutlaqo hech kim bo'lmay qoladi.Shunday Islomni mukammal bilgan kishilar borki,tahassus maydonini agar ko'rsatadigan bo'lsangiz,hech kim bo'lmay qoladi.Ana bu keyingi musulmonlarning o'zgarish holati mana bu yerga kelib qolgan. Musulmonlar o'rtalaridagi munozaralarni qarasangiz,yahshilik tarafi bilan ko'rmoqchi bo'lsangiz,haligi aytib o'tgan zakot beradigan kishi juda vaqtida beradigan ulug' zot deb maqtashingiz mumkin! Ammo yomonlamoqchi bo'lsangiz,Islomda farzandlarini tarbiya qilishlikda hech kim emas.Hamma farzandlari namoz o'qimaydi.Ibodatda yo'q.Lekin zakotni birinchi kunda berishlikdan gapirsangiz,nihoyatda ma'qul bo'ladi.Farzandlarini mukammal tarbiya qilayotgan kishini bir qarasangiz,o'zi Qur'onni tajvid bilan o'qishda yo'q.Yoinki shariat ilmini bilishlikka harakat qilmaydi.Farzandlarini o'qitishlikda juda ham tayor.Molingizni har qanday joyga sarf qiling deb o'rgatsangiz,hop deb sarf qilgan kishi.Bu kishini boshqa Islomni maydonlarida qarasangiz,hech kim emas.O'rtadagi munozaralar ham bundan kelib chiqyaptiki,mobodo bir kishi bir kishini yomonlamoqchi bo'lsa,Islomga hizmat qilayotgan kishini,bu kim bo'lib qolibdi Qur'onni durust o'qiy olmaydi deydi.Gapi to'g'ri! Qur'oni durust o'qiyotgan kishini malomat qilayotgan kishi,bu kim bo'lib qolibdi,Qur'onni durust o'qigan bilan farzandlarini hammasi dinda yo'q deydi.Bir kishi farzandlarini ham tarbiya qilgan bo'lsa,o'zi ilmdan behabar,yoinki zakot berishlikka beparvo.Yoinki ibodatlarga beparvo.Mana bu tarafi bilan mazammat qilamiz.Misoli shunga o'hshaydiki,ba'zi bir amo kishilar,Hindiston viloyatiga borganlik haqida bir hikoya bor.
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Robiya 08 Fevral 2008, 11:56:40
Hindiston viloyatida eshitib yurgan edik.Ko'zlari amo bo'lganligi uchun fil degan narsani eshitib yurardik.Shu filni oldiga borib bir ushlab ko'rsak.Ular ko'ra olmaydi endi.Shuning uchun bir ushlasak.Filni oldiga olib borilgandan keyin,ba'zilari filni oyog'ini ushlab: - ho'o'o'o'o'o' bu fil ancha yo'g'on narsa bo'lar ekanda!?.Ikkinchilari bir qulog'ini ushlab: bir yapaloq bir yumshoq narsani his qilib,fil degani shunday bo'lar ekand-a?! Hullas bittalarini filni ustiga mindirilib ko'rilgandan keyin: fil bir keng joy bo'lar ekand-a?! Bittalarini shu ma'lumotlar bilan hullas diyorlariga kelgandan keyin,Hindistonga borib kelganligini habar qilinib,bu yerdagi ular hech bir ko'rgan narsalaringni aytib hitob qilinish mumkin emas.Hindistonga borib kelgandan keyin,bular fil degan narsani ushladik biz.Fil qanday bo'lar ekan? - desa! Fil bir yo'g'on narsa bo'lar ekan deb oyog'ini ushlagan odam aytsa.Bekor aytibsan,fil degan narsa yapaloq bir yumshoq narsa bo'ladi desa.Uchinchisi,bekor aytibsan,fil degan narsa keng maydon bo'ladi.Uni ustiga chiqib o'tirsa bo'ladigan deb,munozara qilib ketganga o'hshaydi hozirgi savollar.
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Robiya 08 Fevral 2008, 11:58:04
Islom nima? - desa.Siz o'zingizda faqat 5 vaqt namozni o'qiysiz.Farzandlarni tarbiya qilishlikda ishingiz yo'q.Islom nima? - desa.Siz Islomda 5 vaqt namozni gapirilsayu,faqat o'zingizni o'qishingiz haqida bo'lgan savollar,va'dalarni eshitsangiz holos.Farzandlar tarbiyasi haqida bir narsani eshitmasangiz.Farzandni tarbiya qilayotgan odam,o'zini tuzatishlik haqida bir gap eshitmasa.Farzandlarini tarbiya qilish haqidagi ajrni eshitsa,din nima? - desa.Farzandlarini tarbiya qilish desa.Ba'zi bir kishilar zakotni vaqtida berish.Bu ming amal qilgani bilan bekor zakot Islomdagi farzni qilmaydi.Islom zakot degani deydi.Ana bunga o'hshagan bizni o'zimizdagi tark qilingan narsalarni tekshirib qaraydigan bo'lsak,hammamizda Islomiy ahloqning bittadan oyog'i,qulog'i,tepasi borga o'hshaydi.Biz faqat filni ustida,yo o'tirgan odammiz,yo filni oyog'ini ushlagan odammiz,yo filni qulog'ini ushlagan odammizda,filni boshqa joyini bilmaymiz.Fil odamlar aytgan hammasi to'g'ri,hamda noto'g'ri.To'g'riligi aytgan qismida to'g'ri.Lekin noto'g'riligi mukammal emasligida noto'g'ridir.Bizning ba'zi bir Islomiy ahloqlarimiz ham shunday bo'lib qolgan.Va shu haqda eshitishlikni hohlaymiz.O'zimizga qarshi bo'lgan,o'zimizda yo'q bo'lgan narsani eshitishlikni hohlamaymiz.Mana shu bilan biz Islomni yo'qotib qo'ydik birodar.Va dushmanlar bizga boshqa narsani tushuntirishliklari ham oson bo'ldi.Masalan: dushman sizga Islomdagi maqsadini o'tashligi uchun Islomdagi narsadan foydalanadi.Mabodo sizni bir ishlatmoqchi bo'lsa,birovga hizmat qilishlikni savobi ko'p to'g'rimi? - deydi.Birovga hizmat qilishlikni savobi ko'p bo'lsa,siz menga hizmat qiling deng.Dushmanga ayting! Siz bilan bir dushman kurashayotgan bo'lsa,yengilib qolgan vaqtida Islomda kechirishlikni savobi ko'p-u desa,kechirishlikni savobi ko'p bo'lsa,men buni sizga qo'ydim,siz kechiring deng.Islom halimlikni yahshi degan.Lekin siz bilan bir odam kurashib turib yengilgandan keyin halimlikni yahshiligini sizga aytsa,halimlikni men sizga qo'ydim deng.Ana dushman tarafidan musulmon kishi onglik bo'lib,zakiy bo'lishligi shuki,dushmanga aldanmasligi.Dushman Islomda bor narsalarni hammasini o'zining foydasiga ishlatmoqchi bo'ladi.Agar musulmon kishi ahloqi jome' bo'lsa,hamma tarafdan komil bo'lsa,u dushmanning makriga aldanmaydi.Shuning uchun bizning hozirgi vaqtdagi musulmonlar Islomiy jome' ahloqning egasi emas.Lekin Islom hulqlardan yo'q demoqchi emasman.Islomiy hulqlardan bor.Yo oyog'i bor,yo qulog'i bor,yoinki tepasi bor.Boshqa tarafini ko'rmaydi.Yoinki ko'rishlikni hohlamaydi.Mana bu narsaning natijasida musulmon shahsiyat vujutga kelmagan.Rasululloh s.a.v ning davrlarida ota-onaga yahshilik qilishlikni bilgan musulmonlar bo'lishligi bilan birga dindan boshqa bo'lsa,ota-onadan voz kechishlikni ham bilgan.Farzandga yahshilik qilishlikni otalar bilgan va shu bilan birga farzandi dinda bo'lmasa,farzandi bilan o'zini o'rtasidagi aloqani uzgan.Dinda har qancha mol-davlatni dinni rivoji uchun bera olgan.Ammo bir tangani dinga zarar bo'ladigan bo'lsa bermagan.Hatto zolim podishohlar namoz o'qiydigan,ro'za tutadiganu,lekin zolim podshoh.Shu podishohlar bir olimdan qalamini so'ragan vaqtda,bir narsani yozishlik o'rtasidagi qalamim yo'q desam,yolg'on gapirgan bo'laman.Qalamim bor bo'lib senga bersam,biror-bir zulmni kitobot qilsang,shunga sheriklik bo'lishlikdan Ollohdan qo'rqaman deydigan musulmon ham bo'lgan va jonini va molini din yo'lida berolgan.Ammo qalamida yozishlikni zulmda yozib qo'yishligidan Ollohni huzuridan turushligidan qo'rqgan.
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Robiya 08 Fevral 2008, 11:59:04
Biz mana bu tomondan nuqsonlimiz.Biz Qur'onni har bir harfini o'qisa,qancha savob bo'lishligini bilamiz.Ammo Qur'onni buyrug'ini mutlaqo qilmaymiz.Rasululloh s.a.v ga muhabbat qilamiz.Ollohni yahshi ko'ramiz deb tilimiz bilan da'vo qilamiz.Lekin,Ollohni yahshi ko'rgan,Rasululloh s.a.v ga ergashsinlar degan buyruqqa itoat qilmaymiz.Mana bu hulq bizda topilmaydi birodar.Bizni noqis bo'lgan tarafimiz shu yerda. Hozirgi vaqtda biror masjid qurulishida fidokor bo'lib,harakat qilishimiz mumkin.To'g'ri,bir kishining imkoniyatida hamma ishni qilishlik mumkin bo'lmay qoladi.Lekin asosiy Islomiy ahloqlarni qilishlik,toqatdan tashqari narsa emas.Shuning uchun mana bu sohada biz fikrlab qo'ymog'lig'imiz kerak.Ba'zi kishilar namozni ham o'qishadi,ro'zani ham tutishadi.Hamma Islomdagi amallarni qiladi.Olloh uchun Ollohni do'stini yahshi ko'rish,Olloh uchun Ollohni dushmanini yomon ko'rish sifati yo'q.Qaysi bilan bo'lsa,dinsizmi,bu narsani mutlaqo qalbidan dindor ahli tavhidni yomon ko'rib,bu bilan murosa qilmaydi-yu,lekin dinning ashaddiy dushmani bilan murosa qilib ketaveradi.Mana bu sohalarda biz tekshirib qarasak,jome' bo'lgan Islomiy ahloqlarni o'zimizda gavdala olgan emasmiz birodar.Mana bu narsa bizning Islomdagi nuqsoni eng kattasi shudir.Olloh s.t Rasululloh s.a.v ga shunday zotlarni berdiki va ularni ogohlantirdiki,agar shu yo'ldan qaytib ketsalar,Olloh boshqa bir 4 ta sifatga ega bo'lgan kishilarni vujudga keltirishligini.Olloh taolo: Ey iymon keltirgan kishilar,sizlarni ichinglarda kim qaytib ketadigan bo'lsa,Olloh s.t o'zi yahshi ko'radigan va ular ham Ollohni yahshi ko'radigan jamoani vujudga keltiradi.Birinchi eng Islomiy ahloq bo'lgan jamoa kim? Olloh yahshi ko'rgan va Ollohni yahshi ko'rgan jamoadir.Mana bu sifat bo'lishligi kerak.Biz Ollohni hammamiz yahshi ko'ramiz deymiz.Lekin Ollohni yahshi ko'ramiz degan kishining da'vosi nima bo'lishi kerak? bu da'voni isbotlashligi - Olloh taolo: ayting ey Muhammad alayhissalom,Ollohni yahshi ko'radigan bo'lsanglar,menga ergashinglar deng.Shunda Olloh sizlarni yahshi ko'radi va Olloh gunohinglarni mag'firat qiladi deyapti.Demak Olloh bizni yahshi ko'rishligi uchun Rasululloh s.a.v ga ergashmog'lig'imiz kerak.Shunda Olloh bizni yahshi ko'rishligida shak-shubha qolmaydi.Chunki o'zi yahshi ko'rgan bandalarini gunohini kechiradi.Biz bir ishni qilishlikdan ilgari,Rasululloh s.a.v nimaga buyurganlar degan narsa haqida bosh qotirish kerak bo'ladi.O'zimizni hamma sohada o'hshtmog'lig'imiz kerak.Ikkinchi sifat mo'minlarga muloyim.Ba'zi kishilar juda muloyim.Lekin hammaga bir hil muloyim.Lekin Olloh yahshi ko'rgan jamoa kim? Mo'minlarga muloyim,kofirlarga izzatlik.Ya'ni nihoyatda g'ayur.Hech bir narsada tama' qilmaydigan.Izzati nafs,ya'ni o'zini oliy tutuvchi.Dinsiz odamni oldida o'zini oliy tutuvchidir.Ammo mo'minlarga qanotini pastlatib muloyim bo'luvchidir.Mana bu Olloh yahshi ko'rgan jamoani sifatlarini ikkinchisi.Mo'minlarga muloyim ikkinchisi.Kofirlarga izzati nafs o'zini oliy tutuchi uchinchisi.To'rtinchisi Ollohni yo'lida mujohid.Hamma imkoniyatini Ollohni yo'lidan sarf qiladi.Mana bu Olloh yahshi ko'rgan jamoani sifatlaridandir.Va beshinchi sifati.Malomatchining malomatidan haq yo'lda hech qanday qo'rqmaydi.Har bir ishda malomatchining malomatidan qo'rqmaydi.Avval Olloh va Rasululloh s.a.v ning buyrug'ini bilib olgandan keyin malomatchining malomatidan qo'rqmaydi.Mana bu ashobu kiromlarning sifati bo'lgan.Olloh s.t mana shu sifatlarni yo'qotsanglar,dindan qaytganinglarni belgisi deyapti.Agar shu sifatlardan qaytsanglar,Olloh sizlarni o'rniylarga mana bunday pokiza jamoani keltiradi deb,sahobadek pokiza zotlarni shunday qo'rqityapti.Bu Ollohning fazli.Olloh hohlaganga beradi.Bizni hozirgi vaqtdagi har bir kishi o'zini bir holatiga tekshirib qarasa,shu sifatlarni bitta-bittadan har bir kishida topilishligi mumkin.Ammo bu sifatlarni ko'pini bir kishida topa olmaymiz.Mana bu narsa musulmonlar nuqsonlik bo'lib qolgan sifatlar.Shuning uchun Rasululloh s.a.v oliy hulqlarni barkamol qilishlik uchun payg'ambar qilib jo'natildim dedilar.
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Robiya 08 Fevral 2008, 12:01:27
Rasululloh s.a.v oliy hulqlarning barkamol qilishlik uchun jo'natilgan bo'lsalar,oliy hulq nima edi? Rasululloh s.a.v da to'la shakllangan edi va u kishiga ergashgan sahobalarda shakllangan edi.Payg'ambarimiz s.a.v aytdilar: avvalinu ohirin ilmi menga berildi dedilar.Qur'on va Qur'oncha ilm menga berildi dedilar.Rasululloh s.a.v olim bo'lishlik bilan birga obid edilar.Ya'ni ibodatda bu kishiga hech bir misl yo'q edi.U kishini kechalari bedorligi hammamizga ma'lumki,u kishi kechaning uchdan bir qismini hayotlari bo'yicha uhlamasdan tahajjudda bo'lganlar.Tahajjud Rasululloh s.a.v ga nisbatan aksar mufassirlarning fikrida farz bo'lgan.Boshqalarga mustahab bo'lsa,ammo Rasululloh s.a.v ga farz bo'lgan.Rasululloh s.a.v ning obidliklari shu darajada ediki,tahajjudda ko'p tilovat qilganliklaridan,surai Baqaracha miqdorda ruku sujudda qolganliklari rivoyat qilinadi.Rasululloh s.a.v ninig oldilariga kechqurunda keldim.U kishi namozda turibdilar.Go'yoinki qozon qaynayotgan tovush ichlaridan chiqib turibdi yig'i bilan.Har bir holatni Payg'ambarimiz s.a.v ibodatlaridaka-ibodatni biror-bir kishi rivoyat qilgan emas. Rasululloh s.a.v ning ro'zalari haqida! Ro'za ibodatlarida.Bu kishi 3 chi - 4 chi kungacha saharlik qilmasdan ro'za tutar edilar.Ashoblar bu kishiga ergashmoqchi bo'lganlarida qaytardilar.O'tkarma ro'za tutishlikdan qaytardilar.Shu bilan birga o'tkarma ro'za tutgan odam,shunchalik behol bo'lib qoladigan kishi hech qanday *qiyom layldan* qolmasdilar.Kechqhurunda namoz o'qib,kunduzida ro'za tutgan kishi jismoniy tarafdan shunday quvvatlik edilarki,sahobalar Handaqda kavlashayotganlarida,bir tosh chiqib,shu toshni ko'tara olishmaganlarida,o'zlari shuni ko'tarib olib qo'ydilar.Rasululloh s.a.v ning shunday jihod maydonida,bu kishidan dovyurak kishi yo'q edi.Ish og'irlashib ketsa,Payg'ambarimizning orqalariga o'tib olardik deyishadilar.Eng jur'atlik Umar ibn Hattob,Holid ibn Validdek kishilar ham ish og'irlashayotganda,Payg'ambarimiz s.a.v ning oldilariga kelib olardik deydilar.Har bir sohani tekshirib qaralsa,Payg'ambarimiz s.a.v bunchalik o'tkarma ro'za tutgan ibodatda bo'lgan kishi yer yuzini siyosiy arboblariga hat yozganlarida,hatlarining ta'siri bilan ular larzaga kelardi.U kishini oldilariga,u kishini haybatlarida har qanday jur'atlik kishi o'zini yo'qotib qo'yardi.Payg'ambarimiz s.a.v ning kechqurunda obid,kunduzida zohid,mujohid.Hamma ashoblar Payg'ambarimiz s.a.v ga shu sohada ergashgan edi o'zlarining imkoniyatlari boricha.Ammo bizchi! biz dunyo topish haqida ketsak,tamomiy ilmdan behabar bo'lib turib,dunyo topamiz.Mabodo ilm o'qiydiga bo'lsak,hayotdan tamomiy judo bo'lib qolamiz.Hayotda nima bo'lyapti!? - odamlar nima dard tortyapti buni bilmaymiz.Hayot bilan odamlarning dardi bilan ovora bo'lsak,Qur'onni haftalab qo'limizga ushlamaymiz.Yagona Olloh subhana va taolo tarafidan bashariyatga mukarram qilib tushurilgan Qur'onni ushlamay o'tib ketamiz.Nafl namoz o'qiydigan bo'lsak,tamomiy fuqarolarni haqqini esdan chiqaramiz.Qaysi bir sohada bo'lsak,mabodo ilm o'qishlikka kattalarni targ'ib qiladigan bo'lsak,farzandlarni tarbiyasidan voz kechib yuboradi.Mana bu narsa bizning noqisligimiz va Islom ummatining pastlatib borayotgan narsa shudir.Qaysi bir sohani tekshirib qaralsa,hayo manzilatida kelinlardan ko'ra Rasululloh sallollohu alayhi vasallam hayolik edilar deb rivoyat qilinadi.Lekin boshqalarning falsafasidan hayolik kishidan hech qanday bir yahshilik chiqishi mumkin emas deb tushuntiradi.Ko'zi tik qaragan ayollardan,hayosiz ayollardangina madaniyat chiqishligi mumkin deb tushuntiriladi.*Hayo*- kishining jur'at yo'lidan to'smagan.*Jur'at*-muloyimlik yo'lidan to'smagan.*Muloyimlik*-dushmanlardan qisos olishlik yo'lidan to'smagan.Dushmalardan qisos olishlik,adolat yo'lini to'smagan.Bunday katta harakat kishining faqirlarga mehribon bo'lishlikdan to'smagan.Shunchalik kunduzi harakat,kechqurunda bedor bo'lishlikdan to'smagan.Kechqurundagi bedor bo'lishlik,kunduzidagi harakatlardan to'sa olmagan.Bizchi,mabodo kechqurun bedor bo'lib qolsak,kunduzi bilan uyquga g'arq bo'lib qolamiz.Biz mana bu sohada muvaffaqiyatsiz bo'lib qolgan narsa shudir.Dushman shuning uchun odamlarning mafkurasini,ularning g'arizalari orqali yo'lga kirishadi-da,dinu Islomga hizmat qilishlikdan boshqa tarafga burib tashlaydi.Huddi hozirgi davrda kishilarni hammasini iqtisod tarafiga bog'lab turib,boshqa tarafdan tortib olayotganga o'hshagan.Iqtisod tarafdan mohir bo'lishliginglarni hohlayman,lekin bu narsa dindagi harakatni to'smasligi sharti bilan bo'lmoqligi kerak.Bizni o'tgan ajdodlarni ham hayotiga nazar tashlansa,shuncha ming-ming kitoblar talif qilgan zotlar,halqlarning g'amidan behabar qolmagan.Ularning maktablardagi talif kitob yozishlari,halq bilan birga bo'lishlikdan to'sa olmagan.Va shu bilan birga ularning shunday maktablardagi kitob yozishlari,ju'ratdan yo'lini to'sa olmagan va fuqarolarning g'amidan habar olishlikdan to'sa olmagan.Abu Hanifa (rahimahulloh) ni hayotlariga nazar tashlaydigan bo'lsak,bu kishining katta miqdorda dasmoyalari bor ekan.Shu bilan tijorat qilar ekanlar.1 yilda-2marta va shundan topgan joydani tamomiy birinchi bo'ladigani Sufyoni Savriy va Sufyon ibn Uyayma ikkita muhaddis katta olimga mollarini bir yillik maoshlarini bo'lib turib,qolganini tolibi ilmlarga ajratib,bir qismini o'zlarining qarindosh urug'lariga berib,yana dasmoyani yurg'izar ekanlar.Abu Hanifani bir odam savdogar deb tanimaydi birodar.U kishini katta olim deb taniydi.Lekin u kishi savdo maydonida mana bunday yuqori qismni egallab turib,ko'p yahshiliklar qila olganlar.Shu bilan birga savdoga kirib ketishlik bilan birga,taqvodan mahrum bo'lib qolmaganlar.Abu Hanifa (rahimahulloh) ning bir g'ulomlari bor ekan.Shunda to'n purusht qilganliklarida,savdoda to'nni ikki hil narhini ikki hil to'nni savdosida bir shubha paydo bo'lib qolganligi uchun keltirganlarida,shu yahshi to'n ham orasiga kirib qolganligi uchun shu savdoda shubha bo'lib qoldi deb,aslida masala shuki,bir odam savdo qilsa,savdoda shubha paydo bo'ladigan bo'lsa,shu savdodan bo'lgan foydani birovga aytmasdan berib yuborishligi kerak.Harom bay bo'lib qolsa,lekin dastmoyaga putr yetmaydi.Bu kishi shu dastmoyasini ham qo'shib turib berib yuborgan ekanlar.Shunda shu to'nni sotgan odam olib aytgan ekanki,men bu to'nni bundan ortiqqa sotolmasdim deb,biz tarafda bundan ozroqqa sotardi.Men roziman deganlarida.Sen men uchun rozi bo'lsang,men mo'min birodarim uchun bunga rozi emasman degan ekanlar.Shuncha katta savdo maydonida katta maydonni egallagan zotni taqvodan to'sa olmagan.Agar kishida iymon jamlanadigan bo'lsa,shu maydonning hammasida harakat qila olishligi mumkin birodar.Bir narsa bir tarafga ketib qolmaydi.Savdodagi yuqorilik - taqvodan to'sa olmagan.Taqvodagi yuqori bo'lishlik - odamlardan tama' qiladigan holatlarga olib kela olmaydi.Biz agar tarki dunyo qilib,taqvo qilib,o'zimizni tuzatadigan bo'lsak,odamlarga qaram bo'lib qoladigan holatda bo'lib qolamiz.Mana bu sohalardagi narsalar,bizni Islomdagi millatni orqaga tushirgan narsadir.Olloh taolo shu darsimizdan manfaatlanishligimizni nasib qilsin.Olloh taolo shu darsga amal qilishlikni nasib qilsin.Olloh taolo dini Islomga hizmat qiladigan kishilardan qilsin.Gunohlarimizni mag'firat qilsin Parvardigoro.Ajdodlarimizni hammasini rahmat qilsin.Qiyomatgacha avlodlarimizni solih-solihalardan qilsin.

http://sita.nm.ru/Islomiy%20ahloqlar.html (http://sita.nm.ru/Islomiy%20ahloqlar.html)
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: shoir 10 Fevral 2008, 14:30:42
Tanbeh

Bolaligimda yegan kaltak hamon yodimda. Bu kaltakni otamdan, onamdan emas, qo‘shni mahalladagi Soli amakidan yeganman. Maktabga kech qolayotgan edim. Shoshib ketayotib Soli amakiga salom berishni unutibman. Ortimdan meni chaqirdilar. Yugurib oldilariga keldim. Kelganimni bilaman, birdan tarsaki tushirib qoldilar. Yuzlarim qizarib lovullab ketdi. Bu kaltak kattalarga salom bermaganim va odobsizlik qilib oldini kesib o‘tganimning jazosi edi. Kechirim so‘rab, maktab tomon yugurdim...
Soli amakining bu tanbehi bir umrga yodimda qoldi. Ko‘cha-ko‘yda kattalar ko‘rinsa, salom beraman. Ulardan oldin yurmaslikka harakat qilaman...
 
UMRZOQ,
Toshkent shahri, "Hidoyat"dan
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: shoir 10 Fevral 2008, 14:31:10
Dunyo ishining madori yo’qdir

Anchadan buyon savdo bilan mashg‘ulman. Umrimning ko‘p qismi ko‘chada, bozorda o‘tadi. Bolalarimni har doim nazorat qilolmayman. Ota-onamning oldiga borishim uzoqib ketsa, gohida otamning o‘zlari uyimizga keladilar. Farzandlarim bilan davra qurib she’rxonlik qilishadi. Goh o‘zbekcha, goh o‘rischa, goh frantsuzcha she’rlarni yodaki o‘qiydilar. Bolalar zavqlanib eshitishadi. Chetdan ularni kuzataman. Bizning bolalagimiz shunday o‘tardi. Men esa bolalarimga otam bizga bergan narsalarni berolmadim. Ular bolalarga vaqt ajratishimni jiddiy talab qilardilar. Men esa har galgiday turmush tashvishlarini vaj qilaman. O‘sha kun ham yana shu vajimni ro‘kach qildim. Tanbeh o‘laroq Fuzuliydan o‘qidilar:
«Dunyo ishining madori yo‘xdur,
Hech kimsaya e’tibori yo‘xdur.
Aylar birisini sohibi toj,
Ul birisin aylar anga muhtoj».
«Qaysidan o‘qidim?» dedilar keyin otam. Bilmasligimni aytdim. «Suhbatul asmor» (Mevalar suhbati)dan dedilar. Dadamga taslim bo‘ldim.

AZIZ,
Marg‘ilon shahri, "Hidoyat"dan
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: shoir 10 Fevral 2008, 14:31:32
Insof

Bozorda uni hamma o‘g‘ri deb bilardi. Shu bois, men ham  undan ehtiyotimni qilib yurardim. Bir kuni o‘sha odam yonimga keldi. U yoqdan-bu yoqdan gaplashganday bo‘ldik. Bechora siqilgan shekilli, ancha-muncha gapni gapirib qo‘ydi.
— Menga ko‘pchilik undoq qilma, bundoq qil, deb nasihat qilishardi. Birortasini quloqqa ilmaganman. Ammo... Birovniki birovga yuqmas ekan. Yaqinda birovning yuz mingini o‘g‘irlagan edim. Ikki-uch baravar bo‘lib chiqib ketdi. Hali u bolam, hali bu bolam og‘rigani-og‘rigan. Barini kasalxonaga sarfladim. Birovniki buyurmadi. Ilohim, bolalarim yaxshi bo‘lib ketishsin... Aqlimni endi taniyapman...
Quloqlarimga hech ishonmadim. U hech qachon bunday gapirmas, birovga boshini egmas edi. Hayotidagi bu ko‘rgiliklar xato ishlariga tavba qildirgan edi.

Ravshan,
Toshkent tumani, "Hidoyat"dan
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Muslimа 16 Fevral 2008, 09:52:49
Qizaloqni qumsaydi ko’ngil.

Inson Alloh taoloning mahluqotlari ichida eng sharaflisi, ayni chog’da eng sirlisi. Uni goh osmonlar qadar yuksak ko’rasan, goho esa"¦
   Aksariyat kishilar umrini qanchadur qismini yashab bo’lgach, ortiga bir boqadi-yu, nadomat ummoniga g’arq bo’ladi. Boshqalarning esa qilgan savobli amallari bois ko’ngli bir oz taskin topadi. Ne sabab bo’ldi-yu, bir kuni men ham ortimga o’tgan umr yo’limga nazar soldim. Unda bir qizaloq nimanidir bag’riga qattiq bosganicha odamlardan yashirishga, uyatdan cho’g’dek qizargan yuzchalarini hech kimga ko’rsatmaslikka harakat qilardi"¦
"¦O’shanda uchinchi sinifdaydim. Yaxshi o’quvchi bo’lganim bois ustozlarim mendan uy vazifasini so’ramaydigan, sinfda bo’ladigan tortishuvlarda ham, baholash jarayonida ham menga yon bosadigan odat chiqarishdi. Bu bir tomondan mening jahlimni chiqarsa, boshqa tomondan dilimning tub-tubidan faxru g’ururni uyg’otardi. Ana shunday qorishiq tuyg’ular orsaida bir kuni uy vazifasini juda hafsalasizlik bilan bajardim. Ertasiga o’qituvchimiz daftarlarni tekshirish uchun yig’ib oldi. Daftar qaytarib berilganda esa, uning sahifasida menga qo’yilgan "œ3" baho, umrimda ilk va so’nggi bor olgan "œ3" ni ko’rdimu, uyatdan qaltirab ketdim. Daftarim to’lmagan, hatto yarimlamagan bo’lishiga qaramay, uni yashirib tashladimda, yangi daftar tutdim. Ertasi kuni oldimdagi yangi daftarni ko’rgan o’qituvchim savol nazari bilan qaraganida ko’zlarimni olib qochdim. U indamaygina mendan uzoqlashdi"¦
bugun shu voqeani eslarkanman, qalbim alamdan o’rtandi. Kundan-kunga tosh qotib borayotgan ko’ngil o’sha QIZALOQNI, qilgan ayb ishidan UYALIB QIZARGAN QIZALOQNI qumsadi.
Chunki hozirgi holatim havas qilgulik emas. Ba’zan ibodatlarim dunyo ishlari bilan band ekanligim, ba’zan esa e’tiborsizligim tufayli qazo bo’ladi. Goho esa, kun bo’yi televizor qarshisida befoyda narsalarni tomosha qilaman. Bir oyati karimani tilovat qilishga esa, vaqt topolmayman. Ba’zan menga o’lchovli qilib berilgan vaqtni kim bilandur behuda gaplar gaplashib o’tkazaman. Garchi vaqtni ortga qaytarib bo’lmasligini, bir kun nadomat chekilishini bilsamda! Boshqacha qilib aytganda bugun nomai a’molim "œ3" baholarga to’lib ketgan. Lekin ularni yashirishga o’sha qizaloqdek intilmayman. Aksincha, kimgadir "œ"¦ bugun bomdodga tura olmadim"¦", "œ"¦asr payti bozorga edim...", "œ"¦ishdaligim bois peshin qazo bo’ldi"¦", deya ayblarimni bir-bir ochaman. Vaholanki, mehribon va rahmli Alloh gunohlar agar O’zi va bandasi orasida sir bo’lib qolsa, ularni kechirib yuborishini aytgan. Umr daftarim — nomai a’molim esa, samovatdagi farishtalar ko’rib turganini bilganim holda, uni go’zal amallar bilan bezashga harakat qilmayman. Menga berilgan "œUY VAZIFALARINI" ihlos bilan bajarib, "œA’LO BAHO" olishga harakat qilmayman.
Bu yomon baholarga to’la "œDAFTAR"ni yangisi bilan almashtirish iloji bo’lsa qaniydi! Faraz qilayki, buning imkoni topildi. Lekin Alloh azza va jalla ham o’qituvchimdek indamay qo’yarmikan?! Axir endi daftardagi YOMON BAHOLAR soni bitta emas, mingta! Balki undan ko’proq, son-sanoqsizdir?!
Eh qizaloq — qizaloq! Sen tushgan birgina vaziyat menga qanchadan — qancha ibrat darsini o’taganini bilsang edi! Seni tez- tez eslayman, seni tinmay qumsayman! Sen bois men "œDAFTARIM"ni emas, undagi baholarni yaxshisiga, yo’q-yo’q a’losiga o’zgartirish harakatidaman. Bu yo’lda menga Allohning O’zi madadkor bo’lsin! Sen ham men uchun duo qil.
Siz azizlar, bir-biringizning haqqingizga duo uchun qo’l oching. Zero, musulmon kishinig musulmon birodari uchun qilgan duosi ijobatdir. Shunday farahli onlarda meni ham eslang.

Duolaringizga muhtoj singlingiz Nigora.
"œIrfon taqvimi" 2007/1428 (II)
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Robiya 16 Fevral 2008, 17:29:36
ҚИЗ БОЛАДА БЎЛМАСА ҲАА...
Қсқоннинг Чорсу мавзеси ҳар сафаргидек гавжум. Биз бир ссрига келиб жойлашишимиз билан ссрининг нариги чеккасига иккита қиз келиб стирди. Чой ичаётиб уларга разм солдим. Агар бслса, иккита схши йигитни бахтли қила оладиган қизларга схшайди. Орадан бироз вақт стиши билан қизларнинг биттаси менга тикилиб, нимадир демоқчи бслди.

- Қаердансизлар, тоға?

- Аимайди, - дейман уларга.

- Ҳар ҳолда бу ерликларга схшамайсизлар, - дейди иккинчиси.

- Тошкент томонлардан...

- Меҳмон скансизлар-да, сизлардан ёрдам ссрамоқчи сдик.

- Қанақа ёрдам керак? - ҳушёр тортиб қарайман қизлар томонга.

- Уйимиз узоқда, Бувайда томонларда, кетолмаспмиз...

- Бувайда мана бу ерда-ку, аксирсангиз аксангиз етади, пиёда кетиш ҳам мумкин.Қизлар индашмай, бир-бирларига сирли боқишди. Уларни дастурхонга таклиф қилдим. Ийманмасдан сқинроқ келишди. Қора чой ичишмас скан, жисним дарҳол кск чой олиб келди. - Бизга ёрдам беролмайсизми, амаки? Ксп керак смас, атиги беш юз ссм бслса, уйимизга етиб олардик, - дейди қизларнинг сариқроқдан келгани. - Овқатланиб олинглар, беш юз ссм бслса, бир гап бслар, - дедим уларга. Бироз туриб уларнинг қулфи дилига калит солдим: - Аима қилиб юрибсизлар, Қсқонда? Ксринишдан схшигина қизларга схшайсизлар... - Исмим Холбуви, - дейди ёнимда стиргани, - буники - Анорхон. Иккинчи қизга қарадим: Анорхон деганича бор скан, пешонаси қизилроқ, аммо сзига срашиб турган майда сочлари буни бироз беркитиб турибди... - Иш ахтариб Қсқонга келгандик, бир киши Бувайдага борсаларинг схши иш бор, ошхонада идиш-товоқ ювасизлар, овқат ташийсизлар, кунига тсрт минг ссмдан тслайман, деганди, унга ишониб, уйдагиларга айтмасдан келгандик, - дес ҳикоссини бошлади Холбуви. - Келиб уни топдик, аммо бизни ошхонагамас, Ғиштксприкдаги бир маҳаллага обориб, бир уйга қамаб қсйди. Икки кундан сснг Тошкентга олиб бориб, қсйлиқлик бир хотинга топширди. У хотин бизни Қсйлиқдан узоқроқ жойга бир уйга олиб борди. Орадан икки кун стгач, сша аёл келди. "А­нди сиз Амирликка борасизлар, Холмурод акадан сизларни икки юз долларга сотиб олганман", деди. А­ртаси куни бошқа бир аёл келиб, бизни сз уйига олиб кетди. У ердан қочиб кетдик. Бошқа бир аёл Олой бозори, деган жойда бизга раҳмдиллик қилиб уйига олиб борди. Ўша ерда бир кун тунадик. Аёл бизга пул топиб бермоқчи, шу билан уйимизга қайтармоқчи бслди. Ўша кечаси иккита маст йигитни бошлаб келди... Уриш, тспалон, жанжал... қичқириғимизни биров сшитмади. Хуллас... иккимизнинг ҳам иффатимиз поймол бслди. А­рталаб бир амаллаб қочиб чиқдик. Бир тийинсиз Қсйлиққа келдик. Қани снди ҳамшаҳар ҳайдовчилар олиб кета қолишса... Улар ҳам ё пул ссрайди, ё... Катта бир юк машинасининг юкхонасида аранг Қсқонга етиб келдик. Кечадан бери туз тотганимиз йсқ, амаки, беш юз ссм бера қолинг, уйимизга етиб олайлик... Ааҳотки, қизларнинг гаплари рост бслса?! Яхши, уларни сша қсқонлик киши ишга таклиф қилибди, нега уйдагиларига айтмасдан йслга чиқишган? Тошкентга ҳам уларнинг оёқ-қслларини боғлаб олиб боришмагандир? Аиҳост, Олой бозоридаги аёл... Аега ички ишлар бслинмасига срталаб хабар қилишмаган? Аега, нега, нега? - Анорхон, - дедим унга синчков қараб. - Тсғрисини айтинглар, наҳотки шу гаплар рост бслса? Агар тсғрисини айтиб, ҳақиқатан ҳам уйга кетмоқчи бслсаларинг беш юз смас, беш минг ссм бераман, мана пул... - А остданми! - деб юборди бирдан севиниб, қслимдаги беш минг ссмга суқланиб қараб Холбуви. - Балки хожатингизни чиқарармиз, схшигина жой бор... Ана снди улар ниқобларини очдилар! - Тсғрисини айтинглар, ота-оналаринг, уйларинг борми? Мана беш минг ссм қслимда, паспортларингни ксрай-чи! - Анорхон кир босган сумкасидан иккита паспорт олиб қслимга берди. Бу ҳужжатлар уларнинг шахсини тасдиқларди. Ғазабдан титраб кетдим. Агар уларга ҳозир пул берсам... олади-ю сна бошқасига бориб пул илинжида "дафтарини очади". Машойихлар: "Қиз болада бслмаса ҳаё, қора либос кисди дунё!" дес рост айтишган скан. - Менга қаранглар. Ҳозир мен билан ё милияисга, ёки уйларингга борасизлар. Ўзларинг танланглар. Лекин қочаман, деб уйламанглар. - Аима бало, мелисамисиз? - дес срнидан турмоқчи бслди Холбуви. Ҳайдовчи жисним билан бирга иккласини машинага етакладик. - Қани, машинага, - шиддатлироқ буйруқ бердим қизларга. Аазаримда улар мени формасиз ички ишлар ходими, деб сйлашди шекилли, индамай машинага стиришди. Бувайдада Анорхонларнинг уйини топиш унча қийин бслмади. Ичкаридан бироз қарироқ лекин истараликкина аёл чиқди. - Шу сизнинг қизингизми, опа? - дес ссрадим. Аёл уввос солиб Анорхонга ёпишди, йиғлади, қучоқлаб бошларини силади, менинг борлигим ссидан чиқди, ҳатто... - Беш ойдан бери қайларда юрибсан, бебош, бошимизга не-не кулфату иснодларни солмадинг... Анорхон индамай ерга қараганича пиқиллаб йиғлайди. Шу аснода ксчанинг нариги бетидан бошқа бир кампир ҳаллослаб югуриб келди. Холбувини унга топширдик. Бувиси скан. Йиғи-сиғи, ҳам қарғиш, ҳам олқиш... - Бслиб стган воқеаларни "Оила ва жамист" газетасига ёзмоқчи сдим, нима маслаҳат берасизлар? - дес юзланаман шу можаро устига келган Лобархон деган аёлга. - Сизга аввало раҳмат, ака, - деди Лобархон. - Лекин номларини сзгартириб ёзсангиз, зора бошқаларга срнак бслса. Оқибати нималарга олиб келишини сйламай қадам босган бебош қизларнинг тақдири зора сзгаларга сабоқ бслса... Йслда жисним машинада кетаётиб, мендан бироз ранжиди: - Қизиқсиз-да, тоға, нима кераги бор сди, шу қизларни уйига олиб келиб, юрса юравермайдими санқиб, сизга нима? - Шу ишни мен қилмасам, сиз қилмасангиз, бошқа биров қилмаса, бу икки қизнинг кейинги тақдири нима бслади? Улар ҳам одам, улар ҳам жамистимиз учун фойда келтирадиган, тсғри йслни тутган, ҳаётда оқилона срнини топиб олган одам бслиши керак... Ўйга толаман: Бу икки қизнинг уйидан чиқиб кетганига беш ой бслади-ю, лекин ҳеч ким изламайдими? Ахир одам игна смас-ку, тушган жойида йсқолиб қолса?.. Оналари-ку қариб қолган скан, ночор сшаркан, маҳалла-ксй, қариндош-уруғлари қаёққа қарашди скан? Маҳалладаги маслаҳатчи опахонлар-чи? Қолаверса, бувайдаликлар жуда ористли халқ сди-ку!

Хулосани сзингиз чиқаринг, муҳтарам муштарий.
 
 
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Y_U_R_I_S_T 17 Fevral 2008, 18:00:17
КИТОБ ЎҚИАТГАА АШЛАА 

Ишга келаётиб, «Дамас»га китоб кстариб чиққан қизни ксриб, юрагимда унга нисбатан меҳр туйғусини ҳис қилдим. Ишонинг, худди сски қадрдонимни ксргандай бслдим. Қизгина срнашиб стириб олгач, секингина китобини очиб, мутолаага шснғиди. Одмигина кийинган, қарашларида сокинлик ва виқор барқ уриб турган бу қиз бутун вужуди билан машғулотга берилган сди...

Сизни билмадим-у, мен бундай ҳолатни кспдан бери ксрмаган сдим. Бу одатлар аввалги талабаларда бслгувчи сди. Бугунги ёшлар, назаримда, барча билим ва ксникмаларни компьютердан олаётган сирли хилқатлардай туюларди. Шу сабабли бслса керак, йслга сарфланадиган 20 дақиқалик вақтидан ҳам мутолаа учун фойдаланаётган ҳалиги қизгинани ксрганимда, сски қадрдонимни кутилмаганда учратиб қолгандай ҳолатга тушдим. Ана шу ҳолат мени қслга қалам олиб, мақола ёзишга ундади.

Бугунги кунда болаларимизни китоб сқишга қизиқтириш учун нималар қиласпмиз? Қсшним, ксп йиллардан буён Самарқанд шаҳрининг ксзга ксринган клиникаларида врачлик қилаётган Мелихсроз Саъдинов билан баъзан болалар тарбисси мавзусида суҳбатлашиб қоламиз.

— Болаларим билан кечқурунлари китобхонлик қиламан — дейди у, — сқинда Ғафур Ғуломнинг «Адгор» қиссасини олдириб сқитдим. Биласизми, болалар китобдаги 30-40 фоиз ссзларни тушунмайди. Бу ҳол мени сйлантириб қсйди. Шу зайл давом ставерса, сна йигирма йилда болалар умуман китобни тушунмайдиган бслиб қолмайдиларми?

— Улар интернетдан сизу биз билмаган маълумотларни ҳам сзлаштирмоқдалар, — дейман ёшларга ён босиб, — сиз уларнинг ёшида компьютер нималигини ҳам билмасдингиз.

— Интернетдан олинган билимлар китоб мутолааси срнини қоплай олмайди — дейди суҳбатдошим қизишиб — компьютердан олинган билимлар доим бирёқлама бслади, масалани ҳар томонлама қамраб олмайди, қамраб ололмайди...

— Замон тезкор — дейман, унинг гапини бслиб, — бу замонда ҳар ким сзига тегишли маълумотларни тез ва ихчам сзлаштириши керак, атрофлича таҳлил қилиб стиришга вақт йсқ.

— Замон тезкорми, йсқми, одам сзгаргани йсқ, — дейди у мунозарага астойдил киришиб, — одам организми минг йил аввал, Ибн Сино замонида қандай бслса, ҳозир ҳам сшандай. Менинг соҳамда китобсиз иш битмайди, сизнинг соҳангиздасм. Чунки инсон феъл-атвори, унинг руҳистида ҳам сзгаришлар жуда секинлик билан рсй беради. Минг йил олдинги одам билан ҳозирги одам сртасида ахлоқий тушунчалар, меҳру оқибат, одамийлик, ишқу муҳаббат, рашк кабиларни ҳис қилишда унақа катта тафовут юз бергани йсқ.

— Тсғри, — дейман шу нуқтада унинг ҳақ сканини тан олиб.

