-
:bsm:
O’limdan keyin odam uchun eng qiyin bekatlardan biri- bu hisob-kitob bekatidir. Alloh Taolo bu haqda Qur’oni karimda bunday deydi:
اقْتَرَبَ لِلنَّاسِ حِسَابُهُمْ وَهُمْ فِی غَفْلَةٍ مَّعْرِضُونَ
Odamlarga hisobotlari (qiyomat kuni) yaqinlashib qoldi. Ular hanuz g'aflatda, (imon va amaldan) yuz o'giruvchidirlar. (Anbiyo, 1-oyat)
وَكَأَیِّن مِّن قَرْیَةٍ عَتَتْ عَنْ أَمْرِ رَبِّهَا وَرُسُلِهِ فَحَاسَبْنَاهَا حِسَابًا شَدِیدًا وَعَذَّبْنَاهَا عَذَابًا نُّكْرًا
Qanchadan-qancha qishloq (shahar)lar borki, o'z Parvardigorlari va Uning payg'ambarlari amridan bosh tortgandirlar, bas, Biz ularni qattiq hisob-kitob qilganmiz va xunuk azob bilan azoblaganmiz. (Taloq surasi, 8-oyat)
-
Endi oxirat olami haqida kelgan ba’zi hadislarni keltirmoqchimiz. Shayx Saduq payg’ambarimiz (saov)dan naql qiladi:
Qiyomat kunida to’rt narsa haqida so’ralmaguncha biron qadam bosilmaydi. Shunda sahobalar bu to’rt savol nima haqidadir?-deb so’rashdi. Hazrat bunday deb javob berdilar:
1- Umr haqida, ya’ni umringni nima ishlarga sarflading/-deyiladi
2- Yoshlik haqida, ya’ni yoshligingni nima bilan o’tkazgansan?-deyiladi;
3- Mol-davlat haqida, qaysi yo’l bilan topilgani va nimalarga sarflangani haqida;
4- Mening ahli baytyimga nisbatan bo’lgan muhabbat haqida so’raladi.
Yuqorida aytilganlar savol-javob haqida edi. Endi hisobga keladigan bo’lsak,
birinchi hisob namoz haqida bo’ladi. Agar banda bu hisobi, ya’ni namozlari qabul bo’lgan bo’lsa, boshqa hamma hisoblar ham qabul bo’ladi, mabodo namoz hisobidan o’ta olmaydigan bo’lsa, u holda hech bir amali qabul bo’lmaydi.
Namoz qabul bo’lishi-hamma amallarning qabul bo’lishi demakdir.
-
Ikkinchi hisob qarz haqidadir. Shayx Saduq "œMan la yahzuruhul faqih" hadislar kitobida keltirilishicha, payg’ambarimiz (saov) qarzni o’tamaslik gunohi haqida gapirib jumladan shunday deb marhamat qildilar; Qiyomat kunida qarzi to’lanmagan odam qarzdor ustidan shikoyat qilib keladi. Shunda qarzdor odamning qancha savobi bo’lsa, haqini ololmagan insonga beriladi. Agar qarzdor odamning savobi yo’q bo’ladigan bo’lsa, u holda qarz berib pulini ololmagan odamning gunohlari qarzini bermagan odamga o’tkaziladi.
Shirk keltirish gunohining hisobi og’irdir. Shayx Kulayniy "œKofiy" da imom Zaynul-Obidindan naql qiladi: Shirk keltiruvchilar to’da-to’daqilib Jahannam qa’risiga uloqtiriladilar.
-
Boylarning og’ir hisoblari: Shayx Saduq "œMan la yahzuruhul faqih" hadislar kitobida keltirilishicha, imom Sodiq (a.s) bunday deb aytgan edi: Qiyomat kunida Jannatga kiruvchilardan ikki kishi hisob-kitob uchun yo’ldan to’xtatilib qolinadi. Ulardan biri- faqir, ikkinchisi esa- boy bo’lib yashagan odamlardir. Faqir bunday deb Allohga yolvoradi:
- Xudoyo, nima uchun meni Jannat yo’lidan to’xtatib qo’yding? Sening Izzatingga qasam ichib aytamanki, menga hukumat qilishni topshirib qo’ymagan edingku, adolatsizlik va zulm qilgan bo’lsam, ko’p molu-davlat bermagan edingki, Sening haqqingni unda ado etmagan bo’lsam, bergan rizqing amallab kun kechirishimga yetar edi xolos, O’zing buni yaxshi bilguchisan!
- Bandam rost aytyapti, bu mo’min bandamni jannatga kirishiga yo’l beringlar - degan ovoz eshitiladi.
Keyin badavlat bo’lib yashagan mo’minni hisob uchun keltirishadi. U shunchalik u yerda qolib ketadiki, yuzidan quyilgan terlar qirq tuyani sug’orishga yetgulik miqdorda bo’ladi. Nihoyat uni (mo’min banda bo’lgani uchun) Jannatga kirgizishadi. Jannatga kirganida uni ko’rgan faqir "œNamuncha qolib ketding?"- deb so’raydi. U esa:
- Hisobim cho’zilib ketdi - deydi. Alloh Taolo bergan har bir ne’matini hisobini mendan so’radi, yengillik qilgan joylarimni o’z marhamati bilan kechirib, keyingi ne’matining hisobiga o’tdi. Shu tarzda menga berilgan barcha ne’matlarning hisob-kitobini qilib oxiri mana rahmatiga noil qildi-deb javob beradi. Keyin esa hayron bo’lib-Sen o’zing kimsan? - deb so’raydi, shunda faqir odam "œSen bilan birga hisob uchun to’xtatilgan faqir bo’lib yashagan bandaman, deydi. Haligi odam esa "œSeni also tanimabman" deydi (Chunki anchadan beri Jannatda bo’lib shaklu-shamoyili ham go’zallashib qolgan bo’ladi ).
-
Gunohlar sonining hisobi: Bir kuni hazrat rasululloh (saov) sahobalari bilan hech bir giyoh unmaydigan taqir yerda to’xtadilar va sahobalarga qarab "œBoringlar o’tin yig’ib kelinglar" dedilar. Sahobalar:
- Ya Rasululloh, axir hech narsa o’smaydigan taqir biyobondan qanday qilib o’tin yig’amiz?-deyishdi. Hazrat
- Mayli kim qancha yig’a olsa yig’ib kelsin, yaxshilab qidirsangizlar yoqishga yaroqlik biron narsa topib kelasizlar-dedilar.
Ko’p o’tmay talaygina has-cho’p va o’tinlar yig’ilib qoldi. Shunda rasululloh (saov) bunday deb marhamat qildilar:
- Qaranglar, bironta o’tin topa olmaymiz degan yerdan shuncha o’tin to’plab qo’ydingiz. Qiyomatda ham odam hech bir gunohi yo’q deb o’ylaganida agar hisob kitob qilinsa bir dunyo gunoh topish mumkin. Shuning uchun Allohning adolati va hisob-kitobidan qo’rqmoq va rahmatidan umidvor bo’lmoq lozimdir.
-
Kunlardan bir kuni hazrat Rasululloh (sav) Masjidul Harom yonida shaytonni uchratdilar-da, unga qarab: Ey nafratga uchragan, nima uchun mendan hafasan? —deb so’radilar. Shunda shayton bunday deb javob berdi: Men hamma odamlarni yo’ldan urib gumroh qilaman deb harakat qilaman. Sen esa Qiyomat kunida odamlarni shafoat qilib men chekkan hamma zahmatlarimni chipakka chiqarasan. Shuning uchun seni ko’rarga ko’zim yo’q!
Hazrat Rasululloh (sav): Xo’sh ummatimni nima uchun yomon ko’rasan?-deb so’radilar. Shayton bunday dedi: Chunki sening ummatingning ba’zi xususiyatlari bordirki, boshqa ummatlarda yo’qdir.
Bular quyidagilardir:
1. Ummating a’zolari bir-birlarini ko’rganlarida o’zaro salom beradilar, Salom Allohning ismi bo’lgani uchun men undan qo’rqaman.
2. Uning ustiga bir-birlariga salomlashganlarida qo’l berishadi. Bir-birlariga qo’l berib so’rashganlarida esa gunohlari duv-duv to’kiladi.
-
3. Namozlar ichida ayniqsa bomdod namoziga ko’p ahamiyat beradilar.Kechasi ulrning tepasida qo’riqchilik qilgan farishtalar qilingan kechasidagi amallarni yozib qo’yadilar Bomdod azoni paytida esa o’z o’rinlarini kunduzgi farishtalarga beradilar. Ya’ni farishtalar doimo ularni o’rab turganidan keyin mening qiladigan fitnalarim natijasiz qoladi.
4. Ovqat yeyishdan oldin "œBismillah"ni aytishadi, shuning uchun ovqatlariga sherik bo’la olmay, och qolib ketaman.
5. Sening ismingni aytganlarida doimo salavot aytadilar va shunchalik ko’p savob oladilarki, men qochishga majbur bo’laman.
-
6. Biron ish qilishdan oldin "œInshaalloh" deb aytishadiki, natijada men ishlariga aralasha olmayman.
7. Sening ummating doimo sadaqa berib turadi, buning natijasida ham ko’plab savobga ega bo’ladilar. Uning ustiga tushadigan balolarni ham bu sadaqa berishlari bilan daf qiladilar. Mening butun umidmni barbod qiladilar. Hazrat Rasululloh (sav) shundy deb marhamat qilagan edilar: Qachon biror mo’min sadaqa beraman deb qo’lini cho’ntagiga uztganida shayton kelib uni vasvasa qiladi va bu ishni qilishdan qaytaradi. Qachonki usha odam shayton vasvasasiga ahamiyat bermay sadaqa bersa, shayton usha yerdan qochadi.
8. Qur’oni Karimni tilovat qiladilar. Qaysi uyda Qur’on tilovat qilinar ekan men uchun usha uyda joy qolmaydi. Chunki farishtalar u yerda raftu-omad qiladilar.
-
9. Menga ko’p la’nat o’qishadi. Menga (Shaytonga) qilingan la’nat natijasida badanimda yara hosil bo’ladi, bu yara to o'sha menga la’nat o’qigan odamni gumroh qilmagunimcha tuzalmaydi. Agar yo’ldan ura olmasam abadul abad yaram bilan qolaman.
10. Biror gunoh ish qilsalar darrov tavba qilishadi, bu degani ularning gunohlari kechirilib mening qilgan hamma zahmatlarim nobud bo’ladi, demakdir.
11. Aksirganlarida esa "œAlhamdulillah" deb Allohga hamd aytishadi.
-
Hazrat Rasululloh (sav) bunday degan edilar: Aksirish Alloh tarafidan va esnash esa shayton tarafidan bo’ladi. Shuning uchun aksirganingizda "œAlhamdulillah" deb ayting. Aksirganni eshitgan boshqa musulmon esa "œYarhamukalloh" deyishi kerakdir. Qachon inson namoz o’qisa, ayniqsa sajdalarida uzoq qolsa, shayton darg’azab bo’lganidan hatto faryod chekadi.
Hazrat imom Sodiq (a.s) bunday degan edilar: Namoz o’qimaydigan odam shaytondan ham pastroq va badtarroqdir. Nega deganda, shayton Allohga sajda qilar edi, odamga sajda qilmagani uchun Parvardigor g’azabiga uchradi. Ammo namoz o’qimaydigan odam esa, Parvardigorga sajda qilishdan bosh tortgan bo’ladi.
-
Payg’ambarimiz (sav) dan naql qilinadi: Namozxon namozini tugatgach tasbeh o’girganida ya,ni Subhanalloh (33 ta) Ahhamdulillah (33ta) va Allohu Akbar (34 ta) tasbeh o’girgan barmoqlari Qiyomat kunida uni shafoat qiladi.
Boshqa bir hadisda esa
"œQiyomat kunida Sirot ko’prigidan o’tkazib qo’yuvchi amal — bu namozdir"- deyilgan.
Hazrat shuningdek bunday degan edilar: Agar odamning namozi qabul bo’ladigan bo’lsa, boshqa hamma amallari ham qabul bo’ladi. Ammo aksincha agar namozi qabul bo’lmasa, hech bir amali qabul bo’lmaydi.
Namozlar ichida ayniqsa Bomdod namozini tark qilmaslik haqida alohida ta’kidlangandir. Chunki kecha farishtalari ham bu namozni tundagi amal sifatida yozib qo’ysalar, kunduzgi farishtalar bu namozni kunduzgi namoz sifatida nomai amolga yozadilar.
