forum.ziyouz.com

Umumiy bo'lim => Islom => Mavzu boshlandi: UzMuslim 26 Avgust 2010, 20:57:32

Nom: Oxiratga Tayyorgarlik
Yuborildi: UzMuslim 26 Avgust 2010, 20:57:32
:bsm:
O’limdan keyin odam uchun eng qiyin bekatlardan biri- bu hisob-kitob bekatidir. Alloh Taolo bu haqda Qur’oni karimda bunday deydi:

اقْتَرَبَ لِلنَّاسِ حِسَابُهُمْ وَهُمْ فِی غَفْلَةٍ مَّعْرِضُونَ

Odamlarga hisobotlari (qiyomat kuni) yaqinlashib qoldi. Ular hanuz g'aflatda, (imon va amaldan) yuz o'giruvchidirlar.
(Anbiyo, 1-oyat)

وَكَأَیِّن مِّن قَرْیَةٍ عَتَتْ عَنْ أَمْرِ رَبِّهَا وَرُسُلِهِ فَحَاسَبْنَاهَا حِسَابًا شَدِیدًا وَعَذَّبْنَاهَا عَذَابًا نُّكْرًا
Qanchadan-qancha qishloq (shahar)lar borki, o'z Parvardigorlari va Uning payg'ambarlari amridan bosh tortgandirlar, bas, Biz ularni qattiq hisob-kitob qilganmiz va xunuk azob bilan azoblaganmiz.
(Taloq surasi, 8-oyat)
Nom: Re: Oxiratga Tayyorgarlik
Yuborildi: UzMuslim 26 Avgust 2010, 20:58:01
Endi oxirat olami haqida kelgan ba’zi hadislarni keltirmoqchimiz. Shayx Saduq payg’ambarimiz (saov)dan naql qiladi:

Qiyomat kunida to’rt narsa haqida so’ralmaguncha biron qadam bosilmaydi. Shunda sahobalar bu to’rt savol nima haqidadir?-deb so’rashdi. Hazrat bunday deb javob berdilar:

1- Umr haqida, ya’ni umringni nima ishlarga sarflading/-deyiladi

2- Yoshlik haqida, ya’ni yoshligingni nima bilan o’tkazgansan?-deyiladi;

3- Mol-davlat haqida, qaysi yo’l bilan topilgani va nimalarga sarflangani haqida;

4- Mening ahli baytyimga nisbatan bo’lgan muhabbat haqida so’raladi.

Yuqorida aytilganlar savol-javob haqida edi. Endi hisobga keladigan bo’lsak,

birinchi hisob namoz haqida bo’ladi. Agar banda bu hisobi, ya’ni namozlari qabul bo’lgan bo’lsa, boshqa hamma hisoblar ham qabul bo’ladi, mabodo namoz hisobidan o’ta olmaydigan bo’lsa, u holda hech bir amali qabul bo’lmaydi.

Namoz qabul bo’lishi-hamma amallarning qabul bo’lishi demakdir.
Nom: Re: Oxiratga Tayyorgarlik
Yuborildi: UzMuslim 26 Avgust 2010, 20:58:22
Ikkinchi hisob qarz haqidadir. Shayx Saduq "œMan la yahzuruhul faqih" hadislar kitobida keltirilishicha, payg’ambarimiz (saov) qarzni o’tamaslik gunohi haqida gapirib jumladan shunday deb marhamat qildilar; Qiyomat kunida qarzi to’lanmagan odam qarzdor ustidan shikoyat qilib keladi. Shunda qarzdor odamning qancha savobi bo’lsa, haqini ololmagan insonga beriladi. Agar qarzdor odamning savobi yo’q bo’ladigan bo’lsa, u holda qarz berib pulini ololmagan odamning gunohlari qarzini bermagan odamga o’tkaziladi.

Shirk keltirish gunohining hisobi og’irdir. Shayx Kulayniy "œKofiy" da imom Zaynul-Obidindan naql qiladi: Shirk keltiruvchilar to’da-to’daqilib Jahannam qa’risiga uloqtiriladilar.
Nom: Re: Oxiratga Tayyorgarlik
Yuborildi: UzMuslim 26 Avgust 2010, 20:58:47
Boylarning og’ir hisoblari: Shayx Saduq "œMan la yahzuruhul faqih" hadislar kitobida keltirilishicha, imom Sodiq (a.s) bunday deb aytgan edi: Qiyomat kunida Jannatga kiruvchilardan ikki kishi hisob-kitob uchun yo’ldan to’xtatilib qolinadi. Ulardan biri- faqir, ikkinchisi esa- boy bo’lib yashagan odamlardir. Faqir bunday deb Allohga yolvoradi:

- Xudoyo, nima uchun meni Jannat yo’lidan to’xtatib qo’yding? Sening Izzatingga qasam ichib aytamanki, menga hukumat qilishni topshirib qo’ymagan edingku, adolatsizlik va zulm qilgan bo’lsam, ko’p molu-davlat bermagan edingki, Sening haqqingni unda ado etmagan bo’lsam, bergan rizqing amallab kun kechirishimga yetar edi xolos, O’zing buni yaxshi bilguchisan!

- Bandam rost aytyapti, bu mo’min bandamni jannatga kirishiga yo’l beringlar - degan ovoz eshitiladi.

Keyin badavlat bo’lib yashagan mo’minni hisob uchun keltirishadi. U shunchalik u yerda qolib ketadiki, yuzidan quyilgan terlar qirq tuyani sug’orishga yetgulik miqdorda bo’ladi. Nihoyat uni (mo’min banda bo’lgani uchun) Jannatga kirgizishadi. Jannatga kirganida uni ko’rgan faqir "œNamuncha qolib ketding?"- deb so’raydi. U esa:

- Hisobim cho’zilib ketdi - deydi. Alloh Taolo bergan har bir ne’matini hisobini mendan so’radi, yengillik qilgan joylarimni o’z marhamati bilan kechirib, keyingi ne’matining hisobiga o’tdi. Shu tarzda menga berilgan barcha ne’matlarning hisob-kitobini qilib oxiri mana rahmatiga noil qildi-deb javob beradi. Keyin esa hayron bo’lib-Sen o’zing kimsan? - deb so’raydi, shunda faqir odam "œSen bilan birga hisob uchun to’xtatilgan faqir bo’lib yashagan bandaman, deydi. Haligi odam esa "œSeni also tanimabman" deydi (Chunki anchadan beri Jannatda bo’lib shaklu-shamoyili ham go’zallashib qolgan bo’ladi ).
Nom: Re: Oxiratga Tayyorgarlik
Yuborildi: UzMuslim 26 Avgust 2010, 20:59:37
Gunohlar sonining hisobi: Bir kuni hazrat  rasululloh (saov) sahobalari bilan hech bir giyoh unmaydigan taqir yerda to’xtadilar va sahobalarga qarab "œBoringlar o’tin yig’ib kelinglar" dedilar. Sahobalar:

- Ya Rasululloh, axir hech narsa o’smaydigan taqir biyobondan qanday qilib o’tin yig’amiz?-deyishdi. Hazrat

- Mayli kim qancha yig’a olsa yig’ib kelsin, yaxshilab qidirsangizlar yoqishga yaroqlik biron narsa topib kelasizlar-dedilar.

Ko’p o’tmay talaygina has-cho’p va o’tinlar yig’ilib qoldi. Shunda rasululloh (saov) bunday deb marhamat qildilar:

- Qaranglar, bironta o’tin topa olmaymiz degan yerdan shuncha o’tin to’plab qo’ydingiz. Qiyomatda ham odam hech bir gunohi yo’q deb o’ylaganida agar hisob kitob qilinsa bir dunyo gunoh topish mumkin. Shuning uchun Allohning adolati va hisob-kitobidan qo’rqmoq va rahmatidan umidvor bo’lmoq lozimdir.
Nom: Re: Oxiratga Tayyorgarlik
Yuborildi: UzMuslim 28 Avgust 2010, 16:34:33
Kunlardan bir kuni hazrat Rasululloh (sav) Masjidul Harom yonida shaytonni uchratdilar-da, unga qarab: Ey nafratga uchragan, nima uchun mendan hafasan? —deb so’radilar. Shunda shayton bunday deb javob berdi: Men hamma odamlarni yo’ldan urib gumroh qilaman deb harakat qilaman. Sen esa Qiyomat kunida odamlarni shafoat qilib men chekkan hamma zahmatlarimni chipakka chiqarasan. Shuning uchun seni ko’rarga ko’zim yo’q!

Hazrat Rasululloh (sav): Xo’sh ummatimni nima uchun yomon ko’rasan?-deb so’radilar. Shayton bunday dedi: Chunki sening ummatingning ba’zi xususiyatlari bordirki, boshqa ummatlarda yo’qdir.

Bular quyidagilardir:


1.      Ummating a’zolari bir-birlarini ko’rganlarida o’zaro salom beradilar, Salom Allohning ismi bo’lgani uchun men undan qo’rqaman.

 2.      Uning ustiga bir-birlariga salomlashganlarida qo’l berishadi. Bir-birlariga qo’l berib so’rashganlarida esa gunohlari duv-duv to’kiladi.
Nom: Re: Oxiratga Tayyorgarlik
Yuborildi: UzMuslim 28 Avgust 2010, 16:35:59
3.      Namozlar ichida ayniqsa bomdod namoziga ko’p ahamiyat beradilar.Kechasi ulrning tepasida qo’riqchilik qilgan farishtalar qilingan kechasidagi amallarni yozib qo’yadilar Bomdod azoni paytida esa o’z o’rinlarini kunduzgi farishtalarga beradilar. Ya’ni farishtalar doimo ularni o’rab turganidan keyin mening qiladigan fitnalarim natijasiz qoladi.

  4.      Ovqat yeyishdan oldin "œBismillah"ni aytishadi, shuning uchun ovqatlariga sherik bo’la olmay, och qolib ketaman.

   5.      Sening ismingni aytganlarida doimo salavot aytadilar va shunchalik ko’p savob oladilarki, men qochishga majbur bo’laman.
Nom: Re: Oxiratga Tayyorgarlik
Yuborildi: UzMuslim 28 Avgust 2010, 16:37:55
6.   Biron ish qilishdan oldin "œInshaalloh" deb aytishadiki, natijada men ishlariga aralasha olmayman.

   7.      Sening ummating doimo sadaqa berib turadi, buning natijasida ham ko’plab savobga ega bo’ladilar. Uning ustiga tushadigan balolarni ham bu sadaqa berishlari bilan daf qiladilar. Mening butun umidmni barbod qiladilar. Hazrat Rasululloh (sav) shundy deb marhamat qilagan edilar: Qachon biror mo’min sadaqa beraman deb qo’lini cho’ntagiga uztganida shayton kelib uni vasvasa qiladi va bu ishni qilishdan qaytaradi. Qachonki usha odam shayton vasvasasiga ahamiyat bermay sadaqa bersa, shayton usha yerdan qochadi.

   8.      Qur’oni Karimni tilovat qiladilar. Qaysi uyda Qur’on tilovat qilinar ekan men uchun usha uyda joy qolmaydi. Chunki farishtalar u yerda raftu-omad qiladilar.
Nom: Re: Oxiratga Tayyorgarlik
Yuborildi: UzMuslim 28 Avgust 2010, 16:39:40
9.      Menga ko’p la’nat o’qishadi. Menga (Shaytonga) qilingan la’nat natijasida badanimda yara hosil bo’ladi, bu yara to o'sha menga la’nat o’qigan odamni gumroh qilmagunimcha tuzalmaydi. Agar yo’ldan ura olmasam abadul abad yaram bilan qolaman.

  10.      Biror gunoh ish qilsalar darrov tavba qilishadi, bu degani ularning gunohlari kechirilib mening qilgan hamma zahmatlarim nobud bo’ladi, demakdir.

  11.      Aksirganlarida esa "œAlhamdulillah" deb Allohga hamd aytishadi.
Nom: Re: Oxiratga Tayyorgarlik
Yuborildi: UzMuslim 28 Avgust 2010, 16:41:49
Hazrat Rasululloh (sav) bunday degan edilar: Aksirish Alloh tarafidan va esnash esa shayton tarafidan bo’ladi. Shuning uchun aksirganingizda "œAlhamdulillah" deb ayting. Aksirganni eshitgan boshqa musulmon esa "œYarhamukalloh" deyishi kerakdir. Qachon inson namoz o’qisa, ayniqsa sajdalarida uzoq qolsa, shayton darg’azab bo’lganidan hatto faryod chekadi.

Hazrat imom Sodiq (a.s) bunday degan edilar: Namoz o’qimaydigan odam shaytondan ham pastroq va badtarroqdir. Nega deganda, shayton Allohga sajda qilar edi, odamga sajda qilmagani uchun Parvardigor g’azabiga uchradi. Ammo namoz o’qimaydigan odam esa, Parvardigorga sajda qilishdan bosh tortgan bo’ladi.

Nom: Re: Oxiratga Tayyorgarlik
Yuborildi: UzMuslim 28 Avgust 2010, 16:43:27
Payg’ambarimiz (sav) dan naql qilinadi: Namozxon namozini tugatgach tasbeh o’girganida ya,ni Subhanalloh (33 ta) Ahhamdulillah (33ta) va Allohu Akbar (34 ta) tasbeh o’girgan barmoqlari Qiyomat kunida uni shafoat qiladi.

Boshqa bir hadisda esa

"œQiyomat kunida Sirot ko’prigidan o’tkazib qo’yuvchi amal — bu namozdir"- deyilgan.

Hazrat shuningdek bunday degan edilar: Agar odamning namozi qabul bo’ladigan bo’lsa, boshqa hamma amallari ham qabul bo’ladi. Ammo aksincha agar namozi qabul bo’lmasa, hech bir amali qabul bo’lmaydi.

Namozlar ichida ayniqsa Bomdod namozini tark qilmaslik haqida alohida ta’kidlangandir. Chunki kecha farishtalari ham bu namozni tundagi amal sifatida yozib qo’ysalar, kunduzgi farishtalar bu namozni kunduzgi namoz sifatida nomai amolga yozadilar.
Nom: Re: Oxiratga Tayyorgarlik
Yuborildi: UzMuslim 30 Avgust 2010, 22:14:34
TAROVEH NAMOZINING FAZILATI

Tarovih  namozininng  fazilatlari  haqida  xazrati  Ali (r.a) dan
           so’raganlarida,  ul  janob  shunday  debdurlar:

       "œPayg’ambar (s.a.v.) dan  mohi   ramazonda  tarovih  o’qimoq
       fazilatlari  haqida  so’radilar.  Rasuli Akram (s.a.v.)  shunday
        javob  berdilar:

     Birinchi  kechada  tarovih  o’qigan  mo’min  onasi  tuqqan
      kundagidek  gunohdan  chiqqay.

     Ikkinchi  kechada  tarovihni  o’qisa, agar  ota-onasi  musulmon
      bo’lsa,  Alloh taolo  ularning  gunohlarini  mag’firat  qilur.

     Uchinchi  kechada  tarovih  o’qisalar, bir  farishta: "œXolis
     qilg’il  amalni, Alloh  taolo  mag’firat  qildi",- deb  ovoz
     qilgay,  yani      Alloh  taolo  ilgarigi  gunohlaringni   kechdi,
      deb  ovoz  qilur.

     To’rtinchi  kechada  tarovih  o’qisa,  Tavrot,  Injil,  Zabur  va
      Qur’onning  savobini  topgaylar.

      Beshinchi  kechada  tarovih  o’qisa, Alloh  taolo  xonai
      Kabaning  ichida,  Madinai  Munavvaraning  masjidida  va
      Masjidi  Aqsoda  namoz  o’qigandek  savob  bergay.

      Oltinchi  kechada  tarovih  o’qisa, Baytu-l  Ma’murni  tavof
      Qilgan  kishining  savobini  bergay va  toshlaru  qumlarning
      hammasi  uning  uchun  istig’for  aytgay.

     Ettinchi  kechada  tarovih  o’qisa, go’yoki  u  Muso (a.s.) ni
     topibdi   va  Muso (a.s.)ga  Fir’avn  va  Xomonga  qarshi
      yordam  qilibdi.

     Sakkizinchi  kechada  tarovih  o’qisa,  Alloh  taolo  Ibrohim
      (a.s.)  bergandek  savob  bergay.

     To’qqizinchi  kechada  tarovih  o’qisa,  go’yoki  Alloh  taologa
     Payg’ambar  (a.s.)ning   qilgan  ibodatlaridek  ibodat  qilibdur.

     O’ninchi  kechada  tarovih  o’qisa,  Alloh  taolo  unga  dunyo
     va  ohiratning  yaxshiligini  nasib  qilgay.

     O’n birinchi  kechada  tarovih  o’qisa,  dunyodan   onasining
     qornidan  yangi  tug’ulgandek  bo’lib  chiqqay.

     O’n ikkinchi  kechada  tarovih  o’qisa,  qiyomat  kunida  yuzi
     o’n  to’rt  kunlik  oydek  bo’lib  kelgay.

     O’n uchinchi  kechada  tarovih  o’qisa,  qiyomat  kunida  barcha
     yomonliklardan  salomat  bo’lgay.

     O’n to’rtinchi  kechada  tarovih  o’qisa,  Farishtalar  kelib,
     bul  kishi  tarovih  namozini  o’qigan,  deb  unga  guvohlik
     bergay. Bas,  Alloh  taolo  ro’zi  qiyomatda  hisob  qilmagay.

     O’n beshinchi  kechada  tarovih  o’qisa,  barcha  farishtalar,
     shu  jumladan,  Arshu  Kursiyni  ko’targan  farishtalar  xam
     ul  kishiga  salovat  yuborgaylar.

     O’n oltinchi  kechada  tarovih  o’qisa,  Alloh  taolo  otashi
     do’zaxdan  xalos  topmog’i  va  jannatga  kirmog’iga
     xukm   qilgay.

     O’n ettinchi  kechada  tarovih  o’qisa,  unga  Payg’ambarlarning
     savobidek  savob  berilur.

     O’n sakkizinchi  kechada  tarovih  o’qisa,  ey,  Bandai  Xudo,
     Alloh  taolo  sendan  albatta  hushnuddir  va  sening  ota-onangdan
     xam  rozidur, deb  bir  farishta ovoz  qilur.

     O’n to’qqizinchi  kechada  tarovih  o’qisa,  Alloh  taolo
     jannatu-l-Firdavsda  martabalarini  baland  qilur.

     Yigirmanchi  kechada  tarovih  o’qisa,  shahid  va  solih
     kishilarning   savobi  berilur.

     Yigirma birinchi  kechada  tarovih  o’qisa,  Alloh  taolo  ul
     kishiga  jannat  ichida  nurdan  bir  bino  barpo  qilur.

     Yigirma ikkinchi  kechada  tarovih  o’qisa,  qiyomat  kuni
     barcha  g’am- anduhlardan  omon  bo’lgan  holda  kelur.

     Yigirma uchunchi  kechada  tarovih  o’qisa,  Alloh  taolo
     Jannatda  ul  kishiga  bir  shaxar  bino  qilur.

