forum.ziyouz.com
Umumiy bo'lim => Islom => Mavzu boshlandi: Oynur 26 Sentyabr 2008, 14:31:18
-
Assalamu aleykum!
Hurmatli forumdosh birodarlar va shu forumdan ilm olaman degan niyatda kirib ilm o'rganayotgan forum mehmonlari, bilishimcha bu forumga nafaqat Uzbekistondan balki juda ko'plab boshqa horijiy davlatlardan kirayotgan birodarlarimiz bor ekan. Sizlarni bir ro'yhat bilan tanishtirsam, bu ro'yhat balki ko'pchilingizda bordir shundey bo'lsa ham qayta tekshirib olishlarizni iltimos qilaman, ehtiyot bo'lgan yaxshi. Islomda haromdan saqlanishlik juda qattiq tayin qilingan. Olayotgan kundalik ehtiyojlaringizni nimalardan tarkib topganligini yaxshi tekshirib so'ng istemol qiling.
E- nomerli moddalar royhati(Europada ishlab chiqarilgan mahsulotlarga tegishli):
Doim HAROM: E120 va E904(hashorotdan olingan bo'yoq)
Ko'p Shubhali: E441(hayvondan olingan gelatine), E542(hayvondan olingan extract).
Shubhali:
E100, E101, E132, E140, E141, E160f, E161b, E214, E215, E216, E217, E218, E219, E230, E231, E232, E233, E252, E304, E306, E307, E308, E309, E311, E312, E320, E321, E325, E327, E334, E335, E336, E337, E341, E404, E422, E430, E431, E432, E433, E434, E435, E436, E442, E445, E470, E470a, E470b, E471, E472, E472a, E481, E482, E483, E491, E492, E493, E494, ?495, E570.
Ozroq shubhali bo'lgan moddalar:
E102, E104, E110, E122, E123, E124, E127, E131, E142, E151, E153, E160a, E160c, E160d, E161a, E161c, E161d, E161e, E161f, E161g, e162, E163, E170, E180, E213, E227, E270, E280, E282, E303, E322.
E- nomerisiz bo'lgan moddalar ro'yhati(USA va boshqa davlatlarda ishlab chiqarilgan mahsulotlarga tegishli).
Ko'p Shubhali bo'lgan moddalar:
430, 431, 432, 433, 434, 435, 436, 476, 478, 491, 492, 493, 494, 495, 542, 544, 556, 570, 572, 620, 621, 622, 623, 631, 635, 904, 907, 920.
Shubhali bo'lgan moddalar:
107, 128, 133, 154, 155, 627.
Alloh barchamizni harom luqmadan saqlasin!
-
Doim HAROM: E120 va E904(hashorotdan olingan bo'yoq)
Oynur baraka toping!
Haqiqatdan shu moddalar haqida ma'lumot qidirib,topdim va amin bo'ldim to'g'riligiga.
Hasharotlardan olingan ekan. Bit,kani vkz...lardan. Ya'ni haratotlarni quritib, yanchib qilinar ekan. :12
Umuman shu E- moddalardan uzoq yurish kk.
-
Озик-овкатга махсулотларига ксшиладиган ксшимчалар (Е моддалари)
Озиқ-овқат саноатида скуний маҳсулотнинг ҳусусистларини схшилаш мақсадида турли қсшимчалар қсшилиши кенг тарқалган. Бу қсшимчаларни таснифи умумқабул қилинган "œCodex Alimentarius" (лотинча таржимаси: озиқ-овқат кодекслари) стандарти билан Е ҳарфи ва рақамлар ёрдамида турларга ажратилади.
http://halol.uz/index.php?option=com_content&task=view&id=13&Itemid=36
-
Шайх Ибн Усайминдан: "Агар танасидан желатин олинган сигир шариатга мувофиқ бслмаган йсл билан ссйилганини билсак, ушбу желатин қсшилган озиқ-овқатларга нисбатан шариат ҳукми қандай бслади?" деб ссрашди.
Шайх шундай жавоб бердилар: "Шариатга мувофиқ бслмаган йсл билан, ёки қурбонлиги ҳалол бслмаган киши томонидан ссйилган нарса слимтик ҳисобланади. Агар мажусий (стга сиғинувчи) Аллоҳнинг исмини зикр қилиб, қонини чиқариб жонлиқ ссйса, ёки аксинча, мусулмон киши шариат қоидаларига мувофиқ бслмаган ҳолда жонлиқ ссйса, бундай ҳайвоннинг гсштини ейиш жоиз смас! Агар ушбу танадан бир бслак олиниб бирон нарса билан аралаштирилганидан сснг, масалан, таъм, ранг ёки ҳидда из қолдирадиган нарса ҳосил бслса, ушбу нарса ҳам ҳаром бслади. Лекин бунинг изи қолмаса, бундай озиқ-овқатни истеъмол қилишда муаммо йсқ. Чунки саҳобалар, Аллоҳ улардан рози бслсин, мажусийларнинг пишлоғи (сс‹р)ни ейишган, ваҳоланки мажусийларнинг ссйилган жонлиғи ҳаромдир! Лекин ширдондан озуқада из қолдирмайдиган оз қисм олинади холос. Бу сса из қолдирмайдиган нарсага сътибор берилмаслигига далолат қилади". "Бобул-мафтуҳ" â„–48, 21-минут.
Шайх Усаймин айтаётган нарса фиқҳда "истиҳолатун-нажаса" дейилади. "Истиҳола" дегани: нарса аслининг сзгариши ва уни бошқа нарсага айланиши. "А оддул-мухтор" 1/291.
Аслида нажас бслган нарса сз сифатлари сзгариши сабабидан пок бслиши-бслмаслиги масаласида уламолар ичида ихтилоф бор. Истиҳоладан сснг нажас пок бслади дейдиганлар ичида Абу Ҳанифа, кспчилик ҳанафийлар ва моликийлар, баъзи ҳанбалийлар, уларнинг ичида мазҳабларининг снг билимдони Ибн Қудома, шунингдек Ибн Ҳазм ва зоҳирийлар бор.
-
Abu Hanifa rahmatullohu alayh mazhablariga muvofiq "TAHORAT VA NAMOZ HUKMLARI" kitobidan: "O’zi najosat bo‘lsa-yu, boshqa salohiyatli narsaga aylansa ham, pok bo‘ladi. Misol uchun mast qiluvchi ichimliklar sirkaga, kiyikning qoni mushkka aylansa. Najosatni poklashda niyat shart qilinmaydi"