forum.ziyouz.com

Umumiy bo'lim => Umumiy => Mavzu boshlandi: ЖАМШИДЖОН 04 Iyul 2009, 19:12:52

Nom: TAQDIRDAN QOCHISHDI ILOJI YO'Q
Yuborildi: ЖАМШИДЖОН 04 Iyul 2009, 19:12:52
bu haqiqatmi yuqmi bilmimanu lekin shuni bilamanki taqdirda nima yozilgan busa shu bo'ladi.

Bitta odam borakan hech qachon suvga yaqinlashmasakan. bir kun tush ko'ribdi tushida san bir kun kelib suvga g'arq bo'lasan taqdirinda shuna yozilgan deb aytibdi. U man hechqachon suvga yaqinlashmiman qana qilib suvga chukib o'lishim mumkin deb aytibdi, va qo'rqib uyg'anib ketibdi. bir kun odamlar  kemada sayohatga chiqishga tayyorgarlik ko'rishibdi va usha odamdi ham taklif qilishibdi. o'ylab ko'raman debdida kemani oldiga boribdi. Kema endi juda ham kotta hatto titanicdan farqi yuq ichida 10000 mingta odam bor hammasi dengiz orqali sayohatga chiqish niyatida haligi odam o'ylabdi. SHuncha odam hammasini peshonasida suvga cho'kib o'lish yozilmagandir debdida. Kemaga chiqibdi, va kema yo'lga tushibdi oradan ancha vaqt o'tibdi kema dengizdi o'rtasiga kelib cho'kib ketibdi. kemada 10000 mingta va haligi odamdi taqdirida o'lim yozilganakan.

Shuning uchun aziz birodarlar ertaga nima bo'lishimizi bilmimiz faqatgi Olloh taolo biladi. Ertangi kunimizga tayyorgarlik ko'rib yashashimizi va ohiratimizi o'ylab qadam qo'yishimizi bir gunohkor birodariz sifatida silarga maslahat beraman.

МУАЛЛИФ ЖАМШИДЖОА .
Nom: Re: TAQDIRDAN QOCHISHDI ILOJI YO'Q
Yuborildi: ziyoda_aliyeva 06 Iyul 2009, 02:36:33
Assalomu alekum!
Qadim zamonlarda bir davlat podishohi adolat mezonini tog'ri qoygan ekan bunga asosiy sabab
Uninig bosh vaziri sabab bolgan ekan. Har doim podshoh yonida yurishga organgan vazir har qanday holatdaham insin taqdiri yaratganning qolidda dergan etiqot b-n yashar ekan, yahshi yomon kunlarida taqdiriga rozi bolishi natijasida etuk qalbli insanga aylanipti u. Bir kun podshohninig barmogiga tig tegip uzilip tushipti shunda barcha saroydagilar juda yomon ish bolipti dep qaygu qilishipti ammo vazir bu holatdaham buni taqdirga yoyip Alloh nimani hohlasa shu yahshidur dediyu podshohning gazabiqa duchor boldi va uni zindonga tashladi. Shunda podshoh nohot mani eng yaqin vazirim manga etgan azopni yahsi dedi dep gazap bilan bir ozi ovga chiqip ketadi , yurip uyrip ov qilip adaship qoladi va odamhorlar yahshaydigan joyga kep qoladi. Ular podshohni qurbonlik qilsihmoqchi bolishadi va ularning kattasi podshohni hamma joyini tekshira ketadi va 1 barmogi yoqligini koradi ularning etiqodiga kora qurbonlikka faqat hamma joyi but odam bolishi kerak edi shunda ular podshohni uyida qoyip yuboradi.    Podshoh bolgan voqeani togri tuship togri vazir yoniga boradi va undan uzur soray ketadi vazir bolsa shu paytdaham qoying podshohim zindonda otirishimmi ham hikmati bordun deydi, podshoh endi ozini tutip turolmasdi qoy endi hamma narsani yahshilikka yoya verma ahr man sanga zulim qilganim rosku deydi shunda vazir ollampanoh har bir ishning zamirida hikmat yotadi agar zindonga tushmaganimda siz b-n ovda bolganimda odamhorlarga em bolmasmidim dep javop bergan ekan!!!!!
Nom: Re: TAQDIRDAN QOCHISHDI ILOJI YO'Q
Yuborildi: Foniy 14 Oktyabr 2009, 21:10:05
 :as:

