forum.ziyouz.com
Jamiyat va inson => Salomatlik => Tibbiy qomus => Mavzu boshlandi: Abdulhafiz 31 Iyul 2010, 01:30:51
-
Assalamu alaykum!
Bu mavzuda tibbiyotga oid yangiliklar har xil ma'lumotlarni qo'yib borsak...
PS: agar mavzu noto'g'ri ochilgan yoki bunday mavzu mavjud bo'lsa, bizi ma'zur tutib o'chirib yuborishilar mumkin.
-
NOAN’ANAVIY DORI YETKAZISH Gollandiyalik tadqiqotchilar Roland Nolte va Yoren Kornelissen virusni organizmga dorini yetkazib beruvchi vositaga aylantirishning uddasidan chiqishdi. Izlanishlarda olimlar virusning inson uchun potentsial xavfli tashkiliy qismlarini ajratib, faqat foydali jihatlarini saqlab qolishga muvaffaq bo‘ldi, deb yozadi «Neyche Kemistri».
Tajribada manfiy virus zarrachalari nurga sezuvchan polimerlarning musbat zarralari bilan birlashtirilgan. Bunda polimer molekulalar biriktiruvchi yelim vazifasini o‘tagan. To‘plamni yiqqandan so‘ng uni yana qismlarga ajratish olimlar uchun eng murakkab sinov bo‘ldi.
Aytish kerakki, tajribada foydalanilgan polimer molekulalar bir-biriga bog‘langan uzun zanjirlarni tashkil etib, ular daraxt simon ko‘rinishdadir. Bunda har bir zanjirning uchi o‘ziga turli zarralarni tortish xususiyatiga ega.
Tajribani muvaffaqiyatli yakunlash ko‘p jihatda yorug‘likdan foydalanishga bog‘liq bo‘ldi. Chunki yorug‘lik polimer molekulalari harakatini boshqarish imkonini beradi. Agar ma’lum muddat yig‘ilgan zarralar to‘plamiga ultra-binafsha yoki uzun to‘lqinli yorug‘lik nuri bilan ta’sir qilinsa, tashkiliy qismlarning parchalanishi kuzatilgan.
Shu tariqa, olimlar virus zarralarini birlashtirish, so‘ngra ob’ektni organizmga kiritish va yakunda tana ichida uning parchalanishini tashkil etishga muvaffaq bo‘lishdi.
Tajribaning ahamiyati shundaki, bunda bo‘sh virus zarralarini turli maqsadlarda ishlatish mumkin. Masalan, ularni dori-darmon vositalari bilan to‘ldirib, organizmga kiritish yaxshi samara beradi. Tanaga kiritilgach, uni yorug‘lik nuri yordamida parchalab, ichidagi dorini organizmning ma’lum qismiga tarqatilishini ta’minlash mumkin.
Mutaxassislarning ta’kidlashicha, virus zarralaridan kelajakda mikrochiplarni yaratishda ham foydalanish ko‘zda tutilgan.
-
Тиббий ускуналарни ишлаб чиқарувчилар учун бизнес-семинар
Ўзбекистон А еспубликаси Савдо-саноат палатасига ССЛнинг Тошкент вилости бошқармаси томонидан тақдим стилган маълумотга ксра, жорий йилнинг 18 май куни мазкур бошқарма Германиснинг «SPECTARIS» Оптик, тиббий ва мехатрон технологислари саноат уюшмаси билан ҳамкорликда «Tashkent-Palace» меҳмонхонасида Ўзбекистон А еспубликасидаги маҳаллий тиббий ускунларни ишлаб чиқарувчилар иштирокида бизнес-семинар ташкил стишди.