-
TAROVEH NAMOZINING FAZILATI
Tarovih namozininng fazilatlari haqida xazrati Ali (r.a) dan
so’raganlarida, ul janob shunday debdurlar:
"œPayg’ambar (s.a.v.) dan mohi ramazonda tarovih o’qimoq
fazilatlari haqida so’radilar. Rasuli Akram (s.a.v.) shunday
javob berdilar:
Birinchi kechada tarovih o’qigan mo’min onasi tuqqan
kundagidek gunohdan chiqqay.
Ikkinchi kechada tarovihni o’qisa, agar ota-onasi musulmon
bo’lsa, Alloh taolo ularning gunohlarini mag’firat qilur.
Uchinchi kechada tarovih o’qisalar, bir farishta: "œXolis
qilg’il amalni, Alloh taolo mag’firat qildi",- deb ovoz
qilgay, yani Alloh taolo ilgarigi gunohlaringni kechdi,
deb ovoz qilur.
To’rtinchi kechada tarovih o’qisa, Tavrot, Injil, Zabur va
Qur’onning savobini topgaylar.
Beshinchi kechada tarovih o’qisa, Alloh taolo xonai
Kabaning ichida, Madinai Munavvaraning masjidida va
Masjidi Aqsoda namoz o’qigandek savob bergay.
Oltinchi kechada tarovih o’qisa, Baytu-l Ma’murni tavof
Qilgan kishining savobini bergay va toshlaru qumlarning
hammasi uning uchun istig’for aytgay.
Ettinchi kechada tarovih o’qisa, go’yoki u Muso (a.s.) ni
topibdi va Muso (a.s.)ga Fir’avn va Xomonga qarshi
yordam qilibdi.
Sakkizinchi kechada tarovih o’qisa, Alloh taolo Ibrohim
(a.s.) bergandek savob bergay.
To’qqizinchi kechada tarovih o’qisa, go’yoki Alloh taologa
Payg’ambar (a.s.)ning qilgan ibodatlaridek ibodat qilibdur.
O’ninchi kechada tarovih o’qisa, Alloh taolo unga dunyo
va ohiratning yaxshiligini nasib qilgay.
O’n birinchi kechada tarovih o’qisa, dunyodan onasining
qornidan yangi tug’ulgandek bo’lib chiqqay.
O’n ikkinchi kechada tarovih o’qisa, qiyomat kunida yuzi
o’n to’rt kunlik oydek bo’lib kelgay.
O’n uchinchi kechada tarovih o’qisa, qiyomat kunida barcha
yomonliklardan salomat bo’lgay.
O’n to’rtinchi kechada tarovih o’qisa, Farishtalar kelib,
bul kishi tarovih namozini o’qigan, deb unga guvohlik
bergay. Bas, Alloh taolo ro’zi qiyomatda hisob qilmagay.
O’n beshinchi kechada tarovih o’qisa, barcha farishtalar,
shu jumladan, Arshu Kursiyni ko’targan farishtalar xam
ul kishiga salovat yuborgaylar.
O’n oltinchi kechada tarovih o’qisa, Alloh taolo otashi
do’zaxdan xalos topmog’i va jannatga kirmog’iga
xukm qilgay.
O’n ettinchi kechada tarovih o’qisa, unga Payg’ambarlarning
savobidek savob berilur.
O’n sakkizinchi kechada tarovih o’qisa, ey, Bandai Xudo,
Alloh taolo sendan albatta hushnuddir va sening ota-onangdan
xam rozidur, deb bir farishta ovoz qilur.
O’n to’qqizinchi kechada tarovih o’qisa, Alloh taolo
jannatu-l-Firdavsda martabalarini baland qilur.
Yigirmanchi kechada tarovih o’qisa, shahid va solih
kishilarning savobi berilur.
Yigirma birinchi kechada tarovih o’qisa, Alloh taolo ul
kishiga jannat ichida nurdan bir bino barpo qilur.
Yigirma ikkinchi kechada tarovih o’qisa, qiyomat kuni
barcha g’am- anduhlardan omon bo’lgan holda kelur.
Yigirma uchunchi kechada tarovih o’qisa, Alloh taolo
Jannatda ul kishiga bir shaxar bino qilur.
Yigirma to’rtinchi kechada tarovih o’qisa, yigirma to’rt
Duosi qabul bo’lur.
Yigirma beshinchi kechada tarovih o’qisa, Alloh taolo ul
Kishidan go’r azobini ko’targay.
Yigirma oltinchi kechada tarovih o’qisa, Alloh taolo ul
Kishiga qirq yillik savobni ato qilgay.
Yigirma ettinchi kechada tarovih o’qisa, sirot ko’prigidan
Yashindek o’tgay.
Yigirma sakkizinchi kechada tarovih o’qisa, Alloh taolo
Jannatta uning darajasi baland qilur.
Yigirma to’qqizinchi kechada tarovih o’qisa, Alloh taolo:
"œEy bandam, jannat mevasidan egil. Salsabil suviga
cho’milgil, Kavsar suvidan ichgil, men Parvardigoringdurman
va sen mening Bandamdursan", degay.
-
Холис тавба
Шайх Муҳаммад Ҳассон
Ислом Аури таржимаси
Бисмиллаҳ, вассолату вассаламу ала расулиллаҳ.
Улуғ покланиш ойи, ибодатларга чиниқиш ойи, раҳмат ва мағфират ойи А амазон карим кириб келиши олдидан гуноҳ ва маъсистлардан тавба қилиб қалбларимизни мусаффо қилиб олиш мақсадида ушбу ста муҳим мавзуни сиз азиз сқувчиларимизга тақдим қилишни хоҳладик. Шосд порлоқ қалблар билан А амазонни қаршиласак ва ундан мсл-ксл фойда олсак.
Ислом Аури таҳриристи
Барча ҳамду санолар Аллоҳга хосдир. Биз Унга ҳамд ва истиғфор айтамиз, Ундан ёрдам ва ҳидост ссраймиз, нафсимизнинг шумлигидан ва амалларимизнинг ёмонлигидан Унинг Ўзидан паноҳ ссраймиз. Аллоҳ ҳидост қилган кимсани адаштирувчи, адаштирган кимсани ҳидост қилувчи йсқдир. Мен сгона, шериксиз Аллоҳдан сзга ҳақ илоҳ йсқ ва Муҳаммад соллаллоҳу алайҳи ва саллам Унинг бандаси ва слчисидирлар, у зот омонатни адо стганлар, рисолатни етказганлар, умматга холис насиҳат қилганлар, Аллоҳ таоло у зот сабабли зулматларни ёритган, у зот Аллоҳ йслида то слим келгунича ҳақиқий жиҳод қилганлар деб гувоҳлик бераман.
Аллоҳим, Ўзинг у зотни снг схши мукофотлар билан мукофотлагин.
Аллоҳим, Ўзинг у зотга, аҳли ва асҳобига, то қиёмат у зотни севган ва йслларига йслланиб, суннатларини тутган ҳар бир кишига кспдан-ксп саловоту саломлар йсллагин.
Аммо баъд...
Фозил дсстлар, азиз биродарлар, барчангизга Аллоҳнинг саломи бслсин, қадамларингизга ҳасанот, даврамизга хуш келибсиз, барчамизни Аллоҳ таборака ва таоло Ўзининг жаннатида ҳам жамласин ва даъватчилар саййиди бслган Муҳаммад Мустафо соллаллоҳу алайҳи ва саллам билан бирга қилсин. Зотан, У бунинг сгаси ва бунга қодирдир.
Аллоҳ йслидаги дсстларим! Бугун сизлар билан холис тавба ҳақида суҳбатлашамиз. Ушбу улуғ мавзуда бсладиган суҳбатимизни одатдагидек бир неча моддаларга бслиб оламиз:
Биринчи: Тавбанинг фарзлиги
Иккинчи: Тавбанинг фазли
Учинчи: Тавба осмонида порлаган қуёшлар
Тсртинчи: Тавбанинг шартлари
Бешинчи: Тавба йслидаги тссиқлар ва улардан қутулиш йсллари
Ссзларимга диққат-сътибор қаратишингизни ссрайман, Аллоҳ таоло барчамиздан тавбаларимизни қабул қилсин, дунёда ҳам, охиратда ҳам гуноҳларимизни сширсин, ссзга қулоқ солиб, унинг схшисига сргашадиган кишилардан қилсин. «Бас (сй Муҳаммад соллаллоҳу алайҳи ва саллам), Менинг бандаларимга — ссзга қулоқ тутиб, унинг снг гсзалига сргашадиган зотларга хушхабар беринг! Ана сшалар Аллоҳ ҳидост қилган зотлардир. Ва ана сшаларгина ақл сгаларидир» (Зумар: 18).
-
Тавбанинг фарзлиги
Севикли дсстларим! Имом Ибнул Қаййим раҳимаҳуллоҳ айтадилар: Кспчилик одамлар онгли, амалий равишда ва дарҳол тавба қилиш у ёқда турсин, тавбанинг қадрини ва фазлини ҳатто билишмайди ҳам. Ҳолбуки, тавба Ислом динининг ҳақиқатидир, диннинг ҳаммаси тавба деган ссз остига дохилдир. Шунинг учун ҳам тавба қилувчи шахс А аҳмоннинг севикли бандаси бслишга ҳақли бслди. Тавбанинг луғатдаги маъноси «қайтиш»дир. Аллоҳга тавба қилувчи — Аллоҳ ёқтирмайдиган нарсадан зоҳирда ҳам, ботинда ҳам қайтувчи ва Аллоҳ схши ксрадиган нарса томонга зоҳиран ва ботинан бурилувчи кишидир.
Тавба ҳар лаҳза ва ҳамма вақт фарз сканига далил бслувчи ксплаб ост ва ҳадислар ҳамда умматнинг ижмоъи мавжуд. Чунки, мусулмон киши зоҳирий ва ботиний маъсистдан холи смас. Шунинг учун у то Аллоҳга йслиққунига қадар умридаги нафаслар сонича Унга тавбани снгилаб туриши ва Аллоҳ таолога тавба қилган ҳолида дунёдан стмоғи лозим бслади.
Аллоҳ таоло айтади: «Ай мсминлар, Аллоҳга холис тавба қилинглар, шосдки Ларвардигорингиз сизларнинг ёмонлик-гуноҳларингизни счириб, остидан дарёлар оқиб турадиган жаннатларга киритур. У Кунда Аллоҳ пайғамбарни ва у билан бирга иймон келтирган зотларни шарманда қилмас. Уларнинг нурлари олдиларида ва снг томонларида юрур. Улар: «Ларвардигоро, Ўзинг бизларга нуримизни комил қилиб бергин ва бизларни мағфират қилгин. Албатта Сен барча нарсага қодирдирсан», дерлар» (Таҳрим: 8).
Яна айтади: «Барчаларингиз Аллоҳга тавба қилинглар, сй мсминлар! Шосдки (шунда) нажот топсангизлар» (Аур: 31).
Яна айтади: «Ким тавба қилмаса бас, ана сшалар золим кимсаларнинг сзидирлар» (Ҳужурот: 11).
Ибн Умар розисллоҳу анҳумодан ривост қилинган ҳадисда Лайғамбар соллаллоҳу алайҳи ва саллам айтдилар: «Ай инсонлар! Аллоҳга тавба қилингиз ва истиғфор айтингиз! Албатта, мен бир кунда юз маротаба тавба қиламан» (Имом Муслим (42/2702) ривости). Аллоҳ таоло стган ва келгуси гуноҳларини мағфират қилиб қсйган Лайғамбаримиздек зот Аллоҳга бир кунда юз марта истиғфор айтиб, тавба қилар сканлар.
Бухорий ривостида: Абу Ҳурайра розисллоҳу анҳудан ривост қилинади: А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам айтдилар: «Аллоҳга қасамки, мен бир кунда Аллоҳга етмиш мартадан зиёдроқ истиғфор айтиб, тавбалар қиламан» (Имом Бухорий (â„–6307) ривости).
Ай мусулмонлар, сй ёшлар! Мустафо соллаллоҳу алайҳи ва саллам бир кунда еру осмонлар Ларвардигорига минглаб марта тавба қилган бслсалар, ҳеч бир мусулмон катта-кичик гуноҳлардан холи бслмайди, демак биз ҳаётимиздаги нафасларимиз ададича тавба қилишга муҳтож сканмиз. Хурсанд бсладиган жиҳати шундаки, то жон ҳалқумингизга етмагунича ё қуёш ботиш томонидан чиқмагунича Аллоҳ таоло ҳаргиз тавба сшигини ёпмайди.