— Тсғри бслса, бу туйғуларни ёшларда тарбислаш учун алмойи-алжойи қсшиқларни тинглаб смас, Ҳазрат Аавоийнинг, Абдуҳамид Ааззолийнинг, Заҳириддин Муҳаммад Бобурнинг ва улар каби юзлаб улуғларимизнинг китобларини сқиб, улардаги маънавий меросни инсонийлик илмини сзлаштирмоқ, болаларимизга сргатмоқ ҳар биримизнинг ишимиз бслиши керак смасми?

Суҳбатдошимнинг жссли фикрларини рад қилишга бирон ссз ё узр топиш душворлигидан унинг фикрларига қсшиламан. Менинг ҳам фарзандларим восга етмоқда. Мен учинчи-тсртинчи синфларда сқиган китоблар ҳозир ҳам кутубхонамда бор. Катта сғлим олтинчи, кейингиси тсртинчи синфда сқиспти. Уларни бу китобларга қизиқтиришни сплай олмадим, аммо компьютер клублари, интернет кафелардан қайтариш учун ксп машаққатлар чекдим. Аҳвол умумий тарзда ҳамма жойда ҳам шунга схшаш ёки шунга сқин. Ҳозир китобга муккасидан кетган болалар жамистда етарлича рағбатлантирилсптими? Бир қараганда, уларни рағбатлантириш учун айрим чора-тадбирлар ксрилаётгандай: мактабларда «китоб тақдимоти» деган тадбирлар стказилиб турилибди, срта махсус сқув юртларида «снг схши китобхон» ксрик танлови стказилмоқда. Кейинги пайтларда республика телевидениеси ва радиосида ҳам китоб тарғиботи, китобхон кишилар ҳақида ксрсатувлар бслиб турибди. Самарқанд вилост телерадиокомпанисси ижодий ходимларидан бирига бу ҳақда:

— Китоб тарғиботи бсйича махсус ксрсатувларингиз борми? — деб савол берганимизда, у киши «Замон» информаяион дастуримизда китоблар ҳақида берилади, доимий ксрсатувимиз йсқ, бу бизнинг сзимизга боғлиқ смас, ксрсатувни қаердан оламиз?» дес саволга савол билан жавоб қилдилар.

Бир пайтлар китобсеварлар жамисти бсларди, адабиёт тарғиботи маркази бсларди. Бозор иқтисодиёти шароитида бу ташкилотлар сшаб қола олмади. Булар-ку булар, китоб савдоси билан шуғулланадиган ташкилотлар ҳам бунақа шароитга бардош бера олмади. Шаҳримизда бор-йсғи иккита китоб дскони қолди. Бунинг ҳам бири қаерда сканини кспчилик билмайди. Бирининг ҳам «жони ҳалқумига келиб» сшаб қолгани турли «откритка»лар, плакатлару бошқа хил майда-чуйдалар савдоси орқали кспроқ фойда олаётгани ҳам сир смас...

Сайёр китобфурушлар чиройли муқовали китобларни кстариб юриб ишхоналарга, хонадонларга олиб бориб таклиф қилишмоқда, бу китобларнинг нархи сттиз-қирқ минг бслса-да, керакли бслгани учун кишилар уларни харид қилмоқдалар. Шундай китобфурушларнинг бирига:

— Одамларнинг китоб харид килишлари қандай? Савдо схши бсласптими?— деган саволлар билан мурожаат қилдик.

— Ҳа, — деди у, — Одамлар китоб сотиб олишдан пулларини қизғанмайдилар, фақат китобни етарлича тарғиб қила билиш керак. Биргина бизнинг компанис томонидан йилига тсрт юз минг дона китоб сотилади.

Яна бир маърифатли дсстимиз билан китоб савдоси, унинг бугунги аҳволи ҳақида суҳбатлашганимизда у шундай фикр билдирди. «Ҳозир одамларнинг вақти зиқ, уларга реклама қилмасангиз снг зарур нарсани ҳам излаб боришга вақтини қизҚанади. Лекин олиб бориб таклиф қилсангиз, қизиқтирсангиз одамлар китобни сотиб ҳам олади, уни сқийди ҳам»

Хизмат юзасидан ксплаб ижодкор ёшлар билан суҳбатлашаман. Уларга берадиган биринчи саволим шундай бслди:

—Уйларингда китоб борми? Афсуски, сзини ижодкор санаб ксрик-танловларда жой талашиб юрган бу ёшларнинг уйларида кутубхона йсқ. Ҳатто сзлари мукофот таъма қилиб юрган соҳага оид китоблар ҳам уларнинг уйларида йсқлигига нима дейсиз? Айрим ота-оналар болалари учун миллионлаб сарф-харажат қилиб бслса-да, танловда бошқаларни доғда қолдиришга ҳаракат қиладилар-у, шу пулнинг сндан бирига сз фарзандларига бир умр мулк бслиб қоладиган китобларни сотиб олиб бермайдилар, балки китоб дсконининг қаердалигини билмайдиган ота-оналар ҳам борлигига нима дейсиз? Ахир, китобни офтобга схшатадилар, у фарзандларимиз йслини ёритгувчи нур, қалбини иситгувчи ҳарорат смасми? Китоб сқишга одатлантирилган боладан ёмонлик чиқмайди. Китоб сқишга одатланган бола ким қайга етакласа, сргашиб кетавермайди.Китоб сқишга одатланган бола схши- ёмонни, фойда-зиённи сзи ажратиб ола билади. Болаларимизни шундай схши мураббийдан, шундай содиқ дсстдан маҳрум қилмайлик, азизлар!

Яна сша йслда китоб сқиб кетаётган қизга қайтсак, унинг ксзларида осойишта бир нур бор, унинг равиш-рафторида, ҳаракатларида сокинлик бор сди. У менинг ксзларимга ғост одобли бслиб ксринди. Ўша қиз шунча сзгу сифатларни китоблардан олганига асло шубҳа қилмадим. Китоб сқиётган ёшлар токи бор скан, сртанги кун бугунгидан гсзалроқ, сртанги кун одамлари бугунгидан донороқ ва бахтлироқ бслишлари шубҳасиздир.

Ориф ҲОЖИ "Parvona" gazetasidan olindi.
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Muslimа 23 Fevral 2008, 10:50:35
SIRLI XONA

Kechasi uyqum kelmay, hayol bilan shaxsiy kutubxonam sari qadam bosdim. Kirdim-u, hayron qoldim. Oynalari mahkam berkitilgan, nur tushib turgan joining o’zi yo’q, zimiston. To’g’ri anchadan beri kirmagan edim bu yerga. Devorida alifbo tartibida terilgan kitoblar turibdi. Duch kelganiga qo’l uzatdim-u o’qiy boshladim. "œMen sevgan insonlar""¦ Muqaddimaga ko’zim tushiboq kitobni joyiga qo’ydim. To’g’risi bu kitobni o’qishdan qo’rqaman. Aslida bu xonaga kirishning o’zidan hayiqaman. Bu yerda mening butun hayotim yozilgan hujjatlar saqlanadi. Shunday qilib, hadik bilan kitoblarga ko’z tashlay boshladim. "œDo’stlarimga hiyonat", "œSo’zlagan yolg’onlarim", "œHaqoratomuz hazillar", "œManfaatim yo’lida""¦ Ba’zida "œYoshlik janjallari" degan quvnoqlari ham chiqib qoladi. "œYoshlikdagi injiqliklar", "œOta-onamga harhashalarim" deganlarini o’qisam, kulgim qistaydi. Bular mening o’ttiz yillik hazinam, hammasini o’zm bitganman. "œZoe ketgan vaqtlarim", "œIsrof bo’lgan olti yil" degan kitoblarimni qo’limga olsam, ichimni muz qoplaydi.
Narigi tomondagi javonda atigi bitta kitob bor. Kichkina, sahifalari kamgina bu kitob "œSavob ishlarim", deb nomlanadi va men uni o’qishni yoqtiraman. Qo’limga olishim bilan xona yorishganday tuyuladi. Shu payt yig’lagim keldi va to’yib-to’yib yig’ladim. Kech bo’lsa ham, Allohning yo’liga kirganimga hamdlar aytdim. Javondagi kitoblarning ko’pida gunohlarim yozilganidan afsuslanaman. Bularni o’zgartirishning iloji borligi esa, ko’nglimni ko’taradi. Shu hayollar bilan xonadan chiqdim. Mening bu kutubxonam "œQALB" deya ataladi"¦
Bilaman, sizda ham shunday kutubxona bor. Kaliti qo’lingizda turibdi, lekin ochishni, ichiga kirishni ko’pam xushlamaysiz. MASLAHATIM, TEZ-TEZ BU XONAGA KIRIB, "œKITOB"LARINGIZNI NAZARDAN O’TKAZIB TURING!
Olimjon Abdushukurov tarjimasi.
"œHilol-2" 2006, mart (1427, safar)
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Robiya 04 Mart 2008, 10:14:16
Bugungi kunda televidenie­ning hayotimizdagi o‘rni qanchalik muhim ekanligi hammamizga ma’lum. Garchi kuni bilan ishlab kelsak-da, kechqurun u bilan hamroh bo‘lmaguncha ko‘nglimiz tinchimaydi. Yoshi yetmishdan oshgan buvimizdan tortib, ikki yoshli go‘dagimizgacha televizorga shunchalar o‘rganib qolganmizki, hatto usiz bir kun ham hayotimizni tasavvur qila olmaymiz. Balki, farzandimiz bilan gaplashishga vaqt topa olmasmiz, lekin teleserialni aslo o‘tkazib yubormaymiz. Gaplarimizni uyqusiragancha chala-yarim eshitadigan bolamizga ham televizor ko‘rishni taqiqlab qo‘ya olmaymiz.

Xo‘sh, nega farzandlarimiz oynai jahonga bunchalik bog‘lanib qolgan? Ekran orqali beriladigan ma’naviy-ma’rifiy sohadagi ko‘rsatuvlar, ko‘ngilochar dasturlar bola ma’naviyatini o‘stirishga xizmat qilsa nur ustiga  nur. Ammo bolalar kun bo‘yi o‘zi ham yaxshi tushunmaydigan ko‘rsatuv, jangari chet el filmini ko‘rishdan qanday naf oladi? Bu uning ruhiyatiga, sog‘­ligiga qanchalik ta’sir ko‘rsatadi?

Tan olish kerak, televizor bolalarning ovunchog‘iga aylanishiga o‘zimiz  aybdormiz. Bolalarni televizor yoki kompyuter oldiga o‘zimiz «mixlab» qo‘yganmiz. Chunki har bir ota-ona ham kundalik turmush tashvishlaridan, «oxiri ko‘rinmaydigan» ishidan ortib, bolasiga qaray olmaydi. Uning oldida parvona bo‘lib, ertak aytib, kitob o‘qib bera olmaydi. Shu bois ham, «tinchgina» televizorini ko‘rib yoki kompyuterini o‘ynab o‘tirsa bo‘ldi, deb qo‘ya qolishadi.

Bir kuni bolalarning salomatligi haqida so‘z ochilganida, bir ayol mavzuga oid voqeani gapirib qoldi. «O‘g‘limning ko‘rish qobiliyati pasayib ketdi. Aslida bunga o‘zim sababchiman.  O‘shanda yangi ro‘zg‘orning ishlari bilan bo‘lib, yumushlarimni tezroq bajarib olish uchun farzandimni televizor oldiga qo‘yib ketardim. U esa tushunsa-tushunmasa televizorga tikilib o‘tirardi. Ammo bora-bora unda ko‘z bilan bog‘liq muammolar paydo bo‘la boshladi. Hozir bolam o‘smir yoshida. Shifokorlarning aytishicha, organizm rivojlana borishi bilan birga ko‘rish qobiliyatining susayishi ham tezlashadi. Ya’ni, avvalgi —2 (manfiy) ko‘rsatkich o‘sib borayotgan organizmda — 5 darajagacha chiqib olishi va unda ko‘rish qobiliyati yana ham susayishi mumkin ekan. Hozir farzandimning uzoqni ko‘ra olmay qiynalishini ko‘rib, bilib-bilmay qilgan xatoyim uchun  afsuslanib ketaman.»

Farzand salomatligi yaqinlarining chinakam baxti hisoblanadi. Sog‘ligi tufayli farzandi aziyat cheksa, ota-ona o‘zini qo‘yarga joy topa olmay qoladi. Xo‘sh, oynai jahon oldiga «mixlanganligi» bolalarga qanday ziyon yetkazadi? Ular o‘rtasida qanday ko‘z kasalliklari ko‘proq kuzatilmoqda? Mazkur savollar bilan Respublika ko‘z kasalliklari klinik shifoxonasi «Bolalar bo‘limi» shifokori, tibbiyot fanlari nomzodi Ra’no Rasulovaga murojaat qildik.

— Bolalar har qancha himoyalangan monitor qarshisida bo‘lsa-da,  ularning ko‘ziga zararli nurlar ta’sir qilmay qolmaydi. O‘quvchi kun bo‘yi 5-6 soat darsda o‘tirib shundoq ham charchaydi. Shu bo‘yi darsdan keyin yana kompyuterxonaga kirish yoki uyga keliboq televizor qarshisiga cho‘kkalash bolalar o‘rtasida ko‘rish qobiliyatining susayishiga olib keladi. Mutaxassislarning ma’lumotlariga qaraganda, bugungi kunda 30 foizdan ortiq o‘smir yoshidagi bolalarda uzoqni ko‘ra olmaslik kasalligi uchramoqda. Bunday holatda eng birinchi navbatda ota-ona hushyorlik bilan ish tutishi kerak. Bolada ko‘z bilan bog‘liq biror muammo sezilishi bilan tushkunlikka tushmasdan uni vrach qabuliga olib borish, lozim bo‘lsa farzandiga tavsiya qilingan ko‘zoynak yoki dori-darmonlarni olib berishi muammo kattalashib ketishining oldini oladi.  Bola baribir bola-da, ko‘zi xira ko‘rsa, hamma shunday ko‘ryapti, deb o‘ylaydi. Ko‘pincha ota-onalar bolaning ko‘rish qobiliyati pasayib ketganligidan xabar topmay, ancha kechikib keladilar. Har qanday holatda ham bolani olti oyda bir marta vrach qabuliga olib kelishga erinmaslik kerak.

Ayniqsa, farzandlari
1-sinf­ga boradigan yosh ota-onalar bolasining ko‘rish qobiliyatini turli rangdagi rasmlarni ko‘rsatish orqali aniqlashlari mumkin.

— Bolalar ekran qarshisida qancha vaqt bo‘lishi mumkinligi xususida me’yor belgilanganmi?

— Mutaxassislarning fikricha, 1—5-sinf o‘quvchisi, ya’ni 7—12 yoshli bola uchun televizor yoki kompyuter qarshisida 10—15 daqiqa o‘tirish tavsiya qilinadi. 5—9-sinf o‘quvchisi 20 daqiqani kompyuter uchun ajratishi lozim bo‘lsa, 5-sinf­gacha bo‘lgan bolalar televizor qarshisida 30 daqiqadan ortiq o‘tirishi mumkin emas. Beshinchi sinfdan yuqori yoshdagi o‘smirlarning uzluksiz televizor ko‘rishi 40 daqiqadan oshib ketsa, uning salomatligiga ziyon yetkazishi mumkin. Ko‘pincha bolalar oynai jahon qarshisiga juda yaqin o‘tiradilar. Aslida o‘sib kelayotgan farzandlarimiz televizordan kamida 3 metr, displey, kompyuterdan esa 35-40 sm. uzoqlikda o‘tirishlari kerak. Bu borada ota-onalar farzandlariga nisbatan e’tiborli bo‘lishi talab qilinadi. Farzandlarimiz turli maishiy, turmush ikir-chikirlarini aks ettiruvchi seriallarga chalg‘imasdan, ma’naviy va ma’rifiy mavzudagi, bolaning dunyo­qarashi, bilimini rivojlantirishga asoslangan ko‘rsatuvlar, multfilmlarnigina ko‘rishi ham maqsadga muvofiq hisoblanadi. 

... Bir gal kun bo‘yi televizor qarshisida o‘tiradigan jiyanim  bilan birga o‘yin o‘ynamoqchi bo‘ldim. U bir televizor ko‘rsa, bir televizor bilan ulanib o‘ynaladigan «Dendi» o‘yinlarga chalg‘irdi. Kompyuter o‘yinlari shu qadar kishini jalb qilib qo‘yar ekanki, beixtiyor o‘yinga kirishib ketganimni sezmabman. Keyinroq, e’tibor berib qarasam, o‘yinlarning barchasi qandaydir dushmanlarni o‘ldirishga, oldingizga chiqqan mayda mavjudotlarni yo‘qotish — «eb qo‘yishga» qaratilgan ekan. Yana ushbu o‘yinlar foniga asosan, to‘q (qizil, sariq, moviy) ranglar berilganligini aytmaysizmi? Axir, bu ranglar kishini jalb etgani, unga jo‘shqinlik bag‘ishlagani bilan kichik yoshdagi bolalarning ko‘z nuriga salbiy ta’sir ko‘rsatadi-ku!

Ko‘chadagi kompyuterxonalar, Internet-kafelarning bolalar bilan to‘la ekanligi ham mavzuning nechog‘li dolzarb ekanligini ko‘rsatib turibdi.  Sizning bu boradagi fikringiz biz uchun qiziqarli, aziz forumdosh. Manba (http://www.marifat.uz/uzbl/manaviyat/ekranga_mixlangan_bolalar.mgr//Manba)

Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Robiya 12 Mart 2008, 10:55:35
Gapning indallosi.

Rasululloh (S.A.V.): "œBir banda Alloh taolo rozi bo’ladigan bir so’zni aytadi-da, natijasini o’ylamay yuraveradi, ammo Alloh taolo o’zi bilib, uning martabasini ulug’ qiladi, yana bir banda Alloh taoloni norozi qiladigan bir so'zn’ aytib, natijasini o'yl’may yuraveradi, biroq Alloh taolo buni ham o'zi’bilib, jahannam qa'ri’a tashlaydi", dedilar. Abu Hurayra (r.a.) hikoya qilganlar.

 Hamsuhbatlaridan birining sabri tugaydi-da, sherigiga:
-   Gapning indallosini ayt, qancha berasan? — deydi.
 Sal ikkilanib turgani ham hushyor tortadiyu cho’rt kesadi. Masala hal.
  Deylik, bu o’rinda birov pora bersa, boshqasi pora oladi.
  Gazeta-jurnallarda o’qib qolamiz: "œGapning indallosini aytganda, ba’zilar spirtli ichimliklarni ortiqcha iste’mol qilib, boshqalar tinchini buzadilar".
  Shu gaplarni tahlil qilib ko’raylik. "œIndallo" nima degani o’zi? "œIndalloh" — Allohning huzurida degan ma’noni beradi. Demak, Allohning huzuridagi gapni, U rozi bo’ladigan, buyurgan so’zni gapirishni talab qilamiz.
  Pora bergan ham, olgan ham, vositachilik qilgan ham qayoqqa borishi yaxshi ma’lum. O’zi asrasin. Kiftimizdagi farishtalar guvohligida gapning indalosini aytib, nojo’ya ishga va’dalashsak, uni qilsak"¦
  "œOrtiqcha spirtli ichimlik ichish" xato bo’lsa, me’yorida ichsa bo’larmikan? Buning hukmini ham bilamizku? Hushyor bo’laylik. Har bir o’ylaganimiz, so’ylaganimizning hisob-kitobi bor, savol-javobi bor. Gapning indallosi shu, birodarlar.  Musulmonlar taqvimi, 2001 yil, I chorak. 


Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Robiya 20 Mart 2008, 13:46:01
А­ркакмисан, сркак бул!

Ибн Аббос розисллоху анху ривост килибдилар: Лаънатладилар Лайгамбаримиз узи сркак булиб, хотинчалишлик килганларни. Аёллар кисдиган кийимларни кисдиган аёлга ухшаб буснадиган, кошу - кузини бусйдиган, аёллар такадиган такинчокларни такадиган сркакларни лаънатладилар. А­ркакнинг «кийимини кийган, сркакча килик, килиб юрган аёлларни хам».
Совет пайтида «Аёллар сркак билан тенг хукукли», деб аёлларнинг юзини очишиб, сркаклар киладиган ишларга аёлларни жалб килишди. Аеча - неча аёллар трактор хайдаб, кутарма кранларни бошкариб, пахта териш машиналарини хайдаб, майиб - мажрух, булиб кетди. Советча «Тенг хукуклилик» мойдай ёккан куп текинхур, танбал сркаклар хотинининг кулига кетмонни бериб куйиб, хотин жазирамада кетмон чопиб ётган пайтда сос-салкиннинг куюгида арок, пиво ичиб ётди. Хали хам бундай сркаклар кам смас. Динсизларку аронкни текинга таркатиб, чучка гуштини ейишни ургатиб, аёлларимизни трактор хайдашга, кетмон чопишга касддан ургатишди «Мусулмонларнинг кам давлатида иймон сусайсин, бузукчиликлар купайсин», деб, аммо хали хам бу нарса мойдай ёкиб тушган айрим хезалаклар «Бор, пул топиб кел, менинг ичишимга арок, сигарет ё нос топиб кел», деб хотинини бозорга, кучага чикариб юбормокда. Каердан, кандай килиб у пулни топиб келади бу билан иши йук,.
Абу Хурайрадан ривост килинади: «Лайгамбаримиз лаьнатладилар, сркакнинг кийимини кийган аёлни ва аёлнинг кийимини кийган сркакни». Азизлар, Лайгамбаримиз сркакларни тилла такинчок такишдан ва ипак кийим кийишдан кайтарганлар. Бир каранг, куп йигитчалар ипак кийимларни кийиб олишган. Сал коласптида, атласни хам кийишларига. Кулогига халка такканига нима деса булади йигитларнинг? Буйнига тилла занжир, мунчок хатто марварид таккан сркакни сркак деб буладими? Тирногини бусган бир йигитни курдим. А­ркак бу ишларни килиши «Мен сркак смасман, халигидака хилиданман», дегани смасми? А­й, сркак! А­А КАК булиб сратилганинг хуснинг смасми? Аима кутасан безаниб, бусниб? Лайгамбаримиз айтганлар: «Турт тоифа одамга бу дунёда хам, охиратда хам лаънат булди.

*Биринчиси сркак булиб тугилганидан хафа булиб, аёлнинг килигини килади. «Майда кадам» дейишади бундайларни.

*Иккинчиси узи аёлу, сркакнинг килигини килади. Бунда сркакчалиш аёллар какида сшитгансиз, аёл аёлга уйланиб, бирга сшашармиш! Оллох бундайларни каттик лаънатлайди.

*Учинчиси кур одамни адаштириб кетадиган одам. Узи адашган, тугри йулни йукотган, бошкани хам нотугри йулга солиб юборади улар.

*Туртинчиси хеч хам уйланмаган одам. Инсонист тарихида битта Яхё алайхиссаломга Оллок рухсат берган. Колган жамики уйланмаган сркак зотини Оллок лаънатлади. Уйланмаган сркак малъундир. Ундай сркакдан схшилик чикмайди. Ундай сркакдан хазар килинг, схтиёт булинг! Уйланмай юрган сркак зур олим булиб кетган булсада, унинг жамоатга имом утишига рухсат берилмайди. Чунки, улар хунаса гумон килинади. (Хуноса -хам аёллик, хам сркаклик жинсий аъзолари бор одам дегани). «Вабо касали таркалмасин десангиз, кутурган итларни, сасиган кудукларни ва халигиндака сркакларни йукотинглар», дебдилар Лайгамбаримиз. Булар наслнинг, миллатнинг бузилишига олиб келаркан.
Лайгамбаримиз айтганлар: «Уч тоифа одам умуман жаннатга кирмайди.

*Биринчиси ота-онага ок, булган одам.

*Иккинчиси даюс. Даюс -хотинини бузуклигини билиб туриб, индамай сшаб юрган, рухсат бериб куйган сркак. Билиб куйинг, аёл уйидан чикдими, хамрохи шайтон булади. Хажга борадиган аёлга махрам булган хамрох биринчи шарт килиб куйилган. Аслида онасиникига бориб келадиган аёлга хам махрам керак. «Мен гаюрман, съни рашкчиман ва гаюр умматларимни схши кураман», деганлар А асулуллох. Оиласини рашк киладиган одамлар А асулуллохга скин буларканлар. Афсуски, олдинги тарбис рашк деган нарсани камайтириб юборди. Одамлар хотинини давраларга олиб кирди. Кулини уптирди. Кейин хотини бошка сркаклар билан упишиб куришадиган хам булди.

*Учинчиси хотинчалиш сркак скан. Хотини билан ойна талашадиган, атир -упа талашадиган сркак. А­й, сркак, хотининг упа суртилган бетингни нима килади? Аввало сркаклигингни килиб куй! Едир, ичир, кийинтир, вазифангни бажар! А­ркак булиб тугилганинг хуснинг!

Азизлар, аёллар аёллигини йукотмасин, сркаклар сркак булсин!
Ассалому алайкум ва рахматуллоху ва баракотух.  Манба (http://aralash.vo.uz/news/2007-06-08-157//Манба)



Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Muslimа 16 May 2008, 07:32:35
Kecha va bugun.

    Bundan ming to’rt yuz yillar oldin"¦ Saodat asri"¦ Olamlar Sarvarining muborak shaharlari"¦ Allohning Rasuli bir masala sabab mahzun edilar. Og’ir odimlar bilan xonai saodatlariga ilgariladilar. Saodat uyining eshigini onamiz Oisha ochib, tabassum bilan Payg’ambarimizni qarshiladilar. Rasululloh (s.a.v.) o’rinlariga o’tirgach, Oisha onamiz ham u zotning yonlariga cho’kdilar. "œGapir, ey Oisha,- dedilar shunda Payg’ambarimiz,- gapir ko’nglim bir oz ko’tarilsin!"
     Oisha onamiz gapira boshladilar. Allohning rahmatidan, marhamatidan, Payg’ambarning shafqatidan, dunyoni foniyligidan so’zladilar. Onamiz gapirar ekanlar, Rasuli Akram sallallohu alayhi vassallamning hafaliklari ko’tarildi, lablariga tabassum yugurdi, qalblari fahrlandi. Parvardigorga hamd aytdilar"¦
     
     Oradan ming to’rt yuz yilcha vaqt o’tdi. Olamlar Sarvarining Mahmud ismli bir ummati ko’ngliga qil sig’may uyiga qaytdi. Yo’l bo’yi ishxonada bo’lgan voqeani eslab, yo’qotgan foydasini o’ylardi. Raqib korxona uning eng yaxshi mijozini o’zi tomon og’dirib olgan edi. Uyi yoniga kelganida, mashina qo’yishga bo’sh joy qolmaganini ko’rib, battar ko’ngli g’ashlandi. Mashinasini uzoqroq joyga qo’yishga to’g’ri keldi. Liftga chiqar ekan, u ham zo’rg’a harakat qilayotgandek tuyuldi. Eshik qo’ng’irog’ini bosdi. Tabassum bilan xotini eshikni ochdi. Uyga kirar ekan, bolalarning uymalashib yotgan oyoq kiyimlarini ko’rib, yana jahli chiqdi. Oldiga yugurib chiqqan bolalarini bir-ikki og’iz "œshirin" so’z bilan siyladi.
      Oshxonaga kiriboq: "œRosa ochiqib ketdim. Tez ovqat tayorla", dedi.
      "œXozir, o’n besh daqiqada tayyor bo’ladi", dedi xotini. Bu gapdan Mahmudning jahli yana ortdi: "œKuni bilan nima ish qilding? Qay mahal kelishimni bilasan, shunga moslab pishirib qo’ysang bo’lmaydimi? Kun bo’yi ishlab itday charchagan bo’lsam, sen bitta ovqatni pishirib oldimga qo’ya olmaysan", deya o’shqira ketdi. Mahmud baqirib, bir oz hovuridan tushganday bo’ldi, so’ng hammomga kirib, yuz-qo’llarini yuvib, kiyimlarini alishtirgunga qadar ovqat ham tayyor bo’ldi. Ovqat mahali ham janjal davom etib, xotin yana "œshirin" gaplar eshitdi. Bolalar ham damlari ichiga tushib, tez-tez ovqatlanib, xonalariga yo’l oldilar. Ovqatdan so’ng Payg’ambar sallallohu alayhi vassallamga ummat bo’lmish Mahmudjon qo’lida "œpult", oinai jahonga tikildi. Dunyodagi yangiliklar orasida do’llor tushib, evro ko’tarilib ketayotganini eshitib, yana jahli chiqa boshladi. Pullarini evroda saqlamaganiga afsus qildi.
   Oshxonadagi ishini bitirgan xotin choy damlab, erining yoniga o’tirdi. Choy uzatar ekan, havoning yomonligidan nolidi. Mahmud bir qulog’I bilan televizorni, bir qulog’I bilan xotinini gaplarini eshitardi. Sekingina boshini yostiqqa qo’yib, oyog’ini uzatdi. Endi xotinining ham, televizorning ham ovozi g’ashiga tegdi. Erini uxlab qolishini sezgan xotin kuni bilan o’ylab yurgan gapini aytishga shoshildi: "œDo’stingiz Murod xotiniga kir yuvish mashinasi olib beribdi. Shu desangiz, rosa ishni yengillatarkan-da".
    "œHa, uning maoshi ko’p bo’lganidan keyin oladi-da".
     "œVoy, mana, yonimizdagi qo’shnilar ham olishdi-ku. Demak, unchalik qimmat emasdir-da. Men bechora qachongacha kirlarni shu eski mashinada yuvaman? Bolalar katta bo’lgan bo’lsa, kir-chirlari ko’p. Mana shu eskisini birorta bechoraga berib yuborib, yangisini olsak bo’larmidi? Ham savob"¦ Menga qarang, hoy"¦"
     Mahmud xotinini gapini eshitishni istamasdi. nihoyat, toqati toq bo’lib baqirdi: "œBo’ldi, Oisha, o’chir ovozingni! Bo’ldi, bir oz dam olay. Har kuni bitta ming’-ming’"¦"
     Bu gapni ming to’rt yuz yil avval Muhammad sallallohu alayhi vassallamning: "œGapir, Oisha, ko’nglim ko’tarilsin! degan so’zlarini tinglagan farishtalar ham eshitdi"¦

Sadoqat.
"œHilol taqvimi" 1429/2008 2-son.
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Robiya 17 May 2008, 14:57:55
Alloh rozi bo'lsin, opajon! Juda ibratli gaplarni yozibsiz.
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Robiya 17 May 2008, 15:00:09
А ивост қилишларича, бир сғри катта бойнинг уйига сғриликка тушибди. Қслига тушган дуру жавоҳирларни халтасига сола туриб, ксзи қоронғида слтираётган бир тошга тушибди. Аима сканлигига қизиқиб слаб ксрса қотиб тошга айланган туз скан. Ўғри бироз сйланиб қолибди ва халтасига жойлаб олган нарсаларни тскиб, қайтиб чиқиб кетибди. Атайин сғриликка тушиб, олган нарсасини ташлаб чиқиб кетишига сабаб - сғри билмай туз слаб қсйиб шу уйнинг меҳмони бслиб қолган скан. Қаранг, кимсан сғрининг нафси (?!) сътиқодидан, ғуруридан устун кела олмабди! (Ҳар қалай диёнатли скан...) Доно халқимизнинг: "Бир кун туз ичган жойингга қирқ кун салом бер", деган нақли бор. Улуғ даҳо Жалолиддин А умий: "Мусулмон бслиш учун минг йиллик йслни босиб стиш керак. ОДАМ "даража"сига етишиш учун сна минг йиллик йсл бор", деб айтган гаплари бор скан. "Бир пиёла чой ёки бир тотим тузга бу ҳикматнинг нима алоқаси бор?" дейиш мумкин. Ўйлайманки, алоқаси бор. Чунки биз схшими, ёмонми ЙЎЛдамиз. Йслда сканмиз, одам даражасига етишиш йслидан кетаспмизми, ёки қалбимизни турли хил нафсу ҳавасларга сраб ташлаб, дилимизни қотириб (Ўстирмагандан кейин қотади-да!) ғарибу нотавон қилиб қсйганимизча сшаб, умрни бой бермаспмизми? Биз шулар ҳақида сйлашимиз керак, сзимизга сзимиз баҳо бера олишимиз керак.

Улуғларнинг айтишича, очиқ, беғубор қалбли, гсзал хулқ, одоб сгаси бслиш одам даражасига етишишда бир қадам. Илм-ҳунар сгаси бслиб, ҳалол сшаш, бу ҳам бир қадам. Ўз-сзини англаш, сз нафсини енга олиш, сз-сзини такомиллаштириб бориш - бу сн қадам! Биз қандай ижтимоий воқеликда, сшамайлик, сзаро қандай муносабатда бслмайлик, биз сшаспмиз, йслда кетаспмиз. Шу билан бирга инсон нафақат табиатнинг, балки ижтимоий ҳаётнинг ҳам маҳсули сканлигини англай олишимиз керак. Ўзбек урф-одатлари, анъаналаридан совчи бслиб бориш, совчи кутиш, сғил уйлантириш, қиз чиқариш, тсй қилиш - булар ҳам ижтимоий воқеалигимизнинг ксринишларидан. Лекин урф-одат деб биз анъаналаримизни бузиб қсймаётибмизми, маънавистимиз оёғига болта урмаётибмизми? Мана шундай ижтимоий таъсирлар натижасида фарзандларимиз қандай "шаклланасптилар"? Худди ана шулар ҳам бизнинг қандай йслдан кетаётганлигимизни белгилай олади. Агарда кетаётган йслимизни йилдан-йилга авж олаётган снги урф-одатларимиз билан боғлаб таҳлил қилсак, бунинг "бир пиёла чой" ва "бир тотим туз"га алоқаси жуда катта сканлигини билиб оламиз. Гапни совчиликдан бошласак. Қиз бола бор уйга совчи келади. Халқ тили билан айтганда шоҳ ҳам келади, гадо ҳам келади. Совчиликнинг ҳам сзига сраша одоби бор. Ҳозирги замонда телефон деган схши алоқачи бор. Аввал уй сгаси билан гаплашиб, уйингизга келсак майлими, деган илтимос билан мурожаат қилиниши керак, деб сйлайман. Лекин телефонда совчи бслиб смас, терговчи бслиб қизингизни, сзингизни, дадасини суриштираётган аёлларимизга қандай баҳо бериш керак? Ҳар ким ҳар хил нистда совчи бслиб келар скан. Кимдир зиёли, маданистли келин олсам, сғлимнинг ҳаётини безай олса, невараларимга схши она, тсғри йсл ксрсатувчи бслса, деб нист қилади. Дилдан чиққан сзгу, пок нист ҳам одам даражасига етишишга олиб борадиган йсл. Яна бир бошқа тоифадагилар сса келин хизматимни қилсин, мол-мулк билан уйимни тслдирсин, ҳар ҳафта уйидан тоғора-ю, йсқловлар келсин, мени, сғлимни, невараларимни (ҳар хил тсйлар, маросимлар баҳонасида) таъминласин. Хуллас, бировнинг ҳисобидан "орзу, ҳавас ксрай" деб нист қилар скан. Шунинг учун ҳам шундай тоифадагилар совчиликка боришганда уларни қизнинг олган тарбисси, унинг қалби, зиёси умуман қизиқтирмайди. Уларни қизиқтирадиган нарса: қизнинг уй-жойи, ота-онасининг мавқеи, унинг бой-бадавлатлиги, орзу-ҳавасликми, йсқми ва ҳ.к. Агар хонадон сгасининг туриш-турмуши ёқмаса орқасидан албатта: "Уйини таъмирлаб қсйса бслмайдими? Дастурхонга ёпган нон қсйди, патир нон қсйса бслмайдими, дастурхонлик смас скан?!" ва ҳ.к. каби гапларни гапириб, хонадон сгасининг шаънини ерга уришади. Мана сизга "бир пиёла чой" ва "бир тотим туз"нинг ҳурмати! А ивостдаги сғрининг мавқеи буларникидан баланд! Бу кетишда бундай одамлар албатта "икки минг йиллик йсл"ни босиб стиш у ёқда турсин, "бошқа жойга" олиб борадиган йслда кетаётган бсладилар.

Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Robiya 17 May 2008, 15:00:49
А­нди иккинчи масалага стсак...

Айтайлик, сиз сз хонадонингизда гул сстирдингиз.

Гулингиз дарагини сшитиб, харидор-боғбон чиқди. Боғингизда ссаётган гулни олиш учун боғбон анча-мунча жон койитиши керак. Лекин, ҳозирги "боғбон"лар жон койитмаса-да, индамай олиб кетса. Бунинг устига сизнинг зиммангизда нафақат гулнинг сзини, унга керак бсладиган ер, сув, сғитлар ва бошқа, бошқаларни ҳам бериш масъулисти юкланган. Ҳамма вақт сзингиз иссиқ-совуғидан бохабар бслиб туришингиз, бировнинг ерида сзингиз парваришни давом сттиришингиз керак. Ҳам жонинг, ҳам молинг, деганларидек, сғил уйлантириш смас, қиз узатиш ота-онанинг зиммасига оғир юк бслиб тушаспти. Бечора ота-она қиз узатгандан кейин ҳам тинчи йсқ. Бешик тсйи, сғил тсйи деб аталадиган орзу-ҳавасли маросимлар қизнинг ота-онаси зиммасида. Яна талаб қилинади: ундай бслсин, бундай бслсин, деб. Икки ёш турмуш қураётганда никоҳ сқилади. Аикоҳ шундай муқаддас нарсаки, минг афсус, буни нафақат сғил-қизларимиз, балки биз катталар ҳам схши англай олмаймиз. Бир оғиз "қабул қилдим" деган ссзнинг тагида бир дунё маъно ётибди, йигит худонинг олдида ссз бераспти. Бутун вужуди, қалби билан қизни "қабул қилдим" деб. Шу билан у сз зиммасига ҳамма нарсани олади. Ҳамма нарса мебель бсладими, боласига керакли нарсалар бсладими ва ҳ.к. Қандай қилиб бу нарсалар қизнинг ота-онаси зиммасига тушиб қолди? А­нг даҳшатлиси - ҳозирги кунда шу нарсаларнинг талаб қилиниши, мажбур, шартликка айланиб қолганлиги! Куёв томонининг (минг бор узр, сзининг ористини, йигитлик ғурурини биладиганларга бу гап тегишли смас!) танглайини шу нарсалар билан кстарилиб қолганлигидир. Мана, бизнинг урф-одатларимизнинг бузилиши, маъанавистимиз оёғига болта урилиши! Ислом динида сса бундай воқелик харом ҳисобланади. Биз аёллар йигитларимизни қандай тарбисласпмиз? Бировнинг ҳисобидан орзу-ҳавас қиламан деб, йигитларимизни бебурд қилиб қсймаётибмизми? Ҳар қандай орзу-ҳавасингиз бслса қилинг, —фақат бировнинг ҳисобига смас! Бу таъмагирлик ҳисобланади. Мен гувоҳ бслган бир воқеа: келиннинг бсйида бслиб, касалхонага ётқизишга тсғри келиб қолди. Дсхтирлар билан гаплашиб, ётқизишни ваъда қилан куёв жим-жит. Сабаби ссралса: "Ойим айтдилар, мен смас, қизнинг ота-онаси касалхонага ётқизиши керак скан", деб хотинига жавоб берган. Ўқимишли, бслажак педагогларга дарс берадиган аёл сарф-харажатдан қочиб, бу нарсани ҳам қизнинг ота-онаси елкасига ташлаб, сғлини кимга айлантириб қсйди?! Албатта, сркак кишига смас! (Бундай йслдан юришдан худо асрасин!) "Оч баччағардан - қоч баччағар", дейди халқимиз. Бу ерда очлик маъноси ксзи очлик маъносида ишлатиласпти. Сиз қудангизнинг (албатта агар ксзи оч бслса) "оғзини юмиш" учун сзингизни фидо қилсангиз ҳам камлик қилади. Чунки, Юсуф Хос Хожиб ксзи суқ одамлар ҳақида "оламни олса ҳам бари бир гадой" деб айтганлар. Лекин сзим ҳам бир хил вақтда сйлаб қоламан, нима, ҳақиқатан ҳам ҳаммамиз очмизми? Меҳмон кутиш майли, сз йслига, меҳмонга борсак ҳам тоғора. Йигирмата одам борса йигирмата тоғора! "Қудаларникига тоғора кстариб бормасангиз - уст!" Тоғора - бу бизнинг мавқеимиз, обрсимиз... Мен бир нарсага ҳеч тушунмайман: сски урф-одатларимиз бсйича куёв томон қиз томонга тсй юборади. Бу — қиз томон сарф-харажатини куёв томон кстаради, дегани. Ахир гул олишаспти-да! Лекин кимдир бу одатни бузган ҳолда, қиз томон ҳам қайтаришини сйлаб топган: Аоринга норин, сомсага сомса ва ҳ.к. Бунинг устига битта тоғора ортиқ жснатишадиган бслди, снди сса иккита тоғора, балки бундан буён сна ортар? Бу урф-одат смас, бу маънавистимизнинг бузилиши, бу "ман-ман"лик, бу риё...

Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Robiya 17 May 2008, 15:02:46
Тошкентдан бошқа вилостларда уйланадиган йигит ҳамма нарсани сзи қилади. Мебел ҳам, қиз томон стказадиган тсйни ҳам, ҳатто тилла тақинчоқларигача... Чунки у сз боғига Гул олиб келаспти-да! Келиннинг отаси сзига тсқ бслиб, бадавлат бслса ҳам қизига мол-мулк қилмайди чунки... бу нарса уларнинг дафтарида ёзилмаган! Бир вақтлар бизнинг дафтаримизда ҳам ёзилмаган сди, лекин кимдир ёзишни бошлаб, қолганлар йилдан-йилга тслдираверди. Қарабсизки, дафтар тайёр, снди мана, деб юзингизга бешик тсйи, сғил тсйи, ҳайит йсқлов деб уришаверади. Ааҳотки снди туғилган гсдакка ҳали юрмасиданоқ бутун дсконни ксчириб олиб келиш шарт бслса?! Ҳали нафасингизни ростламасданоқ сғил тсйига ҳаракат бошласангиз, орзу-ҳаваслар сна сизнинг зиммангизда. Ўзи снди тсйдан қутулиб улгурмаган ҳам сдингиз, ҳайит тоғоралари... Бизнинг нафсимиз тссдими? Бу дунёга шу нарсаларни ксз-ксз қилиш учун ёки бсйнимизга мажбуристни юклаб, сзимизни қийнаш учун келган сканмизми? Ааҳотки ИАСОАдек буюк зотнинг қадр-қиммати фақат шу нарсалар билан слчанса, шу нарсалар орқали ҳурмат қилинса? Бу не шармандалик!

Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Otabek Nuritdinov 17 May 2008, 15:03:39
Ayol.Uz saytida (http://"http://www.ayol.uz") qo'yilgan "Chaqalog'ingiz nimalar o'qiydi" nomli maqolasini o'qib chiqdim. To'g'risi, maqola meni o'ylantirib qo'ydi. O'zimning "chaqalog'im" ancha katta bo'ib qolgan bo'lsa-da, u yaxshi ko'rib o'qiydigan kitoblar ichida qalin, sifatli, antiqalari deyarli yo'q. Aksar kitobchalari hozirda o'zbek tilida chop etilayotgan broshyurasifat kitobchalardir. Ular qiziqarli, rangba-rang, chiroyli, lekin ularning yagona kamchiligi shundaki, to'polonchi bolalar qo'lida sihat-salomatlik bilan uzoq umr ko'ra olmaydilar.

Tinib tinchimas uch yashar bolakayimning kitoblarini ko'zdan kechirib shunga amin bo'ldimki, ularning ko'pi sahifalari yirtilgani bois skochlangan, ba'zilarining muqovasi yo'q, deyarli hammasining varaqlari g'ijimlangan. "Sifatli kitoblar rus tilida-da, o'zbek tilida bo'lsa olardim," deb o'tirsam, bolajonim o'sib ulg'aymoqda, vaqt o'tmoqda, hozir, ayni vaqtda kerak unga bunday kitoblar. Rus tilida bo'lsa bo'lsin, hech bo'lmasa rasmlarini ko'radi-ku, dedim o'zimga. Unga nafaqat o'ziga, balki kelajak avlodga ham xizmat qila oladigan, qalin, sifatli kitoblar olib bergim keldi. Ertasi kuni o'sha maqolada nomi zikr etilgan "Sharq ziyokori" kitob do'koniga yo'l oldik.
Bolalar bo'limida hali u kitobni, hali bu kitobni qo'liga olayotgan o'g'limga qarab shunaqa zavqlandimki, qani endi iloji bo'lsa-yu, kitoblarning hammasini olib bersam deb o'yladim. Ayniqsa ko'zli kitobchalar bolakayimga juda yoqdi. Unga uy hayvonlari, aqlli mashinalar va shirinxo'r ayiqcha haqida uchta kitob oldim. Birinchi kuni kitoblar qo'lidan tushmadi. O'g'il bola bo'lganigami, avvalo "Umnie mashini" degan kitobni ochib, har bir mashina nomini bir necha bor so'radi. Ko'zchalari u yoq-bu yoqqa qaraydigan uy hayvonlarini o'zi bir-bir sanab chiqdi. Sevimli o'yinchiq ayiqchasini eslatadigan ayiqcha haqidagi kitobchani ham o'zicha "o'qib" chiqdi. Lekin qiziqishi keyingi kungacha yetib bormadi."O'qib bering" degan iltimosiga yo'q deya olmay kitoblarni rus tilida o'qidim. Qarasam o'zbekcha kitoblarni o'qiganimdek qiziqish yo'q. Ayiqcha haqidagi kitob nasr yo'lida, qolgani esa she'riy tarzda yozilgan edi. Nasriy kitobchani tarjima qilib o'zbek tilida aytib bersam, ko'zlari chaqnab, maza qilib eshitdi. Ora-orada: "Qani, rasmini ko'rsating" deb o'qilgan syujet bilan rasmlarni taqqoslab turdi.