Семинар иштирокчилари сзаро ҳамкорлик масалалари, шунингдек, тиббий ускуналарни ишлаб чиқариш соҳасидаги ҳозирги кунда мавжуд муаммоларни иуҳокама қилиш имконистига сга бслдилар
-
Milliy emlash kunlari
[/color]
(http://s51.radikal.ru/i131/1008/0a/082d1398b212.jpg)
Jahon sog’liqni saqlash tashkilotining ma’lumotlariga ko’ra, keyingi paytlarda mintaqamizdagi ayrim mamlakatlarda poliomiyelit kasalligi bo’yicha epidemiologik vaziyat murakkablashgan. Bu yuqumli xastalik mamlakatimizga kirib kelishining oldini olish va o’sib kelayotgan avlod salomatligini muhofazalash maqsadida Milliy emlash kunlari o’tkazildi. mazkur tadbir muvaffaqiyatli yakunlandi. O’zbekiston sog’liqni saqlash vaziri A.Ikromov yurtimizda aholi salomatligini muhofazalash, oilada sog’lom farzand dunyoga kelishi va kamolga yetishini ta’mishlash, yosh avlodni barkamol etib tarbiyalash Prezidentimiz Islom Karimov rahnamoligida olib borilayotgan keng ko’lamli islohotlarning bosh maqsadi ekanini alohida ta’kidladi. Mazkur yo’nalishda amalga oshirilayotgan keng ko’lamli tibbiy-ijtimoiy tadbirlar tufayli onalar va bolalar o’limi keskin kamaymoqda. Yuqumli kasalliklar bo’yicha epidemiologik vaziyat barqaror saqlanmoqda.
-
Лаб бсёқдан заҳарланган
сркаклар
Ҳисоботга ксра
лабларини
бссйдиган
аёллар ҳаёти
давомида 12
килограмм, ундан
бсса оладиган
сркаклар сса 6
килограммгача
лаббсёқ ейишга маҳкум сканлар.
Лаббсёқ таркиби асосини мум ва
ёғ ташкил стиб, улар лаббсёқни
юмшатади. Таркибидаги
силиконли суюқликлар лабларда
нозик қават ҳосил қилиб терини
шамоллаш, офтоб каби
таъсиротлардан сақлашга ёрдам
берар скан. Бундан ташқари,
лаббсёқ таркибига парафин,
сритувчилар, органик ва
анорганик пигментлар,
антиоксидантлар, канифол ва
турли хушбсй моддалар киради.
Агар лаббсёқнинг сақланиш
муддати (6 ойдан 1 йилгача) стган
бслса, ундан бемалол заҳарланиш
мумкин.
Ҳозир кенг реклама қилинаётган,
лабларда кун давомида артилмай
турадиган лаббсёқлар лаб
терисини қаттиқ қуруқлаштириб,
зарар етказади. Бундан ташқари
бундай лаббсёқлар
овқатлангандан кейин барибир
лаблардан счиб кетади, чунки
ёғли овқатлар тановул
қилинаётган пайтда бсёқ уларга
қсшилиб срийди.
Лабларга қандай бсёқ суриш бу
сизнинг дидингиз ва
соғлиғингизга бслган
сътиборингизга ҳавола. Аммо
лаблар қуруқлашишининг
олдини олиш учун зайтун ёғи
суриш кифос. Зеро, зайтун ёғи
нафақат шифобахш, балки
аёлларни сз жуфтлари учун ста
ксркам ксрсатадиган беназир
воситадир.
Manba: tib.uz (http://tib.uz)
-
Ko'p yeyish zararlari
1.Ko’p yeyish kishini toshbag’ir qilib qo’yadi, qalbning nurini so’ndiradi. Inson vujudida, qalbning ostidagi oshqozon qaynab turgan qozonga o’xshaydi. Uning bug’I qalbga ko’tariladi. Ko’p yeyish shu bug’ni ko’paytiradi va qalbning qorayishiga, kirlanishiga sabab bo’ladi.
2.Ortiqcha yeyish tana a’zolarining ortiqcha ishlashiga va oqibatda faoliyatining buzilishiga sabab bo’ladi.
3.Ko’p yeydigan kishining bilim va tushunchasi oz bo’ladi.
