forum.ziyouz.com

Umumiy bo'lim => Yangiliklar => Futbol => Mavzu boshlandi: muxbir 16 Iyun 2006, 18:27:43

Nom: JAHON FUTBOL KLUBLARI TARIXIDAN...
Yuborildi: muxbir 16 Iyun 2006, 18:27:43
Assalomu alaykum, aziz futbol muxlislari!
Ushbu mavzu orqali jahon futbol klublari haqida ma'lumotlar berib borishga harakat qilamiz.

Otabek
Nom: Re: JAHON FUTBOL KLUBLARI TARIXIDAN...
Yuborildi: muxbir 16 Iyun 2006, 18:29:43
PAXTAKOR (TOSHKENT, O'ZBEKISTON)

(http://www.the-afc.com/uploaded/news/2159_big.jpg)

Sevimli jamoamizning tug'ilgan kuni 1956 yil 8 aprel, desak mubolag'a bo'lmas. Xuddi shu kuni toshkentliklar Rossiyaning Molotova shahri (hozirgi Perm shahri) jamoasi bilan kuch sinashdi. Laziz Maqsudovning penaltidan kiritgan goli jamoamizga g'alaba keltirgan edi. Paxtakorchilar Moskvadan taklif etilgan murabbiy Valentin Bextenov qo'li ostida shug'ullana boshlashdi. Birinchi mavsum deyarli hech narsasi bilan bilan yodda qolmadi. Jamoa 13-o'rinda mavsumni nihoyaladi. Yangi mavsumga Paxtakorni moskvalik boshqa murabbiy Yu.Xodotov olib chiqdi. Sobiq SSSR oliy ligasida 1962 yilda toshkentliklar 6-o'ringacha ko'tarilishdi. Endlikda paxtakorchilar haqida Moskvada ham iliq fikrlar aytila boshlandi. 1963 yilgi mavsum toshkentliklar uchun omadsiz yakun topdi: oliy liga bilan xayrlashildi. Moskvadan boshqa murabbiy Mixail Yakushun taklif etildi. 1966 yilda jamoa rekord o'rnatdi: birinchi davrani mag'lubiyatsiz tugatdi. 1968 yilda Paxtakor Kubok finaliga qadar yetib keldi. Lekin finalda jamoa Moskvaning Torpedo klubiga 0:1 hisobida mag'lub bo'ldi. 1979 yil avgust oyidagi fojealar Paxtakorning eng kuchli o'yinchilarini olamdan olib ketdi. Avgustdan keyin Paxtakorda asosan o'rinbosar futbolchilar paydo bo'lishdi. 1984 yili Paxtakorning oliy ligaga chiqishi uchun ochko kamlik qildi. Va toshkentliklar 6 yil mobaynida birinchi ligada o'ynashdi. 1991 yilgi mavsumda bir qator mag'lubiyatlarga (Shaxtyor Donetsk - 1:2, Ararat - 1:2, Lokomotiv Moskva - 1:2, Torpedo Moskva - 0:1, Spartak Moskva - 0:4) qaramasdan jamoa oliy ligadagi o'rnini saqlab qoldi.
Mustaqil O'zbekiston oliy ligasidagi natijalar: 1992 yildan buyon oliy ligada 13 mavsum.
Yutuqlar: O'zbekiston chempioni (1992,1998,2002,2003,2004), Vitse-chepion (1993,2001), O'zbekiston Kubogi sohibi (1993,1997,2000,2001,2002,2003), Osiyo Chempionlar Ligasi yarimfinalchisi (2002/03, 2003/04).
Eng yomon natija: 8-o'rin (1994)
Jamoada eng ko'p o'yin o'tkazgan futbolchi: Murod Aliyev (231 o'yin).
Jamoa to'purari: Igor Shkvirin (66 gol).


Otabek
Nom: Re: JAHON FUTBOL KLUBLARI TARIXIDAN...
Yuborildi: muxbir 16 Iyun 2006, 18:30:52
SPARTAK (MOSKVA, ROSSIYA)

(http://www.mso.com.cn/picture/SPM_/all_s.jpg)

Tashkil topgan sanasi: 1922 yil.
Q'olga kiritgan yutuqlari: Sobiq SSSR chempioni (1938, 1939, 1952, 1953, 1956, 1958, 1962, 1969, 1979, 1987, 1989 yillar). Sobiq SSSR Kubogi sohibi (1938, 1946, 1947, 1950, 1963, 1965, 1992 yillar). Rossiya primer-ligasi chempioni (1992, 1993, 1994, 1996, 1997, 1998, 1999, 2000, 2001 yillar). Rossiya Kubogi sohibi (1994, 1998 yillar). Mustaqil Davlatlar Hamdo'stligi Chempionlari Kubogi sohibi (1993, 1994, 1995, 1997, 1998, 1999, 2000, 2001 yillar).

Jamoa bosh murabbiyi: Starkov Aleksandr Petrovich (Latviya).

Jamoaning hozirgi tarkibi:

DARVOZABONLAR: 1) Dmitriy Xomich (Rossiya); 16)Aleksey Solosin (Rossiya); 30) Voysex Kovalevski (Polsha); 46) Aleksey Zuev (Rossiya);
HIMOYACHILAR: 2)Yuriy Kovtun (Rossiya); 3)Emmanuel Pogatets (Avstriya); 5)Adrian Yenchi (Ruminiya); 36)Fyodor Kudryashov (Rossiya); 38)Evgeniy Krug (Rossiya); 13)Martin Yiranek (Chexiya); 17)Klemente Rodriges (Argentina); 18)Dmitriy Parfenov (Ukraina); 20)Ignas Dedura (Litva);26) Nemanya Vidich (Serbiya);77)Evgeniy Shpedt (Rossiya);
YARIMHIMOYACHILAR: 4)Andrey Rubin (Latviya); Kostin Shoava (Ruminiya); 7)Denis Boyarintsev (Rossiya); 8)Dmitriy Alenichev (Rossiya); 9)Egor Titov (Rossiya); 11)Aleksandr Pavlenko (Rossiya); 14)Aleksandr Samedov (Rossiya); 25)Maksim Kalinichenko (Ukraina); 27)Sergey Kovalchuk (Moldova);
XUJUMCHILAR: 10)Roman Pavlyuchenko (Rossiya); 19)Fernando Kavenagi (Argentina); 28)Mixaylo Pyanovich (Serbiya)32)Nikita Bajenov (Rossiya).

Otabek
Nom: Re: JAHON FUTBOL KLUBLARI TARIXIDAN...
Yuborildi: muxbir 16 Iyun 2006, 18:31:33
DINAMO (KIEV, UKRAINA)

(http://users.iptelecom.net.ua/~paul_t/img/dklogo.gif)

Jamoaning tashkil topishi: 1927 yil noyabrida Sergey Barminskiy va Nikolay Xannikovlar tomonidan tuzildi.
Erishilgan yutuqlar: Sobiq SSSR chempioni (1961, 1966, 1967, 1968, 1971, 1974, 1975, 1977, 1980, 1981, 1985, 1986, 1990 yillar).
Sobiq SSSR Kubogi sohibi (1954, 1964, 1965/66, 1974, 1978, 1982, 1984/85, 1986/87, 1989/90 yillar).
Mavsum Kubogi sohibi (1981, 1985, 1986 yillar).
Ukraina chempioni (1992, 1993, 1994, 1995, 1996, 1997, 1998, 1999, 2000, 2001, 2003, 2004 yillar). Ukraina Kubogi sohibi (1992/93, 1995/96, 1997/98, 1998/99, 1999/00, 2002/03, 2004/05 yillar).
Ukraina Superkubogi sohibi (2004 yil).
Yevropa Kubok egalari Kuobi sohibi (1974/75, 1985/86 yillar).
UEFA Superkubogi sohibi (1975 yil).
V.Lobanovskiy xotirasi xalqaro turniri g'olibi (2003, 2004 yillar).
MDH Chempionlari Kubogi sohibi (1996, 1997, 1998, 2002 yillar).
Dinamo futbolchilaridan Oleg Bloxin (1975 yil) va Igor Belanov (1986 yil) lar Yevropaning eng yaxshi futbolchisiga beriladigan "Oltin to'p"ni qo'lga kiritishgan.