O'g'lim uxlaganda qo'limga daftar-qalam oldim-da, qolgan kitobchalardagi she'rlarni ham birin-ketin qo'ldan kelgancha tarjima qildim. Ba'zi she'rlarda badiiy chekinish tarzida bolakayimning o'zini qahramon qildim. Menimcha yomon chiqmadi. she'rlarimning u yer-bu yeriga sayqal berib, birrov taxrirdan o'tkazdimu, kitoblarni olib ruscha she'rlarning ostiga o'zbekchasini yozib chiqdim. Mana bunday she'rlar hozil bo'ldi:

Yuk ko'tarar yuksakka

Bizning novcha paxlavon

Quruvchiga ko'makka

Kelar Ko'taruvchi kran.

***

Tirillab yurar traktor

Ham tekkislar, ham qazir

***

Raketada uchaman

Koinotni quchaman

Fazogir bo'lsam agar

Yangi yulduz ochaman.

***

Kuchukvoy poylar uyni

Ba'zan it deymiz uni

Xizmatda qishu-yozda

Jazirama, ayozda

Sodiq do'stdir insonga

O'xshar qo'rqmas posbonga.

Ertasi kuni to'polonchimga kitoblarini rus tilida emas, endi o'zbek tilida, she'riy qilib o'qib berdim. Oldingi safar o'qiganimdan ko'ra bu safar qiziqishi sezilarli darajada ortdi. Endi shu uch kitob uning eng yaxshi ko'rgan kitoblariga aylandi. Har kuni uxlashdan oldin ularni birgalikda o'qiymiz, She'rlarning anchasini yodlab ham oldi.

Men ko'pgina o'zbek onalari qatori eng kichik kitobxonlarga mos keladigan, o'zbek tilida, qalin, ko'zli, yumshoq, lattali, suv o'tkazmaydigan, rangba-rang, rivojlanishiga xizmat qiladigan turli xil kitobchalar paydo bo'lishini juda-juda istayman. Bunday kitoblarni yaqin kelajakda o'zimizning kitob rastalaridan xarid qilishimizga ishonaman. Negaki o'sha do'konga borgan kunimiz "Qushlar", "Xaritalar" deb nomlangan qalin, o'zbek, rus, ingliz tillarida yozilgan rasmli kichik kitobchalarni ko'rib, "ana, bo'larkanku," dedim. Demak kitobchilarimizning qo'lidan bunday kitoblar chiqarish keladi. Aminmanki, bunday kitoblarga talab ham anchayin katta. Lekin hozircha biz onalar qo'l qovushtirib o'tirsak, bolalarimizni kitob o'qish zavqidan to'sgan bo'lamiz.

Albatta bu maqolani o'qigan onalar ichida "men shoirmidim, yo tarjimonmidim" deydiganlar ham topiladi. Lekin o'ylab ko'rsangiz bunday kitoblar yagona nus'hada, faqat sizning farzandingiz uchun yozilgandak bo'ladi go'yo. Shu tufayligina bunday kitoblar uning uchun eng qadrli, eng betakror kitoblarga aylanadi. Ularning qadri yillar o'tgan sari oshsa oshadiki, hech kamaymaydi. Qolaversa bu sizning yashirinib yotgan ijod qirralaringizni ochsa ajab emas. Balki bu farzandingizning hali siz bilmagan qobiliyatlarini ochishga sabab bo'lar.

Hullas, biz yaqin kunlarda kitob javonimizni yana yangi kotoblar bilan to'ldirmoqchimiz. Siz-chi?

http://www.ayol.uz/index.php?option=com_content&task=view&id=167&Itemid=57 (http://www.ayol.uz/index.php?option=com_content&task=view&id=167&Itemid=57)
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Robiya 17 May 2008, 15:04:45
А­нди, снг катта масала ҳақида озроқ тсхталиб стсак: умр йслдош танлаш масаласига. Худо бандасига айтар скан: "Мен Сенинг қалбингдаман, Мен Сенинг олаётган нафасингман, ҳар доим Сенга йсл ксрсатиб тураман-у, лекин, Сен нафсингга, хаёлингга қулоқ соласан. Оқибатда тсғри йслдан адашиб қоласан. Аафсингга, хаёлингга смас, Менга-Қалбингга қулоқ сол!".

Қалбингиз сизга бир нимани айтаётган бслса-ю, Сизнинг нафсингиз хаёлингизни бошқа жойларга учириб кетса. Йигитларимизга ҳам, қизларимизга ҳам шу нарсани тилардим. Ўртага ҳеч қачон нафс, хаёл тушмасин. Ҳамиша қалбингизга қулоқ тутинг. Қалбингиз ҳеч қачон алдамайди! Бунинг учун сса биз фарзандларимизга аввало маърифат нурини бера олишимиз керакки, бу нур уларни ҳамиша тсғри йслдан бошласин. Биз бу дунёга меҳмонмиз. Биз бу дунёга шунчаки сшаш-чун келмаганмиз. Биз ваъда бериб келганмиз. Фақат уни унутганмиз холос. Биз қулфлоғлик қалбимизни очиш учун келганмиз. Тсй қилиш схши нарса. Ҳаммага ҳам буюрсин. Лекин гсзал нарсага ҳунук нарсани аралаштирмайлик. Гсзаллигича қолсин. Ота-боболар урф-одатини бузмайлик, маънавистимиз, маданистимиз бслиб қолсинки, фарзандларимиз ҳаётига маъно олиб кирсин. Илм-маърифат, зиёни устун деб билайликки, молпарастлик, риё, кибр, мақтанчоқлик бизни бошқа йслга чорламасин. Бу дунёга меҳмон сканмиз, меҳмон бслишлик одобини сақлайлик. "Икки минг йиллик йсл" устида ҳеч қаёққа оғишмай юриш ҳаммамизга насиб стсин!

Юлдузхон Амиржонова   Manba (http://oilavajamiyat.uz/cgi-bin/main.cgi?lan=u&raz=7&pg=1&id=409)
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Robiya 30 May 2008, 18:08:31
                                                       ОЛҚИШ ОЛМА, ДУО ОЛ

Халқимизда кексаларни қадрлашдек ажойиб бир хислат бор. Бу хислат асрлар оша авлоддан-авлодга стиб келаспти. "Кексаларни стсанг иззату ҳурмат, сени ҳам кексайгач, стишар иззат", дейди XII-XIII асрнинг мутасаввиф шоирларидан бири Фаридиддин Аттор. Бу улуғ зотнинг панд-насиҳатларидан Алишер Аавоий ҳам баҳраманд бслган. Аосир Хисрав сса: "Тутгил қариларнинг қалтироқ қслин, қаригач, билурсан қарилик йслин", дейди. Ҳар қандай инсон учун, аввало, ота-онадан азиз кимса йсқ. Фарзанд ота-онасини рози қилмаса, бу дунёда бахтини топмас, охиратда жаннатга кирмас скан.

Ҳар куни тонг саҳар деразамдан ташқарига тикилиб стириб, чуқур сйга толаман: негадир нуқул қалтироқ қслларида ит етаклаган қарислар - чоллар ва кампирлар стади. Уларнинг орасида оз бслса-да, сзимизнинг миллатга мансуб кексалар ҳам бор. Қанийди, шу қалтироқ қсллар фақат невара, чевара ва свараларни етакласа! Уларнинг фарзандларига бир улуғ шоирнинг қуйидаги насиҳатини сслатгим келади: "Ашлик, телбаликни чиқар бошингдан, ота-онанг хизматида бслғил ёшингдан".

Гап қарисларга фарзандлар, қариндош-уруғлар, қсни-қсшнилар, маҳалладошлар, таниш ва нотаниш одамларнинг сътибори ҳақида бораспти. Биз кексалар, ногиронлар ва ёлғиз инсонларга ҳукумат даражасида сътибор берилаётганини схши биламиз. Бутун бир йил мамлакатимизда қарисларни қадрлаш йили деб ҳам сълон қилинди. Ундан кейин ҳам қарисларга сътибор ҳамиша диққат-сътиборда бслиб келаспти. Бироқ, биз кексаларни ҳурмат қилиш, съзозлаш ва қадрлашга даҳлдор миллий ва маънавий қадристларимиз ҳақида мулоҳаза юритмоқчимиз.

Хсш, ҳозир бу қадристларга қай даражада амал қиласпмиз?! Одатда, тсй-маросимлар ва турли маъракаларда қарисларга алоҳида жой тайёрланади. Уларнинг сзлари ҳам ёш-сланглар ичида стиришни хоҳлашмайди. Биздан тортиниб-ийманиб стиришмасин, деб истиҳола қилишади. Умуман, катталарга иззат-ҳурмат ксрсатиб, уларнинг дуосини олиш қандай схши. Ҳозир ҳам ксп жойларда, асосан маҳаллаларда шунга амал қилинаспти.

Бироқ, баъзи жойларда бошқача манзара кузатилмоқда. Яъни, турли маърака-маросимларда қарисларга смас, бойлар ва мансабдорларга алоҳида жой тайёрланаспти. Гсё ёшнинг улуғлиги, қадамнинг сустлиги ва қслнинг қалтироқлиги иззат-икром учун асос бслмай қолгандай. Айниқса, бундай ҳолат ном қозониб, олқиш олиш учун катта-катта ресторан ва кафеларда стказилаётган маърака-маросимларда сққол ксзга ташланиб қолмоқда. Бойми ёки камбағалми, мансабдорми ёки оддий ходимми, азиз инсонга муносабат бир хил бслиши керак. Фақат ёши улуғ, ногирон, меҳрга муҳтож инсонларга савоб учун алоҳида иззат-икром ксрсатилади.
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Robiya 30 May 2008, 18:09:52
Афсуски, бойлар билан камбағаллар сртасидаги фарқ ҳамда одамларни маърака-маросимлардаги табақалаштириш, умуман, кибр-ҳаво слган одамларга нисбатан муносабатда ҳам намоён бслмоқда. Қабристонларда бслганда сътибор бергандирсиз, слган бойнинг қабри бошқаларнинг қабридан ажралиб туради. Тириклигида сзини сътиқодлиман, деб юрган одамнинг қабри музейдек безатилганига нима дейсиз? Кибр-ҳаво сътиқодга ёт. Айниқса, слган одамга нисбатан. Тирик пайтида сзига кошона қабр қурдириб қссётган "мусулмон"лар-чи? Анидаги қсшниси сса сн-сн беш киши чақириб, слган отаси ёки онасининг маъракасини стказа олмай гаранг. Ааҳотки, бу дунёда сришган бойлиги охиратда ҳам асқотади, деб сйлайдиганлар бслса? Ўлганларидан кейин сша кошона қабр сгаларига насиб стмаган ҳолатлар ҳаётда учраб турибди. Умуман, тирикларни табақалаштиришдан ташқари слганларни ҳам табақалаштирадиганларни мусулмон деб бсладими? А­ҳтимол бойликка ҳирс қсйиб, унга орқа қилаётганлар бу дунёдаги шайтонлар каби у дунёда ҳам фаришталарни сотиб олиш мумкин, деб сйлашар... Юртбошимиз стган йил феврал ойида Вазирлар Маҳкамаси мажлисидаги маърузасида таъкидлаб стганидек, жамистимизда ста бойлар ҳам, ста камбағаллар ҳам бслмаслиги керак. Албатта, бойликка ҳеч ким қарши смас. Халқимиз тсқ-бадавлат, тскин-сочинликда сшагани схши. Бироқ, бойлик одамларни табақалашга, жамистда тенгсизликка, биров бошқа бировга қарам бслишига, ҳамда ҳамжиҳатлик, бирлик ва аҳилликка раҳна солишга хизмат қилмаслиги керак. Шунинг учун бойларга саҳоват срашади. Саҳоватдан олинадиган савоб иш бу дунёда ҳам, у дунёда ҳам асқотади. Бойларнинг саҳоватига, меҳр-мурувватига, ёрдамига муҳтож одамлар ҳамма жойда бор. Хоҳ шаҳарда, хоҳ қишлоқда бслсин, биз билан ёнма-ён сшайдиган жуда кексайиб қолган қарислар ҳамда ногирон, дардманд, оз бслса-да, ёрдамга муҳтож, бир оғиз ширин ссзга муштоқ одамлар бор. Меҳр-мурувват ксрсатсак, ширин ссзимиз билан уларнинг дил қулфини оча олсак, катта савоб иш қилган бсламиз. Умар Хайём айтганидек:

Бир ғариб кснглини қила олсанг шод,

Яхшидир ер юзин қилгандан обод.

Лутфинг-ла бир дилни қул қила олсанг,

Афзалдир юз қулни қилмоқдан озод. Демак, биз ксплаб одам чақириб, тсй-маросим ва маъракаларимизни овоза стишдан, одамларни олий, срта ва кичик табақаларга бслиш билан жамистдаги сз срнимиз ва мавқеимизни бошқаларга ксз-ксз қилишдан, тирик пайтда сзимизга музей-мақбаралар қурдириб гуноҳга ботишдан, бойлигимизни ҳаром-хариш ишларга сарфлаб давру даврон суришдан ксра ғариб кснгилларни шод қилганимиз афзал скан. Қачонки, биз олқишдан дуонинг афзаллигини англаб етсак, савоб ишларга қсл урамиз. Аввало, ота-оналар, кексалар, бева-бечора ва етим-есирлар, ёрдамга муҳтож, ҳалол-пок ва диёнатли инсонлар дуоси ижобат бслишини унутмайлик.

Олқиш смас, дуо олайлик, азизлар!   Manba (http://oilavajamiyat.uz/cgi-bin/main.cgi?lan=u&raz=7&pg=1&id=476//Manba)
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Robiya 21 Iyun 2008, 01:17:16
Йўл бўлсин кизлар?

Хотин-кизларимизнинг бугунги юриш-туришларини кўриб шундай дегим келади: йўл бўлсин, кайси томонга караб кетяпсиз? Негаки, чекиш кусур эмас, хуснга, ичиш айб эмас, безакка айланиб бораётгандек. Аслида хар бир окибатнинг ўзига яраша сабаблари бўлади. Лекин назокат ахлининг бу каби иллатларга ружу кўйишаётган дурустрок сабаб ахтариб топиш мушкул.
Якинда бир дўстим изнинг ишхонасида сухбатлашиб турганимизда хонага хамкасабаларидан бири кириб келди. У сумкасидан бир кути сигарета чикариб, тортмасига ташларкан, атрофдагиларнинг изох кутаётганини сезгандек кўшиб кўйди: "Ойимларникига кетаётгандим, сумкамни ковлаганимда кўриниб колмасин, деяпман". - Чеккингиз келмасаям, ўзингизни мажбурлайсиз-а? - гап ташлаган бўлди дўстимиз. - Йўк, ўрганиб колганман. Энди бизани "круг" да чакмасаям бўлмайдиде.
Бу аёл кўринишидан ёши кирк бешларнинг устида.
Тахминимиз тўгри чикди. Дўстимизнинг айтишича, икки фарзанди хам оила кургудек экан. Энди ўзингиз бир ўйлаб кўринг, "нуфузли" доирасида викор учун тамаки чекаётган аёл фарзандига буни таъкиклармикин? Ёки! онасининг сигарета буруксатишини кўраверган ўгил - киз ундан "ранг" олмайдими? Энг ёмони, баъзи ёшлар! онгида оммадан ажралиб туриш учун чекиш керак экан, деган тасаввур уйгониб бўлган. Шу боис, бугунги ўспиринларнинг орасида лабига сигарета кистирмайдиганларини топиш мушкул. Уларнинг ичида киз болаларнинп кўпайиб бораётгани эса келажагини хар кандай кишини ташвишга солиб кўймайди. Хар холда соглом онадан соглом фарзанд тугилажагини хеч ким инкор этмаса керак.
Аммо шу даражага етдикки, айрим замонавий хонимчалар бу каби иллатлардан нари ўтаётганларни калака килишаяпти хам. Ўйлаб коласан, аслида кимнинг ахволи кулгига лойик? Кизлик латофатини улоктираётганларнингми ёки...

"Эркаклаб кетишибди"

- Уятдан ўлиб бўлдим, - дейди кашкадарёлик Курбоной момо лабини тишлаганча, - болам томошалаб келасиз, деб кўярда - кўймай судраб келганди. Томошаси курсин, замон - замон бўлиб бунакасини кўрмагандим. Тавба, бўйнинг сингур кизлар эркаклаб кетишганми, "дейман... Ўгил билан! кизни фарклолмайсан. Бегонани кўйинг, жувонмарг неварамни айтмайсизми. Нима эмиш, агар бундай кий-инмаса, дугоналари кулармиш. Кистовимдан сўнг эпакага кела колди.
Рости, бугун Кумушбибини излаб кўзлар толди. Отабекни кўмсаганлар-чи?
Курбоной момонинг таъбири билан айтганда, кизлар эркаклаб кетишган, йигитлар эса нозиклашиб. Бу гап исботнинг хожати бўлмаса керак. Негаки, сочини йигитларнинг шимига "бартер" килган сахий кизларимиз энди зиракларини хам уларга инъом этишган кўринади. Шу боисми, кейинги пайтларда йигитлар орасида янги киёфа - реппэрлар сафи кенгайиб бораяпти. Кизларнику асти кўяверинг. Ёкавайронлиги етмагандек, энди корнини очиб, киндикларини кўз - кўз килишга ўтишган. Кўча - кўйда бундай тоифадаги ўзбек йигит - кизларини кўрганда хайрон бўламан. Нахот уларни назорат киладиган ота - онаси бўлмаса? Ахир улар хам осмондан тушиб колмаган. Кимнингдир кизи, синглиси, борингки, кўни - кўшниси. Ёки бир бола тарбиясига етти махалла масъуллиги ўтмишга айландими?
Бунинг сабабини ёшларнинг ўзлари замон билан боглашади. Уларнинг фикрича, давр билан хамнафас бўлиш керак. Тўгри, цивилизация кайсидир маънода миллийликни емириши хакикат. Аммо бу кўр - кўрона таклид, аллакимлардан андоза олиш, дегани эмасда. Эхтимол, бунда телевидениенинг "ёрдами" катта бўлаётгандир. Чунки менталитетимиздан анчайин йирок бўлган телесериаллару, ажнабий клипларни суяги котмаган болаларимиз "мирикиб" томоша килишмокда. Улар майликуя, эстрадамизга сукилиб кираётган баъзи кўшикчиларнинг клипларини айтмайсизми. Ундаги айрим сахналарни кўрган илон пўст ташлайди. Хохлаймизми - йўкми, бу ёшларга ўзгача дунёни таргиб килаётир. Окибат кизларимиз дагаллашиб, йигитларимиз майинлашиб кетмокда.
Дехкончиликдан бохабар киши яхши билади. Полиз - сабзавот экинларининг эркаклаб кетганлари юлиб ташланиб тозаланади. Аммо юкоридаги холатда-чи?

Ишкибозликми ёки...

Халкимиз санъатсевар. Бу кўп бор айтилган. Доимо санъат ахлининг иззат - хурматини жойига кўйиб келишгани хам бор гап. Хакикий санъатни кадрлаши эса айни хакикат. Неажаб-ки, ана шундай нозик дидли халкимиз андишапик килибми ёхуд ноиложликданми, ишкилиб миллий эстрамиз кушандаси бўлган хонандаларни кўллаб – кувватлашаяпти. Хатто спорт майдонларини томошабинга тўлдириб уларнинг концертларини уюштираяпти хам. Ана шундай тадбирлардан бири якинда Хива туманида бўлди. Эхтимол, ўзбекларнинг Майкл Жексони деб ном олган бу хонанданинг фалон пуллик дастуридан кимлардир манфаатдордир. Майли, бу бошка масала. Биз мулохаза килмокчи бўлганимиз...
Хонанда тушмагур стадионнинг у бошидан бу бошига югуриб муком килганиданми ёки унинг кўшикларига ерликлар шунчалик чанкокми, томо-шабинлар бирпасда жонланди - колди. Тўгрироги, жунбушга келди. Дастлаб кўшилиб хиргойи килган кизларнинг кайсисидир дастхат олиш учун ўзини отган. Бирга суратга тушолмаган киз(лар)нинг йигисигиси. Хуллас, назоратчиларни уриб - йикитгудек талваса. Ажабланарлиси, уларнинг орасида бир рўзгорнинг боши бўлган ёши катта аёллар хам бор...
Ўйлаб коласан, кизларимиз качондан бошлаб уятни кўйиб, ўзини санъаткорнинг оёгига отяпти? Андишасисини йигиштириб, ўртага чикиб хонандани ўпяпти? Нега эрта - индин бир оилани эплайдиган кизларимиз жамоат жойида аюханнос солаяпти? Кизларимиздаги ўзбекона ибо, хаё каерда колди?
Орамизда буни ишкибозлик, мухлисликка йўювчилар хам топилар Аммо ишкибозлик бу нарсалар билан белгиланмайди - да! Катталарнинг айтишича, Комилжон Отаниёзов, Олмахон Хайитова, Отажон Худойшукуровларни тинглаб, сел бўлганлар хам ўрнидан сакраб кетмаган. Хотин - кизларимиз даврага югуриб хам чикишмаган. Ана шундай забардаст санъаткорлар юрти - Хоразм ёшлари бугун кимни олкишламокда? Ёки шунчалик эстетик савиямиз пасайиб бўлдими? Майли, санъаткорнинг "ялангоч" яллолари ўзининг савиясига хавола. Лекин качонгача назоратчиларнинг куршовида тадбирларни ўтказамиз? Бунга ким айбдор аслида?...

Саид РАХМОНОВ  Manba (http://uzigabek.clan.su/news/2007-08-20-955//Manba)

Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Robiya 21 Iyun 2008, 03:53:19
                      ZIYORAT ...MOLU DAVLAT ZIYODALIGINI SO‘RASH UCHUNMI?
   Muqaddas qadamjoga kelgan ziyoratchilarning orasida molu dunyosiga baraka so‘raydiganlar ham yo‘q emas! ...Ta’til kunlarida ko‘hna Samarqand shahri yaqinida joylashgan Imom al-Buxoriy ziyoratgohiga bordik. Ma’lumki, XVI asrda bunyod etilgan bu me’moriy yodgorlik buyuk ajdodlarimizdan biri sanalgan Imom al-Buxoriyning 1225 yillik yubileyi munosabati bilan Mustaqillik davrida, ya’ni 1998 yilda qayta qurilgan va obod qiyofaga kirgan. Bugun ziyoratgoh yurtimizning barcha hududlaridan, shuningdek, dunyoning turli mamlakatlaridan kelgan minglab ziyoratchilar, sayyohlar bilan gavjum. 
Ziyorat chog‘ida uchratganim bir hol meni o‘yga toldirdi. Ziyoratgohga kelgan bir guruh ayollar Imom al-Buxoriy qabri ustida qurilgan maqbara yoniga kelib, marmar toshni tavof qila boshlashdi. Ularning nelarnidir pichirlashib, marmar toshni yuz-ko‘zlariga surtishlari boshqa ziyoratchilarning e’tiborini tortdi, albatta. Bizga alloma hayoti haqida so‘zlab turgan ziyoratgoh xizmatchisi o‘sha ayollarga yuzlandi: — Onajonlar, nima qilayapsiz? Nega toshlarni yuz-ko‘zingizga surtasiz?! — Uzoq yo‘l bosib keldik, shu yerga ko‘milgan aziz avliyo ruhidan niyatlarimiz ushalishini so‘rayapmiz-da, — dedi ayollardan biri. Marmar toshni tavof qilayotgan boshqa ayollar yuqoridagi savol-javobga parvo ham qilmay, tilaklarini bayon qilishda davom etishdi. Ziyoratgoh xizmatchisi ularga yaqinlashib, yana bosiqlik bilan tushuntirdi: — Niyat qilinglar, lekin bu devoru toshlarni ko‘zga surtib emas... Ayollar o‘z bilganlaridan qolishmadi, marmar devorni obdon silab-siypab, besh-o‘n daqiqa pirchirlagancha o‘tirishdi. Yuqoridagi suhbat davomida men ham ayollarga yaqinlashib qolibman, ularning biri aytayotgan niyatlar beixtiyor qulog‘imga chalindi: "œ...o‘g‘ilginamning topgan-tutganiga baraka kirsin, molu davlatini ziyoda qil... qizginamning ro‘zg‘ori but bo‘lsin..." Ana xolos! Axir bu so‘zlar moddiy ne’matlardan umidvorlik ifodasi-ku! Bu yerga ziyorat maqsadida kelgan kishi buyuk hadisshunos olim ruhiga tilovat bag‘ishlab, avvalo o‘zi va yaqinlari uchun yolg‘iz Allohdan imon butligi, mag‘firat so‘rashi joiz emasmi? Shu kabi "œduogo‘ylar"ni Bahouddin Naqshband ziyoratgohida ham ko‘rgandik. Odamlar uch asrga guvoh azim daraxt atrofida ko‘z yosh to‘kkancha tavallolar qilardilar. To‘g‘ri, muqaddas qadamjolarda yerdagi giyoh ham musbat, ya’ni ijobiy quvvatga to‘yingan bo‘lishini, shu tufayli ziyorat qilgach, kishi o‘zini ruhan yengil, ko‘tarinki his qilishini mutaxassis olimlar ilmiy jihatdan asoslab berganlar. Ammo nega endi ilohiy qudratni yog‘ochu toshlardan kutamiz? Ziyoratgohlar allomayu solih o‘tgan ajdodlarimizni yod etib, ruhlariga duoi mag‘firat bag‘ishlanadigan, o‘tkinchi dunyo tashvishlarini bir zumga bo‘lsa ham unutib, qalbimiz, ruhiyatimizga orom, ozuqa beradigan maskanlar emasmi? Ba’zan qulog‘imizga "œfalonchi falon joyga ziyoratga borib, kasali tuzalibdi...", degan gaplar chalinadi. Qarabsizki, ziyoratga otlangan kishining xayolida ming xil o‘y-xayol... To‘g‘ri, "œIxlos — xalos" degan naql bor xalqimizda. Bundan tashqari, ko‘pgina muqaddas qadamjolar atrofidagi tuproq, suv ayrim dardlarni davolash xususiyatiga ham egaligi rost. Lekin, nega ayrim kishilar bu muqaddas qadamjolarga botiniy dunyo tashvishlarini, moddiy manfaatlar unumini ko‘zlab boradilar? Nega bu ziyoratgohlarni faqat dardimizga shifo istab yoki muammolar yechimini izlab yodga olamiz!? Nega biz orzu-umidlarimizni Shohizinda majmuidagi zinalar soni yoki Xiva shahridagi Pahlavon Mahmud maqbarasi hovuziga tashlangan chelakning suvga to‘lib yo to‘lmay ko‘tarilishiga bog‘laymiz? Balki bu aqli shuurimiz hali ojiz bo‘lgan sinoatdir, balki shunday irim-sirimlar, rivoyatlar haqiqatga yaqindir. Ammo hayotimizdagi muayyan voqea-hodisalarni ularga bog‘lash, faqat shunday o‘y bilan hayot kechirish to‘g‘rimikan? Imom al-Buxoriy yodgorlik majmuasi ziyoratidan qaytar ekanman, majmua yonida buyuk hadisshunosning hayoti va ezgu amallari haqida hikoya qiluvchi kitobchalarning bir nechtasini qo‘lida tutgan ayollarni uchratdim. Ularning biri ikkinchisiga "œBolalar o‘qishar, deb oldim. Shunaqa kitoblarni ham o‘qitib turish kerak ularga, bildingizmi..." deya nasihat ohangida so‘zladi. Xo‘sh, ularning o‘zlari-chi? O‘zlari ham o‘qisharmikan bu kitoblarni? "œAlbatta, o‘qishadi! Axir ma’naviy ozuqa, imon darsi kattayu kichikka birdek kerak-ku!" degan o‘y keldi xayolimga. Bu o‘yni muqaddas ziyoratgohda qilingan yaxshi niyat deb hisoblasa ham bo‘ladi, menimcha...    Manba (http://www.mahalla.uz/uzbl/munozara_va_munosabat/ziyorat_molu_davlat_ziyodaligini_sorash_uchunmi.mgr//Manba)
 
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Robiya 28 Iyun 2008, 16:22:29
                                         А­ЗГУЛИК КУШААДАСИ

Бир неча кун олдин қсл телефонимга келган хабарни сқиб, ғалати аҳволга тушиб қолдим. Аима деб сйлашни, вазистни қандай баҳолашни билолмай карахт сдим. Аввал инглиз сснг сзбек тилида юборилган хабар қуйидагича сди: "œҲаёт бу синов, Ислом снг мақбул, намоз бу суннат, сараловчи охират. Дунё ғубордек, гар Қуръон қалбда бслса, муаммо йсқдек. Аллоҳ сгона десанг, омад сзи келади. Ушбу калимани саккиз кишига юборсангиз, йигирма тсрт соат ичида учта нистингиз ижобат бслади. Юз фоиз кафолат. Ўчириб ташламанг!"

 А­ртаси кун дугуналарим ҳғам айнан шундай хабар олишганини сшитдим. Улардан кимдир буни турли инсонларга юборишга шошилар, сна кимдир тилаги амалга ошмаганидан афсусланиб, "œмеҳнат"ига ачинарди. "œҚизлар, наҳотки шунақа гапларга ишониб, ортидан сргашсангиз?", десам, "œБу оддий сйин-ку!", - дейишди, сътирозимдан норози оҳангда. Улардан хафа бслиш ҳам носрин. Ашлар-ниҳол. Юборилган сатларнинг мазмунига сзлари тушуниб етмай, уни бошқаларга тарқатишаспти. Буни сйин сйнаспман, деб билишмоқда. Ҳа, сйин. Даҳшатли сйин. Фақат уни оддий ёшлар смас, ёвуз нистли ғаламис кимсалар сйнашаспти. Бировни схшиликка даъват стиш — хайрли иш. Ҳадиси шарифларда ҳам "œБир мусулмон сз биродарига уни тсғри йсл топишига ёки ёмонликдан қайтишига сабаб бсладиган фойдали ссздан ортиқ ҳадс бера олмас", - дейилган. Лекин юқоридаги ссзлар схшиликка чорлай оладими?

Сатрлар сгаси бу орқали динимиз таълимотидан нечоғлик узоқлигини ксрсатиб турибди: "œАамоз бу суннат". Ахир намоз суннат смас, фарз амал-ку! "œГар Қуръон қалбда бслса, муаммо йсқдек". Қуръон илоҳий китоб. Аммо уни муаммоларимиздан ҳоли бслиш мақсадида съзозламаймиз. "œАллоҳ сгона, десанг, омад сзи келади". Аллоҳдан сзга илоҳ йсқ, дейиш мусулмон киши учун жаннат сшикларини очувчи калит сканлигини дииний китобларда сқигандим. Бироқ бу ссзни омад умидида бслиб смас, юрагимиздан айтишимиз керак. Ҳамма нарса Аллоҳнинг инон-ихтиёрида. Бир дақиқа сснг нима бслиши ҳам Аллоҳдан сзгага аён смас. Аммо юқоридаги хабарни жснатаётганлар аниқ вақтни белгилаб, сша пайтда учта тилагимиз ижобат бслишини башорат қилмоқдалар. Аллоҳнинг иродаси ҳақида фикр юритмай, бунга юз фоиз кафолат ҳам бермоқдалар. Ундан ташқари, бу ҳаракат замирида инсонлар орасида динимизда қораланган амал — фолбинлик юзага келмоқда. Чин мсмин тилагини Аллоҳдан илтижо қилиб ссрамайдими? Бир файласуф мантиқсиз асарлар ҳақида ссз юритиб, "œИстеъдодсизликни истеъдод сифатида қабул қилган адабиёт сқувчини адабиётидан бездиради. Адабиётнинг кушандаси адабиётдир", деган скан. Бу фақат адабиётгагина смас, барча соҳаларга таалуқли. Ўзини схшиликка даъват қилаётгандек ксрсатиб, ёвуз мақсадларини амалга оширишга ҳаракат қилаётган кимсалар сса аслида сзгулик кушандасидир. Уларнинг бундай найрангларидан огоҳ бслайлик. http://www.muslima.uz/node/349

Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Robiya 18 Iyul 2008, 13:46:26
БИА  ЎЙЛАБ КЎА АЙЛИК!

Ушбу мақола муаллифининг маъракаларимизни тсйга схшатиб стказилаётганлигини ксриб, ачинганида жон бор. Ўзим сшайдиган туманда марҳумлар учун стказилаётган маъракаларга бориб, ундаги исрофгарчиликни ксриб, қаттиқ куюнаман. Маъракага келган ёши улуғлардан бирига:

- Бунча дастурхонни тскин-сочин қилишибди. Марҳумнинг сгаларига оғирлик қилмайдими? Ўлим маъракасида кимнинг ҳам томоғидан таом старди, - десам:

- Ҳа, снди слдан чиқиб бслмайди-да, сл нима қилса, булар ҳам шуни қилишган, - деган жавобни олдим.

А­л ҳам, слат ҳам сзимиз-да. Маърака стказиш керак бслган хонадон сгаси сзи сшаётган маҳалла оқсоқоли, кексалари масжиднинг мулла, домлалари билан маслаҳат қилади. Баъзи вақтларда маҳалла оқсоқоли маъракага кетадиган маҳсулот рсйхатини ҳам тузиб беради. Маърака сгаси "сл-слати" ёзиб берган маҳсулотни олиб дастурхон безайди. Харажатининг оғирлигидан "бели синар" даражага келса ҳам дастурхонни кам қилмаслиги керак. Аима унинг отаси ёки онасини "мушук олиб кетдими", слати қилган ишни қилмайди?

Маҳалламизда бир маърака, съни бир отахоннинг вафотларига қирқ кунлиги маъракаси стказилди. Маъракага сғлим ҳам борган скан.

- Она, нимагадир шундай маъракаларга боргим келмай қолди, - деди.

- Аимага, сғлим. Тсйга борилмаса ҳам маъракаларга бориш керак. Ахир отахон сз маҳалламиздан-ку? - дедим.

- Қирқдан чиқиб келаётсам бир идоранинг беш-олти хизматчиси маърака стказилаётган дарвозадан тсрт қадам ҳам нарига бормасдан: "Дастурхон зср скан-у, сримта бслмади-да", деб хо-холашиб кулиб кетишаспти, - деди.

Мана, маъракага бориб, "гап-ссз" қилаётган "сл-слатимиз" ҳам шулар-да. Бугунги кунларда таъзис маросимлари тсйлардан асло қолишмаспти. Бу зиёфатларни баъзилар садақа ёки савоб деб тушунишса керак. Ислом ксрсатмасида жаноза куни, учинчи кун, етти, йигирма, қирқ, йил, деб аталган маросимларда таом пишириш нотсғри дейилган. Ушбу кунларда ссйилган мол ва пиширилган таомлар садақа ҳисобланмайди. Ҳар бир иш шариат ксрсатмасига мувофиқ бслсагина Аллоҳ даргоҳида қабул бслади. Савоби тегади. Яхши ксриниш, шу маъракалар орқали обрс орттириш учун бслса, албатта, бу бидъатдир. Мол ссйиб, зиёрат қилиш, шодлик кунида бслади. Майит кетидан қсй-мол ссйиш ислом динида йсқ, деб бежиз айтилмаган. Маърака стказилаётган хонадонга марҳум ҳақига дуо-фотиҳа қилиш учун келган масжидимиз пешволари уй сгасига, маҳалла аҳлига шулар ҳақида тушунча бериб борсалар, исрофгарчиликлар ёт одатлар сканлигини айтсалар схши бсларди.

- Фалонча отасининг қирқига зиғир ва қсй мойига девзира гуручдан ош дамлатди!

- Фалончи отаси марҳум бслганлигининг сн беш йиллигига ош берди. Дастурхонда турли-туман ичимликлар бор скан. Мен фақат конъск ичдим.

Мана шундай дабдабали маъракаларни стказаётган ҳозирги бойлар шу йсл билан "садақа" қилдим, савоб олдим дейиш срнига сзлари кириб-чиқиб юрадиган йслларни текислаб, болалари ва сзининг лой, чанг ксчалардан юрмасликлари иложини қилсалар тузук бсларди. Йслда ётган тиканни олиб, четга ташласанг ҳам садақа, дейилган Ҳадисда.

Адолат А аҲимова,

Қашқадарё вилости,

Қарши тумани.  Manba (http://www.oilavajamiyat.uz/cgi-bin/main.cgi?lan=u&raz=0&nom=32&id=507)
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Robiya 14 Avgust 2008, 12:51:46
Umr shunday kechadi.

   Bir guruh ulfatlar tijorat maqsadida chet elga borishdi. Sayyohlari ko’p shaharning sakson qavatli mehmonxonasida yetmish beshinchi qavatga joylashishdi. Chunki bundan pastda joy yo’q edi. Yuqorida havo tozaligi, shaharni tomosha qilish qulayligini o’ylab, shu qavatda qolishga rozi bo’lishdi. "œAmmo, - deya ogohlantirdi mehmonxona xodimi ularni, - shuni eslatib qo’yishim lozimki, ichki tartib qoidamizga ko’ra, kech soat o’n birdan ertalabki yettigacha lift ishlamaydi. Shuning uchun soat o’n birgacha xonangizga chiqib olishni unutmang".
 
   Ulfatlar birinchi va ikkinchi kunlari aytilgan vatqgacha ishlarini tugatib, xonalariga ko’tarilib olishdi. Ammo uchinchi kuni ko’ngilochar bazmda uzoqroq qolib ketishdi. Mehmonxonaga qaytishganida, soat o’n birdan o’n daqiqa o’tgan edi. Xizmatchilardan iltimos qilishdi, foydasi bo’lmadi. Chunki lift avtomatik ravishda o’char ekan. Pastda qolishning ham iloji yo’q, yetmish beshinchi qavatga piyoda chiqish esa, azob. Shunda bittasi: "œKelinglar, sekin suhbatlashib chiqib ketaveramiz. Avvalgi yigirma besh qavatda latifa aytamiz, hazil-huzul qilamiz. Keyingi yigirma besh qavatda hayotiy hikoyalardan suhybatlashamiz. Oxirgi yigirma besh qavatda esa, qo’rqicnchli voqealardan gaplashamiz. Qarabsizlarki, xonamizga yetib olganimizni bilmay qolamiz" dedi. Bu gap hammalaraiga ma’qul keldi. Qolaversa, ularning boshqa iloji ham yo’q edi. Shunday qilib, yengilroq bo’lish uchun ko’zlariga arzimas va arzon ko’ringan narsalarni pastda — mehmonxona eshik og’asida qoldirishib, yuqoriga o’rlashdi.

  Darhaqiqat, qiziq-qiziq hangomalar bilan dastlabki yigirma besh qavat ancha tez bosib o’tildi. Keyin jiddiy voqealarning, mardlik qissalarining gali keldi. Ulfatlar ikkinchi bosqichni ham amallab ortda qoldirishdi. So’nggi yigirma besh qavatni fojea va g’am-g’ussaga to’la hikoyalar, yurakni ezadigan alam, musibat, xiyonat, kasallik haqidagi qissalarni aytib, ming mashaqqat bilan bosib o’tishdi. Nihoyat, sillalari qurib, hansirab, tillari og’izlaridan osilib, eshiklari oldiga yetib kelishdi. Shunda ulardan biri o’sha kunning eng musibatli qissasini aytdi: "œKalit pastda qolib ketibdi!"

   Aziz o’quvchi, yuqorida yozganlarimiz bir majoziy hikoya edi. Insonning hayoti mazkur ulfatlarning safariga o’xshab ketadi, shunday emasmi? Kishi yoshlik davrini o’yin-kulgi, yengil-yelpilik bilan o’tkazadi. Hayotning nima ekanini anglab ulgurmay, 20-25 yoshni "œurib" qo’yadi. Keyin hayot tashvishlari boshlanadi, ish deydi, bola-chaqa deydi. 50-55 yoshgacha tiriklik orzu-havasi bilan yashaydi. Undan u yog’iga jismi zaiflashadi, kuch-quvvati ketadi, tashvishlar esa, yanada ortadi, kasalliklar qiynaydi. Xullas, tashvish-mashaqqatlar so’nggida oxiratga yo’l oladi. O’shanda bir savol tug’iladi, xo’sh ro’para keladigani jannat eshigining kalitini o’zi bilan olib ketdimi yoki "œpast"da g’aflat-la unutib qoldirdimi?  "Hilol" taqvimi, III chorak
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Robiya 31 Avgust 2008, 16:04:41
                                                                    АЙБ КИМДА?

Ксчага чиқсангиз ксзингиз тсп-тсп ёш йигит-қизларга тушади. Ашларимизнинг бсй-бастини ксриб бир қувонсангиз, улар сгнига илиб олган (агар кийим деб аташ жоиз бслса) кийимини ксриб, стингиз жунжикади.

Мактаб сқинлашаётганлиги учун ҳамма ота-она боламга форма, сумка, китоб-дафтар олсам, дейди. Ўғил-қизларини етаклаб, бозору дсконларни айланиб сзларига ёққанини кийдириб, олиб бераётган пайт. Мен ҳам бозорга тушиб, қизимнинг оёғига туфли излаётган сдим. Шунда бир она-боланинг тортишаётганининг гувоҳи бслдим. Қиз 14-15 ёш атрофида скан. Битта кофта-юбкани ушлаб олиб онасига "Шуни олиб берасиз, агар олиб бермасангиз мактабингизга бормайман!",-деб оёқ тираб олганди. Қиз айтган буюмни ксриб ҳайрон қолдим, кофта деганининг умуман енги йсқ, орқа-олди ёқалари ҳам очиқ, юбка худди қайчи билан тиззанинг тепасигача қиймалагандай бслак-бслак, сна торлигини айтмайсизми? Онасига ҳам ёқмади шекилли: "Бунинг нимасини оласан? Олдинг ҳам дейлик, мактабингга қандай киссан? Отанг ксрса, ёқиб юборади, юр бошқа тузукроғини оламиз", - деди. Қизи йиғламсирай бошлади: "Шуни оламиз, ҳозир синфдош қизларимиз шунақа кийишспти. Ҳамма кийспти-ку, бошқасини кийсам устимдан кулишади". Онаси бир қизига—бир кийимга қаради-да, "А­, бор-с", деб нари кетди. Мен улардан узоқлашар сканман, битта савол хаёлимда айланаверди: "Лобар қизлар сизга нима бслди? Очиқ кийиш модами? Агар мода бслса унда шарм-ҳаё, жозиба қаерда қолди? Айб модадами? А ёшларимиздами? Аки фарзандларини очиқ-сочиқ кийинишига қсйиб қсйган биз—ота-оналардами?"...   www.oilavajamiyat.uz

Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Robiya 17 Sentyabr 2008, 16:18:50
MO‘TABAR HAQIQAT


...Negadir bugun ko‘nglim toza havoni istab qoldi. Qaysi tepalikda yurganimni ham o‘ylagim kelmaydi. Oyoq osti to‘la lolaqizg‘aldoq... Tavba, kuzda ham-a?! Nega hech zog‘ yo‘q? Yerning yumshoqligini qarang. Bizning qishloqda bunday joy yo‘q edi-ku?! Ana, tepalik tugab...jarlikmi? U yoqqa yo‘l yo‘qmi? Ortimda...lolazor qani? Bu cheksiz ummon qaerdan paydo bo‘ldi? Nimalar bo‘lyapti o‘zi? Ie, oyog‘im yerga kirib ketyaptimi?.. Tamom, endi tirik qolishim gumon. Jarlikda parcha-parcha bo‘laman. Onajo-o-o-on!..

Namuncha paxtaday yumshoq bo‘lmasa? Axir bu tuproq-ku! Oh, mayinligini qarang...

—        Bolam,  yomon tushmadingmi?

Bu tanish ovozdan cho‘chib uyg‘onib ketdim. Karavotdan polga tushganimni ko‘rgan onam peshonamni silabdi. Qo‘limdagi tuproq... Onamning qo‘llari shunchalar yumshoqmidi?..

Shundan keyin kun bo‘yi tushimni o‘ylab yurdim. O‘zimcha ta’birini ham topmoqchi bo‘ldim. O‘sha toza havo, adir, lolaqizg‘aldoqlar, tuproq, cheksiz ummon va anavi jarlik...