4.Ko’p eydigan kishining ibodati ozayadi. Chunki badani og’irlashadi, uyqu bosadi, sezgi a’zolari bo’shashib, ibodat qila olmay uxlab qoladi.
5.Ko’p yeyish ibodatdan zavq olishga mone’lik qiladi. Hazrati Abu Bakr (r.a.) shunday deydilar: "Allohga bo’lgan ishtiyoqdan ayrilmaslik uchun musulmon bo’lganimdan keyin to’yib ovqat yemadim, qonib suv ichmadim".
6.Ko’p yeyishga odatlanishda haromga kirib qolish tahlikasi bor.
7.Ko’p yeydigan kishilarda o’lim qiyin kechadi.
Ochlik va to’qlik
Oz yemoq odamiylik ishi. Ko’p yemoqlik uning asl tabiatiga yot. "Sihat tilasang, ko’p yema", "Asalning ham ozi shirin" degan maqollar bejizga aytilmagan. Mana kam yeyish foydalari va ko’p yeyish zararlaridan ayrimlari:
-kam yeganda, yurak tiniq ishlaydi, ko’p yeyish esa, uni qisib qo’yadi, shuningdek, miya faoliyatiga ham salbiy ta’sir korsatadi;
-och qoringa qilingan ibodatning mazasi "xush yoqadi";
-kam yegan odam xotirjam yuradi, ilm va ibodatiga xalal yetmaydi;
-to’q odamning miyasi kamroq, oshqozoni ko’proq ishlaydi, o’ylaganda ham qorni bilan o’ylaydi;
-to’q ochlarni unutadi;
-kam yeyish bilan tana sog’lom bo’ladi;
-kam yeganning sarfi kam.
Tarixdan bir misol. Madinada tabib yo’qligini eshitib, Shomdan bir kishi tabiblik qilgani keldi. Ancha vaqt tursa ham, hech kim sog’lig’idan shikoyat qilmaydi. Qarasa, yurtda kasal yoq. Hayron bo’lib, sahobalarning bittasidan bu holning sirini so’raydi. Sahobiy: "Kam yeymiz, kam uxlaymiz", deb javob beradi. Tabib: "Agar shunday bo’lsa, bu yerga kasallik kirmaydi", deb yurtiga qaytib ketadi. Albatta, bu o’rinda Payg’ambarimizning (s.a.v.) Madina ahliga salomatlik tilab duo qilganlarini ham unutmaslik kerak.
-
Assalomu aleykum. Hozir muborak Ramazon oyi bo'lgani uchun ochlikning yani ro'za tutishlikning odam organizmiga qanchalik foydali ekanligi haqida Rus olimi V.Pashutinning tadqiqotlari asosida kelgan fikrlarini quyida keltirib o'tmoqchi edim. Pashutinning tadqiqotlariga ko'ra ochlik yani ro'zadan so'ng odam organizmida quyidagi o'zgarishlar sodir bo'ladi:
1- ichki himoya kuchlari ortadi,
2-fermentlar faolligi oshib , chirigan, patalogiyaga uchragan hujayralar so'riladi,
3- organizm chiqindilardan tozalanadi,
4- moddalar almashinuvi yahshilanadi,
5- oqsillar biosintezi jadallashadi, hujayralarda modda almashinuvi kuchayadi,
6- eski kuchsizlangan to'qimalar o'rniga,yosh to'qimalar paydo bo'ladi, organizm yosharadi,
7- tanadagi barcha a'zo , to'qimalar fiziologik orom oladi.
-
Yevropada "Cho'chqa" grippiga qarshi emlanganlarning 22 nafarining noodatiy asab kasalihi kuzatilmoqdi.
Ushbu sindrom hozir narkolepsin-katapleksin, deya nomlanmoqda.Mitahassislarning aytishicha narkolepsin-katapleksin nihoyatda kam uchraydigan kasalliklar qatoriga kirib, 100 mimg odamdan atiga 20-30 kishida ushbu sindrom kuzatiladi.Ushbu kasalikka chalinganlarning barchasi avval virusga qarshi emlanganliklari alohida takidlanmoqda.