Ал-жомиъ ас-саҳиҳдан

ТАҚДИА  КИТОБИ

БИСМИЛЛОҲИА  А АҲМОАИА  А АҲИЙМИ

Абдуллоҳ (ибн Масъуд) ривост қиладилар: «Бизга содиқул-масдуқ бслмиш А асулуллоҳ саллаллоҳу алайҳи ва саллам бундай дедилар: «Ҳар бирингиз (отангиз пушти камаридан) онангиз қорнига тушганингиздан сснг, қирқ кун давомида схлит ҳолатға келғайсиз, сснг шунча вақт ичида алаққа (лахта қонға) айланғайсиз, кейин сна шунча вақт стгач, бир парча ст шаклиға келғайсиз. Шундан сснг Оллоҳ таоло фариштани юбориб, (пешонангизга) тсрт нарсани — ризқингизнинг қанчалигини, қачон слишингизни, бахтсиз ёким хушбахт бслмоғингизни (тақдир қилиб битиб қсймоқни) амр қилғайдир. Оллоҳ таоло ҳақи, қайси бирингиздир ёким бирор бошқа одам дсзах аҳлига мансуб иш қилаётганда унинг бирлан жаҳаннам оралиғида бир қулоч ёким бир неча қулоч масофа қолди дегунча, пешонасига битилган тақдири азал пешвоз чиқиб, унга жаннат аҳлиға муносиб ишни насиб стғайдир ва ул жаннатға кирғайдир. Аким, аксинча, бир одам жаннат аҳлиға мансуб иш қилаётганда унинг бирлан жаннат оралиғида бир қулоч ёким икки қулоч масофа қолди дегунча пешонасига битилган тақдири азал пешвоз чиқиб, унга дсзах аҳлиға лойиқ ишни насиб айлағайдир ва ул дсзахға тушғайдир».

Анас иби Молик разисллоҳу анҳу ривост қиладилар: «А асулуллоҳ саллаллоҳу алайҳи ва саллам: «Оллоҳ таоло бир фариштани бачадонга вакил қилиб киритғач, ул: «А рабб, маний (нутфа) бслди, лахта қон (алақ) бслди, бир парча ст бслди»,— дегайдир. Оллоҳ таоло (сшал бир парча стни) одам қилиб сратмоқни ирода ҳилса, фаришта ундан: «А рабб, сғил бслсинми, қиз бслсинми, бахтли бслсинми, бахти қаро бслсинми? А изқи қанча бслсин, умри қанча бслсин?» — деб ссрағайдир. Мана шуларнинг барчаси она қорнида тақдир қилиб битилғайдир!» —дедилар».

1-боб. Оллоҳ таоло билганини тақдир қалами битиб қсйгандир!

Оллоҳ таолонинг қавли: «Оллоҳ таоло сз билганини банда тополмайдирган қилди».

Абу Ҳурайра ривост қиладилир: «Аабий саллаллоҳу алайҳи ва саллам менга: «Оллоҳ таоло сенга мусссар қилган нарсани тақдир қалами битиб қсйгандир!» — дедилар».

Имрон ибн Ҳусайн ривост қиладилар: «Бир одам: «А А асулаллоҳ, жаннат аҳли дсзах аҳлининг кимлигини билғайми?»—деди. Жаноб А асулуллоҳ: «Ҳа! » — дедилар. Ул одам:—«Аега унда улар (била туриб баъзан ёмон ишларни ҳам) қилиб қсйғайлар?»— деди. Жаноб А асулуллоҳ: «Ҳар ким пешонасига битилган ва сзига мусссар қилинган ишларни қилгайдир!»—дедилар».

2-боб. Оллоҳ таоло уларга не қилмоқлари лозимлигини айтгандир!

Ибн Аббос ривост қиладилар: «А асулуллоҳ саллаллоҳу алайҳи ва салламдан мушрикларнинг болалари хусусида ссрашди, шунда ул зот: «Оллоҳ таоло (уларнинг руҳларини сратган вақтда) не қилмоқлари лозимлигини айтгандир!» — дедилар».