Jamoa bosh murabbiyi: Leonid Iosifovich Buryak (Ukraina).

Jamoaning ayni paytdagi tarkibi:
DARVOZABONLAR: 1) Aleksandr Shovkovskiy (Ukraina); 33)Vitaliy Reva (Ukraina);
HIMOYACHILAR: 2)Kristian Irimiya (Ruminiya); 3)Sergey Fyodorov (Ukraina); 4)Rodolfo (Braziliya); 5)Aleksandr Romanchuk (Ukraina); 6)Yuriy Dmitrullin (Ukraina); 13)Goran Sablich (Xorvatiya); 26)Andrey Nesmachniy (Ukraina); 30)Badr Al-Kadduri (Marokash); 32)Goran Gavranchich (Serbiya); 35)Aleksandr Yatsenko (Ukraina); 44)Rodrigo (Braziliya);
YARIMHIMOYACHILAR: 7)Yerko Leko (Xorvatiya); 8)Valentin Belkevich (Belorussiya); 10)Florin Chernat (Ruminiya); 11)Georgiy Peev (Bolgariya); 15)Diogo Rinkon (Braziliya); 17)Tiberiu Gioane (Ruminiya); 19)Peritsa Ognenovich (Serbiya); 20)Oleg Gusev (Ukraina); 22)Denis Onishenko (Ukraina); 31)Oleg Gerasimyuk (Ukraina); 36)Milosh Ninkovich (Serbiya); 37)Ayila Yusuf (Nigeriya); 38)Andrey Oberemko (Ukraina); 84)Edgaras Chesnauskas (Litva); 88)Aleksandr Aliyev (Ukraina);
XUJUMCHILAR: 9)Kleber (Braziliya); 16)Maksim Shatskix (O'zbekiston);18)Roberto Nanni (Argentina); 23)Maris Verpakovskis (Latviya); 25)Artem Milevskiy (Ukraina); 27)Sergey Kornilenko (Belorussiya).

Otabek
Nom: Re: JAHON FUTBOL KLUBLARI TARIXIDAN...
Yuborildi: muxbir 16 Iyun 2006, 18:32:02
KOREYS  FUTBOLI : KECHA, BUGUN, ERTAGA...

1882 yil, Inchon shahri yaqinidagi Chemulpo porti. Angliyaning "Uchuvchi  baliq" nomli harbiy kemasining  matroslari qirg'oqda to'p tepib, "g'alati o'yin" bilan shug'ullanayotganligi  mezbonlarni qiziqtirib qo'ydi. Har tong qumli qirg'oqda to'p tepadigan matroslarga ergashib, "g'alati o'yin"ga qiziqib qolganlar safi kengaya boshladi. Koreyada futbol rasman 1904 yildan boshlab o'ynala boshlandi, deb aytsak bo'ladi. Chunki aynan shu yili Chet tillari maktabida futbol fan sifatida o'rganila boshlandi. Birinchi rasmiy o'yin 1906 yil mart oyida bo'ldi. Bunda Koreys sport klubi va Xvanson protestant yoshlar jamoasi bellshishgan. Ammo bu davrda futbol o'yinlari ancha betartib ravishda o'tar edi.  1921 yilga kelib, futbol bo'yicha birinchi milliy chempionat tashkil etildi. O'yinlar odilona o'tishini ta'minlash maqsadida 1928 yili Koreya futbol sudyalari Assotsiatsiasi tuzildi.  Yapon mustamlakasi ostidagi Koreyada biron sohaning rivojlanishi qiyin edi.  Shu jumladan, futbol ham...  Mustaqillikka erishilgach, 1948 yili Koreya jahon mamlakatlari futbol uyushmasi - FIFAga a'zo bo'ldi. O'sha yilning o'zida mamlakat terma jamoasi birinchi xalqaro turnirda qatnashish uchun Buyuk Britaniyaga jo'nab ketdi. Chunki Londonda 14-Olimpiada o'yinlari boshlangan edi. 1954 yili Koreya terma jamoasi ilk bora Shveysariyada o'tgan jahon chempionatida ishtirok etdi. Saralash bosqichida koreyslar Yaponiyani "tiz cho'ktirishning uddasidan chiqishdi". Ammo ular Shveysariya maydonlarida Vengriya va Turkiyadan yirik hisoblarda yengilib,  orqaga qaytishdi. 1958 yilgi jahon chempionatiga ham koreyslar yo'llanmani naqd qilishdi-yu, chempionat arafasida Koreys futbol federatsiyasi chempionatga borish uchun tayyorlagan xujjatlarini yo'qotib qo'ydi va bu galgi katta futbol bayramidan bebahra qolishdi. Koreya terma jamoasi 1966 yilgi Angliyada o'tgan jahon chempionatiga borishdan  bosh tortdi. O'sha chempionatda Shimoliy Koreyaning shov-shuvli  o'yin ko'rsatib qaytganligi tarixdan ma'lum.  Shundan so'ng janubliklar jahon chempionatida qatnashishni roppa-rosa 32 yil kutishlariga to'g'ri keldi. Chunki har gal saralash turniri ular uchun omadsiz yaku topaverdi. 1986 yil, Meksika. Shimoliy Amerikaga borish "chiptasi"ni qo'lga kiritgan Janubiy Koreya terma jamoasi u yerda oldingiga qaraganda durustroq natijaga erishdi. Keyingi chempionat Appenin yarimorolida - Italiyada bo'lganligidan xabaringiz bor. Saralashda Osiyo terma jamoalarini "yer tishlatgan" koreyslar uchun Italiya maydonlaridagi o'yinlar alamli natijalar bilan tugadi. Ular barcha o'yinlarda maydonni bosh eggancha tark etishdi.  1994 yili AQSHda, 1998 yili Fransiyada o'tgan jahon chempionatlari ham koreyslarning  faqat mag'lubiyatlariga guvoh bo'ldi.  

(http://www.sportsseoul.com/special/expert/professional/reverse/031121/158_29185_ѕИБÂ¤ИЇ.jpg)
AN CHJUN XVAN

2002 yil... Yaponiya  va  Koreya. FIFA ilk bora jahon chempionatini Osiyoda o'tkazdi. Ikki qo'shni mamlakat - Janubiy Koreya va Yaponiya ulkan xalqaro turnirga, xalqaro futbol bayramiga mezbonlik qilish sharafiga muyassar bo'ldi.   "O'z uyingda devorlar ham suyaydi", degan gap bejizga aytilmagan. Zero, jahon chempionatlarida g'alaba nimaligini bilmay yuradigan koreyslar  va yaponlarning tarixiy yutuqlarini kim o'ylabdi, deysiz. Yaponlar biroz oldinroq "safdan chiqqan bo'lsa", koreyslarning "ertagi" yarimfinalga qadar davom etdi.  Darhaqiqat, ikki mezbonning bunday g'alabalarga erishishining siri nimada?  Ko'pchilik koreyslar sudyalarning "beminnat yordami" bilan yarimfinalga chiqqanligini e'tirof etdi.  Lekin menimcha, bu fikr unchalik ham to'g'ri emas.  Koreyslar va yaponlar  bolalar futbolini rivojlantirishni   g'alabaning birdan-bir yo'li, deb bilishdi va eng avvalo bolalar va o'smirlar futboliga katta e'tibor qaratdi.  Buning natijasi birdaniga ko'rinmasligi mumkin. Ammo kelajakdagi yutuqlarga poydevor qo'yib borishdi. Esingizda bo'lsa, 2002 yili jahon chempionati yakulangach, koreyslarning yetakchi futbolchilari Yevropadagi kuchli klublar tomonidan  xarid qilindi. Masalan, Li Yun Pe (PSV, Gollandiya), Li Chun Su (Numansiya, Ispaniya), Seul Ki Xyon (Vulverxempton, Angliya) va xokazolar. Darvoqe, Janubiy Koreya o'smirlar va yoshlar terma jamoalari ham ikki yildirki Osiyoda tengsizligini ko'rstaib kelmoqda.  O'tgan yili Janubiy Koreyaning "Seongnam Ilva Chunma" klubi Osiyo Chempionlar Ligasida barcha raqiblarini mag'lub etib, finalga qadar yetib keldi.

