forum.ziyouz.com

Ilm va ziyo => Ma'rifat => Mavzu boshlandi: AbdulAziz 24 Mart 2010, 12:03:13

Nom: Yurtimiz va yurtdoshlarimiz haqida ma'naviy faktlar
Yuborildi: AbdulAziz 24 Mart 2010, 12:03:13
Assalomu alaykum!

Yurtimiz va yurtdoshlarimizning ma'naviy olamlari haqida har qancha gapirsak, har qancha eslasak, yod etsak shuncha zavq olamiz.
Ushbu mavzuda yurtimiz tarixi, madaniyatiga oid faktlar berib boriladi.
Mavzuning chiroyli chiqishi uchun unga ba'zi shartlar kiritsak:

1. Bitta postda 4 ta fakt kiritilsa.
2. Faktlar qisqa bo'lsin, ko'pi bilan 2 ta gapdan iborat bo'lsin.
3. Olingan faktning manbasi yozilsa.
4. Asosiy faktlar ajrab turishi uchun qora (qalin) yozilsa.


Imom al-Buxoriy 194-hijriy 13-Shavvolida juma kuni Buxoroda tug’ildilar. 256-hijriyning shavvol oyi boshlarida 13 kun kam 62 yil umr ko’rib, Samarqandda vafot etadilar. ("œHadis va hayot"-1. "œMuqaddima")

* * *

Imom al-Buxoriy 9 yoshlarida Qur’oni karimni to’liq yod oldilar. ("œHadis va hayot"-1. "œMuqaddima")

* * *

Imom al-Buxoriy 600000 hadis to’plab, shundan 100000 sahih, 200000 zaif hadisni yodlaydilar. Bu hadislarni to’plashda 90000 dan oshiq kishining huzurida bo’lib chiqadilar. ("œHadis va hayot"-1. "œMuqaddima")

* * *

Imom al-Buxoriy "œAl-jome’ as-sahih"ni 16 yilda yozib tugatadilar. ("œHadis va hayot"-1. "œMuqaddima")
Nom: Re: Yurtimiz va yurtdoshlarimiz haqida ma'naviy faktlar
Yuborildi: AbdulAziz 24 Mart 2010, 12:18:36
Тарихчи Хондамирнинг ёзишича, ёш Алишер Аавоийнинг истеъдодидан мамнун бслган мавлоно Лутфий, унинг:
Оразин ёпқоч, ксзумдан сочилур ҳар лаҳза ёш,
Бсйлаким, пайдо бслур юлдуз, ниҳон бслғач қуёш

матлаъли ғазалини тинглаб: «Агар мусссар бслса сди, сзимнинг сн-сн икки минг форсий ва туркий байтимни шу ғазалга алмаштирардим...» деган. («Ўзбекистон Миллий А­няиклопедисси»)

* * *

Хондамирнинг қайд қилишича, 80-йиллар давомида Алишер Аавоий сз маблағлари ҳисобидан Ҳиротда ва мамлакатнинг бошқа шаҳарларида бир неча мадраса, 40 та работ, 17 масжид, 10 хонақоҳ, 9 ҳаммом, 9 ксприк, 20 га сқин ҳовуз қурган ёки таъмирлаттирган. Улар орасида Ҳиротдаги «Ихлосис», «Аизомис» мадрасалари, «Халосис» хонақоҳи, «Шифоис» тибгоҳи, Қуръон тиловат қилувчиларга мслжалланган «Дорул-ҳуффоз» биноси, Марвдаги «Хусравис» мадрасаси, Машҳаддаги «Дорул-ҳуффоз» хайрис биноси ва б. ноёб меъморлик ёдгорликлари бор. («Ўзбекистон Миллий А­няиклопедисси»)

* * *

1470-йилларнинг охирларида Алишер Аавоий сзининг сзбек тилида ёзган шеърларидан иборат илк девони — «Бадоеъ ул-бидос» («Бадиийлик ибтидоси»)ни тузди. Мазкур девонда 777 ғазал, 85 рубоий, 52 муаммо, 46 қитъа, 53 фард, 10 туюқ, 10 луғз, 3 мустазод, 5 мухаммас, 3 таржеъбанд, 2 мусаддас бслиб, бундай мукаммал девонни тузиш Аавоийгача камдан-кам сзбек шоирига насиб бслган. («Ўзбекистон Миллий А­няиклопедисси»)