Ато ибн Язид ривост қиладилар: «Абу Ҳурайрадан сшитдимки, А асулуллоҳ саллаллоҳу алайҳи ва салламдан мушрикларнинг зурриётлари ҳақида ссрашганда, ул зот: «Оллоҳ таоло (уларнинг руҳларини сратган вақтда) не қилмоқлари лозимлигини айтгандир!» - деган срканлар».

Абу Ҳурайра ривост қиладилар: «А асулуллоҳ саллаллоҳу алайҳи ва саллам: «Ҳар бир бола табиатан мусулмон бслиб туғилғайдир, бироқ ота-онаси уни, ҳайвондан ҳайвон дунёга келгандек, схудий ёким насоро ёҳуд мажусий қилиб қсйғайдир. Айтингиз-чи, ҳайвон боласининг, агар кейин сзингиз кесмасангиз, бирор аъзоси кесик ҳолда туғилганини ксрганмисизлар? Уни сзингиз кесиб нуқсонли қилиб қсйғайсизлар!» — дедилар. «А А асулаллоҳ, ёш вафот стиб кетганлар ҳақида не дерсиз?»— дейишди. Жаноб А асулуллоҳ: «Оллоҳ таоло (уларнинг руҳини сратган вақтда) не қилмоқлари лозимлигини айтгандир!» — дедилар».

3-боб. Оллоҳ таолонинг амри — тақдири азалдир!

Абу Ҳурайра ривост қиладилар: «А асулуллоҳ саллаллоҳу алайҳи ва саллам: «Бирорта ҳам аёл иккинчи бир аёлнинг талоқ қилинмоғини ҳамда унинг ризқига чанг солиб, срнига сзи никоҳланиб олмоғини орзу қилмасин, чунким унга ҳам ксз тиккан бало бордир!» —дедилар».

Усома (ибн Зайд) ривост қиладилар: «Мен А асулуллоҳ саллаллоҳу алайҳи ва салламнинг ҳузурларида срдим, ногаҳон қизларидан бирининг чопари келиб қолди. Саъд, Убай ибн Каъб ва Маоз ҳам шу ерда срдилар. Чопар: «Қизингизнинг сғилчаси жон таслим қилай деспти!» — деб хабар қилди. Жаноб А асулуллоҳ бир одам орқали: «Фарзанд берадирган ҳам, уни қайтиб оладирган ҳам Оллоҳ таолонинг сзидир, ул ҳар кимни ажалига мувофиқ сз даргоҳига чақириб олғайдир. Сабру-тоқат қилиб, унинг иродасига бсйсунсин!» — деб айтиб юбордилар».

Абу Саъид ал-Худрий ривост қиладилар: «Мен А асулуллоҳ саллаллоҳу алайҳи ва салламнинг ҳузурларида слтирган срдим, ансорлардан бири келиб: «А А асулаллоҳ, биз жангда асир ва слжалар қслга киритгаймиз, азл (жинсий алоқа вақтида аёлни ҳомиладор бслмоқдан сақлаш) хақида не дерсиз?» — деди. Жаноб А асулуллоҳ: «Сизлар шундай қилурмисизлар? Сира бундай қила ксрманглар, чунким Оллоҳ таоло дунёга келмоғини тақдир айлаган ҳар бир жон туғилмоғи даркордур!» — дедилар».

Ҳузайфа ривост қиладилар: «А асулуллоҳ саллаллоҳу алайҳи ва саллам бизга хутба айтаётиб қиёматга қадар содир бсладирган нарсаларнинг бирортасини ҳам қолдирмай ссзлаб бердилар. Шунда ул зотнинг гапларини уқиган уқиб олди, уқимаган жоҳиллигича қолди. Мен бирор нарсани унутсам, сна қайтиб ксрганимда ёдимга тушғайдир. Бу — гсёким, илгари ксриб юрган одамни анча вақтдан кейин сна ксриб, таниган кабидир».