(http://worldcup.kbs.co.kr/admin/news/img/8016487.jpg)
CHA DU RI

Koreys futboli hozirda rivojlanish davrini boshdan kechirmoqda.  Asta-sekinlik bilan yosh avlod futbolchilari  ham Koreya bayrogi ostida  chiqishmoqda.  O'yingohlarda vatani terma jamoasiga muxlislik qilayotgan koreyslar  "GERMANIYADA  HAM  KAMIDA  4- O'RIN!" deya hayqirishilari  futbolchilarga dalda bo'lishiga qattiq ishonishadi. Shuning uchun ham futbolchilar vatandoshlari ishonchini har doim oqlashga harakat qilishadi.

            OTABEK  YO'LDOSHEV, JANUBIY KOREYA, SEUL
Nom: Re: JAHON FUTBOL KLUBLARI TARIXIDAN...
Yuborildi: muxbir 16 Iyun 2006, 18:33:40
SEONGNAM ILVA CHUNMA (JANUBIY KOREYA)

Koreyadagi eng yosh jamoalardan biri hisoblanadi. Jamoa 1988 yil 15 sentyabrda tashkil etildi. K-ligadagi dastlabki ishtiroki 1989 yilgi mavsumga to'g'ri keladi. Shu yili jamoa 5-o'rinni egalladi. 1991 yilga qadar jamoa 5-o'rindan yuqoriga ko'tarila olmadi. 1992 yili esa jamoa Koreya chempionatida 2-o'rinni olish bilan birga "Adidas Kubogi"ni qo'lga kritdi. Oradan 1 yil o'tib esa jamoa Koreya chempionligiga erishdi. 1994-95 yillarda ham jamoa qatorasiga 2 marta Koreyad tengsizligini isbotladi. 1995 yilda hatto 15-Osiyo Klublar chempionatida ham g'olib bo'ldi. Seongnamliklar 1996 yili Koreya chempionatida muvaffaqiyat qozona olishmagan esa-da 1-Afro-Osiyo klub chempionati va 2-Osiyo klublar chempionatida g'olib chiqishdi.
Jamoaning 1997 yildan 2003 yilgacha qo'lga kritgan yutuqlari bilan tanishing:
1997 yil - 2-Koreya futbol asossiatsiyasi Kubogida 2-o'rin;
1998 yil - jamoa uchun omadsiz yakun topdi;
1999 yil - 4-Koreya futbol asossiatsiyasi Kubogi g'olibi, 47-Prezident Milliy Futbol turniri g'olibi;
2000 yil - Superkubok finalchisi, "Adidas Kubogi" finalchisi;
2001 yil - "Posco K-liga g'olibi;
2002 yil - "Adidas Kubogi" g'olibi, K-liga g'olibi, "Posdata superkubogi" g'olibi;
2003 yil - K-liga g'olibi, Osiyo Chempiolar Kubogida 3-o'rin;
2004 yili jamoa Osiyo Chempionlar Ligasi finaliga qadar yetib kelishdi. Esingizda bo'lsa, seongnamliklar yarimfinalda "Paxtakor"ni ikki o'yin natijasiga ko'ra ortda qoldirishgan edi. 2004 yili jamoa "Samsung Xauzen Kubogi"ni ham qo'lga kiritshgan.
Jamoada bir qator xorijlik legionerlar to'p surishadi. Ulardan eng taniqlisi shubhasiz asli rossiyalik Denis Laktionovdir. Lekin Laktionov 2003 yili Koreya pasportiga ega bo'ldi va koreyscha ism tanladi. Uning koreyscha ismi - Li Song Nam.

Lekin bu yil jamoaning unchalik omadi yturishmayapti. Seongnamliklar hozirda Koreya chempionatida jadvalning o'rta pog'onalaridan birini egallab turishibdi.

Otabek
Nom: Re: JAHON FUTBOL KLUBLARI TARIXIDAN...
Yuborildi: muxbir 16 Iyun 2006, 18:34:37
(http://www113.sakura.ne.jp/~hagi/Clubs/img/50064.gif)

(http://www.uefa.com/MultimediaFiles/Photo/competitions/UCL/182591_BIGLANDSCAPE.jpg)

"œPortu" (Portu, Portugaliya)
1893 yilda asos solingan.
Rasmiy sayti — http://www.fcporto.pt
Stadioni: "œDash Antash" (76 000 tomoshabin).
Ramziy rangi: ko`k-oq yo`l-yo`l/ oq.

Sovrinlari:
Portugaliya Chempioni: 21 marta.
Portugaliya Kubogi: 9 marta.
Chempionlar Ligasi (Kubogi): 2 marta (1987, 2004)
UEFA Kubogi: 2003
UEFA Superkubok: 1987.
Qit`alararo Kubok: 1987.


Portugaliya klub futbolida "œPortu" hamma vaqt uchuinchi raqam bilan belgilangan. Yuqoridagi holat to 1987 yilga qadar davom etdi. Huddi shu yili "œPortu" Yevropa Chempionlari Kubogi finalida myunhenning "œBavariya"si ustidan g`alaba qozondi. "œPortu"ning bunday katta g`alabasi, u xoxlagan vaqtida portugal futbolini o`zgartirib yuborish imkoniyatlarini ega ekanligini ko`rsatib qo`ydi. Venadagi final bahsida "œBavariya"ni mag`lubiyatga uchratgan jamoa tom ma`noda xalqaro terma jamoa edi: polyak darvozaboni Mlinarchik, braziliyalik Selso va Juari va jazoirlik Madjer, qaysiki "œshu yerlik" va porlab borayotgan portugal Paulu Futrega samarali hammualliflik qilgan. Buning ham hech ajablanarli joyi yo`q edi, chunki "œPortu" 1930-yillrdayoq porutgal klublari orasida birinchi bo`lib xalqaro transfer bozoriga chiqqan jamoa edi.

"œPortu" avvaliga o`z safiga ikki yugoslav futbolchisini taklif qilgan edi va ular 1938 va 1939 yillardagi mamlakat chempionligiga erishishdi o`zlarining munosib hissalarini qo`shdilar. U vaqtda "œPortu" o`z uy uchrashuvlarini eski va ta`mirtalab "œKampo da Konstitusiau"da o`tkazar edi. 1987 yildagi Chempionlar Kubogini qol`ga kiritgan "œPortu"  76 000 ishqibozni o`z bag`riga sig`dira oladigan "œEstadio Dash Antash" o`yingohida o`tkazdi. 2004 yilda Po`rugaliyada bo`lib o`tgan Yevropa Chempionati tufayli portugal stadionlari tubdan o`zgardi, "œPortu" esa superzamonaviy "œDa Luz" o`yingohiga ko`chib o`tdi.

Jamoaning xalqaro maydondagi ilk jiddiy qadamlari 1984 yilga to`g`ri keldi. O`sha yili Kubok Egalari Kubogi finlaiga qadar yetib borgan klub finalda "œYuventus"ga mag`lub bo`lib, ikkinchi bo`ldi. Yuqoridagi 1977 yilgi kubok bahslarida, 1978 va 79 yillardagi chempionatlarda "œPortu"ni g`alaba sari yetaklab Joze Marii Pedrotoga tashakkur bildirsa arziydi.

