forum.ziyouz.com
Yurtdosh => Hamyurtlar => Samarqand viloyati => Mavzu boshlandi: Mohinur 05 Avgust 2006, 07:34:56
-
SAMARQANDIM
(qo‘shiq)
Samarqandim, xalqning qadim tabarruk tumorisan,
Tarixining iftixori, istiqboli — borisan,
Shaharlarning eng azali, zargari, me’morisan,
Taraqqiyot poydevori, pok ko‘ngillar yorisan.
Moviy gumbaz, moviy osmon — quyoshli kunlaring go‘zal!
Ulug‘bekning yulduzlari tiniq tunlaringni bezar.
Mehmonnavoz, bulbulovoz shahrim uzra jonim sezar,
Yuksaklikka chorlab ro‘y-rost, bobolarim ruhi kezar.
Minoralar, tinglasang gar, izhor etsa yuragini,
Jahon anglar, oy, naqadar, Yerga tinchlik keragini.
Noning totli, suving totli, Alp-er To‘nga qurgan shahar,
Farzandlaring nomdor, zotli, ro‘yo bo‘ldi afsonalar.
Samarqandim, xalqning qadim tabarruk tumorisan,
Tarixining iftixori, istiqboli — borisan,
Shaharlarning eng azali, zargari, me’morisan,
Taraqqiyot poydevori, pok ko‘ngillar yorisan.
Baxtiyor Doniyorov
-
SAMARQAND BO'YLAB TUNGI SAYR
- Samarqand, ildizing qayerda?
Kechangni chiroqlar parchalab tashlagan,
tun bilan nur o'rtasida
uzun arvohlar -
minoralar kеtib borar
kеlajak sari,
ba'zan
oyga boqib
to'xtab qolishar
(azon sasi urildimi quloqlarga?)
Zinalaringdan
choponiga o'ralgan
so'fi emas,
mеn o'rlab borayapman
falak
pеshtoqiga
va yеrga boqib notinch shivirlaman:
- Samarqand, ildizing qayеrda?
Mador bo'lgin endi umidlarimga,
mеning to'rt ming yillik bog'im!
Bir yaprog'ingman:
Yo'qotgim kеlmaydi ildizlarimni.
Ana, osmonning qurboni - shahid rasadxona,
ana, tarixning ko'milgan bеshigi - Afrosiyob...
Nеcha asr bo'ldi o'shanga?
- Tuproq, qani,
yoril!
Samarqand, ildizing qayеrda?
Yulduzlar orasida kеlajak yo'li,
Zamon poеzdini
Qalbim,
Qorqmay tort!
Va bitta vagonga
bobolar ruhini,
Qaygu alamini,
shavkat-shonini,
ushalmagan orzusini ort!
Bu kimlar?
Qaydaman?
Rеgiston, sеnmi?
Nеchun sеnga kеlsam,
kuksimni tuldirar jumlai jahon?
Balki anov moviy gumbaz tagida еtgan,
bobolarim
armonining
shamolidir bu?
Ammo ovozlar chiqar zamin qa'ridan:
Mеn, - dеydi (Spitamеn, sеnmisan?).
Mеn, - dеydi (Ulugbеk, sеnmi?),
Biz, - dеydi guvillab bir lashkar -
kеlajakka ergashib kеlar
sarbadorlar!
Samarqand, ildizing...
Savol ortiqcha...
Tеgramda mеn bilan o'ylanib,
mеn bilan qiynalib,
ildizga aylanib borar bir kеcha.
Usmon Azim.
Assalamu alaykum.
Menga Mashhurani xabar berishlariga qaraganda bu she'r muallifi Usmon Azim ekan.Shuning uchun bu xabarni tahrir qildim. Rozi bo'lasiz...
