forum.ziyouz.com
Umumiy bo'lim => Umumiy => Mavzu boshlandi: ЖАМШИДЖОН 09 Avgust 2009, 15:49:32
-
Ассаламу алайкум варохматуллохи ва барокатуху ва маxфиратуху. Сиз ва бизни "œИЙМОА ЛАЗЗАТИДАА "œ бахраманд килиб ксйган аллох таолога хамду санолар бслсин . Икки дунё офтоби, Барча мсминларни шафоатгсйи пайuамбаримиз Мухаммад мустафо саллоллохи таала алайхи васалламнинг муборак рухонистларига саловоти шарифлар бслсин..
Azizlar, biz ramazondan kechirim surashimiz kerak, nega chunki har yili ramazonga nisbatan bizda ayni hato va kamchiliklar sodir bo’ladi. Har yili ramazon kirishidan bir necha kun oldin o’zimizni unga tayyorlagandek bo’lamiz. Orzu umidlarga berilamiz bu yil ramazonga unday qilaman bunday qilaman tunlari shuncha namoz o’qiman Quronni shuncha marta hatim qilaman, ammo ramozon kirib bir nech kun o’tmayoq hamma rejalarimiz reja bo’yicha qolib ketishini orzu umidlarimiz hom hayol ekani ma’lum bo’lib qoladi. Hosh nega shunday bo’ladi. Buning sababi nimada deb oylaysiz. Sababi shulki biz o’zimizga ramozondan ilgari qilib o’rganmagan ishlarimiz yuklamoqchi bo’lamiz shunday ekan rejalarimiz ulda julda qolib ketganiga aslo ajablanmasak ham bo’ladi. Ahir biz tunlari namoz o’qishga, Quronni hatim qilishga davomiy ravishda ruzalar tutishga qachon odatlanibmizki ramozonda bu ishlardi bir varakayiga amalga oshirsak, ammo salaflarimizchi yilning hammasi ular uchun ramozon edi. Ramazon oyi kirganida esa himmatlari yanada ham baland bo’lib ibodatlariga yana ko’proq berilar edilar. Avvaldan kechir bizni ramozon chunki ko’plarimiz ayni hato va kamchiliklarni yanada takrorlashimiz aniq.
Mavzuga kirishdan oldin biroz tafakkurga chaqirmoqchimiz o’tgan yili huddi shu kunlarda ro’za oyiga ko’z tikayotgan uni kelishini kutayotgan edik. Hosh keyin nima bo’ldi. To’la bir yil 12 oy birin ketin biz qilgan yaxshi va yomon ishlarimizni yelkasiga olgancha o’tdi ketdi. "œOlloh rost aytadi Zero Ollohdan kura rostgo’yroq kim bor biz bu kunlardi odamlar orasida aylantirib turamiz" (Oli Imron surasi 140 — oyat )
Olloh kecha va kunduzni aylantirib turadi. Albatta bunda qalb egalari uchun ibrat bordur. (Nur surasi 44)
Ibni kasir rahmatulloh alayh aytadi. Kunlar birin ketin o’ta veradi biz ko’z ko’rib turgan holda ajallarimiz sari boraveramiz. Umrimizdan o’tgan har bir daqiqa har bir soniya tog’larcha oltin kumush sarflasakda aslo ortga qaytmaydi. E birodar e singlim unutmang nafaslar sanoqli ajrlar belgilab qo’yilgan bilinki hali umrimiz borligi ushbu ulug’ oyga salomat yetib kelayotganimizni Ollohni bizga a’to etayotgan o’lkan nematlaridan biridir. O’lim qancha qancha yor birodarlarimizni oramizdan olib ketdi. Ne ne suygan kishilarimiz tuproq ostiga kirdilar. O’ylab kuring o’tgan yili biz bilan ro’za tutgan birga hayit namoz o’qigan kishilardan ancha munchasi bugun oramizdan ketgan. Bu fano olamidan ko’chib vaqo olamiga yetgan, mana shu hadis sharifdan o’zimizga kerakli hulosa chiqarishga shoshilaylik. Ibn Abbos roziyollohu anhudan rivoyat qilingan. Sarvarimiz suyukligimiz Rasurulloh sallohu