Pedrotoning ishini uning o`quvchisi, Portugaliya terma jamoasining sobiq markaziy himoyachisi Artur Jorje davom ettridi. U jamoani 1987 yilgi Yevropa Chempionlar kubogidagi g`alaba sari yetaklab bordi va klub erishilgan yuksak muvaffaqiyatdan so`ng terma jamoada ish boshladi. Avvaliga braziliyalik Karlos Alberto da Silva, keyinroq Bobbi Robson qo`l ostida "œPortu" Yevropadagi mavqeini saqlab turishga harakat qildi: 1994 yilda u Chempionlar Ligasida yarim finalga qadar yetib bordi. 1997 yilda esa chorak finalda kurashni to`xtatdi. Robson 1996 yili bundan keyingi uch yil davomida chempionlikni hech kimga bermagan ajoyib jamoani tuzib ketdi.

Jamoaning jahon miqyosidagi yulduzli onlari Joze Mourinyoning jamoaga bosh bo`lib kelganidan so`ng yuzaga keldi. Tajribali hamkasblariga nisbatan ancha yosh bo`lgan Joze Mourinyo avvalboshda jamoani ichki turnirlarda yaxshilab "œpishirdi." So`ng asta-sekin Yevropa zabt etila boshladi. Ilk yirik muvaffaqiyat 2003 yili UEFA kubogida qo`lga kiritildi. Finalga qadar barcha raqiblari mag`lubiyatga uchratgan "œPortu" finalda "œSeltik"ni qo`shimcha vaqtda "œkumush gol" hisobiga mag`lubiyatga uchratdi. Keyingi, 2003/04 yilgi mavsumda esa Yevropa klublarining eng nufuzli sovrini Chempionlar Ligasi g`olibligini qo`lga kiritdi. Bularning barchasi Joze Mourinyo ajoyib jamoa tuzganligi samarsi edi.

Hozircha "œPortu"ning xalqaro sahnadagi eng oxirgi va eng katta yutug`i, bu — Qit`alararo Kubokni qo`lga kiritganligi bo`lib qolmoqda. Libertadores Kubogi g`olibi bilan bo`lgan bahsda "œPortu" penaltilar seriyasida  Kolumbiyaning "œOnse Kaldas" jamoasi ustidan g`alaba qozongan edi.

Jadid, Toshkent.
Nom: Re: JAHON FUTBOL KLUBLARI TARIXIDAN...
Yuborildi: Shoxjahon12 07 Sentyabr 2006, 16:22:53
ФК Интернационале



(http://kassiesa.com/uefaclubs/images/Internazionale.png)


Карийб 1 асрдан купрок тарихига эга булган Италия футболида факат икки жамоа бор-ки, бу жамоалар бирор марта хам «А» - Сериядан пастга тушиб кетмаганлар. Бу Италия футболининг икки гранд жамоалари «Интернационале» ва «Ювентус» дир.

Куйида мен Италиянинг 13 карра чемпиони, Милан шахрини химоя килувчи «Интернационале» жамоаси хакида хикоя килмокчи эдим.

«Интер» (Интернационале) футбол клуби 20 асрнинг бошида «Милан» футбол клуби бошкарувидаги ички низолар натижасида бунёд этилганди. Милан шахри бош жамоасида факат италиялик уйинчилар туп суриши мумкин эди. Жамоа бошкаруви эса ака-ука Кампериолар кулида эди. Бошкарув услубидан норози булган жамоанинг 45 аъзоси Джованни Парамитьотти бошчилигида клубни тарк этдилар ва янги жамоа тузишга ахд килдилар.

Шундай килиб, 1908 йилнинг 9 март куни янги футбол клубига асос солинди ва «Интернационале» деб номланди. Клуб бундай номланишига асосий сабаб, жамоа уйинчилари турли давлатлардан йигилган эди. «Интер»нинг биринчи жамоа сардори Манктл хам швейцариялик эди. Жамоа миллий рамзи сифатида олтин ранг, кора ва кук рангларни танлади. Парамитьотти томонидан яратилган бу проект уз ютукларини куп куттирмади.

«Интер» биринчи марта Италия чемпионлигини 1910 йилда кулга киритди. Жамоанинг уша пайтдаги сардори Вирджилио Фоссати орадан куп вакт утмай Биринчи Жахон уруши даврида халок булди. Аммо унинг иштирокисиз хам 1920 йилда иккинчи марта «Скудетто» сохибига айланди.

1930 йилларга келиб Италияда хокимият тепасига Бенитто Муссолини бошчилигидаги фашистлар келади. Бу пайтда "Интернационале" бошка давлатларда хам жуда машхур булиб улгурган эди. Фашистлар сиёсати таъсирида "Интер" уз номини узгартиришга ва формасини алмаштиришга мажбур булди. Клуб "Амброзина" деб атала бошлади (Амброзина - Миланнинг Авлиё рухонийси номи). Унинг янги формаси ок рангда булиб, кизил хоч тасвири туширилган эди. Шунга карамай мухлислар устидан "Интер"нинг кук-кора формаси тушмади, стадионларда "Форца Интер" ("Яшасин Интер!") деган хайкириклар тухтамайди. 1932 йилдагина икки номни бирлаштиришга рухсат беришди. Энди жамоа "Амброзина - Интер" деб атала бошлади. Шу даврларда "Интер" узининг учинчи "Скудетто"сига эга булади. 1945 йилнинг октябрига келибгина (фашистлар диктатураси кулатилгач) клуб узининг аввалги номига эга булади.

Уша даврларнинг энг машхур уйинчиларидан бири, шубхасиз Джузеппе Меацадир. У "Интер" таркибида 224 майдонга тушиб, ракиблар дарвозасини 248 марта ишгол килган. Милан Джузеппе Меаца ни хеч качон унутмаса керак. Хозирги кунда "Интер" уз уй уйинларини утказадиган стадион унинг номи билан аталади.

"Интер" учун 1964-1965 йиллар жуда омадли келди. Бу йилларда клуб канча хохласа шунча кубокларни кулга киритди. 1964 йил Чемпионлар Лигаси финалида "Интер" Мадриднинг "Реал" жамоасини 3-1 хисобида маглубиятга учратиб, Европа чемпионлар лигаси кубогини кулга киритади. Бунгача "Интер" Ливерпулнинг "Эвертон"ини, Белграднинг "Партизан"ини, Дордмунднинг "Боруссия"сини маглубиятга учратган эди. Шу йилнинг узида уч уйин хисобида Аргентинанинг "Индепенденте" клубини маглубиятга учратиб Китъалараро кубокни хам кулга киритади.

1965 йилда энг эсда коларли уйинлардан бири бу Милан дербиси булди. Биринчи уйинда "Милан"га 0-3 хисобида уйинни бой бериб, жавоб учрашувида 5-2 хисобида ажойиб галабани кулга киритди. Бундан ташкари Чемпионлар лигаси ярим финалида "Ливерпуль"га мехмонда 3-1 хисобида маглубиятга учраб, жавоб учрашувида 3-0 хисобида маглубият аламини олди ва финалга йул олди. Финалда Португалиянинг "Бенфика"си 1-0 хисобида маглуб этилди ва каторасига иккинчи марта Чемпионлар кубоги Миланга йул олди. Китъалараро кубок учун учрашувда "Интер" яна "Индепенденте" карши кураш олиб борди. Бу сафар икки уйин голибни аниклашга кифоя килди. Биринчи уйин уйда 3-0 хисобида якунланди, жавоб учрашуви эса 0-0 хисоби билан уз якунига етди. Натижада "Интер" яна каторасига иккинчи марта Китъалараро кубок сохибига айланди.