Али (ибн Абу Толиб) ривост қиладилар: «Биз А асулуллоҳ саллаллоҳу алайҳи ва саллам бирлан бирга слтирган срдик, ул зот қслларидаги чсп бирлан ерни чизаётиб: «Ораларингизда хоҳ жаннат бслсин, хоҳ дсзах бслсин, борадирган жойи азалдан ёзиб қсйилмаган бирорта ҳам одам йсқдир!» — дедилар. Шунда қавм аъзоларидан бири: «Ундай срса, таваккал қилиб юраверайлик-да!» -—деди. Жаноб А асу-луллоҳ: «Йсқ, ундай срмас. (Ислом арконларига) амал қилинглар, барчаси мусссар бслғай!» — деб, «Фа ман аъто ваттақо...» («Кимда-ким хайр-сҳсон қилиб, Оллоҳ таолодан қсрқса...) деган остни сқидилар».

4-боб. Амаллар натижасига қараб баҳоланадир

Абу Ҳурайра разисллоҳу анҳу ривост қиладилар: «Биз А асулуллоҳ саллаллоҳу алайҳи ва саллам бирлан бирга Хайбар жангида қатнашдик. Жаноб А асулуллоҳ сзини мусулмон деб даъво қилиб юрган бир одамни ксрсатиб: «Бу — дсзах аҳлидандур»—дедилар. Сснг, жанг бошлангач, сшал одам жон-жаҳди бирлан жанг қилиб, ксп жойидан жароҳатланди. Жаноб А асулуллоҳнинг саҳобаларидан бири келиб: «А А асулаллоҳ, сзингиз дсзах аҳлидан деб айтган одамнинг Оллоҳ таоло йслида қаттиқ жанг қилиб, ксп жойидан сраланганини ксрдингизми?!» — деди. Жаноб А асулуллоҳ: «Барибир у дсзах аҳлидандур!» — дедилар. Шунда баъзи мусулмонларнинг ул зотнинг бу гапларига шубҳа билдиришларига оз қолди. Шу аснода босги одам танасидаги жароҳатлар оғриғига чидамай, сқдонидан бир сқ олиб, сзини слдирди. Буни ксрган мусулмонлар Жаноб А асулуллоҳнинг ҳузурларига югуриб келиб: «А А асулаллоҳ, Оллоҳ таоло гапингизни ростга чиқарди, фалончи сзини сзи слдирди!» — дейишди. Жаноб А асулуллоҳ: «А Билол, турғил, жаннатга фақат мсминлар кирмоғини айтиб жар солғил, Оллоҳ таоло ислом динини фожир (срамас, осий) одам воситаси бирлан ҳам қсллаб-қувватлағайдур!» — дедилар».

Саҳл ибн Саъд ривост қиладилар: «Жаноб А асулуллоҳ саллаллоҳу алайҳи ва саллам сзлари бирлан бирга ғазотга чиққан снг бадавлат мусулмонлардан бирига бир назар ташлаб қсйдилар-да: «Кимда-ким дсзах аҳлига мансуб одамни ксрмоқ орзусида срса, мана шу одамга қарасин!» — дедилар. Қавм аъзоларидан бири мушрикларнинг ашаддий душмани бслмиш босги одамни жанг вақтида кузатиб турди. Ул (азбарои жон-жаҳд бирлан жанг қилганидан) ксп жойидан жароҳатлангач, (оғриққа чидай олмай) қиличи учини зарб бирлан сз кскрагига санчиб срди, икки кураги сртасидан тешиб чиқди. Ул бу бирлан сз ажалини тезлаштириб, (Оллоҳ таолодин илгари сзи сз жонини олди). Уни кузатиб турган мазкур одам Аабий саллаллоҳу алайҳи ва салламнинг қошларига югуриб келиб: «Сизнинг Оллоҳ таолонинг расули срканлигингизга гувоҳлик берғаймен! (съни, сизнинг айтганингиз тсғри бслиб чиқди)» — деди. Жаноб А асулуллоҳ: «Ае воқеа содир бслди?» — дедилар. Ул: «Сиз бос: «Кимда-ким дсзах ахлига мансуб одамни ксрмоқ орзусида срса, мана шу одамга қарасин!» — деб срдингиз, ул орамизда снг бадавлат мусулмонлардан бслиб, ҳеч қачон муҳтожликдан слмаслигини билар зрдим. Жароҳатлангач, сз ажалини тезлаштириб, сзини сзи слдирди»,— деди. Аабий саллаллоҳу алайҳи ва саллам: «Бир банда жаннат аҳлига мансуб ишларни қилиб юриб, пировардида дсзах аҳлига мансуб ишни қилиб қсйгай ва бир банда дсзах аҳлига мансуб ишни қилиб юриб, пировардида жаннат аҳлига мансуб ишни қилиб қсйгай. Дарҳақиқат, амаллар хотимасига ксра баҳолангайдур!» — дедилар».