alayhi vassalam 5 narsadan oldin 5 narsani g’animat bil. Qarilikdan oldin yoshligingni, Bemor bo’lishdan oldin salomatligingni, kambag’allashishdan oldin boyligini, mashg’ul bo’lib qolishindan oldin bo’sh vaqtini, o’limdan oldin hayotini dedilar. Odamlarning yaxshisi bo’lishga harakat qilaylik. Bilasizmi odamlardi yaxshisi kimlar mana bu hadisga ham bir o’qib ko’ringga. Abdulloh ibn Abbosdan rivoyat qilinadi. Bir arobiy yo rasulloh odamlarning eng yaxshisi kim deb suragan erdi, Ul zot umri uzoq va amali go’zal bo’lgan kishi deb javob berdilar. (Imom Termiziy rivoyati). Ramazon oyi haqida Olloh taolo Baqara surasining 185 — oyatida Olloh taolo aytadi. Oz sanoqli kunlar ramozon oyidurki bu oyda odamlar uchun hidoyat bo’lib va hidoyat va furqon haq va botilning ajratuvchining ochiq oyatlari bo’lib quron nozil qilingan. Bas sizlardan kim bu oyda hozir bo’lsa ro’za tutsin, kim hasta yoki musofir bo’lsa u holda ro’za tuta olmagan kunlari sanog’ini boshqa kunlarda tuzalgach yoki safardan qaytgach tutsin. Olloh sizlarga yenggillikni istaydi. Sizlarga og’ir bo’lishini istamaydi bu sanoqni to’ldirishingiz hidoyat qilgani sababli Ollohni ulug’rashinggiz uchundir. shoyat shukr qilsangiz.
-
Ayollar uchun Ramazon bizni kechir (davomi 2)
...Афсуски кспчилик бу улуг ойда исрофлар килишспти. Оилаларнинг А амазон ойида истеъмол киладиган таомлар микдори йилнинг бошка ойларига нисбатан кспрок. Факат АллоХ раХм килганлар бундан мустасно. Шунингдек аёл кунининг ксп кисмини ошхонада турли таомлар ва ичимликлар тайёрлаш билан стказиб юборади.
Анди у качон Куръон скийди? Качон АллоХни зикр килиб, У Зотга дуо ва истигфор билан юзланади? Качон рсза Хукмлари ва кечаси коим бслиш одобларини срганади? Качон АллоХга итоат килиш учун фурсат топади?
Оламлар А оббиси АллоХга Хамду санолар бслсин Хамда Лайгамбаримиз МуХаммад ибн АбдуллоХга, аХли оилаларига ва саХобаларига салоту саломлар бслсин.
Биз муборак А амазон ойининг кириши муносабати билан ушбу киска калималарни ва кимматли нидоларни муслима аёлларга багишлаймиз. АллоХ таъолодан бу насиХатларни мсмина опа-сингилларимизга фойдали килишини ва уларга АллоХга итоат килишларида Хамда бу улуг ойда АллоХнинг розилиги ва магфиратига етишишларида ёрдамчи килишини ссраймиз.
Максадимиз, сй муслима синглим, рамазоннинг хар бир лахзасинии Аллох азза ва жаллага скинлаштурувчи тоат билан утказишдир, бу мукаррам ойнинг мохистини тулик англашдир. Ундан нафсингизни ислох килиш ва бошка ойларда хам поклаб бориш йулида фойдаланиб колишдир. Максадингиз асло - бугуннинг баъзи аёллари каби - рамазонни ибодатда, колган ойларни бекорчиликда утказиш булмасин. Зеро Сиз рамазоннинг роббиси бошка ойлар ва йилларнинг хам роббиси сканлигини аник биласизку!
Биласизми?
Амал килиш учун билиш керак
Мухтарама синглим: Сиз буюк ойда турганингизни хис стмокдасиз, лекин бу ойни бошкалардан ажратиб турувчи хусусистлари ва фазилатлари нималар сканини биласизми? Уларни барчасини санаб ута оласизми? Амалларингиз ва саъй-харакатларингизни снада ошириш учун уларни билмогингиз лозимдир.