Афсуски, охирги йилларда "Интер"дан омад анча юз угириб турибди. Хар йили жадвалнинг юкори кисмини хеч кимга бермай келади, лекин охирги турларда курсатилган ишончсиз уйинлар хисобига "Скудетто"дан махрум булиб коляпти. Клуб охирги марта 1989 йилда "Скудетто" сохиби булишган эди.

1990 йилларда "Интер" таркибида Лотар Маттеус, Юрген Клинсман, Серена, Иван Саморано, Денис Бергкамп, Игорь Шалимов каби юлдузлар туп суришди. Шу юлдузлар саъй харакати эвазига 1994 йилда УЕФА кубоги сохиби булишди.

1997 йилда "Интер" Европа майдонларида яна яркиради. УЕФА кубогининг ярим финалида Москванинг "Спартак" жамоаси икки уйин натижасига кура маглуб этилди. Финалда "Интер" "Лацио" билан учрашди. Уйин тулик "Интер" устунлигида утди ва хисоб хам ушанга яраша 3-0. Гол муаллифлари Саморано, Занетти ва Рональдо. Италия А-сериясида факатгина охирги турда Ювентусга 1-0 хисобида бой берилган очколар эвазига иккинчи уринни эгаллади.

2000 йилда Италия Кубоги финалида "Интер" Римнинг "Лацио" клуби билан учрашди ва маглубиятга учради. Ушбу уйинда Рональдо огир жарохат олади ва икки йилга футболдан кетишга мажбур булади.



(http://static.flickr.com/9/13907272_dfabd78fdc.jpg)
Inter (Italiya)

2002 йилда мавсум давомида Интер биринчи уринни хеч кимга бермай келади, аммо чемпионатнинг охирги турида Римда "Олимпико" стадионида "Лацио" дан маглубиятга учрайди ва натижада 3 урин билан кифояланади. УЕФА кубогида эса ярим финалгача етиб боради. Ярим финалда Голландиянинг "Феенорд"ига икки уйин натижасига кура маглубиятга учрайди.

2003 йилги мавсумда хам биринчи даврада "Интер" биринчи уринни хеч кимга бермади, аммо иккинчи даврада купгина жарохатлар ва ишончсиз уйинлар эвазига яна иккинчи уринни эгаллади. Чемпионлар Лигаси ярим финалида "Милан" га икки уйин хисобига кура маглубиятга учради. Тугрироги мехмонда 0-0 хисоби кайд этилди, уйда эса 1-1. "Милан" мехмонда урилган гол хисобига финалга чикди.

2004 йилги мавсумда эса "Интер" умуман буш уйин курсатди. Стадион трибуналарида хаттоки "Галварслар, ечинглар бизни футболкаларни" мазмунидаги баннерлар хам пайдо булди. Шундай сунг клуб уйинчилари Кук-кора рангни шарманда килмаслик учун мехмон формасида мавсумни тугатишга мажбур булишди...


(http://robbieslater.com/images/Galleries/Manchini.jpg)
Roberto Manchini


2005 йилги мавсумни Роберто Манчини бошчилигида бошлаган «Интер» яна скудеттони кулдан чикарди, чемпионлар лигасида эса 1/4 финалгача етиб борди ва хамшахарлари томонидан тухтатиб колинди. Бирок, «Италия Кубоги»ни кулга киритишди. Бу кубок бошка кубокларга йул очиб беради деган умиддамиз.
 
 
 
Nom: Re: JAHON FUTBOL KLUBLARI TARIXIDAN...
Yuborildi: watson 22 Noyabr 2006, 15:31:38
2006 yili internazionale klubi skudettoni, kubogni va italiya super kubogini qulga kiritdi...
bu yilgi 4empionat uyinlarida esa maglubiyatga u4ragani yuq, (u4ramasin iloyim)va yakka peshqadam bulib turnir jadvalini boshqarib kelyapti.
keyingi uyinlarda omad tilayman
Nom: Re: JAHON FUTBOL KLUBLARI TARIXIDAN...
Yuborildi: Shoxjahon12 14 Aprel 2007, 10:34:37
Ikboljohn, "Bavariya"ning tarixini bilasizmi?
Nom: Re: JAHON FUTBOL KLUBLARI TARIXIDAN...
Yuborildi: ikbaljohn 14 Aprel 2007, 10:45:11
Yoq' bilmiman a tak xoz netti titib ko'raman.
Nom: Re: JAHON FUTBOL KLUBLARI TARIXIDAN...
Yuborildi: Shoxjahon12 14 Aprel 2007, 10:57:45
Yoq' bilmiman a tak xoz netti titib ko'raman.

OK..)))
Nom: Re: JAHON FUTBOL KLUBLARI TARIXIDAN...
Yuborildi: Robiya 03 Dekabr 2007, 16:34:27
Тслиқ номи: Milan Associazione Calcio S.p.A.
Асос солинган йил: 1899 йил 16 декабрь
Форма ранги: футболка қизил-қора, шорт оқ, гетра қора-сариқ-қизил
А асмий сайт: http://www.acmilan.com
Офис
Адрес: Via Filippo Turati, 3 - 20121 Milano
Телефон: (02) 6-22-81 (Италии коди 8-10-39)
Факс: (02) 659-88-76 (Италии коди 8-10-39)

Стадион
Аоми: «Giuseppe Meazza» («Жузеппе Меаяяа») ёки «Сан-Сиро».
Адрес: Via Piccolomini, 5 - Milano

Телефон: (02) 40-09-21-75 (Италии коди 8-10-39)

1899 йил 16 декабрда Милан шаҳридаги бир гурухлар ишқибозлар, «Ди Аорд» меҳмонхонасининг залига йиғилишиб, сша вақтга қадар фаолист юритиб келаётган спорт клубини расмий равишда таъсис қилишди ва унга «Милан Футбол ва Крикет Клуби» деб ном беришди.

Клубнинг биринчи штаби 1899 йил Милан шаҳрининг Вайншоп ат Виа Берчет районида ташкил қилинди. Бу клуб тарихининг бошланиши сди, кейинчалик барчага маълумки, Милан дунёдаги снг кучли ва машҳур клублардан бирига айланди. Қизил-қораларнинг афсонага айланишида барча бирдек сз ҳиссасини қсшди: президентлар, мураббийлар ва сйинчилар. Милан клубини доимо машҳур инсонлар бошқариб келишган: клуб ташкил қилингандан сснг орадан 2 йил стиб, дастлабки чемпионликка етаклаб келган унинг англислик асосчиси Альфред Едвардсдан бошлаб, барчадан ксп унвонларни қслга киритган — Сильвио Берлусконигача.

Орадан 5 йил стиб иккинчи чемпионлик қслга киритилди. Ўша йили машҳур Туриннинг «Ювентус» клуби чемпионлик учун жангда ортда қолдирилди. Ушбу ғалабадан руҳланган миланликлар кейинги йил (1907) ҳам чемпионликни ҳеч кимга бермади. Ўша йили клуб сзининг номини «Милан футбол клуби»га сзгартирди.

1926 йилда миланлик тадбиркор Лиетро Лирелли сз маблағини инвестияис тариқасида снги замонавий стадион қурилишига сарф қилди. Ҳозирги кунда «Милан» ва «Интер» клублари сзларинниг уй сйинларини стказадиган «Сан Сиро» стадиони шу тариқа бунёдга келади.

Кейинги 40 йилдан ошиқроқ вақт мобайнида «Милан» сз бошиадн қора кунларни стказди десак муболаға бслмайди. Фақатгина иқтидорли дарвозабон Алдо Боффининг ишончли ҳаракатлари қизил-қораларнинг қийин даврида уларга далда бслди. Италис ҳукумати тепасига Муссолини келган пайтдан бошлаб, Италисда фашистик режим ҳукм сурганлиги, «Милан» клубига ҳам сзининг салбий таъсирини ксрсатмай қолмади.