Ҳавои хоҳишларидан ссзламайдиган ростгсй зотнинг ссзларини тадаббур қилиб ксринг. «Саҳиҳ Муслим»да Абу Мусо розисллоҳу анҳудан ривост қилинган ҳадисда Аабий соллаллоҳу алайҳи ва саллам айтдилар: «Аллоҳ таоло кундузининг гуноҳкори тавба қилиши учун тунда қслини ёзади, тунда гуноҳ қилган киши тавба қилиши учун кундузи қслини ёзади, то қуёш ботиш томонидан чиқмагунича (шу ҳол давом ставеради)».
«Саҳиҳайн»да Абу Ҳурайра розисллоҳу анҳудан ривост қилинган ҳадисда А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам айтганлар: «Аллоҳ таоло ҳар кеча дунё осмонига тушади...». Тушиши Ўзининг камолига ва жалолига муносиб тарзда бслади, сиз бу ҳақда зеҳнингизга келган нарсаларнинг ҳаммасини қувиб юборинг, Аллоҳ таоло буларнинг ҳаммасидан бошқачадир. «(У зот) Ўз аршига срнашган А аҳмондир» (Тоҳа: 5). Унинг срнашиши Ўзи хабар берганидек ва Ўзи истаган ксринишда ва Ўзи айтган маънодадир, Унинг срнашиши тушиш ва ксчиб юришдан покдир. Аа арш Уни кстаради ва на курсий Унга суснчиқ бслади. Балки, арш ва унинг кстарувчилари, курсий ва унинг буюклиги, ҳамма-ҳаммаси Унинг қудрати лутфи билан кстарилмиш, Унинг зср чангали билан тутилмиш.
Ўрнашиш маълум, кайфисти номаълум, унга иймон келтириш вожиб, бу ҳақда ссраш бидъат, қандай қилиб тушади деб ссралмайди. Аллоҳ таоло Ўзининг камоли ва жалолига муносиб равишда ҳар кеча дунё осмонига тушади, сиз бу ҳақда тасаввурингизга келган ҳамма нарсани қувинг, чунки Аллоҳ таоло ундан бошқачадир.
-
«Бирон нарса У зотга схшаш смасдир. У сшитувчи ва ксриб турувчидир» (Шуро: 11).
«Ксзлар унга ета олмас. У ксзларга етар! У меҳрибон ва (ҳар нарсадан) огоҳ зотдир» (Анъом: 103).
«Бас, Аллоҳнинг схшашини қидирманглар! (У зотнинг мисли — схшаши йсқдир.) Албатта Аллоҳ (барча нарсани) билур, сизлар (ҳеч нарсани) билмассиз» (Ааҳл: 74).
«У зот уларнинг олдиларидаги (съни охиратдаги) ва ортларидаги (съни дунёдаги) бор нарсани билур. Улар сса У зотни била олмаслар» (Тоҳа: 110).
«(Ай Муҳаммад соллаллоҳу алайҳи ва саллам), айтинг: «У — Аллоҳ Бирдир. (Яъни Унинг ҳеч қандай шериги йсқдир. У сккаю ёлғиздир). Аллоҳ (барча ҳожатлар билан) ксзланувчидир (съни барча ҳожатлар Ундан ссралади, аммо У ҳеч кимга муҳтож смасдир). У туғмаган ва туғилмагандир (съни Аллоҳнинг сғил-қизи ҳам, ота-онаси ҳам йсқдир. У азалий ва абадий зотдир). Ва ҳеч ким У зотга тенг смасдир» (Ихлос: 1-4).
У Ўзининг исмларида сгонадир, Ўзининг зотида сгонадир, Ўзининг сифатларида сгонадир, Ўзининг иш-феълларида сгонадир.
Уни снг схши танувчи зот ( Муҳаммад соллаллоҳу алайҳи ва саллам) айтганлар: «Аллоҳ таоло ухламайди, ухлашлик Унга муносиб смасдир. Тарозини (съни адолатни ёки ризқни) туширади ва кстаради. Кундузнинг амалидан аввал кечанинг амали, кечанинг амалидан олдин кундузнинг амали Унга кстарилади. Унинг пардаси нурдир, агар уни очса Юзининг нури Ксзи етган барча халқларини куйдириб юборади» (Муслим ва Аҳмад Абу Мусо розисллоҳу анҳудан ривост қилганлар).
Хуллас, Аллоҳ таоло ҳар кеча дунё осмонига тушади ва: «Мен Лодшоҳман, Менга дуо қиладиган борми, уни ижобат стсам, Мендан ссрайдиган борми, унга ато стсам, Менга истиғфор айтадиган борми, унинг гуноҳларини кечирсам», дейди. То тонг ёришгунича шундай давом стади (Бухорий ва Муслим ривостлари).
Хсш, сиз қаерда бсласиз тунда?! Тунни шармсиз филмлар томоша қилиш билан стказасиз. Ай бечора, сй умрини сериаллар ва филмлар ксриш билан стказаётган кимса, ксзингни оч!! Уйғон ва срнингдан тур!! Ўлим кутилмаганда бостириб келади. Хожамиз жалла жалолуҳу сенга нидо қилмоқда, сен сса ғафлатда ётибсан! Ксзингни оч, уйғон!!
Аллоҳ жалла жалолуҳу сенга хитоб қилмоқда: «Мен Лодшоҳман, Менга дуо қиладиган борми, уни ижобат стсам, Мендан ссрайдиган борми, унга ато стсам, Менга истиғфор айтадиган борми, унинг гуноҳларини кечирсам».
-
«Саҳиҳайн»да Абу Ҳурайра розисллоҳу анҳудан ривост қилинган ҳадисда Аабий соллаллоҳу алайҳи ва саллам айтганлар: «Аллоҳ таоло айтади: Мен бандамнинг Мен ҳақидаги сйидаман. Мени сслаган чоғида Мен у билан биргаман. Агар у Мени ичида зикр қилса, Мен ҳам уни ичимда зикр қиламан. Агар бир жамоатда зикр қилса, Мен уни улардан схшироқ жамоатда зикр қиламан. Бандам менга бир қарич сқинлашса, Мен унга бир газ (60-70 см атрофида узунлик слчови) сқинлашаман. Агар менга бир газ сқинлашса, Мен унга бир қулоч сқинлашаман. Агар у Мен томон юриб келса, Мен у томон югуриб бораман!».
«(Ай Муҳаммад соллаллоҳу алайҳи ва саллам), Менинг (турли гуноҳ-маъсистлар қилиш билан) сз жонларига жиност қилган бандаларимга айтинг: «Аллоҳнинг раҳмат-марҳаматидан ноумид бслмангиз! Албатта Аллоҳ (Ўзи хоҳлаган бандаларининг) барча гуноҳларини мағфират қилур. Албатта Унинг Ўзигина мағфиратли, меҳрибондир» (Зумар: 53).
Олға сй мусулмон! Олға бу буюк фазлу марҳамат сари! Аллоҳга қасамки, агар тавбанинг фазлини билсангиз сди, бир зум ҳам тавбани тарк стмаган бслардингиз.. Суҳбатимизнинг иккинчи моддаси шу ҳақда давом стади.
-
Тавбанинг фазилати
1) Тавбанинг снг катта фазилати — у Ларвардигорнинг бандани схши ксришига сабаб бслади. Ссзимга схши сътибор бердингиз деб сйлайман. Яъни, мен тавба банданинг Ларвардигорга бслган муҳаббатига сабаб бслади, демадим, балки тавба Ларвардигорнинг бандага бслган муҳаббатига сабаб бслади, дедим. Ай инсон, сен сзи кимсанки, сени Аллоҳ схши ксрса?!! Имом Бухорий Абу Ҳурайра розисллоҳу анҳудан ривост қилган ҳадиси қудсийда Аллоҳ жалла ва ало айтади: «Ким Менинг (тоат-ибодатимда мустаҳкам бслган) дсстимга душманлик қилса, Мен унга уруш сълон қиламан. Бандам унга фарз қилган амалларимдан ксра Менга суюмлироқ бслган бошқа бирор нарса билан Менга сқинлаша олмайди. Бандам Менга нафл амалларини қилиш билан сқинлашиб бораверади, ҳаттоки Мен уни схши ксриб қоламан. Агар схши ксриб қолсам, Мен унинг сшитадиган қулоғига, ксрадиган ксзига, ушлайдиган қслига ва юрадиган оёғига айланаман. (Яъни, у фақат мен хоҳлаган ва мени рози қиладиган нарсаларни сшитади, ксради ва ҳоказо.) Агар ссраса, албатта бераман, паноҳ тиласа, албатта паноҳимга оламан».
Хсш, Аллоҳ сизни схши ксриб қолса, нима бслади? Абу Ҳурайра розисллоҳу анҳудан ривост қилинган ҳадисда А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам айтадилар:«Аллоҳ таоло бир бандани схши ксрса, Жибрийлни чақириб: «Мен фалончини схши ксраман, сен ҳам уни схши ксргин», дейди. Шунда Жибрийл ҳам уни схши ксриб қолади. Сснг само аҳли ичида: «Аллоҳ фалончини схши ксради, сизлар ҳам уни схши ксринглар», деб нидо қилади, само аҳли ҳам уни схши ксрадилар. Шундан сснг у инсон учун ерда қабулист (съни, одамларнинг муҳаббати ва розиликлари) вужудга келади. Агар Аллоҳ бир бандани ёмон ксрса, Жибрийлни чақириб: «Мен фалончини ёмон ксраман, сен ҳам уни ёмон ксргин», дейди. Шунда Жибрийл ҳам уни ёмон ксриб қолади. Сснг само аҳли ичида: «Аллоҳ фалончини ёмон ксради, сизлар ҳам уни ёмон ксринглар», деб нидо қилади, само аҳли ҳам уни ёмон ксрадилар. Шундан сснг у инсон учун ерда нафрат вужудга келади» (Бухорий ва Муслим ривостлари).
Агар еру осмонлар Ларвардигори сизни схши ксрса, сиз дунё-ю охират бахтига сришасиз. Ўзингиз сйлаб ксринг, агар дунёдаги бирон масъул раҳбар сизни схши ксрса, сиз дунёдаги снг бахтиёр инсон бсласиз. Шундай скан, дунё-ю охират Қслида бслган Зот агар сизни схши ксрса, сиз дунёда ҳам, охиратда ҳам снг саодатли инсонга айланасиз.
-
2) Тавбанинг фазилатларидан сна бири шуки, у Ларвардигорнинг банда билан шодланишига сабаб бслади. «Саҳиҳайн»да Анас ибн Молик розисллоҳу анҳудан ривост қилинган ҳадисда Ларвардигор таолони снг схши танувчи зот бслмиш А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам айтганлар: «Аллоҳ бандасининг тавбаси билан бир кишидан ксра ҳам кспроқ хурсанд бсладики, у кимсасиз саҳрода туссига озиқ-овқати ортилган ҳолда бораётганида тусси қочиб кетди. Тусни топишдан умиди узилгач, ноумид бслиб бир дарахт соссига бориб (слимини кутиб) ётиб олди. Бир вақт қараса, тусси олдида турибди. Унинг тизгинидан тутганича қаттиқ хурсанд бслиб кетганидан тили адашиб: «Ай Ларвардигор! Сен бандамсан, мен роббингман», деб юборди. (Аллоҳ бандасининг тавба қилишидан ана шу кишидан ксра ҳам кспроқ хурсанд бслади)» (Бухорий ва Муслим ривостлари).
Ушбу бечора банданинг қаттиқ хурсанд бслиб кетганидан тили адашиб, нима десётганини ҳам билмай қолиб: «Ларвардигор! Сен бандамсан, мен роббингман» деб юборганини тасавур қилинг. Аллоҳ таоло сизнинг тавба қилишингиз билан йсқолган тусси қайтиб келган шу банданинг хурсандлигидан ксра ҳам кспроқ хурсанд бслади.
-
3) Тавбанинг фазилатларидан сна бири — у қалбнинг нурланишига ва гуноҳлар асарининг счиб кетишига сабаб бслади. Оҳ, бу нақадар буюк фазилат!! Огоҳ бслинг сй ёшлар! Ҳар бир муслим ва муслима огоҳ бслсин! Бу мавзудан олим ҳам, ҳоким ҳам, сркак ҳам, аёл ҳам, йигит ҳам, қиз ҳам беҳожат бслолмайди, ҳамма-ҳаммамиз тавбага сҳтиёжлимиз.