-
Биринчидан: Билингки, рамазон ойига саломатликда ва омонликда кириб келишингиз- шунинг узи буюк неъматдир. Шундай скан, ушбу неъмат ва фазлни ато стган Аллохга шукрлар ва мактовлар айтиш даркор. Канчадан канча бемор ва ожизлар борки, руза ва намозларда мусулмонларга шерик булишни истайдилар, аммо Аллох уларни мусссар килмаган. (Сизга насиб стгани учун) Аллохга чексиз хамдлар булсин....
Иккинчидан: А узанинг мукофоти жуда улуг булиб, уни факат Аллохнинг узигина билади. Хадиси кудсийда келганидек, Абу Хурайра (р.а.)дан ривост килинади: А асулуллох (с.а.в.) дедилар: "Аллох азза ва жалла деди: Одам фарзандининг барча амаллари узи учундир, факат руза мен учундир. Унинг мукофотини мен узим бераман. А уза тусувчидир. Бирортангиз руза тутган булсангиз, аёлига скинлик килмасин ва бакириб-чакирмасин. Уни биров сукса ёки уришса, "мен рузадорман, мен рузадорман" деб айтсин. Мухаммаднинг жони кулида булган зотга касамки, рузадорнинг огзидан чикаётган хид Аллохнинг хузурида мушк атридан-да хушбуйрокдир. А узадор икки марта хурсанд булади: ифтор махал огзини очганидан хурсанд булса, роббисига йуликкан онда руза тутганидан кувонади" (Бухорий, Муслим.).
Муслим ривостида шундай келади: "Одам фарзандининг хар бир амали учун ун баробардан етти юз баробаргача савоб ёзилади. Аллох таоло деди: Илло руза (бундай смасдир), у мен учундир ва унинг мукофотини узим бераман. (Чунки бандам) менинг йулимда шахватдан ва таомдан тийилди..." (Муслим)
Учинчидан: Ким Аллох йулида бир кун руза тутса, Аллох дузах оловини ундан етмиш йиллик масофага узоклаштиради. Шундай скан, бир ой руза тутганнинг ажри кандай булади?
Абу Саид ал-Худрийдан ривост килинади: расулуллох (с.а.в.) айтдилар: "Банда Аллох таоло йулида бир кун руза тутаркан, ушбу кун учун Аллох таоло унинг юзини дузах оташидан етмиш йиллик масофага узоклаштиради" (Аасоий).
Бошка бир ривостда шундай келади: "Аллох йулида бир кун руза тутган кишидан дузах оташи юз йиллик масофага узоклашади".
Туртинчидан: А уза киёмат куни бандага шафоатчи булиб, жаннатга киришига сабаб булади.
Абдуллох ибн Амр (р.а.) расулуллохдан ривост киладилар: "А уза ва Куръон киёмат куни бандага шафоатчи буладилар. А уза дейди: "Ай роббим, мен уни таом ва шахватдан тусган сдим, бас, мени унга шафотчи килгил. Куръон айтади: Мен уни кечалари уйкудан тусган сдим, бас, мени унга шафоатчи кил! (А асулуллох) дедилар: сунг улар шафоат киладилар" (Ахмад).
-
Бешинчидан: Ким Аллохнинг жамолини куриш умидида руза тутса ва бу унинг номаи аъмолига мухрланса, жаннатга киради.
Хузайфа (р.а.)дан ривост килинадиган хадисда келади: "Аабий (с.а.в.)ни багримга босдим сунг у зот дедилар: "Ким "Ла илаха иллаллох" деса ва бу унинг номаи аъмолига ёзилса, жаннатга киради. Ким бир кун Аллох жамоли умидида руза тутса ва бу унинг номаи аъмолига ёзилса, жаннатга киради. Ким Аллохнинг жамоли умидида садака килса ва бу унинг номаи аъмолига ёзилса, жаннатга киради".
Олтинчидан: Жаннатда бир сшик бор, уни "А аййон" дерлар, ундан факат руза тутганларгина кирадилар.
Сахл ибн Саъд (р.а.)дан ривост килганларидек, расулуллох (с.а.в.) дедилар: "Жаннатнинг "А аййон" номли бир сшиги бордир, киёмат куни ундан рузадорлар киради, улардан бошка хеч ким кирмас. А узадорлар кириб булгач, (сшик) ёпилади ва сунг хеч ким кирмайди" (Бухорий).