Narkolepsin-katapleksin asosan odamda uyqiga moyillikni keltirib chiqaradi va unchalik ham havfli emas.
-
Ҳожи аёллар ташвиши ёхуд Каба тавофига моне бслса дард
Шифокор сифатида менга ҳам ҳаж ва умра сафарларида бслиш бахти насиб стган. Сафар давомида ҳали қартайиб улгурмаган съни климакс жараёнини бошидан стказмаган барча аёлларни бир ташвиш сйлантираётганлигининг гувоҳи бслганман. Улар бу муаммонинг ечимини мендан рафиқамиз орқали ксп бора суриштирганлар. Шу боис, айримлар учун гсёки бироз беиболикдек туюладиган бу дардли муаммо ҳақида кеч бслсада тсхталишга жазм қилдик.
"œ... Ашим 39 да. Арим билан бу йил ҳаж қилиш насиб стса, ажаб смас. Ҳажнинг асосий фарз арконларидан бири Каба тавофи белгиланган уч кун ичида бажарилмаса, ҳаж қабул бслмас скан. Ҳайз ксраётган аёлга сса тавоф фарз амалини бажариши мумкин смаслиги китобларда ёзилган. Хсш, бундай "œбахтсиз" аёллар қандай йсл тутсалар бслади?..."
Албатта, ривожланган табобат бу муаммонинг ҳам ечимини топган. Аммо бу тиббий ечимнинг "œсалбий" ва "œижобий" жиҳатлари мавжудки, уни амалга тадбиқ стишдан олдин "œетти слчаб бир кесмоқ даркор". Чунки, бу ерда ҳайз жараёнининг бошланиш муддатини кечроққа суриш ҳақида фикр юритилмоқда.
Асосан, бу тадбирлар мажмуи спортчи аёлларда мусобақалар вақтида ҳайз тсғри келмаслигини таъминлаш нистида сйлаб чиқилиб, амалга тадбиқ стилган. Шу боис, катта мусобақаларда аёл спортчилардаги ҳайз физиологик жараёни тиббий "œмакр" услуби билан ортга сурилади. Қолаверса, бу услубдан европалик аёллар дам олиш "œуикенд"лардан самарали фойдаланиш учун ҳам кенг қсллаб келишади. Афсуски, бу услубнинг аёл репродуктив фаолистига салбий таъсир стиши туфайли кейинчалик кспгина кснгилсизликларга сабаб бслади.
Аммо, бу "œкечиктириш" жараёни бор-йсғи бир неча бор амалга оширилсагина нисбатан безарар бслиши мумкин. Албатта, бу услуб фақат оғиздан ичиладиган (орал) гормонал ҳомиладорликдан сақловчи (контраяептив) доривор моддаларни қсллаб юрган аёллар орасида қслланилади.
"œСеҳр"œли дориворлар хусусида
Ҳомиладорликдан сақловчи гормонал дориворлар сифатида авваллари сстрогенлар (аёллар хос гормонлари), андрогенлар (сркаклар хос гормонлари) ва прогестерон дориворлари қслланилган. Катта дозада ишлатилган сстрогенлар жинсий аъзолар ва сут безларида ссмалар пайдо қилган бслса, андрогенлар аёлларнинг "œсркакшода" бслиб қолишига сабаб бслган. Мана шу салбий жиҳатлар синтетик дориворлар кашф қилинишига сабаб бслган. Бу дориворлар овулсяис жараёнини тсхтатади, тухумдонда фолликула ва тухум ҳужайра етилмайди.
Ҳайз қандай кечиктирилади?