     Yigirma to’rtinchi  kechada  tarovih  o’qisa,  yigirma  to’rt
     Duosi  qabul  bo’lur.

     Yigirma beshinchi  kechada  tarovih  o’qisa,  Alloh  taolo  ul
     Kishidan  go’r  azobini  ko’targay.

     Yigirma oltinchi  kechada  tarovih  o’qisa,  Alloh  taolo  ul
     Kishiga  qirq  yillik  savobni  ato  qilgay.

     Yigirma ettinchi  kechada  tarovih  o’qisa,  sirot  ko’prigidan
     Yashindek  o’tgay.

     Yigirma sakkizinchi  kechada  tarovih  o’qisa,  Alloh  taolo
     Jannatta  uning  darajasi  baland  qilur.

     Yigirma to’qqizinchi  kechada  tarovih  o’qisa,  Alloh taolo:
    "œEy  bandam,  jannat  mevasidan  egil.  Salsabil  suviga
     cho’milgil,  Kavsar  suvidan  ichgil, men  Parvardigoringdurman
     va  sen  mening  Bandamdursan",  degay. 
Nom: Re: Oxiratga Tayyorgarlik
Yuborildi: UzMuslim 30 Avgust 2010, 22:19:15
Холис тавба
Шайх Муҳаммад Ҳассон
Ислом Аури таржимаси
 


 
Бисмиллаҳ, вассолату вассаламу ала расулиллаҳ.
Улуғ покланиш ойи, ибодатларга чиниқиш ойи, раҳмат ва мағфират ойи А амазон карим кириб келиши олдидан гуноҳ ва маъсистлардан тавба қилиб қалбларимизни мусаффо қилиб олиш мақсадида ушбу ста муҳим мавзуни сиз азиз сқувчиларимизга тақдим қилишни хоҳладик. Шосд порлоқ қалблар билан А амазонни қаршиласак ва ундан мсл-ксл фойда олсак.
Ислом Аури таҳриристи
 
Барча ҳамду санолар Аллоҳга хосдир. Биз Унга ҳамд ва истиғфор айтамиз, Ундан ёрдам ва ҳидост ссраймиз, нафсимизнинг шумлигидан ва амалларимизнинг ёмонлигидан Унинг Ўзидан паноҳ ссраймиз. Аллоҳ ҳидост қилган кимсани адаштирувчи, адаштирган кимсани ҳидост қилувчи йсқдир. Мен сгона, шериксиз Аллоҳдан сзга ҳақ илоҳ йсқ ва Муҳаммад соллаллоҳу алайҳи ва саллам Унинг бандаси ва слчисидирлар, у зот омонатни адо стганлар, рисолатни етказганлар, умматга холис насиҳат қилганлар, Аллоҳ таоло у зот сабабли зулматларни ёритган, у зот Аллоҳ йслида то слим келгунича ҳақиқий жиҳод қилганлар деб гувоҳлик бераман.
Аллоҳим, Ўзинг у зотни снг схши мукофотлар билан мукофотлагин.
Аллоҳим, Ўзинг у зотга, аҳли ва асҳобига, то қиёмат у зотни севган ва йслларига йслланиб, суннатларини тутган ҳар бир кишига кспдан-ксп саловоту саломлар йсллагин.
Аммо баъд...
Фозил дсстлар, азиз биродарлар, барчангизга Аллоҳнинг саломи бслсин, қадамларингизга ҳасанот, даврамизга хуш келибсиз, барчамизни Аллоҳ таборака ва таоло Ўзининг жаннатида ҳам жамласин ва даъватчилар саййиди бслган Муҳаммад Мустафо соллаллоҳу алайҳи ва саллам билан бирга қилсин. Зотан, У бунинг сгаси ва бунга қодирдир.
Аллоҳ йслидаги дсстларим! Бугун сизлар билан холис тавба ҳақида суҳбатлашамиз. Ушбу улуғ мавзуда бсладиган суҳбатимизни одатдагидек бир неча моддаларга бслиб оламиз:
Биринчи: Тавбанинг фарзлиги
Иккинчи: Тавбанинг фазли
Учинчи: Тавба осмонида порлаган қуёшлар
Тсртинчи: Тавбанинг шартлари
Бешинчи: Тавба йслидаги тссиқлар ва улардан қутулиш йсллари
Ссзларимга диққат-сътибор қаратишингизни ссрайман, Аллоҳ таоло барчамиздан тавбаларимизни қабул қилсин, дунёда ҳам, охиратда ҳам гуноҳларимизни сширсин, ссзга қулоқ солиб, унинг схшисига сргашадиган кишилардан қилсин. «Бас (сй Муҳаммад соллаллоҳу алайҳи ва саллам), Менинг бандаларимга — ссзга қулоқ тутиб, унинг снг гсзалига сргашадиган зотларга хушхабар беринг! Ана сшалар Аллоҳ ҳидост қилган зотлардир. Ва ана сшаларгина ақл сгаларидир» (Зумар: 18).
Nom: Re: Oxiratga Tayyorgarlik
Yuborildi: UzMuslim 30 Avgust 2010, 22:21:50
Тавбанинг фарзлиги
Севикли дсстларим! Имом Ибнул Қаййим раҳимаҳуллоҳ айтадилар: Кспчилик одамлар онгли, амалий равишда ва дарҳол тавба қилиш у ёқда турсин, тавбанинг қадрини ва фазлини ҳатто билишмайди ҳам. Ҳолбуки, тавба Ислом динининг ҳақиқатидир, диннинг ҳаммаси тавба деган ссз остига дохилдир. Шунинг учун ҳам тавба қилувчи шахс А аҳмоннинг севикли бандаси бслишга ҳақли бслди. Тавбанинг луғатдаги маъноси «қайтиш»дир. Аллоҳга тавба қилувчи — Аллоҳ ёқтирмайдиган нарсадан зоҳирда ҳам, ботинда ҳам қайтувчи ва Аллоҳ схши ксрадиган нарса томонга зоҳиран ва ботинан бурилувчи кишидир.
Тавба ҳар лаҳза ва ҳамма вақт фарз сканига далил бслувчи ксплаб ост ва ҳадислар ҳамда умматнинг ижмоъи мавжуд. Чунки, мусулмон киши зоҳирий ва ботиний маъсистдан холи смас. Шунинг учун у то Аллоҳга йслиққунига қадар умридаги нафаслар сонича Унга тавбани снгилаб туриши ва Аллоҳ таолога тавба қилган ҳолида дунёдан стмоғи лозим бслади.
Аллоҳ таоло айтади: «А­й мсминлар, Аллоҳга холис тавба қилинглар, шосдки Ларвардигорингиз сизларнинг ёмонлик-гуноҳларингизни счириб, остидан дарёлар оқиб турадиган жаннатларга киритур. У Кунда Аллоҳ пайғамбарни ва у билан бирга иймон келтирган зотларни шарманда қилмас. Уларнинг нурлари олдиларида ва снг томонларида юрур. Улар: «Ларвардигоро, Ўзинг бизларга нуримизни комил қилиб бергин ва бизларни мағфират қилгин. Албатта Сен барча нарсага қодирдирсан», дерлар» (Таҳрим: 8).
Яна айтади: «Барчаларингиз Аллоҳга тавба қилинглар, сй мсминлар! Шосдки (шунда) нажот топсангизлар» (Аур: 31).
Яна айтади: «Ким тавба қилмаса бас, ана сшалар золим кимсаларнинг сзидирлар» (Ҳужурот: 11).
Ибн Умар розисллоҳу анҳумодан ривост қилинган ҳадисда Лайғамбар соллаллоҳу алайҳи ва саллам айтдилар: «А­й инсонлар! Аллоҳга тавба қилингиз ва истиғфор айтингиз! Албатта, мен бир кунда юз маротаба тавба қиламан» (Имом Муслим (42/2702) ривости). Аллоҳ таоло стган ва келгуси гуноҳларини мағфират қилиб қсйган Лайғамбаримиздек зот Аллоҳга бир кунда юз марта истиғфор айтиб, тавба қилар сканлар.
Бухорий ривостида: Абу Ҳурайра розисллоҳу анҳудан ривост қилинади: А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам айтдилар: «Аллоҳга қасамки, мен бир кунда Аллоҳга етмиш мартадан зиёдроқ истиғфор айтиб, тавбалар қиламан» (Имом Бухорий (â„–6307) ривости).
А­й мусулмонлар, сй ёшлар! Мустафо соллаллоҳу алайҳи ва саллам бир кунда еру осмонлар Ларвардигорига минглаб марта тавба қилган бслсалар, ҳеч бир мусулмон катта-кичик гуноҳлардан холи бслмайди, демак биз ҳаётимиздаги нафасларимиз ададича тавба қилишга муҳтож сканмиз. Хурсанд бсладиган жиҳати шундаки, то жон ҳалқумингизга етмагунича ё қуёш ботиш томонидан чиқмагунича Аллоҳ таоло ҳаргиз тавба сшигини ёпмайди.
Ҳавои хоҳишларидан ссзламайдиган ростгсй зотнинг ссзларини тадаббур қилиб ксринг. «Саҳиҳ Муслим»да Абу Мусо розисллоҳу анҳудан ривост қилинган ҳадисда Аабий соллаллоҳу алайҳи ва саллам айтдилар: «Аллоҳ таоло кундузининг гуноҳкори тавба қилиши учун тунда қслини ёзади, тунда гуноҳ қилган киши тавба қилиши учун кундузи қслини ёзади, то қуёш ботиш томонидан чиқмагунича (шу ҳол давом ставеради)».
«Саҳиҳайн»да Абу Ҳурайра розисллоҳу анҳудан ривост қилинган ҳадисда А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам айтганлар: «Аллоҳ таоло ҳар кеча дунё осмонига тушади...». Тушиши Ўзининг камолига ва жалолига муносиб тарзда бслади, сиз бу ҳақда зеҳнингизга келган нарсаларнинг ҳаммасини қувиб юборинг, Аллоҳ таоло буларнинг ҳаммасидан бошқачадир. «(У зот) Ўз аршига срнашган А аҳмондир» (Тоҳа: 5). Унинг срнашиши Ўзи хабар берганидек ва Ўзи истаган ксринишда ва Ўзи айтган маънодадир, Унинг срнашиши тушиш ва ксчиб юришдан покдир. Аа арш Уни кстаради ва на курсий Унга суснчиқ бслади. Балки, арш ва унинг кстарувчилари, курсий ва унинг буюклиги, ҳамма-ҳаммаси Унинг қудрати лутфи билан кстарилмиш, Унинг зср чангали билан тутилмиш.
Ўрнашиш маълум, кайфисти номаълум, унга иймон келтириш вожиб, бу ҳақда ссраш бидъат, қандай қилиб тушади деб ссралмайди. Аллоҳ таоло Ўзининг камоли ва жалолига муносиб равишда ҳар кеча дунё осмонига тушади, сиз бу ҳақда тасаввурингизга келган ҳамма нарсани қувинг, чунки Аллоҳ таоло ундан бошқачадир.
Nom: Re: Oxiratga Tayyorgarlik
Yuborildi: UzMuslim 30 Avgust 2010, 22:24:26
«Бирон нарса У зотга схшаш смасдир. У сшитувчи ва ксриб турувчидир» (Шуро: 11).
«Ксзлар унга ета олмас. У ксзларга етар! У меҳрибон ва (ҳар нарсадан) огоҳ зотдир» (Анъом: 103).
«Бас, Аллоҳнинг схшашини қидирманглар! (У зотнинг мисли — схшаши йсқдир.) Албатта Аллоҳ (барча нарсани) билур, сизлар (ҳеч нарсани) билмассиз» (Ааҳл: 74).
«У зот уларнинг олдиларидаги (съни охиратдаги) ва ортларидаги (съни дунёдаги) бор нарсани билур. Улар сса У зотни била олмаслар» (Тоҳа: 110).
«(А­й Муҳаммад соллаллоҳу алайҳи ва саллам), айтинг: «У — Аллоҳ Бирдир. (Яъни Унинг ҳеч қандай шериги йсқдир. У сккаю ёлғиздир). Аллоҳ (барча ҳожатлар билан) ксзланувчидир (съни барча ҳожатлар Ундан ссралади, аммо У ҳеч кимга муҳтож смасдир). У туғмаган ва туғилмагандир (съни Аллоҳнинг сғил-қизи ҳам, ота-онаси ҳам йсқдир. У азалий ва абадий зотдир). Ва ҳеч ким У зотга тенг смасдир» (Ихлос: 1-4).
У Ўзининг исмларида сгонадир, Ўзининг зотида сгонадир, Ўзининг сифатларида сгонадир, Ўзининг иш-феълларида сгонадир.
Уни снг схши танувчи зот ( Муҳаммад соллаллоҳу алайҳи ва саллам) айтганлар: «Аллоҳ таоло ухламайди, ухлашлик Унга муносиб смасдир. Тарозини (съни адолатни ёки ризқни) туширади ва кстаради. Кундузнинг амалидан аввал кечанинг амали, кечанинг амалидан олдин кундузнинг амали Унга кстарилади. Унинг пардаси нурдир, агар уни очса Юзининг нури Ксзи етган барча халқларини куйдириб юборади» (Муслим ва Аҳмад Абу Мусо розисллоҳу анҳудан ривост қилганлар).
Хуллас, Аллоҳ таоло ҳар кеча дунё осмонига тушади ва: «Мен Лодшоҳман, Менга дуо қиладиган борми, уни ижобат стсам, Мендан ссрайдиган борми, унга ато стсам, Менга истиғфор айтадиган борми, унинг гуноҳларини кечирсам», дейди. То тонг ёришгунича шундай давом стади (Бухорий ва Муслим ривостлари).
Хсш, сиз қаерда бсласиз тунда?! Тунни шармсиз филмлар томоша қилиш билан стказасиз. А­й бечора, сй умрини сериаллар ва филмлар ксриш билан стказаётган кимса, ксзингни оч!! Уйғон ва срнингдан тур!! Ўлим кутилмаганда бостириб келади. Хожамиз жалла жалолуҳу сенга нидо қилмоқда, сен сса ғафлатда ётибсан! Ксзингни оч, уйғон!!
Аллоҳ жалла жалолуҳу сенга хитоб қилмоқда: «Мен Лодшоҳман, Менга дуо қиладиган борми, уни ижобат стсам, Мендан ссрайдиган борми, унга ато стсам, Менга истиғфор айтадиган борми, унинг гуноҳларини кечирсам».
Nom: Re: Oxiratga Tayyorgarlik
Yuborildi: UzMuslim 30 Avgust 2010, 22:24:58
«Саҳиҳайн»да Абу Ҳурайра розисллоҳу анҳудан ривост қилинган ҳадисда Аабий соллаллоҳу алайҳи ва саллам айтганлар: «Аллоҳ таоло айтади: Мен бандамнинг Мен ҳақидаги сйидаман. Мени сслаган чоғида Мен у билан биргаман. Агар у Мени ичида зикр қилса, Мен ҳам уни ичимда зикр қиламан. Агар бир жамоатда зикр қилса, Мен уни улардан схшироқ жамоатда зикр қиламан. Бандам менга бир қарич сқинлашса, Мен унга бир газ (60-70 см атрофида узунлик слчови) сқинлашаман. Агар менга бир газ сқинлашса, Мен унга бир қулоч сқинлашаман. Агар у Мен томон юриб келса, Мен у томон югуриб бораман!».
«(А­й Муҳаммад соллаллоҳу алайҳи ва саллам), Менинг (турли гуноҳ-маъсистлар қилиш билан) сз жонларига жиност қилган бандаларимга айтинг: «Аллоҳнинг раҳмат-марҳаматидан ноумид бслмангиз! Албатта Аллоҳ (Ўзи хоҳлаган бандаларининг) барча гуноҳларини мағфират қилур. Албатта Унинг Ўзигина мағфиратли, меҳрибондир» (Зумар: 53).
Олға сй мусулмон! Олға бу буюк фазлу марҳамат сари! Аллоҳга қасамки, агар тавбанинг фазлини билсангиз сди, бир зум ҳам тавбани тарк стмаган бслардингиз.. Суҳбатимизнинг иккинчи моддаси шу ҳақда давом стади.
Nom: Re: Oxiratga Tayyorgarlik
Yuborildi: UzMuslim 30 Avgust 2010, 22:27:32
Тавбанинг фазилати