Тавба қалбнинг ёришишига ва гуноҳ асари счишига сабабдир. Агар тавбангизда содиқ бслсангиз, Аллоҳ таоло сизни тавбангиз сабабли ҳар қандай катта ва кичик гуноҳдан поклайди. Термизий ва Ҳоким Абу Ҳурайра розисллоҳу анҳудан саҳиҳ санад билан ривост қилган ҳадисда А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам айтадилар: «Банда бир гуноҳни қилса, унинг қалбида битта қора доғ пайдо бслади. Агар ундан тийилиб, истиғфор айтса ва тавба қилса, қалби тозаланади. Агар сна гуноҳ қилишга қайтса, доғ кспайиб, бутун қалбини қоплаб олади. Бу Аллоҳ таолонинг қуйидаги остида айтилган қоплаб олишдирки: «Балки уларнинг дилларини сзлари касб қилгувчи бслган гуноҳлари (занги) қоплаб олгандир!» (Мутоффифун: 14). (Саҳиҳ сунан ат-Термизий: 2654).
Ҳузайфа ибн ал-Ямон розисллоҳу анҳудан ривост қилинади: Мен А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламнинг шундай деганларини сшитганман: «Фитналар қалбларга бсйра (тсқилгандаги) қамиш новдалари каби бирин-кетин ксндаланг бславеради. Бирон фитна қайcи бир қалбга кириб срнашиб олcа, бу қалбда битта қора нуқта пайдо бслади. Қай бир қалб уни инкор қилса, унда битта оқ нуқта пайдо бслади. Бориб-бориб қалблар икки турлига ажралади: биринчиси силлиқ тош каби оппоқ қалб бслиб, унга модомики осмонлару ер турар скан, бирон бир фитна зарар етказолмайди. Иккинчиси тснкарилган қумғон каби қоп-қора қалб бслиб, на бир маъруфни тан олади ва бир мункарни инкор стади. Фақат ҳавои-нафcига срнашиб қолган нарcанигина тан олади» (Муслим ривости).
Аътибор беринг, А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламнинг ссзларига: «Агар ундан тийилиб, истиғфор айтса ва тавба қилса, қалби тозаланади». Қалбига иккинчи марта нур ва иймон қайтади. Чунки, қалбда иймоннинг нури бордир.
Такрор айтаманки, қалбда иймоннинг нури бслади. Алий розисллоҳу анҳудан ривост қилинган ҳадисда А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам айтганлар: «Қалб борки, унинг ой юзини тссувчи булутга схшаш бир булути бслади. Ой нур сочиб турганда тссатдан уни булут сраб, қоронғилатиб қссди. Булут очилгач, сна ёрита бошлайди» (Абу Ауъайм, Дайламий ривост қилганлар, Албоний «Ас-силсилатус-саҳиҳа»да (2268) саҳиҳ санаган).
Лайғамбар соллаллоҳу алайҳи ва салламнинг ушбу ссзларини тафаккур қилиб ксринг. Самода ой нур сочиб тураркан, бирдан қоп-қора қалин булут сузиб келиб, ой юзига парда ташлайди ва унинг нурини ердан тссади. Бу сса маъсистларнинг қалбга қараб ҳаракатланиши ва қалбдаги иймон нурини тссиб қсйишига ташбеҳдир. Анди қора булутлар сурилиб, ой юзи очилиши гуноҳ ва маъсистларнинг тавба ва истиғфор билан четга сурилиши ва иймон нурининг сна қайтадан балқишига мисолдир. Мустафо соллаллоҳу алайҳи ва саллам айтганларидек: «Банда бир гуноҳни қилса, унинг қалбида битта қора доғ пайдо бслади. Агар ундан тийилиб, истиғфор айтса ва тавба қилса, қалби тозаланади. Агар сна гуноҳ қилишга қайтса, доғ кспайиб, бутун қалбини қоплаб олади. Бу Аллоҳ таолонинг қуйидаги остида айтилган қоплаб олишдирки: «Балки уларнинг дилларини сзлари касб қилгувчи бслган гуноҳлари (занги) қоплаб олгандир!» (Мутоффифун: 14). (Саҳиҳ сунан ат-Термизий: 2654).
-
4) Тавбанинг фазилатларидан сна бири шуки, у дунёда ҳам, охиратда ҳам бахтли ҳаёт кечиришга сабаб бслади. Мол-дунё ва бойлик истаган одам тавба қилсин — бу ссзимга қуйида Қуръондан далил олиб келаман — фарзанд неъматидан маҳрум бслиб, фарзанд истаган киши тавба қилсин, дунёда фароғатли ҳаёт истаган киши тавба қилсин, охиратда саодатли ҳаётга сришиш истагида бслган киши тавба қилсин... Ларвардигор жалла ва алонинг Каломига қулоқ тутинг: (Ауҳ алайҳиссалом) «Мен дедимки: Ларвардигорингиз (Аллоҳ)дан мағфират ссранглар, албатта У ста мағфиратли бслган зотдир. (Шунда) У зот устларингизга осмондан ёмғир қуйдирур. Ва сизларга мол-дунё, бола-чақа билан мадад берур ҳамда сизларга боғу бсстонлар (ато) қилур ва сизларга оқар дарёлар (ато) қилур. Аега сизлар Аллоҳни улуғлашни (съни Унга ибодат қилишни) сйламайсизлар?!» (Ауҳ: 10-13). Аега сизлар Аллоҳнинг тавҳидини рсёбга чиқармайсизлар, Унга ҳақиқий ибодат қилмайсизлар, Уни тсғри таний олмайсизлар?!! Тавба ва истиғфорнинг натижаларини ксринг!! Ай камбағалликдан қсрқадиган, қурғоқчиликдан қийналадиган, фарзандсизликдан сзиладиган инсонлар! Еру осмоннинг Ларвардигорига тавба қилинг ва истиғфор айтинг, У устингизга ёмғирлар ёғдиради, сизларга мол-дунё, бола-чақа билан мадад беради, сизларга боғу бсстонлар ва оқар дарёлар ато стади!!
«Агар у қишлоқларнинг (жойнинг) аҳли иймон келтириб, тақводор бслганларида сди, албатта Биз уларга осмону Ердан баракот (дарвозаларини) очиб қсйган бслур сдик. Лекин улар (пайғамбарларимизни) ёлғончи қилдилар, бас, уларни сзлари қилган гуноҳлари сабабли ушладик» (Аъроф: 96).
Ай мол-давлат истаган кимса, тавба қил... Ай фарзанд неъматидан маҳрум кас, тавба ва истиғфорни лозим тут. Аллоҳга қайт, билгинки, тавба дунёда ҳам, охиратда ҳам бахтли-саодатли ҳаёт сабабидир. Аллоҳга қасамки, шу дунёда Аллоҳга тавба қилмаган ва мудом тавбани сзига лозим тутмаган киши охиратда саодатга сришолмайди. «У Кун келганида, бирон жон гапирмас, магар Унинг (Аллоҳнинг) изни билангина гапирур. Бас, у (Кунга ҳозир бслганлар) орасида бахтсизи ҳам бслур, бахтлиси ҳам. Бас, снди бадбахт кимсалар дсзахда бслиб, у жойда оҳу фарёд қилурлар. Улар унда осмонлар ва Ер бор скан (съни абадий) қолурлар, магар Ларвардигорингиз хоҳлаган (тавҳид аҳлидан бслган осийларни дсзахда бир муддат турганларидан кейин чиқариши бундан мустаснодир). Зотан, Ларвардигорингиз фақат Ўзи истаган ишни қилувчи зотдир! Анди бахтиёр зотлар сса жаннатда бслиб, у жойда осмонлар ва Ер тургунча (съни тоабад) турурлар, магар Ларвардигорингиз (дсзахда бир муддат туришларини) хоҳлаган (тавҳид аҳлидан бслган осийларнинг жаннатга киришларининг кечиктирилиши бундан мустаснодир). Бу (съни жаннатга тушиш бахтига сришиш Ларвардигорингизнинг) туганмас инъомидир (Ҳуд: 105-108).
Ларвардигорим, Ўзинг бизларни саодат аҳлидан қилгайсан.
Севикли биродарим, ҳозироқ шошилинг, тавба қилишга ошиқинг!
Ай гуноҳларидан пушаймон бслувчи, пушаймонлигинг асари қани?!! Хатоларинг учун йиғи қани?!!
Ай хатолар асири, қани ксз ёшлари?!!
Ай Ларвардигорига қабоҳатлар билан юзланувчи кимса, дсзахга тоқатинг етарлими?!!
Во ҳасрато, бугун тавбага чақирилганда жавоб бермасанг!! Тавбани сслатилганда унга шошилмасанг!! Тавба қилишга шошил, уни кечиктирма, пайсалга солма! Чунки, слим тссатдан келади. Яхшилар тавба қилишда сендан сзиб кетдилар, сен ҳам улардан қолма!
Суҳбатимизнинг учинчи қисми шу мавзуда боради.
-
Тавба осмонида порлаган қуёшлар
Аабий Мустафо соллаллоҳу алайҳи ва салламнинг ҳадислари билан ссз бошлайман. У зот бизга юзта одам слдирган киши сидқидилдан Аллоҳга тавба қилганида Аллоҳ унинг тавбасини қабул қилгани ҳақида ссзлаб берадилар. «Саҳиҳайн»да Абу Саид ал-Худрий розисллоҳу анҳудан ривост қилинган ҳадисда А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам айтдилар: «Сизлардан олдин стган одамлар орасида тсқсон тсққиз жонни слдирган бир киши бор сди. У (тавба қилишни истади ва) ер юзидаги снг илмли киши ҳақида ссраган сди, уни бир роҳибнинг олдига жснатишди. У роҳибнинг олдига бориб, унга тсқсон тсққиз кишини слдирганини айтди ва мағфират қилинаманми, деб ссради. А оҳиб: «Йсқ», деган сди, уни ҳам слдирди. Шу билан слдирганларининг сони юзта бслди. Кейин сна ер юзидаги снг илмли киши ҳақида ссради. Уни бир олимга жснатишди...».
Бугун уммат уламоларга нақадар муҳтож!! Зотан, уламолар уммат учун пайғамбарининг йслини ёритиб берувчи шамчироқдирлар, улар умматнинг пайғамбарлар йслида юрувчи ҳақиқий йслбошчиларидир. Уламолар пайғамбарларнинг ворисларидир. Аллоҳ таолодан уммат уламоларига баракот беришини ссрайман.
«... У олимга юз кишини слдирганини айтиб: «Мағфират қилинишимга имкон борми?», деб ссради. «Ҳа, сени тавба қилишдан нима тссиб турибди(ки тавба қилмаспсан?) Фалон шаҳарга бор, чунки у ернинг халқи Аллоҳга ибодат қилишади. Сен ҳам улар билан бирга ибодат қил ва юртингга қайтиб келма, чунки бу ер ёмон жой», деб жавоб берди олим...».
Яъни, сен сшаб турган муҳитингни сзгартир, маъсист ва Аллоҳдан узоқлик муҳитини, сени Аллоҳнинг тоатидан ва илм ҳосил қилишдан тссадиган ёмон улфатлар даврасини тарк ст. Сенга: «Йсқ! Ҳушёр бсл, масжидларга борма, соқоллилар билан ксришма, улар сенинг миснгни заҳарлашади! Биз баркамол авлод тарбис қилишни истаймиз, биз сшашни истаймиз», деб айтадиган «насиҳатгсй»лардан қоч. Сенга: «Кел унинг срнига, фалончи фазовий антенна олган, шармсиз филмлар томоша қиламиз, тунни унинг уйида стказамиз» деб айтадиган, «фалон кафеда арзон бангивор модда бор, кетдик сша ерга», деб айтадиган ёмон улфатлар даврасидан юз сгир, муҳитни сзгартир, улфатларни сзгартир. Акс ҳолда, тавбага муваффақ бслолмайсан..
-
«... Сснг у қатъий қарорга келиб, сша шаҳар томон йсл олди. Ярим йслга етганда слим фариштаси келиб унинг жонини олди. А аҳмат ва ғазаб (жазо берувчи) фаришталари бир-бирлари билан тортишиб қолдилар.
- У тавба қилган сди ва Аллоҳ томон кетаётган сди,- деди раҳмат фариштаси.
- У бирорта ҳам солиҳ амал қилмади-ку,- деди ғазаб фариштаси.
Шунда уларнинг ёнига одам қиёфасида бир фаришта келди. Фаришталар ундан ечим ссрашди.
- Иккала тарафнинг ҳам (съни сшаган юрти ва кетаётган шаҳрининг) масофасини слчаб ксринглар. У қайси томонга сқин бслса, демак сша тарафдан,- деб жавоб берди у.