-
Karvonlar keladi yeti iqlimdan
Shohilar, chinnilar ortishib toy-toy
Bog’lari jannatdan nusha ko’chirgan
Yegani bol bo’lgan, tishlagani moy
Tilanmagan hech kim dunyoni, erkni
Gadolar boy bo’lgan bu yurtga kelib
Bog’bonining qizi malika bo’lgan
Cho’rilar oy bo’lgan bu yurtga kelib
Ayolin husnidan oy xijolatda
Aqliga tan bergan shohi, donosi
Hech qursa xon bo’lgan tuqqan o’g’ili
Hechsa donishmandning bo’lgan onasi
Shohlari mard bo’lgan, yurt olar bo’lsa
Butun yer yuzini olgan muljalga
Erlari mard bo’gan, gar sevib qolsa
Ikki shahar bergan bir dona holga
Dunyoni besh yuz yil o’qitib yetgan
Alisher bu yurtga tahsilga kelgan
Mangulikdan mangu shunday buyuk zot
Samarqandni aziz mehrob deb bilgan
Jannat ko’kartgani kamday tuprog’i
Ko’ksiga mukarram boshlarni olgan
Jonin bersalar ham o’zga yurtlarda
Shohlarning jasadi shunda ko’milgan
Bu tuproqda metin bardosh bo’lmasa
Jahongir Temurni qanday quchardi?
Balki Ulug’bekning hayoli birlan
Yulduzlarga tomon qushday uchardi
Bu tuproqda agar bo’lmasa bir siz
Ho’ja Ahror Valiy bosh qo’yarmidi?
Bibihonim yig’lab ko’zida surtib
Orzularin aytib yosh qo’yarmidi?
Hizir nazar slogan duo ketgan yurt
Qo’shiqqa aylanuq har azob, har dard
Shu yurt deb yashasang, o’lsang arziydi
Ikki dunyoda ham bitta Samarqand!!!
Xosiyat Bobomurodova
-
SAMARQAND HAQIDA ODDIY SATRLAR
Men bilaman,
U meni juda yaxshi ko'radi.
U mening tushlarimga kirmoq istaydi,
U meni bag'riga bosmoq istaydi,
Ko'rmoq bo'lar mening sog'inchimni.
U bobolarim tushini so'ylab bermoqchi,
Faqat qo'rqar sig'armikan ular bag'rimga.
U mening barcha orzularimni bilmoqchi,
Faqat qo'rqar sig'armikan ular bag'riga.
U mening onamga o'xshaydi -
Ko'zlari ma'yusdur uning ham.
U mening bolaligimga o'xshaydi -
U ham menga yozolmaydi xat.
Xurshid Davron
-
Samarqandga qachon...
Yo'lga boqib toldi ko'z qirim,
Suyagimni ezdi izg'irin,
Xush gap bilan dilni yoz qiling
Samarqandga qachon boramiz?
Unda ungan har bir giyohi,
Handalakbo'y qizlar nigohi
Tushlarimga kiradi gohi -
Samarqandga qachon boramiz?
Gulxan bo'ldi lablarimda so'z,
Dardlarimga yig'lar bunda kuz,
O'z ko'ksiga xanjar urgan do'st
Samarqandga qachon boramiz?
Yog'du edim, tongim qoraydi,
Men keng edim, olam toraydi,
Ko'ksimda bir qushcha so'raydi:
Samarqandga qachon boramiz?
Bu dunyoning asli biri kam,
Bir burji baxt, bir burjida g'am,
Ayt, ne uchun ko'zlaringda nam
Samarqandga qachon boramiz?
Andijon deb yig'ladi Bobur,
O'z yurtiga sig'madi Nosir,
Qodiriyning ko'zlari sohir
Samarqandga qachon boramiz?
O'z elingda hursan, sabosan,
Garchi shoxsan, zo'rsan, dahosan,
Yurting bo'lsin, garchi gadosan -
Samarqandga qachon boramiz?
Nurullo Oston
-
Samarqand
Qanday xursand bo`lmayin,
Quvonmay yutug'ingdan.
Bitta ko`ngli biyronu
Ham tili dudug’ingman.
Bag’ringda to`lib yurgan
Jayroningcha bo`lmadim.