1) Тавбанинг снг катта фазилати — у Ларвардигорнинг бандани схши ксришига сабаб бслади. Ссзимга схши сътибор бердингиз деб сйлайман. Яъни, мен тавба банданинг Ларвардигорга бслган муҳаббатига сабаб бслади, демадим, балки тавба Ларвардигорнинг бандага бслган муҳаббатига сабаб бслади, дедим. А­й инсон, сен сзи кимсанки, сени Аллоҳ схши ксрса?!! Имом Бухорий Абу Ҳурайра розисллоҳу анҳудан ривост қилган ҳадиси қудсийда Аллоҳ жалла ва ало айтади: «Ким Менинг (тоат-ибодатимда мустаҳкам бслган) дсстимга душманлик қилса, Мен унга уруш сълон қиламан. Бандам унга фарз қилган амалларимдан ксра Менга суюмлироқ бслган бошқа бирор нарса билан Менга сқинлаша олмайди. Бандам Менга нафл амалларини қилиш билан сқинлашиб бораверади, ҳаттоки Мен уни схши ксриб қоламан. Агар схши ксриб қолсам, Мен унинг сшитадиган қулоғига, ксрадиган ксзига, ушлайдиган қслига ва юрадиган оёғига айланаман. (Яъни, у фақат мен хоҳлаган ва мени рози қиладиган нарсаларни сшитади, ксради ва ҳоказо.) Агар ссраса, албатта бераман, паноҳ тиласа, албатта паноҳимга оламан».
Хсш, Аллоҳ сизни схши ксриб қолса, нима бслади? Абу Ҳурайра розисллоҳу анҳудан ривост қилинган ҳадисда А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам айтадилар:«Аллоҳ таоло бир бандани схши ксрса, Жибрийлни чақириб: «Мен фалончини схши ксраман, сен ҳам уни схши ксргин», дейди. Шунда Жибрийл ҳам уни схши ксриб қолади. Сснг само аҳли ичида: «Аллоҳ фалончини схши ксради, сизлар ҳам уни схши ксринглар», деб нидо қилади, само аҳли ҳам уни схши ксрадилар. Шундан сснг у инсон учун ерда қабулист (съни, одамларнинг муҳаббати ва розиликлари) вужудга келади. Агар Аллоҳ бир бандани ёмон ксрса, Жибрийлни чақириб: «Мен фалончини ёмон ксраман, сен ҳам уни ёмон ксргин», дейди. Шунда Жибрийл ҳам уни ёмон ксриб қолади. Сснг само аҳли ичида: «Аллоҳ фалончини ёмон ксради, сизлар ҳам уни ёмон ксринглар», деб нидо қилади, само аҳли ҳам уни ёмон ксрадилар. Шундан сснг у инсон учун ерда нафрат вужудга келади»  (Бухорий ва Муслим ривостлари).
Агар еру осмонлар Ларвардигори сизни схши ксрса, сиз дунё-ю охират бахтига сришасиз. Ўзингиз сйлаб ксринг, агар дунёдаги бирон масъул раҳбар сизни схши ксрса, сиз дунёдаги снг бахтиёр инсон бсласиз. Шундай скан, дунё-ю охират Қслида бслган Зот агар сизни схши ксрса, сиз дунёда ҳам, охиратда ҳам снг саодатли инсонга айланасиз.
Nom: Re: Oxiratga Tayyorgarlik
Yuborildi: UzMuslim 30 Avgust 2010, 22:28:11
2) Тавбанинг фазилатларидан сна бири шуки, у Ларвардигорнинг банда билан шодланишига сабаб бслади. «Саҳиҳайн»да Анас ибн Молик розисллоҳу анҳудан ривост қилинган ҳадисда Ларвардигор таолони снг схши танувчи зот бслмиш А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам айтганлар: «Аллоҳ бандасининг тавбаси билан бир кишидан ксра ҳам кспроқ хурсанд бсладики, у кимсасиз саҳрода туссига озиқ-овқати ортилган ҳолда бораётганида тусси қочиб кетди. Тусни топишдан умиди узилгач, ноумид бслиб бир дарахт соссига бориб (слимини кутиб) ётиб олди. Бир вақт қараса, тусси олдида турибди. Унинг тизгинидан тутганича қаттиқ хурсанд бслиб кетганидан тили адашиб: «А­й Ларвардигор! Сен бандамсан, мен роббингман», деб юборди. (Аллоҳ бандасининг тавба қилишидан ана шу кишидан ксра ҳам кспроқ хурсанд бслади)» (Бухорий ва Муслим ривостлари).
Ушбу бечора банданинг қаттиқ хурсанд бслиб кетганидан тили адашиб, нима десётганини ҳам билмай қолиб: «Ларвардигор! Сен бандамсан, мен роббингман» деб юборганини тасавур қилинг. Аллоҳ таоло сизнинг тавба қилишингиз билан йсқолган тусси қайтиб келган шу банданинг хурсандлигидан ксра ҳам кспроқ хурсанд бслади.
Nom: Re: Oxiratga Tayyorgarlik
Yuborildi: UzMuslim 30 Avgust 2010, 22:29:06
3) Тавбанинг фазилатларидан сна бири — у қалбнинг нурланишига ва гуноҳлар асарининг счиб кетишига сабаб бслади. Оҳ, бу нақадар буюк фазилат!! Огоҳ бслинг сй ёшлар! Ҳар бир муслим ва муслима огоҳ бслсин! Бу мавзудан олим ҳам, ҳоким ҳам, сркак ҳам, аёл ҳам, йигит ҳам, қиз ҳам беҳожат бслолмайди, ҳамма-ҳаммамиз тавбага сҳтиёжлимиз.
Тавба қалбнинг ёришишига ва гуноҳ асари счишига сабабдир. Агар тавбангизда содиқ бслсангиз, Аллоҳ таоло сизни тавбангиз сабабли ҳар қандай катта ва кичик гуноҳдан поклайди. Термизий ва Ҳоким Абу Ҳурайра розисллоҳу анҳудан саҳиҳ санад билан ривост қилган ҳадисда А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам айтадилар: «Банда бир гуноҳни қилса, унинг қалбида битта қора доғ пайдо бслади. Агар ундан тийилиб, истиғфор айтса ва тавба қилса, қалби тозаланади. Агар сна гуноҳ қилишга қайтса, доғ кспайиб, бутун қалбини қоплаб олади. Бу Аллоҳ таолонинг қуйидаги остида айтилган қоплаб олишдирки: «Балки уларнинг дилларини сзлари касб қилгувчи бслган гуноҳлари (занги) қоплаб олгандир!» (Мутоффифун: 14). (Саҳиҳ сунан ат-Термизий: 2654).
Ҳузайфа ибн ал-Ямон розисллоҳу анҳудан ривост қилинади: Мен А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламнинг шундай деганларини сшитганман: «Фитналар қалбларга бсйра (тсқилгандаги) қамиш новдалари каби бирин-кетин ксндаланг бславеради. Бирон фитна қайcи бир қалбга кириб срнашиб олcа, бу қалбда битта қора нуқта пайдо бслади. Қай бир қалб уни инкор қилса, унда битта оқ нуқта пайдо бслади. Бориб-бориб қалблар икки турлига ажралади: биринчиси силлиқ тош каби оппоқ қалб бслиб, унга модомики осмонлару ер турар скан, бирон бир фитна зарар етказолмайди. Иккинчиси тснкарилган қумғон каби қоп-қора қалб бслиб, на бир маъруфни тан олади ва бир мункарни инкор стади. Фақат ҳавои-нафcига срнашиб қолган нарcанигина тан олади» (Муслим ривости).
А­ътибор беринг, А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламнинг ссзларига: «Агар ундан тийилиб, истиғфор айтса ва тавба қилса, қалби тозаланади». Қалбига иккинчи марта нур ва иймон қайтади. Чунки, қалбда иймоннинг нури бордир.
Такрор айтаманки, қалбда иймоннинг нури бслади. Алий розисллоҳу анҳудан ривост қилинган ҳадисда А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам айтганлар: «Қалб борки, унинг ой юзини тссувчи булутга схшаш бир булути бслади. Ой нур сочиб турганда тссатдан уни булут сраб, қоронғилатиб қссди. Булут очилгач, сна ёрита бошлайди» (Абу Ауъайм, Дайламий ривост қилганлар, Албоний «Ас-силсилатус-саҳиҳа»да (2268) саҳиҳ санаган).
Лайғамбар соллаллоҳу алайҳи ва салламнинг ушбу ссзларини тафаккур қилиб ксринг. Самода ой нур сочиб тураркан, бирдан қоп-қора қалин булут сузиб келиб, ой юзига парда ташлайди ва унинг нурини ердан тссади. Бу сса маъсистларнинг қалбга қараб ҳаракатланиши ва қалбдаги иймон нурини тссиб қсйишига ташбеҳдир. А­нди қора булутлар сурилиб, ой юзи очилиши гуноҳ ва маъсистларнинг тавба ва истиғфор билан четга сурилиши ва иймон нурининг сна қайтадан балқишига мисолдир. Мустафо соллаллоҳу алайҳи ва саллам айтганларидек: «Банда бир гуноҳни қилса, унинг қалбида битта қора доғ пайдо бслади. Агар ундан тийилиб, истиғфор айтса ва тавба қилса, қалби тозаланади. Агар сна гуноҳ қилишга қайтса, доғ кспайиб, бутун қалбини қоплаб олади. Бу Аллоҳ таолонинг қуйидаги остида айтилган қоплаб олишдирки: «Балки уларнинг дилларини сзлари касб қилгувчи бслган гуноҳлари (занги) қоплаб олгандир!»
(Мутоффифун: 14). (Саҳиҳ сунан ат-Термизий: 2654).
Nom: Re: Oxiratga Tayyorgarlik
Yuborildi: UzMuslim 30 Avgust 2010, 22:31:32
4) Тавбанинг фазилатларидан сна бири шуки, у дунёда ҳам, охиратда ҳам бахтли ҳаёт кечиришга сабаб бслади. Мол-дунё ва бойлик истаган одам тавба қилсин — бу ссзимга қуйида Қуръондан далил олиб келаман — фарзанд неъматидан маҳрум бслиб, фарзанд истаган киши тавба қилсин, дунёда фароғатли ҳаёт истаган киши тавба қилсин, охиратда саодатли ҳаётга сришиш истагида бслган киши тавба қилсин... Ларвардигор жалла ва алонинг Каломига қулоқ тутинг: (Ауҳ алайҳиссалом) «Мен дедимки: Ларвардигорингиз (Аллоҳ)дан мағфират ссранглар, албатта У ста мағфиратли бслган зотдир. (Шунда) У зот устларингизга осмондан ёмғир қуйдирур. Ва сизларга мол-дунё, бола-чақа билан мадад берур ҳамда сизларга боғу бсстонлар (ато) қилур ва сизларга оқар дарёлар (ато) қилур. Аега сизлар Аллоҳни улуғлашни (съни Унга ибодат қилишни) сйламайсизлар?!» (Ауҳ: 10-13). Аега сизлар Аллоҳнинг тавҳидини рсёбга чиқармайсизлар, Унга ҳақиқий ибодат қилмайсизлар, Уни тсғри таний олмайсизлар?!! Тавба ва истиғфорнинг натижаларини ксринг!! А­й камбағалликдан қсрқадиган, қурғоқчиликдан қийналадиган, фарзандсизликдан сзиладиган инсонлар! Еру осмоннинг Ларвардигорига тавба қилинг ва истиғфор айтинг, У устингизга ёмғирлар ёғдиради, сизларга мол-дунё, бола-чақа билан мадад беради, сизларга боғу бсстонлар ва оқар дарёлар ато стади!!
«Агар у қишлоқларнинг (жойнинг) аҳли иймон келтириб, тақводор бслганларида сди, албатта Биз уларга осмону Ердан баракот (дарвозаларини) очиб қсйган бслур сдик. Лекин улар (пайғамбарларимизни) ёлғончи қилдилар, бас, уларни сзлари қилган гуноҳлари сабабли ушладик» (Аъроф: 96).
А­й мол-давлат истаган кимса, тавба қил... А­й фарзанд неъматидан маҳрум кас, тавба ва истиғфорни лозим тут. Аллоҳга қайт, билгинки, тавба дунёда ҳам, охиратда ҳам бахтли-саодатли ҳаёт сабабидир. Аллоҳга қасамки, шу дунёда Аллоҳга тавба қилмаган ва мудом тавбани сзига лозим тутмаган киши охиратда саодатга сришолмайди. «У Кун келганида, бирон жон гапирмас, магар Унинг (Аллоҳнинг) изни билангина гапирур. Бас, у (Кунга ҳозир бслганлар) орасида бахтсизи ҳам бслур, бахтлиси ҳам. Бас, снди бадбахт кимсалар дсзахда бслиб, у жойда оҳу фарёд қилурлар. Улар унда осмонлар ва Ер бор скан (съни абадий) қолурлар, магар Ларвардигорингиз хоҳлаган (тавҳид аҳлидан бслган осийларни дсзахда бир муддат турганларидан кейин чиқариши бундан мустаснодир). Зотан, Ларвардигорингиз фақат Ўзи истаган ишни қилувчи зотдир! А­нди бахтиёр зотлар сса жаннатда бслиб, у жойда осмонлар ва Ер тургунча (съни тоабад) турурлар, магар Ларвардигорингиз (дсзахда бир муддат туришларини) хоҳлаган (тавҳид аҳлидан бслган осийларнинг жаннатга киришларининг кечиктирилиши бундан мустаснодир).  Бу (съни жаннатга тушиш бахтига сришиш Ларвардигорингизнинг) туганмас инъомидир (Ҳуд: 105-108).
Ларвардигорим, Ўзинг бизларни саодат аҳлидан қилгайсан.
Севикли биродарим, ҳозироқ шошилинг, тавба қилишга ошиқинг!
А­й гуноҳларидан пушаймон бслувчи, пушаймонлигинг асари қани?!! Хатоларинг учун йиғи қани?!!
А­й хатолар асири, қани ксз ёшлари?!!
А­й Ларвардигорига қабоҳатлар билан юзланувчи кимса, дсзахга тоқатинг етарлими?!!
Во ҳасрато, бугун тавбага чақирилганда жавоб бермасанг!! Тавбани сслатилганда унга шошилмасанг!! Тавба қилишга шошил, уни кечиктирма, пайсалга солма! Чунки, слим тссатдан келади. Яхшилар тавба қилишда сендан сзиб кетдилар, сен ҳам улардан қолма!
Суҳбатимизнинг учинчи қисми шу мавзуда боради.
Nom: Re: Oxiratga Tayyorgarlik
Yuborildi: UzMuslim 30 Avgust 2010, 22:32:57
Тавба осмонида порлаган қуёшлар
Аабий Мустафо соллаллоҳу алайҳи ва салламнинг ҳадислари билан ссз бошлайман. У зот бизга юзта одам слдирган киши сидқидилдан Аллоҳга тавба қилганида Аллоҳ унинг тавбасини қабул қилгани ҳақида ссзлаб берадилар.  «Саҳиҳайн»да Абу Саид ал-Худрий розисллоҳу анҳудан ривост қилинган ҳадисда А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам айтдилар: «Сизлардан олдин стган одамлар орасида тсқсон тсққиз жонни слдирган бир киши бор сди. У (тавба қилишни истади ва) ер юзидаги снг илмли киши ҳақида ссраган сди, уни бир роҳибнинг олдига жснатишди. У роҳибнинг олдига бориб, унга тсқсон тсққиз кишини слдирганини айтди ва мағфират қилинаманми, деб ссради. А оҳиб: «Йсқ», деган сди, уни ҳам слдирди. Шу билан слдирганларининг сони юзта бслди. Кейин сна ер юзидаги снг илмли киши ҳақида ссради. Уни бир олимга жснатишди...».
Бугун уммат уламоларга нақадар муҳтож!! Зотан, уламолар уммат учун пайғамбарининг йслини ёритиб берувчи шамчироқдирлар, улар умматнинг пайғамбарлар йслида юрувчи ҳақиқий йслбошчиларидир. Уламолар пайғамбарларнинг ворисларидир. Аллоҳ таолодан уммат уламоларига баракот беришини ссрайман.
«... У олимга юз кишини слдирганини айтиб: «Мағфират қилинишимга имкон борми?», деб ссради. «Ҳа, сени тавба қилишдан нима тссиб турибди(ки тавба қилмаспсан?) Фалон шаҳарга бор, чунки у ернинг халқи Аллоҳга ибодат қилишади. Сен ҳам улар билан бирга ибодат қил ва юртингга қайтиб келма, чунки бу ер ёмон жой», деб жавоб берди олим...».
Яъни, сен сшаб турган муҳитингни сзгартир, маъсист ва Аллоҳдан узоқлик муҳитини, сени Аллоҳнинг тоатидан ва илм ҳосил қилишдан тссадиган ёмон улфатлар даврасини тарк ст. Сенга: «Йсқ! Ҳушёр бсл, масжидларга борма, соқоллилар билан ксришма, улар сенинг миснгни заҳарлашади! Биз баркамол авлод тарбис қилишни истаймиз, биз сшашни истаймиз», деб айтадиган «насиҳатгсй»лардан қоч. Сенга: «Кел унинг срнига, фалончи фазовий антенна олган, шармсиз филмлар томоша қиламиз, тунни унинг уйида стказамиз» деб айтадиган, «фалон кафеда арзон бангивор модда бор, кетдик сша ерга», деб айтадиган ёмон улфатлар даврасидан юз сгир, муҳитни сзгартир, улфатларни сзгартир. Акс ҳолда, тавбага муваффақ бслолмайсан..
Nom: Re: Oxiratga Tayyorgarlik
Yuborildi: UzMuslim 30 Avgust 2010, 22:33:12
«... Сснг у қатъий қарорга келиб, сша шаҳар томон йсл олди. Ярим йслга етганда слим фариштаси келиб унинг жонини олди. А аҳмат ва ғазаб (жазо берувчи) фаришталари бир-бирлари билан тортишиб қолдилар.
- У тавба қилган сди ва Аллоҳ томон кетаётган сди,- деди раҳмат фариштаси.
- У бирорта ҳам солиҳ амал қилмади-ку,- деди ғазаб фариштаси.
Шунда уларнинг ёнига одам қиёфасида бир фаришта келди. Фаришталар ундан ечим ссрашди.
- Иккала тарафнинг ҳам (съни сшаган юрти ва кетаётган шаҳрининг) масофасини слчаб ксринглар. У қайси томонга сқин бслса, демак сша тарафдан,- деб жавоб берди у.
Улар иккала тарафни ҳам слчаб ксришди. Аатижада у кетаётган шаҳарига сқинроқ бслиб чиқди ва уни раҳмат фариштаси олиб кетди». (Муттафақун алайҳ, Бухорий ва Муслим ривостлари).
Саҳиҳ бир ҳадисга ксра: «У ҳидостга сришган шаҳарга бир қарич сқинроқ сди. Шундай қилиб сша шаҳар аҳолиси деб қабул қилинди».
Бошқа бир ривостда сса шундай дейилади: «Аллоҳ субҳанаҳу ва таоло (ёмон шаҳарга: сен ундан) узоқлаш ва (ҳидостга сришган шаҳарга: сен унга) сқинлаш, деб амр қилди. Сснг улар сртасини слчанглар, деди. Улар ҳидостга сришган шаҳарга бир қарич сқинроқ деб топишди ва у кечирилди».
Ҳа, қотил бслса ҳам, зоний ва зонис бслса ҳам, Аллоҳга сидқидилдан тавба қилса, Аллоҳ унинг тавбасини қабул қилади. Қиёмат куни гуноҳкорни гуноҳ сгасидан қутқариб оладиган ва уни поклайдиган зот Кечирувчи ва А аҳмли Аллоҳ таолодир. Муҳими, сиз чин кснгилдан тавба қилинг, гуноҳингизга қон йиғланг, истиғфор айтинг ва солиҳ амалда бардавом бслинг.
Nom: Re: Oxiratga Tayyorgarlik
Yuborildi: UzMuslim 30 Avgust 2010, 22:33:47
Аабий Мустафо соллаллоҳу алайҳи ва салламнинг сна бир ҳадисларини сшитинг. Имом Муслим, Абу Довуд ва бошқалар Бурайда розисллоҳу анҳудан ривост қилган ҳадисда айтилишича, А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам даврларида сзи оилали, уйланган бсла туриб, зино қилиб қсйган бир киши — Моиз ибн Молик Аабий соллаллоҳу алайҳи ва саллам ҳузурларига келиб: «Мени покланг, ё А асулуллоҳ» (съни шаръий жазо қсллаб, мени гуноҳдан покланг), деди. Шунда Аабий соллаллоҳу алайҳи ва саллам унга: «Ҳой қуриб кетгур, бор, Аллоҳга истиғфор айт, Унга тавба қил!», деб қайтариб юбордилар...
Шунинг учун Ибн Таймис раҳимаҳуллоҳ: «Гуноҳи кабиралардаги асл-асос — ҳад (шаръий жазо) қслланмасдан туриб тавба қилишдир», деганлар.
... Моиз бир оздан кейин қайтиб келиб, сна: «Мен покланг, ё А асулуллоҳ», деди. Қаранг, чидай олмаспти, охиратга қолмасдан, шу дунёнинг сзида жазосини олиб, гуноҳидан покланишни истаспти.
А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам уни сна: «Тавба қил, Аллоҳга истиғфор айт» деб қайтариб юбордилар.