Улар иккала тарафни ҳам слчаб ксришди. Аатижада у кетаётган шаҳарига сқинроқ бслиб чиқди ва уни раҳмат фариштаси олиб кетди». (Муттафақун алайҳ, Бухорий ва Муслим ривостлари).
Саҳиҳ бир ҳадисга ксра: «У ҳидостга сришган шаҳарга бир қарич сқинроқ сди. Шундай қилиб сша шаҳар аҳолиси деб қабул қилинди».
Бошқа бир ривостда сса шундай дейилади: «Аллоҳ субҳанаҳу ва таоло (ёмон шаҳарга: сен ундан) узоқлаш ва (ҳидостга сришган шаҳарга: сен унга) сқинлаш, деб амр қилди. Сснг улар сртасини слчанглар, деди. Улар ҳидостга сришган шаҳарга бир қарич сқинроқ деб топишди ва у кечирилди».
Ҳа, қотил бслса ҳам, зоний ва зонис бслса ҳам, Аллоҳга сидқидилдан тавба қилса, Аллоҳ унинг тавбасини қабул қилади. Қиёмат куни гуноҳкорни гуноҳ сгасидан қутқариб оладиган ва уни поклайдиган зот Кечирувчи ва А аҳмли Аллоҳ таолодир. Муҳими, сиз чин кснгилдан тавба қилинг, гуноҳингизга қон йиғланг, истиғфор айтинг ва солиҳ амалда бардавом бслинг.
-
Аабий Мустафо соллаллоҳу алайҳи ва салламнинг сна бир ҳадисларини сшитинг. Имом Муслим, Абу Довуд ва бошқалар Бурайда розисллоҳу анҳудан ривост қилган ҳадисда айтилишича, А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам даврларида сзи оилали, уйланган бсла туриб, зино қилиб қсйган бир киши — Моиз ибн Молик Аабий соллаллоҳу алайҳи ва саллам ҳузурларига келиб: «Мени покланг, ё А асулуллоҳ» (съни шаръий жазо қсллаб, мени гуноҳдан покланг), деди. Шунда Аабий соллаллоҳу алайҳи ва саллам унга: «Ҳой қуриб кетгур, бор, Аллоҳга истиғфор айт, Унга тавба қил!», деб қайтариб юбордилар...
Шунинг учун Ибн Таймис раҳимаҳуллоҳ: «Гуноҳи кабиралардаги асл-асос — ҳад (шаръий жазо) қслланмасдан туриб тавба қилишдир», деганлар.
... Моиз бир оздан кейин қайтиб келиб, сна: «Мен покланг, ё А асулуллоҳ», деди. Қаранг, чидай олмаспти, охиратга қолмасдан, шу дунёнинг сзида жазосини олиб, гуноҳидан покланишни истаспти.
А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам уни сна: «Тавба қил, Аллоҳга истиғфор айт» деб қайтариб юбордилар.
Учинчи марта келиб: «Мен зино қилдим, ё А асулуллоҳ, мени покланг», деди.
А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам асҳоблардан: «Бунинг сс-ҳуши жойидами, мажнунлик йсқми бунда?», деб ссрадилар. «Йсқ, сс-ҳуши жойида», деб жавоб беришди.
«Маст қилувчи ичимлик ичмаганми?», дедилар. Асҳоблардан бири туриб, унинг оғзини ҳидлаб ксрди ва: «Маст қилувчи ичимлик ичмаган ё А асулуллоҳ», деди.
Шундан сснг Аабий соллаллоҳу алайҳи ва саллам уни тошбсрон қилиб слдиришга буюрдилар.
Оила қурган одам зино қилса, унинг шаръий жазоси шудир.
Барча аҳли илмлар ссзларига ксра, агар Моиз истиғфор айтса ва тавба қилса сди, Аллоҳ унинг тавбасини қабул қилган бслур сди.
Икки-уч кундан кейин Аабий соллаллоҳу алайҳи ва саллам асҳобларига: «Биродарингиз Моизга истиғфор айтинглар», дедилар. Улар: «Аллоҳ Моиз ибн Моликни мағфират қилсин», дедилар. Мустафо соллаллоҳу алайҳи ва саллам: «Жоним Қслида бслган Зотга қасамки, у шундай тавба қилдики, агар бутун умматга тақсим қилинса, ҳаммасига етарли бсларди», дедилар.. (Муслим (22/1695), Аҳмад (5/347, 348) ривостлари).
Абу Довуд ривостида: Аабий соллаллоҳу алайҳи ва саллам: «Биродарингиз Моиз ибн Моликка истиғфор айтинглар», дедилар. Улар: «Аллоҳ Моиз ибн Моликни мағфират қилсин», дедилар. Мустафо соллаллоҳу алайҳи ва саллам: «Жоним Қслида бслган Зотга қасамки, у ҳозир жаннат анҳорларида чсмилиб юрибди», дедилар. (Абу Довуд (4428) ривости).
-
Кейин Ғомид қабиласидан бслган бир аёл келиб: «А А асулуллоҳ, мени покланг, зино қилдим», деди. А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам: «Ҳой қуриб кетгур, бор, Аллоҳга истиғфор айт, Унга тавба қил!», дедилар. Шунда у: «А А асулуллоҳ, мени ҳам Моиз ибн Моликни қайтаргандек қайтариб юбормоқчимисиз?», деди.
Қаранг, уни ахлоқ полияисси қслига кишан солиб, олиб келмади.. Амри маъруф ва наҳий мункар зобити судраб олиб келмади.. Балки, уни иймони етаклаб келди, Ларвардигоридан қсрқув етаклаб келди. Улар кср қонуннинг назорати остида тавба қилмадилар, балки олий Ларвардигорнинг назорати уларнинг тавба қилишларига кифос қилди.
«... Мени покланг, ё А асулуллоҳ», деди аёл.. А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам: «Ҳой қуриб кетгур, бор, Аллоҳга истиғфор айт, Унга тавба қил!», дедилар. Шунда у: «А А асулуллоҳ, мени ҳам Моиз ибн Моликни қайтаргандек қайтариб юбормоқчимисиз? Аллоҳга қасамки, мен ҳомиладорман», деди. А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам: «Сенми сша?», дедилар. «Ҳа», деди у.
Аътибор беринг, А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам у аёлга нима дедилар: «Бор, болангни туққанингдан кейин келгин», дедилар..
Боланинг гуноҳи нима?!! А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламнинг жиност қилган кишига нисбатан қилган бу муомалалари шаръий жазолар хусусида динимизни ваҳший санайдиган, Ислом дини инсонларнинг қонига, уларнинг қслларини кесишга, тошбсрон қилиб слдиришга ташна дин, деб даъво қиладиган илмоний (динсиз, дунёвийлик тарафдори) кимсаларга етарли раддис бслади. У зот соллаллоҳу алайҳи ва саллам зино қилганини бсйнига олиб келган аёлни аввал: «Ҳой қуриб кетгур, бор, Аллоҳга истиғфор айт, Унга тавба қил!», деб қайтаришга уриндилар, кснмагач: «Бор, болангни туққанингдан кейин келгин», дедилар..
Ҳа, боланинг нима гуноҳи бор?! Аёл кетди ва зинодан бслган боласини туғиб, уни кстариб келди..
Қочиб кет.. Ласпортингни сохталаштиргин-да, мамлакатдан чиқиб кет... Йсқ, йсқ.. Аёл чақалоқ боласини бир матога сраб, бағрига босиб, олиб келди ва: «А А асулуллоҳ, мана, боламни туғдим, снди мени покланг», деди.
А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам унга жазо қсллашни сна ортга сурдилар: «Бор, болани смизиб, сутдан айирганингдан кейин кел», дедилар.
Аёл боласини икки йил смизди. Қочиб ҳам кетмади, унутиб ҳам юбормади.. Икки йилдан кейин боласини сутдан айириб, келди. Боланинг қслида сутдан айрилганининг амалий белгиси сифатида бир бслак нон бор сди.. Аёл жазоси охиратга қолмасидан шу дунёнинг сзида гуноҳидан покланишни истарди.. Шундан сснг Аабий соллаллоҳу алайҳи ва саллам болани мусулмонлардан бир кишининг тарбиссига бердилар.
Аёлга тош отганлар ичида Холид ибн Валид розисллоҳу анҳу ҳам бор сди. Холид бир тошни унга отган сди, юзига қон сачради. Шунда у аёлни ҳақоратлайдиган бир ссз айтди. А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам: «Ўзингни бос, сй Холид! Жоним қслида бслган Зотга қасамки, У шундай тавба қилдики, агар (зулму тажовуз ила) слпон (солиқ) йиғувчи шундай тавба қилса, мағфират қилинган бсларди», дедилар». (Муслим (22/1695), Абу Довуд (4442) ривостлари).
Бир ривостга ксра, Аабий соллаллоҳу алайҳи ва саллам саҳобаларга буюрдилар, сзлари туриб, жаноза сқидилар, сснг дафн стилди.
-
Шу гап қувватли ссздир. Бунга далил шуки, Имом Муслим ривостида айтилишича, Умар ибн Хаттоб: «А А асулаллоҳ, сиз унга жаноза сқимоқчимисиз, ахир у зино қилган-ку?!», деди. Аабий соллаллоҳу алайҳи ва саллам: «Жоним Қслида бслган Зотга қасамки, у шундай тавба қилдики, агар Мадинадаги етмиш кишига тақсимланса, кифос қилган бсларди. Аллоҳ учун сз жонини бергандан афзалроқ бирор кишини биласанми?», дедилар» (Муслим (24/1696), Абу Довуд (4440) ривостлари).
Аллоҳга тавба қил, сй зинокор сркак.. Аллоҳга тавба қил, сй зинокор аёл.. Аллоҳга тавба қил, сй бу жирканч гуноҳга қсл урган кимса!
Ай Аллоҳим, аёлларимизни, қизларимизни Ўзинг пардалагин, йигитларимизни Ўзинг ислоҳ қилгин, авратларимизни Ўзинг гуноҳдан сақлагин сй раҳмлиларнинг А аҳмлироғи!!
Шаръий жазо қслланилмаган тақдирда ҳам Аллоҳга тавба қил, Аллоҳ таборака ва таолога истиғфор айт. Артага, қиёмат кунида Аллоҳ субҳанаҳу ва таоло ҳузурида турганингда, агар У сенинг тавбангни қабул қилган бслса, сен унинг ҳаққида гуноҳ қилган кишидан сени Ўзи қутқариб олади. Агар тавба қилсанг, тавбанг содиқ бслса, Аллоҳ сенинг тавбангни қабул қилган бслса, Унинг раҳмати билан сен ҳам, ҳақдор биродаринг ҳам жаннатга кирасизлар. Муҳими, тавбанг сидқидилдан бслсин..
Абу Ҳурайра розисллоҳу анҳудан ривост қилинган ҳадисда А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам айтдилар: «Бир киши ҳаддан ташқари ксп гуноҳлар қилиб, вафоти сқинлашганда фарзандларига васист қилиб айтдики: «Агар вафот стсам, мени куйдиринглар ва кулимни шамолли кунда денгизга сочиб юборинглар. Аллоҳга қасамки, агар А оббим мен(и қайта тирилтириш)га қодир бслса, менга ҳеч бир бандасига бермайдиган қаттиқ азоб билан азоб беради». Фарзандлари унинг айтганини қилишди. (Аллоҳ таоло) ерга: «Олган (омонатларингни) адо қил», деб буюрди. Шунда у (одамнинг жасади йиғилиб келиб, Аллоҳ ҳузурида) турди. Аллоҳ таоло ундан: «Сени бундай қилишга нима ундади?», деб ссради. «Сендан қсрқишим, сй А оббим», деб жавоб берди. Шу сабабли Аллоҳ таоло уни мағфират қилди» (Муттафақун алайҳ).