5-боб. Банда назрга срмас, тақдирга ишонмоғи лозим!

Ибн Умар ривост қиладилар: «А асулуллоҳ саллаллоҳу алайҳи ва саллам назр қилмоқдан қайтариб: «Аазр бериб тақдирдан кутилиб бслмағайдир. Бунинг бирлан фақат бахил одамдан бирор нарса ундириб олинғайдир!»—-дедилар».

Абу Ҳурайра ривост қиладилар: «А асулуллоҳ саллаллоҳу алайҳи ва саллам: «Аазр Одам боласига ҳеч қандай манфаат бермағайдур, унинг пешонасига ёзилганини сзгартира олмағайдур, лекин азалдин тақдир қилинғон нарсаларни тақдирнинг сзигина унга насиб айлағайдир, холос!»— дедилар».

6-боб. Ло ҳавла ва ло қуввата илло биллоҳ! (Оллоҳдан сзга куч-қудрат йсқдир!)

Абу Мусо (ал-Ашъарий) ривост қиладилар: «Биз А асулуллоҳ саллаллоҳу алайҳи ва саллам бирлан бирга бир ғазотда бслганимизда, бирор тепаликка чиқсак ёким бирор водийга тушсак, бор овозимизни қсйиб такбир айтар срдик. Шунда Жаноб А асулуллоҳ олдимизга келиб: «А­й одамлар, сзингизга ачинсангизлар-чи, ахир сизлар бирор кар ёким бу ерда номавжуд бслган шахсга срмас, балким доимо сшитиб ва ксриб турғувчи зотга илтижо қилмоқдасизлар-ку!» — дедилар. Сснг, сна: «А­й Абдуллоҳ ибн Қайс, сенга жаннат хазиналаридан бслмиш бир ссзни сргатайми, ул — «Ло ҳавла ва ло қуввата илло биллоҳ»дур!» — деб айтдилар».

7-боб. Оллоҳ таолонинг сзи гуноҳдан асраган бандасигина гуноҳкор бслмағайдур!

Мужоҳид: «Ҳақ йслдан озиб, бора-бора залолат ботқоғига ботиб кетғайдурлар»,— дейдилар.

Абу Саъид ал-Худрий ривост қиладилар: «А асулуллоҳ саллаллоҳу алайҳи ва саллам: «Қайси бир халифа бслмасин, унинг икки нафси бслиб, бири схшилик қилмоқни буюриб, схшиликка ундаса, иккинчиси — ёмонлик қилмоқни буюриб, ёмонликка ундағайдир. Оллоҳ таолонинг сзи гуноҳдан асраган бандасигина гуноҳ ишларға қсл урмағайдир!»— дедилар».

8-боб.

Оллоҳ таолонинг қавли («Ал-Анбиё» сураси): «Ва ҳаромун ало қарйатин аҳлакноҳо аннаҳум ло йаржиъууна». Остнинг мазмуни: «Қайси бир қавмни ҳалокатга дучор қилган срсак, ул қавм ҳаргиз сз куфру исёнидан воз кечиб ва тавба қилиб Оллоҳ таоло тарафига қайтғувчи смасдурлар».

Оллоҳ таолонинг қавли («Ҳуд» сураси): «Аннаҳу лан йуъмина мин қавмика илло ман қад омана». Остнииг мазмуни: «А­нди қавмингнинг бунгача иймон келтирганларидан сзгалари иймон келтирмаслар».

Оллоҳ таолонинг қавли («Ауҳ» сураси): «Ва ло йалидуу илло фожиран каффоран». Остнинг мазиуни: «Ва алар қабиҳу дин бузғунчиларидан сзгаларни дунёга келтирмаслар».