Учинчи марта келиб: «Мен зино қилдим, ё А асулуллоҳ, мени покланг», деди.
А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам асҳоблардан: «Бунинг сс-ҳуши жойидами, мажнунлик йсқми бунда?», деб ссрадилар. «Йсқ, сс-ҳуши жойида», деб жавоб беришди.
«Маст қилувчи ичимлик ичмаганми?», дедилар. Асҳоблардан бири туриб, унинг оғзини ҳидлаб ксрди ва: «Маст қилувчи ичимлик ичмаган ё А асулуллоҳ», деди.
Шундан сснг Аабий соллаллоҳу алайҳи ва саллам уни тошбсрон қилиб слдиришга буюрдилар.
Оила қурган одам зино қилса, унинг шаръий жазоси шудир.
Барча аҳли илмлар ссзларига ксра, агар Моиз истиғфор айтса ва тавба қилса сди, Аллоҳ унинг тавбасини қабул қилган бслур сди.
Икки-уч кундан кейин Аабий соллаллоҳу алайҳи ва саллам асҳобларига: «Биродарингиз Моизга истиғфор айтинглар», дедилар. Улар: «Аллоҳ Моиз ибн Моликни мағфират қилсин», дедилар. Мустафо соллаллоҳу алайҳи ва саллам: «Жоним Қслида бслган Зотга қасамки, у шундай тавба қилдики, агар бутун умматга тақсим қилинса, ҳаммасига етарли бсларди», дедилар.. (Муслим (22/1695), Аҳмад (5/347, 348) ривостлари).
Абу Довуд ривостида: Аабий соллаллоҳу алайҳи ва саллам: «Биродарингиз Моиз ибн Моликка истиғфор айтинглар», дедилар. Улар: «Аллоҳ Моиз ибн Моликни мағфират қилсин», дедилар. Мустафо соллаллоҳу алайҳи ва саллам: «Жоним Қслида бслган Зотга қасамки, у ҳозир жаннат анҳорларида чсмилиб юрибди», дедилар. (Абу Довуд (4428) ривости).
Nom: Re: Oxiratga Tayyorgarlik
Yuborildi: UzMuslim 30 Avgust 2010, 22:34:09
Кейин Ғомид қабиласидан бслган бир аёл келиб: «А А асулуллоҳ, мени покланг, зино қилдим», деди. А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам: «Ҳой қуриб кетгур, бор, Аллоҳга истиғфор айт, Унга тавба қил!», дедилар. Шунда у: «А А асулуллоҳ, мени ҳам Моиз ибн Моликни қайтаргандек қайтариб юбормоқчимисиз?», деди.
Қаранг, уни ахлоқ полияисси қслига кишан солиб, олиб келмади.. Амри маъруф ва наҳий мункар зобити судраб олиб келмади.. Балки, уни иймони етаклаб келди, Ларвардигоридан қсрқув етаклаб келди. Улар кср қонуннинг назорати остида тавба қилмадилар, балки олий Ларвардигорнинг назорати уларнинг тавба қилишларига кифос қилди.
«... Мени покланг, ё А асулуллоҳ», деди аёл.. А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам: «Ҳой қуриб кетгур, бор, Аллоҳга истиғфор айт, Унга тавба қил!», дедилар. Шунда у: «А А асулуллоҳ, мени ҳам Моиз ибн Моликни қайтаргандек қайтариб юбормоқчимисиз? Аллоҳга қасамки, мен ҳомиладорман», деди. А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам: «Сенми сша?», дедилар. «Ҳа», деди у.
А­ътибор беринг, А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам у аёлга нима дедилар: «Бор, болангни туққанингдан кейин келгин», дедилар..
Боланинг гуноҳи нима?!! А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламнинг жиност қилган кишига нисбатан қилган бу муомалалари шаръий жазолар хусусида динимизни ваҳший санайдиган, Ислом дини инсонларнинг қонига, уларнинг қслларини кесишга, тошбсрон қилиб слдиришга ташна дин, деб даъво қиладиган илмоний (динсиз, дунёвийлик тарафдори) кимсаларга етарли раддис бслади. У зот соллаллоҳу алайҳи ва саллам зино қилганини бсйнига олиб келган аёлни аввал: «Ҳой қуриб кетгур, бор, Аллоҳга истиғфор айт, Унга тавба қил!», деб қайтаришга уриндилар, кснмагач: «Бор, болангни туққанингдан кейин келгин», дедилар..
Ҳа, боланинг нима гуноҳи бор?! Аёл кетди ва зинодан бслган боласини туғиб, уни кстариб келди..
Қочиб кет.. Ласпортингни сохталаштиргин-да, мамлакатдан чиқиб кет... Йсқ, йсқ.. Аёл чақалоқ боласини бир матога сраб, бағрига босиб, олиб келди ва: «А А асулуллоҳ, мана, боламни туғдим, снди мени покланг», деди.
А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам унга жазо қсллашни сна ортга сурдилар: «Бор, болани смизиб, сутдан айирганингдан кейин кел», дедилар.
Аёл боласини икки йил смизди. Қочиб ҳам кетмади, унутиб ҳам юбормади.. Икки йилдан кейин боласини сутдан айириб, келди. Боланинг қслида сутдан айрилганининг амалий белгиси сифатида бир бслак нон бор сди.. Аёл жазоси охиратга қолмасидан шу дунёнинг сзида гуноҳидан покланишни истарди.. Шундан сснг Аабий соллаллоҳу алайҳи ва саллам болани мусулмонлардан бир кишининг тарбиссига бердилар.
Аёлга тош отганлар ичида Холид ибн Валид розисллоҳу анҳу ҳам бор сди. Холид бир тошни унга отган сди, юзига қон сачради. Шунда у аёлни ҳақоратлайдиган бир ссз айтди. А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам: «Ўзингни бос, сй Холид! Жоним қслида бслган Зотга қасамки, У шундай тавба қилдики, агар (зулму тажовуз ила) слпон (солиқ) йиғувчи шундай тавба қилса, мағфират қилинган бсларди», дедилар». (Муслим (22/1695), Абу Довуд (4442) ривостлари).
Бир ривостга ксра, Аабий соллаллоҳу алайҳи ва саллам саҳобаларга буюрдилар, сзлари туриб, жаноза сқидилар, сснг дафн стилди.
Nom: Re: Oxiratga Tayyorgarlik
Yuborildi: UzMuslim 30 Avgust 2010, 22:35:45
Шу гап қувватли ссздир. Бунга далил шуки, Имом Муслим ривостида айтилишича, Умар ибн Хаттоб: «А А асулаллоҳ, сиз унга жаноза сқимоқчимисиз, ахир у зино қилган-ку?!», деди. Аабий соллаллоҳу алайҳи ва саллам: «Жоним Қслида бслган Зотга қасамки, у шундай тавба қилдики, агар Мадинадаги етмиш кишига тақсимланса, кифос қилган бсларди. Аллоҳ учун сз жонини бергандан афзалроқ бирор кишини биласанми?», дедилар» (Муслим (24/1696), Абу Довуд (4440) ривостлари).
Аллоҳга тавба қил, сй зинокор сркак.. Аллоҳга тавба қил, сй зинокор аёл.. Аллоҳга тавба қил, сй бу жирканч гуноҳга қсл урган кимса!
А­й Аллоҳим, аёлларимизни, қизларимизни Ўзинг пардалагин, йигитларимизни Ўзинг ислоҳ қилгин, авратларимизни Ўзинг гуноҳдан сақлагин сй раҳмлиларнинг А аҳмлироғи!!
Шаръий жазо қслланилмаган тақдирда ҳам Аллоҳга тавба қил, Аллоҳ таборака ва таолога истиғфор айт. А­ртага, қиёмат кунида Аллоҳ субҳанаҳу ва таоло ҳузурида турганингда, агар У сенинг тавбангни қабул қилган бслса, сен унинг ҳаққида гуноҳ қилган кишидан сени Ўзи қутқариб олади. Агар тавба қилсанг, тавбанг содиқ бслса, Аллоҳ сенинг тавбангни қабул қилган бслса, Унинг раҳмати билан сен ҳам, ҳақдор биродаринг ҳам жаннатга кирасизлар. Муҳими, тавбанг сидқидилдан бслсин..
Абу Ҳурайра розисллоҳу анҳудан ривост қилинган ҳадисда А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам айтдилар: «Бир киши ҳаддан ташқари ксп гуноҳлар қилиб, вафоти сқинлашганда фарзандларига васист қилиб айтдики: «Агар вафот стсам, мени куйдиринглар ва кулимни шамолли кунда денгизга сочиб юборинглар. Аллоҳга қасамки, агар А оббим мен(и қайта тирилтириш)га қодир бслса, менга ҳеч бир бандасига бермайдиган қаттиқ азоб билан азоб беради». Фарзандлари унинг айтганини қилишди. (Аллоҳ таоло) ерга: «Олган (омонатларингни) адо қил», деб буюрди. Шунда у (одамнинг жасади йиғилиб келиб, Аллоҳ ҳузурида) турди. Аллоҳ таоло ундан: «Сени бундай қилишга нима ундади?», деб ссради. «Сендан қсрқишим, сй А оббим», деб жавоб берди. Шу сабабли Аллоҳ таоло уни мағфират қилди» (Муттафақун алайҳ).
Nom: Re: Oxiratga Tayyorgarlik
Yuborildi: UzMuslim 30 Avgust 2010, 22:36:21
Ўз замонамизда бслган бир воқеани айтиб бераман. Бир йигит улфатлари билан маст қилувчи ичимлик ичиб олиб, кейин қизларни овлашар, уларни саҳрога олиб чиқиб, бузуқчилик қилишиб, тонг отар қилиб уйига қайтар скан. Йигит бой-бадавлат ва ҳурмат-сътиборли хонадон фарзанди бслиб, сқинлари уни бу йслдан қайтаришга ксп уринишган, аҳли илмларни чақириб, насиҳатлар қилдиришган, бироқ ҳаммаси бефойда кетган. Шундан сснг уни уйлантириб қсйишга қарор қилишган. Аввалда уйланишга кснмай юрган, кейин отасининг зсри билан уйланишга рози бслган. Аллоҳ таоло қиз фарзанд ато стган. Қизи олти ёшга етгунича ҳам йигит ҳалиги ахлоқсизлигини ташламаган, қизчаси уни срталаблари бир-бир ксриб қолар, туни билан маишат қилиб, тонг отар пайти уйига келиб, бир маҳалгача ухлаб ётар скан. Бир куни маишатлари сал сртароқ тугаб, одатдагидан барвақтроқ уйга қайтишади. Йигит уйига келгач, қизчаси онасининг бағрида пишиллаб ухлаб ётганига ишонч ҳосил қилгач, қсшни хонага кириб, ахлоқсиз, шаҳвоний филм ёзилган кассетани томоша қилиб стиради. Аллоҳнинг хоҳиши билан қизча уйқудан уйғониб кетиб, отаси стирган хонага кириб келади. А­крандаги беҳаё ксриниш ва шармсиз товушлардан даҳшатга тушган қизча қичқириб юборади. Ота ҳам саросимага тушиб, стирган жойида қотиб қолади. Гангиб стираркан, қизчасининг йиғи аралаш: «Дада, дсзахни схши ксрсангиз, майли сзингиз тушаверинг, биз сиз билан бирга дсзахга тушишни истамаймиз!» деган ссзларидан ксзлари срқ стиб очилиб кетади ва дод деб юборади. Қизига қсшилиб фарёд қиларкан, телевизорни ҳам, видео ускунасини ҳам ерга отиб, оёқлари билан тепиб, сзғилаб ташлайди. Сснг қизини бағрига босиб, у билан теппа-тенг йиғлайверади. Шовқин-сурондан уйғониб кетган аёли воқеадан хабар топгач, у ҳам йиғига қсшилади. Шу орада бамдод намозига азон снграйди: Аллоҳу акбар, Аллоҳу  акбар...
Йигит ҳаммомга кириб, ғусл қилиб, сзидан зино нопоклигини кетказади..
Nom: Re: Oxiratga Tayyorgarlik
Yuborildi: UzMuslim 30 Avgust 2010, 22:36:57
Биринчи марта Аллоҳнинг уйига, масжидга қадам қссди.. Иттифоқо, шу куни имом бамдод намозида: «(А­й Муҳаммад), Менинг (турли гуноҳ-маъсистлар қилиш билан) сз жонларига жиност қилган бандаларимга айтинг: «Аллоҳнинг раҳмат-марҳаматидан ноумид бслмангиз! Албатта Аллоҳ (Ўзи хоҳлаган бандаларининг) барча гуноҳларини мағфират қилур. Албатта Унинг Ўзигина мағфиратли, меҳрибондир» (Зумар: 53) остини қироат қилади.. Йигит сзи қалби синиб чиққан смасми, йиғи ғолиб келиб, сзини босолмай скириб юборади.. Аамоздан кейин ҳамма: «Ким? Аима бслди сзи?» деб бир-бирига қарашади. «Фалончининг сғли, биринчи марта намозга чиқиши, йиғи билан овози кстарилган шу сди», дейишади... Йигит сса ҳануз йиғидан сзини тсхтатолмаган ҳолда, покиза ва норасида қизчасини Аллоҳ унинг ҳидостига ва тавба қилишига сабабчи қилганини ссзлайди ва бслиб стган воқеаларни айтиб беради.. Кун ёришгунича масжидда стириб, кейин икки ракъат намоз сқиб, масжиддан уйига қайтади.
А­рталаб барвақт ишхонасига кириб келганини ксрган ҳамкасблари ҳайрон бслиб: «Мошооллоҳ! Бугун қандай бслиб, вақтида ишга келиб қолибсан?!!», дейишади. Чунки, ҳаммаси унинг аҳволидан хабардор, бу пайт қотиб ухлаб ётишини, ҳеч қачон ишга келмаслигини схши билишарди. Йигит бслиб стган воқеани айтиб беради, улар унинг юзида тавба синиқлигига — истасангиз тавба маҳобатига, тавбанинг улуғворлигига, тавба нурига деб атанг — гувоҳ бслишади. Унинг уйқусиз ва ҳорғин аҳволини ксрган бошлиғи: «Майли, уйингга бориб, дамингни ол. Кечқурун бирга стирамиз, шунда бизга тавбанг ҳақида батафсил ссзлаб берасан», деб сртароқ жавоб бериб юборади.
Лешиндан илгарироқ уйига қайтган йигит йиғи-сиғи ва дод-фарёд устидан чиқади.
«Аима гап?! Аима бслди?!!» деб ссрайди..
«Қизинг вафот стди», дейишади.
Аима?! Қизим вафот стди?! Мени зулматлардан нурга олиб чиққан шамчироғим ссндими?!! Аллоҳ тавбамни унинг қслида қилган қизалоғим, покиза қизим слдими?!! Мен унга снг муҳтож бслган кунда, тавбамнинг ҳақиқийлигини унга амалий равишда исботлаб беришни истаганим кунда вафот стдими?!!...
Бечора ота қизчасини сз қсли билан ювиб, сзи кафанлаб, сзи қабрга қсйишга қарор қилади. Уни бундан қайтармоқчи бслганларга: «Йсқ, мени сз ҳолимга қсйинглар! Мени зулматлардан нурга олиб чиққан нурим билан видолашишга қсйиб беринглар!», дейди..
Йигитнинг тавбаси чин сди.. Сидқидилдан Аллоҳга тавба қилган сди у...
Шундан сснг қайтиб зинога қадам босмади, қайтиб оғзига ичкилик олмади. Аллоҳдан барчаларимизни динида собитқадам қилишини ссрайман.
 Ҳой йигит! Гуноҳларинг ҳар қанча ксп бслса ҳам, асло ноумид бслма, умидсизликка тушма!
Мана шу сшаб турган шаҳримиз — Мансуранинг маҳаллаларидан бирида истиқом қиладиган бир йигитнинг сз оғзидан сшитган гапларни сизга айтиб бераман. Аллоҳга қасамки, бу гапни унинг сзи ссзлаб берган.
Шу куни ушбу маҳаллада жойлашган масжидда шом билан хуфтон оралиғида менинг муҳозарам (маъруза, мавъиза) бслиб, унда мен А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламнинг вафотлари ҳақидаги мавзуда ссз юритган сканман. Муҳозарага келган одамлар ксплигидан биродарлар масжид ташқарисига ҳам тсшамалар тсшаб, анча одам ташқарида ҳам стирган скан.
Шунинг учун ҳам кспинча айтаманки, илмий муҳозараларда мусулмонларнинг сони ксп бслишининг сзи ҳам бир даъват.
Шу маҳаллада истиқомат қиладиган учта ссмир йигит чснтакларидами, сумкаларидами анчагина наша билан ксчага чиқишган, қилар ишлари кечасида маҳаллама-маҳалла айланиб, бангиларга ушбу товарларини майдалаб сотиш скан. Ушбу йигитчалардан бири менга кейин шундай ссзлаб берганди:
Nom: Re: Oxiratga Tayyorgarlik
Yuborildi: UzMuslim 30 Avgust 2010, 22:37:46
Аллоҳга қасамки, сй шайх, шу куни ксчаларда жуда кспчилик соқоллиларга ксзим тушди, шаҳарнинг бошқа даҳаларидан ҳам одамлар маҳалламизга келишаётган сди. Биз ҳайрон бслиб, «бугун мунча ксп соқоллилар инидан чиқиб қолишибди?», деб ссраган сдик, «бугун мана бу масжидда Муҳаммад Ҳассон деган шайхнинг маърузаси бор», дейишди. «Аима сотаркан?» деб ссрасак, «Муҳозара, унда Аллоҳ айтди, Лайғамбари айтди, деган гаплар бслади», дейишди.
Шунда ёнимдаги икки шеригимга: «Ҳали вақт срта, нашани барибир сал қоронғи тушганда тарқатамиз. Кеч киргунича шу ерда манавилар билан стириб турсак, нима дейсизлар?», дедим. Кейин шу ерда стирдик, Аллоҳга қасамки, ёнимизда анчагина наша бор сди. Сиз сй шайх, А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламнинг вафотлари ҳақида гапираётган скансиз. Қасам ичиб айтаманки, юрагимга титроқ кириб, вужудим зириллаб, худди умримда биринчи марта йиғлаётгандек, ксзларимдан ёш қуйила бошлади ва сзимни Лайғамбаримизнинг хоналарида, у зот вафот стган ва ювилаётган ҳолатда тасаввур қилдим.
Хуфтон намозига азон айтилгач, беихтиёр таҳоратхонага қараб юрдим, шу ерда ювиниб, баданимдаги нопокликдан халос бслдим, ёнимдаги нашаларни ҳам хожатонага ташлаб юбордим. Кейин чиқиб, ҳамма билан намоз сқидим, тавба лаззатини ҳис қилдим, Аллоҳга қайтиш ҳаловатини тотиб ксрдим. Аамоздан кейин иккала шеригимга қатъий қилиб: «Бугундан бошлаб, йслимиз бошқа-бошқа», дедим. Улар ҳам: «Шу пайтгача гуноҳда бирга бслдик, снди буёғига тавбада ҳам бирга бсламиз», деб жавоб беришди...
Аллоҳга қасамки, бугун сша йигит бизнинг шогирдларимиз қаторида бир толиби илм бслиб юрибди, дарсларимизга қолдирмай келади, юзига А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламнинг суннатлари ксрк бериб турибди.
Севикли биродарим! Гуноҳинг ҳар қанча ксп ва катта бслса ҳам, умидсиз бслма, Аллоҳга қайт, тавба қил!
 Шуни схши билгинки, сен агар: «А­й А оббим, мени тавбага муваффақ айлагин» десанг, албатта Аллоҳ сенга тавба йслини енгил қилиб қссди.
«Бизнинг (йслимиз)да жиҳод қилган — курашган зотларни албатта Ўз йслларимизга ҳидост қилурмиз. Аниқки, Аллоҳ чиройли амал қилувчи зотлар билан биргадир»
(Анкабут: 69).
«Ким Аллоҳдан қсрқса, У зот унинг учун (барча ғам-кулфатлардан) чиқар йслни (пайдо) қилур. Ва уни сзи сйламаган томондан ризқлантирур. Ким Аллоҳга таваккул қилса, бас, (Аллоҳнинг) Ўзи унга етарлидир. Албатта Аллоҳ Ўзи (хоҳлаган) ишига етувчидир. (Унинг хоҳишига қарши турувчи кимса йсқдир). Дарҳақиқат Аллоҳ барча нарса учун миқдор-слчов қилиб қсйгандир» (Талоқ: 2, 3).
Аш биродарим, ким Унга таваккул қилса, Унинг сзи кифос қилади. Ким Унга ишини топширса, Унинг сзи тсғриликка йсллайди. Аллоҳга тавба қилингиз! Ва билингизки, тавбанинг бир неча шартлари бор.
Суҳбатимизнинг навбатдаги қисмида қисқача шу ҳақда айтиб стамиз.
Nom: Re: Oxiratga Tayyorgarlik
Yuborildi: UzMuslim 30 Avgust 2010, 22:40:06
Тавбанинг шартлари
Биринчи шарти: Ихлос. Сиз қамоқдан қсрқиб, ё жазодан қсрқиб, ё одамларнинг маломатларидан ва шарманда бслишдан қсрқиб тавба қилманг, фақат Аллоҳ учун тавба қилинг.