-
Ўз замонамизда бслган бир воқеани айтиб бераман. Бир йигит улфатлари билан маст қилувчи ичимлик ичиб олиб, кейин қизларни овлашар, уларни саҳрога олиб чиқиб, бузуқчилик қилишиб, тонг отар қилиб уйига қайтар скан. Йигит бой-бадавлат ва ҳурмат-сътиборли хонадон фарзанди бслиб, сқинлари уни бу йслдан қайтаришга ксп уринишган, аҳли илмларни чақириб, насиҳатлар қилдиришган, бироқ ҳаммаси бефойда кетган. Шундан сснг уни уйлантириб қсйишга қарор қилишган. Аввалда уйланишга кснмай юрган, кейин отасининг зсри билан уйланишга рози бслган. Аллоҳ таоло қиз фарзанд ато стган. Қизи олти ёшга етгунича ҳам йигит ҳалиги ахлоқсизлигини ташламаган, қизчаси уни срталаблари бир-бир ксриб қолар, туни билан маишат қилиб, тонг отар пайти уйига келиб, бир маҳалгача ухлаб ётар скан. Бир куни маишатлари сал сртароқ тугаб, одатдагидан барвақтроқ уйга қайтишади. Йигит уйига келгач, қизчаси онасининг бағрида пишиллаб ухлаб ётганига ишонч ҳосил қилгач, қсшни хонага кириб, ахлоқсиз, шаҳвоний филм ёзилган кассетани томоша қилиб стиради. Аллоҳнинг хоҳиши билан қизча уйқудан уйғониб кетиб, отаси стирган хонага кириб келади. Акрандаги беҳаё ксриниш ва шармсиз товушлардан даҳшатга тушган қизча қичқириб юборади. Ота ҳам саросимага тушиб, стирган жойида қотиб қолади. Гангиб стираркан, қизчасининг йиғи аралаш: «Дада, дсзахни схши ксрсангиз, майли сзингиз тушаверинг, биз сиз билан бирга дсзахга тушишни истамаймиз!» деган ссзларидан ксзлари срқ стиб очилиб кетади ва дод деб юборади. Қизига қсшилиб фарёд қиларкан, телевизорни ҳам, видео ускунасини ҳам ерга отиб, оёқлари билан тепиб, сзғилаб ташлайди. Сснг қизини бағрига босиб, у билан теппа-тенг йиғлайверади. Шовқин-сурондан уйғониб кетган аёли воқеадан хабар топгач, у ҳам йиғига қсшилади. Шу орада бамдод намозига азон снграйди: Аллоҳу акбар, Аллоҳу акбар...
Йигит ҳаммомга кириб, ғусл қилиб, сзидан зино нопоклигини кетказади..
-
Биринчи марта Аллоҳнинг уйига, масжидга қадам қссди.. Иттифоқо, шу куни имом бамдод намозида: «(Ай Муҳаммад), Менинг (турли гуноҳ-маъсистлар қилиш билан) сз жонларига жиност қилган бандаларимга айтинг: «Аллоҳнинг раҳмат-марҳаматидан ноумид бслмангиз! Албатта Аллоҳ (Ўзи хоҳлаган бандаларининг) барча гуноҳларини мағфират қилур. Албатта Унинг Ўзигина мағфиратли, меҳрибондир» (Зумар: 53) остини қироат қилади.. Йигит сзи қалби синиб чиққан смасми, йиғи ғолиб келиб, сзини босолмай скириб юборади.. Аамоздан кейин ҳамма: «Ким? Аима бслди сзи?» деб бир-бирига қарашади. «Фалончининг сғли, биринчи марта намозга чиқиши, йиғи билан овози кстарилган шу сди», дейишади... Йигит сса ҳануз йиғидан сзини тсхтатолмаган ҳолда, покиза ва норасида қизчасини Аллоҳ унинг ҳидостига ва тавба қилишига сабабчи қилганини ссзлайди ва бслиб стган воқеаларни айтиб беради.. Кун ёришгунича масжидда стириб, кейин икки ракъат намоз сқиб, масжиддан уйига қайтади.
Арталаб барвақт ишхонасига кириб келганини ксрган ҳамкасблари ҳайрон бслиб: «Мошооллоҳ! Бугун қандай бслиб, вақтида ишга келиб қолибсан?!!», дейишади. Чунки, ҳаммаси унинг аҳволидан хабардор, бу пайт қотиб ухлаб ётишини, ҳеч қачон ишга келмаслигини схши билишарди. Йигит бслиб стган воқеани айтиб беради, улар унинг юзида тавба синиқлигига — истасангиз тавба маҳобатига, тавбанинг улуғворлигига, тавба нурига деб атанг — гувоҳ бслишади. Унинг уйқусиз ва ҳорғин аҳволини ксрган бошлиғи: «Майли, уйингга бориб, дамингни ол. Кечқурун бирга стирамиз, шунда бизга тавбанг ҳақида батафсил ссзлаб берасан», деб сртароқ жавоб бериб юборади.
Лешиндан илгарироқ уйига қайтган йигит йиғи-сиғи ва дод-фарёд устидан чиқади.
«Аима гап?! Аима бслди?!!» деб ссрайди..
«Қизинг вафот стди», дейишади.
Аима?! Қизим вафот стди?! Мени зулматлардан нурга олиб чиққан шамчироғим ссндими?!! Аллоҳ тавбамни унинг қслида қилган қизалоғим, покиза қизим слдими?!! Мен унга снг муҳтож бслган кунда, тавбамнинг ҳақиқийлигини унга амалий равишда исботлаб беришни истаганим кунда вафот стдими?!!...
Бечора ота қизчасини сз қсли билан ювиб, сзи кафанлаб, сзи қабрга қсйишга қарор қилади. Уни бундан қайтармоқчи бслганларга: «Йсқ, мени сз ҳолимга қсйинглар! Мени зулматлардан нурга олиб чиққан нурим билан видолашишга қсйиб беринглар!», дейди..
Йигитнинг тавбаси чин сди.. Сидқидилдан Аллоҳга тавба қилган сди у...
Шундан сснг қайтиб зинога қадам босмади, қайтиб оғзига ичкилик олмади. Аллоҳдан барчаларимизни динида собитқадам қилишини ссрайман.
Ҳой йигит! Гуноҳларинг ҳар қанча ксп бслса ҳам, асло ноумид бслма, умидсизликка тушма!
Мана шу сшаб турган шаҳримиз — Мансуранинг маҳаллаларидан бирида истиқом қиладиган бир йигитнинг сз оғзидан сшитган гапларни сизга айтиб бераман. Аллоҳга қасамки, бу гапни унинг сзи ссзлаб берган.
Шу куни ушбу маҳаллада жойлашган масжидда шом билан хуфтон оралиғида менинг муҳозарам (маъруза, мавъиза) бслиб, унда мен А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламнинг вафотлари ҳақидаги мавзуда ссз юритган сканман. Муҳозарага келган одамлар ксплигидан биродарлар масжид ташқарисига ҳам тсшамалар тсшаб, анча одам ташқарида ҳам стирган скан.
Шунинг учун ҳам кспинча айтаманки, илмий муҳозараларда мусулмонларнинг сони ксп бслишининг сзи ҳам бир даъват.
Шу маҳаллада истиқомат қиладиган учта ссмир йигит чснтакларидами, сумкаларидами анчагина наша билан ксчага чиқишган, қилар ишлари кечасида маҳаллама-маҳалла айланиб, бангиларга ушбу товарларини майдалаб сотиш скан. Ушбу йигитчалардан бири менга кейин шундай ссзлаб берганди:
-
Аллоҳга қасамки, сй шайх, шу куни ксчаларда жуда кспчилик соқоллиларга ксзим тушди, шаҳарнинг бошқа даҳаларидан ҳам одамлар маҳалламизга келишаётган сди. Биз ҳайрон бслиб, «бугун мунча ксп соқоллилар инидан чиқиб қолишибди?», деб ссраган сдик, «бугун мана бу масжидда Муҳаммад Ҳассон деган шайхнинг маърузаси бор», дейишди. «Аима сотаркан?» деб ссрасак, «Муҳозара, унда Аллоҳ айтди, Лайғамбари айтди, деган гаплар бслади», дейишди.
Шунда ёнимдаги икки шеригимга: «Ҳали вақт срта, нашани барибир сал қоронғи тушганда тарқатамиз. Кеч киргунича шу ерда манавилар билан стириб турсак, нима дейсизлар?», дедим. Кейин шу ерда стирдик, Аллоҳга қасамки, ёнимизда анчагина наша бор сди. Сиз сй шайх, А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламнинг вафотлари ҳақида гапираётган скансиз. Қасам ичиб айтаманки, юрагимга титроқ кириб, вужудим зириллаб, худди умримда биринчи марта йиғлаётгандек, ксзларимдан ёш қуйила бошлади ва сзимни Лайғамбаримизнинг хоналарида, у зот вафот стган ва ювилаётган ҳолатда тасаввур қилдим.
Хуфтон намозига азон айтилгач, беихтиёр таҳоратхонага қараб юрдим, шу ерда ювиниб, баданимдаги нопокликдан халос бслдим, ёнимдаги нашаларни ҳам хожатонага ташлаб юбордим. Кейин чиқиб, ҳамма билан намоз сқидим, тавба лаззатини ҳис қилдим, Аллоҳга қайтиш ҳаловатини тотиб ксрдим. Аамоздан кейин иккала шеригимга қатъий қилиб: «Бугундан бошлаб, йслимиз бошқа-бошқа», дедим. Улар ҳам: «Шу пайтгача гуноҳда бирга бслдик, снди буёғига тавбада ҳам бирга бсламиз», деб жавоб беришди...
Аллоҳга қасамки, бугун сша йигит бизнинг шогирдларимиз қаторида бир толиби илм бслиб юрибди, дарсларимизга қолдирмай келади, юзига А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламнинг суннатлари ксрк бериб турибди.
Севикли биродарим! Гуноҳинг ҳар қанча ксп ва катта бслса ҳам, умидсиз бслма, Аллоҳга қайт, тавба қил!
Шуни схши билгинки, сен агар: «Ай А оббим, мени тавбага муваффақ айлагин» десанг, албатта Аллоҳ сенга тавба йслини енгил қилиб қссди.
«Бизнинг (йслимиз)да жиҳод қилган — курашган зотларни албатта Ўз йслларимизга ҳидост қилурмиз. Аниқки, Аллоҳ чиройли амал қилувчи зотлар билан биргадир» (Анкабут: 69).
«Ким Аллоҳдан қсрқса, У зот унинг учун (барча ғам-кулфатлардан) чиқар йслни (пайдо) қилур. Ва уни сзи сйламаган томондан ризқлантирур. Ким Аллоҳга таваккул қилса, бас, (Аллоҳнинг) Ўзи унга етарлидир. Албатта Аллоҳ Ўзи (хоҳлаган) ишига етувчидир. (Унинг хоҳишига қарши турувчи кимса йсқдир). Дарҳақиқат Аллоҳ барча нарса учун миқдор-слчов қилиб қсйгандир» (Талоқ: 2, 3).
Аш биродарим, ким Унга таваккул қилса, Унинг сзи кифос қилади. Ким Унга ишини топширса, Унинг сзи тсғриликка йсллайди. Аллоҳга тавба қилингиз! Ва билингизки, тавбанинг бир неча шартлари бор.
Суҳбатимизнинг навбатдаги қисмида қисқача шу ҳақда айтиб стамиз.
-
Тавбанинг шартлари
Биринчи шарти: Ихлос. Сиз қамоқдан қсрқиб, ё жазодан қсрқиб, ё одамларнинг маломатларидан ва шарманда бслишдан қсрқиб тавба қилманг, фақат Аллоҳ учун тавба қилинг.
«Ҳолбуки улар фақат сгона Аллоҳга, у зот учун динни холис қилган, Тсғри йслдан оғмаган ҳолларида ибодат қилишга ва намозни тскис адо стишга ҳамда закотни (ҳақдорларга) ато стишга буюрилган сдилар. Мана шу тсғри йслдаги (миллатнинг) динидир» (Баййина: 5).
«(Ай Муҳаммад соллаллоҳу алайҳи ва саллам, Уларга) айтинг: «Ҳеч шак-шубҳа йсқки, мен ҳам сизлар каби бир одамдирман. Менга Тангрингиз ёлғиз Аллоҳнинг Ўзи скани ваҳий стилмоқда. Бас, ким Ларвардигорига рсбарс бслишидан умидвор бслса, у ҳолда схши амал қилсин ва Ларвардигорига бандалик қилишда бирон кимсани (унга) шерик қилмасин! (Яъни, қиладиган барча амалларини ёлғиз Аллоҳ учун қилсин)» (Каҳф: 110).
Иккинчи шарти: Гуноҳ ва маъсистлардан тийилиш.
Учинчи шарти: Шу гуноҳни қайтиб қилмасликка азм қилиш.
Тсртинчи шарти: Солиҳ амалларни давомли қилиш.
Бешинчи шарти: Агар гуноҳ банданинг ҳаққига тааллуқли бслса, ундан қутулиб олиш. Агар бировнинг молини ноҳақ олган бслсангиз, уни қайтариб берасиз. Агар бировни ғийбат қилган бслсангиз, унинг олдига бориб, мен сизнинг ғийбатингизни қилган сдим, дейиш шарт смас, чунки кснгли оғриб қолиши мумкин. Фақат Аллоҳга тавба қилишингиз ва сша одамнинг ғийбатини қилганингиз мажлисда снди уни схшилик билан зикр қилишингиз ва унинг ҳаққига Аллоҳга дуо қилишингиз кифос қилади. Мана шу тавба бслади.