Tog’ingda bog’ undirgan
Dehqoningcha bo`lmadim.
Farroshmasman har tongda
Yaltiratgan poyingni.
Bedormasman mirobday
Sharqiratgan soyingni.
Kimman? Bitta bemorga
Madormi aytar gapim.
O`ylasam tekkan emas
Cho`pon bolangcha nafim.
Shuhratingga bir hissa
Qo`sholmadim noningday.
Tuprog’ingday Xotamu
Kengmasman osmoningday.
Spitamen, Alp Erning
Qatorida normasman.
Senga suyangan, Seni
Suyagan chinormasman.
Senga ko`m-ko`k minorlar
Kabi mehr qo`ymabman.
Bilsam, seni bir chumchuq,
Chumolingcha sevmabman.
Sukutmasman bag’ringda
Va yo titroq, zormasman.
Afsus, yovga atalgan
Qamchimasman, dormasman.
Avf et, Mirzo Boburday
Senga shaydo bo`lmadim.
Ko`ksingda oqqan tiniq
Suvday paydo bo`lmadim.
Mirzo ko`zida qotgan
Yulduzingman, Samarqand.
Kuylashni eplolmagan
Bir qizingman, Samarqand.
Menga hali yo`l bo`lsin,
Kuylash shuhrat-shoningni.
Hatto xarsangtoshingday
Maqtolmadim nomingni.
Pok nomingni zikr etib,
Sarxushu maxmur, mastman.
Bolalaring chorlagan
Cho`ponotangchamasman.
Quyoshingday saxiyu
Oying kabi to`lmadim.
Tonglar qirda o`t o`rgan
O`rog’ingcha bo`lmadim.
Tilim ojiz madhingga,
Mening mangu navro`zim.
"Sharq darvozasi" deymi?
YO "Baldai mahfuz"im.
She'r aytsam, jo`r bo`lguvchi
Yangrar sozim, Samarqand.
Qilsam, duo mehrobim,
Joynamozim, Samarqand.
"Baldai mahfuz" - muhofaza qilingan shahar.
Kamina
-
САМАА ҚААД
Оташин барк ёнди гулранг
Чархнинг меҳробида,
Чарх урар кснглим хаёлнинг
Оташин гирдобида.
Субҳидам офтоби кскнинг
Гумбазида ёнди, ё
Анди бу фируза гумбаз
Субҳидам офтобида.
Тонг смас бу, тонгда бслсам
Мен хаёл обида ғарк,
Тонг қилибдир чунки кснглим
Бу хаёлдек обида.
Ксҳна шаҳрим, тарихингни
Ксз юмиб қилсам хаёл,
Ғарқ ксринди мазлум слнинг
Ксз ёши селобида.
Бу саройлар ғишти слнинг
Ашки бирлан хокидан,
А ангу бсёғи корилмиш
Қайғунинг зардобида.
Чулғаниб сокин хаёлга
Жим ётар соғоналар.
Ае ксрар Мирзо Улуғбек
Беш асрлик хобида?
Кенг фалакни кучди инсон,
Лек минг йил стса ҳам
Илк муаллимдир Самарканд
Илми афлок бобида.
Бош сгиб устоз Улуғбек
Қошида турдим бу тонг,
Чарх уриб кснглим хаёлнинг
Оташин гирдобида.
1967
Erkin Vohidov
-
САМАА ҚААД
Салобатинг, камолингга изламай қиёс,
А им, Қоҳира, тақдиридан ссзласам бир оз;
Ҳомер билан Ҳеродот ҳам қилмай сътироз,
Шаҳрим, сени мангулик-ла қсйиб ёнма-ён,
Бири тарих, сна бири ёзарди достон.
Аммо улар қилиб кетди қилар ишини,
Сен-чи, ҳамон лол стасан ксрган кишини,
Ссзлагандай ҳар ким чала қолган тушини,
Сайёҳ айтиб тугатолмас, бегона гарчанд,
О, мен қандай тамом қилай мадҳинг,
Самарқанд!