«Ҳолбуки улар фақат сгона Аллоҳга, у зот учун динни холис қилган, Тсғри йслдан оғмаган ҳолларида ибодат қилишга ва намозни тскис адо стишга ҳамда закотни (ҳақдорларга) ато стишга буюрилган сдилар. Мана шу тсғри йслдаги (миллатнинг) динидир» (Баййина: 5).
«(А­й Муҳаммад соллаллоҳу алайҳи ва саллам, Уларга) айтинг: «Ҳеч шак-шубҳа йсқки, мен ҳам сизлар каби бир одамдирман. Менга Тангрингиз ёлғиз Аллоҳнинг Ўзи скани ваҳий стилмоқда. Бас, ким Ларвардигорига рсбарс бслишидан умидвор бслса, у ҳолда схши амал қилсин ва Ларвардигорига бандалик қилишда бирон кимсани (унга) шерик қилмасин! (Яъни, қиладиган барча амалларини ёлғиз Аллоҳ учун қилсин)» (Каҳф: 110).

Иккинчи шарти: Гуноҳ ва маъсистлардан тийилиш.

Учинчи шарти: Шу гуноҳни қайтиб қилмасликка азм қилиш.

Тсртинчи шарти: Солиҳ амалларни давомли қилиш.

Бешинчи шарти: Агар гуноҳ банданинг ҳаққига тааллуқли бслса, ундан қутулиб олиш. Агар бировнинг молини ноҳақ олган бслсангиз, уни қайтариб берасиз. Агар бировни ғийбат қилган бслсангиз, унинг олдига бориб, мен сизнинг ғийбатингизни қилган сдим, дейиш шарт смас, чунки кснгли оғриб қолиши мумкин. Фақат Аллоҳга тавба қилишингиз ва сша одамнинг ғийбатини қилганингиз мажлисда снди уни схшилик билан зикр қилишингиз ва унинг ҳаққига Аллоҳга дуо қилишингиз кифос қилади. Мана шу тавба бслади.
Nom: Re: Oxiratga Tayyorgarlik
Yuborildi: UzMuslim 30 Avgust 2010, 22:43:49
Тавба йслидаги тссиқлар ва улардан қутулиш йсллари
Севикли дсстларим! Суҳбатимиз скунида Аллоҳ азза ва жаллага тавба қилишни истаганимизда йслимизда тсғаноқ бсладиган айрим тссиқлар ҳақида гапириб стамиз.
1)               Бандага гуноҳларни чиройли ксрсатувчи, шунингдек уни Ларвардигорнинг раҳматидан умидсизликка туширувчи шайтон.
2)               Аллоҳнинг гуноҳларни сшириши, бандага меҳрибонлиги ва неъматларидан маҳрум қилмаслиги.
3)               Дунёга сусниб қолиш ва охиратдан машғул бслиб қолиш.
4)               Амонликка буюрувчи нафс.
5)               Амон улфатлар.
 
Buyuk va Qudratli Parvirdigoro Bizlarning tavbalarmizni maqbul aylashini so'raymiz.
Ey Tavbalarni qabul Etguvchi Zot,O'zing Tavbamizni Qabul et.
Ey Rahmlilarni Rahimlirog'i,O'zing Bizga Rahim et.
Nom: Re: Oxiratga Tayyorgarlik
Yuborildi: UzMuslim 05 Sentyabr 2010, 14:47:07

Hasan ibn Vashsho hikoya qiladi: Kunlardan bir kuni hazrat imom Rizo (a.s) ning namoz o’qish uchun tahorat olmoqchi bo’lib turganlarini ko’rdim.


Ul zot obdastani qo’llariga olib endi qo’llariga quymoqchi bo’luvdilar, men darrov yonlariga bordimda "Yo ibn rasululloh, ruxsat bering sizga ko’maklashib yuboray"-dedim. Men bu gapimdan imom xursand bo’lib ketadilar, deb o’ylagandim. Ammo ul hazrat menga qarab: "Yo’q, Hasan, keragi yo’q"-dedilar.


Men: Savob bo’lmaydimi?- deb so’raganimda,

- Yordam berganingga savobni olasanku-ya, lekin men esa gunohkor bo’lib qolaman-da!-deb javob qaytardilar.

Men hazratning gaplarini yaxshi tushunmagan edim, buni sezgan imom Rizo (a.s) menga bunday deb tushuntirdilar. " Ey Hasan, Qur’oni karimning mana bu oyatini eshitganmisan?

{فَمَنْ كانَ یَرْجُو لِقاءَ رَبِّهِ فَلْیَعْمَلْ عَمَلاً صالِحاً وَ لایُشْركْ بِعِبادَةِ رَبِّهِ اَحَداً}

Bas, kimki Parvardigori bilan muloqotda bo'lishdan umidvor bo'lsa, u holda ezgu amal qilsin va Parvardigoriga ibodat qilishda hech kimni (Unga) sherik qilmasin!


(Kahf surasi, 110-oyat)

Tahorat qilish ham ibodat turlaridan biridir, shuning uchun men ibodat qilishda sherik olgim kelmay, sening yordamingni rad etdim."

كافى ، ج 3، ص 69

Ha, aziz muxlislar, yordamsiz tahorat olishga qudrati yetadigan har bir banda o’zi tahorat olmoqligi lozimdir. Albatta, betobligi va yoki o’ta qariligi tufayli birovlar yordamiga muhtoj nochorlar bundan mustasnodirlar. Yoki tahorat suvini tayyorlab berish kabi yordamning ham zarari yo’qdir, vallohi a’lam.
Nom: Re: Oxiratga Tayyorgarlik
Yuborildi: UzMuslim 05 Sentyabr 2010, 14:51:04
Payg'ambarimiz Muhammad(s.a.v) Nasihat Etishgan Ekan:

1. Dinning ofati uchtadir:
* Beamal olim
* Zolim hokim
* Bilmasdan fatvo aytuvchi ulamo

2. ilmning ofati unitishdir. Uni noahil kishiga gapirish esa uni zoe qilishdir.

3. Munofiqning alomati uchtadir
* gapirsa yolg’on gapiradi
* va’dasiga bevafo bo’ladi
* omonatga hiyonat qiladi

4. Chaqirilgan joyga boringlar, chaqirilmagan joyga bormanglar

5. Nafaqa berishni o’zingdan boshla! Agar ortsa oila a’zolaringga sarfla, agarda ulardan ham ortsa qarindoshlaringga sarfla. Agar qarindoshlaringdan ham ortsa shu yo’sinda avval yaqin, keyin uzoqlaringga sarflayver.

6. O’zlaringiz va sizlardan keyin keluvchi kishilar uchun hushhabar shuki, kimki sidqidildan "La ilaha illalloh" kalimasini aytsa, albatta jannatga kiradi

7. Allohga eng yomon ko’rinadigan kishi — gina va adovatni uzoq saqlovchi odamdir

8. O’z hojatini hokimga yetkaza olmayotgan kishilarning arzini hokimga yetkazinglar. Kimki hokimga arzini yetkaza olmayotgan kishini arzini yetkazsa, Alloh taolo qiyomat kunida sirot ko’prigi ustida ul bandaning qadamini mustahkam (toyilmaydigan) qiladi.

9.Ey odam bolasi, kifoya qiladigan rizqing turib haddingdan oshiradigan molni istaysan. Ey odam bolasi, ozga qanoat qilmaysan ko’pga ham to’ymaysan. Ey odam bolasi, tong otib ko’z ocharkansan taning sihat, oilang tinch, bir kunlik taoming bo’lsa bor, ortiqcha boylik istashni qo’y!

10. diling yumshab hojating ravon bo’lishini hohlaysanmi? Yetimga rahm qil, boshini sila, ovqatingdan yedir shunda diling yumshaydi, hojating chiqadi

Nom: Re: Oxiratga Tayyorgarlik
Yuborildi: UzMuslim 05 Sentyabr 2010, 14:52:12
11. Haromlardan saqlan, kishilarning obidrog’i bo’lasan. Allohning qismatiga rozi bo’l, kishilarning behatarrog’i bo’lasan. Qo’shningga yaxshilik qil, mo’min bo’lasan. O’zingga yaxshi ko’rganni o’zgalarga ham yaxshi ko’r, musilmon bo’lasan.

12. Allohdan qo’rq! Yaxshilikni kichkinasini ham kichik demay qilaver. Agarchi chelagingdagi suvni suv olmoqchi bo’lgan kishining chelagiga quyib berish bilan yoki birodaringga ochiq chehra bilan yuzlanishing bilan bo’lsa ham yaxshilik qil. Kiyimingni etagini kibr uchun uzun qilma! Zero, kibrni Alloh yaxshi ko’rmaydi. Agar seni biror kishi so’kib, senda yo’q ayb bilan seni ayblasa, sen uni unda bor ayb bilan ham ayblama, uni qo’yaver, shunda gunohi unga, savobi senga bo’ladi, hech qachon hech kimni so’kma!

13. Allohdan qo’rqinglar. Bolalaringizga nisbatan adolatli bo’linglar (bir hil qaranglar)

14. yarimta hurmoni sadaqa qilib bo’lsa ham, u bo’lmasa odamlarga shirinso’zlik, hushmuomalalik qilish yo’li bilan bo’lsa ham otashi do’zahdan saqlaninglar!

15. Zulmlanayotgan kishining qarg’ishidan saqlaninglar. Zero, uning duosini to’sadigan parda yo’q, agarchi kofir bo’lsa ham.

16. ikki kishiga qiyomat kunida Alloh rahmat nazari bilan qaramaydi: qarindoshchilikni uzgan odamga va qo’shnisiga yomonlik qiluvchi odamga.

17. Bir kishidan ikki kishi yaxshi, ikkitadan uchta, uchtadan to’rtta yaxshi, jamoat bilan birga bo’linglar. Chunki Alloh taolo ummatimni faqatgina hidoyatga jam qiladi.

18. Yettita halok qiluvchi narsadan saqlaninglar:
-Allohga shirk keltirishdan
-. sehr qilmoq
-. nohaq qon to’kish
-. sudho’rlik*(pulni foydaga berish)
-. Yetimning molini yemoq
-. urushdan qochish
-. erli mo’mina, iffatli ayolni zinokor deb tuhmat qilish.

19. Yuzga ehtiyot bo’linglar, yuzga urmanglar

20. Hadyani qaytarmanglar, Musilmonlarni urmanglar!
Nom: Re: Oxiratga Tayyorgarlik
Yuborildi: UzMuslim 05 Sentyabr 2010, 15:02:11
21. Alloh taologa farzlardan keyin amali solihlarning sevimlirog’i bir-birini xudo uchun yaxshi ko’rish va xudo uchun yomon ko’rishdir.

22. Alloh taologa jihodning sevimlisi zolim podshoh oldida aytilgan haq so’zdir

23. Alloh taologa bandalar ichida sevimlisi oila a’zolariga manfaati ko’p tegadigan kishidir.

24. Alloh taologa xonadonlaringiz ichida sevimlisi yetim asrab, yaxshi boqayotgan xonadondir

25. Yaxshi ko’rgan kishingni o’rtacharoq yaxshi ko’r, balkim bir kun kelib u yomon ko’rganing bo’lib qolar. Yomon ko’rgan kishingni ham o’rtacharoq yomon ko’rki, bir kun kelib u yaxshi ko’rganing bo’lib qolar

26.Dehqonchlik bilan Shug'ullaninglar.Dehqonchlik muborak kasbdir.Unga Qo'riqchilarni Ko'paytiring.

27. Avratingni Saqla!O'z Xotining va Joriyalaring Bundan Mustasno.
So'raldi: Agar Hmmaoq Odam Bo'slachi?
Dedilar:-Agar Hech Kimga Ko'rsatmaslikni Ilojini qilsang Ko'rsatma.
So'raldi:-Agar Brontamiz Yolg'iz,holi Bo'lsakchi?
Dedilar:-Allohdan Uyalmoq Odamlardan Uyalmoqdan ham Lozimroqdir..

28.O'zimdan Keyin Ummatlarimda sodir bo'lishidan Qo'rqan narsam Uchtadir:
* Boshliqlar Zulmi
* Munajimlikkga(Folbinga) Ishonish
* Taqdirga Ishonmaslik,uni Yolg'onga chiqarish..

29.Ummatimda Paydo Bo'lishidan qo'rqgan narsalarimning yomonrog'i:
* Qorni Kattaligi
* Ko'p Uxlash
* Dangasalik
* Imoni Zaifligi

30. Amirning Hadiya Olishi haromdir va Qozining Pora Olishi Kofilikdir.
Nom: Re: Oxiratga Tayyorgarlik
Yuborildi: UzMuslim 06 Dekabr 2010, 16:51:02
:bs1:
Кибр ва манманлик

Ҳар бир мсмин мусулмон банда ҳазир бслиши лозим бслган қалб хасталикларидан сна бири кибр ва манманликдир.
Кибр ва манманлик бир-бирига сқин ва схшаш салбий сифатлардир.
"œКибр", "œтакаббур", "œкибрё" ссзлари луғатда катталик маъносини билдиради ва сзини бошқалардан катта, устун ва афзал ҳисоблаш сифатига сга шахсга нисбатан ишлатилади.

А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам бу сифатни: «Кибр ҳақни инкор қилиш ва одамларни ҳақир санашдир», деб таъриф-лаганлар.
Имом Ғаззолий кибрни: «У сзини улуғ санаш ва қадрини бошқанинг қадридан устун қсйиш», деб таърифлаган.
У Зот «Иҳъёу улумид-дин» асарида кибрнинг бадбахтлик калити сканини қуйидагича баён қилади: «Саодат калити ҳушёрлик ва фаҳму фаросатдадир. Бадбахтлик манбаси кибр ва ғафлатдадир.
Банда учун Аллоҳ таолонинг неъматлари ичида иймон ва маърифатдан улуғи йсқдир. Унга сришиш учун бағрикенглик ва қалб ксзи сткирлигидан бошқа васийла йсқдир.
Куфр ва маъсистдан каттароқ бало-офат йсқдир. Мазкур икки нарсага чақиришда қалб ксрлиги ва жаҳолат зулматидан бошқа нарса йсқдир.
Зийрак кишилар Аллоҳ таоло уларнинг ҳидостини ирода қилган ва қалбларини Исломга кенг қилиб қсйганлардир. Мутакаббирлар Аллоҳ таоло уларни залолатини ирода қилган ва қалбларини худди осмонга чиқаётгандаги каби тор  ва танг қилиб қсйганлардир.
Мутакаббир сз ҳидостига кафил бслиши учун қалб ксзи очилмаган кишидир».
Nom: Re: Oxiratga Tayyorgarlik
Yuborildi: UzMuslim 06 Dekabr 2010, 16:53:12
Кибрнинг сабаблари

Ўзини юқори олган одам кибр аҳлидан бслади. Камолот сифатларининг соҳиби бслган одам сзини бошқалардан юқори олмайди. Камолот сифатлари сса диний ва дунёвий бслади. Динийлари илм ва амал бслса, дунёвийлари насаб, жамол, қувват, мол ва тарафдорлари ксп бслишидан иборатдир.
Буларнинг ҳаммаси еттитадир:
1.    Илм. Илмга уринган баъзи одамлар мутакаббирлик дардига жуда ҳам тез чалинадилар. Улар сзича илмнинг жамолига ва камолига маҳлиё бслганлари ҳолда  сзларини юқори олиб, сзгаларга паст назар билан қарашни бошлайдилар.
Уларнинг кибри икки сабабга оид бслади.
Биринчи сабаб — илм деб аталаётган нарса ҳақиқий бслмайди. Ҳақиқий илм орқали банда А оббини ва сзини схши танийди. Ҳақиқий илм сгаси тавозуъли бслади ва кибрга сқин ҳам йсламайди.
Аллоҳ таоло «Фотир» сурасида: «Албатта, Аллоҳдан Унинг уламо бандаларигина қсрқирлар», деган (28-ост).
Иккинчи сабаб — илмга уринган бслса ҳам, сзи нафси бузуқ, хулқи ёмон одам бслишидир. Бу каби одамлар қанча илм олсалар ҳам сзларини снгламаганлари учун ёмон сифатлар уларни тарк стмайди. Аотсғри шахсда пайдо бслган илм сгасининг мутакаббирлигига сабаб бслиши ажабланарли ҳол смас.
2.    Амал. Бу ердаги амалдан ибодат ҳам ксзда тутилади. Бу турдаги кибр кспроқ обид ва зоҳидларда бслади ва икки қисмдан иборат бслади.
Биринчи қисм дунёвий ишларда бслади. Унда, одамлар фақат уларни зиёрат қилиши кераклигини даъво қиладилар. Одамлар уларнинг ҳожатларини чиқаришлари, улуғлашлари, жой бсшатишлари, доимо уларнинг тақволари ва ибодатларини мадҳ қилиб туришлари лозимлигини даъво қиладилар. 
Иккинчи қисм диний ишларда бслиб, унда даъвогар сзидан бошқалар нотсғри йслдан бораётганларини ва ҳалокатга учрашларини даъво қилади.