Ибн Аббос ривост қиладилар: «Мен Аабий саллаллоҳу алайҳи ва салламнинг қуйидаги ҳадисларида айтилган нохуш гапдан ксра нохушроқ гапни билмайман: «Оллоҳ таоло Одам боласи пешонасига зино қилмоқни азалдин тақдир қилғондур, ул бундан қочиб қутила олмағайдур. Ксзнинг зиноси — (сзга аёлга) қарамоқдур, тилнинг зиноси срса, (сзга аёлни орзулаб) гапирмоқдур. (А­ркаклар) нафси таманно қилиб, шаҳвоний рағбат билдираверади, аммо буни рсёбга чиқарувчи ҳам, борбод қилувчи ҳам аёллар асалдонидур».

9-боб.

Оллоҳ таолонинг қавли («Баний Исроил» сураси): «Ва мо жаъалнор-руъйол-латий арайнока илло фитнатан лин-носи». Остнинг мазмуни: «Биз сенга (меърож кечаси) намоён қилгон рсъёни одамлар учун бир имтиҳон тариқасидагина ксрсатиб срдик».

Ибн Аббос разисллоҳу анҳу юқоридаги остни шарҳлаб: «Оллоҳ таоло бу рсъёни Жаноб А асулуллоҳга Байт ул-Муқаддасга исроъ (тунги саёҳат) қилдирилган кечалари намоён қилғон срди»,— дедилар. «Қуръонда (мевасини еганлар) лаънатланган дарахт-чи?»—дейишди. «Ул — Заққум дарахтидур!» — дедилар».

10-боб. Одам ва Мусонинг Оллоҳ таоло даргоҳида сзаро тортишиб қолганлари ҳақида

Абу Ҳурайра ривост қиладилар: «А асулуллоҳ саллаллоҳу алайҳи ва саллам бундай дедилар: «Одам алайҳиссалом бирлан Мусо алайҳиссалом сзаро тортишиб қолишди. Мусо алайҳиссалом Одам алайҳиссаломга: «А­й Одам, сен отамиз бсла туриб, бизнинг барча умидларимизни барбод қилдинг бизнинг жаннатдан қувилмоғимизга сабаб бслдинг!» — деб таъна қилдилар. Одам алайҳиссалом Мусо алайҳиссаломга: «А­й Мусо, Оллоҳ таоло сени сзига суҳбатдош қилиб танлади сенга сз қудрат қсли ила (Таврот лавҳларини) ёзиб берди, снди сен менга Оллоҳ таоло мени сратмасидан кирқ йил бурун тақдир қилғон ишни айтиб таъна қилурмисен!» —дедилар. Одам алайҳиссалом уч бор шундай деб Мусо алайҳиссаломга танбиҳ бердилар».

11-боб. Оллоҳ таоло ато стмоқни истаган нарсага ҳеч ким монеълик қила олмағайдур!

Варрод — Муғийра ибн Шуъбанинг озод қилинган қуллари ривост қиладилар: «Муовис Муғийрага: «Аабий саллаллоҳу алайҳи ва салламнинг намоздан сснг сқиган дуоларидан сшитганларингни менга ёзиб юборғил!»—деб мактуб йсллади. Муғийра менга айтиб туриб қуйидагича жавоб хат ёздирдилар: «Мен Аабий саллаллоҳу алайҳи ва салламнинг намоздан сснг: «Ло илоҳа иллаллоҳу ваҳдаҳу, ло шарийка лаҳу, Оллоҳумма ло мониъа лимо аътайта ва ло муътийа лимо манаъта ва ло йанфаъу зо-л-жадди минка-л-жадду»—деб дуо сқиганларини сшитганмен».

Ибн Журайж бундай дейдилар: «Юқоридаги ҳадисни менга Варрод айтиб берган срди. Кейин, Муовиснинг ҳузурига борганимда унинг одамларга мазкур дуони сқимоқни буюраётганини сшитдим».