Bunday o‘ylab qarasam, tuproq ham ona kabi ekan. Chunki odam tuproqdan yaralgan. Olloh ham onalarni yaratuvchi qilib qo‘ygan. Ona bo‘lmasa,  hayot yo‘q bo‘lganidek, tuproqsiz ham umr o‘tkazish mumkin emas. Bizning tuproq mana shu zaminda, shu Vatanda. Shu qishlog‘imiz, shudgorlarimiz, adiru lolazorlarimiz — bizning Vatanimiz. Unda Vatanni ham Onadek e’zozlashimiz kerak ekan-da? Juda to‘g‘ri savol. Chunki Ona Vatan deb bejiz aytilmaydi.

Jajjiligimizda bir chopqillab, bir o‘mbaloq oshib yurgan tuproq bu. Hatto uni ota-onamizdan yashirib, og‘zimizga ham solib ko‘rganmiz. Qiziq, o‘shanda qandaydir mazali tuyulardi. Keyin sekin-asta o‘sib, maktabga bordik. U yerda ham urishib-surishib, yana shu tuproqqa bulandik. Demoqchimanki, inson tug‘ilishi bilan shu tuproq unga ham do‘st, ham ustoz. Shu tuproq orqali u hayotni o‘rgana boshlaydi.

Endi kengroq mushohadaga o‘tsak. Hech narsa o‘zgarmaydi, faqat tuproqning «katta»rog‘i, ya’ni Vatan haqida gapiramiz. O‘zga millat egalarining Manguberdidek mard, Temurday jasur, Bobur kabi sarkarda daholari, podsholari bo‘lmagandek tuyuladi,  nazarimda. Ayniqsa, ma’rifatparvar shoi­ru yozuvchilarimiz, o‘z Vatani ozodligini ko‘rishga ulgurmagan qatag‘on qurbonlari shu aziz tuproq uchun o‘z jonlarini berishgan edi-ku! Ular ko‘z qorachig‘idek asrab kelgan bu Vatanning qadriga yetyapmizmi? Axir, har kim o‘z otasidan yoki bobosidan qolgan narsalarni alohida ardoq va e’tibor bilan asrab qo‘yadi-ku! Bu Ona zamin ham bizga ota-bobomizdan qolgan meros.

Bir kuni ko‘chada ketayotsam, to‘rt-besh yoshli bolakay to‘xtatib, men bilan so‘rashdi. Ke­yin birdaniga: «Vatanizi bilasmi», deya so‘rab qoldi. Avvaliga hayron bo‘ldim. So‘ngra bu bolakayning nega Vatan haqida so‘raganiga qiziqdim. Savolini o‘ziga berdim:

—        Sen o‘zing bilasanmi?

—        Ha, meni Vatanim — ayam. Siziki-chi?

—        Buni senga kim aytdi? — savoliga  savol bilan javob qaytardim yanada qiziqib.

—        Dadam aytdi. Tilizo‘rda ko‘ruvdim. Shu rostmi?

Bolaning shu narsaga aqli yetadi deb o‘ylamagandim. Chunki buni ayrim katta yoshdagilar ham anglay olmasdi. Bu safar savoliga to‘g‘ri javob bergim keldi.

—        Ha, rost. Ayang —  sening Vataning, — dedim kulib.

Boshini silab, endi ketmoqchi edim, u yana qo‘limdan tutib, savol berishga tushib ketdi:

—        Unda nimaga uni yomonlashadi?

Ie, qiziq savol bo‘ldi-yu. Nima demoqchi o‘zi bu bola?

—        Kim yomonladi? Nima deb yomonladi?

—        Ikkita katta akadan ham shuni so‘rovdim, ular sizdaqa gapirishmadi.

—        Nima deyishdi?

Bola lablarini cho‘chchaytirib, xuddi bir muhim narsani muhokama qilayotgan boshliqlarday gapira ketdi:

—        Bizi Vatan shu yerda, uka. Hozirdan ja unaqa Vatan, Vatan demagin. Avval katta bo‘l. Ko‘ramiz o‘shandayam Vatan deysanmi? Hozir o‘yiningni o‘yna, deb kulishdi. Keyin yomon ko‘rasizlarmi desam, so‘kib berishdi.

—        Nima deb? — ularning maqsadlariga tushunolmay so‘radim.

—        Obbo, jonga tegdingu. Yomon ko‘rmasak, shu yerda yurarmidik, deb yana kulishdi.

Bolajonligim tutib yana so‘radim:

—        Vatan ayam ekan, demadingmi?

—        Aytdim. Nima bo‘pti ayang bo‘lsa, katta bo‘lsang, o‘sha ayangniyam esdan chiqarasan, deyishdi.

—        Xo‘sh, men nima qilishim kerak? — dedim «muzokara»ni to‘xtatmoqchi bo‘lib.

—        Vatan ayam bo‘lsa, men ayammi, ayam meni yaxshi ko‘ra-di-yu. Yo katta bo‘lsam, yomon ko‘rib qoladimi?

Bu bolakayning aqli yetgan shu narsaga nega boshqalar beparvo, loqaydlarcha qarashar ekan? O‘sha kuni anchagacha o‘ylanib yurdim. Nega endi Ona bilan Vatanga bir xil munosabatda bo‘linmaydi? Axir, Onani hamma yoqtiradi. Uni ardoqlaydi, e’zozlaydi, ko‘klarga ko‘taradi.

Shularni o‘ylab, kech bo‘lganini ham sezmay qolibman. Mayli,  ertaga qiladigan ishlarim ko‘p, vaqtliroq uxlay...

— Ie, aya, bu yerda nima qilib o‘tiribsiz? Uxlamaysizmi?

—        Tur, bolam. Bir siqim tuproq ham ol, — dedi-da qo‘limdan tutib,  ko‘tarila boshladi.  Atrofimga qarasam, boyagi jarlikdan uchib chiqyapmiz. Ana, lolazor ham ko‘rindi. Onam oq ko‘ylak kiyib olibdimi?

—        Bolam, shu yerda xayrlashamiz. U yog‘iga o‘zim ketaman. Senga esa oq fotiha beraman: iloyim, umring uzun, baxting butun bo‘lsin. Onangni hech ham unutmagin. Ollohu Akbar. Mayli, bolam xayr!

 Onam shunday deb qo‘limdagi tuproqni oldiyu osmonga sochdi.  Tuproq havoda muallaq qolib, nurga aylandi va Onamni olib chiqib ketdi...

Bobur NABI

Manba (http://www.marifat.uz/uzbl/manaviyat/motabar_haqiqat.mgr)
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Muzayyana 19 Sentyabr 2008, 14:33:47
Жим ёт, ана бобов келспти!
   
Йиғлаб хархаша қилаётган фарзандингизни алдаб ҳам ксрдингиз, схши гапириб ҳам ксрдингиз, лекин фойдаси бслмаспти. Аима қилишни билмай бошингиз қотиб, снг сснгги чора - қсрқитишга сгасиз. «Жим ёт, слмоғиз кампирга бериб юбораман», «Ана бобов келспти» каби бола тасаввуридаги қсрқинчли манзаралар билан уни тинчлантирмоқчи бсласиз. Фарзанд тарбиссининг«ажралмас қисми»га айланиб улгурган бундай услуб ҳақиқатдан ҳам тсғрими?

Қсрқув жонли борлиқлар орасида ксзга ксринадиган ва ксринмайдиган хавф-хатарга дуч келганда содир бсладиган жараёндир. Лсихологис китобларида ёзилишича, қсрқув асосий туйғулар сирасига киради ва ундан қочиб қутулиб бслмайди. Қсрқиб улгайган болаларнинг аксаристида бошқаларни огоҳлантириш ва сзини-сзи ҳимос қилиш «механизми» зарарланган бслади.
Янги тугилган, атрофидаги борлиқни ҳали схши англолмай сз дунёсида сшаётган гсдаклар қсрқувни ҳис қилмайдилар. Одатда, бу туйғу болада 2-3 ёшлардан шакллана бошлайди. Яъни бу жараён ақлий қобилистнинг илк ривожланиш даврига тсғри келади, Тадқиқотлар натижасига ксра, бу ёшдаги болалар, асосан, қулоқларига сшитилган кучли овоз ёки зарбдан ва ҳушдан кетиб қолишдан қаттиқ қсрқишар скан.
Болаларда ёшлари улғайган сари қурқув сабаблари ҳам ортиб боради. Аммо бир боланинг қачон, қаерда ва нима учун қсрқишини оддиндан тахмин қилиш қийин. Чунки қсрқувни келтириб чиқарувчи сабаблар турли омилларга боғлиқ, Масалан, қишлоқ шароитида сшайдиган болаларда қсрқувнинг келиб чиқиши, асосан (75 фоиз) турли жонзотлар билан боғлиқ бслиб, сғил болалар йиртқич ҳайвонлардан, қиз болалар сса ҳашаротлардан қсрқиш ҳолатлари учрайди.
Ўтказилган тажрибалар скунига ксра, фарзандларимизнинг қсрқишига сабаб бсладиган омиллар қуйидагилар:

* Қоронғулик ва ҳайвонлар (96 фоиз);
* Танадаги оғриқлар (95 фоиз);
* Хаёллар, жинлар, ташқаридан бостириб келадиган инсонлар (91 фоиз);
* Авуз сртак қаҳрамонлари (82 фоиз);
* Қсрқинчли тушлар (81 фоиз);
* Бегоналар, ёмон хулқли инсонлар (80 фоиз);
* Ота-оналарнинг ташлаб кетиши (63 фоиз);
* Сув, денгиз ва анҳорлар (41 фоиз);
* Момақалдироқ ва чақмоқ (39 фоиз).

Бу омиллардан келиб чиқиб айтиш мумкинки, болаларнинг қсрқишига олиб келадиган учта умумий ҳолат мавжуд:

1. Боланинг ёлғиз қолиши.
2. Қоронғулик.
3. Узига нотаниш инсонарни учратиш.

Болалардаги қсрқувнинг 90 фоиз сабаблари нотсғри тарбис натижаси скани кузатилган. Чунки фарзандларимиз туғилганида бирор-бир нарса ҳақида тушунчага сга бслмайдилар. Уларга биз, ота-оналар йиллар давомида барча нарсалар ҳақида тушунча бериб борамиз. Мана шу тушунтиришимиз натижаси слароқ, болаларимиз биз тилга олган нарсаларга кснгил қсйишлари ёки улардан безиб қолишлари мумкин.
Шу сринда сна бир маълумотни келтирмоқчимиз. 6 ойлик бир қизчага жонли, аммо заҳарсиз илонни сйинчоқ сифатида берилади. У йиллар давомида илон билан бирга сйнаб улғасди. Восга етгач, бу қиз ҳеч қандай илондан) қсрқмайдиган бслади.
Бу воқеа ҳақида ссз очи-шимизга сабаб, болаларга ҳар бир нарсани тсғри ҳолида тушунтириш лозимлигини таъкидлашдир. Яъни биз, ота-оналар фарзандларимизга тушунчаларнингасл моҳистини етказа билишимиз, уларга схшилик ва ёмонлик, айб ва жазо, тсғри ва нотсғри каби тушунчаларнинг негизини тсғри талқин қилиб беришимиз керак.
Унутмаслигимиз лозимки, болажонларимиз ота-оналаридан, аниқроғи, уларнинг жазоларидан қсрқишлари смас, балки уларни севишлари, ота-оналар сса сзларини севдира олишлари даркор.
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Robiya 28 Sentyabr 2008, 17:50:34
ЮА АГИМИЗ АЕЧТА ЎЗИ?

Бозорда сркаклар пайпоғини сотиб стирган кишининг ёнига сқинлашдим, ювганда ранги чиқиб кетмайдими, деган саволимга:
— Агар ранги чиқиб кетса, топган пулим ҳаром бслсин, берган пулингизни боламнинг слимига ишлатай, — деди ҳеч иккиланмай. Дарҳол ундан уч жуфт пайпоқ сотиб олдим.
Ҳар гал юваётганимда гсё пайпоқдан смас, менинг дилимдан сим-сиёҳ ранг оқаётгандек титрашга тушаман. Аега сша саволни бердим, нега уни қасам ичишга мажбур стдим... А ияарни бсса олмоққа чорлаган маликага рияар: "œМенинг юрагим битта, уни парчалашни истамайман", дес жавоб берган сди. Дунё ҳар дақиқада бетакрор ҳусн ва фусун билан бссалар олмоққа чорлайди. Биз сса унинг чақириғига жавоб бераверамиз, бераверамиз.

Юрагимиз нечта сзи?!
Ксчага чиқишим билан оёғим остига қарайман. Қарайман-у, Ерга ачиниб кетаман. Ҳамма унинг юзига тупуради. Қуёшга ҳавасим келади. Қуёш сса мсминнинг қалбига ҳавасда. Чунки мсминларнингқалбидаги нурнинг саксон мингдан бир бслагига сга бслган қуёш фақат оламни ёритар, тупроқдан-да қаро дилларни ёрита билмас.
Бугун кснгиллар бир-бирин севмас бир ҳолатдадир, Фиръавннинг соқоли мисол диллар сиёҳ (соқолини қорага бссган илк инсон Фиръавн сди). Соқолларингизни қорага бссманг, у жаҳаннамнинг рангидир, деган сдилар А асулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи ва саллам).
ОИТС дейилса, ҳаммани ваҳм қоплайди. Аслида унинг давоси бор. У орттирилган иммунитет танқислиги. Аммо туғма, азалий мийсоқдаёқ берилган бир иммунитет бор. Инсонистда сша иммунитетнинг пасайиши, йсқлиги хавфли. У имон-сътиқод иммунитетидир.
Бишри Хофий ҳазратлари "œЎлимнинг давоси бор, у имондир", дейдилар. Ўлимгача бслган касалликларнинг давоси ҳам шу. Чунки у оғриқларга, чинқириқларга, санчиқларга, тиғларга муносиб қаршилик ксрсатади, қийинчиликларга сабр қилади, курашади. Ундан кучлироқ, курашувчанроқ бошқа иммунитетни билмайман.

Сурайё ЗОҲИА 
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Robiya 03 Oktyabr 2008, 16:34:22
                                            Изҳор ортидаги хавотир 

Оммавий ахборот воситаларида қизларнинг кийиниш маданисти ҳақидаги ксп ва хсп ёзилди. Бу чиқишларнинг таъсир доираси нечоғлик бслмоқда, билмадигу бизни қизларимизнинг маънавий дунёқарашга оид сна бир жиҳат сзига тортди. Аслида бу тсғрида ёзиш ҳам бироз ноқулай. Шундай бслса-да, матбуот нашрларини кундан-кун «безаб» бораётган дил изҳорлари кишини безовта қилади.

Кспчиликнинг ҳафталик ҳамроҳига айланган нашрларда турли қизиқарли мавзулар билан бирга «Муҳаббат бекати», «Дил изҳори» каби саҳифалар ҳам борки, ёшларимиз унга бефарқ қарай олишмайди.

Бундай газеталарни варақларканмиз, улардаги мактубларнинг аксаристи қизлар томонидан ёзилганини ксрамиз. Бир саҳифада 8 та хат берилган бслса, шундан 7 таси қизларники. Очиғи, улардаги дил розларидан огоҳ бслиб, бугунги қизларимизнинг тарбисси ҳақида жиддий бош қотириш зарурлигига амин бслдик.

«Фарҳод билан интернет орқали танишганмиз. Бир-биримизни ксрмаган бслсак-да, сртамизда муҳаббат уйғонганига ишончим комил» деб ёзади бир қиз.

Бор-йсғи интернет тармоғи орқали танишган йигитни севиб қолганига «ишончи комил»лиги бу қизнинг дунёқараши ҳаминқадар сканлигини ксрсатиб турибди. Бундан ташқари, ёшларнинг срмагига айланган «чат»лардаги севги мактублари, улардаги маълумотлар ҳаққонийлигига ким кафолат беради?

«Қиз боланинг изҳори ғалати туюлса керак. Аммо... Юрагимдаги ғалаёнга ортиқ чидолмайман. Фахриддин, мен сизни схши ксраман. Кимлигимни вақти келганда билиб оласиз...» деб ёзади кейинги мактуб соҳибаси. Ҳақиқатан ҳам, қиз боланинг севги изҳор қилиши ҳар қандай йигитни ҳам ҳушёр торттиради. Аммо турмуш сртоғининг ҳатто уйланганини сшитганда ҳам сзбекона ибосини унутмаган Кумушнинг оғзидан бирор марта «Севаман» деган ссз чиққанмиди? Бир неча ойлаб севгилисини ксрмаса-да, «Чидолмайман» деганмиди у?

Шу мазмундаги дил номаларини сқирканмиз, уларда «А­нди севги азобидан қандай қутулай, снди нима бслади?» каби саволлар ксплигини сездик. Хат ёзаётган қизларнинг онаси улар билан суҳбатлашармикан, уларнинг сй-хаёлларидан бохабармикан деган саволлар дилга тикандек қадалади. Ахир балоғат остонасидаги қизларга ҳаммадан ҳам ксра онаси сқин бслиши лозимлиги ҳаммамизга маълум-ку. Мактабларда ташкил қилинган қизлар клублари фаолистида сқувчилар билан қайси мавзуларда суҳбатлар уюштирмоқда? Таълим муассасасида қизлар мажлиси стказилганда ҳозирги кунда нима масала кун тартибига қсйилспти? У ҳақиқий маънода қизларнинг йиғинига айланасптими? Тарбисвий сабоқларимиздан самарани ололаспмизми?

Дил изҳорлари орасида снг ксп тарқалганлари хонандаларга аталган мактублардир.

Биз фақат қизларни танқид қилиш фикридан йироқмиз. Ўз срнида, қизларимизнинг миллатимизга хос тарбиссига оилада ва мактабда жиддий сътибор бериш лозимлигини ҳам таъкидлаб стмоқчимиз.

Баъзан коняертларда сркак хонандаларга қизларимизнинг муносабатини ксриб услиб кетасан киши. Уларнинг сзини тутиши олдида босги қсшиқчи ҳам хижолат тортади.

«Севимли хонандам...! Қсшиқларингиз, табассумингиз мухлислар дилини сел қилади. Аега сснгги пайтларда телевиденисда ҳам, газетада ҳам интервью бермай қсйдингиз? Биз томонларга қачон гастрол сафари билан келасиз? Бораман дегандингиз. Қанча кутайлик?»

Қанча кутайлик? Ссроқнинг сзи жуда ғалати. Мухлиса қизимиз хонандадан нима кутаспти, нима талаб қиласпти? Илгари аҳдлашган йигитни ҳарбийга кузатган, у йсғида совчи келганида отасига бир оғиз сири ҳақида гапира олмай турмушга чиққанларни ксп сшитганмиз. Балки, ана шундай иболи аёлнинг набираси ёзгандир бу мактубни?

«...нинг «...» фильмидаги ролини ксриб, унга нисбатан қизиқишим снада ошди. Ксзлари, ажойиб табассуми, ёқимли чеҳраси қизларни беъстибор қолдирмаслиги аниқ.» Аслида Яратган ҳар бир ишда сркакни ташаббускор қилиб сратган. Ааҳотки, бизнинг номусимиз саналган қизларимиз табиатнинг ана шу қонунига қарши чиқиб бслмаслигини уқмаганлар?

«Висол борлигига ишонаман, снди қандоқ чидайман» каби сланғоч сатрларни сқиб, улар орасида бизнинг ҳам синглимиз, қсшнимиз, танишимиз йсқмикан, деб хавотирландик. Manba (http://muslimaat.uz/content/view/506/112/)

 
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Hadija 06 Oktyabr 2008, 12:32:23
Аима киласиз сшириб?!

А­й аёллар, нима киласиз сшириб, барибир уларга схшагингиз келади-ку! Харир матодан тикилган либослари билаклари-ю, товонлари, ёкаларию юзларигача беркитиб турганини ксриб доимо хавас ила бокасиз-ку.
Жамоат транспорти, ишда ёки ксчада, хуллас, каерда бслса хам сзингизга схшаб кийинмаган мунис аёлларни ксриб колсангиз, уларга сътибор бериб, мен хам имкони бслса шундай кийинардим, деган хаёл стган-ку качондир. балки, бу хаёл Сизга хар куни бир келиб кетар?! Аега буни амалга ошириш имконисти йск скан. Бор-да, бслганда хам кандок. Факатгина фикрларингизни бир оз сзгартириб, нафсингизни жиловласангиз кифос. Кийинми? Билмасангиз билиб ксйинг, мана шу кийин ксринаётганлиги шайтондандир.
Хеч сътибор берганмисиз, очик кийинган аёл билан Аллох амрига жавобан авратларини беркитиб юрган аёлнинг ёнма-ён стирганини! Жуда кизик холат-а! Агар гувох бслган срсангиз биласиз ким гсзалроклигини. Баъзи сркаклар очик кийинган аёлга карайди. Караганда хам ХИА С билан карайди. Авратлари ёпилган, съни мастура аёлга караган сркаклар ичларида рахматлар айтадилар сзини-сзи асраб юргани учун. Йск деб ксринг-чи. Ундай деёлмайсиз хам. Чунки, бу Сизга хам маълум. Сиз аёллар минг уринманг хамки, барибир сркакларнинг аслида нима истаётганларини билолмайсиз. Агар Сиз очик кийиниб сркакларни каратаётган бслсангиз, билингки, улар Сизга факат ва факат ХИА С назари билан, КЎАГИЛХУШЛИК нисти билан караётган бсладилар. Агар Сизга айнан шу нарса керак бслса, мархамат, ксчага чикиб фохишалик билан шугулланинг — барибир улар билан бир хил гунохли ишни килмокдасиз, таъбир жоиз бслса улар билан хамкасбсиз!

Мавриди келганда бир нарсани ссраб олай, нари-бериси билан 1 карич чикадиган мини юбка (уни юбка дейиш хам галати, бошка термин топиш керак, «Welcome» каби), лсмка ёки калта либос кийиб олган «хурлико» негадир жамоат жойида, масалан метрода стириб кетаётганда икки оёгини бир бирига капиштириб, очик тиззаси хамда лсмкаси сабаб очилиб колган жойларини метрода кетаётган йсловчилардан ёпишга уринади. Шуни тушунмайман. Ахир сзингиз шу «кийим»ларни баъзи ерларингиз очилиб туришини билиб туриб, хаммага ксрсатиб юришга рози бслиб кийгансизку, ахир сша «кийим»ларни кийишдан максадингиз хам барчанинг сътиборини тортиш-ку, нима киласиз шундок хам очилиб ётган авратларингизни беркитишга уриниб. Уларни беркитишни метрода смас, уйдан чикаётганда, тсгрироги сша кийимларни сотиб олаётганда сйлаш керак сди. Бу худди овкатнинг тузини атайин шср килиб тайёрлаб, таом тортилганда, вой, ман билмабман, деб гсёки барчанинг устидан кулишга схшайди, бу факат ва факат сз-сзини алдашдир. А­нг кизиги, бутун елка кисмларини ёпа олмайдиган лсмкаларини тепага тортиб кссдилар, худди елка-ю бошларигача етадигандек. Бу бечора срим метрли мато сзи сизнинг елкангизга 2та ип оркали илиниб турибди-ку. Аки 1 карич юбкаларини тиззаларига тортиб ксйишади! Худди 1 карич мато тиззаларни ёпиб, товонгача тушадигандек. Сал ишончлирок ишни килсангизчи-а! Шундок хам барчанинг назари тушавериб, тобора хунуклашиб бораётган елка ва оёк кисмингизни нима киласиз хаммага мактанишга уриниб. Сиз бу кийимларни кисвериб «китайский товар»га схшаб колгансиз. Бизга сса хакикий аёл керак. Тушунгандирсиз-а, нима демокчи бслганимни. Тушунмаган бслсангиз, унда сизни бир оз мактаб юборибман, узр!

Узр-ку, биз сркакларга МАСТУА А-МУАИСА кизлар ёкади. Акканда хам шунчалик ёкадики, уйланиш учун жуфт кидирилаётганда унинг гсзаллигига смас, балки, унинг ХОТИА бсла оладими-йскми, шунисига сътибор киламиз. Шу гапнинг сзи етади баъзи очик кийинаётган аёлларга.

Айтарсиз балки канча очик кийинадиган дугонам срга тегди-ку, деб. Тсгри, бундан кейин хам тегадилар. Ахир гуруч курмаксиз бслмайди-ку. А­ркакларнинг орасида хам турли хиллари бор. Хакикий сркак хакикий аёлни, иболи-хаёли ва мунис аёлни кидиради. Бундай аёлларнинг биринчи белгиси Аллох рухсат берган ишларни килиб, кайтарганидан тийилиб юришларидир. Яна айтарсиз сраниб юрганларнинг кспини ксрганмиз, гунох ишдан боши чикмайдиган, деб. Тсгри, хозир айтдим-ку гуруч курмаксиз бслмайди деб. А смолни никоб килиб, гунох ишлар билан шугулланувчиларга килмишларига сраша жазо белгиланар киёматда. Асосийси Сиз биласиз сранганларга факат гсзал амаллар срашишини. Исломда бир одам факат сзига жавоб бера олади холос. Сиз нега авратларингизни ёпиб юрмаганингиз учун киёматда факат сзингиз учун жавоб берасиз, Сиз айтолмайсиз «Бошкалар хам срамасди-ку» кабилидаги гапингизни. Сизга маълум сди бу иш ФАА З сканлиги. Худди бир арокхср бошка арокхсрга «Арок ичма, бу харом, Аллох харом килган», деса, бошкаси «Ўзинг ичиб юрибсан-ку» дейди. Киёматда сса сша одам ссрок килинаётганда «Аега хамр ичгансан» дейилади. Гунохкор банда «Мен билмаганман», деса, «Хамр харомлигини сенга манави пайтда, манави киши айтган-ку» деган жавоб снграйди. «Ахир унинг сзи хам арок ичарди-ку», деса, унга жавобан «У сзининг гунохларига сзи жавоб беради, сен смас. Сенга хамрнинг харомлиги сша арокхср оркали билдирилган. Сен кизикиб хам ксрмадинг унинг гапи хакми ё ёлгон», дейилади.

Билиб ксйинг, Сиз авратларни очиб юриш мумкин смаслигини биласиз, БИЗ СИЗЛАА АИ ОГОХЛААТИА МОКДАМИЗ, А­ХТИАТ БЎЛИАГ, ДЎЗАХ БИЛАА ХАЗИЛЛАШМААГ...

Айтганча, бу маколани «ундайлар» скимасалар хам керак. Майли, шундай бслса хам биз сркакларнинг бахти учун маколаларимизни мастуралар скишсин ва билиб ксйишсин улар ЖУДА ТЎГА И ИШАИ КИЛМОКДАЛАА ! Сизларга рахмат. Минг бора рахмат! Хеч кснглингизни чсктирманг, Сиз бизларнинг наздимизда снг олий хушхулк, снг гсзал, снг латофатли ва снг лобар аёлсиз! Сизга «сшалар» хавас ила бокишсин.

Агар бу маколани авратларини ёпиб юрмаётган аёлларимиз хам скиган бслсалар уларга хам минг рахмат. Хар холда хакикатни билиб ксйдингиз, ким аслида ким сканлигидан бохабар бслганингиз учун ташаккур! Юкоридаги мактовлар Сизга хам багишланарди, агар сзингизни харомдан тис олсангиз. Уриниб ксринг, балки Сиз хам мактовимизга арзирсиз, балки, биз сркакларнинг орзусидаги аёллардан бирига айланарсиз. Аима киласиз сшириб, барибир уларга хавасингиз келмокда-ку!!!
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Robiya 17 Oktyabr 2008, 15:02:55
ҲАА  БИА ИМИЗ МАСАªУЛМИЗ

Онадек буюк, онадек суюк, онадек муқаддас нарсалар бармоқ билан санарли. Она - Ватан, она-замин, она-қизимиз... Давом сттиришга уринманг, онага тенглашадиган бошқа нарсанинг сзи йсқ. Шулар қаторида сз тилимизни ҳам онага менгзаб, она қадар улуғлаймиз.

Мустақиллик шарофати ила бошқа қадристларимиз сингари жонажон тилимизга ҳам сътибор ксрсатила бошланди. Аммо тилимиз ардоқлана бошлангани билан унинг том маънодаги софлигига сришдик, - деб айта олмаймиз. Узоққа бормай, кундалик мулоқотларга, сз ссзлаш тарзимизга четдан туриб, бир разм солинг. Гуруч орасида курмакдек, ёт ссзлар ҳар қадамда қулоққа чалиниб туради.

Шаҳар транспортида ҳайдовчи ёрдамчиси йсловчиларни чорламоқда:

- Горбольнияа, "Детский мир", мединститут... (Шаҳар касалхонаси, "Болалар дунёси", тиббиёт институти, дейиш хаёлида ҳам йсқ).

- "Горгаз"га шу автобусда бориладими? - ссрайди йсловчилардан бири.

- Йсқ, кругни айланиб, нариги тарафга стасиз. Ўша остановкадан любой маршруткага стирсангиз, олиб бориб қссди, - дейди ҳайдовчи.

Бозор айланасиз. Олиб-сотар аёлнинг харидор чақириб шанғиллаши бозорни тутади:

- Зеленларга кеп қолинг, болгарскийларнинг свежийси бор...

Аарироқда жоноқи олма сотилаётган скан, беихтиёр навбатдагилар орасини ёриб стиб, олмани томоша қилган бсласиз.

- Очиридга туринг, - кимнингдир силтовидан изза тортиб, орқага тисланаркансиз, сткинчилардан бири сизга маслаҳат беради:

- Лрилавкани айланиб, магазин олдига стинг, шу сортидан сотишаспти.

Худди шу "сорт"идан харид қилиб, сумкага жойламоқчи бслсангиз, сотувчи илтифот қилади: "Халтангиз бслмаса, яеллофан мешочкага солиб берайми?"

"Ўзингиз ксриб-билиб, сшитиб, айтиб юрган бундай ажабтовур ҳолатлардан хулоса чиқаринг, чет тилдаги қолдиқ ссзларни истеъмолдан чиқариб ташланг", десак бироз носрин бслади. Аегаки, бундан сн тсққиз йил аввал сзбек тили давлат мақомига сга бслган йилдаёқ "қолган-қутган" чет жумлаларни истеъмолдан чиқариш пайти бслган сди. Унда нега бу ишга сзимиз, ҳар биримиз дадиллик билан киришмаспмиз? Ааҳот бу иш шунчалик қийин, машаққат бслса? Менимча, тилимиз софлигига сришиш учун ҳар биримиз қайғуришимиз керак.  Manba (http://oilavajamiyat.uz/cgi-bin/main.cgi?lan=u&raz=7&pg=1&id=550)
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Robiya 06 Noyabr 2008, 15:26:53
 
Аёллик қисмати: ошхона билан офис сртасида"¦


   Сснгги пайтларда муслима ишлаши мумкинми ёки унинг учун снг схши нарса — уй ва оилами? - деган савол тез-тез бериладиган бслиб қолди. Айтиш керакки, икки юз йилча аввал бундай савол умуман ҳеч кимнинг хаёлига ҳам келмас, ҳатто Европада ҳам аёлнинг фақат уй ва оила учун сратилганлиги табиий ҳол, деб ҳисобланарди. Аки немислар айтганидек: «аёл учун уч нарса бор: фарзандлар, ошхона, черков, қолган нарсаларнинг унга даҳли йсқ».

Бироқ бу Европа сди ва аёлларнинг бундай аҳволи охир-оқибат феминизмни — аёлларнинг ҳуқуқларини ҳимос қилиш ҳаракатини юзага келтирди. Феминисткалар бугунги кунда сз мавқеларини ҳаддан ташқари мустаҳкамлаб олишди, сндиликда аёллар фақат хизмат пиллапоссидан кстарилиш имконистидан маҳрум бслиб қолмаслик учунгина срга тегишни, бола туғишни истамасптилар. Хуллас, Ғарбда юқоридаги савол ксндаланг қсйилган: ё иш, ё уй — учинчи йсл йсқ.

Бироқ, Шарқда аҳвол бошқача. Ўн тсрт аср муқаддам аёлга нафақат ишлаш, балки ишлаб пул топиш ва топган пулини оилани таъминлашга смас, балки сз билганича тасарруф қилиш ҳуқуқи берилди.

Исломда оилани таъминлаш масъулисти фақат сркак кишига юклатилганлиги очиқ-ойдин айтиб қсйилган, ҳатто рафиқаси унинг сзидан кспроқ маош олса ҳам. Аёл кишининг зиммасига сса фарзандларни парваришлаш ва ср топиб келган ризқ билан оила аъзоларини таъминлаш юклатилган. Айни пайтда, Қуръонда ҳам, ҳадиси шарифларда ҳам уй юмушлари оиланинг муайсн бир аъзосига аниқ юклатиб қсйилмаганлиги турли талқинларга сабаб бслиб, бу борада кспдан-ксп фатволар чиқарилган бслиб, бу фатволар кспинча бир-бирига зид келиб қолади.

Ҳар бир мусулмон бу фатволарнинг исталган бирига амал қилишга ҳақли, албатта. Бироқ, унинг турмуш сртоғи бунга тескари келадиган бошқа фатвони танласа-чи? Бундай зиддистли оила узоққа бора олармикин?

Келинг, гапни бир бошдан бошлайлик. Аввало, нима учун аёл киши истаса, ишлаши мумкин, ишлаб топган даромадини сса истаган нарсасига сарфлаши мумкин-да, оилани сса фақат сркак таъминлаши керак?

Бир қарашда, бу ерда сркакларга нисбатан анчагина адолатсизлик қилингандек. Бунинг устига, аёл киши сркак кишидан ксра кспроқ даромад топиши мумкин бслган касблар етарлигина. Бироқ, бу нисбий фикр, нисбий қараш. А­ркак киши асл сратилиш руҳистига ксра боқувчи, таъминотчидир. Айни шу нуқтада аёлнинг сркак билан тенг ҳуқуқли бслиши сркакнинг аёлдан устунлигини йсққа чиқариб қссди. Яна таъкидлаш керакки, сркак киши айни пайтда оиланинг бошлиғи ҳамдир — аёли, фарзандлари унинг мулкидир. Ааҳотки у сз оиласини, сз қсл остидагиларни таъминлашга қодир бсла олмаса?

Шунинг учун ҳам сркак киши ишлаб, пул топиб, срини ва болаларини таъминлаётган аёлга сзининг мулкидек муносабатда бсла олмайди, бундай оилаларда ср кспинча сзининг мавқеини йсқота бориб, уни таъминлаш ҳуқуқи учун курашаётган аёллар сртасида қслдан-қслга стиб юрувчи «соврин»га (совет давридаги «ксчма қизил байроқ» каби) айланиб қолади.

Бундай сркакларнинг ички олами кескин зиддистларга тсла бслади: бундай аҳволга тушиб қолган сркаклар кспинча тажовузкор, баджаҳл, муштумзср бслиб қоладилар (уйда ким хсжайинлигини ксрсатиб қсйиш керак-да!) ёки «гаҳ» деса қслга қснадиган мулойим супургига айланадилар (қорнини тсйдириб, нафсини қондириб туришса бслди, қолгани унга барибир"¦), натижада барча муаммоларни ҳал қилиш юки аёлнинг нозик елкасига тушади.

Ислом бу муаммоларнинг барчасини ҳал қилиб қсйган: оилани таъминлаш айнан сркак кишининг зиммасига юклатилган, вассалом.

Кези келганда айтиб стиш керакки, аёл киши рсзғор тебратиш ташвишини ҳар доим ҳам елкасида кстариб юра олмайди. Аёл маълум муддат фарзанд кутади, сснг чақалоқни смизади, уни парваришлайди. Агар сркак шу пайтда аёлга ҳеч бслмаса моддий жиҳатдан бслса ҳам ёрдам бера олмаса, бундан биринчи навбатда болага жабр бслади. Ҳомиладорлик пайтида оғир меҳнат ҳам, сунъий овқатлантиришга срта стиб олиш ҳам (ахир аёл сна ишга бориши, пул топиши керак-ку!) боланинг соғлиғига зарар келтиради.

Қолаверса, бундай бола тез-тез касалга чалинаверса — аёл сна ишга чиқа олмайди, уй тсла қариндошлару шаҳар поликлиникасининг срми болага қараб қолса ҳам, уйда боласи касал ётган ҳар қандай она тслақонли ишлай олмайди. Она болани сзининг бир қисмидек ҳис қилади, боланинг касали айнан онага оғир зарба бслиб тушади.

А­нди масаланинг иккинчи томонига, аёлнинг уйдан бир қадам чиқиб ишлашини ман қиладиган, аёл фақат уйда стириб, болага қараши, рсзғор юмушлари билан банд бслиши керак, деб ҳисобловчиларнинг фикрини тинглашга стамиз.

Бу фикрни сътироз билдириб бслмайдиган қонун, дес олмаймиз. Бу борада фақатгина аёл сзининг сри ва фарзандларига ғамхсрлик қилиши керак деб ёзиб қсйилган. Албатта, «А­рини рози қилган аёлларгина жаннатга кира оладилар». Айнан шу «срни рози қилиш» деган маъно жуда кенг талқин қилинади.

Қсйиб берсангиз, ср исталган нарсадан — сал тагига олган ошдан тортиб дазмолланмаган пайпоққача - норози бслиши мумкин. Тагига олган ошни-ку аёлнинг камчилиги десак бслар, бироқ кейингиси — аёлни сна нима биландир машғул қилиш истаги смасмикан?
Ҳар қалай, ср ҳар қандай аёл учун ҳаётда Аллоҳ Таолодан кейин иккинчи сринда турадиган зотдир. Бинобарин, срнинг истаги адо стилиши керак, бу истакларнинг қанчалик оқилона сканлигига сса унинг сзи жавоб беради.

Уйдан ташқарида ишлаш истагини билдирган кспчилик аёллар срининг норози бслаётганлигига, болаларнинг қаровсиз қолаётганлигига, уйнинг бесаранжом ётганлигига сътибор бермайдилар. Бундай ҳолатда ср аёлни уйга «стқазиб» қсйиб, ҳамма ишни сз жойига қсймагунича уни уйдан бир қадам ҳам чиқазмасликка мутлақо ҳақлидир. Бундай аёл Аллоҳ таолонинг ҳузурида қаттиқ саволга тутилиши муқаррар. Бундай қилиш срнинг ҳуқуқигина смас, балки унинг бевосита бурчи бслади.

Аммо, баъзан бошқача ҳолатлар ҳам учраб туради: аёлнинг ҳамма иши жой-жойида — сри рози, болаларнинг тарбисси схши, уй саранжом-саришта, лекин барибир сри ишлашга рухсат бермайди! Ана снди бунинг сабабларини срганиб чиқиш керак: балки срингиз сизни снди уйга қарашга улгура олмайди, деб сйлаётгандир, бегона сркаклар билан ксп мулоқотда бслади, деб қизғанаётгандир, балки, мендан ксп маош олади, деб қсрқаётгандир! А­ҳтимол, срингиз сна фарзанд ксришни ҳоҳлар, ҳомиладорлик сса ишлашингизга халал беради"¦
Аима бслганда ҳам, бундай муаммо жанжаллар, даҳанаки жангларда смас, балки оила кенгашида, бамаслаҳат ҳал қилиниши керак. Сабаблар ҳар доим бор, фақат уларни топа билиш лозим.

Агар срингиз умуман ишлашингизга смас, балки фақат уйдан ташқарида ишлашингизга қарши бслса — балки Интернетдан иш топилиб қолар? Излаган топади, дейишади-ку ахир"¦ Бунинг устига, Интернет ёрдамида Исломий илмларни, дунёвий илмларни, чет тилларни срганиш ва сргатиш мумкин, баъзи олий сқув юртларида сса масофадан сқитиш курслари йслга қсйилган.

Уйда стириб ишлаш вариантлари жуда ксп. Ҳатто интернет бслмаса ҳам, китоблар ёки видеодарсликлар ёрдамида ҳам бирор касб-ҳунар срганиш мумкин. Масалан, ҳозир турли пишириқлар пишириш, бичиш-тикиш, тсқиш ва бошқа ксп нарсаларни сргатувчи китоблар, видеоқслланмалар жуда кспайиб бормоқда. Ким билсин, балки шундан бошланиб, бир неча йилдан сснг оилавий ҳалол таомлар кафесини очарсиз?

Бундан ташқари, турмушга чиқмасдан олдин олган маълумотингиз, сгаллаган касбингизни ҳам ҳисобга олиш керак. Масалан, инженер ёки котиба бслиб ишлашингизга ҳар қандай ср ҳам рози бславермайди, албатта. Лекин, айтайлик, иқтисодчи, бухгалтер, юрист бслсангиз, бемалол уйда стириб ишлашингиз мумкин. Балки, срингиз ишлаётган фирмага ишга кириб, срингиз билан бирга ишларсиз. Агар касбингиз адабиёт ёки санъат соҳасида бслса-ку, уйда стириб ишлашга ҳеч қандай муаммо бслмайди (срингиз рози бслса, албатта).

Бироқ, ижтимоий зарурати юқори бслган шундай касблар, мутахассисликлар борки, бу касб сгалари бслган аёлларни уйда ушлаб стириш ҳар доим ҳам тсғри бславермайди. Масалан, ҳамширалар, шифокорлар, муаллималар уйда стириб ишлай олмайдилар. Буни нафақат аёллар, балки сркаклар ҳам тсғри тушунишлари керак.

Бугунги кунда А оссислик мусулмонларнинг аксаристи мусулмон шифокорнинг қабулига кириш, фарзандларини мусулмон мактабига бериш, кексайиб қолган ота-оналарига, касалманд боласига муслима снага ёллашни фақат орзу қила оладилар, холос. Шунинг учун ҳозир аёлларимизга ишлашни тақиқлаш срнига, ҳамфикр мусулмонлар билан бирлашиб, шариат асосида фаолист ксрсатадиган касалхоналар, болалар боғчалари, мактаблар, ижтимоий хизматларни ташкил қилиш мақсадга мувофиқроқ бслур сди.
Албатта, сркак киши сз манфаатларидан келиб чиқиб, аёлига ишлашга рухсат бериш масаласини сзи ҳал қилиш ҳуқуқига сга, бироқ оқил мусулмон ҳар бир ишда нафақат сзини, балки А оссис шароитларида сндигина шаклланиб келаётган умматни ҳам сйлайди, унинг равнақи ҳақида ғамхсрлик қилади.
Бир зум чалғиб, тасаввур қилиб ксрайлик: дунёдаги барча аёллар фақат уйда стирса"¦ Бундай дунёда қизлар маълумот ола олмайди (муаллималар йсқ бслса!), аёлларга тиббий ёрдам ксрсатилмайди (ҳамширалар, шифокор аёллар йсқ), санъатда, адабиётда, журналистикада аёллар мавзуси кстарилмайди (бундай мавзуни фақат аёлгина тсғри ёрита олади)"¦ Жуда ксримсиз дунё бсларди, шундай смасми?
Айтиш керакки, А осулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васалламнинг асри саодатларида, хулафои рошидийн даврларида аёллар Ислом қонунларига қатъий риос қилган ҳолда жамоат ишларида ишлаганлар, ҳеч ким бунга сътироз билдирмаган. Бу табиий ҳол бслган.
Бошқа томондан қарасак, баъзи ажойиб оилалар борки, уларда ср аёлининг ишлашига мутлақо қарши смас, аксинча, аёлнинг ишлаши ёки ижтимоий фойдали меҳнат билан шуғулланишига рози, бироқ, аёлнинг сзи буни истамай, уйда «ксмилиб» стиргиси келади.
Ҳаёт сзи шунақа мураккаб, қизиқ нарса скан.
Шу десангиз, келинни ота-онам топсин, деганлар тсғри қилар скан, деган фикрга ҳам бориб қоласан киши. Чунки бунда қудалар нафақат тсйнинг сарф-харажатларини, балки бслғуси келинпошшанинг тсйдан кейин сқиш-сқимаслигини ҳам, ишлаш-ишламаслигини ҳам олдиндан ҳал қилиб қсйишади. Ҳали тсй бслмай туриб, қиз қандай оилага келин бслиб тушаётганлигини, йигит ҳам қандай хотинга уйланаётганлигини билади — уйни ҳам, ишни ҳам қойил қиладиган «енгил кавалерис»ми ёки уйда «ксмилиб» стирадиган уй бекасигами"¦
Ҳар қалай, бирор масала қизнинг, йигитнинг ёки қудалардан бирининг истагига тсғри келмаса, била туриб сержанжал оила қуришнинг олди олинади.
Бугунги кунимиз шундайки, танишувлар кспинча тасодифий, никоҳлар сса шошилинч ва ҳатто баъзан сширин ҳам бслмоқда: бундай шароитда совуққонлик билан, хотиржам стириб, биз бир-биримизга тсғри келамизми, дунёқарашларимиз муштаракми, муқаддас никоҳимизни умримизнинг охиригача сақлаб юра оламизми, деб схшилаб сйлаб, маслаҳатлашишга имкон бслмайди.
Юлдузимиз юлдузимизга тсғри келиб, қарашларимиз мос келса-ку, Аллоҳнинг раҳмати, бироқ аксинча бслиб чиқса-чи? Аксинча бслиб чиқса — ср норози, аёл бахтсиз, оила бахтсиз, болалар бахтсиз"¦
Ҳадиси шарифларда айтилган, дунёдаги снг баркамол оила, исломий оила шундай бслиши керакми?