-
Тавба йслидаги тссиқлар ва улардан қутулиш йсллари
Севикли дсстларим! Суҳбатимиз скунида Аллоҳ азза ва жаллага тавба қилишни истаганимизда йслимизда тсғаноқ бсладиган айрим тссиқлар ҳақида гапириб стамиз.
1) Бандага гуноҳларни чиройли ксрсатувчи, шунингдек уни Ларвардигорнинг раҳматидан умидсизликка туширувчи шайтон.
2) Аллоҳнинг гуноҳларни сшириши, бандага меҳрибонлиги ва неъматларидан маҳрум қилмаслиги.
3) Дунёга сусниб қолиш ва охиратдан машғул бслиб қолиш.
4) Амонликка буюрувчи нафс.
5) Амон улфатлар.
Buyuk va Qudratli Parvirdigoro Bizlarning tavbalarmizni maqbul aylashini so'raymiz.
Ey Tavbalarni qabul Etguvchi Zot,O'zing Tavbamizni Qabul et.
Ey Rahmlilarni Rahimlirog'i,O'zing Bizga Rahim et.
-
Hasan ibn Vashsho hikoya qiladi: Kunlardan bir kuni hazrat imom Rizo (a.s) ning namoz o’qish uchun tahorat olmoqchi bo’lib turganlarini ko’rdim.
Ul zot obdastani qo’llariga olib endi qo’llariga quymoqchi bo’luvdilar, men darrov yonlariga bordimda "Yo ibn rasululloh, ruxsat bering sizga ko’maklashib yuboray"-dedim. Men bu gapimdan imom xursand bo’lib ketadilar, deb o’ylagandim. Ammo ul hazrat menga qarab: "Yo’q, Hasan, keragi yo’q"-dedilar.
Men: Savob bo’lmaydimi?- deb so’raganimda,
- Yordam berganingga savobni olasanku-ya, lekin men esa gunohkor bo’lib qolaman-da!-deb javob qaytardilar.
Men hazratning gaplarini yaxshi tushunmagan edim, buni sezgan imom Rizo (a.s) menga bunday deb tushuntirdilar. " Ey Hasan, Qur’oni karimning mana bu oyatini eshitganmisan?
{فَمَنْ كانَ یَرْجُو لِقاءَ رَبِّهِ فَلْیَعْمَلْ عَمَلاً صالِحاً وَ لایُشْركْ بِعِبادَةِ رَبِّهِ اَحَداً}
Bas, kimki Parvardigori bilan muloqotda bo'lishdan umidvor bo'lsa, u holda ezgu amal qilsin va Parvardigoriga ibodat qilishda hech kimni (Unga) sherik qilmasin!
(Kahf surasi, 110-oyat)
Tahorat qilish ham ibodat turlaridan biridir, shuning uchun men ibodat qilishda sherik olgim kelmay, sening yordamingni rad etdim."
كافى ، ج 3، ص 69
Ha, aziz muxlislar, yordamsiz tahorat olishga qudrati yetadigan har bir banda o’zi tahorat olmoqligi lozimdir. Albatta, betobligi va yoki o’ta qariligi tufayli birovlar yordamiga muhtoj nochorlar bundan mustasnodirlar. Yoki tahorat suvini tayyorlab berish kabi yordamning ham zarari yo’qdir, vallohi a’lam.
-
Payg'ambarimiz Muhammad(s.a.v) Nasihat Etishgan Ekan:
1. Dinning ofati uchtadir:
* Beamal olim
* Zolim hokim
* Bilmasdan fatvo aytuvchi ulamo
2. ilmning ofati unitishdir. Uni noahil kishiga gapirish esa uni zoe qilishdir.
3. Munofiqning alomati uchtadir
* gapirsa yolg’on gapiradi
* va’dasiga bevafo bo’ladi
* omonatga hiyonat qiladi
4. Chaqirilgan joyga boringlar, chaqirilmagan joyga bormanglar
5. Nafaqa berishni o’zingdan boshla! Agar ortsa oila a’zolaringga sarfla, agarda ulardan ham ortsa qarindoshlaringga sarfla. Agar qarindoshlaringdan ham ortsa shu yo’sinda avval yaqin, keyin uzoqlaringga sarflayver.
6. O’zlaringiz va sizlardan keyin keluvchi kishilar uchun hushhabar shuki, kimki sidqidildan "La ilaha illalloh" kalimasini aytsa, albatta jannatga kiradi
7. Allohga eng yomon ko’rinadigan kishi — gina va adovatni uzoq saqlovchi odamdir
8. O’z hojatini hokimga yetkaza olmayotgan kishilarning arzini hokimga yetkazinglar. Kimki hokimga arzini yetkaza olmayotgan kishini arzini yetkazsa, Alloh taolo qiyomat kunida sirot ko’prigi ustida ul bandaning qadamini mustahkam (toyilmaydigan) qiladi.
9.Ey odam bolasi, kifoya qiladigan rizqing turib haddingdan oshiradigan molni istaysan. Ey odam bolasi, ozga qanoat qilmaysan ko’pga ham to’ymaysan. Ey odam bolasi, tong otib ko’z ocharkansan taning sihat, oilang tinch, bir kunlik taoming bo’lsa bor, ortiqcha boylik istashni qo’y!
10. diling yumshab hojating ravon bo’lishini hohlaysanmi? Yetimga rahm qil, boshini sila, ovqatingdan yedir shunda diling yumshaydi, hojating chiqadi
-
11. Haromlardan saqlan, kishilarning obidrog’i bo’lasan. Allohning qismatiga rozi bo’l, kishilarning behatarrog’i bo’lasan. Qo’shningga yaxshilik qil, mo’min bo’lasan. O’zingga yaxshi ko’rganni o’zgalarga ham yaxshi ko’r, musilmon bo’lasan.
12. Allohdan qo’rq! Yaxshilikni kichkinasini ham kichik demay qilaver. Agarchi chelagingdagi suvni suv olmoqchi bo’lgan kishining chelagiga quyib berish bilan yoki birodaringga ochiq chehra bilan yuzlanishing bilan bo’lsa ham yaxshilik qil. Kiyimingni etagini kibr uchun uzun qilma! Zero, kibrni Alloh yaxshi ko’rmaydi. Agar seni biror kishi so’kib, senda yo’q ayb bilan seni ayblasa, sen uni unda bor ayb bilan ham ayblama, uni qo’yaver, shunda gunohi unga, savobi senga bo’ladi, hech qachon hech kimni so’kma!
13. Allohdan qo’rqinglar. Bolalaringizga nisbatan adolatli bo’linglar (bir hil qaranglar)
14. yarimta hurmoni sadaqa qilib bo’lsa ham, u bo’lmasa odamlarga shirinso’zlik, hushmuomalalik qilish yo’li bilan bo’lsa ham otashi do’zahdan saqlaninglar!
15. Zulmlanayotgan kishining qarg’ishidan saqlaninglar. Zero, uning duosini to’sadigan parda yo’q, agarchi kofir bo’lsa ham.
16. ikki kishiga qiyomat kunida Alloh rahmat nazari bilan qaramaydi: qarindoshchilikni uzgan odamga va qo’shnisiga yomonlik qiluvchi odamga.
17. Bir kishidan ikki kishi yaxshi, ikkitadan uchta, uchtadan to’rtta yaxshi, jamoat bilan birga bo’linglar. Chunki Alloh taolo ummatimni faqatgina hidoyatga jam qiladi.
18. Yettita halok qiluvchi narsadan saqlaninglar:
-Allohga shirk keltirishdan
-. sehr qilmoq
-. nohaq qon to’kish
-. sudho’rlik*(pulni foydaga berish)
-. Yetimning molini yemoq
-. urushdan qochish
-. erli mo’mina, iffatli ayolni zinokor deb tuhmat qilish.
19. Yuzga ehtiyot bo’linglar, yuzga urmanglar
20. Hadyani qaytarmanglar, Musilmonlarni urmanglar!
-
21. Alloh taologa farzlardan keyin amali solihlarning sevimlirog’i bir-birini xudo uchun yaxshi ko’rish va xudo uchun yomon ko’rishdir.
22. Alloh taologa jihodning sevimlisi zolim podshoh oldida aytilgan haq so’zdir
23. Alloh taologa bandalar ichida sevimlisi oila a’zolariga manfaati ko’p tegadigan kishidir.
24. Alloh taologa xonadonlaringiz ichida sevimlisi yetim asrab, yaxshi boqayotgan xonadondir
25. Yaxshi ko’rgan kishingni o’rtacharoq yaxshi ko’r, balkim bir kun kelib u yomon ko’rganing bo’lib qolar. Yomon ko’rgan kishingni ham o’rtacharoq yomon ko’rki, bir kun kelib u yaxshi ko’rganing bo’lib qolar
26.Dehqonchlik bilan Shug'ullaninglar.Dehqonchlik muborak kasbdir.Unga Qo'riqchilarni Ko'paytiring.
27. Avratingni Saqla!O'z Xotining va Joriyalaring Bundan Mustasno.
So'raldi: Agar Hmmaoq Odam Bo'slachi?
Dedilar:-Agar Hech Kimga Ko'rsatmaslikni Ilojini qilsang Ko'rsatma.
So'raldi:-Agar Brontamiz Yolg'iz,holi Bo'lsakchi?
Dedilar:-Allohdan Uyalmoq Odamlardan Uyalmoqdan ham Lozimroqdir..
28.O'zimdan Keyin Ummatlarimda sodir bo'lishidan Qo'rqan narsam Uchtadir:
* Boshliqlar Zulmi
* Munajimlikkga(Folbinga) Ishonish
* Taqdirga Ishonmaslik,uni Yolg'onga chiqarish..
29.Ummatimda Paydo Bo'lishidan qo'rqgan narsalarimning yomonrog'i:
* Qorni Kattaligi
* Ko'p Uxlash
* Dangasalik
* Imoni Zaifligi
30. Amirning Hadiya Olishi haromdir va Qozining Pora Olishi Kofilikdir.
-
:bs1:
Кибр ва манманлик
Ҳар бир мсмин мусулмон банда ҳазир бслиши лозим бслган қалб хасталикларидан сна бири кибр ва манманликдир.
Кибр ва манманлик бир-бирига сқин ва схшаш салбий сифатлардир.
"œКибр", "œтакаббур", "œкибрё" ссзлари луғатда катталик маъносини билдиради ва сзини бошқалардан катта, устун ва афзал ҳисоблаш сифатига сга шахсга нисбатан ишлатилади.
А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам бу сифатни: «Кибр ҳақни инкор қилиш ва одамларни ҳақир санашдир», деб таъриф-лаганлар.
Имом Ғаззолий кибрни: «У сзини улуғ санаш ва қадрини бошқанинг қадридан устун қсйиш», деб таърифлаган.
У Зот «Иҳъёу улумид-дин» асарида кибрнинг бадбахтлик калити сканини қуйидагича баён қилади: «Саодат калити ҳушёрлик ва фаҳму фаросатдадир. Бадбахтлик манбаси кибр ва ғафлатдадир.
Банда учун Аллоҳ таолонинг неъматлари ичида иймон ва маърифатдан улуғи йсқдир. Унга сришиш учун бағрикенглик ва қалб ксзи сткирлигидан бошқа васийла йсқдир.
Куфр ва маъсистдан каттароқ бало-офат йсқдир. Мазкур икки нарсага чақиришда қалб ксрлиги ва жаҳолат зулматидан бошқа нарса йсқдир.
Зийрак кишилар Аллоҳ таоло уларнинг ҳидостини ирода қилган ва қалбларини Исломга кенг қилиб қсйганлардир. Мутакаббирлар Аллоҳ таоло уларни залолатини ирода қилган ва қалбларини худди осмонга чиқаётгандаги каби тор ва танг қилиб қсйганлардир.
Мутакаббир сз ҳидостига кафил бслиши учун қалб ксзи очилмаган кишидир».
-
Кибрнинг сабаблари
Ўзини юқори олган одам кибр аҳлидан бслади. Камолот сифатларининг соҳиби бслган одам сзини бошқалардан юқори олмайди. Камолот сифатлари сса диний ва дунёвий бслади. Динийлари илм ва амал бслса, дунёвийлари насаб, жамол, қувват, мол ва тарафдорлари ксп бслишидан иборатдир.