Завол олиб келган чоғи сенга Искандар,
Камолингни ксриб шошиб қолди шу қадар,
«Юз сгирдим ҳаммасидан, бориб айт, шамол,
Шу ер менинг Ватаним», деб айтарди дарҳол.
-
Аммо бошқа бир йсл билан айтиб сирини,
Шу диёрга пайванд қилди сз тақдирини,
Бу лаънатдан поклаш учун она-Ерини,
Мардлар қилич сланғочлаб кирди майдонга,
Ўлди, аммо доғ туширмай слди виждонга.
Кечир, шақрим, босиб стган йслинг ксп узоқ,
Ҳар бир кунинг китоблардан маълумдир, бироқ
Уни қайта такрорлашга ҳожат йсқ бироқ,
Аммо снги кашфиётдай кстариб баланд,
Ғуруримни айтмоқчиман сенда, Самарқанд.
Чигирткадай ёпирилди. Шаркдан гур стиб,
Ўтди қанча водийларни чслдай қуритиб,
Қанча бсғди икки қитъа ёқасини тутиб,
Танти тақдир сркалаган мсғул зотлилар,
Чингиз отли, Боту отли, учқур отлилар.
-
Зулмат ичра шуъла сочиб стар қаҳрамон,
Курашларда устоз бслар шафқатсиз замон,
Тарих уни олиб кетар мангулик томон,
Шу тахлит бахт қуши қсниб азиз бошингга,
Темур отли сғлон келган сди қошингга.
Ҳеч бир дардга бслган смас манманлик даво,
Босзиднинг бошига ҳам шу бслди бало,
Сснг Европа қудратингга бслиб маҳлиё
Қсрқув ичра назар солди сенга, Самарқанд,
Босзиднинг кулфатидан шод сди гарчанд.
Шайтон йслдан урди сснгра ҳакамларингни,
Аслайсанми қондай қизил шабнамларингни?
Азиб адо қилолмасман аламларингни,
Аммо шунча кучли сди ишонч, бардошинг,
Қуёшингни ютолмади аччиқ ксзёшинг.
-
Гоҳи юксак-юксакларга айладинг парвоз,
Гоҳ узилди авж пардада снграб турган соз,
Гоҳи ёниб кетган каби беназир қоғоз —
Аниб кетдинг, кулларингни учирди шамол,
Тағин пайдо бслдинг, чунки халқинг безавол.
Етти тепа елкасида А имдай срнашиб,
Сафар қилдинг, жабборим, деб Кунга сргашиб,
Ахсикату Хоразмдай шонга буркашиб,
Алп Тегину Жалолиддин полвонлар стди,
Кошғарийдай, Берунийдай сғлонлар стди.
Бир қслингда қилич билан буғдой бошоғи,
Бир қслингда Қуёш қснган юртнинг байроғи,
Хотирангда боболарнинг слмас сабоғи,
Балки шундай бслгандирсан, шаҳрим, бурунда,
Аммо бугун сен шундайсан тасаввуримда.
-
Чспон ота тепаликдан ташлайди назар:
«Аима бслди? Кечагидан сзгадир шаҳар?
Ксксаройда бир гап борми? Аотинч шу қадар?»
Қснғироғин жаранглатиб старкан карвон
Сарбон айтар: «Қурбон бслмиш аллома султон!..»
Кечир шаҳрим, босиб стган йслинг ксп узоқ,
Ҳар бир кунинг китоблардан маълумдир, бироқ,
Уни қайта такрорлашга ҳожат йсқ бу чоқ,
Аммо снги кашфиётдай кстариб баланд
Аламимни айтмоқчиман сенда, Самарқанд.
Ўтмиш билан истиқболинг туташган ерда,
Мен ксрганман саховату макрни бирга.
Бугун бағринг тслганда ҳам иқболу нурга,
Ўша макр асорати жилмаср келиб,
Йиллар оша хотирамни безовта қилиб.