А­ҳтимол, айнан шунинг учун Қуръони каримда ҳам, ҳадиси шарифларда ҳам турмуш қурган аёлнинг ишлаш-ишламаслиги ҳақида очиқ-ойдин ксрсатма йсқдир"¦ Зеро, бу масалани ҳар бир оила фақат сзи учун, сз аъзолари даврасида, сз ички шарт-шароитларидан, имконист ва манфаатларидан, шаръий қонун-қоидалардан келиб чиққан ҳолдагина ҳал қилиши лозим.

Фотима Манзур  Manba (http://muslimaat.uz/content/view/646/111/)
 
   
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Robiya 09 Mart 2009, 11:44:02
:bs2:
:as:


Bozor va mozor

   Bozorda hayot qaynaydi"¦mozor esa marhumlar makoni"¦
   Bozorda shosh-shoh, gado-gado. Mozorda esa shohu gado barobar"¦
   Bozorda kunu tun shovqin tinmaydi. Mozor esa sukunat maskani"¦
   Bozor bilan mozor bir-biridan naqadar uzoq"¦
   Lekin"¦
   Aqli raso odam hech qachon bozorni buzmaydi. Aqli raso odam hech qachon mozorni ham buzmaydi"¦
   Aqli raso odam qay yurtga bormasin, bozorni aylanadi. Aqli raso odam qay yurtga bormasin, mozorni ham aylanadi. Bozorga kirib, bu yurtning moddiy boyligini ko’radi. Mozorga kirib, manaviy boyligiga baho beradi"¦
   Bozor bilan Mozor bir-biridan naqadar uzoq. Bozor bilan Mozor bir-biriga naqadar yaqin!
Irfon taqvimi, 2008-2009, 1429/30 (I)


Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Robiya 14 Mart 2009, 13:39:46
:bs2:

 :as:

KELISH VA KETISH

Bir soniya ichida qancha chaqaloq dunyoga kelar ekan? Tug‘ilish — bu quvonch. Qaniydi, olamdagi barcha odamlar qaytadan dunyoga kelsayu beg‘ubor bir go‘dak singari bir-biriga ozor bermasa.

Bayram desa, ko‘pchilikning ko‘ngli yorishadi, yuziga tabassum yuguradi. Ayniqsa, yangi yilning kelishi qancha-qancha dillarni xushnud aylaydi. Ayni paytda umrimizning bir yili ortda qolib, bir yoshga qariymiz ham.

Kimlardir o‘tib ketgan yil kabi yangisi ham omadli, quvonchli kelishini o‘ylab, qalbi yana ham nurga to‘ladi. Biroq... yangi yil hamisha ham quvonchli kechavermas ekan. Bayramni oilamiz davrasida nishonlash uchun uyga bordim. Anchadan beri kelmaganim bois, ko‘p narsa o‘zgarib ketibdi. Kun bo‘yi uyda bo‘ldim, ota-onam, diydorimga to‘ydim, ular esa mening, dildan suhbatlashdik.
  Davomi (http://www.marifat.uz/uzbl/manaviyat/kelish_va_ketish.mgr)
 

Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Robiya 27 Mart 2009, 14:21:24

:bs2:

 :as:

BIR LAHZANI YASHASH HADISI

Aqlli va donishmand kishilar umrni qadrlab, undan unumli foydalanishga harakat qilganlar. Bir faylasuf shunday degan: «Vaqt bizning eng arzon va ayni vaqtda eng qimmatbaho mulkimizdir, chunki vaqt tufayli biz hamma narsaga erishamiz». Darhaqiqat, tanamizga kirib-chiqayotgan har bir nafas bizni abadiy tark etayotgan betakror vaqtimizning ifodasidir.

Abul Faroj: «Odam tabiatan qiziq yaratilgan, boyligini yo‘qotsa xafa bo‘ladiyu, umri zoe ketayotganiga esa parvo qilmaydi», degan. Abu Homid G‘azzoliy yigirma to‘rt soatni yigirma to‘rt xazina, degan. Qachonki, bu xazinadan birining eshigi ochilsa, yo yaxshi, yo yomon amallar ko‘rinadi. Yana birining eshigi ochilsa, na yaxshi va na yomon amallar bo‘lmas ekan. Bunisi hech amal qilmay zoe o‘tkazilgan vaqt bo‘lib, undan egasi qimmatli vaqtini boy berganidan qattiq afsuslanar ekan. Shu bois, yigirma to‘rt xazinani na o‘zi va na boshqalar uchun befoyda amallar evaziga sovurish aqli raso kishining ishi emas.
O‘tgan ulug‘ zotlar umrga loqayd qaramagandan tashqari nafsini tergab, har kunini qanday o‘tkazgani va bundan qanchalik manfaat yetishini tafakkur qilib turishgan.

Shayx Najmiddin Kubro vaqtni qilichga o‘xshatib, shunday degan: "œVaqt keskir bir qilichdir. Agar keskir bo‘lmasaydi, anglab idrok etguning­cha seni kutardi. Holbuki, u keskir bir qilich harakati ila hukmini ado aylar".

She’riyat mulkining sultoni Alisher Navoiy inson umrini bebaho xazinaga qiyoslab, uning qadr-qimmatini to‘g‘ri anglashga alohida e’tibor qaratadi. Ul zot har bir nafas va daqiqani duru gavharlar bilan teng ko‘rib, undan oqilona foydalanish lozimligini uqtiradi. Chuqurroq fikr qilsak, bir lahzalik yashash hadisini bilmagan kishi butun hayoti davomida to‘g‘ri yashay olmaydi. Inson boylikni juda mis­qollab va sabr-toqat bilan qo‘lga kiritadi. Shuningdek, inson sarf qilib turgan vaqt ham shunday qadrli boylik. Biroq u bu "œboylik"Â­ka mehnatu zahmat chekib erishmagani bois, qadriga yetmaydi. Hazrat Navoiy «Hayrat ul-abror» dostonida aynan inson umri va hayotining har bir nafas va lahzasiga ulug‘ bir ne’mat, deya ta’rif-tavsif beradi. Har bir nafasni hayot gulshanidan esib turgan nasim bilan teng ko‘radi. Chunki shu nasim mavjud ekanki, bu dunyoning lazzat va ne’matlaridan bahramand bo‘lib turamiz. Afsuski, hamma ham bunga yetarli darajada ahamiyat beravermaydi. Chunki u umr imorati asta-sekin qulab borayotgani, xarobalik sari yuz tutayotganiga to‘g‘ri nazar tashlamaydi. Shuningdek, umrdan boy berilgan biron daqiqani ham oldinga qaytarib bo‘lmaydi. Navoiy aytganidek:

Umrki, xorijdurur o‘tgan ishi,
Har nekim o‘tti anga yetmas kishi.

Ha, shunday. Qanchalik afsus-nadomat qilmaylik, oh-voh chekmaylik, baribir umrning biron lahzasini ham iziga qaytarishning imkoni yo‘q. Inson yashab turgan kun, soat va lahzalar xususida kengroq mushohada yuritadigan bo‘lsak, bu ulkan imkoniyat qo‘ldan birma-bir boy berilayotganini anglatadi. Hazrat bobomiz buni shunday tavsiflaydi:

Qaysi nafas ayshg‘a topsang mahal,
Angla g‘animatki, erur bebadal.
Har nafasing javhari erur nafis,
Kim sanga ul bir nafas erur anis.

Tiriklikning asos va ustuni — nafas. Nafas havo ma’nosidan tashqari vaqt va hayot degan ma’noni ham anglatadi. Hazrat Navoiy har bir nafasni javhar bilan teng ko‘rib, bu javharni garonmoya (qimmatbaho) deb tashbeh qilgan. Shuning uchun inson buni g‘animat (o‘lja) deb bilishi kerakki, bu o‘ljani qo‘ldan chiqargandan keyin qaytadan tuta olmaydi.

Vaqtni qadrlash va undan samarali foydalanishga Alisher Navoiyning hayoti va ijodiy faoliyati ham yorqin misol bo‘la oladi. Haligacha Navoiy Husayn Boyqaro saroyida katta lavozimning tashvish va muammolaridan bo‘sh vaqt topib, ulkan ijodiy ishlarni amalga oshirgani hayratlanarlidir.

Shuningdek, she’riy asarlardan tashqari tarixiy-ilmiy manbalarni o‘qib-o‘rganish va bundan ijod davomida foydalanish ham oz vaqtni olmasa kerak. Shuningdek, shoir ko‘p vaqtini Qur’oni karim, tafsirlar va hadisi shariflarni mutolaa qilishga sarflashni "œNazm ul-javohir" asarida e’tirof etadi. Bundan olingan saboq shuki, inson umri qanchalik qisqa va o‘lchovli bo‘lmasin, uni to‘g‘ri taqsimlay olgan taqdirdagina juda katta muvaffaqiyatlarga erishishi mumkin.

Bu olamda yashab turgan har bir jonzotning tirikligi bevosita shu nafas bilan bog‘liq:

Kirmagi bir ne’mat erur mug‘tanam,
O‘ylaki, kirmakligi chiqmog‘i ham.
Bo‘ldi aning birla tirik barcha zot,
Ko‘rma ajab gar desam obi hayot.

Mug‘tanam — o‘ljaga olingan narsa. Navoiy aytmoqchiki, barcha jonzot uchun nafasni obi hayot (tiriklik suvi) deb aytsam, bu so‘zimdan ajablanmagin. Chunki nafas olmagan jonzot o‘limga mahkumdir. Ertayu kech nafas olmasdan yashashni tasavvur qilib bo‘lmaydi. Ammo inson uning qadr-qimmatini baholashga kelganda haqqoniy bahoni bermaydi. Shuni afsus bilan ta’kidlash lozimki, ayrim yoshlarning ong-tasavvurida Navoiy mushohadaga undagan har bir «nafas»ni qadr­lash, umrni behuda sarflamaslik va o‘z o‘rnida foydalanish to‘g‘ri shakllanmagan. Ko‘pchilik yoshlar davru davron surib, o‘ynab qolishim kerak, qariganimda hech narsaga yaramay qolaman, deya noto‘g‘ri tushunchada bo‘lishadi. Ayrim ota-onalar ularga hayot va umr­ni qadrlash ruhida to‘g‘ri tarbiya bermaydilar.

Inson har bir daqiqa qadrini to‘g‘ri baholay olsagina yaxshi amallar ko‘payib, yomon amallar kamayib boradi. Navoiy buni shunday ta’rif bilan keltiradi:

Har nafasing holidin ogoh bo‘l,
Balki anga hush ila hamroh bo‘l.

Bir vaqtlar maktabda o‘qib yurganimda adabiyot fanidan saboq bergan ustozimiz atoqli yozuvchi Sadriddin Ayniy hayotidan bir voqeani aytib bergandi. Ustozning so‘ziga qaraganda, Sadriddin Ayniy va’dani qattiq tutadigan va tartibli kishi bo‘lgan ekan. Bir kishini o‘z uyida falon vaqtda kutib o‘tirishga va’dalashibdi. Ertasi va’da bergan kishi o‘sha vaqtdan biroz kechikib boribdi. Yozuvchi eshikni ochib qarasa, o‘zi bilan va’dalashgan kishi. Shunda soatiga qarab, kechirasiz, va’da bergan vaqt­dan kechikdingiz, endi vaqtim yo‘q, degan ekan.

Buni ustoz shunchaki qiziq bir voqea ma’nosida dars vaqtida aytib bergandi. Lekin men bu voqeani unchalik tushunmagandim. O‘quvchilar ham shunchaki kulib qo‘yishgandi. Biroq yoshim ulg‘aygan sari buning nechog‘lik ibratli voqea ekanini anglay boshladim. Hayotda o‘z vaqtingni qanchalik qadrli bilsang, boshqalar uchun ham vaqtni shundan-da qadrliroq bilish kerak, degan hikmatni angladim. Avvalo, va’daga vafo qilish, keyin esa vaqtni qadrlash atoqli adibni shunga majbur qilganiga ancha yillardan keyin aqlim yetdi. Shunisi qiziqki, ma’naviyatimizning ulkan durdonalari va jahonshumul ilmiy kashfiyotlar o‘tmishda ko‘plab yaratilgan. Nega hozir shunday ulug‘ ishlarni amalga oshiradigan insonlar oramizda juda kam? Buning ham bir sababi vaqtni yoshlikdan to‘g‘ri taqsimlay olmaslik bo‘lsa kerak.

Holbuki, aksar vaqtini huda-behuda ishlarga sarf qilib yurgan kishilarni ko‘rganimda hazrat Navoiyning da’vati behuda emasligiga amin bo‘laman. Asosiy vaqtini kompyuter oldida bekorchi o‘yin va filmlarga boy berayotgan yoshlar ko‘p. Umr shiddat bilan kechib borar ekan, lahzalar soatni, soatlar kun va haftani, kun va hafta oylarni, oylar esa yillarni yetaklab, birma-bir bildirmasdan o‘taveradi. Ammo ularni ortga qaytarish yo‘llari to‘sib qo‘yilgan. Har bir inson buni to‘g‘ri anglay olsagina, hayotda adashmaydi va o‘tgan umridan afsuslanmaydi.


Bobomurod ERALI,
tadqiqotchi
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Muzayyana 06 Aprel 2009, 10:52:21
...oqil kishi umrining qolgan qismiga emas, balki toatsiz o'tgan umri uchun yig'lasa edi, bu yig'i uning o'limigacha davom etgan bo'lardi.
Ajabo, inson o'z umrining johillik bilam kechgan qismiga nazar solsa, qolgan qismini qanday kutib olarkin?

Abu Homid G'azzoliyning "Tavba" kitobidan

Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Hadija 07 Aprel 2009, 19:52:49
JANOZA

Hasan-ul Basriy bir janoza namozida qatnashganidan keyin, o’sha qabrning yonida o’tirib shunday dedi: "œbir ish bor-ki, uning oxiri va uning avvalida taqvo qilish kerak. Yana boshqa bir ish bor-ki, uning avvali va uning oxirida qo’rqish qilish kerak. Ular Dunyo va Qabrdir". Ilohim bizga rahim qil, qabrimiz yuvilib, nomimiz unutilib va zikrimiz o’chib ketgan-da, bizni biron eslovchi eslamaydi, bizni biron ziyoratchi ziyorat qilmaydi. Ilohim bizga rahim qil, ahlimiz bizni yuvganlarida, Ilohim bizga rahim qil ular bizni kafanlaganlarida, Ilohim bizga rahim qil ular bizni yelkalarida ko’targanlarida.   
Kasseta tez aylanardi, men imomning duosini ishtiyoq va diqqat e’tibor bilan tinglab o’tirar edim. Bu duoni ikki marta qaytarib eshitdim. Uning aytgan gaplari va qilgan duolari hammasi Haq. Yaqinda bizning ham hayotimiz tugaydi. Keyin yuvilamiz, kafanlanamiz va nihoyat yerning tagiga lahatga qo’yilamiz. Keyin bizning nomimiz ham unitiladi. Lekin, o’sha hush’u bilan aytilgan ovoz meni biroz o’ylantirib qo’ydi va kassetani uchinchi marta qaytarib eshitishga majbur qildi. Opam nihoyatda g’ayratli qiz. U meni namozlarga boshqa ibodatlarga doimo rioya qilishim uchun, o’zidagi bor kuch g’ayrat va imkonyatlar, yaxshi so’z va kassetalar bilan harakat qilar edi. Kunlarning birida u men bilan birga mashinada ketayotganimizda suhbatimiz qizib ketdi va mashinadan tushmoqchi bo’lib turganimizda, o’sha kassetani magnitafonga qo’ydi. Ertasiga chiqib, o’zim sezmagan holda, tabiiy harakat bilan, kassetani yana qo’ydim. Vaholanki men unda nima borligini ham eslolmayman. Lekin, odatdagidek o’zim yaxshi ko’radigan honanda ayolning qo’shig’ini kutardim. Ammo Alloh o’sha imomning kassetasi bo’lishini hohladi, kassetani o’sha kuni ertalab, kechqurun eshitdim va huftondan keyin, qaytarib yana ehsitdim. Opamdan "œsen bergan kasseta qanaqa kasseta"- deb so’radim? 
-"œSenga yoqdimi" dedi
-"œshubhasiz" dedim unga
Odatda men hecham bunday hursand bo’lib javob bermasdim va hursand bo’ldi. Qo’lida kitob bor edi. Uni yoniga qo’yib qayta so’radi.
-Imomning ovozi, qiroati senga yoqdimi?
Men unga — "œHa" dedim. Bu javob uzun suhbatning muqaddimasiga aylanib ketdi. Bunaqa suhbat ko’p takrorlanib turardi. Lekin, bu safar ko’p o’zgarish bo’ldi. Oxirida u menga shunday dedi:
-men senga ilgari o’qigan narsamni aytib beraman. "œHasan Basriy o’z do’stlari bilan hoholashib kulib o’tirgan yigitning yonidan o’tib qoldi, va unga aytdi: -yigit sirot ko’prigidan o’tib bo’lding-mi? "œYo’q" Jannatga borasanmi yoki do’zaxga shuni bilasanmi? -"œYo’q" Unda bu kulgining boisi nima?"
Biz biroz jim bo’lib qoldik. Keyin u menga qarab, shunday dedi: -"œqachongacha bu g’aflat?"
Men o’yladim, "œHa, qachongacha bu g’aflat?"

"œAbdulmalik Qosim" qalamiga mansub.
"œXolislik sari" dasturidan


Bugun, "Xast Imom" masjidi yonidan avtobusda ketayotib, bir mayyitni yashil duxobadan bo'lgan yopinchiqqa o'rab tobutni yelkalariga ko'tarib masjib ichkasirisiga olib kirishayotganini ko'rdim. Butun avtobus, o'zicha bir nimalar bilan band avtobus, yelkada ko'tarilib ketayotgan tobutga qarab o'zlaricha duo qilib hammalari qotib qoldilar... Tavba, haqiqatda Inson Qanchalik o'zining bu dunyodagi so'nggi ahvolini ko'rib eslagani sari, ko'rgani sari bu dunyoning qanchalik o'tkinchi ekanini eslaydi, InshaAlloh...
Bugungi kunim xotiralaridan...
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Hadija 08 Aprel 2009, 18:42:29
 :as:

Abu Dardo shunday rivoyat qilgan ekanlar:
-"œRasululloh  :sw: dedilarkim: agar mening bilganlarimni bilsaydingiz, oz kular, ko’p yig’lar edingiz. Havoyi nafs orzularga berilib yashalgan bu dunyo hayoti, sizlarga tuban ko’rinardi. Alloh yo’lida hayot kechirishni ustun qo’ygan bo’lardingiz." Abu Dardo  :ra: payg’ambarimizdan bu hadisni naql etganlaridan so’ng, yig’ilgan jamoaga qarab shunday hitob qilgan ekanlar:
- "œmening bilganlarimni bilsaydingiz, tog’larga chiqib Allohga yolvorardingiz va shuning barobarida o’z holingizga yig’lardingiz. Butun borlig’ingiz bilan yig’lagan bo’lardingiz! Mol-mulkingizni tashlab, ular hech narsa emasligiga ishonardingiz. Afsuski, uzun amal sizlarning qalbingizdan "œoxirat" tushunchasini sidirib tashlagan.Dunyo hayoti birdan-bir amalingiz bo’lib qolgan! Shu tufayli to’g’rilikdan yuz o’girgansiz! Ba’zilaringiz qilgan ishi oldidagi falokatni o’ylamagani uchun, havoyi istaklarini tark etolmagan hayvonlardan ham yomonroqsiz! Sizlarga nima bo’lgan o’zi?! Bir-biringizni sevmaysiz, bir-biringizni to’g’ri yo’lga solmaysiz?! Ahvol shunday-ki so’zda bir-biringizning diniy birodarisiz, ichingizning yomonligi sizni bir-biringizdan ayirgan, bir-biringizni yiqitasiz! Agar, to’g’ri yo’lda bo’lsaydingiz bir-biringizni sevardingiz! Sizlarga nima bo’lgan o’zi?! Dunyoviy ishlarda bir-biringizga yo’l ko’rsatasiz-u, oxirat masalasida xuddi shu ishni qilmaysizlar! Hech biringiz dunyoviy masalalarda sevgan va yordam bergan kishingizga oxiratga oid hususlarda sira nasihat qilmaysiz! Bu hol sizlarning qalbingizdagi Iymonning sustligi sababli yuz beradi. Agar dunyo hayotini bilganingizdek, oxirat hayotini ham bilsaydingiz, unga ishonsaydingiz, u dunyo uchun ham biror ish qilar, Alloh o’rtaga qo’ygan Iymon va ahloq asoslariga moslashardingiz! Chunsi oxirat hayoti, siz uchun abadiydir! "œ-Yo’q, dunyo hayotiga bo’lgan sevgimiz ajoyibroq" deyolmaysiz! Chunki, dunyo hayotida ham ba’zan kelajakda qo’linga kiritishingiz kerak bo’lgan narsa uchun, qo’lingizdagi bor-yo’q narsalaringizni fido qilasiz! Masalan, bir yil keyin erishishingiz kerak bo’lgan hosil uchun, hozir qo’lingizda tayyor turgan urug’ni sochasiz. Kutgan narsangiz bo’lmay qolish ehtimolini bila turib ham, zahmat-u, mashaqqatlarga ko’milib, naqd narsangizni qo’ldan chiqarasiz. Komil iymon sohiblariga xos, alomatlardan mahrum qanday yomon insonlarsiz?! Yoki ayting, Allohning rasuli hazrati Muhammad s.a.v taqdim etgan haqiqatlardan shubhangiz bormi? Agar shunday bo’lsa bu shubhalaringizni bayon eting! Men esa haqiqatni dalillari bilan ko’rsatay! Qalblaringizni qanoatlantiruvchi nur bilan yoritay! Allohga ont ichib aytaman-ki, sizlar aqli noqis kishilardan emassiz-ki, ma’zur ko’rsam. Chunki, dunyoviy ishlaringizda, to’g’ri va foydali narsalaringizni farqlay olasizlar! Qorningizga yaraydigan narsalarni qo’lga kiritishni yaxshi bilasizlar. Sizlarga nima bo’lgan o’zi?! Oz bir dunyolikni qo’lga kiritsangiz, sevinib sakraysiz. Lekin, ozgina bu dunyolikni yo’qotsangiz, qayg’urasiz. Shundayin qayg’urasiz-ki bu narsa yuzingizdan uqilib turadi. Tilingiz uyalmay shundan gap ochaveradi. Shu arzimas yo’qotishni musibat deb ta’riflaysiz. Bilmaysiz-ki, bu xususda gunohga botasiz. Ko’plaringiz din asoslarining aksarini tark etgansiz. Shunday bo’la turib, yuzlaringizda zarracha o’zgarish, qayg’u alomatlari yo’q. Holbu-ki, zarracha bu dunyolikni yo’qotsangiz. Yuzlaringizda qayg’u alomatlari ko’rinib qoladi. Men hozircha sizlardan Alloh yuz o’girgan deb o’ylamayman. Ba’zingiz ba’zingiz bilan sevinib suhbatlashasiz, har biringiz boshqa biringizni qabul qilganda uni ranjimaslikka tirishasiz, ammo buni faqatgina u ham meni qabul qilgan-da ham hush muomilada bo’lsin deb shunday qilasiz. Qalblaringizda esa, bir-biringizga nisbatan gina-yu adovat va dushmanlik bo’ladi. Butun hayotingiz uzun amaldan iborat.ajalni unutish borasida bir-biringizni ortda qoldirib ketgansiz. Istayman-ki, Alloh meni sizlarning bu hollaringizdan meni qutqarsin. Tinchlik hotirjamlik bersin va meni Allohning rasuliga yetishtirsin. Agar, u zot hayot bo’lsaydilar sizlarning bu hatti harakatingizga chiday olmasdilar. Sizlarda Zako bo’lsa mana sizlarga haqiqatni eshittirdim. Allohning nazdidagi narsalarni izlasangiz. Osonlik bilan topasiz! Men o’z nafsim uchun, sizlar uchun yolg’iz Allohdan tilab qolaman!"

"Xolislik sari" dasturining "Muhammad  :sw: ummati" eshittirishidan.
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Robiya 29 Aprel 2009, 14:25:37
:bsm:

 :as:

Omadingiz bor ekan"¦

"¢   Agar bugun ertalab sog’ — salomat uyg’ongan bo’lsangiz, dunyodagi 330 million insondan baxtliroq ekansiz!
"¢   Agar bu tongni tanda dardsiz kutib olgan bo’lsangiz, ayni damda 1 milliard insondan omadliroq ekansiz!
"¢   Urush tahlikasi va xavf — xatarsiz, hayotingizga tahdidsiz kun kechirayotgan bo’lsangiz, 500 million insondan toleliroq ekansiz!
"¢   Muzlatgich va javonlaringizda oziq — ovqat, egningizda kiyimingiz va tunda uxlash uchun uyingiz bo’lsa, dunyodagi 3 milliard inson sizga havas qiladi!
"¢   Cho’ntagingizda yoki hisob raqamingizda pulingiz bo’lsa, dunyodagi omadi kulgan 1 milliard insondan birisiz!
"¢   Ushbu maqolani o’qiy olyapsizmi, demak, dunyodagi 2 milliard savodsizning biri emassiz!
"¢   ota — onangiz, turmush o’rtog’ingiz va farzandlaringiz yoningizda, oilangiz ahil bo’lsa, Siz dunyodagi juda noyob insonlar qatorida o’z o’rningizga egasiz!

Shunday ekan, nega jimsiz? Shukr qilmaysizmi?!  Irfon taqvimi, 2009, 1430 (II)
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Hadija 29 Aprel 2009, 22:50:32
:bsm:

 :as:

Omadingiz bor ekan"¦

"¢   Agar bugun ertalab sog’ — salomat uyg’ongan bo’lsangiz, dunyodagi 330 million insondan baxtliroq ekansiz!
"¢   Agar bu tongni tanda dardsiz kutib olgan bo’lsangiz, ayni damda 1 milliard insondan omadliroq ekansiz!
"¢   Urush tahlikasi va xavf — xatarsiz, hayotingizga tahdidsiz kun kechirayotgan bo’lsangiz, 500 million insondan toleliroq ekansiz!
"¢   Muzlatgich va javonlaringizda oziq — ovqat, egningizda kiyimingiz va tunda uxlash uchun uyingiz bo’lsa, dunyodagi 3 milliard inson sizga havas qiladi!
"¢   Cho’ntagingizda yoki hisob raqamingizda pulingiz bo’lsa, dunyodagi omadi kulgan 1 milliard insondan birisiz!
"¢   Ushbu maqolani o’qiy olyapsizmi, demak, dunyodagi 2 milliard savodsizning biri emassiz!
"¢   ota — onangiz, turmush o’rtog’ingiz va farzandlaringiz yoningizda, oilangiz ahil bo’lsa, Siz dunyodagi juda noyob insonlar qatorida o’z o’rningizga egasiz!

Shunday ekan, nega jimsiz? Shukr qilmaysizmi?!  Irfon taqvimi, 2009, 1430 (II)


 :ms: Alloh rozi bo'lsin, haqiqatda yonimizda bo'la turib e'tibor bermasdan, noshukurchilikka borayapmiz... Olayotgan nafasimizning o'zi ham, to'rt muchchamizning sog'lig'i u-n ham qanchalar shukur qilsak oz...
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Robiya 20 May 2009, 17:32:13
Хонимлар, сизлар улар олдида кимсиз?

Бисмиллаҳир роҳманир роҳийм

Барча ҳамдлар Аллоҳга хосдир... Биз Ундан ёрдам, нафсимизнинг ёмонлиги ва амалларимизнинг шумлигидан паноҳ ҳамда мағфират ссраймиз. Аллоҳ ҳидост қилган кимсани адаштирувчи, адаштирган окимсани ҳидостловчи йсқдир. Мен сгона, шериксиз Аллоҳдан бошқа илоҳ йсқ, Муҳаммад сса Унинг бандаси ва слчиси сканига гувоҳлик бераман.

«Ҳой мсъминлар, Аллоҳдан лойиқ бслганидек қсрқинглар ва мусулмон бслган ҳолингизда вафот стинглар!» (Оли Имрон: 102).

«А­й инсонлар! Сизларни бир жондан (Одамдан) сратган ва ундан жуфтини вужудга келтирган ҳамда у икковидан ксп сркак ва аёлларни тарқатган А оббингиздан қсрқингиз! Яна ораларингиздаги савол-жавобларда сртага номи солинадиган Аллоҳдан қсрқингиз ва қариндош-уруғларингиз (билан ажралиб кетишдан қсрқингиз)! Албатта Аллоҳ устингизда кузатувчи бслган зотдир» (Аисо: 1).

«А­й мсминлар, Аллоҳдан қсрқинглар, тсғри ссзни ссзланглар! (Шунда Аллоҳ) ишларингизни снглар ва гуноҳларингизни мағфират қилар. Ким Аллоҳга ва Унинг пайғамбарига итоат стса, бас у улуғ бахтга сришибди» (Аҳзоб: 70 — 71).

Сснг ...

Дсстлар, билингларки, гапларнинг тсғрироғи — Аллоҳнинг каломи, йслларнинг схшироғи — Муҳаммад соллаллоҳу алайҳи ва салламнинг йсли, ишларнинг ёмонроғи — снги пайдо бслганлари, ҳар бир снги пайдо бслган нарса — бидъат ва барча бидъат — залолатдир.

Ҳурматли Арш соҳиби бслган Аллоҳдан биз ва сизларни сзининг ҳурматлар диёрида бирга қилишини, Ўз паноҳида сақлашини, биз ва сизларни Ўз пардаси билан тссишини ссрайман.

Мен Аллоҳ таолодан бизни адашмаган ва адаштирмаган тсғри йслдаги ҳидостланганлар қаторида қилишини тилайман.

Синглим, бу кечадаги суҳбат сизга аталган. Чунки, сиз ҳар мавзунинг негизи бслдингиз.

Аёл тузалса жамист тузалади.

Агар аёл киши сз вазифасини бажарса, иншааллоҳ, Ер юзидаги мусулмонларнинг устуворлиги сқинлашади ...

Опа—сингиллар, «Хонимлар, сизлар улар олдида кимсиз?» сарлавҳали суҳбатимизга хуш келибсизлар!

Мавзуга киришишдан илгари бу мавзуга туртки бслган омиллар ҳақида ҳам бир икки оғиз гапирмоқчиман.

Аввало, аёл кишининг срнакка сҳтиёжи.

Сснгра:

— муслима аёлларнинг срнаклар топилмаган бир пайтда срнакка сҳтиёжи;
— ксплаб муслималарнинг пасайиб кетган ҳимматларини кстариш;
— биз сшаётган воқеълик;
— одамларнинг дунёга берилишлари;
— охиратни — Аллоҳ таоло унда мсъмин ва мсъминалар учун дунё ва дунёдаги неъматлардан ксра схшироқ нарсаларни тайёрлаб қсйганини нафсга ва бошқа сркагу аёлларга хотирлатиш;
— висолни хоҳлаган кимсанинг усулларни ушлаши лозим скани. Зеро, йслга тушган одам, Аллоҳнинг изни билан, мақсадига етиб боради.

Ҳой, сиз бебаҳо гавҳар, биз (шонли тарихимизда) сшаб стган сркак ва аёллар ҳаётини срганишга ста муҳтожмиз!
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Robiya 20 May 2009, 17:34:51
Сингилжон, биз улардан намуна олишга ста муҳтожмиз!

Абдуллоҳ ибн Масъуд (разисллоҳу анҳу): «Ўрнак олмоқчи бслган одам, вафот стганлардан срнак олсин! Чунки, тирикларнинг фитланиш хатарлари бор»— деган.
Ҳой бебаҳо гавҳар, биз ҳақиқатан ҳам йсналишимизни тузатишимиз, сша сркак ва аёлларни сзимиз учун намуна олароқ олишимиз керак!

Биз, срнаклар озайган пайтда намунага муҳтожмиз.

Биз, иззатли ва устувор сркак ва аёллар камайган бир замонда, сшалардан иззат ва устуворликни срганишга муҳтожмиз!

Ҳой гавҳар, тушунчалар бутунлай сзгариб кетганини ксрмаспсизми?!

Ҳатто, артист ва артисткалар, хонанда сркак ва қсшиқчи аёллар срнак бсла бошладилар!

У ғофил ва ғофилаларни кузатиш ва улар ҳақидаги нарсаларни сқиш учун ксплаб вақт ва талайгина бойликлар сарфланмоқда!!

Сингилжон, такрор айтаман: «Биз оқимни сзгартириш ва срнак бсладиган шахслар кимлар сканини билишга муҳтожмиз!».
Муқаддимадан сснгра мавзуйимиз, Аллоҳнинг изни билан, қуйидаги кичик мавзуларни сз ичига олади:

    — иззат ва устуворлик намунаси
    — муҳаббат ва унинг маъноси
    — Аллоҳ ва А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламга бслган муҳаббат намунаси
    — қаҳрамонлар ижодкори
    — мсъмина ва ҳаё
    — хотима.

Ҳой гавҳар, сиз қавмига: «Ҳа, мен Унинг динидаман!» деган аёл ва унинг қиссасини сшитганмисиз?! У — Ғузайс Жобир ибн Ҳаким қизи (разисллоҳу анҳо) бслиб, Қурайшнинг Омир уруғидан, Ислом динини турмуш сртоғи билан илк қабул қилганлардан биридир.Унинг сзи ҳаётини шундай ҳикос қилади:

«Кунларнинг бирида сримнинг қариндошлари келиб менга: Шосд сен Муҳаммаднинг динида бслсанг керак?! Шосд сен Муҳаммаднинг динида бслсанг керак?!— деб қолдилар. Мен: Ҳа, Аллоҳга қасамки, мен Унинг динидаман!— дес жавоб бердим».Сиз бу аёлдаги иззат чақмоғи ҳақида фикр юритинг! «Мен: Ҳа, Аллоҳга қасамки, мен Унинг динидаман!— дес жавоб бердим.
Улар: Аллоҳга қасамки, бизни сени қаттиқ қийноққа соламиз,— дедилар.
Мени снг асов тусларига миндириб олиб кетдилар ...
Менга асал билан нон едириб, сув бермадилар ...
Кун срмига келиб, қуёш жазирамаси ҳамма ёқни қоплагач мени тусдан туширдилар. Ўзларига чодир тикиб, мени қуёшда тик турган ҳолимда ташлаб қсйдилар. Уч кун шу алфозда қолдим.
Охири, ҳеч нарсани сшитмай, ксрмай қолдим ва ҳушимни йсқотдим ...

Менга учинчи куни: Муҳаммаднинг динидан ва қилаётган ибодатларингдан воз кеч!— дедилар. Ичимда: Шосд булар менинг ксриш ва сшитиш қобилистларимни йсқотиб, беҳуш бслгунимча ксрсатган сабримни ксриб, инсофга келган бслсалар. Шосд улар сзларининг залолат ва бу қилмишларидан қайтиб Аллоҳнинг динига — мен ҳаловатини тотган динга қайтсалар,— дедим».

Ҳа, бебаҳо гавҳар, бу саҳобис сзини қийноқлардан қутқариб қолиш учун етарли бслган дунё — молу мулкка сга бслмасада, қувончи қалбларга аралашиб, Ғайблар Билимдони бслган Аллоҳ муҳаббати билан тслиб—тошган ИЙМОАга сга сди!!

Ҳа, бу саҳобисни ҳаракатлантирган куч — ИЙМОА сди!!

Ғузайс (разисллоҳу анҳо) ссзида давом стди:
«Мен улар айтаётган гапларни ссзма-ссз сшита олмас сдим. Мен Аллоҳнинг битта сканида устивор сканимга ишора слароқ бармоғим билан осмонни ксрсатар сдим: У − биттадир!!

Мени снг оғир қийноқларга солдилар. Шундай бслсада, Аллоҳ таоло менга шу балолардан кейин Ўз лутфини насиб стди..

Ахир Аллоҳ таоло қуйидаги остларни айтмаганмиди:

«Ал­батта Биз, то сизларнинг орангиздаги (Бизнинг йслимизда молу жонлари билан) жиҳод қилгувчи ва (схши-ёмон кунларда) сабр қилгувчи зотларни билгунимизча ҳамда сизларнинг ҳоли-хабарларингизни текшириб — юзага чиқаргунимизча, сизларни имтиҳон қиламиз» (Муҳаммад: 31);

«(А­й мсминлар), ёки Аллоҳ сизларнинг ичингиздан ким ҳақ йслда курашган-у, ким сабр-тоқат қилганини мутлақо билмай туриб жаннатга кирамиз, деб сйладингизми?!» (Оли Имрон: 142).

Мен шу аҳволда турганимда ксксимга теккан пақирнинг совуқлигини ҳис стдим. Уни олиб бир қултум сув ичдим. Кейин у пақирни тортиб олинди. У кунлари ксзим кср бслишига қарамай, пақир ортидан қараб қолдим. У осмон билан ер сртасида муаллақ турар сди. Қслимни узатдим, бироқ етмади ...

Кейин менга иккинчи марта пақирни узатилди. Яна бир қултум сув ичдим ...
Кейин менга учинчи марта пақирни узатилди. Яна бир қултум сув ичдим ва чанқоғим босилди. Ортган сувни бошим, юзим ва кийимларим устидан қуйдим ...

А­римнинг қариндошлари чиқиб менинг ҳолатимни ксрдилар ва: Ҳой Аллоҳнинг душмани, сенга сувни ким берди?— дедилар.

Мен иззат ва сабот билан: Аллоҳнинг душмани — мендан бошқасидир!! Аллоҳнинг душмани — Аллоҳнинг динига мухолиф бслган ва Унинг амрларига осий бслгандир!! Сизлар срганмоқчи бслган нарса — Аллоҳнинг менга берган ризқидир!! У Аллоҳки: «Аки музтар-ночор одам дуо-илтижо қилган вақтида (дуосини) ижобат қиладиган» (Аамл: 62) ва: «Бандаларим Сиздан (сй Муҳаммад соллаллоҳу алайҳи ва саллам) Мен ҳақимда ссрасалар. Мен уларга сқинман» (Бақара: 186) деган Зотдир.
Мен сқинман ...
А­шитиб, ижобат қиламан ...
Узоқдагига ҳам, сқиндагига ҳам, дсстга ҳам, душманга ҳам ризқларини бераман ...
Мен сқинман ...
Музтарга ёрдам бераман, очни тсйдираман, чанқаганга сув бераман, сҳсонларимни узлуксиз давом сттираман ...
Мен сқинман ...
Атоларимиз берилажак, сзгуликларим сртаю кеч кезажак ...
Дарвозам ҳар доим очиқ ...
Мен — Ҳалим, Карим (жсмард) ва Кечиргувчиман ...
Мен сқинман ...
Мени денгизда ғарқ бслаётган ҳам, саҳроларда адашган ҳам, деворлар ортида қамалган ҳам, ғорда қолиб кетган бандам ҳам чорлайди ...
Мен сқинман ...
Кушойишим бир лаҳзададир ...
Ардамларим бир ондадир ...
Енгилаётган Мени чорласа Ғолибга айланади ...
Субҳонаҳу ва таоло!!
У (гуноҳларни) ксрса сширади ...
Билса кечиради ...
Унга сиғинилса миннатдор бслади!!!Унга озор берилса сабр қилади ...
Ундан сзга илоҳ йсқ!
Субҳонаҳу ва таоло!! ...
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Robiya 20 May 2009, 17:36:03
Мен: Сизлар срганмоқчи бслган нарса Аллоҳ азза ва жалла томонидан келди. У: «музтар-ночор одам дуо-илтижо қилган вақтида (дуосини) ижобат қиладиган» (Аамл: 62) Аллоҳнинг менга берган ризқидир,— дедим. Улар тсғри гапирганимни билиш учун дарҳол сув билан тслдирилган осиғлиқ меш ва бошқа идишларига бориб қарадилар. Чунки меш ва идишлар олдида аниқ хабар бор сди!!

Мешларнинг сувга тсла ва оғзи ечилмаганини ксрдилар ва менинг олдимга қайтиб келиб: Сенинг А оббинг бизнинг ҳам А оббимиз сканига, бундай ер ва бундай ҳолатда биз берган қийноқлардан кейин ҳам сенга ризқ берган Зот бу буюк динни машруълаштирган сканига гувоҳлик берамиз!— дедилар.

У — ҳақиқий илоҳдир!!

Сснгра, улар ҳам Ислом динини қабул қилдилар ва ҳаммалари бирга А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламнинг олдига ҳижрат стдилар ...

Бу хотиннинг саботи, иззати ва қийинчиликлар олдидаги матонати туфайли одамлар Ислом динин қабул қилдилар ...

Одамлар Ислом динин қабул қилдилар ... Чунки уларга ҳақиқат аён бслди ...
Бу — мсъминаларни қсзғалмас тоғдек қилган иймон ва устуворлик дарсидир.
Аа таҳдид ва на қийноқлар уларни таъвиз беришга ундай олди ...

Балки улар душманларнинг талабидан бош тортдилар, матонат ва устуворлик билан турдилар ...

Билол ибн А абоҳ (разисллоҳу анҳу) снг оғир қийноқларни бошидан кечирган ва унга: Сен бу қийноқларга қандай бардош бердинг!,— деб савол берилганида: Менга қийноқ аламларига иймон ҳаловати қориштириб берилган ва иймон ҳаловати ғолиб келганди,— деб жавоб берган сди ...

Менга уларнинг ссзларин такрорла ҳар дам,
Жилоласин моғор босган қалбларни бирам!


«Саҳиҳ»да Анас разисллоҳу анҳудан А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламнинг ушбу ҳадиси нақл қилинган: «Уч нарса борки, улар кимда бслса иймон ҳаловатини тотибди — бошқа ривостда: иймон завқини тотибди:

— Аллоҳ ва А асули унга бошқалардан ксра севимлироқ бслса;
— одамни Аллоҳ учунгина севса;
— Аллоҳ таоло қутқарганидан сснгра куфрга қайтишни оловга отилишни ётирмагандек ёқтирмаса» ...
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Robiya 20 May 2009, 17:36:58
Сингилчам!

Иймон — орзу-умид ва безаниш билан смас, қалбга срнашиши, уни тил талаффуз қилиши ва амал тасдиқлаши билан бслади ...

Иймон — тоат-ибодат билан кучасди, гуноҳ-маъсист билан камасди ...

Ҳой, бебаҳо гавҳар!

Илоҳ — бандалар муҳаббат ва ҳокисорлик, хавф ва умид, улуғлаш ва итоат билан сиғиниладиган ЗОТдир. Яъни У, қалблар сусдиган ва олдида ҳокисор бсладиган тангридир.

Ақллар Аллоҳнинг муҳаббатини одамлар муҳаббати, нафс, мол, оила, фарзанд ва бошқа барча нарсалардан устун қсйишга қатъий ҳукм қилади. Бу устунликка ундамаган ақлларга сътибор берилмайди!!

Зеро ақл, фитрат ва дунёқарашнинг барчаси Аллоҳ субҳонаҳу ва таолонинг муҳаббати, балки муҳаббатдаги тавҳидига чақиради ...

Ксп айтиб стилганидек, пайғамбарлар ҳам фитрат ва ақллардаги бу нарсани устувор қилиш учун келганлар.

А абб таоло ҳузуридан юборилган у пайғомлар,
Ақлу фитрат хилқатига хсп срашган смасму?
Кимнинг ақли бунга қилолмаса итоат
Соғ ақллар бунга доим даъват стган смасму?
Жамолларнинг гсзали ёлғиз Аллоҳга лойиқ,
Аллоҳимиз Китобида баён стган смасму?
Бунга мункир бслган кимса, ақлингни йсқотдингми?
Муваҳҳидман десангда, ҳолинг битган смасму?
Суй Аллоҳ таолони пинҳонаю ошкорада,
Уни севмас одамларнинг ақли кетган смасму?
Уни суймак фитратингда сралмишдир,
Касбинг-ла топай десанг, оёқ тойган смасму?
Аллоҳни рози қил қашшоқлигу боёнликда,
Душманнинг макрини У кетказган смасму?

Аллоҳнинг чсриси!

Онажоним!

Сингилчам!

Садоқатли ва севимли саҳобислар ҳақидаги ҳикостларга қулоқ беринг ва: «Биз улар олдида киммиз?!»— дес сзингизга савол бериб ксринг!

Имом Бухорий ва Имом Муслимларнинг «Саҳиҳ»ларида Оиша разисллоҳу анҳодан ушбу ривост бор: «А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам Хадичага жаннатда қайғу ва шовқини бслмаган марвариддан қурилган уйни башорат қилдилар» (Имом Бухорий: 3533, 3536, 5545)...

Абу Ҳурайра разисллоҳу анҳу айтди: А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам айтдилар: «Ҳузуримга Жибрил келди ва: А А асулуллоҳ, Мана бу Хадича сизга идишда овқат ва ичадиган нарсалар олиб келаспти. Агар келса унга А оббиси ва Менинг номимдан салом айтинг!,— деди» (Имом Бухорий: 3533, 3536, 5545) ...
Аллоҳу акбар!!
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Robiya 20 May 2009, 17:38:46
А оббиси Хадичага салом айтибди!! ...