Бу мақсадда тиббий "œҳийла" ишлатилади. Одатда, гормонал контраяептивлар қслланиш жараёнида уларнинг бир қутиси ичиб бслингач, иккинчи қути бошлангунига қадар ҳафталик танаффус қилинади. Аммо ҳайз жараёни бошланиши исталмаса, биринчи қути тугаши заҳоти танаффус қилинмасдан иккинчи қутидаги доривор қабули бошланади. Аатижада, ҳайз жараёни бошланиш даври ортга сурилиб кетади.
Бу услубни кимларда қсллаб бслмайди?
Юқорида ҳайз жараёнини кечиктириш орал гормонал контраяептив дориворларни муттасил қабул қилиб юрган аёлларда қслланилиши таъкидлаб стилди. Аммо, бу гормонал контраяептив дориворларни қуйидаги дардларга чалинган аёлларнинг қабул стиши срамайди:
1. Агар аёл қон томирларида тромблар пайдо бслишига мойиллик кузатилса;
2. Аёлда кашандалик ёхуд спиртли ичкиликларга ружу қсйиш кузатилса;
3. Семизлик дарди кузатилса;
4. Қандли диабетга чалинган бслса;
5. Хафақон съни гипертонис дарди белгилари кузатилса бундай услубдан воз кечиш мақсадга мувофиқ ҳисобланади. Агар аёлда юқорида таъкидланган хатарли омиллардан биргинаси кузатилса, шифокор бошқа жиҳатларни ҳам сарҳисоб қилган ҳолда гормонал контраяептив дориворларни тайин стиши мумкин. Аммо хатарли омиллар икки ва ундан зиёд бслса, гормонларни асло тайин стиб бслмайди.
"œҲийла"нинг оқибатлари
Сир смаски, контраяептив дориворлар қабул қилаётган аёл сз танасини гсёки алдайди. Чунки танада гормонлар миқдори ошиб аёл сзини "œҳомиладор" ҳис қилиб бошлайди ва натижада урчишга сҳтиёж сезмайди. Хсш, бундай ҳолат аёл танасига қандай таъсир қилади? Айрим мутахассислар бу ҳолатни ста фойдали деб билишади, чунки аёл тухум ҳужайралари чексиз смас. Аёлнинг ҳар бир ҳайз жараёни тухум ҳужайраларнинг харж бслишига олиб келади. Аслини олганда бу ҳужайралар аёл танасига фақат ҳомиладор бслиш учун хизмат қилмаслиги керак. Мутахассис гинеколог олимларнинг таъкидлашларича, тухум ҳужайралар аёл фусункорлигини, гсзаллигини таъминлаб, климакс бошланишини ортга сурувчи гормонлар ишлаб чиқиши билан беназирдир. Ҳар ойда рсй берадиган овулсяис жараёнида уруғланмаган тухум ҳужайранинг танадан чиқиб кетишидан аёл вужуди асло фойда ксрмайди. Гормонал контраяептив дориворлар сса овулсяис жараёнини тсхтатиб, тухум ҳужайранинг фолликуладан чиқиб кетишига йсл бермайди. Аатижада, климакс жараёнининг ортга сурилиши ва аёл танасининг қсшимча биоқувват съни гормонлар ижобий таъсиридан баҳраманд бслишига имкон сралади.
Дориворларнинг қсшимча таъсирлари
Гоҳида аёлнинг контраяептивлар қабул қилиши ҳомиладорликка хос "œсохта" белгилар пайдо бслишига сабаб бслади. Кснгил айниши, гоҳо қайт қилиш, бош оғриғи, сийнанинг дағаллашуви, иштаҳа ошиши, кайфистнинг сзгариб туриши кабилар шулар сирасидандир. Одатда бу аломатлар маълум бир муддатдан сснг стиб кетади. Аммо бу кснгилсизликлар ойлаб давом стиши дориворнинг аёлга тсғри келмаслигининг белгиси бслиши мумкин. Бундай ҳолларда шифокор мутахассисга мурожаат стиб, сз танасига мувофиқ келувчи бошқа доривор танланади. Айрим аёлларда контраяептив дориворларнинг қабули уларнинг семиришига сабаб бслиши мумкин. Гормонал контраяептив дориворлар аёлнинг жинсий сҳтиёжига ҳар хил таъсир қилади. Айрим аёлларда жинсий иштиёқ кескин ошиб кетиши кузатилса, айримларда аксинча, муваққат жинсий совуққонлик кузатилади. Бу ҳолатлар сткинчи ва дориворлар қабули тсхтатилган заҳотиёқ сз ҳолига келади.