Имом Муслим ривост қилган ҳадисда А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам: «Қачон бир одамнинг «одамлар ҳалок бслди», деганини сшитсангиз, унинг сзи снг ҳалок бслганидир», деганлар.
Nom: Re: Oxiratga Tayyorgarlik
Yuborildi: UzMuslim 06 Dekabr 2010, 16:53:49
3.    Ҳасаб ва насаб ила кибрланиш.
Аасаби шарафли бслган одам сзидан илми ва амали устун бслган одамга такаббурли муомала қилади. Уларнинг наздида,  бошқа одамлар худди уларнинг қули ёки хизматкоридек бслади. Ислом таълимотида сса, насаб кишининг амалидан устун қсйилмаган.

Абу Ҳурайра розисллоҳу анҳудан ривост қилинади:
«Аабий соллаллоҳу алайҳи васаллам: «Кимни амали ортга сурса, уни насаби олдга сура олмайди», дедилар».
Муслим, Абу Довуд ва Термизий ривост қилган.
Яъни, охиратда ҳамманинг насабига смас, амалига қараб да-ража берилади. Кимнинг амали схши бслса, насаби қандай бслишига қарамай олдинга сурилади, олий мартабаларга сриша-ди. Кимнинг амали ёмон бслса у ортга сурилади, иши чатоқ бслади. Аасаби қанчалик олий бслмасин, иши олдинга сурил-майди. Шунинг учун ҳеч ким сзига ишониб қолмаслиги, мағрурланмаслигини керак. Аксинча, кспроқ схши амал қилишга уруниш лозим.
4.    Жамол ила кибрланиш. Бу нарса одатда аёллар сртасида кспроқ учрайди. Улар бир-бирларидан жамоллари ила фахрланиш, бошқаларининг айбларини зикр қилишга сч бсладилар.
Nom: Re: Oxiratga Tayyorgarlik
Yuborildi: UzMuslim 06 Dekabr 2010, 16:54:18
5.    Мол билан кибрланиш. Молу пули ксп кишилар исло-мий тарбис олмаган бслсалар, камбағаллардан кибрланишлари, сз моллари ила фахрланишлари маълум ва машҳур. Уларнинг кибрлари гап-ссзлари, ҳатти ҳаракатлари ва имо-ишораларидан ҳам билиниб туради.
6.    Куч-қувват билан фахрланиш. Бунда моддий ва маъна-вий куч, имконист, чора-тадбирлар ва бошқалар ксзда тутилади. Мутакаббирлар сзларидан мазкур нарсаларда паст бслганлар устидан «сени у қилиб юбораман, бу қилиб юбораман», дес фахрланадилар.
7.    Ўз тарафдорлари билан кибрланиш. Бунда киши сз қарамоғидагилар, шогирдлар, хизматчилар, қариндошлар, уруғ-аймоқлар, ака-ука ва фарзандлар билан кибрланади. 

Nom: Re: Oxiratga Tayyorgarlik
Yuborildi: UzMuslim 06 Dekabr 2010, 16:54:55
Кибрнинг даражалари:

Ибн Қудома Мақдисий кибрнинг уч даражаси борлигини айтади:
1. Кибр инсоннинг қалбида қарор топган бслади. У сзини бошқалардан афзал деб билади. Аммо у тиришиб тавозе ксрсатади. Бу одам қалбида кибр дарахти скилган, лекин унинг шохлари кесилган шахсдир.
2. Бир киши сз ҳаракатлари билан мажлисларда баландпар-возликни, тенгдошлари сртасида пешқадамликни ва сз ҳақи камситилишига инкорни ошкор қилади. Олим бслса, одамлардан юз сгиргандек бслиб афтини буриштиради. Обид бслса, худди одам-лардан жиркангандек бурнини жийиради. Бу иккиси Аллоҳ таоло Ўз набийсига «Ўзингга сргашган мсминларга қанотингни ёзгин» деб берган одобни билмаган жоҳиллардир.
3. Бир кишининг тили билан даъво қилиб, фахрланиши ва сзини мақташ ила кибр қилиши. Шунингдек, насаби билан кибр қилиши ҳам.
Nom: Re: Oxiratga Tayyorgarlik
Yuborildi: UzMuslim 06 Dekabr 2010, 16:55:55
Кибрнинг турлари:

1.    Аллоҳ таолога кибр қилиш.
Бу снг ёмон кибрдир. Бу Фиръавн ва Аамруднинг кибрига схшаш бслиб, Аллоҳ таолога банда бслишдан сзини олиб қочишдир.
2.    А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васалламга кибр қилиш.
Бу Макка кофирларига схшаб А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам бсйсунишдан жоҳиллик ва саркашлик ила кибр қилишдан иборатдир.
3.    Бандаларга кибр қилиш.
Бу сзини бошқалардан устун қсйиб, сзгаларга ҳақорат назари билан қарашдан иборатдир.
Nom: Re: Oxiratga Tayyorgarlik
Yuborildi: UzMuslim 06 Dekabr 2010, 16:56:52
Кибрнинг ҳукми

Имом Заҳабий ва бошқа уламолар кибр гуноҳи кабира сканини таъкидлаганлар.
Аллоҳ таоло «Бақара» сурасида: «А­сла, фаришталарга: «Одамга сажда қилинглар!» деганимизни. Бас, сажда қилдилар, магар Иблис бош тортди, мутакаббирлик қилди ва кофирлардан бслди», деган (34-ост).
Қаранг! Мутакаббирлик иблисни куфрга ва Аллоҳ таолонинг лаънатига олиб борди.
Аллоҳ таоло «Ааҳл» сурасида: «Илоҳингиз сгона илоҳдир. Охиратга иймон келтирмайдиганларнинг қалблари инкор қилувчидир, сзлари сса мутакаббирдирлар. Шубҳасиз, Аллоҳ нимани сир тутаётганларини ва нимани ошкор қилаётганларини биладир. Албатта, У мутакаббирларни хуш ксрмас», деган (22—23-остлар).
Бир тоифа инсонларнинг иймонсиз-кофир бслишларига уларнинг сзлари сабабчидир. Иллат, дард, фасод кофирларнинг ичларида бслади. Уларнинг қалблари иймонга далолат қилувчи ост-белгилардан ибрат олмай, уларни инкор қилади. Ўзлари сса, Аллоҳга бсйсунишни, Лайғамбарга сргашишни ор биладилар, мутакаббирлик қилиб, сзларини юқори тутадилар.
Аллоҳ уларнинг барчасини сратган зотдир. Уларнинг барча сирларини ҳам, ошкор ишларини ҳам билади. Жумладан, Аллоҳ уларнинг қалблари ҳақиқатни инкор стаётганини ҳам, сзлари мутакаббирлик қилаётганини ҳам билиб туради. Шу боисдан ҳам:
«Албатта, У мутакаббирларни хуш ксрмас».
Чунки мутакаббирлардан схшилик чиқмайди. Улар куфрни ихтиёр қиладиган одамлардир.
Nom: Re: Oxiratga Tayyorgarlik
Yuborildi: UzMuslim 06 Dekabr 2010, 16:57:36
Ҳориса ибн Ваҳб розисллоҳу анҳудан ривост қилинади:
«Аабий соллаллоҳу алайҳи васаллам дедилар:
«Сизларга аҳли жаннатнинг хабарини берайми? Ҳар бир заифҳол ва заифҳол саналгандир. Аммо Аллоҳга қасам ичса, У зот унинг қасамини юзага чиқаради.
Сизларга аҳли дсзахнинг хабарини берайми? Ҳар бир қспол, саркаш ва мутакаббирдир».

Икки шайх ва Термизий ривост қилган.

Абдуллоҳ розисллоҳу анҳудан ривост қилинади:
«Аабий соллаллоҳу алайҳи васаллам: «Қалбида бир дона ачитқи уриғи оғирлигида иймони бор одам дсзахга кирмайди. Қалбида бир дона ачитқи уриғи оғирлигида кибрёси бор одам жаннатга кирмайди», дедилар».
Nom: Re: Oxiratga Tayyorgarlik
Yuborildi: UzMuslim 06 Dekabr 2010, 16:58:37
Яна сша кишидан ривост қилинади:
«Аабий соллаллоҳу алайҳи васаллам: «Қалбида зарра оғирлигида кибриёси бор киши жаннатга кирмайди», деди-лар».
«А­й Аллоҳнинг расули! Киши кийими гсзал бслишини, пойафзали гсзал бслишини ёқтиради-ку?» деди бир одам.
«Албатта, Аллоҳ гсзалдир ва гсзалликни севадир. Кибр ҳақни инкор қилиш ва одамларни ҳақир санашдир», деди-лар»
.
Иккисини Муслим ва Термизий ривост қилган.

Абу Ҳурайра розисллоҳу анҳудан ривост қилинади:
«Аабий соллаллоҳу алайҳи васаллам дедилар:
«Қиёмат куни уч тоифага Аллоҳ гапирмайди, уларни по-кламайди ва уларга назар ҳам солмайди. Уларга аламли азоб бслади: зинокор чол, каззоб подшоҳ ва мутакаббир камбағал».

Амр ибн Шуъайбдан, у отасидан, у бобосидан розисллоҳу анҳум ривост қилади:
«Аабий соллаллоҳу алайҳи васаллам:
«Мутакаббирлар қиёмат куни кичик қизил чумолича-ларга схшаган кишилар сувратида ҳашр қилинадилар. Уларни ҳар макондан хорлик қоплаб олган бслади. Бас, улар жаҳаннамдаги Булиса номли қамоққа ҳайдаб борилади. Уларнинг устида оловларнинг олови бслади. Улар аҳли дсзахнинг йиринги-тийнатул хабол ила суғорилади», деди-лар».
Термизий ривост қилган.

Nom: Re: Oxiratga Tayyorgarlik
Yuborildi: UzMuslim 06 Dekabr 2010, 16:59:08
Кибрнинг зарарлари:

1.    Кибр Аллоҳ таолонинг ғазабига олиб борувчи йслдир.
2.    Кибр нафснинг паскашлиги ва юзтубан кетганлиги аломатидир.
3.    Кибр Аллоҳ таолодан ва одамлардан узоқ бслишга сабабдир.
4.    Кибр дсзах азобига дучор қилади.
5.    Кибр ҳалокатга етакловчи ва умрнинг баракасини кетка-зувчи омилдир.
6.    Кибр сз сгасини Аллоҳ таолонинг тоатидан узоқлаштиради.
7.    Кибр сз сгасини Аллоҳ таолонинг раҳматидан қувади.
Nom: Re: Oxiratga Tayyorgarlik
Yuborildi: UzMuslim 06 Dekabr 2010, 16:59:47
Кибр ва тавозуънинг белгилари:

Такаббурлик кишининг шакли шамоилидан билиниб туради. Уни юздаги аломатлардан, назар солишдан, бошини тутишдан, стиришдан, овознинг оҳангидан, қадам олишдан, стириб туришдан ва барча ҳаракат ва саканотлардан билиб олиш мумкин. Қуйидаги мисолларни келтиришимиз мумкин.
— Одамларнинг атрофида ёки ҳузурида тик туришини ёқтириш ҳам кибрнинг белгиларидан.
Ҳазрати Али каррамаллоҳу важҳаҳу: «Ким дсзах аҳлидан бир кишига назар солмоқчи бслса, сзи стириб олиб олдида одамларни тик тургазиб қсйган одамга назар солсин», деган.
— Доимо ортидан одамларни сргаштириб юришни хуш ксриш ҳам кибрнинг аломатларидан саналади.
Абу Дардо розисллоҳу анҳу айтади: «Модомики, ортидан одам сргаштириб юрар скан, банда Аллоҳ таолодан узоқлашаверади».
Абдуроҳман ибн Авф розисллоҳу анҳуни қулларидан ажра-тиб бслмас сди. У кишининг ташқи қиёфаси қуларидан фарқ қилмас сди.
— Дин учун фойдали бслса ҳам, бировнинг зиёратига бормаслик ҳам кибрланиш сифатларидан биридир.
Суфён Саврий А амлага келганида Иброҳим Адҳам унинг ол-дига одам юбориб, келиб бизга ҳадис айтиб бер, деган. Саврий келиб илтимосни бажарган. Одамлар Иброҳим ибн Адҳамга: «А­й Абу Исҳоқ! Шундай ҳам қиласизми?» дейишганда, «Унинг тавозуъни синаб ксрдим», деган.
— Бировнинг ёнига стирмасликни хоҳламаслик ҳам кибрнинг ксринишларидан биридир.
Ибн Ваҳбдан ривост қилинади: «Абдулазиз ибн Абу А аавводнинг ёнига стирдим. Унинг сонига соним теккан сди, сзимни четга олдим. У менинг кийимимдан ушлаб сзига тортди-да: «Аима учун менга жабборларга қилганларинингизни қиласизлар?! Ичингизда мендан ёмон одам борлигини билмайман!» деди».
Абдуллоҳ ибн Умар розисллоҳу анҳу мохов, пес ва бошқа мубтало одамларни сз дастурхонига стказар сдилар.
-— Ўз уйида сз хизматини сзи қилмаслик ҳам кибру ҳавога далолат қилади.
Умар ибн Абдулазизникига кечаси меҳмон келди. У мактуб ёзиб стирган сди. Чироғи счиб қолай деди. Меҳмон:
— Туриб чироқни тсғрилаб қсйсйми? — деди.
— Меҳмонини хизматга қсйиш одамнинг карамидан смас, — деди Умар ибн Абдулазиз.
— Хизматчига билдирмайми? — деди.
— Унинг биринчи марта ухлаб қолиши, — деди-да, сзи туриб чироққа мой тслдирди.
— А­й мсминларнинг амири, сзингиз овора бслдингиз-а?!
— Борганимда Умар сдим, қайтганимда ҳам Умарман. Мендан бирор нарса камиб қолмади. Одамларнинг схшиси, тавозуъли бслганидир», — деди Умар ибн Абдулазиз.
-—  Ўзига тегишли нарсани уйига сзи олиб бормаслик ҳам кибрга киради. Тавозуъли одамлар бундай қилмайдилар.
А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам сз матоҳларини сзлари уйларига кстариб борар сдилар.
Ҳазрати Али розисллоҳу анҳу: «Комил ср киши учун сз аҳли аёлига кстариб борган нарсаси унинг камолига футур етказмайди», деган.
Имом Бухорий адабда кийимфуруш Солиҳдан, у сз момоси-дан ривост қилади:
«Али розисллоҳу анҳунинг бир дирҳамга хурмо олиб, дастрсмолига солиб кстариб кетаётганини ксрдим. Бир одам: «А­й мсминларнинг амири, сизнинг срнинигизга мен кстарай», деди.
«Йсқ, оила бошлиғи сзи кстармоғи схшидир», деди у».
Nom: Re: Oxiratga Tayyorgarlik
Yuborildi: UzMuslim 06 Dekabr 2010, 17:01:29
КИБА АИ ДАВОЛАШ ЙЎЛЛАА И
Кибр ҳалокатга олиб борувчи дардлардан бслиб, инсоннинг ундан холи бслиши қийин. Кибрни йсқ қилиш фарзи айндир. Кибр сз-сзидан йсқ бслмайди, балки уни турли дармонларни ишлатиб қунт ва бардавомлик ила даволаш лозим.
Кибрни даволаш икки мақомда бслади:
Биринчи мақом — кибрни таг-томири билан қспориб ташлаш.
Бу мақомдаги даволаш илмий ва амалий бслади. Ҳар иккиси ҳам ишга солинмаса, шифо мукаммал бслмайди.
Илмий муолажа қуйидагича бслади: Аввало, банда сзини ва Ларвардигорини танисин. Шунинг сзи ундаги кибрни йсқотиш учун кифос қилади. Агар банда сзининг кимлигини ҳақиқатда англаб етса, ҳар бир хордан ҳам хор сканини, ҳар бир кичикдан ҳам кичик сканини билади. Ана шунда унга тавозуъли бслиш ва сзини ҳоки сор тутишдан бошқа нарса тсғри келмаслигини англаб етади.
Агар банда А оббисини ҳақиқий равишда таниса, улуғлик У зотдан бошқага тсғри келмаслигини англаб етади.
Амалий илож қуйидагича бслади: Бунда амалий равишда Аллоҳ таолога тавозуъ қилинади. Одамларга нисбатан доимий равишда А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васалламнинг, аҳли солиҳларнинг ва тавозуълиларнинг ахлоқи ила муомалада бслинади.
Иккинчи мақом — кибрдан вақтинча пайдо бслиб, инсонни такаббур қилмайдиган даражага келтириш учун сзига хос сабаб-лар ила даволаш. 
Агар кибрланиш насаб туфайли бслса, билсинки, у бошқанинг камолини ксра олмай сзини юқори тутмоқда. Шунинг учун отаси ва бобосининг аслини сргансин. Отасининг асли ифлос нутфа бслган. Бобосининг асли тупроқ бслган. Асли бу каби нарсалар бслган инсонга кибрланишни ким қсйибди?!
Агар кибрланиш жамол туфайли бслса, сзининг ичига оқиллар назари билан қарасин, ҳайвон ксзи билан қарамасин.
Агар кибрланиш қувват сабабли бслса, сйлаб ксрсин, бир кеча уйқусизлик етса қуввати кетиб ожизларнинг ожизига айланиб қолади-ку! Бир кун иситма чиқса, қувватини бир неча кунгача қайта тиклай олмай қолади. Оёғига тикон кирса нима бслишини сйласин.
Агар кибрланиш бойлик сабабли бслса, сзидан олдин стган ва ҳалокатга учраган бойларнинг ҳолини ксз олдига келтирсин. Офат етиб бир лаҳазада бир тийинсиз қолиши мумкинлигини ссидан чиқармасин.
Агар кибрланиш илм сабабли бслса, Аллоҳ таолонинг ҳужжати жоҳилдан ксра олимга таъкидли сканини билиб қсйсин. Илм аҳлининг масъулисти катта сканини ссига олсин.
Ҳар бир мутакаббир Аллоҳ таолодан бошқа ҳеч ким кибрга лойиқ смаслигини схши англаб етсин. Кибр қилган банда Аллоҳ таолонинг наздида ёмон ксринишини унутмасин. Ўзидаги кибрни тавозуъ ила даволаш пайидан бслсин.
Танбеҳ: Бошқа ахлоқлар каби кибрда икки тараф ва сртачалик бор. Зиёда тарафи такаббурлик, нуқсонга мойил бслган тарафи хорлик, дейилади. Ўртачаси тавозуъ деб аталади. Унда сзини хорламасдан тавозуъ ксрсатилади. Ишларнинг схшиси сртачасидир.
Бас, ким сзини тенгдошларидан юқори тутса, мутакаббирдир. Ким сзини тенгдошларидан паст тутса, мутавозеъдир. Мсътадил бслиш схши. Бунда ҳар бир ҳақ сгасига сз ҳақи берилади.     
Nom: Re: Oxiratga Tayyorgarlik
Yuborildi: UzMuslim 06 Dekabr 2010, 17:01:57
МААМААЛИК
Бизда манманлик деб аталадиган салбий сифат арабларда «ужуб» дейилади. Бунда киши сзида бор нарсадан сзи ажабланади ва мақтанади.
Манманлик уламолар истилоҳида қуйидагича таърифланади: «Ужуб — манманлик неъматни сзининг фазлидан деб ишониш ва неъмат берувчи Зотни унутишдир».
Муҳаққиқ уламоларимиз манманлик билан кибрнинг орасида нозик фарқ борлигини таъкидлаганлар:
Кибр ички хулқ бслиб, ундан амаллар содир бслади. Мазкур хулқ сзини устидан кибр қилинаётган шахсдан юқори қсйишдир. Манманлик сса тасаввурдан иборат бслиб, унда манмандан бошқа одам бслиши шарт смас.
Аллоҳ таоло Қуръони каримда манманликни қоралаб «Тавба» сурасида: «Батаҳқиқ, Аллоҳ сизларга ксп жойларда нусрат берди. Ҳунайн кунида ҳам. Ўшанда сизни ксплигингиз манманликка олиб борган ва мағрур қилган сди. Бас, сизга ҳеч фойда бермади ва кенг ер сизга торлик қилиб қолди. Сснгра ортга қараб қочдингиз», деган (25-ост).
Ҳунайн уруши Маккаи мукаррама фатҳидан кейин бевосита бошланганидан унга мазкур фатҳда иштирок стган фотиҳлардан ташқари фатҳ сабабли снги мусулмон бслган Мака аҳли ва бошқа кспгина томонлар ҳам чиқишган сди.
Ҳамма снги ғалаба — Исломнинг зоҳир бслиши нашидасини сурар сди. Кспчилик, мусулмонларга ҳеч ким бас келолмайди, деган фикрда сди.
Биринчи марта мусулмон лашкари сн икки минг кишилик катта лашкарга айланган сди. Кишиларни бу улкан адад ғурурга кетказиб, уларда "œОзлик чоғимизда қанчадан-қанча душманлар-нинг устидан ғолиб чиққанмиз-ку, шунча катта сонга сга бслиб туриб сзимиздан оз сонли мушрикларни енга олмасмидик, деган манманлик пайдо бслганди.
Аммо Ҳунайн уруши қизиган пайтда аскар ададининг ксплиги ҳеч қандай фойда бермай қолди. Мушриклар қсйган пистирмадан тссатдан қашқатқич зарбага учраган мусулмонлар сзларини дарҳол снглай олмай қолдилар. Душманнинг кучли босқини туфайли уларга ер юзи торлик қилиб қолди ва:
«Сснгра ортга қараб қочдингиз».
Қочганда ҳам ҳеч нарсага қарамай қочдилар, ҳатто сз Лайғамбарини ҳам ташлаб қочдинлар.
Манманликнинг оқибати ёмонлик скани ҳақида бир қанча ҳадислар келган.
Nom: Re: Oxiratga Tayyorgarlik
Yuborildi: UzMuslim 06 Dekabr 2010, 17:02:17
Абу Ҳурайра розисллоҳу анҳудан ривост қилинади:
«Аабий соллаллоҳу алайҳи васаллам:
«Бир киши сзининг соч шокиласига ва кийимига маҳлиё бслиб юриб бораётганда, бирдан уни ер ютиб юборди. А­нди у қиёмат қоим бслгунча пастга тушиб бораверади», дедилар».
Икки шайх ривост қилган.
Лайғамбар соллаллоҳу алайҳи васаллам стган умматлардан бир киши сзининг чиройига, кийимига зеб бериб кеккайгани қандоқ оқибат ила тугаганини ажойиб васф қилиб бериш ила биз мусулмонларни сша шахсга схшашдан қайтармоқдалар.
Мазкур бадбахтликка гирифтор бслган одам сочини ҳавас билан сстирган скан. Унинг сочи елкасига тушиб турар, Ки-йимни ҳам бошқаларга ксз-ксз қилиш учун танлаб кийган скан. У кунлардан бир кун «"¦сзининг соч шокиласига ва ки-йимига маҳлиё бслиб юриб бораётганда бирдан уни ер ютиб юборди».
Бунга схшаш нобакорларни, сзини сзгалардан арзимаган нарса ила устун қссдиганларни, кийими ила манманлик ва мута-каббирлик қиладиганларни ер ҳам сз устида олиб турмай ютиб юборишга тайёр скан.
Аммо ер уни ютиши билан иш битиб қолмайди. Балки Лайғамбар соллаллоҳу алайҳи васаллам айтганларидек, снди у қиёмат қоим бслгунича пастга тушиб бораверади.
Яъни, у қиёматгача ер ютиш азобини чекиб, қийналиб тура-ди. Қиёмат куни сса, унинг ҳоли қандай бслишини Аллоҳ таоло-нинг Ўзи белгилайди.
Ким ана сша ҳолга учрамай деса, зинҳор манманлик қилмасин.