А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламга Муззаммил сурасида таҳажжуд намози сқишга буюриб остлар нозил қилганида, ота-онам фидо бслсин А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам билан бирга Хадича (разисллоҳу анҳо) ҳам таҳажжуд намози учун турар сди.

Саҳобалар ҳам сн икки ой муттасил таҳажжуд намози сқидилар...
Аамоздаги қиёмнинг узунлигидан оёқлари шишиб кетди ...

Аллоҳ таоло уларнинг садоқатини ксргач, енгиллик нозил қилди:

«(А­й Муҳаммад соллаллоҳу алайҳи ва саллам), албатта А оббингиз сиз ва сиз билан бирга бслган кишилардан иборат тоифа (съни саҳобаларингиз гоҳо) кечанинг учдан иккисидан озроғида, (гоҳо) унинг срмида ва (гоҳо) учдан бирида (бедор бслиб, намозда) туришларингизни билади. Кеча ва кундуз (соатлари)ни Аллоҳ белгилар. У зот (фасллар сзгариши билан кечалар ҳам узун-қисқа бслиб туриши сабабли сизлар у кечаларда бедор бслишларингиз лозим бслган соатларнинг) саноғига ета олмасликларингизни билиб, сизларга қайта енгиллик берди.—А­нди (кечалари намозларингизда) Қуръондан мусссар бслган миқдорда сқийверинглар» (Муззаммил: 20).

Ахир А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам Хадича (разисллоҳу анҳо) ҳақида: «У менга одамлар менга кофир бслган кунари иймон келтирган, одамлар қувган куни менга паноҳ берган, одамлар рад стган куни мени тасдиқлаган, молларини одамлар молларини менга беришни ҳаром қилганларида берган сди»— демаганмиди?!
А оббисининг унга салом айтиши беҳудага смас сди ...
Оиша разисллоҳу анҳога ҳам бир нигоҳ ташланг ..
У — покдомонлиги етти қават Осмон устидан тасдиқланган Сиддиқа Сиддиқ қизидир ...
Қосим (раҳимаҳуллоҳ) айтади: «Оиша (разисллоҳу анҳо) доим рсзадор юрар сди»— деди.

Яна шундай деди: «Ҳар куни срталаб Оиша разисллоҳу анҳонинг олдига борар ва унга салом берар сдим. Кунларнинг бирида борсам тик туриб тасбиҳ айтар ва: «Мана, Аллоҳ бизларга марҳамат ксргузди ва бизларни самумдан (съни баданларни илма-тешик қилиб юборадиган жаҳаннамий шамолдан) сақлади. 28. Дарҳақиқат бизлар илгари (ҳаёти-дунёда) У зотга дуо-илтижо қилар сдик» (Тур: 27, 28) остини сқир сди.
У дуо қилар, йиғлар ва сна сша остни такрорлар сди.

Мен кута бошладим. Кута-кута зерикдим. Бозорга сҳтиёжларимни олиш учун кетдим. Қайтиб келсам Оиша разисллоҳу анҳо ҳануз жойидан жилмаган, намоз сқир, йиғлар ва ҳалиги остни такрорларди: «Мана, Аллоҳ бизларга марҳамат ксргузди ва бизларни самумдан (съни баданларни илма-тешик қилиб юборадиган дсзахий шамолдан) сақлади. 28. Дарҳақиқат бизлар илгари (ҳаёти-дунёда) У зотга дуо-илтижо қилар сдик» (Тур: 27, 28)».

Аллоҳ сизни сз паноҳида асрасин, бу ривост ҳақида сйлаб ксринг.

Оиша (разисллоҳу анҳо) кундузи бу бслса, атрофни қоронғулик қоплаган пайтидаги ҳоли нима скан?!

Модомики А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам обидларнинг саййиди сканлар, А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламнинг тунлари, тундаги ибодатлари ва витрини жуда схши билган Оишаи Сиддиқа (разисллоҳу анҳо) таҳажжуд сқиган аёлларнинг саййидаси сдилар!!

«Бас, ибодат-итоатли ва срлари йсқлигида Аллоҳнинг ҳифзу ҳимости билан (срларининг мол-мулкларини ва сз иффатларини) сақловчи хотинлар — схши хотинлардир» (Аисо: 34).

Форуқ — Умар ибн Хаттоб (разисллоҳу анҳу)нинг қизи Ҳафса (разисллоҳу анҳо)-чи?!
А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам айтдилар: «Жибрил (Менга): Ҳафсани қайта никоҳингизга олинг! Чунки у ксп рсза тутадиган ва ксп қиёмда турадиган (аёл)дир»— деди» (Ҳоким: 4/15, Табароний: 18/934).

Аофеъ (разисллоҳу анҳу): «Ҳафса (разисллоҳу анҳо) вафот стгунича рсза тутишни қсймади»— деди.
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Robiya 20 May 2009, 17:40:46
Сингилчам!

Умрнинг у бурчагида лаҳад турганини билган одам, ҳаётини бешикни пардозлаш билангина стказмайди!!

Шу ерда бир савол бермоқчиман: Чимилдиққа кирилган илк кечада нима қиласиз?Гапларимга схшилаб қулоқ солинг ва: «Дарҳақиқат, уларнинг қиссаларида ақл сгалари учун ибрат бордир» (Юсуф: 111), денг.

Муоза Адавийс (раҳимаҳаллоҳ) Сила ибн Ушайм (раҳимаҳуллоҳ)га узатилаётганида, жисни Силани ҳаммомга олиб борди. Кейин атирлар уфуриб турган уйдаги келин олдига киритди. У тонг отгунича намоз сқиб чиқди. Муоза сса унга иқтидо қилган сди. А­рталаб жисни унга бу қилган иши сабабли дашном берди. Сила (раҳимаҳуллоҳ) сса бундай деди: «Аввал мени киргизган жойинг (ҳаммом) менга жаҳаннамни сслатди. Кейин киргизган жойинг (чимилдиқ) сса жаннатни сслатди. Мен жаннат ҳақида тонггача сйлаб чиқдим!!».
Барака топсинлар!!
Уларнинг ҳимматлари нақадар буюкмиш!
Уларнинг бу ишларини қайси ссзлар билан ифодалаш мумкин!!
Аёл киши «чимилдиқ» кечасини ибодат билан стказишга сабабчи бслибди ...
Бизга замондош аёлларга нима бслди?!!
Йсқ, замондошимиз бслган сркакларга нима бслди?!!
Ксзларимга чодирлари сша чодиру,
Аёллари бошқа аёлларга схшайди ...

Муоза (разисллоҳу анҳо) тонг отса: «Бу — мен сладиган кун», кеч кирса: «Бу — мен сладиган кеча»— дер ва тонггача ухламас сди.

Унинг турмуш сртоғи ва сғлининг Ислом ғазотларидан бирида иштирок стиб, ҳалок бслганининг хабари етиб келди. Бу жуда оғир мусибат бслиб ксринсада, мсъминалар учун оғир смасдир ...

Келинг, Собит Баноний (раҳимаҳуллоҳ)нинг ушбу ривостини сқийлик:
«Муозанинг олдига ҳамдардлик билдириб, аёллар кириб келдилар. Уларни дарвозаси олдида кутиб олган Муоза: Агар мени табриклаш учун келган бслсангизлар, хуш келибсизлар! Агар бошқа нарса учун келган бслсангизлар, келган жойларингизга қайтаверинглар!,— деди».

Аллоҳу акбар!
Муоза барака топсин!
Бу тақводор аёл хотин-қизларнинг қайси тоифасидан скан-а?!
Унинг ишларига ҳайратланманг!
Чунки у — мсъминалар онаси Оиша разисллоҳу анҳонинг сқувчисидир!!
Ҳой Жарир, ундайларни чақиргин
Майдонга бел боғлаб чиқа олишса!

Ҳасан (раҳимаҳуллоҳ) айтди: «Муозанинг турмуш сртоғи вафот стгач, кечалари мижжа қоқмай чикарди. У сутдош синглисига: Қизалоғим, менинг лаззатли маишат ёки мулойим шаббодаси учун бу дунёда қолишга муҳаббатим йсқ. Аллоҳга қасамки, мен А оббимга (шаръий) василалар билан сқинлашиб, боқийликни хоҳлайман! Шосд А оббим мени Абу Саҳбоъ ва фарзанди билан бирга қилар,— деди».

Машҳур обида аёллардан бири бслган Уфайра (раҳимаҳуллоҳ) ривост қилади: «Муоза (раҳимаҳаллоҳ) слими олдидан йиғлади ва кулиб юборди. Ундан: Аега йиғладингиз ва нега кулдингиз?,— деб ссралганида: Сиз ксрган йиғи — рсза, намоз ва зикрдан айрилиб қолаётганим учун сди!! Табассумим ва кулгум сса, сгнига сшил ипак сарупони кийиб олган Абу Саҳбони ҳаётимда схшашини ксрмаганим бир гуруҳ ичида, ҳовлининг сртасида ксрдим. Мен унга қараб, у сса менга қараб кулди. Менимча, сизлар билан бирга бошқа фарз намозини сқий олмайман шекилли,— деди. (Ҳақиқатан ҳам) у, келгуси намознинг вақти кирмай туриб вафот стди».

Субҳоналлоҳ!
У йиғлабди. Лекин, нима учун? ...
Аамоз, рсза ва зикрдан айрилаётгани учун!!
Ҳой, бебаҳо гавҳар!
Сиз нима учун йиғласпсиз?
Сиз нима учун қайғураспсиз?!
Бу бебаҳо жолалар нега тскиласпти?!
Уларни кимлар учун тскаспсиз?!
Ўлсалар ҳам доимо сшамоқдалар,
Яшаган кунларин айлашиб байрам,
Байрам сша байрам, вақт сша вақт,
Биз—чи, тирик шаклида сликмиз ҳар дам!

Сингилчам, иймоннинг илк аломати — Аллоҳ таоло ва А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламни суюшдир.

Бу муҳаббатни иддао қилган одамлар кспайганида, бу иддаонинг тсғрилигини исботлаб бериш учун ҳужжат талаб қилинди. Аллоҳ таоло айтди: «Айтинг (сй Муҳаммад соллаллоҳу алайҳи ва саллам): «Агар Аллоҳни севсангиз, менга сргашинглар. Шунда Аллоҳ сизларни севади ва гуноҳларингизни мағфират қилади» (Оли Имрон: 31).
Аатижада, кспчиликнинг иддаоси пуч чиқди ...

А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламга амаллари, ссзлари ва аҳлоқида издош бсла олганларгина устувор қола олдилар ...

Барака топинг, «Ла илаҳа иллоҳ» (Аллоҳдан бошқа илоҳ йсқдир) деб гувоҳлик беришнинг тақозоси ва шартларидан бири бслган бу муҳаббат ҳақида салафлар нима деганига бир қулоқ беринг!
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Robiya 20 May 2009, 17:51:35
Абдуллоҳ Қураший (раҳимаҳуллоҳ): «Муҳаббат — борлиғингни суйган Зотга беришинг ва ундан бирон нарсани сзингга олиб қолмаслигингдир»— деди.
Унинг ссзларининг маъноси: хоҳишингиз, азмингиз, ишларингиз, нафсингиз, сарватингиз ва вақтингизни суйган зотингизга беришингиз, унинг розилиги ва суйган нарсалари йслида вақф стишингиз, ундан, У зот берган нарсадан бошқа бирон нарсани сзингиз учун олиб қолмаслигингиздир. Ундан, унинг учунгина оласиз.
Баъзилар: «Муҳаббат — жсшиб турган қалб билан мудом мойил бслишдир»,— дедилар.
Баъзилар: «Муҳаббат — сгалик қилган барча нарса устидан маҳбубни афзал ксришдир»,— дедилар.
Бу бобда айтилган ссзларнинг снг чиройлиси Абу Бакр Каттоний (раҳимаҳуллоҳ) қилган ривостдир. У айтди: «Аллоҳ азиз қилсин, Маккада ҳаж мавсумида муҳаббат ҳақида масъала бслиб қолди. Катта устозлар — шайхлар муҳаббат ҳақида гапирдилар. Жунайд (раҳимаҳуллоҳ) улар ичида снг кичиги сди. Шайхлар унга ҳам: Ҳой ироқлик, қани, сен ҳам бирон нарса де?,— деб қолишди. У бошини қимирлатди. Ксзларидан ёшлар оқа бошлади ва айтди: Ошиқ:

— Ўзидан кетган ...
— А оббисининг зикридан айрилмаган ...
— А оббисининг ҳақларини адо стган ...
— А оббисига қалби билан боққан ...
— гапирса — Аллоҳ билан ва Аллоҳдан гапирган ...
— ҳаракат қилса — Аллоҳнинг амри билан ҳаракат қилган ...
— сокин бслса — Аллоҳ билан сокин бслган одамдир.

У — Аллоҳнинг ёрдами билан, Аллоҳ учун ва Аллоҳ билан бирга бслади ...
Устозлар ҳам йиғлаб юбордилар ва: Бундан ортиқча бслмайди?,— дедилар».
Садоқатли ошиқ гапирса — Аллоҳ учун гапиради ...
Сукут қилса — Аллоҳ учун сукут қилади ...
Берса — Аллоҳ учун беради ...
Манъ қилса — Аллоҳ учун манъ қилади ...
«У — Аллоҳнинг ёрдами билан, Аллоҳ учун ва Аллоҳ билан бирга бслади ...
Устозлар ҳам йиғлаб юбордилар ва: Бундан ортиқча бслмайди?,— дедилар».
Ибн Қоййим (раҳимаҳуллоҳ) Аллоҳ таолонинг муҳаббатига олиб борадиган снта нарсани санаб стди:
«Биринчи: Қуръонни тафаккур, маъно ва маънодаги мақсадларни тушуниш билан сқиш;
Иккинчи: Аллоҳ таолога фарзлардан ташқари нафл ибодатлар билан ҳам сқин бслиш;
Учинчи: Қалб ва тил билан мудом зикрда бслиш;
Тсртинчи: Аллоҳ суйган нарсаларни сзи суйган нарсалардан афзал ксриш;
Бешинчи: Қалбнинг Аллоҳ таолонинг исм ва сифатларини ҳис стиши;
Олтинчи: Аллоҳ таоло берган ботиний ва зоҳирий неъмат ва атоларини мушоҳада стиш;
Еттинчи: Қалбнинг бутунлай Аллоҳ таоло ҳузурида ҳокисор бслиши. Бу — санаб стилганларнинг снг ажойибидир.
Саккизинчи: Аллоҳ таолонинг қуйи осмонга тушган пайтларида У билан муножот қилиш, Қуръонни сқиш ва қалб билан танҳо қолиш ҳамда Аллоҳ даргоҳида бандалик одоби билан туриш;
Тсққизиничи: садоқатли ошиқлар билан суҳбатдош бслиш, уларнинг суҳбатларидан худди ширин меваларни танлаб олинганидек, ҳикмат дурдоналарини шодалаш;
Ўнинчи: қалб билан Аллоҳ сртасига тсғаноқ бсладиган барча нарсалардан қочиш»....
Мен у обидалар ҳаётидан сна мисоллар келтираман ...
Сиз: «Биз улар олдида киммиз?» дес такрорлаб, сзингизни ссроқланг ...
Ҳой, бебаҳо гавҳар бслган она ва сингил!
Бугун фарзандларимизни қандай тарбис қиласпмиз?!
Улар учун қандай орзулар қилмоқдамиз?!   Давоми (http://muslimaat.uz/content/view/800/115/)
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Muzayyana 25 May 2009, 12:54:44
Assalamu alaykum.
O'tgan Jum'a kuni edi...Yozma ishni yozayotib, biroz qo'llarim toliqdi...
Derazadan tashqariga qaradim. Institut yonida, yani yaqinroqda masjid bor.
Jum'a namozi o'qib bo'lingach, to'da-to'da oq do'ppi kiygan, yuzlari nurli, qo'llarida joynamoz ko'targan, ko'pchiligi oq kiyimlar kiygan hamshaharlar ko'chani to'ldirib namozdan qaytishadi. Hozir ham ayni shu hodisaga guvoh bo'lib turibman...ular namozni o'qib yuzlarida tabassum bilan bir-birlari bilan suhbatlashib namozdan qaytishayapti. Shu payt ko'zim yo'lni narigi tomonida skameykada sigareta tutatib o'tirgan 3-4 yigitga tushdi...ular bugun Juma ekanidan bexabar, Allohning amrlariga beparvodek huddi...
Qiziq...

Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Shokir63 25 May 2009, 13:07:57
Assalamu alaykum.
O'tgan Jum'a kuni edi...Yozma ishni yozayotib, biroz qo'llarim toliqdi...
Derazadan tashqariga qaradim. Institut yonida, yani yaqinroqda masjid bor.
Jum'a namozi o'qib bo'lingach, to'da-to'da oq do'ppi kiygan, yuzlari nurli, qo'llarida joynamoz ko'targan, ko'pchiligi oq kiyimlar kiygan hamshaharlar ko'chani to'ldirib namozdan qaytishadi. Hozir ham ayni shu hodisaga guvoh bo'lib turibman...ular namozni o'qib yuzlarida tabassum bilan bir-birlari bilan suhbatlashib namozdan qaytishayapti. Shu payt ko'zim yo'lni narigi tomonida skameykada sigareta tutatib o'tirgan 3-4 yigitga tushdi...ular bugun Juma ekanidan bexabar, Allohning amrlariga beparvodek huddi...
Qiziq...



Aloh ularni isloh etsin
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Muzayyana 25 May 2009, 13:33:20
Aytganingiz kelsin, Alloh ularga hidoyat bersin!
Bilasizlarmi nima, mani eng yomon ko'rgan narsam, birorta birodarga hijob yoki namozdan gap ochilsa, "hali ulguramiz" yoki bo'lmasa "insonni qalbida bo'lsa bo'ldi" yoki hijobli qizlarga nisbatan, "aslida shu hijoblilar yaxshi qizlar emas, hammadan ajratib, o'zlarini ko'z-ko'z qilish uchun mana shunday ro'dapoga o'xshab yurishadi", va mana shu tahlit gap-so'zlar.
"Hali ulguramiz" deyishadi, Vallohi ular kim o'zi, qancha yashalarini qayerdan bilishadi a?! Kim ularga san mana buncha umr ko'rasan deb aytib qo'ygan ekan a?!
"Insonni qalbida bo'lsa bo'ldi", xop mayli, qalbda bo'lishi kerak, lekin qalbdagi narsani yuzada ko'ringani bu amal emasmikin?!
"Aslida shu hijoblilar yaxshi qizlar emas, hammadan ajratib, o'zlarini ko'z-ko'z qilish uchun mana shunday ro'dapoga o'xshab yurishadi". Ko'z-ko'z qilsak, shavatni qo'zg'aydigan ochiq avratimizni emas, Allohga bo'lgan muhabbatimizu, Unga bo'lgan taqvomizni, Uning amrlariga qilayotgan itoatimizni ko'rsatayapmizku!
Buni tushunishmaydi, aslida bularni tushunish uchun ularda iymon deya atalmish narsa kerakligini bilishmaydi...
Shokir63 aytganlariday, Alloh ularni isloh qilsin, amin...
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Shokir63 25 May 2009, 15:43:01
Aytganingiz kelsin, Alloh ularga hidoyat bersin!
Bilasizlarmi nima, mani eng yomon ko'rgan narsam, birorta birodarga hijob yoki namozdan gap ochilsa, "hali ulguramiz" yoki bo'lmasa "insonni qalbida bo'lsa bo'ldi" yoki hijobli qizlarga nisbatan, "aslida shu hijoblilar yaxshi qizlar emas, hammadan ajratib, o'zlarini ko'z-ko'z qilish uchun mana shunday ro'dapoga o'xshab yurishadi", va mana shu tahlit gap-so'zlar.
"Hali ulguramiz" deyishadi, Vallohi ular kim o'zi, qancha yashalarini qayerdan bilishadi a?! Kim ularga san mana buncha umr ko'rasan deb aytib qo'ygan ekan a?!
"Insonni qalbida bo'lsa bo'ldi", xop mayli, qalbda bo'lishi kerak, lekin qalbdagi narsani yuzada ko'ringani bu amal emasmikin?!
"Aslida shu hijoblilar yaxshi qizlar emas, hammadan ajratib, o'zlarini ko'z-ko'z qilish uchun mana shunday ro'dapoga o'xshab yurishadi". Ko'z-ko'z qilsak, shavatni qo'zg'aydigan ochiq avratimizni emas, Allohga bo'lgan muhabbatimizu, Unga bo'lgan taqvomizni, Uning amrlariga qilayotgan itoatimizni ko'rsatayapmizku!
Buni tushunishmaydi, aslida bularni tushunish uchun ularda iymon deya atalmish narsa kerakligini bilishmaydi...
Shokir63 aytganlariday, Alloh ularni isloh qilsin, amin...

Mashinada faqatgina gazni bosib rul, tormoz bilan ishing bo'lmasin, gazni bossang bo'ldi, degan kishining oqibati qanday bo'lsa, din qalbingda bo'lsa bo'ldi, qalbing pok bo'lsa bo'ldi, qolgani hech narsa emas deydiganlarning ahvoli undan ham battarroq. Chunki avto halokat foniy dunyoni ado etadi, ikkinchi guruhning esa abadiy hayoti.
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: imlaah 26 May 2009, 08:24:59
Отам слимидан севиндим, аммо...

Менинг исмим Қос. Ҳозир Абубакрман. Бугун отам мозорга, онам қамоққа кетди. Мен оиламизнинг тснғич фарзандиман. Мен учун жону жаҳоним, ҳар кимим укам ёлғиз Чингиз (Али) қолди. Ажал онамнинг қсли билан отамни олиб кетди!!! Онам ҳибсда нима қилади? Онам отамнинг қотилими? Йсқса, отамни, болаларини, ҳатто жамистни қутқармоқчи бслган фидокорми? Саволлар... Жавоблари борми-йсқми? Онамизни қамоққа, отамизни мозорга йслладик, икки бола сртада қолдик! Бу жамистнинг тасқара башарасидир... Бу ҳаёт бир неча кишининг ҳаёти смас, отаси ароқхср, онаси қотил, бизнинг ксзёшларимиз, машаққатларни бслишганларнинг ҳаёти...

Биз икки ака-ука онамизнинг ҳаётини билишга қизиқардик. Онажонимиз бироз жим бслиб қоларди. Юзини машаққат чулғарди. Сснгра ғамгин табассум қилардики, шу юз ҳаракатлари унинг дардли аёл сканини англатарди. Ўша пайтларда бизни хафа қилмаслик учун бизга қарамасликка, юзларини ксрсатмасликка, сширишга уринарди.

"Отангиз билан орамизда бешиккерти даган нарса бор сди. Отангиз мени севганини айтар, сзлари келишган, севимли ҳамда муаллимликка меҳр қсйган сди... Уйланиш учун сша пайтларда шу хусусистларнинг сзи етарли сди. Мусулмонлик ахтармасдим, тсғрироғи, мен ҳам диндан хабардор смасдим. Мени отамдан ссратди, бермадилар. Мени олиб қочди, турмуш қурдик. Бир йилча бахтли сшадим. У пайтлар ҳам ичарди, лекин оз ичарди. Уйда ҳаддан ташқари тсполон кстармас сди. Бир йилдан кейин ичкиликка ружу қсйди. Биринчи фарзандимиз қиз бслди, лекин слди. Кейин сен туғилдинг. Уч йилдан сснг Чингиз... Бундан кейинги ҳаётим ҳар кун бир хил кечди. Таёқ, зулм, очлик, кейин сзларингиз улғайиб, ҳаммасини сз ксзларинигиз билан ксрдингиз".

Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: imlaah 26 May 2009, 08:25:49
Кошки, улғаймасайдик, ксзимиз билан ксрмасайдик, онажоним! Сизга қилинган зулмлар, калтакларга жавобан йиғлардик. Бошқа қслимиздан ҳеч нарса келмасди. Отамни инсон дейишимиз учун сзимиз инсонликдан чиқишимиз керак бсларди. Ҳайвон ҳам деёлмасдик... Чунки бунақа ҳайвон йсқ сди... Отамиз инсон ксринишидаги ғалати сратиқ сди. Муаллим бслгани учун, мактабга боришига тсғри келар, лекин бормасди. Дарс стишга бизларни юборар, мудир ссраса, касал дердик. Келолмаслигини айтардик. Давлат муаллим тайёрлаб, диплом беради ва бир синф 20-25 та сқувчини қслига топширади, у уларга хушахлоқ бслишни сргатиши зарур. Лекин у маст, мактабга келмайди. Оиласига зуғм қилади, оч қолдиради. Лекин ой бошида маошини нақд ундириб кетади. Отам динсиз одам сди. Онамни ҳам сз таъсирига олар, сзига схшатмоқчи бслар, лекин онам Оллоҳдан кснгил узмасликка ҳаракат қиларди. Лекин отам онамнинг намоз сқиши, рсза тутишига тссқинлик қиларди. Доим сткир асбобларни сшириб қссрдик, бизни сралаб ёки слдириб қсйишидан қсрқардик.

Бир куни бесснақай оёқлари билан онамни тепди, онамнинг снг қоши ёрилиб, атрофни қонларга бссди. Отам онамни қанча урса ҳам онам бизни сртага аралаштирмасди. Бизни урдирмас, бор зулму жафони сзи чекарди. Лекин снг қоши ёрилиб, ҳар тарафга қон тизиллаб отилганда, неча йиллардан буён илк марта мени чақирди.

-Қос! Мени қутқар! Қутқар, болам, ёрдам бер! Онамнинг слиб қолишини сйладим. Отамни ушлаб тортдим. Отам турди, тиғли нарсаларни ахтарди. Тополмагач, мени урди. А­рталаб Чингиз мактабга кетишидан олдин уни ҳам урди... Отам олган маошини десрли ичкиликка сарфлар, ора-сира онамга ҳам берарди. Бозорга борилмас, тузукроқ таом емасдик. Ароқхср одам ҳайвондан ҳам баттар бсларкан. Отамиз уйда сланғоч юрар, ҳожатхонага бормас, уйда тоғорага ёзиларди. Тоғорани ҳам биз ёки онам келтирардик. Ҳайвонга схшаб бскирарди. Агар тоғорани келтиравермасак, уйнинг дуч келган жойига катта-кичик ёзилаверарди. Ҳа, булар ичкиликнинг ксрсатган ҳунарлари сди... Онам отамни слдиришидан бир кун аввалги оқшом ҳам маст сди. Онамни, мени, Чингизни урди. Шомданоқ ҳайвондай бақира бошлади. Даф бслишимизни, йсқса, ҳаммамизни слдиришини айтди. Йиллар тинглаган таҳдидлар сди бу. А­рталаб мактабга кетдим, шомга сқин соат бешларда амакимнинг қаҳвахонасига стдим. Амаким отамни ксрсатиб:

Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: imlaah 26 May 2009, 08:26:43
-А­плай олмаётир,-деди.

Отам одатдагидай маст, чой қуймоқчи бслар, лекин тскиб-сочарди. Отамни уйга олиб келдик. Укам мактабда. Онам стинларни майдалаб, тешани унутиб пойгоҳга қолдирган. Отам ичкари кириши биланоқ одатдагидай бақириб-чақирди. Отамнинг пойафзалини ечмоқчи бслганида, отам онамни тепиб юборди. Ва болтани олиб онамга ташланди, онам қслига ногаҳон теша тушиши билан ҳушини йсқотиб, отамнинг бошига урди. Онам камзул кийиб сшикни қулфлаб чиққанларида мактабдан Чингиз келиб қолди. Онам йслда воқеани Чингизга айтмагани учун, у отам онамни уриб, қариндошлариникига кетган, деб сйлаган. Ва албатта, кейинроқ ҳаммасидан хабардор бслди.

Онам вазистни тоғамнинг сғлига тушунтирди. У:

-Бор, таслим бсл,-деди. Онам қотил каби маҳкамага борди. Ҳолбуки, онам қотил смас сди, сн тсққиз йиллик азобга нуқта қсйган, сзини-сзи ҳимос қилган бир аёл. Агар онам отамни слдирмаганда, отам онамни слдирарди... Лекин воқеани халққа ёйган газеталар сзлари истаганларидай ёлғон-сшиқни ёзмоқдалар, бу сзини ҳимос қилган аёлга туҳмат қилишдан бошқа нарса смас. Мана, шу газеталардан биттасининг хабари: "Маст срини слдирган хотин- икки боланинг онаси сзини миршабга топширди. Ичкилик ва таёқ 19 йиллик оилани бузди, вайрон қилди, орқада оталари ёки оналарига йиғлашни билмаган икки бола қолди. А­р-хотин сртасида 19 йилдан бери давом стиб келаётган жанжал стган куни жиност билан скунланди.

Болалари мактабдалигида срини сшик ортига сшриниб кутган Ойша Қушчи уни ичкари кирар-кирмас, илгаридан ҳозирлаб қсйган теша билан бошига уради. "Мени сзаётган сримнинг слими смас, болаларимнинг ҳам онасиз, ҳам отасиз қолишидир", дейди".

Фидойи онажонимиз снг қийналган пайтида ҳам бизларни сйларди. Ўн йилларки, сша азобларга бизни деб чидаб келмадими?! Бизни сзаётган нарса ҳам онамиздан айрилиш сди.

Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: imlaah 26 May 2009, 08:27:21
Отамиз ҳар куни сскар, телбалар каби бақирарди. Онам теша билан бошига уриб, уни тинчитди. Ҳеч бслмаганда, отамизнинг дунёда чекаётган азобига скун ссади. Баъзан отам бслгани, онамга зулм қилгани ссимга тушиб, схшисм слди, деб юбораман. Қисқаси, сйлаб қарасам, отамнинг слганига севинар сканман. Отам сз қариндошларига ҳам иснод келтирар, улар бизникига келишмасди. Онам қамалгунича отам учун намоз сқиди. Динсиз бслган отамнинг жаноза намозини сқишиб, уни мусулмон қабилида ксмдилар. Онам қамалгач, синовли кунлар бошланди. Бир кун бу, бир кун у қариндошимизникида турамиз. Овқат бериб кузатадилар, кузатадилар смас, кетказадилар. Кейинроқ, баъзи мусулмонлар бизларга ёрдам беришди. Ҳозир шу мусулмонлар ёнидамиз.

Биз сқиб, динимиз учун фойдали инсон бслишни орзу қиламиз. А­нг улуғ тилагимиз: онамиз бироз олдинроқ бслса-да, ҳибсдан озод бслишини, тсйиб-тсйиб бизни бағрига босиши, бошимизни силашини кутамиз. Шуни айтиш ссимдан чиқмасинки, динимизни срганар сканмиз, исмларимизни ҳам сзгартирдик. Мен Абубакр, укам Али номларини олдик. Аммо динни срганганимиздан сснг, отамизнинг иймонсиз слганидан қайғурдик, маъюсландик, ғуссаларга чсмдик...

Абубакр

Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Robiya 02 Iyun 2009, 16:56:14
Ҳозирги бозор иқтисодиёти шароитида дскон пештахталарини турли хил хорижий маркали косметик воситалар тслдириб юборганлигининг гувоҳи бсламиз. Албатта, харидорлар чсн­тагига қараб косметика танлайди. Баъзилар қимматини, баъзилар арзонини...

 Хсш, ушбу косметик воситалар таркибидаги моддалар организмга фақат ижобий таъсир ксрсатадими ёки уларнинг зарарли таъсири ҳам борми?!
 
Буни билиш учун косметик восита таркибидаги қуйидаги моддаларга съ­тибор беришингиз талаб стилади:

Техник мой-косметикада намлантирувчи восита сифатида қслланилади. Аатижада тери сзининг сластиклик хусусистини сақлаб қолади. Бироқ техник мой теридаги сувнинг сзинигина смас, балки теридан чиқиб кетиши зарур бслган заҳарли токсинларни ҳам ушлаб қолади. Мой тери юзасини бир текисда қоплаб олганлиги боис терига кислород киришига тссқинлик қилади. Оқибатда тери ҳужайраларининг снгиланиши тсхтаб, терида доимий тарзда ҳуснбузарлар тошиши кузатилади.

Лропилен намлантирувчи восита си­фатида ишлатилади. Бироқ тадқиқотларда унинг ҳуснбузарларни келтириб чиқариши аниқланган.

Глияерин намлантирувчи восита си­фа­тида турли косметик воситалар таркибига киритилган. Ушбу восита тери ичига кириб, намликни ушлаб туради.  Аниқланишича, ҳаво намлиги паст бслган вақтда глияерин намликни тери ичидаги сувдан тортиб олиб, тери устида ушлаб туради. Аатижада тери қуруқлиги баттар ошади. 

Аатрий лорел сульфат кокос ёнғоғидан олинади. Ушбу модда соч пиёзчаларига зарарли таъсир қилиб, соч­ларнинг тскилишига сабаб бслади. Бошда қазғоқ келтириб чиқаради.

Каолин - терини қуруқлаштиради.

Ланолин - терида турли аллергик жараёнларни келтириб чиқаради.

Шампунларда А А нинг юқори бслиши сочларни зарарлаши мумкин.

Асалари сути - асалари сути терига сшартирувчи ҳусн бериши рекламаларда сътироф стилса-да, бироқ ушбу модда икки ҳафталик муддатдан сснг сз хусусистларини йсқотади. Ахир, шампун ва бошқа косметик воситалар икки ҳафталик муддат билан ишлаб чиқарилмайди-ку?!

Ош тузи косметик воситаларни қуюлтириш учун ишлатилади. Бироқ ош тузи юз терисини, тери ҳужайраларини таъсирлаши мумкин.   Манба (http://www.bekajon.uz/uzbk/guzallik_va_salomatlik/foydalimi_yoki.mgr)

 
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Robiya 07 Iyun 2009, 11:02:03
ФИТА АТИАГАИ ҚИЙААМА

Даставвал мавзуимиз таркибидаги «фитрат» ссзининг шарҳига тсхталамиз. Бу ссз «инсоннинг табиатан сратилиши», «инсоннинг табиий ҳолати» каби маъноларни билдиради. Айиброқ айтганда, биров ундай туғилган, биров бундай, биров чиройли, биров сна бошқача.

А­нди сенга савол: Бир жойда оқ атиргул ссиб турибди. Сен қслингга ҳар хил бсёқлар, агар имконинг бслса, аёллар бсснадиган косметик бсёқлардан, «снг зсри» деб мақташадиганидан ол-да, атиргул шохларидан бирида чйройли бслиб турган бир нечта донасидан биттасини бсс. Фараз қиламиз, сен унга маҳоратли уста рассом каби дид билан схши ранглар бердинг. Кейин уни сз ҳолига қолдир ва кузат ҳамда натижани атрофидаги шериклари билан таққосла. Хсш, нима бслди? Ўша гул аввал қандай ҳолда сди-ю, кейин қандай ҳолга келиб қолди; атрофидаги гуллар қандай ҳолда-ю, у қандай ҳолда? Оддий тил билан айтганда, сен сша гулнинг фитратини бузиб қсйдинг, ваҳоланки, сен «снг зср» деб баҳоланадиган бсёқдан фойдаланган сдинг. Бу қилган ишинг сзингга ёқдими? Ўша атиргулга-чи? Албатта, бу нотсғри иш, шундай смасми?!

Мазкур ишдан ибрат олиш керак. А­с, бир атиргул скан-ку, шунга шунчами, демагин. Чунки сша атиргулни ҳам, сени ҳам битта Худо сратган. Яна сзгача таърифлайдиган бслсак, сен ҳам сша атиргулга схшайсан. Шунингдек, бошқа барча инсонлар ҳам. Демак, сен билиб олдингки, фитратни бузишда ҳеч қандай схшилик йсқ. Қиссадан ҳисса шуки, қанчадан-қанча миллионлаб аёллар сзларининг у ер-бу ерини бссб ёки бсстиб, фитратларини бузишаётганлигини фаҳмлаб олдинг.

Бссладиган, пардозланадиган жойларни би-ир санаймизми, сна ксп нарсани идрок қилиб оласан?! Мана, сзинг ҳам биладиган нарсалар:

1. Юз (баъзан ёноқнинг сзи алоҳида);
2. Лаб;
3. Ксз;
4. Киприк;
5. Соч;
6. Тирноқ (баъзан оёқники алоҳида, қслники алоҳида);
7. Ҳош;
8. Кавоқ.

Хсш, шунча жойни бссш учун қанча вақт кетади, қанча бсёқ кетади, қанча пул кетади? Бу кетган нарсалар исроф сканлигини аниқ биласан-ку! Яна қанақа исроф — инсон сзининг (бошқанинг смас!) фитратини бузиши учун йсл қссдиган исроф. Сен ақлли қизсан, шундай бемаъни исрофларга ич-ичингдан, қалбинг тубидан розимисан? Шундай ишларни қилаётган, қилдираётган аёлларни ким шундай қилишга мажбур қилспти? Аки уларни шундай қадам қсйишга нима мажбурласпти? Кейин улар сз фитратини қайтиб тиклай олмайдилар-ку, наҳотки тушунмасалар! Бузилган тери ва бузилган фитрат инсонни бир умр ҳар томонлама қийнаб қсйишини улар, афсуски, кеч тушунадилар. Улар сшанда пушаймон бслишадики: «А­ҳ, бекор шундай қилибман!». Ҳозирда сса улар ақлли бсла туриб, бунга сътибор қилмайдилар; фойдали нарса учун смас, зарарли нарса учун, бошқанинг смас, шахсан сзининг фитратини бузиш учун шундай нотсғри қадам қсйиб алданаётганларини билмайдилар ёки билишни истамайдилар.

Аки хушбсйлик истагида бслиб, доимий равишда ҳар турли атир, духи ва шунга схшаш нарсалар билан хушбсйланаётган, қслтиқ тагига доимий равишда сзининг махсус нарсаларини ишлатаётган кишилар сзларида аста-секин қсланса ҳид пайдо бслаётганини билиб қолишганларидан кейин, сна ҳам кучлироғини ишлатишга мажбур бслиб қоладилар.

Бундан 10-11 йил олдин бир идорада ишлаганман. Бирга ишайдиганларимиздан бир сркак киши ва бир аёл доимо ана шундай нарсалар ишлатганликларидан уларда пайдо бслиб қолган қсланса ҳид ҳаммага таниш бслиб қолган сди. Аатижада уларнинг келган-келмаганликлари сзларининг чиқарган ҳидларидан билинарди, ваҳоланки улар снг замонавий кишилардан сдилар. Бу ҳам фитратни бузиб қсйишга бир мисол бслади.

Отахон шоиримиз Абдулла Орипов сзининг машҳур «Аёл» деган шеърида ёзади:

Баъзида тирноқлар безаги учун
Саҳардан шомгача қиласиз тоқат.
Бироқ ёрингизни кутгали нечун
Топилмас тирноқча сабру қаноат.


(Бу бандда «тирноқ» ссзи иккита ҳамда чуқур маънода ишлатилгани учун у ссзларни ажратилган рангда ёздим).

Қизим, оқ варақдай умринг оддинда, сен қандай йсл тутасан? Ўшандай бир умр пардозланиб, бссниб юрган танишларинг бслса, ёки сшандай юришни сзига лозим тутадиган аёллар билан бемалол суҳбатлашиш имконинг бслса, сзинг бир гаплашиб, фикрлашиб кср-чи, нима дейишар скан? Сснг сса шунақа қадам қсйиш ёки қсймаслик ҳақида бирор қарор қабул қилиш сзингга ҳавола.
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Hadija 08 Iyul 2009, 23:23:57
«O‘CHIR OVOZINGNI, MAHMADONA!..»

Keling, gapni chuvalatmay, asosiy maqsadga o‘taqolay. O‘zingiz ham fahmlab turibsiz, gap farzandlarimizning ta’lim-tarbiyasi haqida.
Xo‘sh, ayrim o‘quvchilar yuqorida tilga olingan qiz kabi «daholik»ka erishayotgan ekan, buning asosiy sabablari nimada?
Masalani siyosatga taqashning hojati yo‘q. Yurtimizda maktab ta’limini isloh qilish yo‘lida amalga oshirilayotgan ishlarga barchamiz guvoh bo‘lib turibmiz. O‘qiyman, degan odamga har qanday shart-sharoit muhayyo. Shunday ekan, aqalli bir bor xolis bo‘laylik-da, aybni har doimgiday boshqalarga ag‘darmay, o‘zimizdan qidirib ko‘raylik.
Allaqaysi zamonda yosh ota-ona mashhur allomaning huzuriga kelishibdi. «Yaqinda farzandli bo‘ldik, uning tarbiyasini qachondan boshlashimiz darkor?» deb so‘rashibdi ular. Alloma ham savol beribdi: «Farzandingiz necha oylik bo‘ldi?» «Uch oylik», javob qaytaribdi ular. «Uning tarbiyasini roppa-rosa uch oyga kechiktiribsizlar», degan ekan alloma. Ushbu rivoyatdan xulosa chiqarish o‘zingizga havola. O‘zbeklarda esa farzandlar tarbiyasi haqida o‘ziga xos oddiy falsafa bor: «Ha-a, bir-biri bilan urishib-tepishib katta bo‘ladi-da...» To‘g‘risini tan olish kerak, tarbiya borasida ancha no‘noqmiz. Nobel mukofotini olishi mumkin bo‘lgan bolamizga nonni «nanna», ovqatni «ashsha» qilib o‘rgatgunimizcha, rus qo‘shnimizning farzandi hamma narsani o‘z oti bilan atab, burro-burro gapirayotgan bo‘ladi. Dilbandimiz endigina dunyoni anglay boshlab, «U kim? Bu nima?» qabilida savollar bera boshlasa, «Uf-f, boshimni qotirib yubording, birpas jim o‘tir», «O‘chir ovozingni, mahmadona!» tariqasida javoblar eshitadi. Bora-bora, u savol so‘ramay qo‘yadi, endigina kurtak otgan iste’dodi va qobiliyati bo‘g‘iladi-qoladi.
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Hadija 08 Iyul 2009, 23:25:30
ZO‘RAVONLAR

Akademik litseyda ishlab yurgan paytida hamkasblarim aytib qolishdi: «Hozirgi o‘quvchilar juda taltayib ketdi, agar biror erkak o‘qituvchi yoqmay qolsa bormi, panaroqqa olib chiqib, kaltaklashdan ham toyishmaydi...» Bu haqida oldin ham eshitgandim, baribir ishonmadim. «Bor gap, bunaqa voqealar bo‘lib turadi, o‘qituvchi bechora esa hech kimga og‘iz ocholmaydi», deyishdi ular. Nahotki, o‘quvchi ta’lim bergan ustoziga qo‘l ko‘tarsa?! «Ustoz otangday ulug‘» degan gap qaerda qoldi unda? «Senga bir harfni o‘rgatgan ustozning haqqini mingta boylik bilan ham ado etolmaysan», degan gap-chi?
Bunday ko‘nglisiz holatning asl sababchilari albatta ota-onalardir. Yilda arang bir marta qorasini ko‘rsatgan ota-onaga farzandidan shikoyat qilsangiz, «Ertadan-kechgacha ishdamiz, tirikchilik bilan ovora bo‘lib, bolalarga vaqt ajratolmayapmiz», deya uzrxohlik qilishadi. O‘g‘liga yo qiziga qattiqroq gapirib ko‘ring-chi, ayuhannos solib, yelday uchib kelishadi. «Nimaga mening bolamni xafa qilding? Hatto chertishga ham haqqing yo‘q», deb do‘q-po‘pisa qilishadi. Bunaqada o‘qituvchining obro‘si qolarkanmi?
Afsuski, biz o‘z farzandimizga maktabda yaxshi bilim olish kerakligini uqtirmaymiz. Aksincha, o‘qishiga mutlaqo beparvo qarab, institut yoki universitetga PUL bilan kiritib qo‘yishga va’da qilamiz (qarabsizki, yana bir tanbal tayyor-da). Keyin esa pul bilan ishga joylaymiz, uni boshqalardan pul olishga o‘rgatamiz. E’tiqodi pulga aylangan odamning esa manqurtdan farqi yo‘qligini biz g‘ofillar qayoqdan ham bilaylik?..
Abror Adhamzoda,
"7 iqlim" gazetasidan.
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Муҳаммад Соҳиб 08 Iyul 2009, 23:59:41
 Ажойиб мақолалар скан! Аллоҳ ажрини берсин!
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Robiya 15 Iyul 2009, 14:16:55
Миллатимиз тсйни схши ксради. Умр бсйи тсйларга тараддуд ксриб сшайди. Ористли, ҳаё-иболи келин, схши куёвларни орзу қилади. Тирикчилигидан орттириб, тсрт-беш ссм жамғарса, уни тсй учун харжлашни нист қилиб юради. Оилада фарзанд дунёга келган пайтданоқ, ота-оналар унинг учун алоҳида сандиқда тсйга, деб недир тсплай бошлайди. Истайсизми, йсқми — бизнинг миллий урф-одатимиз шу ёки шунга сқин.