-
Аону қатиқ бслиб бирга йсллар юрмадинг,
Ааҳот совға ортидаги тсрни ксрмадинг?
Шубҳа қилдинг, аммо нечун отни бурмадинг?
Қанча тилсим ва қудратга бслсангу сга
Ишлатмасанг нега керак шунча тажриба?
Мумкин бслса ҳаётингдан юлиб ташламоқ,
Тарихингда турмас сди шунча қора доғ,
Шартта юлиб ташлар сдим сйлаб-нетмай, оҳ!
Гарчи ксркам дамларингни адо стган у,
Аммо қалбга томир каби сингиб кетган у.
Сизга смас, аждодларим, бу таъна зинҳор:
Ҳамон юрар аламзада руҳингиз бедор,
Бслмасин деб сна шундай хатолар такрор,
Сснган чироқ уйингизда қайта ёнган чоғ,
Авлодларга ибрат бслсин дейман шу сабоқ.
Кечир, шаҳрим, босиб стган йслинг ксп узоқ,
Ҳар бир кунинг китоблардан маълумдир, бироқ,
Уни қайта такрорлашга ҳожат йсқ бу чоқ,
Аммо снги кашфиётдай кстариб баланд,
Армонимни айтмоқчиман сенда, Самарқанд.
Ma'ruf Jalil
-
САМАА ҚААД ВА ҲИА ОТ"¦
Шундоқ А егистоннинг ёнбошидаги
Узун, тор йсллардан тентираб кетиб,
Қандай келиб қолдим, била олмайман,
Ҳиротга — Бойқаро қасрига етиб?..
Кимдир деди: «Қайтар тарихни ортга,
Мсмин Мирзо сендан кутмоқда паноҳ.
Лек мендан олдинроқ слим хатига
Муҳрини босади ғафлат босган шоҳ!
Осмон чархпалаги ортга кетмоқда,
Қайларда қолдингиз, Шоири замон?
Ҳиротни бир қора қуюн ютмоқда,
Дунё бораётир қиёмат томон.
«Уйғонинг, хоинлар, слим қасдида,
Шоҳим, жонриштангиз узаётган ким?
Соҳибқирон берган қилич дастидан
Тортинг қслингизни, Хадичабегим!
Лек, маккор ксзлардан учган лахча чсғ
Ўт қсср салтанат деворларига.
Мсмин Мирзо бошин кесар бир махлуқ,
Қон сачрар Самарқанд минорларига!..
Шаҳид кетган Ойнинг интиқомига,
Ўрнидан бир қалқиб кетар Гсри Мир!
Бойқаро қслини ботириб қонга
Жаҳонгир пойига тушади шамшир.
Анди ким ювади бу қон юқини?
Ким уни кстариб қсср жойига?
Ўткир овоз келди дахмадан: «Кимки
Бошини қсйса, гар, юртнинг пойига!»
Афсуски, тарихга снди таҳрир йсқ,
Атибман, руҳимни шу азоб снчар.
Сизнинг ксксингизга келиб теккан сқ,
Менинг юрагимга урилган ханжар!
Турсам-у, туғимни кстарсам, илло,
Дунёнинг тенг срми юкиниб келар.
Мени хавфга солмас сзгалар, аммо
Мени қсрқитади сзимникилар!..
Унутмаки, сен ҳам менинг авлодим,
Шиддатинг кскларга кстарган чоғи,
Ватан каби асра қалбингни, токим
Зимдан урилмасин фитна пичоғи!..»
"¦Ўзингни отиб тош дахмалар томон
Ўкириб-скириб йиғлагинг келар.
Ахир қандай ёмон, қанчалар ёмон,
Душманларинг бслса — сзингникилар!
Самарқанд ва Ҳирот туташган жойда
Сирли бир ксприкдан стиб хаёлий,
Боқаман, тунда мен тикилган Ойга
Қараб турган бслар Ҳазрат Аавоий!
Zebo Mirzo.