Ибн Умар розисллоҳу анҳудан ривост қилинади:
«Аабий соллаллоҳу алайҳи васаллам: «Ким манманлик-лик ила кийимини судраб юрса, қиёмат куни Аллоҳ унга назар солмас», дедилар.
Шунда Умму Салама: «Аёллар стакларини қандоқ қиладилар?» деди. «Бир қарич тушириб оладилар», дедилар у зот.
«Ундоқ бслса оёқлари очилиб қолади», деди у.
«Бир зироъ тушириб оладилар, ундан зиёда смас», дедилар у зот».
Термизий ва унинг икки соҳиби ривост қилган.
Nom: Re: Oxiratga Tayyorgarlik
Yuborildi: UzMuslim 06 Dekabr 2010, 17:02:50
Манманликнинг зарарлари:

1.    Манманлик гуноҳларни унутишга ва тавбани кечикти-ришга олиб боради.
2.    Манманлик тоатларни озайтиришга ва уларда нуқсонга йсл қсйишга олиб боради.
3.    Манман кишининг ҳаракатлари беҳудадир.
4.    Манманлик ғурурга ва одамлардан сзини юқори тутишга олиб боради ва уларнинг ёмон ксришларига сабаб бслади.
5.    Манманлик қилувчи сзини сзи ҳалок қилади.
Манманликнинг офатларидан бири кибрга олиб боришидир. Кибрдан сса ксплаб офатлар туғилиши сир смас. Агар манманлик ва кибр жам бслиб қолса, иккиси барча фазилатларни йсққа чиқаради ва ҳамма разолатларни жалб қилади. Ким мазкур икки нарсага сга бслса, насиҳатга қулоқ осмайди ва тарбисни қабул қилмайди.
Nom: Re: Oxiratga Tayyorgarlik
Yuborildi: UzMuslim 06 Dekabr 2010, 17:03:34
МААМААЛИКАИАГ ДАВОСИ

Банда схши билиши лозимки, уни ҳам, унданги хислатлар, фазллар ва амалларни ҳам Аллоҳ таолонинг Ўзи халқ қилган. Бас, шундай бслганидан кейин олимнинг илми ила, омилнинг амали ила, бойнинг бойлиги ила, қучлининг қуввати ила, чиройлининг чиройи ила манманлик қилишининг маъноси қолмайди. Чунки сша нарсаларнинг барчаси Аллоҳ таолонинг фазлидандир.
Агар биров: «Амални сз қудратим билан қилганман», дейди-ган бслса, «Қудратни қаердан олдинг?» дейилади. Амал бслиши учун одамнинг сзи, иродаси ва қудрати бслиши лозим. Буларнинг ҳаммаси Аллоҳ таолодандир.

Абу Ҳурайра розисллоҳу анҳудан ривост қилинади:
«А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам: «Ҳеч қачон бирор киши сз амали билан жаннатга кира олмас»,  дедилар.
Одамлар: «Сиз ҳамми, сй Аллоҳнинг А асули?» дейишди. У зот:
«Мен ҳам. Магар Аллоҳ мени ¤з раҳмати ва фазли ила сраб олгандагина (кира оламан)»,  дедилар».
Бухорий ва Муслим ривост қилган.
Манманликнинг сабаблари ҳам кибрнинг сабабларининг ай-ни сзидир. Уларни аввал ксриб стдик.
Мисол тариқасида насаб билан манманлик қилишни олиб ксрайлик. Шарафли насаб сгаси ота-боболарининг шарафи ила нажот топишни хаёл қилади.
Бунинг иложи қуйидагича: Агар у сз боболарига хилоф қилса ҳам, кейин бориб уларга қсшилишни орзу қилаётган бслса, хато қилади. У билиб қсйсинки, боболари тоат-ибодат ва ижобий си-фатлари ила шарафли бслганлар, насаблари билан смас.
Аллоҳ таоло «Ҳужурот» сурасида: «Албатта, Аллоҳнинг ҳузурида снг ҳурматлигингиз снг тақводорингиздир», деган (13-ост).
Nom: Re: Oxiratga Tayyorgarlik
Yuborildi: UzMuslim 06 Dekabr 2010, 17:04:06
Саммак ибн Ҳузайфадан, у отасидан ривост қилади:
«А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам: «А­й Фотима, А асулуллоҳ қизи! Аллоҳ учун схши амал қил! Мен қиёмат куни сенга Аллоҳдан бсладиган бирор нарсани қайтара ол-майман», дедилар».
Баззор ривост қилган.
Баъзи кишилар, шарафли насабга мансуб одам сқинларининг шафоатидан умидвор бслиши мумкин, дейдилар.
Барча мусулмонлар шафоатдан умидвор бслишади. Гоҳида дсзахга тушган шахс ҳам шафоат қилиниши мумкин. Аммо гуноҳ кучли бслса, шафоатнинг кучи етмай қолишини ҳам унутмаслик керак.
Шафоатдан умид қилиб, гуноҳларга ботган одам табибга ишониб дардга парво қилмаган одамга схшайди. Зотан, табиб баъзи дардларни даволаши мумкин, ҳаммасини смас.
Катта саҳобалар охират хавфида бслар сдилар. Уларнинг мартабасига етмагач, қандай қилиб бепарво бслиши мумкин?!
Хато фикрга сусниб манманлик қилиш ҳам жуда ёмон нарса. Аллоҳ таоло «Фотир» сурасида: «Қилган ёмон амали сзига зийнатлаб ксрсатилиб, уни гсзал деб билган одам?!» деган (8 — ост).
 Бу манманликни даволаш бошқаларидан ксра мушкул. Ўз фикри ила манманлик қиладиган одам бировнинг насиҳатига қулоқ осмайди. Ўзи нажот деб сътиқод қиладиган нарсани қандай ҳам тарк стиши мумкин?!
Бунинг иложи сз фикрини доимо танқид остига қсйиш ва у билан ғурурга кетмасликка одатланиш орқали бслади. сз фикрига Қуръони каримдан, суннатдан ва шартлари тслиқ бслган ақлий даллилардан шоҳид келтириш билан бслади. Бу сса Қуръони карим ва Суннатни схши билишни ва уламолар мажлисини лозим тутиш орқали амалга ошади.
Умр бсйи илмга машғул бслишни сзига ихтиёр қилмаган киши схшиси мазҳабларга сзини урмаслиги лозим. У уламолар баён қилган маънолар билан кифосланади. Тақвони лозим тутади ва тоатларни кспайтиради.
Ким мазҳабларга сзини урса ва қслидан келмаган илмий баҳсларга ксмилса, ҳалокатга учрайди.
 

Manba:islom.Uz
Nom: Re: Oxiratga Tayyorgarlik
Yuborildi: dust 15 Fevral 2011, 10:23:00
Yahshi mavzu ekan. Shu mavzuni o'qigallaga sovol siz ohiratka tayyormisiz? Hoz shu  holatizda o'lim sizga yetsa undan dahshatka tushmiman diyolismi? Shu mavzuni o'qib lahza o'zizni qabrda tasavvur qila oldizmi?  Tasavvuriz natijasi nma bo'ldi bukungachen yashagan hayotizdan ko'yniz toldimi hotirjam bololdizmi?
Nom: Re: Oxiratga Tayyorgarlik
Yuborildi: Shoxruh Mirzo 15 Fevral 2011, 14:56:00
Tiq tiq tiq"¦..

- Kim u?
- Tayyorlan ketamiz.
- Sen kimsan? Qayerga ketamiz?
- Vaqting keldi. Haqiqiy uyinga ketamiz!
- Haqiqiy uymi? Sen! Bo'lmasa?
- Aha. Qani bo'l ketamiz.
- To'xta bir daqiqa"¦. Bir qancha chala qolgan ishlarim bor.
- Ish chala qolmas. Boshqa birlari bitirib qoyadi.O'ylama ortiq.
- Bolalar, ular hali juda kichikina, hayrlashsaydim.
- Sen bo'lmasang ham katta bo'larlar. Qani bo'l kutayapti.
- Kutayaptilarmi? Kim ular?
- Borganingda ko'rarsan.
- Tushundim. Tushundim, ammo hali qalbini og'ritib, ko'nglini ololmagalarim, yaxshigini ko'rib, yaxshilik qaytarolmaganlarim bor. Tushungin qarz bo'lib ketishni hohlamayman.
- Bunii vaqtida o'ylasang edi!
- Vaqtidami? Men hali vaqtim bor deb yurardim.
- Hammangiz shunaqa bir xilsizlar"¦. Vaqtlaring kelgan paytda"¦. Bundan boshqasi yo’q.
- Koshki, koshki"¦
- To'xta, davom etma. Bugun yasharkan, erta ham bordek yurdıng. Senga berilgan har bir narsani hisob kitobi bor. Hali bajarib bo'lmading"¦ Bu senga bir ogohlantirish edi. Hozir ketmaymiz"¦ Ammo har lahzada har onda ketolamiz. Bir marta keldingmi oldingda umid, orqangda pushaymonlik bo'lmasin!
Nom: Re: Oxiratga Tayyorgarlik
Yuborildi: Lu`lu` 20 Fevral 2011, 09:49:04
-Кел дустлашамиз, деди шабада урама чиройли сочга.
-Кейинчи?-хайратланди унинг сузига.
-Кейин тогларга чикамиз, гузал богларга борамиз.
-Кейинчи?
-Санга дунёни курсатаман,дунё сани гузаллигингни куради,ифорингни таърифлайди...
-Кейинчи?
-Ман билан уйнаб,кулиб юрасан.
-Кейинчи?
-Кейинми,кейин,кейин..,деб жим булиб колди.
Соч сса "Кейин нима булишини ман стийми; вакти келади,уша гузалликка оппок кировлар тушади,кейин сса бошка ифорли сочни оламга курсатиш учун сна елиб кетасан.Сандек орзу хавасдан скиндаги дустим схши" деганича ёнида турган чиройли румолни ёпиб олди.А умолни гузал ранг-жилолари сочни урам-урам кокилларни,хуш буйини камраб олди.Икки ахил дугонага хавас килиб карашганлар ааааанча сди... :1
Nom: Re: Oxiratga Tayyorgarlik
Yuborildi: Ислoмбек 20 Fevral 2011, 10:20:16
Ҳузайфа р.а. ривост қиладилар: "œА асулаллоҳ с.а.в. дан қиёмат куни ҳақида ссралди. У зот с.а.в. бу кун қачон бслишини Аллоҳдан сзга ҳеч ким билмаслигини айтиб: "œЛекин мен сизларга қиёмат қоим бслишидан олдин юз берадиган аломлатларнинг ҳабарини бераман, қиёмат қоим бслишидан олдин фитна ва ҳарж бслади", дедилар. Шунда кишилар ссрашди: "œА Аллоҳнинг расули! Биз фитна нима сканлигини биламиз, лекин ҳарж нима?". У зот с.а.в. жавоб қилдилар: "œҲабашийларнинг тилида ҳарж бу қотилликдир. Шунингдек, (қиёматга сқин) одамлар бир-бирлари билан танишмайдилар ва ҳалойиқ орасида бошқаларни зсрға танийдилар". (Имом Ахмад ривостлари)
Nom: Re: Oxiratga Tayyorgarlik
Yuborildi: siddiqa 20 Fevral 2011, 10:23:17
-Кел дустлашамиз, деди шабада урама чиройли сочга.
-Кейинчи?-хайратланди унинг сузига.
-Кейин тогларга чикамиз, гузал богларга борамиз.
-Кейинчи?
-Санга дунёни курсатаман,дунё сани гузаллигингни куради,ифорингни таърифлайди...
-Кейинчи?
-Ман билан уйнаб,кулиб юрасан.
-Кейинчи?
-Кейинми,кейин,кейин..,деб жим булиб колди.
Соч сса "Кейин нима булишини ман стийми; вакти келади,уша гузалликка оппок кировлар тушади,кейин сса бошка ифорли сочни оламга курсатиш учун сна елиб кетасан.Сандек орзу хавасдан скиндаги дустим схши" деганича ёнида турган чиройли румолни ёпиб олди.А умолни гузал ранг-жилолари сочни урам-урам кокилларни,хуш буйини камраб олди.Икки ахил дугонага хавас килиб карашганлар ааааанча сди... :1
Bir olim insonni ko'zi nogohon nomahramga tushib shayton uni aldamoqchi bo'lsa ......darrovgina o'sha go'zalning qarilik holatini ko'z o'ngiga keltirar ekan .
Nom: Re: Oxiratga Tayyorgarlik
Yuborildi: UzMuslim 24 Fevral 2011, 20:00:53
Бану Қайнуқоъ ва мусулмонларга сҳудларнинг биринчи хиёнати

Ибн  Исҳоқ  айтади:   "А асулуллоҳ  соллоллоҳу алайҳи  ва  саллам  Бану  Қайнуқоъ  сҳудларини Қайнуқоъ бозорига тсплаб шундай дедилар: "А­й сҳудлар жамоаси,  Оллоҳ таолодан  қсрқинглар, Қурайшнинг бошига тушган сч сизларга тушиб қолмасидан   Исломга   киринглар.   Ахир   сизлар менинг Оллоҳ юборган пайғамбар сканлигимни сзларингизнинг      китобингиз      орқали      ҳам биласизларку".    Улар:    "А­й    Муҳаммад,    сен бизларнинг сз қавминг каби деб сйласпсанми?! Ҳарбий билими йсқ бслган қавм билан жанг қилиб, уларни енганинг билан алданиб қолма. Валлоҳи, агар биз билан урушганингда ҳақиқий жангчи инсонлар бизлар сканимизни билиб олган бслар сдинг".
Ибн Ҳишом Абдуллоҳ ибн Жаъфардан ривост қилади: "Бир араб аёли Бану Қайнуқоъ бозорига сзининг бир матосини олиб келиб сотди. Кейин сша бозордаги бир заргарнинг олдига келиб стирган сди, сша   ердаги   схуддар   аёлнинг   юзини   очишга уринишди. Аёл сса бош тортди. Орқада турган заргар билдирмаган ҳолда аёлнинг стагини кстариб белига боғлаб қсйди. У срнидан турган пайтда сса аврати очилиб қолди. Буни ксрган барча кулиб юборди.        Аёл        сса        бақириб-қичқирди. Мусулмонлардан   бир   киши   сҳудий   заргарга ташланиб, уни слдирди. Яҳудлар сса мусулмон кишини слдиришди. Унинг оиласи сса сҳудларга Убода ибн Сомит сша сҳудлар билан Абдуллоҳ ибн Убай каби иттифоқдош сди. Мазкур воқеадан кейин А асулуллоҳ соллоллоху алайҳи васалламнинг олдиларига   бориб:   "Албатта   мен   Оллоҳга,   У Зотнинг А асулига ва мсминларга дсстман. Анави кофирларнинг иттифоқидан ҳам, дсстлигидан ҳам безорман - покман", деди. Қуйидаги ост ана шулар ҳақида нозил бслган: "А­й мсминлар, сҳудийлар ва насронийларни    дсст    тутмангиз!    Уларнинг баъзилари баъзиларига дсстдирлар. Сизлардан ким уларга дсст бслса, бас, у сшалардандир. Албатта Оллоҳ золим қавмни ҳидост қилмас. Бас, Сиз дилларида мараз бслган кимсалар: "Бизга бирон бало етишидан қсрқамиз", деган ҳолларида (кофирлар) томонга шошаётганларини ксрасиз. Шосд Оллоҳ (мусулмонларга) ғалаба берса ёки Ўз ҳузуридан (бу мунофиқ кимсаларни шарманда қиладиган) бирон ишни келтириб, улар ичларида    сширган    нарсаларига    надомат қилувчиларга айланиб қолсалар." (Моида сураси? 51-52 остлар).
Nom: Re: Oxiratga Tayyorgarlik
Yuborildi: UzMuslim 24 Fevral 2011, 20:07:58
Ислом нимадир?