А­л-слатдаги хатна тсйлардан фарқли слароқ, никоҳ тсйларининг ташвиши ҳам, шоду хуррамлиги ҳам катта бслади. Аллоҳ таоло ҳар кимга фарзандлари камолини қсша-қсша тсйлар қилиб, шодлигини сқинлари, қсни-қсшнилари билан баҳам ксришни насиб стсин!
Аикоҳ тсйларидаги файзли, қувончли дамларни сслаб, снтикиш гаштли, албатта. Аммо юртимизнинг айрим вилостларида никоҳ тсйларида узоқ вақтлардан бери давом стиб келаётган ва миллий одат тусини олган бир маросим борки, унинг маънисизлигини, савобсиз оқибатини сйлаб, тсғриси, одамнинг юраги сзилади. Мавжуд ҳолатдан ёки хаёлдан кечган манзарасидан ачинади киши. Бу нарса келин билан куёвнинг олов атрофини айланиши — «тавоф қилиш» одатидир.

Биринчи воқеа: бир тсйда олов атрофини қслтиқлашиб, айланаётган келиннинг оппоқ франяузча бичимли ҳарир либосининг стагига кутилмаганда олов илашди. Тсй-тсйловчилар, куёвжсра, келиндугоналар типирчилаб қолишди. «Ҳай-ҳай, счир-счир», югур-югур бслди. Ким сувга чопди, ким белкуракка... Олов базср счирилди, албатта. Акс ҳолда, сизу биз тасаввур стган фожеа ёки шармандалик содир бслиши табиий сди. Шундай файзли, улуғ, узоқ кутилган ва умрбодга хотирада сақланиб қоладиган бир кунда бундай нохуш, кснгилсиз ҳодисотнинг нима кераги бор?

Иккинчи воқеа: ҳозир келинларни хориж машиналарида куёв уйига слтиш одат тусига кирганини схши биласиз. Бир тсйда келин снги уй остонасига қоп-қора «Мерседес»да олиб келинди. Шу топда тсйхонадан чаққонгина кайвони снгалардан бири бир парча қоғоз, бир сиқим тез аланга оладиган хас-чспга нақ машина олдида гугурт чақди. Машинадан башанг кийинган бақувват бир йигит тушиб, олов аралаш хас-чспни чангаллаб, йсл четига отди: «Машинамнинг қора култепага айланишини истамайман».

Баҳарнав, шу ёки шунга сқин воқеа-ҳодисаларга сиз ҳам гувоҳ бслгандирсиз, сҳтимол.
Мақсадга ксчайлик. Хсш, олов атрофида айланиш ёки машинани оловдан юргизиб стишдан қандай наф бор? Бу амал келин билан куёвга нечук фойда беради? Дарвоқе, бу одатга сл-юрт, одамларнинг сзи қандай маъно беришади?

Бу хусусда сояиологик ссровнома стказиб, бирон нарса аниқлаган смасмиз. Аммо туппа-тузук журналист онахонларимиздан бири ушбу одатни келин-куёвга ёпишиб келаётган бало-офатларнинг шу оловда ёниб кул бслиши, оловнинг нури-ёғдуси — келин-куёвнинг ойдин йсли, шунингдек, оловнинг тафти — снги бир оила остонасида турган икки ёшнинг орасидаги илиқ муносабатлар тарзида изоҳлаганидан хабарим бор.
Таассуфки, бу ғариб изоҳдан ксра, шеърий ҳамда публияистик ижодининг муайсн даври покиза исломий тушунчалар билан тсйинган таниқли шоир ва адиб Ҳамза Ҳакимзода Аиёзийнинг қачонлардир ёзган фикрлари ҳақиқатга сқиндир. Зотан, Ҳамза 1914 йилда қоғозга туширган «Бидъатми, мажусистми?» деган мақоласини айни биз учун оғриқли бслган масаладан бошлайди: «Майдони исломистда жоҳилист тиғи ила заҳмланиш бир жаҳолатимиз, тсғриси, Туркистон мусулмонлари бошига носир марази каби бир бало бор бслса, ул шубҳасиз, никоҳдан сснгра келинни куёвнинг уйига келатурулғон кеча ҳовлига зср ст ёқиб, келинни снгалари ила стнинг атрофидан айлантурмакликдир. Бу бидъати умумий урфу одат бслуб, исломистдан илгари мажусистдан бир намуналар, десам шосд ёлғончи бслмасман».

Демак, муаллиф фикрича, оловнинг атрофини айланиш одати Исломгача бслган мажусистдан, оловпарастликдан қолган бир урфдир. Дарҳақиқат, шундай. Биз сша маросимга сзимизча қанча гсзал ва ойдин изоҳлар бермайлик, ирим-сиримга бориб, юракни ҳовучламайлик, барибир сжар тарихий ҳақиқатни инкор стиб бслмайди. Бу маросимда на бу дунё ва на охират учун фойда бор. Олов сътиқодли кишининг имонини куйдиради. А­ътиқодсиз киши тасодифий сҳтиётсизлик оқибатида оловда жизғанак бслиши ҳам ҳеч гап смас.

Билиш жоизким, бахт-саодат, икки дунё ободлиги, охират хотиржамлиги ловуллаб ёнаётган олов атрофида смас. Кирланган кснгилни, моғор босган тафаккурни оловнинг ҳеч бир хусусисти покизалай олмайди. Хулоса қилиб айтганда, снди-снди бино бслаётган снги бир оила сз турмуш тарзини оловга топиниб, гуноҳга ботишликдан бошламасин.

Баҳодир Аурмуҳаммад

www.muslimaat.uz sayti
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Hadija 24 Iyul 2009, 21:06:08
Assalam alaykum Wa Rahmatulloh...
Alloh ajrini bersin, yaxshi mavzu bo'libdi, quyida yozmoqchi bo'lganim bizning kunimizda juda ko'p uchraydigan ba'zan bila turib ba'zan esa bilmay qilgan xatolarimiz qatoridan...


Дунёни деб динни сотмайлик

Бундан бир қанча вақт илгари слектрон хат (e-mail) қутимга бир хат келди. Бу хатда Буюк Британисда бслб стган бир воқеа баён қилинган сди. Аафақат Ғарбда, балки дунёнинг барча бурчакларида одамлар мусулмонга қараб Ислом динига баҳо берганлари учун, бу воқеани сизлар билан ҳам баҳам ксрмоқчиман. Умид қиламанки, бир куни шундай воқеа биз билан ҳам содир бслганида, биз ҳам ушбу воқеадаги қаҳрамон сингари йсл тутамиз.

Лондондаги жомеъ масжидларнинг бирига снги имом тайинланибди. Имом Лондон шаҳридан ташқарида сшаганлиги туфайли, шаҳарга келиш учун бир автобусга минар, кспинча бир ҳайдовчининг автобусига чиқишга тсғри келиб қолар скан.

Мана шундай одатий кунларгнинг бирида, имом ҳар доимгидай чипта олса, ҳайдовчи унга 20 тийин (Буюк Британисда пенс-pence деб номланади; сқувчимизга тушунарлироқ бслиши учун тийин деб олинди) кспроқ қайтим бериб юборибди. Имом ҳам буни сз срнига стириб, пулини санаганидагина билиб қолибди. Шундай вазистда унинг бошидан турли фикрлар ста бошлабди. Хаёлидан "Шу 20 тийинни қайтариб берсаммикин? Ахир бу пул бошқаларга тегишлику!" деган фикр стибди. Аксинча ичидан бошқа бир товуш: "Бу пул арзимаган миқдорку! Автобусчининг бу пулга қараб қолган жойи йсқ, нима қиламан қайтариб? Автобус ширкатига ҳар куни қанчадан қанча пул топширилади, арзимаган 20 тийин ҳеч нарсани ҳал қилиб бермайди, бекорга кулгуга қоламан..." деб, уни биринчи фикрдан қайтарибди. Имом бу пулни Аллоҳ тарафидан юборилган бир ҳадс сифатида қабул қилибди ва чснтагига солиб қсйибди.

Ўз бекатига етиб келганида имом срнидан туриб, бировнинг ҳаққи туфайли Аллоҳнинг қандай азоб беришидан қсрқиши-тақвоси уни бирдан фикрини сзгартиришига сабаб бслиб, тушааётганида ҳайдовчига юзланиб:
- Мана бу пулни адашиб кспроқ бериб юборибсиз шекилли, қайтариб олинг - дебди ва сша ортиқча 20 тийинни қайтариб берибди.

Ҳайдовчи сса, бундан унчалик ҳам ажабланмай, кулимсираб жавоб қайтарибди:
- Сиз шаҳардаги фалон жомеънинг снги имомисиз шекилли?! Аслида анчадан бери масжидга бориб, Исломни срганиш мақсадида, сизни зиёрат қилиш нистида юргандим... Шу бугун "Қани нима қилар скансиз, бир кузатай" деб атайин сизга ортиқча қайтим бериб, сзимча синаб ксрмоқчи сдим. Бунинг учун мени айбламайсиз, жаноб...

Имом автобусдан тушар скан, сз оёқларини ҳис қила олмас, ерга йиқилмаслик учун бир устунга сусниб қолган, сзига келишга интилар, аммо ксз ёшини тсхтата олмай: "Аллоҳим, сал қолса Исломни 20 тийинга сотар сдим!..." деб истиғфор айтар сди.

Мазкур қиссадан хисса шуки, нафақат имомларимиз балким, ҳар бир диндошларимиз ҳақиқий муслимларнинг шиори бслмиш ҳалоллик, адолат, сзгалар хаққига хиёнат қилмаслик каби хислатлар билан зийнатланса, дин равнақи учун катта аҳамист касб стажак, иншаАллоҳу таоло. Ахир ота-боболаримиз бу муқаддас динни қилич билан смас, балки гсзал ахлоқ свазига қабул қилганларку! Шунинг учун ҳам, арзимаган вақт оралиғида Имом Бухорий, Имом Термизий, Фаробий, Ибн Синолар етишиб чиққан сдилар. Замонамизда ҳам, аксарист намозхон ва диндорларга қараб, Исломга баҳо бераётганларини, Ғарб оламида Ислом душманлари одамларни Исломдан бездириш учун турли ниқобларни (террорчилик, мутаассиблик ва шу кабилар) қсллаётганлари, одамларнинг сса, Ислом ахлоқини сал срганиб, Исломга ошно бслаётганларини сслатиш шарт смас деб сйлайман.

Аллоҳ барчамизни сз динини арзимаган матоҳларга сотадиганлардан қилмасин...
Manba: www.uzislam.com
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: AbdulAziz 27 Iyul 2009, 23:31:41
Millionlarga ishonmang! (http://www.ziyouz.com/index.php?option=com_content&task=view&id=3784&Itemid=71)

(http://ziyouz.com/images/spam.jpg)

Elektron pochtangizni tekshirasiz. Sizga xat kelibdi. Yo'q, spam ekan. O'chirishga chog'lanasizu, beixtiyor o'sha spamga qo'yilgan sarlavhalar e'tiboringizni tortadi. Ingliz tilida "Tabriklayman, siz yutdingiz!", "Pul yutug'ingizni oling!", "Mana sizga millionlar!", "Siz lotoreya g'olibisiz!", "Bu juda muhim!", "Eng yaxshi biznes-taklif" so'zlari katta harflar bilan yozilgan. Iye, bunisi qanday bo'ldi, qachon, nimada g'olib bo'libman, deb xatni ochasiz. Xabar qisqa. "Sizning e-mail adresingiz lotoreyada g'olib bo'ldi.  Pulni olish uchun, ism-familiyangiz, yoshingiz, mamlakatingizni javob sifatida yozib yuboring". Ishonmaysiz. Yutib olgan pulingiz hajmi ham ishonmaydigan darajada bo'ladi. Uzun sondan keyin dollar, yevro, funt sterling belgisi. (masalan 15.000.000 $) Nima karomat ko'rsatdimki, bu pullarni yutib olaman, deysiz. Yana "orqaga" tugmasini bosishga, xatni o'chirishga chog'lanasiz. "Shoshma, mendan nima ketdi - deysiz shu payt - so'ragan shu ikki-uchta ma'lumotni yozib yuborsam bo'ldiku, qani ko'raylik-chi nima bo'larkin?".

davomi... (http://www.ziyouz.com/index.php?option=com_content&task=view&id=3784&Itemid=71)
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Ansora 17 Sentyabr 2009, 19:22:40
Turkiyadagi web saytlarga kirayotgan birodarlarga ham shuni eslatay. Orada shunday yozuvlar chiqadi: "Tabriklaymiz, siz saytimizga kirgan 1000 chi kishi bo'ldingiz, shuncha miqdorda kontur qozondingiz. Telefon nomeringizni bering, darrov sizga jo'nataylik". Bularning hammasi yolg'on. Virus faqatgina kompyuteringizga kiribgina qolmay, balki telefon nomeringizni olgani uchun butun konturingizni "shilib" oladi. Ehtiyor bo'ling!
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Muslima.bgm 22 Sentyabr 2009, 11:48:50
Kapalak opa. Rostan xam gaplaringiz to'g'ri. 1oy oldin manda xuddi shunday voqea bo'ldi. 1-2ta ma'lumotniyam kirittim. Endi o'ylab ko'rsam xammasi bekorchi narsalar ekan. Bir freelotto.com saytidan 10.mln$ yutdingiz chek orqali sovg'ani yuboramiz manzilingizni kiriting deb yozdi. Faqat e-mailimni kiritgandim. 1 oydan beri tinmay xat kelaverib bezor qilvordi odamni... Eslatganingiz uchun raxmat, endi xech qachon ishonmiman......
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Foniy 05 Oktyabr 2009, 18:52:20
 :as:

"Hayotda uchraydi takror va takror:
- Ahmoqlar hurmatda, aqllilar xor..."
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Robiya 06 Oktyabr 2009, 11:04:58
Ўзимиз бировнинг гапидан хафа бсламизу, лекин биз ҳам кимнидир хафа қилишимиз мумкинлигини сйламаймиз ҳам. Худдики, ҳамма одам биздан қарздор. Зотан, юздаги оддий табассум ҳам кимнидир кснглини кстариши мумкин. Мурожаат қилаётган инсонга исмини айтиб гапиришимиз сса унга бефарқ смаслигимизни, наздимизда аҳамистли одам сканлигидан далолат беради. Бу сса сз сзидан суҳбатдошимизда сзига ва сизга нисбатан ишонч ҳиссини сйғотади. Буларнинг ҳаммасига озгина сътибор лозим холос. Лайғамбаримиз с.а.в. "œТабассум ҳам садақадир", деб бежиз айтмаганлар

Инсонмиз, гсзал фитрат соҳиби стиб сратилганмиз. Ўз қслларимиз билан оламни гуллатишимиз ёки аксинча пайҳона стишимиз мумкин. Ўзимиз гсзал, қалбимиз гсзал. Аммо баъзан бошқа бир инсонда ҳам қалб борлигини, уни ҳам оғритиш мумкинлигини унутган ҳолда қаршимиздаги инсонга қаттиқ гапирамиз, кснгилини синдирамиз. Қалб, кснгил бир биллур мисол, синган жойидан смасанг изи қолади, ксзингизга гсзал ксринган жозибасини йсқотади. Бир ташкилотга иш билан бордим. Қабулхонадаги котиба қиз
- Тслдиринг! — дедию, олдимга бир неча бланка ташлади. Мен сса бу ҳужжатларни қандай тслдиришни, нима ёзишни билмаганим боис довдираб турардим. Қиз келган ҳам бир одамга шундай қурс гапирардики, ундан ёрдам ссрашга юрагим бетламай, ишимни ҳам битирмай ксчага отилдим. Йслакда кетаётган йигит менга йсл беришни сйламасди ҳам. Жиғибийрон бслдим: "œБефаросат", деган сй билан уни туртиб стиб йслимда давом стдим. Ксчага чиқар сканман, котибанинг муомаласини сслаб хсрлигим келарди. Ўзимни жиностчидек ҳис қилардим. Гсё мен оғир жиност қилганману, снди тузук муомалага лойиқ смасман. Ксчага чиқгач, атрофдаги одамларни кузата бошладим.
"œАега одамлар бунчалик қспол бслиб қолишган. "œБировни кснглини оғритишим мумкинку ахир" деган уйдан йироқлар. Гсё қсполлик оддий ҳолатдек, наҳотки виждонлари схши иш қилмаётганларидан хабар бермаса", шу фикрлар билан бир четда туриб қолдим.
"œСинглим", деган овоздан сзимга келдим. Қаршимда бос йслакда туртиб стган "œбефаросат" йигит турарди. Қслида ҳужжатларим солинган папка.
"œБос йслакда тушириб қолдирдингиз", деди папкани қслимга тутқазар скан. Ҳатто сезмабман ҳам тушиб қолганини.
- А аҳмат.
- Арзимайди, снди йсқотманг, дес жилмайиб мендан узоқлашди.
Шундагина ҳушимни йиғдим. Ахир, сзим кимдандир хафа бслган ҳолда асабийлашиб йигитни туртиб стдим, сзимча унга "œбефаросат" деган тамға ҳам босдим. Аммо менинг қсполлигим свазига у схшилик қайтарди. Шундагина бу кснгилбузарликлар занжиринг бошини топгандек бсламан. Балки котиба қизнинг ҳам кимдандир кснгли оғригандир, менга схшаб унинг олдига келадиганлар озми ахир. Қай бирини кснглига қараб, қай бирига тушунтирсин. Мен сса ёмон гумонларга бориб сзимнинг бесътиборлигим туфайли сна кимнидир хафа қилган бслишим мумкин.
Ўзимиз бировнинг гапидан хафа бсламизу, лекин биз ҳам кимнидир хафа қилишимиз мумкинлигини сйламаймиз ҳам. Худдики, ҳамма одам биздан қарздор. Зотан, юздаги оддий табассум ҳам кимнидир кснглини кстариши мумкин. Мурожаат қилаётган инсонга исмини айтиб гапиришимиз сса унга бефарқ смаслигимизни, наздимизда аҳамистли одам сканлигидан далолат беради. Бу сса сз сзидан суҳбатдошимизда сзига ва сизга нисбатан ишонч ҳиссини сйғотади. Буларнинг ҳаммасига озгина сътибор лозим холос. Лайғамбаримиз с.а.в. "œТабассум ҳам садақадир", деб бежиз айтмаганлар. Бошқа бундай гумонларга бормаслик ва бошқанинг кснгилини оғритмасликка сзимга сзим ваъда берган ҳолда йслимда давом стдим. Қаршимда қслларида гсзал гулдаста билан бир аёл келарди. Гулдастани ксрганим заҳоти қалбим фараҳланди, юзимга табассум югурди. Барча кснгилбузарликлар йсқолди. А спарамга келган аёл тссатдан тсхтадида, қслларимдан ушлади. Мен сса ҳайрон унга боқиб туриб қолдим. У гулдастадан бир нечта гулларни чиқарди-да менга тутқазди. Бирон ссз дейишга улгурмадим, у йслида давом стди. "œА аҳмат опажон", дедим ортидан. Бу гсзал пушти атиргуллар сди. Бугун ҳаёт менга кснгил дарсини берарди. Атиргулларнинг ширин буйига маст бслиб ҳидлар сканман, бармоғимга бир нарса санчилди. Бу гсзал атиргулларнинг тиканлари ҳам бор сди. Бу гуллар ҳам назаримда дунёга схшарди. Бир тарафи бизни сармаст айласа, бир тарафи ҳушёрликка ундайди. Аммо бу тиканлар бизга атиргулларни севишга тссиқ бсла олмайди. Гулни севган уни тиканлари билан бирга севади.
Қалбимда сзгача фараҳ, лабларимда табассум, қслларимда гул билан йслимда давом стдим.

Сизларга тилагим, қалбингиздан схшилик, юзингиздан табассум аримасин азиз китобхон!

"Irfon taqvimi"dan, Madina Zaripova
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Robiya 06 Oktyabr 2009, 11:32:22

(http://s49.radikal.ru/i126/0910/db/fa4717969e48.jpg) (http://www.radikal.ru)
Аллоҳга ҳамду сано, А осулуллоҳга саловоту дурудлар. Бу мақоламиз нозик хилқат вакилалари бслмиш аёлларга бағишланади. Чунки бу айни бугуннинг мавзуи бслиб, ҳақиқат чашмасидан баҳра олган кснгил, ундан қониб-қониб ичгиси ва шу баҳонада бошқа кснгилларга улашгиси келади. Ислом аёллар учун орзу бслиб келаётган, ҳам тарихда кузатилмаган чин маънодаги қадр-қимматни туҳфа стганлиги ҳақида ҳаммамиз биламиз.

А­слаб ксринг, Исломгача бслган даврда аёл инсонийлик жиҳатдан сркак билан тенгликни ҳоҳлар сдими?
Ҳа, албатта ҳоҳлар сди ва Ислом бу тенгликни ҳам назарий, ҳам Амалий тарзда олиб келди ва бу тенгликни шаръан қонунийлаштириб қсйди.

Аёл ҳам инсон сифатида иқтисодий мустақилликни ва бошқа инсонлар билан муомалада бевосита озодликни ҳоҳлар сдими?
Ҳа, албатта ҳоҳлар сди ва Ислом тарихда биринчи бслиб аёлга бу ҳуқуқни берди.

Аёл таълим олиш ҳуқуқини ҳоҳлар сдими?
Ҳа, албатта ҳоҳлар сди ва Ислом унга бу ҳуқуқни ҳам берди, ҳатто таълим олишни мажбурист қилиб қсйди.

Аёл сзининг ҳоҳишига биноан турмушга чиқишни ёки сркакка сзи таклиф қилиш ҳуқуқини ҳоҳлар сдими?
Аёл оилавий ҳаётда сзига нисбатан адолатли ва етарли даражада сътибор берилишини ҳоҳлармиди? Аёл агар сзига нисбатан одилона муносабат қилинмаса сз ҳоҳишига биноан ажралиш ҳуқуқини ҳоҳлармиди?
Ҳа албатта ҳоҳларди, чунки у инсон.
Ислом унга бу ҳуқуқларни ҳаммасини берди. А­ркакга сса аёлнинг бу ҳуқуқларига даҳл қилмаслигини ва уларни қсллаб қувватлашини билдириб қсйди. Аёл меҳнат қилиш ҳуқуқини ҳам ҳоҳларди. Ислом аёлни меҳнат қилишга бслган лаёқатини ҳисобга олиб, сҳтиёж туғилганида исломий шарт-шароитлар асносида меҳнат қилиш ҳуқуқини ҳам берди.
Демак, аёл шариат таклифлари олдида сркаклар билан инсоний тенгликка сришди.

Хсш, Ислом аёлни бу тенгликка олиб чиққанидан кейин худди сркакларга юклагани каби аёлга ҳам бурч ва вазифалар юкладими?
Аёлни Ислом қаршисидаги бурч ва вазифалари нималардан иборат бслди?
Ҳа, албатта Ислом сркакларга вазифалар берганида аёлни ҳам сътибордан четда қолдирмади. Фиқҳий масалаларда сркаклик ва аёллик ҳолатларига қараб баъзи сринларда фарқ қилади. Аммо сътиқод масалалари олдида имон талаблари олдида сркагу-аёл баробар масъулдирлар. Аввало Қуръони каримдаги «А­й иймон келтирганлар» деган чақириқдан кейинги вазифалар, огоҳлантириш ва башоратлар мсмин сркагу-мсмина аёлга тенг таъалуқлидир. Шунингдек, иймон, намоз, рсза, закот, ҳаж вазифалари аёлга ҳам фарз қилинди. А осулуллоҳ с.а.в. илм олишни фарз (съни лозим) сканлигини айтганларида, умумий суратда айтмадилар, балки сркакка ҳам, аёлга ҳам алоҳида баробар таъкидлаб: «Илм талаб қилишлик ҳар бир муслим ва муслимага фарздир» дедилар. Бухорий ривости.

Ислом сркак кишини гуноҳдан қандай қайтарган бслса аёл кишини ҳам шундай қайтарди. Хулоса қилиб айтадиган бслсак Ислом аёлни қандай қадрлаган бслса, шунга сраша бурч ва мажбуристлар ҳам юклади.
А­нди ислом келганидан кейинги тарих мобайнида аёл сзига белгиланган вазифаларни адо стишлик билан жамистга қандай наф келтирганлиги қандай фарзандларни туҳфа стганлигига сътибор қаратинг!
Аёл нафақат ислом оламида қадрланадиган, балки бутун инсонист унинг номини сшитганда ҳурмат билан тилга оладиган шахсларни Исломдан кейинги тарих мобайнида тарбислаб етиштирди. Илм-фан соҳасида пойдевор бслган илм аҳлининг асосини исломга тсла таслим бслган тақводор оналар туғиб тарбислаган сдилар.
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Robiya 06 Oktyabr 2009, 11:32:45
Бугунги кун аёлларимиз тарихига бир назар қаратинг!

Ислом оламида қиёматгача устоз бслиб қолган уламолар имом Бухорий, Термизийлар, фалакиёт илмига асос солган Улуғбеклар, бутун дунё тиббиётига бугун ҳам устозлик қилаётган Ибн Синоларга ислом олдидаги вазифаларини тсла ҳис қилиб сшаган момоларимиз оналик қилишган. Бошқача қилиб айтадиган бслсак, уларни шундай олиму-уламо бслишига покиза аёллар, оналар сабабчи бслишган. Аавоийдек нозик қалб шоирларни ҳам, Мирзо Бобурдек моҳир саркардаларни ҳам шу муслима оналар туғиб тарбис қилишган. Шундай улуғ зотларга оналик қилган аёллар қандай қилиб бу каби фарзандларни инсонистга туҳфа ста оладилар? Уларнинг бугунги кун аёлларидан фарқи нимада сди?

Уларнинг фарқи Ислом олдидаги бурч ва мажбуристларини ҳис қила олишликлари ва шуни адо стишликларида сди. Исломий маънавист ва маданист билан иш тутишларида сди. Ислом динини чексиз ҳурмат қилишларида сди. Агар умумислом тарихига назар солинса, кишини лол қолдирадиган мисоллар жуда ксп. Ўзлари чсри бсла туриб тарбислаган фарзандларини ислом оламидаги снг катта олимларга ҳам устозлик қила оладиган даражада тарбис қилган аёллар ҳам бор. Бу каби мисолларни фақатгина Исломдан кейинги тарихда муслима аёллар тарихида учратиш мумкин. Биз юқорида зикр қилган илм дарғаларининг болалик тарихига назар солинса, бошланғич таълимларини уйида, гсдаклик чоғида сқишган. Алишер Аавоий, Ибн Синоларнинг сн ёшлар атрофида Қуръони каримни тслиқ ёд стганлиги манбаларда баён қилинган. Уларни бунчалик юқори сависда тарбис топишига, бунчалик илм-маърифатга сга бслишига кимлар сабабчи. Албатта бу зотларни Аллоҳнинг зикрисиз смизмаган, Аллоҳнинг зикрисиз бешигини тебратмаган оналар сабабчи. Бугунги куннинг «забардаст олимлари» деб аталаётган профессор, Фан докторлари сга бслган илмдан ксра кспроқ илмни гсдаклик чоғидаёқ уларга таълим бера олган, биринчи устозлари, оналари съни аёл сабабчи. Демак, Исломдан кейинги тарихда қайси даврда бслмасин, жамистнинг салоҳистига иймон сътиқоди мустаҳкам, солиҳа аёллар съни оналар асос бсла олганлар. Чунки ислом олдидаги вазифаларини ҳис қила олган аёлларни Ислом сз-сзидан шу даражага олиб чиққан. Шунинг учун ҳам Исломдан аввалги тарихларда ва Исломдан бошқа муҳитларда аёл сзининг жамистига бу қадар таъсир стказа олмаган. Чунки фақат Исломгина аёлга мазкур таъсир кучини берган, фақатгина Исломгина аёлни шундай тарбис қила олади. Аки бошқача қилиб айтадиган бслсак, Исломга бсйсунган аёлгина бу даражага кстарила олади. Шу сринда баъзи саволлар туғилади.
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Robiya 06 Oktyabr 2009, 11:33:51
 1) Хсш, илм ва маърифат осмонида юлдуз каби порлаган олимлар туғулиб ссган даврнинг аёллари қандай аёл сди?
2) Уларни сзларидан кейинги аёллардан устунлиги бормиди?
3) Бугуннинг аёли улардан қанчалик узоқлашди?
4) Бугуннинг аёли сша момоларнинг фарзандларимиз деб фахрланишга ҳақлими?
5) Аега сша аёллар туққан фарзандларини нега юз йилларки бошқа аёллар туға олмасптилар ёки бугунги кун аёлларидан ҳам шундай фарзандлар туғилиши мумкинми?

1)Илм ва маърифат осмонида юлдуз каби порлаган олимлар туғилиб ссган даврнинг аёллари қандай аёллар сди?
Жавоб: Илм ва маърифат осмонида юлдуз каби порлаган олимларни туғиб тарбис қилган аёллар аввало сзларининг мсмина сканлигини ҳис қилиб сшаганлар.
Иккинчидан: Ҳар қандай инсоннинг қалбидан жой олган, сзи учун муқаддас саналмиш нарсалар бор. Гоҳида шу нарсани муқаддаслаштириб олганини сзи ҳам билмаслиги мумкин. Кимнингдир қалбини бойлик орттириш «безаб» турган бслса, кимнингдир қалби бир инсонга нисбатан муҳаббатга тсла, кимникидир ҳасадга тсла. Кимлардир инсонлар сртасидаги обрс-сътиборни муқаддас санаб унга сришиш йслида ҳамма нарсадан хатто динидан ҳам воз кечишга тайёр. Албатта агар дини бслса. Баъзилар сзининг нафсини ҳамма нарсадан устун қсйиб, унинг талабини қондиришда ҳаромми, ҳалолми фарқламаган ҳолида унинг ҳам қалби нима биландир банд. Юқорида зикр қилинган аёллар сса динини муқаддас билдилар. Қалби билан севиб, съзозладилар. Ислом буюрганидек ҳаёт кечиришга ҳаракат қилдилар. Ислом аёлга берган қадр-қимматни тсғри баҳолаб, Исломнинг огоҳлантиришига ҳам сътибор қаратдилар.

2) уларни сзларидан кейинги аёллардан устунлиги бормиди? Яъни нега уларнинг туққан фарзандлари илм дарғалари бслиб етишди-ю, улардан кейинги даврларнинг аёли туққан фарзандлари бундай бслмади?
Жавоб: Ҳа, бутун инсонистга фойдаси тегадиган олимларни туққан аёлларни кейинги даврларнинг аёлларидан устунлиги бор сди. Уларнинг бу устунлиги молу-дунё, шон-шуҳрат билан смас, балки қалб билан сди. Исломнинг муқаддаслигини қалб билан ҳис қилишларида сди. Ўзларининг бсйнидаги вазифаларни ҳис қилишларида сди. Мана шундай сътиқодга сга бслган аёллардан имом Бухорийлар, имом Термизийлар дунёга келдилар. Мана шундай фарзандларга она бслган аёллар албатта бошқа аёллардан устун ҳисобланади. Чунки фарзандлари имом Бухорий, имом Термизий даражасига етгунча уларга қилинган хизматларнинг снг катта қисми манна шу оналарга тегишлидир.

3) Бугуннинг аёли улардан қанчалик узоқлашди?
Жавоб: Бугуннинг аёли улардан съни Бухорий, Термизийларни туққан момоларидан шундай узоқлашдики, худди уларнинг сртасида ҳеч қандай боғлиқлик йсқдек. Гсёки жинслари ҳам бошқа-бошқадек. Чунки ҳар қандай виждонли одам сша момоларимиз ҳақида фикр юритар скан, албатта юксак сҳтиром билан сслайди. Уларни ислом билан зийнатланганини сътироф стади.
Ўша покизалик, сша сътиқод, сша иймон билан шундай фарзандларни туғиб тарбис қилганлигини тан олади. А­нди бугунги кун аёлларининг туққан фарзандларининг онги ҳақида хатто ойнаи жаҳон орқали ҳам арз қилаётганликларини сшитиб қоламиз. Фарзандлар оналарининг гапига парво ҳам қилмаётганига, менсимаётганига гувоҳ бсламиз. Хсш бу фарзандларни Ким туғиб тарбис қиласпти? Бугуннинг аёли. Динини унутган бугуннинг аёли. Агар улар динини билишганда сди, фарзандлари «Жаннат оналар оёғи остидадир» деган таълим тарбис билан суғорилар сди. Мана шу бугунинг аёлини улардан қанчалик узоқлашганини билдиради, улардан қанчалик пастда сканлигини исботлайди.

4) Бугуннинг аёли сша момоларнинг фарзандларимиз деб фахрланишга ҳақлиймилар?
Жавоб: Бу масалага жавоб топиш бироз мушкул. Чунки Бухорий, Термизийларни туққан момоларимиз жуда ҳам иффатли, иймон сътиқодли бслганлиги ҳақида айтдик. Ҳар қандай масалага Аллоҳ ва пайғамбарини ҳакам қилишган. Яъни, Қуръон ва ҳадис билан муаммоларини ҳал қилишган. Ҳаётлари Қуръон ва ҳадисга мувофиқ тарзда стган. Табиъийки, гуноҳлардан, агарчи кичкина деб сътибор қилинса ҳам, сҳтиёт бслишган. Шу тақволарининг ҳосиласи слароқ бахтли она бслишди. Қиёматгача бсладиган фарзандларни туғиб тарбислашди.
Афсуски, уларнинг тасаввурларидаги даҳшатли ҳисобланган, инсонни аниқ ҳалокатга олиб борадиган гуноҳлар бугунги кунда арзимас хатолар, камчиликлар деб сътибор қилинмоқда ёки мутлақо сътибордан ташқарида. Хатто баъзи гуноҳларга ёшлик қилибди, деган баҳона қилинса баъзи номуссизликларча, орсизликларча қилинган гуноҳларни «севги-муҳаббат» деган либос билан сраб қсйилмоқда. Агар юқорида зикр қилинган момоларимиз бугунги кун аёллари билан тсқнаш келиб қолишса сди, аминманки улар албатта Қуръон ва ҳадисга мувофиқ муомала қилган бслар сдилар. Қуръон ва ҳадисга мувофиқ муомала шуки гуноҳ ва маъсистдан иложини борича қайтарилади. Ота-она сифатида норизо сканлиги сълон қилинади. Агар балоғатдан стган фарзанд шунда ҳам гуноҳдан қайтмаса, қайтмаслигини айтса, ундай фарзанддан шу дунёни сзида кечиб юборилади. Мана снди сйлаб ксринг, агар сша момолар бугунги сркатой қизлари билан тсқнаш келсалар нима деган бслардилар. Улар бугунги кун сркатой қизларининг нафсу-хавоси кетидан бунчалик қувлашларини ксриб туриб, «ёшлик» деб завқланишмасди. Балоғатга етиб стган қизи ота-онасини олдида тор футболка-ю, калта юбкани кийиб олиб, қорнини, хатто киндигидан срим қарич пастгача очиб юришини ёшлар модаси ёки замона зайли деб ҳимос қилишмасди. Қизлари Аллоҳ қсйган муҳрларини, иффатларини ксчаларда кимлар биландир бузиб келса бугунги кун «меҳрибон» оналарига схшаб қизларининг бу «ёшликларини» жарроҳлик йсли билан ҳаракат қилиб беркитиб ксз бссмачилик қилишмас сдилар. Менинг қизим покиза иффатли схши қиз деб кимнидир алдаб, қизининг ҳаётини аввал бошдан хиёнат пойдеворига қуриб бермас сдилар. Балки Қуръон ва ҳадисга мувофиқ ҳолда муомала қилардилар. (Қуръон ва ҳадисга мувофиқ муомалани биз юқорида айтиб стдик, тавба қилмаса, гуноҳдан тсхтамаса, шу гуноҳини ёмон иш смас деса ундай фарзанддан кечилади). Уларнинг қизлари ҳам бу каби тубанликка бормас сдилар. Чунки улар иймон билан тарбис қилинарди. Мана нима учун бу масалага жавоб бериш бироз мушкул. Бугунги кун аёли, мен ҳам сша покиза момолар силсиласининг давомчисиман, мен ҳам уларнинг наслиданман дейишдан олдин, агар уларга рсбарс келиб қолсам услиб қолмасмиканман, агар улар мени уйимга келиб қолсалар кириб бир пиёла чойини ичишга таклиф қилсам, мени аврат жойларимни очиқлигини ксриб, мени қслимдан чой ичармиканлар ёки юзимга ҳам қарамасдан кетиб қолармиканлар, деб савол қсйсин. Ўзига сзи виждон билан жавоб берсин. Агар ижобий жавоб бера олса фахрланиши мумкин.

6) Аега сша аёллар туққан фарзандларни неча юз йилларки бошқа аёллар туға олмасптилар? Бугунги кун аёлларидан ҳам шундай фарзандлар туғулиши мумкинми?
Жавоб: Мана неча асрларки, сша аёлларнинг туққан фарзандларига схшаш фарзандларни улардан кейинги давр аёллари туға олмасптилар. Тарихни безаб турган сша олимлар каби кишилар, қайта туғилмасптилар. Чунки улардан кейинги аёллар, динини мустаҳкам тутмадилар. Исломдан узоқлашдилар. Ислом келган даврдан узоқлашилгани сари диндан ҳам узоқлашилди. Ислом қоралаган хурофотлар дин номи билан кириб келди. Ҳаромга, гуноҳга сътибор камайиб борди. Дин билан хурофот аралашган, ҳаром ва гуноҳ ишларга сътибор камайган даврнинг аёли сша ҳолатга хос савис билан шаклланди. Аёллар фарзандларини сша сзлари билганча дин асносида тарбис қилдилар. Албатта бу сависга сга бслган аёлнинг туғиб тарбис қилган фарзандлари, илгариги аёллар, съни динини аҳкам тутган, ислом олдидаги масъулистини ҳис қилган аёллар туғиб тарбис қилган фарзандлар каби бсла олмадилар. Чунки оналар бир хил смас сдилар. Хсш бугунги кун аёли ҳам биз юқорида зикр қилган илм осмонида ёрқин юлдуздек порлаб турган уламоларни туғиши мумкинми?
Бу саволга жавоб излашдан олдин, бу масалага бошқачароқ назар солиб ксрайлик. Биз юқорида «илм устунлари» сшаган даврдан кейинги даврларда, дин билан хурофот аралашиб кетганлиги ва аёллар сса Ислом олдидаги масъулистини кам ҳис қилганлигини ва шунинг оқибатида диндан узоқлашилганини ва бу сса авлодга қандай таъсир қилганлигини айтдик. Агар динининг вазифаларига сътибори бироз камроқ бслгани, Ислом олдидаги масъулистини камроқ ҳис қилгани ҳолида туғиб тарбис қилган фарзандларидан «илм устунлари»га схшаш уламолар чиқаган бслса, угунги кундагидек динни десрли мутлақо ссдан чиқарган аёлларимиздан ҳалол ва ҳаромни фарқ қилмайдиган, динни сшитса қандайдир лақаблар тсқийдиган, мени дилим тоза, кснглим пок деб кийим кийган сланғоч суратида юрган Хотин-қизларимиздан ҳақиқий олимлар, бслиб ҳам сша юқорида савол қилганимиздек илм устунлари туғилармикан? Тсғриси бу саволни бошқачароқ қсйиш керак. Бугун динини унутган, балки унга терс юрган ва шу юрушини маданист деб атаётган аёлларимиздан кимлар тсғилар скан?
Бу саволга жавоб сифатида онгингга келган фикрдан қсрқасан киши.
Аҳвол шундай бслса, биз юқорида зикр қилган илм дарғалари смас, балки оддийгина мусулмон фарзандларни ксплаб туғилишига гумон қиласан киши. Аллоҳ асрасин.
Чунки бугунги кун аёли қсрқинчли суратга кириб бормоқда. Илгари аёллар орасида сркакларга схшаб шим кийишликни тасаввур қилиб бслмас сди. Хсш бугунчи, неча фоизаёллар шим киймаспти? Фақатгина мсъминалар ва ёши катта онахонлар. Қолганлар ҳаммаси сркаклар шимида. Илгари шим кийган аёлни тасаввур қилиб бслмаган бслса, снди киймаганини тасаввур қилиб бслмаспти. Яна қизларимизни «маданисти» шунчалик такомиллашдики, шимни устидан ичкийим чиқариб , ксрсатиб қсйиладиган даражага етди. Ахир бу бузғунчилик, фаҳшку. Шу сринда қизларимиздан, аёлларимиздан ссрамоқчиман. Кимларга тақлид қилспсизлар. Аёл озодлиги деган шиори остида аёлларни фаҳш сйинчоғи қилиб улгурган европагами? Аки инсонистга демократис керак, жинсий алоқа маданий ҳордиқ деб, кириб қолган ксчасидан чиқиб кетиш йслини тополмаётган океан ортигами? Хсш у маданист деб аталаётган модалар балоси сна сн йиллардан кейин қандай ксринишга сга бслади. А ивожланиш шу даражада бслса аёллар кийим-кечак ҳақида умуман қайғурмай қсйишса керак. Бу маданист аёл-қизларимизнинг онгини шу тарзда ривожлантирдики, ҳатто тарихда кузатилмаган уддабурроликлар рсй берди. Бу снгилик қотилликнинг снги усулидир, съни ҳали туғилмаган болани, зинодан орттирилган болани шундай слдириладики, жиност изсиз йсқолади. Яна ҳеч нарса бслмагандек юрилаверади. Суҳбатларда бу «тадбиркорлар» смас, балки муъминалар ғийбат қилинади. Бугуннинг қизлари сртанинг онаси. Келажак авлод шулардан тарқайди. Шулар туғиб тарбис қилади. Хсш булардан ким туғилади? Хсп аёлларимизнинг бугунги аҳволини, съни ксча ксйда кийими бор сланғоч ҳолда юришини, шу аҳволда сқув муассасаларида ҳатто телевиденисда стика-сстетика ҳақида бахс юритишини, «бурда моден, дизайн» деган европача номлар остида сланғоч юришни талқин қилаётганини, кср-ксрона кимларгадир тақлид қилаётганини «маданист» дейилса, унда сз-сзидан дунё тан берган алломаларни туғиб-тарбислаб кетган стмиш момоларимиз ҳақоратланган бслмайдими?
Ҳа ҳақоратланган бслади. Чунки улар бу каби «маданист»дан узоқ бслишган. Бундан ҳазар қилишган. Улар бизнинг хоти-қизларимизга схшаб кскракларини срмисигача очиб, киндикларини очиб, сгнига срларни шимини кийиб, интим аъзоларини лорсиллатиб юришни, зино деб қабул қилишган. Шунинг учун сша даврларда сркакларнинг пулини олиб, кснглини хуш қилиб чиқариб юборадиган аёллар «салтанатлари» йсқ сди. Шунинг учун сша даврларнинг бугун А есторан деб аталаётган, ҳсракхоналарида бировнинг А­ри, бировнинг отини ёки қизи билан кснгилхушлик қилиб юрмас сди. Шунинг учун сша даврларда етимхоналар йсқ сди. Шунинг учун улар давоси йсқ, номи ҳам ғалати касалликларга учраганлари йсқ.
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Robiya 06 Oktyabr 2009, 11:34:36
 Абдуллоҳ ибн Умар р.а. А осулуллоҳ с.а.в. «Қайси бир қавмда фаҳш пайдо бслиб, улар у билан очиқдан очиқ шуғуллансалар, ораларида слат ҳамда ота-боболари даврида бслмаган бошқа касалликлар тарқалади» дедилар. (Ибн Можжа).
Агар сша момоларимиз ҳозирги даврга келиб қолишса, отин-қизларимизни аҳволини ксрганида снсалари қотиб «бу аёллар ҳаммомдан чиққанну-кийимини ҳамасини кийишни унутган ёки мажнун» деб сйлашса керак. Улар буни инсонни смас балки, шайтоннинг амали деб билишган. Чунки Аллоҳ Қуръони каримда:
«А­й одам авлоди! Шайтон ота-оналарингизнинг авратларини сзларига ксрсатиш (съни, устли аҳволга солиш) учун либосларини ечиб, жаннатдан чиқаргани каби сизларни ҳам алдаб қсймасин».
(Аъроф 27) деган остини Бухорийдек, Термизийдек зотларни тарбис қилган аёллар схши билишган. Ушбу тариқа Иблис сз-сзини ксз-ксз қилиш бслган даъватнинг асосчиси бслди. Шунингдек, ҳозирда ҳам «аёлозодлиги» деб номланаётган сохта шиорларнинг ҳам раҳнамоси Иблиснинг сзидир. У сзига итоат қилувчиларнинг раҳнамосидир. Булар съни Аллоҳга итоат стмайдиган шайтонга итоат стувчилар биринчи навбатда сзини ксз-ксз қилувчи, жамистни йслдан оздирувчи еҳаё аёлардир. Бу одам боласининг иши смас. Аега бу жумлани келтирамиз уни савол-жавоб услубида баён қиламиз.