"œҲужжож" опаларга сгитлар
1. Ҳаж амалининг фарз арконларидан бслган тавофи ифозадан бебаҳра бслмаслик учун ҳар сҳтимолга қарши албатта шифокор гинеколог қабулида бслишингиз мақсадга мувофиқ;
2. Дориворлар қслланилиши масаласида сз билгича йсл тутиш кутилмаган кснгилсизликларга сабаб бслиши мумкинлигини унутманг;
3. Ибодат пайтидаги кучли ҳасжонлар гоҳо одатий ҳайз жараёнининг мароми ва муддатини кутилмаганда бузиб юбориши ҳам кузатилиб туради;
4. Гормонал контраяептив дориворлар фақат малакали мутахассис шифокор гинеколог томонидан тайин стилиши мумкин;
5. Ақл билан иш ксрилганда ҳайз жараёнини маълум бир муддатга кечиктириш қийинчилик туғдирмайди ва бу жараённи асоратсиз амалга ошириш мумкин.
Муаллиф: Доктор Уктам Мухаммад Мурод
Манба: http://www.tib.uz/contentmore/650 (http://www.tib.uz/contentmore/650)
-
(http://farzand.uz/images/stories/amanda.jpg)
Buyuk Britaniyada eng past bo`ylik ona sifatida 25 yoshlik Amanda Mur tan olindi. Uning bo`yi, "takomillashmagan osteoginez" nomli noyob ginetik kasalligi tufayli 1 metrdan kam. 2009 yilning fevral oyida u o`g`il FARZANDli bo`lib, uning ismini Aydan deb atashgan edi. Shifokorlarning tug`ruq jarayoni havfli kechishi haqidagi ogohlantirishlariga qaramay, u jarrohlik yo`li bilan 2400 grammlik go`dakni dunyoga keltirdi. Bola sog`lom va onasidagi rad genlari unga o`tmadi.
"Aydanning otasi Stiven bo`yi baland, baquvvat erkak, shuning uchun o`glimni otasi kabi baquvvat va sog`lom bo`ladi" - deb aytadi Amanda. Ayni paytda bolakay bir yoshdan oshdi, ammo uni qo`lda ko`tarib yurish onasi uchun mushkul bo`lib qoldi. Sababi, o`g`lining bo`yi onasining bo`yidan katta bo`lib qoldi.
Bo`yi 183 santimetrlik Stiven yaqin kunlarda oilasida yana bir go`dak paydo bo`lishi haqida ehtimol bor deb aytmoqda.
A.Pulatov tarjimasi.
Manba (http://farzand.uz/index.php?option=com_content&task=view&id=527&Itemid=1)
-
O'zbekiston Respublikasida 25-oktabrdan 30-oktabrgacha har hil viruslarga qarshi umumxalq emlash kuni deb e'lon qilindi. Bu yo'l samarasida bog'cha va maktablarda tahsil olayotgan o'quvchilar emlandi. Bu ish mamlakatimizda juda jadallik bilan davom etmoqda Biz Doktorlarimizga minnatdorchilik bildiramiz
-
:as: Emlash sog'lik uchun foydami?Islom forumida judayam kerakli ma'lumotlar berilgan.
-
DIQQAT!!! Kola - bepushtlik sababchisi
Aynan shunday ayblov kolaga Daniyadagi Oliy Klinika
tomonidan qo'yildi. Ularning ta'kidlashlariga ko'ra, kuniga bu ichimlikdan bir litr iste'mol qilgan erkaklar uchun bepushtlik kafolatlangan .