Nom: Re: JAHON FUTBOL KLUBLARI TARIXIDAN...
Yuborildi: Robiya 03 Dekabr 2007, 16:35:52
Кейинчалик клуб сз номига сна 2 та ҳарфдан иборат бирикмани A.C. (Associazione Calcio) қсшиб олди ва ҳозирги кундаги номи A.C. Milan га сга бслди. 50-йилларнинг бошларида стказилган муваффақистли селекяис ишлари сзининг натижасини узоқ куттирмади. Швед легионерларидан иборат трио: Гуннар Грин, Аильс Линдхольм, Гуннар Аордалларнинг ажойиб ҳаракатлари 1951-йилда Миланга 4-скудеттони тақдим стди. Клуб тарихида ушбу трио «Гре-Ао-Ли» деб ном қозонди. 1951 йилда «Милан» сз ҳамшаҳарлари «Интернаяионале»ни 1 очко ортда қолдиришди.

1955 йилда сса «Удинезе» клуби билан охирги тургача чемпионлик учун бслган курашда, ғалаба қозонган россонерлар 5-чемпионликни қслга киритдилар. Орадан 2 йил стиб Аильс Линдхольмнинг ажойиб ҳаракатлари свазига олтинчи «олтин медаль» қслга киритилди. Яна бир юлдуз, жаҳон чемпиони, бразилислик ҳужумчи Алтафинининг ажойиб сйини «Милан»ни навбатдаги (еттинчи) чемпионликка олиб келди.

1962 йили 8 марта қслга киритилган «скудетто»ни клубнинг иқтидорли ва машҳур сйинчиси Джанни А ивер билан боғлаш мумкин. Ушбу ғалабадан сснг 5 йилик танаффусга 1968 йилда барҳам берилди. Айнан шу йили клуб сзининг 9-скудеттосини ва биринчи Европа кубок сгалари Кубогини қслга киритди. А оттердамда бслиб стган финал баҳсида Германиснинг «Гамбург» клуби доғда қолдирилди. Ушбу унвонларни қслга киритиш йслида «Милан»да снги ҳужум қроли Льерини Лрати порлади. 1969 йилда A.C. Milan Европа Чемпионлари Кубогини қслга киритиб, Европанинг снг кучли клуби номига сазовор бслди. Ўша йилнинг сзида Қитъалараро Кубок учун стказилган сйинда Аргентинанинг «А­студиантес» клубини мағлубистга учратди. «Милан» сзининг 70 йиллик юбилейи стказилган йили (1969) бирданига 3 та Кубокни қслга киритиб, ишқибозларни беҳад қувонтирдилар, булар: Скудетто, Европа Чемпионлари Кубоги ва Қитъалараро Кубок.

Nom: Re: JAHON FUTBOL KLUBLARI TARIXIDAN...
Yuborildi: Robiya 03 Dekabr 2007, 16:36:38
1979 йилда узоқ кутилган юбилей 10-скудетто қслга киритилди. Бунда «Милан»нинг узоқ йиллик швед легионери Аильс Линдхольмнинг хизматлари катта. У жамоанинг Бош мураббийи сифатида сзнинг дастлабки ютуғини қслга киритди. Ушбу ғалабани қслга киритишда, «Милан»нинг сша пайтдаги лидер футболчиси Джани А ивер учун охирги мавсум бслган бслса, Франко Барези учун сса порлаш мавсуми бслди. Узоқ йиллар мобайнида Франко Барези «Милан»нинг лидери ва тимсолига айланди. Лекин кейинги йилларда «Милан» учун молисвий инқирозлар даври бошланди. 1981 йилди сйинларни сотиш ва сотиб олишда айбланган клубга нисбатан санкяис қслланилади ва «Милан» B серисга тушириб юборилади. Бир йилнинг сзида слитага қайтган клуб, A серисда сз срнини сақлаб қола олмай, қуйи дивизионга сна равона бслади.

1986 йил клуб Лрезидентлигига такрорланмас Силвио Берлускони келади. Ана шундан сснг клубнинг снги даври бошланди. Ҳозирги кунгача клуб раҳбарлари ичида снг ксп совринларни қслга киритган инсон бу Силвио Берлусконидир. Янги Лрезидент клуб учун миллионлаб маблағларни сарфлади. Селекяис ишлари ҳам ҳавас қиларли даражада схшиланди. Бош мураббийликка Арриго Сакки олиб келинган бслса, футболчилардан Франко Берези, Лаоло Малдини, Мауро Тассотти, А оберто Донадони, Карло Анчелотти, А ууд Гуллит, Марко ван Бастен каби юлдузлар «Милан»да тсп сурдилар.

11-скудетто ҳам сзини узоқ куттириб қсймади. «Милан» 1988 йил 10 май куни Марадонанинг «Ааполи»сини Ааполидаги «Сан Лаоло» стадионида чемпионлик учун сйинда 3:2 ҳисобида мағлубистга учратиб, чемпион бслди. 1989 йилда сз таркибига сна бир голланд Франк А айкардни қсшиб олган россонерлар сз тарихларидаги учинчи Европа Чемпионлари Кубогини қслга киритдилар.

1992 йилдаги муваффақистсиз мавсумдан кейин, Арриго Сакки истеъфога чиқарилди ва унинг срнини Фабио Капелло сгаллаши билан, «Милан» Италис чемпионатининг рекордини срнатди. 1992 йилги мавсумда «Милан бирор марта ҳам мағлубистга учрамади! Ва бу мағлубистсиз серис 1993 йилги мавсумнинг сртасигача давом стди. Жами 58 та мағлубистсиз сйин! Шу тариқа 12-чемпионлик «Милан» учун муҳим аҳамист касб стди.

Nom: Re: JAHON FUTBOL KLUBLARI TARIXIDAN...
Yuborildi: Robiya 03 Dekabr 2007, 16:38:04
1993/94 йилги мавсумда «Милан» ҳимосси бетон деворга айланди десак ҳеч қандай муболаға бслмайди. Машҳур ҳимосчи Чезаре Малдинининг сғли Лаоло Малдини (Милан клуби тарбисланувчиси) ишончли сйинлари билан «Милан»нинг кучига куч қсшди. Мутахассис ва мухлисларнинг сътирофига ксра, у ХХ асрнинг снг схши қанот ҳимосчиси деб топилди. Айнан Малдини ва Барези бошчилигидаги ҳимосчилар ва дарвозабон Себостсн А оссининг ишончли ҳаракатлари свазига, машҳур дарвозабон Дино Дзоффнинг натижасини снгилаган ҳолда, 929 дақиқа давомида дарвоза даҳлсизлиги сақланди (бу борада мутлақ рекорд Москванинг Динамо ва СССА  терма жамоаси дарвозабони Лев Яшинга тегишли). Ўша йили «Милан» сзи иштирок стган барча мусобақаларда ғалаба қозонди. Европа Чемпионлар Лигаси ва 13-скудетто қслга киритилди. Кейинги йили Қитъалараро Кубок учун стказилган сйинда Ларагвайлик дарвозабон Чилаверт бошчилигидаги Аргентинанинг «Велис Сарсфилд» жамоасига 0-2 ҳисобида ютқазиб қссди. Бироқ Европа Суперкубоги учун бслган 2 та сйиндан иборат баҳсда Лондоннинг «Арсенал» клуби доғда қолдирилди (уйда 0-0, сафарда 2-0).

«Милан» сна Европа Чемпионлари Лигаси финалига чиқди (охирги 7 мавсумда 5-финал!!!). Лекин финалда уни омадсизлик кутиб турарди. Таркибида Дани Блинд, Клюйверт, Богард, А айяигер, Давидс каби ёш юлдузларни жамлаган «Аскс» охирги дақиқаларда тсп киритиб ғалабани тортиб олди.