Савол - Одам деган номга қайси киши лойиқ? Одам деб кимни айтилади?
Жавоб — Бунга жавоб излаб тарихга, инсонистнинг аввалига қайтамиз. Буни сса Қуръондан топамиз. Аллоҳ таъоло Бақара сурасининг 30-остида фаришталарга «Мен ерда сринбосар қилмоқчиман» деди. Яъни ерда Аллоҳ сзининг халифасини сратмоқчи сканлигини билдирди. Лекин унинг номини айтмади. Аллоҳ Ўзи сратган биринчи кишини Одам деб номлади. У киши қандай сди?
У қалби Аллоҳга итоат стишлик учун завқу-шавққа тсла сди.
У биринчи пайғамбар сди. Фақат ёлғиз Аллоҳгагина ибодат қилувчи сди.
У Аллоҳ буюрган ишларни бажони дил қилар, қайтариқларидан қайтар сди.
Мана шундай кишини Аллоҳ Одам деб номлади. Мана шу сифатларнинг сгаси одам деб аталади, Одамнинг бошланиш нуқтаси мана шу. Бундан юқорилагани сари «солиҳ, сидиқ, валий» ва ҳоказо даражаси ортиб бораверади.
Бу сифатларга сга бслмаган кишини одам дейиш асоссиздир. Чунки, ундай кишини Аллоҳ одам деб атамади. Шу сринда қизиқ бир савол туғилади. Юқорида зикр қилинган сифатларга сга бслган кишигина одам дейилса мазкур сифатларга қарама-қарши, терс ҳолатдаги, бузуқчилик қуроли деб аталган срим сланғоч аёлларчи?
Жавоб оддий. Аллоҳ аёлга авратларини беркитиб юришни, сзини ксз-ксз қилмасликни фарз қилди. Ва ҳар қандай инсонни сзининг авратларини ёпиб юриш табиати билан табиатлантириб қсйди. Бирорта инсон сзининг авратини зарурат туғилганда ҳам хатто табибларга ҳам хурсанд бслиб очиб бермайди. Чунки уст унинг табиатида бор. Чорва ҳайвонлари сса авратни фарқига ҳам бормайди. Чунки унинг табиатида услиш йсқ. Бемалол очиб юришаверади. А­нди онги бор, табиатида услиш деган ҳисси бор кимса, шу онги, табиати билан авратларини бслиб ҳам кскрагу, киндикларини очиб юрса, авратни фарқига бормаса, одам деган номдан сал пастроққа тушиб қолганга схшайди. Қуръони каримда Аллоҳ таъоло: «"¦ Уларнинг диллари бору, англай олмайдилар, ксзлари бору ксра олмайдилар, қулоқлари бору сшитмайдилар. Улар чорва (ҳайвонлари) кабидирлар, йсқ, улар (беақл, бефаҳмликда) чорва (ҳайвон)лардан ҳам баттардирлар. Ана сшалар ғафлатда қолган кимсалардир.» (Аъроф 179) дес марҳамат қилган. Аҳамист беринг, Аллоҳ айтаспти, чорва ҳайвонларидан баттардирлар. Чунки сша кимсага берилган онг, идрок агар чорва ҳайвонларига берилса сди, улар сша кимсанинг аҳволига тушмас сдилар. Яна остни охирида «Ана улар ғафлатда қолган кимсалардир», деди. Бундан аввало, тушуниладиган нарса шуки, агар кишининг қалби ҳақиқатни ҳис қилмаса, қулоғи ҳақиқатни сшитмаса, ксзи ҳақиқатни ксрмаса, унга қалб, қулоқ, ксз нима учун берилганини ҳис қилмасдан ғафлатда стиб кетади. «Ана улар ғафлатда қолган кимсалардир», одамлардир дейилмади. Одам деган ном, бу кимсаларга муносиб ксрилмади. Ҳатто чорва ҳайвонлари одам дейишга лойиқ бслмаган кишилардан устунроқ қсйилди. Бу нарсани тиниқроқ ҳис қилинг, сй сзини одамман, инсонман деб юрган кимсалар!
Бугунги аёллар «маданисти»ни сна бошқа нуқтадан кузатиб ксринг.
Бугун Европа сзини дунёнинг маданист бешиги деб атамоқда. Бутун дунёга, шу жумладан Ислом оламига ҳам маданистдан устозлик қилмоқчи бслади. Аслида Европани маданист бешигини Ислом тебратган. Ислом Европага кириб борган пайтда улар инсонга схшаб таом ейишни ҳам билишмасди. Мусулмонлар Испан (Андалусис) ерларига боришган маҳалда ерлик аҳоли устиларига совуқдан ҳимос сифатида ёпиб олган ҳайвон териларини ошлаб фойдаланишни билмасдан, қуртлатиб юрардилар. Аега юз-қслини ювишни Исломдан срганганлар бугун дунё маданист бешиги бизмиз деган даъвода. Исломдан бехабар қолиб кетган бечора мусулмон фарзанди, аёлларимиз сса сша «маданистли»ларнинг орсиз қилиқларига ҳам ксрларча тақлид қилмоқдалар. Аслида бу маданист соғлом одоб-аҳлоқ меъёрларига ҳам зиддир. Хатто соғлом табиат ҳам бунга рози бслмайди. Бундай тубан ишлар (съни, очилиб-сочилиб «кийим кийган сланғоч» суратида юриш, шарқона либос деб билакларини очиб, енгсиз ксйлак кийиш, узун ксйлак кийдим деб иштонсиз юриш ёки ҳамма ёғим ёпиқ деб, жуда ҳам тор кийиш) фақатгина ҳулқ-атвори бузуқ, ҳаёсиз, жоҳил аёлларга хос бслган «фазилат»дир. Чунки ақлли, иффатли ва сзини ҳурмат қиладиган аёлнинг ксча-ксйда, бозорларда ва ҳар хил жамоат жойларда сзининг зийнат бслган аврат жойларини услмасдан бегона сркакларга ксз-ксз қилиб юриши тасаввурга ҳам сиғмайдиган ҳолатдир. Аксарист аёлларимиз манна шундай тубан ҳолатда ксчага чиқиш билан кишиларнинг ҳурматига сазовор бсламан, деб сйлайдилар. Бу ҳам шубҳасиз ақлдан узоқроқ тушунчадир. Бу турдаги аёлларга битта савол билан мурожаат қиламиз.

- Сиз «ҳурматларига сазовор бсламан», - деб қандай кишиларни назарда тутспсиз?
Агар худони танимайдиган, динини билмайдиган фосиқ кимсаларни назарда тутаётган бслсангиз, билингки, тсғри сйлабсиз. Сиз уларнинг ҳурматига сришасиз. Лекин шу билан бирга «ана у жойини қара», «фалон жойи писмадан сканми?» каби иззат нафсингизга тегадиган гаплардан ҳам бенасиб қолмайсиз. Агар шунга рози бслсангиз, сзингизнинг иззат нафсингизни қанча баҳолаганингиз ҳақида ҳам сйлаб ксринг.
А­нди агар худодан қсрқадиган, хулқ-атвори нормал даражадаги кишиларнинг ҳурматини қозониш мақсадида бу ишларга қсл ураётган бслсангиз, билингки, қаттиқ адашибсиз! Чунки Аллоҳдан қсрқадиган мусулмон сркаклар бу каби аёлларга нисбатан бошқачароқ мавқе тутишни афзал биладилар. Инсонлар ҳеч қачон бундай аёлларга нисбатан ҳурмат билан қараганлар ва бундан буёғига ҳам шундай бслиб қолади, иншааллоҳ. Аксинча, унга ёмон ксз билан қараб, масхара қиладилар, шаънларига ёмон ссзлар айтадилар. Бундай аёллар ҳамиша одамлар хаёлида улуғворлик сифатлари ва ҳулқ-атворларини йсқотган бузуқ аёл рамзи сифатида гавдаланиб қолаверади.
Қайси бир ақли расо, сзини ҳурмат қиладиган ҳамда сз қадрига етадиган аёл сзи учун мана шундай муомала қилинишига рози бслади?
Бундай паст даражага тушиб қолишига уни нима мажбур қиласпти?! Ахир мусулмоннинг фарзанди бслган муслима аёлман, мусулмонман деган аёл бошқалардан ақли ва ҳаёси билан ажралиб туриши керак-ку!
Унинг маданисти ҳам сзига хос ҳавас қиларли даражада бслиши керак-ку!
Юқорида зикр қилганимиз улуғ алломаларга оналик қилган момоларимиз ақли ва ҳаёси билан бошқалардан шундай ажралиб турдиларки, ҳалигача снг схши аёлларни жамласа ҳам улар ажралиб турадилар.
Ксрларча тақлид қилиниб, сришилаётган бу «маданий ссиш»нинг самараларидан сна бирини сса, аёллар шифокори бслиб ишлаётган бир мутахассис аёлнинг ссзларидан ҳам билиб олса бслади.
У аёлнинг айтишича, бугунги кунда турмушга чиқаётган қизларнинг аксаристи тсйидан олдин келиб «иффатли келин» бслиш учун сзларининг «иффат»ларини тадбирини ксриб жарроҳлик амалиётини қсллаб, ҳеч нарса ксрмаган «иболи» қиз бслиб кетишмоқда смиш. Ҳатто мактаб сқувчиларининг орасида ҳомиласини аборт қилдириш учун мурожаат қилаётганлар бор. Бунга мен шифокор сифатида жуда ксп дуч келаспман, дейди.
Хсп, сша тсйидан олдин бундай «тадбиркорлик» қилаётган қизлар ҳам бугуннинг аёлими? А­ртанинг онасими? Улар бу каби «тадбиркорлик»лари билан кимни алдамоқчи бсладилар? Аллоҳними? Аллоҳни ҳам алдаб бсладими? У ҳамма нарсани ксриб, сшитиб турувчи Зот. Агар, йсқ, Аллоҳни алдамоқчи смасман деса, сна савол туғилади, унда кимни, сзингизними? Агар йсқ, мен хатоимни тузатмоқчиман, шу услуб билан бу муаммодан чиқАман, кейин бу ишни қилмасдан тавба қилиб сшайман деган нист бслса, уларга гапимиз шуки, «синглим, бир хиёнат бошқа бир хиёнат билан беркитилмайди.» Аввало сизни бу ҳолатга тушиб қолишингиз ота-она, ака-укаларга нисбатан хиёнат. А­нди турмушингизни ҳам хиёнат пойдеворига қуриб, бслажак умр йслдошингизни алдаб бу ҳолатдан чиқиб кетаман дейишингиз, буч ора смас. Бу фақатгина сзингизни сзингиз алдашингиз холос. Балки уддаларсиз ҳам, лекин биратсла икк хиёнатнинг орасида қолиб, виждон азобида дунёдан стасиз. Агар виждон бслса. Аввало бу ҳолатга тушиб қолишдан Аллоҳдан паноҳ ссраб сшаш керак. Инсон сзини Аллоҳ ксриб, билиб турибди, сртага унинг ҳузурига боришим аниқ, сшанда қандай жавоб бераман деган иймон билан назорат қилиши керак. А­нди инсон гуноҳ қилгувчи, хатокор скан шундай ҳолат бслди ёки қачонлардир бслган дейлик. Бундай ҳолатда, виждон азобида қийналиб стмаслик учун шайтонга слжа бслиб қилинган бу каби гуноҳларга қаттиқ тавба лозим бслади. Ва бу каби ишларга сқин йсламаслик керак бслади. Келажак тақдирни сса қандайдир «тадбиркорлик» билан смас, балки тоза қалб, чиройли иймон билан кутиб олиш керак бслади. Бу муаммони Исломга бош сгган ҳолда, иймон билан ҳал қилмоқ керак. Аллоҳ тавбаларни, агар чин юракдан қилинса қабул қилади. Инсон тирик скан, тавбага фурсати бор. Қилинган ишларнинг ҳаммасига тавба қилиб снгидан ҳаёт бошлаш керак. Исломий маданист билан ҳаёт бошлаш керак.
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Robiya 06 Oktyabr 2009, 11:35:07
Юқорида фикр юритганимиз «динсиз ғарбча маданист» ҳақида хулосамиз шуки «кеча» бу каби «маданист» ҳам, унинг бу каби самараси ҳам йсқ сди. Бугун сса ривожланиб шу даражага етди. А­ртагачи? А­ртага қандай бслади? Балки қизлар учун ҳеч қандай жарроҳлик амалиёти ҳам керак бслмас? Балки бу ҳолатга умуман сътибор берилмас? Балки буни билган, сшитган ота-оналар бошларини Сарак-сарак қилиб, «сҳ ёшлар, ёшлар» дейишдан нарига стмас? Балки бу ҳолат умуман айб ҳам саналмас? Аллоҳ асрасин! Хсш унда миллат нима бслади? Келажак авлод нима бслади? Умуман бу дарддан қутилиш чораси нима? Жавоб шуки, бу дарддан қутилиш чораси фақатгина иймон, фақатгина ислом. Келажак авлодни иймонли қилиб тарбис қилиш керак. Бунинг учун бугунги кун авлоди иймонни схшилаб таниб олиш керак. Асосан, авлоднинг онаси аёллар, Аллоҳдан қсрқинг, гуноҳларингизни кечиришини ссраб, фарзандлар салоҳистини ссраб дуодан тсхтаманг, дуо билан чекланиб қолмасдан қабиҳ ишлардан сзингизни тсхтатиб олинг. А­ртага қайтиб борадиган жойингиз ҳақида тафаккур қилинг. Бир куни келиб қоронғи, зулматли ва даҳшатли қабрда ёлғиз сзингиз ётасиз. Ундан кейин сса Аллоҳ ҳузурида бутун ҳаётингиздан ҳисоб-китоб қилинишингиз учун ёлғиз сзингиз турасиз. Қуръони каримда: «Уларнинг барчаси Қиёмат Кунида ёлғиз ҳолда у Зотнинг ҳузурига келувчидир.» (Марсм 95). деб Аллоҳ билдириб қсйган.

Қиёмат даҳшатини, жаҳаннам азобини ссланг. Ксча-ксйда ссаниб, бегона сркаклар олдида кскракларингизни, қоринларингизни, елкаларингизни, билак ва болдирларингизни очиб юришдек қабиҳ ишларга қсл уришдан олдин мана шу нарсалар ҳақида бир сйлаб ксринг. Сизларни аниқ ишонтириб айтаманки, Қиёмат даҳшатларининг биронтасига тоқатингиз етмайди. (Аллоҳ ва А осули хабар берган). Жаҳаннам азоби ҳақида сса гапирмаса ҳам бслади. Ўзингизга раҳмингиз келсин!!! Бундай ишларга снди қайта юрманг. Тавба сшиклари ёпилиб қолмасдан, қабрингиз узра тупроқ тслдирилмасдан олдин Аллоҳга ҳақиқий тавба қилишга шошилинг. Аллоҳ тавбаларни қабул қилгувчи. Меҳрибондир.

Аллоҳга шукрлар бслсинки, иймон сътиқодли аёлларимиз ҳам оз смаслар. Динини маҳкам тутиб, Бухорий ва Термизийларга оналик қилган момоларимизнинг давомчилари бслаётган аёлларимиз ҳам йсқ смас. Кечалари ҳам ибодат қилиб жамистимиз, халқимиз салоҳистига дуо билан ҳисса қсшаётган аёллар ҳам бор. Бугунги европача «маданист»нинг ичида ссиб унга қиё ҳам боқмай, сзини иймон билан назорат қила олаётган иффатли қизларимиз ҳам бир мунча ксп. Теварак атрофни булғаб, киндикларини очиб юрган «маданистли, замонавий» хотин қизларни ксриб, улардан нафратланиб, сзининг авратларини бегона сркакларга ксрсатмай юрган ёшгина қизчалару, табаррук онахонлар ҳам анчагина.

Умуман олганда аёллар оламининг бу қисми аввалги қисмига нисбатан ҳурмат қилишга арзигулик. Лекин беш қсл баробар смас деганларидек, бу қисмда ҳам дилни хира қиладиган ҳолатлар учраб туради. Биз танқидий назаримизни шундай қаратдикки, қуйида мулоҳаза қилинадиган ҳолатлар соҳибаси мсмина аёл бслганлиги учунгина шу мавзуларга кириб бордик. Аёллар оламининг аввалги съни динидан узоқлашган қисмида учрайдиган айни шу муаммоларга хатто сътибор ҳам бермадик. Чунки сътибор деган нарса, сътибор берувчининг қалбида оз бслсада қиймати бор бслган нарсага берилади.

Аввало, мсъмина деб аталаётган аёлларимизнинг аксаристини либослари, съни рсмоллари, танқидга сазовордир. Мана шу аксарист рсмолдаги аёлларимиз аслида рсмол нима сканини, унинг моҳистини билмадиган ксринади. Аслида рсмол, аёлнинг аъзоларини беркитиб, билинтирмасдан, бегона сркаклар назарини сзига қаратмасдан тссиқ вазифасини бажариши керак. Лекин айрим хонимларнинг рсмоли сса қарамаганни ҳам қаратиб оладиган даражада. Улар ҳамма аъзоларим ёпиқ бслса бслди, қабилида кийинишган. Аммо ҳамма аъзолар бсртиб, билиниб туради. Бундан ташқарии, Аллақандай кийимлар кийишадики, буни рсмол дейишга ҳижолат бсласан киши. Камига юз-ксзларини бссб, қошларини териб, хушбсй атирларни сепиб олишади. Хатто баъзилари бошига рсмол сраб, сгнига сркакларникига схшаб костюм-шимларни кийиб олишади. Лайғамбар с.а.в.нинг қош терувчиларни, сзини сркакларга схшатиб олган аёлларни лаънатлаган мазмундаги ҳадислари бор. А смолнинг асли зийнат бслмаслиги керак, шарт. Масалан бичими тор, ранги ҳам кишилар сътиборини сзига тортадиган ва хушбсй атирлар сепилган либослар асли зийнат ҳисобланиб, бундай рсмоллар ношаръийдир. Чунки А осулуллоҳ с.а.в. атир сепган ҳолда бегона сркаклар орасида юришни аёлларга ҳаром қилганлар. Яъни: «Қайси бир аёл хушбсй атирларни сепиб (сркаклар) унинг ҳидини туйишлари учун бирор қавмнинг олдидан стар скан, у аёл зинокордир» деганлар.
(Имом Аҳмад ривости).

А смол срадим деб тор кийимларни кийиб, сзларини мукаммал рсмол срадим деб юрган аёлларимиз, А осулуллоҳ с.а.в.ни мана бу ҳадисларини ҳам билиб қсйсалар фойдадан ҳоли бслмайди.
«Икки тоифа кишилар борки, улар жаҳанам аҳлидандир. Мен ҳали уларни ксрмадим. Биринчиси: қслларида сигир думига схшаш таёқлари билан одамларни уриб юрадиган кимсалар. Иккинчиси кийиниб олган лекин, сланғоч, (бошқаларни ҳам) йслдан оздирувчи, сзлари ҳам (ҳақдан) оғган ҳамда бошлари (даги сочлари)ни туснинг (бир тарафга) мойил бслган сркачлари сингари дсппайтириб олган аёллардир. Улар жаннатга кира олмайдилар, унинг ҳидини ҳам топа олмайдилар. Зеро, Жаннатнинг ҳиди, фалон масофадан келиб туради». (Муслим ривости).
Аҳли илмлар ҳадисдаги «кийиниб олган, лекин сланғоч аёллар» деган ссзни «улар кийимларини кийишади, лекин тор, юпқа ёки баданининг ҳамма жойини тссмайдиган кийимлар кисдилар» деб таърифлашган.

Кейинги танқидга сазовор ҳолат, баъзи рсмолли аёлларимизни сзларини тутишлари, муомалаларидир. Бу асосан ёшлари катта бслмаган аёлларга талуқлидир. Ксча-ксйларда гувоҳ бслиб қоламизки, баъзи рсмолли аёллар, асосан қизлар бегона сркаклар билан қсл бериб ссрашиб, соатлаб ҳамманинг ксз снгида қийқириб кулиб туришади. Ўрталарида сски таниш ёки синфдош деган ксприк борлиги баҳона. Аомаҳрам сркак билан қсл бериб ссрашишлик ҳалол смас. Ҳаром! Лайғамбар с.а.в: «Мен (бегона съни никоҳи жоиз) аёллар билан қсл бериб ссрашмайман» деганлар. Бунга гувоҳ бслган баъзи «намоз сқимасам ҳам дилим пок, сғрилик қилмасам ғарлик қилмасам» дегувчиларга сса қачон диндан гапирсангиз, намозни таклиф қилсангиз, «рсмол сраб намоз сқийдиганларингни аҳволи шуми?» деб баҳона қиладилар. «А смолни сраб олиб нималар қилиб юрганини биламиз, фоҳишалик қилиб юрганлари ҳам бор» деб, қандайдир ғурур билан гапириб қссдилар. Аслида сса рсмоллик мсъмина аёллар фоҳишалик қилиб юргани йсқ. Балки фоҳишаларнинг айримлари сзининг кирдикорларини беркитиш мақсадида рсмолга сраниб «ов» қилиб юрган бслиши мумкин. Балки уни ҳам биров ксрса жирканадиган дарди бордир, песдир, моховдирки буни рсмол билан беркитиб юргандир. Аима бслганда ҳам бошқаларда нотсғри тушунча пайдо қилмаслик учун мсъмина қизларимиз, аёлларимиз шундай ҳолатлардан узқроқ бслиб, сзларини Аллоҳ назорати остида сканликларини унутмасалар мақсадга мувофиқ бслар сди.

Маънавист масаласида ҳам анчагина муаммолар етарли.
«Илмли» аёлларимиз давраларни тсрида бирор масалани гапираётганида, илмга асосланиб, устозларимиз китобларидан фойдаланиб гапиришса схши бсларди. Баъзи отин ойиларимиз сзлари қайси маросимда стирганини, у маросим динимизда борми йсқми фарқ қилмасдан, сна шайх ва уламоларга тош ҳам отиб қсйишади. Уламо шайхларимизнинг гуноҳлари, улар «тирикчилик» қилиб турган маросимларини қсллаб қувватлаш срнига қоралаганларидир. Қанақанги маросимлар ҳақида гап кетаётганлигини тушунгандирсиз. Ҳа бу сша гапирилавериб сийқаси чиққан етти, йигирма, қирқ, йил деган бидъат маросимлардир. Агар аёлларимиз тсғри сътиқод билан уламоларимизнинг фикрларига терс юрмасдан, тсғри илм сргансалар, бу сзлари учун ҳам, фарзандлари учун ҳам фақат схши бслар сди. Аш авлодни ҳам ҳар хил оқимларга слжа бслмаслигига, тсғри тарбис билан шаклланишига бир омил бслар сди. Ўша «устозлик» қилаётган отин ойиларимиз ҳам улардан илм срганиб юрган аёлларимиз ҳам оиласидагиларни, фарзандларни маънавистини сстириш учун сзларининг маънавистини юксалтириши керак бслади.
Мсмина аёлларимизнинг оилавий, ср-хотин сртасидаги муносабатларига ҳам бир назар солиб стсак.

Танқид назарига биринчи бслиб мсъмина аёлларимизнинг кспини срига итоатсизликлари ксринади. Бунда аёллар сзларини оқлаш мақсадида, срининг баъзи қилиқларини рскач қилишади. Бизнинг ссзимиз шуки: срлар қиёмат кунида сзларидан ҳам, қсл остидаги аёллардан ҳам масъулдирлар. Бундан ташқари А осулуллоҳ с.а.в: «Агар инсонни инсонга сажда қилиши мумкин бслганида, аёлларни срларига сажда қилишини буюрар сдим» деган мазмунда ҳадислари озгина имони бор аёлни ҳушёр торттириб қсйиши керак. Жуда ксп бузилиб кетаётган оилаларни замирида ҳам шу нарса ётади.

Азиз сқувчи шу ерда муаллифнинг мақсадига ҳам сътибор бериб кетишингизни илтимос қиламиз. Бизнинг мақсадимиз юқоридаги фикрлар асносида умумий аёллар оммасига танқид тошларини отиш смас. Балки ойни стак билан ёпиб бслмганидек, юқоридаги ҳолатларни ҳам беркитиб бслмайди. Шунинг учун қалбида иймони бор покиза аёлларимизга ҳурматимиз баланд бслсада, сша ҳолатдаги аёлларни танқид қилдик. Зеро танқид келажакнинг мевасидир. Балки ссзларимиз бироз аччиқ туюлгандир. Дсст ачитиб бслсада ҳақиқатни гапиради. Умидимиз рисоалдаги фикрларни ҳақ деб билсангиз, уни дсст тутарсиз, мсмина, мастура аёллар!

Шу сринда ёш мастура қизларимизга ҳам икки оғиз ссз. Ўзларини сохта гсзаллаштириб, сзини ксз-ксз қилиб юрган хонимлар барибир сизларча гсзалликка сқин ҳам смаслар. Сизларни шаънингизга айтилаётган ссзларга сабр билан жавоб беринг. Ҳазрати Умар р.а. «Бизга нимаики схшилик етган бслса, сабримиз туфайли етди» деганлар. Бундан сабоқ олинг мастура қизлар!
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Robiya 06 Oktyabr 2009, 11:36:35
А­ркакларга ҳам икки оғиз ссз

Ҳурматли сркаклар, Ислом нафақат аёлни балки ундан олдин сркакни огоҳлантиради. Қиёмат кунида сркаклар сзлари хусусида ссралиб бслганидан кейин аҳли аёлидан ҳам ссралади. Бу сса аёлдан ксра кспроқ масъулист сркакда сканлигини англатади.
Кспчилик муслима аёлларнинг ссан-тусан бобида хатто динсиз аёллар ҳавас қиладиган даражада илгарилаб кетишида сркакларнинг ҳам ҳиссалари кам смас. Чунки аёлларнинг бу даражада сзгариб кетишларига сгона сабаб сркакларнинг сз аёлларига нисбатан сътиборсизлиги, совуққонлиги, уларни бегона сркаклардан қизғаниш керак деган нарсани аллақачоноқ унутишга улгурганлари, муқаддас динларини писанд қилмай, сркаклик ғурурларини йсқотиб қсйганлари ҳамда билиб туриб уларни бундай ҳаёсизликлардан қайтармаётганларидир.
Биз юқорида куюниб гапирганимиз, шим кийиб, қоринларини очиб юрган хотин-қизларнинг ҳам отаси-акаси бордир. Аима улар буни ксрмасптиларми? Ксрсптилар. Балки сзлари қизларини бозорга олиб бориб, сзинга ёққан кийимингни олавер, десптилар. Аки қизи сзига сша кийимни олиб келиб «одоб» билан шуни олсам майлими? деса, сзингга ёққан бслса бсптида, десптилар. Хатто қизларини сша кийимида етаклаб олиб бориб, номи улуғ жойларга ишга жойлаб қсймоқдалар. Қизлари ксз олдида сша аҳволда ишга чиқиб кетаётганини ксриб индамасптилар. Хатто рсмол сраса қаршилик қилаётганлари ҳам бор. Қизини қаерда, ким билан нима қилиб юрганини ҳам, қизининг иффати жойидами ёки топталиб улгурганми билмай юрганлари ҳам бор. Булар даюсдирлар. Лайғамбар с.а.в. бундай кишилар жаннатнинг ҳидини ҳам ҳидламайди, деганлар. Афсуски, баъзи сркакларда фақат «сркак» деган ном қолган холос. Аёлдек нозик ҳилқат устидан волий, ҳоким қилинган «сркак» десрли сша нозик ҳилқат билан бир хил даражага тушиб қолган. Ўз қадрларини билмайдиган, қсл остидагиларни муҳофаза қила олмайдиган ва Аллоҳнинг омонати бслган аёлларни чиройли бошқара олмайдиган бундай сркакларнинг ҳолига вой бслсин. А осулуллоҳ с.а.в. айтганлар: «Аллоҳ таъоло бирор раъист устига бош қилиб қсйган қайси бир бошлиқ, сз қсл остидагиларга нисбатан сътиборсиз бслган ҳолда вафот стар скан, Аллоҳ унга жаннатни ҳаром қилур.» (Бухорий ривости).

А­й сркаклар, сизларнинг обрсларингиз худди руҳингиз кабидир. Сизлар бу руҳингиз хусусида ксп сусткашлик қилдингиз, раъистингизга етарлича сътибор бермадингиз, омонатни зое қилдингиз, хатарли ишга қсл уриб қсйдингиз. Сизлар фақат сзларингизни ҳалок қилмоқчисизлар. Лекин буни сира сезмаспсизлар. Тсғрироғи тушунишни ҳоҳламаспсизлар. Ахир ақлларингизни ишлатмайсизларми? Шосд парвардигорингизга тавба қилсангиз ва устингизда омонат бслган аёлларингизни муҳофаза қилсангиз!
Азиз тингловчи, шу ерда дастуримизга нуқта қсср сканмиз, сиз азизларга сна сслатиб стмоқчимиз. А исола оммабоп бслсин учун имкон қадар соддалаштирилди. Ост ва ҳадисларни матнини бермасдан мазмунан ёндашилди. Агар нимаики тсғри берилган бслса бу Аллоҳдан, хатолар сса сзимдан. Бу хизматимиз учун Аллоҳ жамолини насиб стишини ссраб қоламиз.
Ссзимизнинг хотимасида шуни айтамизки Аллоҳга сзи рози бслганича ҳамду санолар бслсин. Лайғамбар с.а.в.га у кишиинг аҳли-оилаларига, саҳобаларига ва Қиёмат кунигача уларга схшилик билан сргашган кишиларга Аллоҳнинг салоту-саломи бслсин. Амийн.

Қалбим оташида битилди ғазал,
Ғамбода кечадан келади кечгим...
Муслима опалар, сингиллар, азал
Биз каби севолмас сизларни ҳеч ким!

Тарихни сқидим, у йиғлар беун,
Келажак мсрида қоп-қора тутун.
Мен жавоб бераман, ссзимга бугун
Биз каби севолмас сизларни ҳеч ким!

Ҳурлиқо фаранги сқисин таҳсин,
Яхшиси танлаган йслидан қайтсин.
Голливуд дод десин, қсшиқлар айтсин
Биз каби севолмас сизларни ҳеч ким!

Тарих шоҳид бугун, қилмай баҳона,
Мсмин юрагида буткул тантана.
А омео сзини слдирсин сна
Биз каби севолмас сизларни ҳеч ким!

Олам гул кийинди саодат сайли -
Аёл ҳақ ссз айтди Умар туфайли,
Қирол Лир икки бор кср бслсин майли...
Биз каби севолмас сизларни ҳеч ким!

Отелло қатл стди Дездемонани
Қонга бссб буткул гулдек хонани.
Лек муслим бошида тутар онани,
Биз каби севолмас сизларни ҳеч ким!

Аллоҳнинг ҳукмини билсангиз ёддан,
Биз сизни севамиз ҳаддан-да ҳаддан.
Жулис А обертслар йиғлар ҳасаддан!
Биз каби севолмас сизларни ҳеч ким!

Алий йслга тушди, ҳилол, бирга юр!
Ҳолид қиличидан таралмоқда нур!
Евгений Онегин, четга стиб тур!
Биз каби севолмас сизларни ҳеч ким!

Дунёвий севгига кснгиллар зорми,
Илоҳий чашмадан қонган ифторми?
Ҳақиқий мсминлар севсалар борми?
Биз каби севолмас сизларни ҳеч ким!

Инсоф билан айтинг, қай слатда бор
Фақат маҳрамига тскилган виқор?
Зино ксчасидан беркиниб, бедор
Биз каби севолмас сизларни ҳеч ким!

Бечора таналар, ҳаммадан қолган,
Бугун дунё узра фарёдлар солган.
Буюк пайғамбардан насиҳат олган
Биз каби севолмас сизларни ҳеч ким!

Ксрдим юзингизда гулгун чеҳралар,
Ундан шаббода ҳам олар баҳралар.
Кснглимда бир сурур аста сирғалар:
Биз каби севолмас сизларни ҳеч ким!

Мсмин ксрса, қалби билан ксради,
Шу боис, юрак ҳам сокин уради.
Севсак гар, сртада Аллоҳ туради
Биз каби севолмас сизларни ҳеч ким!

muslimaat.uz saytidan olindi.
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Munira xonim 06 Oktyabr 2009, 12:15:34
Assalamu alaykum.
Robiya,bizga ilingan narsangiz uchun Alloh sizdan rozi bo'lsin.
O'zi munosib mukofatlasin.
Bu maqolani yozgandan ham, bizga taqdim etgandan ham, ayniqsa, she'rni yozgan birodardan hamAlloh rozi bo'lsin.
BU she'rdagi aytilganidek haqiqiy muslimalarni sevgan, hurmat qilgan, onalarini boshqalriga qo'ygan, muslimalar haqqiga duo qilgan har bir muslimdan ALloh rozi bo'lsin.
Ularni har birini Jannatul Firdavsda RAsululloh SAV bilan qo'shni qilsin!!! Aamiyn.
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Munira xonim 16 Oktyabr 2009, 17:16:15
Allohning omonati

Onalik...Oylab davom etadigan mashaqqatlarni sabr bilan yengib o'tgach, ayol zotiga beriladigan eng buyuk unvon. Ungacha...to'qqiz oy aro ayol vujudi hayajonu qo'rquv o'rtasida toliqiblar ketadi. Nihoyat jonidan jondek uzilib, beorom kunlari evaziga mukofot, gunohlariga kafforat jami og'riqlariga malham bo'lib chaqalog'i dunyoga keladi...Bag'riga olarkan, uni deb chekkan iztiroblari bir lahzada yodidan chiqadi. Bir necha daqiqa oldin ko'ziga azobdab iborat bo'lib ko'ringan dunyo yorishib, hayot bag'ridagi go'dagi misol pokiza, shirin tuyuladi...
Men ham jismu ko'nglimda shunday jon o'rtovchi azoblarni, hayajonu quvonchlarni boricha tuydim. Bag'rimga olib, qizalog'imga orziqib termularkanman, farzand vositasida Parvardigor menga katta imtihon yuborganini bilmas edim...
Birinchi farzandim bo'lgani uchunmi, ongu qalbimni qizchamga egalik megagina xos degan o'y band qilgandi. Tiriklikning azvqu shavqini undagina ko'rardim. U faqat menga tegishli degan o'y bilan baxtli edim. O"shanda bunday qattiq sevgi oz muddat baxtiyorlikdan keyin, bisyor dardu qayg'ular keltirishini idrok qilolmasdim. Chunki men bir haqiqatni - borliqdagi hamma narsa singari bu go'dak ham Allohga oidligini unutgandim...
Bir kuni chaqalog'im qattiq istimaladi. Tezlik bilan kasalxonaga bordik. Tekshirib ko'rishgach, bolamga qo'yilgan tashxisni eshitib boshimga osmon qulagandek bo'ldi - kasallik miyada bo'lib, juda kam uchraydigan, vujuddagi rivojlanish jarayoniga to'sqinlik qiladigan dahshatli xastalik edi. Endi...Murg'akkinam meni hech qachon "ONA!" deb chaqirolmaydi!Tengdoshlari bilan birga o'ynolmaydi!U uchun oldinda quvonch yo'q, faqat azoblar aro o'tkazilgan kunlar bor! Bu kabi o'ylar shamol tezligida miyamda aylanarkan, hushimni yo'qotdim. O'zimga kelganimda, uyda yotar, boshimda onam yig'lab o'tirardi...
Tuzalmas xastalikka mubtalo qizchamni umid bilan parvarish qila boshladim. Faqat...avvalgidan boshqa, tom ma'noda Allohga taslimiyat bilan harakat qilardim. Zotan,g'aflat uyqusidan uyg'onishim, mendagi "men"likdan qutulishim zarur, juda zarur edi...
Bolamning azoblari yillab davom etdi, muolajalar hech qanday natija bermadi. Shifokorlar to'rt yoshgacha yetmaydi deyishgandi,Allohning irodasi bilan sakkiz yoshgacha yashadi.
Nihoyat...bolaginamning azoblari tugadi.Dahshatli xastalik intiho topdi, u bilan birga farzandimning umri ham...
Qisqagina umri bilan mening hayotimda juda ko'p narsalar qoldirgan qo'zichog'im, eng katta sabog'im, eng terak sevgim, eng achchiq azobim...Sendan minnatdorman - o'zingdan keyin berilgan Allohning omonatlariga qanday munosabatda bo'lishni o'rgatib ketgan ustozim.
Oxiratda diydorlashuv umididaman, bolajonim. Ulug' kunda meni tanib, bir bor eshitishga zor bo'lganim "ONAJON!" deya chaqirishingni istab hamisha duodaman...

"Irfon" taqvimidan. ONA...
1430/2009/IV/
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Hadija 19 Oktyabr 2009, 17:22:43
Ўзбекчилик-да, ака, узр"¦

(http://i058.radikal.ru/0910/43/afbe4a1a4250.jpg) (http://www.radikal.ru)

Одамлар орасида машҳур бир ривост бор. «Кунларнинг бирида одам боласи шундай бир гуноҳ иш қилибди-ки, буни ксрган шайтон ҳатто услиб қочиб кетибди. Шунда шайтон: «бу одам боласи гуноҳни сзи қилади-да, кейин мени шайтон йслдан урди деб айбни менга тснкайди»-дес нолиган скан.»

Бу мисолни сқиб кулспсизми? Йсқ, кулиш смас, йиғлаш керак. Чунки, ҳар куни орамизда юрадиган, биз билан салом-алик қиладиган, бир ҳаводан нафас оладиган бундай одамларнинг борлиги фожеа. Сизга зарари тегаётганини ҳис қилмаспсиз, шунинг учун кулимсираётгандирсиз. Агар сртага сизни чув туширса ёки зор қақшатса додингизни кимга айтасиз?!
У сса бемалол «ака, узр, сзбекчилик»,-дес сувдан қуруқ чиқмоқчи бслади. Бир ишни пачавасини чиқариб, сснгра сзини оқлаш учун «сзбекчилик, ака, узр!»дейдиганларни, гуноҳни қилиб, айбни шайтонга тснкайдиган кимсаларга схшатаман. Фақат улар сз қилмишларини шайтонга смас, сзбекчиликка ағдаришмоқда.
Бир куни дскондан нарса ҳарид қилиб сотувчидан уни каттароқ пакетга солиб беришини ссрадим. Шунда сотувчи «ака, мана шу пакетнинг катталиги 80 см деб ксрсатилган, аслида сса 75 см чиқади. Бу ёғи снди сзбекчилик»-деди.

А­нди бир стмишга назар солайлик. Ота-боболаримиз нима қалбаки маҳсулотлар ишлаб чиқариб, харидорлар ҳақига хиёнат қилармиди? Жавоб аниқ. Улар сзганинг ҳақидан қсрқишарди, ҳазар қилишар сди, хиёнатдан, ёлғондан узоқ бслишган, диёнатлари кучли сди. Масалани ойдинлаштириш учун сна бир мисолни айтиб стмоқчиман. Тсй қилайтган бир танишим «столга ароқ қсйиш керак, аммо бироз пул етмай турибди»-деб қолди. Шунда мен «нима, ароқ қсймасангиз бслмайдими»-деб ссрасам, қизиқ бир жавобни берди: «снди сзбекчилик, одамлар гапиради». Хсш бу жавобга нима дейсиз?!
Nom: Re: Bugungi kun...
Yuborildi: Hadija 19 Oktyabr 2009, 17:26:09
Аима, сзбеклар удумига ксра қадимдан тсйларда ароқ қсйилганми, одамлар ичиб олиб маст ҳолда бир-бирлари билан муштлашишганми? Бир тасаввур қилиб ксринг, диёнатли, ҳар бир луқмасини ҳалоллаб еган аждодларимиз тсйда ароқ ичиб олиб, бақир-чақир қилишганини ёки срининг чизган чизиғидан чиқмаган мунис оналаримизни тсйда бегона сркаклар билан шаталоқ отиб рақсга тушишларини, қанчалик ҳунук манзара. Ақлингизга сиғдира оласпсизми, бу ғирт туҳмат смас-ми?! Аждодларимизнинг бундай иллатлардан пок бслганликларини тан олмайдиган киши бслмаса керак. (Аждодларимизнинг бундай иллатлардан пок бслганликлари инкор стиб бслмас ҳақиқат-ку.) Аега унда ароқни, ксзбссмачилик каби ёмон ишларни сзбекчиликка ағдарспмиз. А­нди замон бошқа-да ҳозир, укам дерсиз. Айбни замонга ҳам тснкаманг, сзбекчиликка ҳам тил теккизманг, акахон. Замон сша-сша. А­рталаб қуёш чиқади, кечқурун ботади. Фақат биз, одамлар бошқамиз, биз сзгардик замон смас. Дунёнинг сткинчи бойлигидан бошқа нарсани сйламай қсйдик.

Агар сша кишиларнинг инсофи бслганида ароқнинг ҳаромлигини билиб туриб, тсйда одамларга ичириб жанжал чиқишига сабабчи бслмасди. Ишбилармонлар сзгалар ҳақидан қсрққанида 80 см.лик пакетни 75 см. қилиб халқни алдамасди. Аки бошқа дсстларимиз (шосд, схши тарафга сзгариб дсст бслиб қолишар) билиб туриб айб иш қилгач, уни сзбекчиликка ағдаришмасди.
Шу ерда савол туғилади. Бундай камчиликлардан қандай халос бслишимиз мумкин? Бунинг оқилона йсли маънавий тарбисни кучайтиришдир. Хар қандай вазистда ҳам Ватанни мардларча ҳимос қилган, жасур ва адолатли бслган Амир Темур, Жалолиддин Мангубердини, илм-маърифатни бойликдан устун билган имом Бухорий, Мирзо Улуғбек, Беруний, Аавоийларнинг ҳаёт йслини фарзандларимиз онгига қуйиб боришимиз керак. Уларнинг тарихини шунчаки юзаки смас, балки чуқурроқ ва қизиқарли қилиб ссзлаб берайлик, токи уларнинг буюк сиймолари фарзандларимиз онгига муҳрланиб, улардек бслишга интилишсин.
Чунки ёш бола кимни схши ксрса сша одамга тақлид қилишни, схшашни ёқтиради.
Бизнинг аждодларимиз имонли, ҳалол-пок, ваъдасида турувчи, мард ва саҳий бслганлигини ҳеч қачон ёддан чиқармайлик. Хуллас, ишни «қовун туширадиган», қалбаки, фирибгар, ёлғончи, хиёнаткор кимсалар айбларини сзбекчиликка ағдармай, маънавий касаллигингиздан фориғ бслишга шошилинг, акс ҳолда сзбек миллатига мансуб бслмай қоласиз!


Икром Улуғбоев

(Хуллас, ишни «қовун туширадиган», қаллоб, фирибгар, ёлғончи, хиёнаткор кимсалар бу «касаллик»ларидан фориғ бслишга шошилишсин, ана шунда сзбек миллатига муносиб сғлон бслишади.)


Manba (http://info.islom.uz/content/view/1886/991/)
Nom: Javob: Bugungi kun...
Yuborildi: Shokir63 31 Mart 2013, 11:21:39
o'zbekchilik bu madaniyat emas, balki siyosatdir.


Nom: Javob: Bugungi kun...
Yuborildi: Muxsiya 02 Aprel 2013, 17:08:38
Gapingiz to'g'ri lekin to'y egalari shunga majbur bo'lishyapti yaqinda mahallamizdagi o'ziga to'q obro'li, dindor odamning uyida to'y bo'ldi. To'yga aroq qo'yilmabdi. Butun mahalla erkaklari gapirishdi juda xasis odam ekan dasturxonni qizig'i ko'rinmadi to'ymi, a'zami farqlab bo'lmadi shuncha boylikni nimaga yiqqan o'zi o'zi odamning puli ko'paygan sari xasislashib borar ekanda o'z mahalladoshlaridan bir shisha aroqni qizg'andi, nima o'zi imom domlamidiki aroq ichmasa< boshqalarni oshini yeganingdan keyin qarzingni uzsinda qabilidagi gap-so'zlar bolaladi. Bu gap so'zlarga chiday olmagan haligi kishi mahala guzariga bir yashik aroq bilan bordida u yerdagilarga qarata mana shu narsa silarga shunchalik kerak bo'lsa, shu bilan mahalla mendan xursand bo'lsa to'ygunilarcha ichilar lekin men uyimda mast-alast holda har xil noma'qul gap-so'zlar bo'lishini istamayman deganicha ketdi.
Nom: Javob: Bugungi kun...
Yuborildi: Abdulloh_8800 02 Aprel 2013, 18:15:28
Mana shu odamning eng katta hatosi. Qanday qilib Alloh qaytargan xamir b.n ularni malomatlaridan qutulmoqchisiz. O'zi bizga xaq rizosi kerakmi? yoki xalqnikimi? Bu gaplarni siz aytmang birodar iltimos
Nom: Javob: Bugungi kun...
Yuborildi: Fayzulloh 04 Aprel 2013, 03:47:55
Assalomu alaykum.


Ohirgi vaqtlada toshkentda, biz tomonlada ko'pgina to'ylada xamr qo'yilishi sezilarli drajada kamayvotti, shu qatori ichuvchilaram.

Manga qo'yib bersa eshigimmi taqillatib, yotvomidimi, bir yashi uyoqda tursin bir qultumam obkeltirmiman. Nimaga endi man uni gap-so'zini dib, uni nafsini dib gunohga botishim kerey. G'iybotimmi qisa o'ziga, gunohlarimni o'z zimmasiga ogani qoladi. Odamlani gap-so'zidanmas yaratganni o'zidan qo'riqish kere.