Buning sababi aynan shunday erkaklarda olimlar spermada spermatozoidlarning kamligini aniqlashgan.
Olimlar ikki guruh: kola ichganlar va ichmaganlar guruhini olib tahlil
qilishgan. Birinchi guruh vakillarida 35 mln spermatozoid bo'lsa, ikkunchi guruh spermatozoidlari 50 mlnni
tashkil qilgan.
Bepushtlikning sababi deb
mutaxassislar bu gal kofeinni ayblamayaptilar, balki boshqa tarkibiy moddalar ham aloqadordir.
Bundan ilgariroq mutaxassislar kolaning ayol sog'ligí uchun xavfini
ham ta'kidlagan edilar. Ayniqsa, homilador bo'lishni istaganlar uchun.
Kola iste'mol qiladigan
homiladorlar esa qand diabeti kasalligiga chalinish xavfidan yiroq emaslar. Shunday ekan, o'zingiz va yaqinlaringiz sog'ligíga befarq bo'lmang.
Manba (http://ayol.uz)
-
:as:
A.Q.Sh lik olim Kreyg Venter birinchi marta sunniy genlardan bakteriya paydo qildi. Jamiyatda(A.Q.Shda) bu hodisa haqiqiy shok olib keldi. Ilmiy Kongress mana shu borada shoshilinch yig'ilish uyishtirdi. Hozirda olimning bu kashfiyoti yangi Sintetik biologiya fanninig paydo bo'lishiga sababchi bo'lyapti. Menni qiziqtirgan narsa uning qanday qilib sintetik genlardan yashash qobiliyatiga ega bo'lgan turli hil sintezlar o'tkaza oladigan bakteriya hosil qilgani bo'lyapti.
-
Ичманг суск мсртлашади
Гап шунки ширин ва газланган ичимликлар, масалан кока-кола, лимонад ва спрайт кабиларнинг инсон саломатлигига салбий таъсири бор скан, Буни сқинда Америкалик олимлар тасдиқлашди. Уларнинг кузатишларича, бу ичимликлар айниқса ёш болалар ва ссмирлар сускларини мсртлаштириб қссркан, натижада ёшларда суск синиш холатлари ксп учрайди. Бу хол айниқса қизларда ксп кузатилмоқда. Бостондаги Гарварт университети олимлари олиб борган илмий тадқиқотлари шу нарсани тасдиқламоқдаки, кока-кола ёки шунга схшаш газли ичимликлар ксп истеъмол қилган қизларда сув, чой, сут ёки бошқа бирор оддий чанқов босди ичимликлар ичиб юрган қизларга қараганда суск синиши икки баробар ксп кузатилган. Олимларнинг тахминича , бундай бслишига сабаб, ссиш жараёни тезлашган ссмирлар сускларидан бу хиличимликлардаги фосфор кальяийни сиқиб чиқараркан ва суск мсртлашуви юз бераркан.
-
Дунёдаги дориларнинг 10 фоизи қалбаки
Интерполнинг билдиришича, дунё бўйлаб сотилаётган дориларнинг 10 фоизи сохта.
Қашшоқ мамлакатларда бу кўрсаткич ҳатто 50 фоизга етиши мумкинлиги айтилмоқда. Турган гапки, қалбаки дори инсон саломатлигига салбий таъсир кўрсатмай қолмайди. Масалан, ўтган йили Покистонда юрак хасталигига чалинган 100 дан ортиқ бемор сохта дориларни қабул қилиши натижасида вафот этган.
Интерполга кўра, кўпинча қалбаки дорилар савдосида уюшган жиноий гуруҳларнинг қўли бўлади.
Ташкилот қалбаки дориларга қарши курашиш учун дунёнинг энг йирик 29 та фармацевтика компанияси билан келишувга эришди. Энди бу компаниялар уч йил ичида Интерполни 6 миллион доллар билан таъминлаши керак бўлади.
Manba (http://http://tib.uz/newsmore/957)