Умуман олганда 80-йилларнинг охири ва 90-йилларда клуб сзининг гегемонлигини нафақат Италисда, балки бутун Европада ҳам срнатди. Клуб лидери Марко ван Бастен 1988, 1989, 1990 йилларда кетма-кет 3 марта «олтин тсп»ни қслга киритиш билан бирга, Италис чемпионати тарихида снг сермаҳсул легионер сйинчига айланди. Лекин унинг олган жароҳати (бу жароҳат Юрген Коллер томонидан етказилган) уни футбол билан срта ҳайрлашишига мажбур қилди.

1995/96 йилги мавсумда «Милан» сна бир юбилей ғалабани нишонлади. Италис чемпионатининг 15-олтини! Бу вақтга келиб «учар голландлар» срнин А оберто Баджо ва Жорж Веалар сгаллаган сдилар.

Кейинчалик молисвий қийинчиликлар сабабли, клубни Бош мураббий Фабио Капелло тарк стди. Клуб Лрезиденти Силвио Берлуcкони Капеллони клубда олиб қола олмасдан катта хатога йсл қсйди. Унинг срнини уругвайлик мураббий Оскар Тобарес сгаллади. У сса ишончни оқлай олмади. А Серис ва Еврокубокларда муваффақистсизликка юз тутди. Клуб сзининг обрссини тиклаш мақсадида сна Арриго Саккини бош мураббийликка олиб келди. Лекин бу ҳам фойда бермади. Берлускони сзининг айбини тсғрилаш мақсадида Фабио Капеллони сна клубга қайтарди (бу пайтда Капелло А еални чемпионликка олиб келган сди). Лекин у ҳам «Милан»ни инқироз ксчасидан олиб чиқиб кета олмади. Фақатгина жамоа бош мураббийлигига Алберто Заккерони келгандан сснг 1998/99 йилги мавсумда 16-скудетто қслга киритилди. 1999 йилнинг ёзида Киевнинг «Динамо» жамоасидан 25 миллион доллар свазига Андрей Шевченко сотиб олинди. 2000/01 йилги мавсумда Европа чемпионлари лигасининг гуруҳ босқичида жамоа омадсиз қатнашгани учун Алберто Заккерони мураббийлик постини бсшатиб беришга мажбур бслди. Унинг срнига Туркислик Фотих Терим бош мураббий лавозимига тайинланди. Лекин унинг фаолисти бор-йсғи 4 ойгина давом стди. Чунки бу вақтда «Милан» А-Серисда кетма-кет мағлубистга учраётган сди. 2001 йилнинг носбрида бош мураббийлик лавозимига Карло Анчелотти тайинланди.

Карло Анчелотти бошчилигида «Милан» 2002/03 мавсумда Европа чемпионлар лигаси қслга киритиб, сз музейига Европа чемпионлари Кубогини олтинчисини келтириб қсйди. Ювентус билан бслган финал баҳсда сйин қаҳрамони ссзсиз Андрей Шевченко бслди.

2003/04 йилги мавсумда сса 17-чемпионлик қслга киритилди!!!

2004/05 мавсумда Европа чемпионлар лигасининг финалига чиққан «Милан» «Ливерпуль» бслган баҳсда нималар содир бслганини хали ҳеч ким ёдидан чиқармаган бслса керак. Афсуски, биринчи бслимдан сснг 3-0 ҳисобида олдинда бораётган росонерлар, иккинчи бслимда бироз хотиржамликка берилишди ва Стивен Жерард бошчилигидаги "œЛиверпуль" жамоаси ҳисобни тенглаштиришга муваффақ бслди. Учрашувдан сснг стказилган пенальтилар сериссида сса мерсисайдларнинг қсллари баланд келди. 2006 йилнинг ёзги трансфер мавсумида клуб мутасаддилари Андрей Шевченконинг қарорига ксра, уни Лондоннинг "œЧелси" клубига сотишга қарор қилдилар. Балки шу сабабли ёки 2006 йилдаги "œкальчо" можаролари туфайли олиб ташланган 8 очколик жарима сабаблидир, клубнинг 2006/07 мавсумда ксрсатаётган сйинлари мухлисларни бироз ранжитмоқда. Ушбу омадсизликни клуб кейинги мавсумларда снги ютуқлар билан «ювади» деган умиддамиз.

Nom: Re: JAHON FUTBOL KLUBLARI TARIXIDAN...
Yuborildi: Robiya 03 Dekabr 2007, 16:41:51
А­ришган натижалари:

Италис чемпиони (17 марта): 1901, 1906, 1907, 1950/51, 1954/55, 1956/57, 1958/59, 1961/62, 1967/68 1978/79, 1987/88, 1991/92, 1992/93, 1993/94, 1995/96, 1998/99, 1993/94 йиллар.
Италис Кубоги (5 марта): 1966/67, 1971/72, 1972/73, 1976/77, 2002/03 йиллар.
Италис Суперкубоги (5 марта): 1989, 1992, 1993, 1994, 2004 йиллар.
Европа Чемпионлари Кубоги (6 марта): 1962/63, 1968/69, 1988/89, 1989/90, 1993/94, 2002/03 йиллар.
Кубок сгалари Кубоги (2 марта): 1967/68, 1972/73 йиллар.
Европа Суперкубоги (4 раза): 1989, 1990, 1995, 2003 йиллар.
Қитъалараро Кубок (3 марта): 1969, 1989, 1990 йиллар.
Европа Чемпионлари Кубоги финалчиси: (4 марта): 1958, 1993, 1995, 2005 йиллар.
Европа Кубок сгалари Кубоги финалчиси (1 марта): 1974 йил.
А Серисдаги рекордлари:

Ўз майдонидаги снг йирик ғалаба: 9-0 Лалермо устидан (1950/51 й. мавсум).
Меҳмондаги снг йирик ғалаба: 8-0 Женоа устидан (1954/55 й. мавсум).
Ўз майдонидаги снг йирик мағлубист: 1-6 Ювентусдан (1996/97 й. мавсум).
Мехмондаги снг йирик маглубист: 1-6 Алессандрисдан (1935/36 й. мавсум).
«Олтин тсп» сохиблари: <Джанни А ивера (1969) А ууд Гуллит (1987) Марко ван Бастен (1988, 1989, 1992) Жорж Веа (1995) Андрей Шевченко (2004)

ФИФА версисси бсйича жаҳонинг снг кучли футболчиси: Марко ван Бастен (1992) Жорж Веа (1995)

Клуб раҳбаристи Лрезидент - Сильвио Берлускони
Вияе-Лрезидент ва жамоа бошлиғи - Адриано Галлиани
Вияе-Лрезидент - Лаоло Берлускони
Вияе-Лрезидент - Джанни Аарди
Бошқарувчи - Леандро Кантамесса
Бошқарувчи - Мишель Карпинелли
Бошқарувчи - Альфонсо Кефалиелло
Бошқарувчи - Джанкарло Фоскале
Бошқарувчи - Ливио Джирони
Бош Менежер - Франческо Виттадини
Бош Менежер - Франческо Антонио Джанпаоло
Бош Менежер - Джанкарло Лолерани
Спорт Директори - Ариедо Браидо
Вияе-Лрезидент ва жамоа бошлиғи ассистенти - Леонардо
Директор - Умберто Гандини
Мурабийлар штаби котиби - Мари Бускальс
Мурабийлар штаби котиби - Кристина Москетта
Жамоат ишлари бсйича директор - Витторио Ментана
Матбуот маркази бошлиғи - Лаоло Тарояяи
Марккетинг ишлари бсйича директор - Лаура Маси
Савдо ишлари бсйича директор - Мауро Тавола
Маъмурий менежер - Массимо Кампиоли
Кадрлар бслими бошлиғи - А аффаелла Ди Тондо
Махсус лойиҳалар бсйича менежер - Лино Бургаретта
Харид ишлари бсйича директор - А оберто Латрасси
Буюртмалар бсйича директор - Анджело Дестро
Ашлар жамоаси мураббийи - Альберто Кереса
Ашлар жамоаси бошлиғи - Анджело Коломбо
Миланелло директори - Анторе Лелосо