Ислом барча замонларнинг ва ҳамма умматларнинг рисолатидир. Олдин стган пайғамбарларники каби муайсн аср, баъзи замонларгагина тегишли муваққат рисолат смас. Исломгача барча пайғамбарлар маҳдуд бир замонга юборилган бслса, Ҳазрати Муҳаммад (соллаллоҳу алайҳи ва саллам) қиёматга қадар боқий бир рисолат сгаси, пайғамбарларнинг охиргиси, скунловчисидирлар. Исломдан кейин бошқа бир шариат келмайди. Қуръони каримдан сснг бошқа китоб тушмайди. Лайғамбаримиз Муҳаммад алайҳиссаломдан кейин бошқа пайғамбар келмайди.
Nom: Re: Oxiratga Tayyorgarlik
Yuborildi: UzMuslim 24 Fevral 2011, 20:08:34
Ислом бир уммат ёки замон билан чегараланмаган скан, демак, бирор макон, ё миллат, ёки халқ, ёхуд табақа билан ҳам чегараланган смас. Ислом барча миллатлар, жинслар, халқлар ва табақаларга баравар хитоб қиладиган кенг қамровли умумий бир диндир.
Ислом Аллоҳнинг «мухтор халқи» деб билинган айрим халқларнинг рисолати смас, балки бутун инсонист ҳаётининг ҳамма томонларини қамраган, инсоннинг бутун борлиғини сз ичига олган сгона диндир.
Ислом Ернинг барча иқлимларини сзига бсйсундириш ва барча бойликларни талашни шарт қилиб олган муайсн бир иқлимнинг рисолати смас, балки Ер юзининг барча минтақаларида мислсиз адолат ва ҳурристни жорий қилувчи сгона диндир.
Nom: Re: Oxiratga Tayyorgarlik
Yuborildi: UzMuslim 24 Fevral 2011, 20:09:27
Ислом бошқа табақаларни сз манфаатига, хоҳишига бсйсундиришни ксзлаган камбағал ё бойнинг, кучли ё кучсизнинг, умуман муайсн бир табақа ёки синфнинг рисолати смас, балки ҳамма миллат ва табақалар сртасида тенглик-тотувликни иҳота қилувчи, барча дунё ва охират ишларини қамровчи улуғ бир диндир.
Ислом инсоннинг руҳи қолиб ақлининг, жисми қолиб руҳининг ёки туйғулари қолиб қуруқ фикрининг рисолати смас, балки у инсоннинг бутун борлиғи — руҳи ва ақли, жинси ва замири, иродаси ва виждонининг рисолатидир, ҳар бир инсоннинг, дунёдаги барча комил инсонларнинг динидир. 
Ислом уммати ана шу рисолат ила шарафланган, бу рисолатга ҳамиша содиқ қолишга байъат берган, бу рисолатни асрлар оша бутун инсонистга етказишга вазифаланган саодатманд умматдир.
Умматларнинг снг мсътабари, сараси ва олийи Ислом умматидир. Умматларнинг йслбошчиси, бутун инсонистга ибрат бсладигани, бошқа инсонлар сргаштирадигани ҳам Ислом умматидир. Умматларнинг снг пешқадами,  афзали ва собитқадами ҳам Ислом умматидир. Чунки Аллоҳ таоло «Сиз одамлардан чиққан снг схши уммат бслдингиз» (Оли Имрон, 110) деган.
Nom: Re: Oxiratga Tayyorgarlik
Yuborildi: UzMuslim 24 Fevral 2011, 20:09:48
Бу умматнинг Китоби Аллоҳ таолонинг мсъжиза каломидир, Лайғамбаримиз Муҳаммад алайҳиссалом орқали бутун инсонистга индирилган илоҳий дастурдир, ҳукми қиёматгача амалда бсладиган ва ақлларни лол қолдирадиган Қуръони каримдир. Аввалги самовий китоблар инсонлар томонидан сзгартирилиб, қсшимчалар қилиниб аслистидан узоқлаштириб юборилгани ҳолда Қуръони каримни қиёматгача бирор ҳарфини сзгартирмасдан муҳофаза қилишни Аллоҳ таоло зиммасига олган.
Бу умматнинг Лайғамбари Муҳаммад алайҳиссалом ҳозиргача тарих ксрган барча пайғамбарларнинг снг аълосидирлар. Бу зот бутун инсонистга йслбошчи слароқ юборилган Коинот сарвари ва фахри, инсонларнинг снг афзали ва комили, мусулмонларнинг қиёматдаги шафоатчиси, Аллоҳ таоло юборган пайғамбарларнинг снг сснггисидирлар.
Бу умматнинг ҳатто қибласини ҳам Аллоҳ таоло дунёдаги снг афзал қибла қилиб қсйган. Қибламиз саналган Каъба Ер куррасининг қоқ киндигида, қуруқликнинг айни марказида, заминнинг снг табаррук ва муқаддас бир ерида жойлашганини ҳатто ғайримуслим олимлар ҳам тан олиб ёзишган.
Nom: Re: Oxiratga Tayyorgarlik
Yuborildi: UzMuslim 24 Fevral 2011, 20:10:05
Ислом дини инсонларнинг бир-бирларидаги ҳақларидан тортиб, жамистдаги муносабатларнинг ҳамма қирраларигача шуғулланади, ислоҳ қилади. Инсонлар ҳаётининг бирор соҳаси йсқки, у ерга Ислом кириб бормаган бслсин. Кишилик жамистининг бирор муаммоси йсқки, Ислом уни ҳал стиб бормаган бслсин.
Ислом имон ва куфрни, схши ва ёмонни, ҳалол ва ҳаромни фарқлаб беради. У фарзандни қандай смизишдан тортиб, марҳумни қандай дафн стишгача, меросни қандай тақсимлашдан тортиб, етимлар ҳаққини ҳимослашгача, жониворларни қандай овлашдан тортиб, уй ҳайвонларини қандай ссйишгача, ота-онани қандай ҳурматлашдан тортиб, бемордан қандай ҳол ссрашгача, қандай кийинишдан тортиб, қандай еб-ичишгача, қандай олди-сотди қилишдан тортиб, қсшни билан қандай муносабат срнатишгача — ҳамма нарсани қамраб олган. Динимиз аралашмайдиган, ислоҳ қилмайдиган, таъсир стказмайдиган, муносабат билдирмайдиган бирор соҳанинг, ҳатто снг майда-чуйда нарсанинг сзи йсқ.
Бу шундайин динки, сз номига муносиб равишда одамларни адолат, схшилик, сҳсон, раҳмдиллик, меҳр-шафқат, сртачалик, мсътадиллик, сзгуликка буюради. Зулм, истибдод, фасод, ёмонлик, душманлик, бузғунчилик, тажовузкорликдан қайтаради.
Nom: Re: Oxiratga Tayyorgarlik
Yuborildi: UzMuslim 24 Fevral 2011, 20:10:39
Бу шундайин динки, мусулмонлар уёқда турсин, ҳатто сзга дин, сътиқод ва миллат вакилларига мурувватни, халқ сртасида тенглик, аҳиллик, сзаро ҳурматни тарғиб қилади, аёллар шаънини кстаради.
Бу шундайин динки, инсонларнинг асосий ҳақ-ҳуқуқлари — ҳаёт кечириш, обрс ва ҳурматини сақлаш, сътиқод ва дин танлаш, тафаккур ва изланиш, илм олиш, мулкчилик ва мулкни сақлаш, хавфдан омонда бслиш, ҳалол меҳнат қилиш, барча башар билан тенглик, туғилгандан бошлаб ҳур, озод бслиш, одил судлов, сркин сафар қилиш ва ксчиш, уйланиш ва оила қуриш, ислоҳ қилиш, схшиликка буюриб, ёмонликдан қайтариш ҳуқуқларини кафолатлайди. 
Ислом динига имон келтириш, унинг ақида, шариат, ибодат, ахлоқ, одоб каби асосларига, арконлари ва вожибларига амал қилиш — Аллоҳга бслган имоннинг шартидир. Ким ушбуни қабул қилса, мусулмондир, уни рад стса, кофир бслади.
Ислом сз шавкати билан фитрий чин инсонлигимизга қайтишга имкон беради. У имонимизни асровчи, хасталикдан қутқарувчи турмуш тарзи билан ҳаёт уммонидан сузиб стишга имкон берадиган нажот қайиғидир. Ислом Аллоҳ юборган динлар ичида хотималовчи, қиёматгача барча даврлар ва жамистлар учун баб-баравар жавоб берадиган ва хизмат қиладиган сгона диндир. Бу дин «Илгариги пайғамбарлар фақат сз қавмига пайғамбар стиб юборилганди, мен бслсам ер юзидаги барча инсонларга пайғамбар қилиб юборилдим», дес баралла айтган хотамун-набий Муҳаммадга (алайҳиссалом) туширилган илоҳий дастурдир.
Абдуллоҳ ибн Ҳузаймани А ум ҳукмдори сз динига даъват қилганида агар киришга кснса, дунё молининг срмини ва қизини бермоқчи бслганида рад қилдирган, имонни асраш учун қизиб турган қозонга ташланишига рози қилган ҳам Ислом сди.
Nom: Re: Oxiratga Tayyorgarlik
Yuborildi: UzMuslim 24 Fevral 2011, 20:11:16
Халифа Умар ибн Хаттобни «Дажла қирғоғида бир чспоннинг қсзисини бсри олиб қочса, Аллоҳ халифа Умардан ссрайди», деб нола-изтироб чектирган, Аллоҳдан қсрқиб сн икки смоқ хирқада юришга, амирлик саройида тунашдан воз кечишга мажбурлаган ҳам Ислом сди.
Мазҳаббошимиз Абу Ҳанифани бир кийимнинг нуқсонини айтишни унутиб сотиб юборгани учун тижоратдаги сттиз йиллик шериклари Ҳафс ибн Абдураҳмон билан ажрашиб кетишга ва савдодан тушган ҳамма пулни садақа қилиб юборишга рози қилган нарса ҳам Ислом сди.
А асулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи ва саллам) сафдошларидан асҳоби суффани  юпун кийимга, оч-наҳор юришга, масжид ёнидаги суффани бошпана қилишга ксндирган ҳам Ислом сди.
Nom: Re: Oxiratga Tayyorgarlik
Yuborildi: UzMuslim 24 Fevral 2011, 20:11:51
Муҳаддислар султони Имом Бухорийни охиратдаги ҳисоб-китобда масъул бслмаслик учун барча мол-мулк ва бойликлардан воз кечишга, фақат қотган нон ва сув билан қаноатланишга чорлаган нарса ҳам Ислом сди.
Молик ибн Динорни битта бсйра, Мусҳафи шариф ва битта ксзачадан бошқа бисот ушламасликка рози қилган нарса ҳам Ислом сди. Ссфиййа А обиаътул-Адаввиййани «Тавбаларимизнинг сзи тавба-тазарруга муҳтождир», дес фарёд чектирган нарса ҳам Ислом сди.
Ислом инсонистнинг ҳаёт тарзини белгилаб берадиган, уни ахлоқ қоидалари билан иҳоталайдиган, барча ёмонлик — гуноҳлардан муҳофаза қиладиган, фақат сзгулик, схшилик, солиҳ амалларга даъват стадиган сснгги Ҳақ диндир!

Аҳмад Муҳаммад
Nom: Re: Oxiratga Tayyorgarlik
Yuborildi: UzMuslim 17 Iyun 2011, 16:30:46
Shaytonning mashxur sloganlaridan:
Namoz o'qiyotgan odamni o'ngu chapga qarashga undaydi, agar qarasa yuzlarini silab peshonasidan o'padi va endi namozing buzildi, qaytadan o'qi deb vasvasa qiladi. Kishi qaytadan o'qiyotganida yana yon-atrofga qarashga undaydi va yana vasvasa qiladi. Shu tariqa insonni namozdan sovutib "qo'yaver, o'qima, baribir ixlos bilan o'qiyolmayapsan" deydi va namozni tark ettiradi.

AlloH TaolO Bizni ShaytoN Hiylalari Ustidan G'alaba Qozonuchi Bandalaridan Qilsin.. :amn3:
Nom: Re: Oxiratga Tayyorgarlik
Yuborildi: Best friend 17 Iyun 2011, 18:33:02
Iblis aytadi:
   -Ey Muhammad  s.a.w kim namozga turmoqchi turmoqchi bo'lsa darrov uni vasvasaga solaman "hali vaqt bor. Sen bandasan.Hozircha ishingni qilib tur, namozingni keyin o'qirsan". natijada u namozni vaqti tugagandan keyin o'qiydi va shu sabab uning namozi qabul bo'lmaydi. Agar u kimsa meni mag'lub etsa, unga inson "shayton"laridan birini jo'nataman. U esa namozini o'z vaqtida o'qishdan unichalg'itadi. Agar bundan ham meni yutib chiqsaendi namoz o'qiyotgan vaqtida ishga kirishaman. O'ngga qara, chapga qara, deb avrayman. U ham qaraydi. Keyin peshonasidan silab o'pib qo'yaman. "sen abadiy yaramas bir ish qilding" deb uning huzurini buzaman. Siz bilmaysizki ey muhammad s.a.w kim namozda u-yoq bu-yoqqa qarayversa, alloh uning namozini qabul etmaydi. bunda ham men yutkazsam, yolg'iz o'zi namoz o'qiyotganida oldiga boraman va tez - tez o'qishini buyuraman: u ham namozini huddi xo'roz tumshug'i bilan yerdan narsalar terib yeyayotganday, tez-tez o'qiy boshlaydi.
Bu ishni-da qildira olmasam, bu safar jamoat bilan namozda turganida yoniga boraman, uni boshini jilovlayman. Boshini rukudan va sajdadan imomdan avval ko'taraman. Imomdan avval sajda va ruku qildiraman. Manashunday qilgani uchunqiyomat kuni alloh uninng boshini eshak boshiga aylantiradi. U odam meni bu ishda ham mag'lub etsa, bu gal unga barmoqlarini chiqillatishni (qirsillatishni) buyraman. Agar bu ishni unga namozda qildira olsam, u menga tasbeh aytgan bo'ladi. Bunda ham unga mag'lub bo'lsam, endi unga yaqin boraman-da, namoz o'qiyotganda burniga uflayman. Men uflasam, u esnay boshlaydi. Agar bu esnashida og'zini qo'li bilan yopmasa, unung ichiga kichik bir shaytoncha kiradi va dunyo hirsini, dunyoviy orzu - istaklarni bog'larini (tugunlarini) ko'paytiradi. Manashundan keyin u kimsa doim bizga itoat qiladi, so'zimizni tiglaydi. Aytganimizni qiladi.
shayton so'zida davo etdi:
- siz ummatingizning qanday saodatiga ishonasiz, nimasidan hotiringiz jam? Men ularga ne-ne tuzoqlar quraman...  Miskin, chorasiz va zavollilaringiz oldiga boraman. Namoz o'qishni tashlanglar deb buyuraman va: "namoz siz uchun emas. U alloh ofiyat ehson qilgan va pullik to'qlik bergan bandalari uchun", deyman. Keyin kasallarning oldiga boraman: Namoz o'qishni tashla. chunki alloh taolo "xastalarni majburlash yo'q" (24:61), deb buyurgan, sog'ayib ketganingdan keyin o'qirsan", deyman. Va u shu asnoda namozini tashlaydi, xatto kufrga ham ketadi. Agar u kasal chog'ida namozini tark etgan holida o'lib ketsa, allohning huzuriga borganida allohning g'azabiga uchraydi, agar men bu so'zlarimga yolg'on qo'shgan bo'lsam, meni chayon chaqsin, allohdan so'rangizki, meni qulga aylantirsin.
Iblis davom etdi:
- Ey Muhammad  s.a.w siz ummatingizning taqdiridan xotiringiz jammi? holbuki men ularning oltidan birini dinidan chiqaraman.
 http://forum.islom.uz/smf/index.php?topic=15508.0;wap2
Nom: Re: Oxiratga Tayyorgarlik
Yuborildi: UzMuslim 03 Iyul 2011, 13:33:06
А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам дедилар: «Ғайб калитлари (илмлари) бешта, уларни Аллоҳдан бошқа ҳеч ким билмайди: 1) Ҳеч ким сртага нима бслишини билмайди; 2) Ҳеч ким қоринлардаги (ҳомила)нинг нима бслишини билмайди; 3) Ҳеч бир жон сртага нима қилишини билмайди; 4) Ҳеч бир жон қаерда слишини билмайди; 5) Ҳеч ким ёмғир қачон ёғи"¦шини билмайди». Ва Аллоҳ таолонинг қуйидаги ссзларини сқидилар:
«Дарҳақиқат, ёлғиз Аллоҳнинг ҳузуридагина (қиёмат) соати (қачон бслиши тсғрисидаги) билим бордир. У (Ўзи хохлаган вақтда, Ўзи хохлаган жойга) ёмғир ёғдирур ва (оналарнинг) бачадонларидаги ҳомилаларини (сғилми-қизми, расоми-нуқсонлими, бахтлими-бахтсизми сканини) билур. Бирон жон сртага нима иш қилишини била олмас. Бирон жон қай ерда слишини ҳам била олмас. Фақат Аллоҳгина билувчи ва огоҳдир» (Луқмон: 34).
Ушбу ҳадисни Имом Бухорий Ибн Умар розисллоҳу анҳумодан ривост қилган.
Nom: Re: Oxiratga Tayyorgarlik
Yuborildi: UzMuslim 24 Iyul 2011, 11:13:24
«(А­й Муҳаммад соллаллоҳу​ алайҳ ва саллам), сиз уларни сқин Кундан (съни Қиёматдан)​ огоҳлантир​инг! Ўшанда улар юраклари халқумлари​га тиқилиб, (сзлари) ғам-ҳасрат​га тслиб турурлар»
(Ғофир: 18)