* * *

Алишер Аавоий 1491—92 йиллардан бошлаб туркий тилда ёзилган ҳамма шеърларидан снги, йиғма девон тузишга киришди ва бу иш 1498—99 йилда ниҳоссига етди. Девоннинг умумий номи «Хазойин ул-маоний» («Маънолар хазинаси») бслиб, 4 қисмдан иборат бслганлиги учун «Чор девон» деб ҳам аталган. («Ўзбекистон Миллий А­няиклопедисси»)
Nom: Re: Yurtimiz va yurtdoshlarimiz haqida ma'naviy faktlar
Yuborildi: AbdulAziz 24 Mart 2010, 12:30:18
"œSahihi Buxoriy"ga 82 ta sharh yozilgan. ("œHadis va hayot"-1. "œMuqaddima")

* * *

Imom Abu Iso Termiziy Termiz shahridan 6 farsax uzoqlikdagi Bug’ qishlog’ida 209-yili tug’ilib, Termizda vafot etdilar. ("œHadis va hayot"-1. "œMuqaddima")

* * *

Imom Dorimiy 182-hijriyda Samarqandda tug’ilib (asli bobolari arab bo’lgan), 255 yili, 8-zulhijjada Marvda vafot etadilar. ("œHadis va hayot"-1. "œMuqaddima")

* * *

Imom Dorimiyning "œSunan" kitoblariga 2465 sahih hadis kiritilgan. ("œHadis va hayot"-1. "œMuqaddima")
Nom: Re: Yurtimiz va yurtdoshlarimiz haqida ma'naviy faktlar
Yuborildi: AbdulAziz 24 Mart 2010, 12:46:08
Ибн Сино ҳақиқий қомусий олим сифатида сз давридаги фанларнинг десрли ҳаммаси билан муваффақистли шуғулланган ва уларга оид асарлар сратган. Турли манбаъларда унинг 450 дан ортиқ асарлари қайд стилган бслса ҳам, замонлар стиши билан уларнинг кспи йсқолиб кетган ва бизгача фақат 242 таси етиб келган. (Яҳё Маҳдавий. Фиҳрист-и нусхаҳойи мусаннафоти Ибн Сина. Теҳрон, 1333 (1954).)

* * *

Шу 242 дан 80 таси фалсафа, илоҳиёт ва тасаввуфга тегишли, 43 таси табобатга оид, 19 таси мантиққа, 26 таси руҳшуносликка, 23 таси табииёт илмига, 7 таси фалакиётга, 1 таси риёзиётга, 1 таси мусиқага, 2 таси кимёга, 9 таси одоб илмига, 4 таси адабиётга ва 8 таси бошқа олимлар билан бслган илмий ёзишмаларга бағишланган. (Яҳё Маҳдавий. Фиҳрист-и нусхаҳойи мусаннафоти Ибн Сина. Теҳрон, 1333 (1954).)

* * *

Ибн Синонинг табобатга оид снг йирик шоҳ асари «Китоб алқонун фи-т-тибб» («Тиб қонунлари китоби») ҳисобланади. «Қонун» 1012-23 йиллар мобайнида ёзилган бслиб, унинг қслёзма нусхалари тезлик билан тарқалади. («Тиб қонунлари». Сайланма. 1-жилд. Тошкент, 1993)

* * *

XII асрдаёқ Кремоналик Герард (1114-1187) «Қонун»ни арабчадан лотин тилига таржима қилади ва шундан кейин Европа дорилфунунларида табобат фани Ибн Сино асарлари бсйича сқитила бошлайди. «Қонун» сзининг асосий қслланма ва дарслик сифатидаги қийматини 500 йилдан ортиқроқ вақтгача сақлаб қолди. Биринчи бор у Уйғониш давридаги инсонпарварлик марказларидан бири бслган Страсбург шаҳрида 1473 йили босилиб чиқади. Умуман «Қонун» 40 мартадан ортиқ тсла ҳолда нашр стилган. Айрим қисмларининг нашри сса сон-саноқсиздир. («Тиб қонунлари». Сайланма. 1-жилд. Тошкент, 1993)
Nom: Re: Yurtimiz va yurtdoshlarimiz haqida ma'naviy faktlar
Yuborildi: AbdulAziz 27 Fevral 2011, 17:57:56
Чслпоннинг биринчи танқидий асари «Адабиёт надур?» деган мақола бслиб, «Садои Туркистон» газетасида 1914 йил 4 июнь куни сълон қилинган. Бу мақола, умуман, Чслпоннинг матбуот юзини ксрган илк асарларидан биридир. Чслпон уни 16 ёшида ёзган. («Адабиёт сшаса - миллат сшар», Озод Шарафиддинов)