Barcha ma'lumotlar www.uff.uz saytidan olindi.
Nom: Re: JAHON FUTBOL KLUBLARI TARIXIDAN...
Yuborildi: Robiya 15 Dekabr 2007, 16:45:51
Барселона

Тслиқ номи: Club de Futbol Barcelona
Асос солинган йили: 1899й. Хуан Гампе
Форма ранги: Кск қизил футболка, кск шорт, кск қизил гстра.
А асмий сайти: www.fcbarcelona.com
Стадион: Камп Аоу
Клуб аъзолари: 106 706 дан ортик
Бюджет жамғармаси:170 732 000 ?
Лрезидент: Хуан Лапорта
Мураббий: Франк А айкард

Барселона ФК, шунингдек Барса номи билан машҳур бслган спорт клуби спортнинг бир неча турида сз номини тарих саҳифаларига жойлаган. Клуб 1899 йилда Хуан Гампер исмли шахс томонидан 12 кишидан ташкил топган. Команданинг шиори: "œБарса - клубдан ҳам юқори сринда турувчи". Асосий сйингохи АОУ КАМЛ.

Сснгги 5 йил ичида клуб бошқа жамоалар билан фаол курашаётган бслса-да, у асосий рақиби Мадриднинг А еал жамоаси билан бирга Испаниснинг снг номдор жамоалари ҳисобланади. Барса нинг фанатларини испанча «cules» деб ҳам аташади.

Барса сзининг спорт кийимларида хомийлар номини реклама қилишдан воз кечган жамоа сифатида ажралиб туради. Бунинг сабаби жамоанинг сгаси Шахар бслиб, хомийлик қилишга уринган ҳар кандай хатти-ҳаракат жамоа сгалари ва ишқибозлари томонидан ман қилинади.

БОШЛААҒИЧ БОСҚИЧ

Барселона ФКни швейяарислик бизнесмен Ганс Кампер ташкил қилган, у шу қадар Каталонис миллатига қсшилишга ҳаракат қилган-ки, натижада хатто исмини Каталон Хуан Гампер (Catalan Joan Gamper) деб ҳам сзгартирди. Гампер шунингдек клуб хозиргача сақланиб қолган номини ҳам сзгартирди. Ҳаммаси унинг махаллий рсзномалардан бирида сша вақтдаги хали номи таниб улгурилмаган футбол тури бсйича клуб тузиш учун спортчиларни йиғиш мақсадида берган сълонидан бошланди. 11 сйинчи тспланди. Gualteri Wild, Lluis d'Ossa, Bartomeu Terradas, Otto Kunzle, Otto Maier, Enric Ducal, Pere Cabot, Carles Pujol, Josep Llobet, John Parsons ва William Parsons. Илк кунлардан клуб анъанавий Испан клуби Club de Futbol Barcelona номи билан смас, интернаяионал рухдаги ном Futbol Club Barcelona билан номланди.

Жамоа 1901 йилдаёқ сзининг илк ғалабаси Copa Macayaни нишонлайди, кейинроқ Каталонис Чемпионатида унга тенг келадиган рақиб топилмайди. 1909 йилгача жамоа ҳар хил сйингохларда сз сйинларини стказар сди. 14 март куни 6000 томошабинга мслжалланган сйингох очилади. Бу Барселона сзи сгалик қилган илк сйингох бслиб қолди. Йиллар давомида Барселона турли даражадаги мусобақаларда ғалаба қозониб, сз музейини бойитиб борар, бундан жамоанинг мухлислари сони жуда тез кспайиб борарди.

ОЛТИА ЙИЛЛАА .

Алкантара, Замора ва Самитье каби афсонали сйинчилар Каталонис жамоасига кспгина ғалабали онларни тақдим стишди ва уни Олтин А­рагача олиб келишди. 1922 йилда 30 000 томошабинлик Les Corts очилди ва кейинчалик 60 000 томошабин учун кенгайтирилди. Испанис ва Каталонис чемпионатлари бирлашгач, жамоа 1929 йилда Испанис лигасида биринчи маротаба ғалаба қозонди.

ФУҚАА ОЛАА  УА УШИ ВА ИАҚИА ОЗ.

20-йиллар бошида диктатор Лримо де А ивера бошқарган даврда бошланган танглик, Испанис Фуқаролар уруши бошлангач снада ёмонлашди. Мамлакатнинг сиёсий муаммолари жамоага ҳам сз таъсирини стказмасдан қолмади. Барса президенти Хосеп Суньёль миллатчи аскарлар томонидан слдирилди, жамоанинг штаби бомбардимон қилинди. Шунданг сснг жамоанинг номини Club de Futbol Barcelona қилиб сзгартиришга ҳамда байроқдан Каталонисга тегишли рангларни олиб ташлашга буйруқ беришди.

40-йилларнинг 2-срмига келиб жамоа сз муаммоларидан холи бсла бошлади. Сезар, А амалле ва Веласко каби сйинчилар биринчи чемпионликдан сснг 15 йил стгачгина иккинчи чемпионликка сришишга ёрдам беришди. Сиёсий вазист аста-секинлик билан тинчлана бошлади. 1950 йилда жамоа сафида жамоа тарихидаги снг керакли бслган сйинчи Кубала пайдо бслди. Кейинги йиллар мобайнида жамоа кетма-кет бир неча мусобақаларда мана-ман деган рақибларини тор-мор стиб, ғалаба нашидасини сура бошлади. Сезар, Басора, Кубалалар Барса нинг тарихига киритилган илк сйинчилар бслишди.

1957 йилда Аоу Камп очилди. Ўйингох 90 000 томошабинни сз бағрига олади ва жахондаги снг катта сйингохлардан бири хисобланар сди. Бироқ кейинги йиллар жамоа учун омадсиз давр бслди. 60-йилларда жамоа бор йсғи 3 марта ғалаба қозонди. 1973 йилда афсонавий сйинчи Йохан Круифф жамоа билан шартнома тузди. Шу даврнинг рекорд суммаси хисобланган 922 300 фунт ушбу сйинчига сарфланганига жамоа рахбарлари ҳам мухлислар ҳам ачинмади. Жамоа сзининг асосий рақиби Мадриднинг А еал жамоасини Сантьсго Бернабеу да 5:0 хисобида тор-мор стди ва чемпионатда ғалаба қозонди.

Nom: Re: JAHON FUTBOL KLUBLARI TARIXIDAN...
Yuborildi: Robiya 15 Dekabr 2007, 16:49:00
ЯАГИ ОЛТИА А­А А

1978 йилда Барселона ФК нинг президенти Хосеп Луис Ауньез бслди ва жамоани ксз ксриб қулоқ сшитмаган даражага етказди. Жамоа музейига снлаб кубоклар қсшилди. 1990-1994 йиллар мобайнида Орзулар жамоаси кетма-кет Испанис чемпионатида ғалаба қозонди ва А еал хокимлигига барҳам берилди.

АУАА¬ЕСДАА КЕЙИАГИ ДАВА .

2000 йилда Ауньеснинг издоши сифатида Хоан Гаспарт сайланди. Гаспарт жамоани омадсиз бошқариши оқибатида молисвий инқироз бошланди. 2003 йилда у сз жойини бсшатишга мажбур бслди. Шу йилиёқ Хоан Лапорта снги президент стиб сайланди.

Мураббий Франк А айкард ва суперюлдуз А оналдиньоларнинг келиши, снгича бошқарув жамоани олдинги холатига қайтарди. Молисвий карзлар тез суръатлар билан тсланмокда. Жамоада 5 йил давомида ҳеч нарса ютмаган 2 сйинчигина қолган холос(Карлес Луйоль ва Хави А­рнандес).