Еттинчидан: А амазон ойи рузаси туфайли аввалда килинган барча гунохлар кечириб юборилади.
Абу Хурайра (р.а.)дан ривост килинади: Аабий (с.а.в.) дедилар: "Ким кадр кечасини имон ва ажр умидида (ихтисобан) бедор утказса, аввалда килган гунохлари кечирилади. Ким рамазон рузасини имон ва ажр умидида тутса, аввалда килинган гунохлари кечирилади" (Бухорий).
"Имон ва ажр умидида" деганнинг маъноси нист ва азму-карордир. А узадор ишонган ва савобдан умидвор булган холда, нафсини шунга мойил килиб, огринмай, балки катта савоб оламан, деган ишонч билан руза тутмоги лозимлигини англатади (Имом Хаттобий таърифи). Багавий дейди: "Ихтисоб"дан мурод Аллохнинг жамоли ва савоб талабида булишликдир"
Саккизинчидан: А амазонда жаннатлар сшиклари очилади, дузах сшиклари ёпилади, Шайтон хор ва маглуб булади..
Абу Хурайра (р.а.) ривост килган хадисда келишича, расулуллох (с.а.в) дедилар: "А амазон ойи келганда жаннат сшиклари очилади, дузах сшиклари ёпилади ва шайтонлар кишанланади" (Бухорий ва Муслим).
Туккизинчидан: А амазон ойида минг ойдан афзал булган Кадр кечаси мавжуддир.
Анас ибн Молик (р.а.) дедилар: "А амазон ойи кириб келганда расулуллох (с.а.в.) дедилар: "Кириб келган бу ойда минг ойдан схширок бир кеча бордир. Ким ундан курук колса, барча схшиликлардан курук колибди. Унинг схшилигидан махрум килинганлардан бошка хеч ким курук колмас" (Ибн Можа).
Унинчидан: А амазон рузасини тутаётган одамнинг дуоси кабул булади. Аллох бандаларини дузахдан озод килади.
Абу Саид ал-Худрий (р.а.)дан ривост килинадики, расулуллох (с.а.в.) дедилар: "Албатта Аллох таборака ва таоло (рамазоннинг) хар бир куни ва кечасида (бандаларини дузах оловидан) озод килади ва албатта хар бир мусулмон учун хар бир кун ва тунда дуоси ижобат булади". (Ахмад)
-
Albatta yana davomi bor
-
Hazrati Umar (r.a.) Rasuli Akram (s.a.v.)dan rivoyat qiladilar: "œAgar ummatimdan biror kishi Ramazon oyida uxlab yotgan vaqtida u yonboshidan bu yonboshiga ag‘darilib harakat qilsa, farishtalardan biri: "œXudoning rahmati va barokati bo‘lsin senga, turgin, namoz vaqti yetdi", deydi. Agar namoz ado etish niyati bilan tursa, o‘rin-ko‘rpasi: "œEy, bor Xudoyo, bu bandangga Jannat o‘rinlaridan ato etgin!" deb iltijo qiladi. Kiyinayotganida: "œEy, bor Xudoyo, bu bandangga Bihisht liboslaridan ato etgin", deydi kiyimlar. Oyoq kiyimlar bo‘lsa: "œEy, bor Xudoyo, bandangning qadamini Sirotda mustahkam qil", deydi va tahorat uchun obdastani olganida, suv bilan obdasta: "œEy, bor Xudoyo, bu ro‘zador bandangga Kavsar suvini serob et hamda gunohu xatolardan uni pok etgin", deyisharkan. Namozni boshlaganida xona va masjid: "œEy, bor Xudoyo, uning qabrini keng qil va uning qusurlarini mag‘firat etib, rahmat nazari bilan nigoh et", deydilar. Shunda Alloh taolo: "œEy bandam, endi namozdan keyin duo qil, ijobat etaman, mag‘firat tilagin, seni kechiraman", der ekan.
Muborak kunlarga yetkazgan Tangrim siz-u bizni sog‘-omon aylab, farzlarni ado etishimizda kuch-quvvat, sabr va mador bersin.