* * *

Чслпоннинг шеърий асарлари «Ўзбек ёш шоирлари», «Уйғониш» (1922), «Булоқлар» (1923), «Тонг сирлари» (1926) ва «Соз» (1935) тспламларида, шунингдек, турли газета ва журналларда сс‹он қилинган. («Ўзбекистон Миллий А­няиклопедисси»)

* * *

Чслпон А.С.Лушкин («Борис Годунов», «Дубровский»), А.В.Гоголь («Терговчи»), И.С.Тургенев («Чсри қиз»), И.Франко («Миллион», «Феруза»), Л.Андреев («Губернатор», «Осилган етти кишининг ҳикосси»), А.Л.Чехов («Қочоқ»), А.М.Горький («Илгаклар», «Она») сингари рус ва бошқа халқлар адабиётининг мумтоз асарларини ҳам катта маҳорат билан таржима қилиб, замонавий миллий таржима мактабига асос солди. Чслпон таржимасидаги У.Шекспирнинг «Ҳамлет» трагедисси сзбек таржима санъатининг шоҳ намунасидир. («Ўзбекистон Миллий А­няиклопедисси»)

* * *

Чслпон шсро давлатининг доимий тазйиқи ва назорати остида сшагани сабабли унинг ксплаб қслёзмалари сғирланди. У 1937 йилда «халқ душмани» сифатида айбланиб, қамоққа олиниши арафасида ва кейин ҳам барча қслёзма асарлари куйдириб ташланди. Шунга қарамай, Чслпондан бизга қадар етиб келган 10 жилд ҳажмдаги оригинал ва таржима асарлар сзбек халкининг катта маданий ва маънавий бойлигидир. («Ўзбекистон Миллий А­няиклопедисси»)
Nom: Re: Yurtimiz va yurtdoshlarimiz haqida ma'naviy faktlar
Yuborildi: muxlisa 27 Fevral 2011, 20:33:58
 :as:

Alixonto'ra Sog'uniy XX asr o'zbek ma'rifiy adabiyotning eng yirik vakillaridan biri, ulkan faqih, tarixchi alloma, zabardast tarjimon, ma'rifatparvar shoirdir.
 Sog'uniy hazratlarining eng mashhur asari "Tarixi Muxammadiy" bo'lib, u adib ijodining cho'qqisidir.

* * *

"Turkiston qayg'usi" asari hamda Herman Bamberining "Buxoro yohud Movaraunnahr tarixi" asari tarjimasi esa Sog'uniyning ulkan tarixchi olim, jamoat arbobi, Vatan va xalq kelajagi uchun qayg'urgan asl xalqparvar va vatanparvar, fidoyi zot akanini ko'rsatadi.

* * *

Sog'uniy yana Ahmad Donishning "Navodur ul - vaqoe" asari, Darvish Ali Changiyning "Risolai musiqa" asarini o'zbekchaga o'girganlarki, bu xizmatlari u zotning ma'rifatparvarlik faoliyatlariga dalildir.
"Asosul Islom" asari Sog'uniyning din qayg'usi bilan yashagan, xalqning faqat dunyosi uchun emas, balki oxirati uchun qayg'urgan da'vatkor zot ekanidan dalolatdir.

* * *

Alixonto'ra Sog'uniyning "Shifo ul - ilal" ("Illatlar shifosi") asari u zotning tabobat ilmining donishmandi ekanini ko'rsatuvchi, tabiblik faoliyatidan darak beruvchi dolzarb xizmatdir. Sog'uniyning Abu Ali ibn Sinoning tibbiy tajribalaridan ilhomlanib yozgan she'rlari ham bor. (Bizdan emasdir Vatanni sevmaganlar. A.Sog'uniy. Ahadxonto'ra G'afforov)