12-боб. Кулфатлардан, тақдир қабоҳатларидан паноҳ тилаб Оллоҳ таолога илтижо қилмоқ хақида

Оллоҳ таолонинг қавли («Ал-Фалақ» сураси): «Қул аъуузу бираббил-фалақи мин шарри мо халақа ва мин шарри ғосиқин изо вақаба ва мин шаррин-наффосоти фил-уқади ва мин шарри ҳосидин изо ҳасада». Суранинг мазмуни: «Мен сзимни субҳ парвардигори бслмиш Оллоҳ таолонинг паноҳига олгайменким, ул сзи сратган барча нарсалар ёмонлигидан, тун зим-зиё бслганда содир бсладирган ёмонликдан, нарсаларга дам солиб, иссиқ-совуқ қиладирган хотинлар ёмонлигидан ва ҳасадчининг ҳасад қилғондаги ёмонлигидан мени асрасин!»-  дегил!»

Абу Ҳурайра ривост қиладилар: «А асулуллоҳ саллаллоҳу алайҳи ва саллам: «Балолардан, қора кунлардан, тақдир қабоҳатларидан ва душманларнинг ҳасадидан сзингизга паноҳ тилаб Оллоҳ таолога илтижо қилингизлар!» — дедилар».

13-боб. Киши бирлан унинг қалби сртасида монеълик қилғай!

Абдуллоҳ (ибн Масъуд) ривост қиладилар: «Аабий саллаллоҳу алайҳи ва саллам кспинча: «Йсқ, қалбларни сзгартирувчи ҳақи!» — деб қасамёд қилар срдилар».

Ибн Умар разисллоҳу анҳу ривост қиладилар: «Аабий саллаллоҳу алайҳи ва саллам Ибн Сайёдга: «Сенга кснглимдаги бир гапни айтайинми?» — дедилар. Ул: «Дух (тутун ссзининг дастлабки бсғини)» — деди. Жаноб А асулуллоҳ: «Овозингни счирғил, ҳаддингдан ошмағил!»—дедилар. Ҳазрат Умар: «Уни менга қсйиб берингиз, буйнини чопиб ташлайин!» — дедилар. Жаноб А асулуллоҳ: «Қсй, тегмағил, агар ул (Дажжол срса), унга кучинг етмағайдир, башарти (Дажжол) срмаса, унинг слимидан сенга не манфаат?!» — дедилар.

14-боб.

Оллоҳ таолонинг қавли («Ат-Тавба» сураси): «Қул лан йусийбано илло мо катабаллоҳу!» Остнинг мазмуни: «Оллоҳ таоло тақдир айлаган нарсагина бизга насиб бслғайдур!».

Яҳё ибн Яъмур ривост қиладилар: «Оиша разисллоҳу анҳо А асулуллоҳ саллаллоҳу алайҳи ва салламдан слат (вабо) ҳақида ссрадилар. Шунда ул зот: «Вабо Оллоҳ таоло истаган бандасига юборадиган азоб срди. А­ндиликда Оллоҳ таоло уни мсъмин бандаларга сзининг бир раҳмати сифатида юборадирган бслди. Бирор бандага вабо теккан срса-ю, ул Оллоҳ таоло пешонасига ёзганидан сзгаси бслмаслигига ишониб сз шаҳрида сабр қилиб қолса, албатта унга Оллоҳ йслида жанг қилиб шаҳид бслган бандага тегадирган савоб теккайдур» — дедилар»

15-боб.

«Агар Оллоҳ бизни йслга солмаганда срди...» («Ал-Аъроф» сураси), тсғри йслни топмаган бслур срдик, «Агар Оллоҳ мени ҳидост қилса срди, албатта тақводорлардан бслур срдим» («Аз-Зумар» сураси).     

Барро ибн Озиб ривост қиладилар: «Ҳандақ жанги куни А асулуллоҳ саллаллоҳу алайҳи ва салламнинг биз бирлан бирга туфроқ ташиётиб қуйидаги шеърни айтганларининг шоҳиди бслдим:

«Худо ҳаққи, худовандим қилмаганда ҳидостлар,
Адо стмас сдик бизлар рсза бирла ибодатлар!
А­сонликни ато стғил, мудом бизга худовандим,
А сбарс келганда душман бизга баҳш ст матонатлар!
Тажовузла чиқиб бизга уруш қилди неча мушрик,
Агар фитна тилар, урдик етказиб биз жароҳатлар».

Манба (http://hadis.islom.uz/index.php?act=book&sec=1&b_id=1&s_id=70)