Буларнинг ҳаммаси еттитадир:
1. Илм. Илмга уринган баъзи одамлар мутакаббирлик дардига жуда ҳам тез чалинадилар. Улар сзича илмнинг жамолига ва камолига маҳлиё бслганлари ҳолда сзларини юқори олиб, сзгаларга паст назар билан қарашни бошлайдилар.
Уларнинг кибри икки сабабга оид бслади.
Биринчи сабаб — илм деб аталаётган нарса ҳақиқий бслмайди. Ҳақиқий илм орқали банда А оббини ва сзини схши танийди. Ҳақиқий илм сгаси тавозуъли бслади ва кибрга сқин ҳам йсламайди.
Аллоҳ таоло «Фотир» сурасида: «Албатта, Аллоҳдан Унинг уламо бандаларигина қсрқирлар», деган (28-ост).
Иккинчи сабаб — илмга уринган бслса ҳам, сзи нафси бузуқ, хулқи ёмон одам бслишидир. Бу каби одамлар қанча илм олсалар ҳам сзларини снгламаганлари учун ёмон сифатлар уларни тарк стмайди. Аотсғри шахсда пайдо бслган илм сгасининг мутакаббирлигига сабаб бслиши ажабланарли ҳол смас.
2. Амал. Бу ердаги амалдан ибодат ҳам ксзда тутилади. Бу турдаги кибр кспроқ обид ва зоҳидларда бслади ва икки қисмдан иборат бслади.
Биринчи қисм дунёвий ишларда бслади. Унда, одамлар фақат уларни зиёрат қилиши кераклигини даъво қиладилар. Одамлар уларнинг ҳожатларини чиқаришлари, улуғлашлари, жой бсшатишлари, доимо уларнинг тақволари ва ибодатларини мадҳ қилиб туришлари лозимлигини даъво қиладилар.
Иккинчи қисм диний ишларда бслиб, унда даъвогар сзидан бошқалар нотсғри йслдан бораётганларини ва ҳалокатга учрашларини даъво қилади.
Имом Муслим ривост қилган ҳадисда А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам: «Қачон бир одамнинг «одамлар ҳалок бслди», деганини сшитсангиз, унинг сзи снг ҳалок бслганидир», деганлар.
-
3. Ҳасаб ва насаб ила кибрланиш.
Аасаби шарафли бслган одам сзидан илми ва амали устун бслган одамга такаббурли муомала қилади. Уларнинг наздида, бошқа одамлар худди уларнинг қули ёки хизматкоридек бслади. Ислом таълимотида сса, насаб кишининг амалидан устун қсйилмаган.
Абу Ҳурайра розисллоҳу анҳудан ривост қилинади:
«Аабий соллаллоҳу алайҳи васаллам: «Кимни амали ортга сурса, уни насаби олдга сура олмайди», дедилар».
Муслим, Абу Довуд ва Термизий ривост қилган.
Яъни, охиратда ҳамманинг насабига смас, амалига қараб да-ража берилади. Кимнинг амали схши бслса, насаби қандай бслишига қарамай олдинга сурилади, олий мартабаларга сриша-ди. Кимнинг амали ёмон бслса у ортга сурилади, иши чатоқ бслади. Аасаби қанчалик олий бслмасин, иши олдинга сурил-майди. Шунинг учун ҳеч ким сзига ишониб қолмаслиги, мағрурланмаслигини керак. Аксинча, кспроқ схши амал қилишга уруниш лозим.
4. Жамол ила кибрланиш. Бу нарса одатда аёллар сртасида кспроқ учрайди. Улар бир-бирларидан жамоллари ила фахрланиш, бошқаларининг айбларини зикр қилишга сч бсладилар.
-
5. Мол билан кибрланиш. Молу пули ксп кишилар исло-мий тарбис олмаган бслсалар, камбағаллардан кибрланишлари, сз моллари ила фахрланишлари маълум ва машҳур. Уларнинг кибрлари гап-ссзлари, ҳатти ҳаракатлари ва имо-ишораларидан ҳам билиниб туради.
6. Куч-қувват билан фахрланиш. Бунда моддий ва маъна-вий куч, имконист, чора-тадбирлар ва бошқалар ксзда тутилади. Мутакаббирлар сзларидан мазкур нарсаларда паст бслганлар устидан «сени у қилиб юбораман, бу қилиб юбораман», дес фахрланадилар.
7. Ўз тарафдорлари билан кибрланиш. Бунда киши сз қарамоғидагилар, шогирдлар, хизматчилар, қариндошлар, уруғ-аймоқлар, ака-ука ва фарзандлар билан кибрланади.
-
Кибрнинг даражалари:
Ибн Қудома Мақдисий кибрнинг уч даражаси борлигини айтади:
1. Кибр инсоннинг қалбида қарор топган бслади. У сзини бошқалардан афзал деб билади. Аммо у тиришиб тавозе ксрсатади. Бу одам қалбида кибр дарахти скилган, лекин унинг шохлари кесилган шахсдир.
2. Бир киши сз ҳаракатлари билан мажлисларда баландпар-возликни, тенгдошлари сртасида пешқадамликни ва сз ҳақи камситилишига инкорни ошкор қилади. Олим бслса, одамлардан юз сгиргандек бслиб афтини буриштиради. Обид бслса, худди одам-лардан жиркангандек бурнини жийиради. Бу иккиси Аллоҳ таоло Ўз набийсига «Ўзингга сргашган мсминларга қанотингни ёзгин» деб берган одобни билмаган жоҳиллардир.
3. Бир кишининг тили билан даъво қилиб, фахрланиши ва сзини мақташ ила кибр қилиши. Шунингдек, насаби билан кибр қилиши ҳам.
-
Кибрнинг турлари:
1. Аллоҳ таолога кибр қилиш.
Бу снг ёмон кибрдир. Бу Фиръавн ва Аамруднинг кибрига схшаш бслиб, Аллоҳ таолога банда бслишдан сзини олиб қочишдир.
2. А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васалламга кибр қилиш.
Бу Макка кофирларига схшаб А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам бсйсунишдан жоҳиллик ва саркашлик ила кибр қилишдан иборатдир.
3. Бандаларга кибр қилиш.
Бу сзини бошқалардан устун қсйиб, сзгаларга ҳақорат назари билан қарашдан иборатдир.
-
Кибрнинг ҳукми
Имом Заҳабий ва бошқа уламолар кибр гуноҳи кабира сканини таъкидлаганлар.
Аллоҳ таоло «Бақара» сурасида: «Асла, фаришталарга: «Одамга сажда қилинглар!» деганимизни. Бас, сажда қилдилар, магар Иблис бош тортди, мутакаббирлик қилди ва кофирлардан бслди», деган (34-ост).
Қаранг! Мутакаббирлик иблисни куфрга ва Аллоҳ таолонинг лаънатига олиб борди.
Аллоҳ таоло «Ааҳл» сурасида: «Илоҳингиз сгона илоҳдир. Охиратга иймон келтирмайдиганларнинг қалблари инкор қилувчидир, сзлари сса мутакаббирдирлар. Шубҳасиз, Аллоҳ нимани сир тутаётганларини ва нимани ошкор қилаётганларини биладир. Албатта, У мутакаббирларни хуш ксрмас», деган (22—23-остлар).
Бир тоифа инсонларнинг иймонсиз-кофир бслишларига уларнинг сзлари сабабчидир. Иллат, дард, фасод кофирларнинг ичларида бслади. Уларнинг қалблари иймонга далолат қилувчи ост-белгилардан ибрат олмай, уларни инкор қилади. Ўзлари сса, Аллоҳга бсйсунишни, Лайғамбарга сргашишни ор биладилар, мутакаббирлик қилиб, сзларини юқори тутадилар.
Аллоҳ уларнинг барчасини сратган зотдир. Уларнинг барча сирларини ҳам, ошкор ишларини ҳам билади. Жумладан, Аллоҳ уларнинг қалблари ҳақиқатни инкор стаётганини ҳам, сзлари мутакаббирлик қилаётганини ҳам билиб туради. Шу боисдан ҳам:
«Албатта, У мутакаббирларни хуш ксрмас».
Чунки мутакаббирлардан схшилик чиқмайди. Улар куфрни ихтиёр қиладиган одамлардир.
-
Ҳориса ибн Ваҳб розисллоҳу анҳудан ривост қилинади:
«Аабий соллаллоҳу алайҳи васаллам дедилар:
«Сизларга аҳли жаннатнинг хабарини берайми? Ҳар бир заифҳол ва заифҳол саналгандир. Аммо Аллоҳга қасам ичса, У зот унинг қасамини юзага чиқаради.
Сизларга аҳли дсзахнинг хабарини берайми? Ҳар бир қспол, саркаш ва мутакаббирдир».
Икки шайх ва Термизий ривост қилган.
Абдуллоҳ розисллоҳу анҳудан ривост қилинади:
«Аабий соллаллоҳу алайҳи васаллам: «Қалбида бир дона ачитқи уриғи оғирлигида иймони бор одам дсзахга кирмайди. Қалбида бир дона ачитқи уриғи оғирлигида кибрёси бор одам жаннатга кирмайди», дедилар».
-
Яна сша кишидан ривост қилинади:
«Аабий соллаллоҳу алайҳи васаллам: «Қалбида зарра оғирлигида кибриёси бор киши жаннатга кирмайди», деди-лар».
«Ай Аллоҳнинг расули! Киши кийими гсзал бслишини, пойафзали гсзал бслишини ёқтиради-ку?» деди бир одам.
«Албатта, Аллоҳ гсзалдир ва гсзалликни севадир. Кибр ҳақни инкор қилиш ва одамларни ҳақир санашдир», деди-лар».
Иккисини Муслим ва Термизий ривост қилган.
Абу Ҳурайра розисллоҳу анҳудан ривост қилинади:
«Аабий соллаллоҳу алайҳи васаллам дедилар:
«Қиёмат куни уч тоифага Аллоҳ гапирмайди, уларни по-кламайди ва уларга назар ҳам солмайди. Уларга аламли азоб бслади: зинокор чол, каззоб подшоҳ ва мутакаббир камбағал».
Амр ибн Шуъайбдан, у отасидан, у бобосидан розисллоҳу анҳум ривост қилади:
«Аабий соллаллоҳу алайҳи васаллам:
«Мутакаббирлар қиёмат куни кичик қизил чумолича-ларга схшаган кишилар сувратида ҳашр қилинадилар. Уларни ҳар макондан хорлик қоплаб олган бслади. Бас, улар жаҳаннамдаги Булиса номли қамоққа ҳайдаб борилади. Уларнинг устида оловларнинг олови бслади. Улар аҳли дсзахнинг йиринги-тийнатул хабол ила суғорилади», деди-лар».
Термизий ривост қилган.
-
Кибрнинг зарарлари:
1. Кибр Аллоҳ таолонинг ғазабига олиб борувчи йслдир.
2. Кибр нафснинг паскашлиги ва юзтубан кетганлиги аломатидир.
3. Кибр Аллоҳ таолодан ва одамлардан узоқ бслишга сабабдир.
4. Кибр дсзах азобига дучор қилади.
5. Кибр ҳалокатга етакловчи ва умрнинг баракасини кетка-зувчи омилдир.
6. Кибр сз сгасини Аллоҳ таолонинг тоатидан узоқлаштиради.
7. Кибр сз сгасини Аллоҳ таолонинг раҳматидан қувади.
-
Кибр ва тавозуънинг белгилари:
Такаббурлик кишининг шакли шамоилидан билиниб туради. Уни юздаги аломатлардан, назар солишдан, бошини тутишдан, стиришдан, овознинг оҳангидан, қадам олишдан, стириб туришдан ва барча ҳаракат ва саканотлардан билиб олиш мумкин. Қуйидаги мисолларни келтиришимиз мумкин.
— Одамларнинг атрофида ёки ҳузурида тик туришини ёқтириш ҳам кибрнинг белгиларидан.
Ҳазрати Али каррамаллоҳу важҳаҳу: «Ким дсзах аҳлидан бир кишига назар солмоқчи бслса, сзи стириб олиб олдида одамларни тик тургазиб қсйган одамга назар солсин», деган.
— Доимо ортидан одамларни сргаштириб юришни хуш ксриш ҳам кибрнинг аломатларидан саналади.
Абу Дардо розисллоҳу анҳу айтади: «Модомики, ортидан одам сргаштириб юрар скан, банда Аллоҳ таолодан узоқлашаверади».
Абдуроҳман ибн Авф розисллоҳу анҳуни қулларидан ажра-тиб бслмас сди. У кишининг ташқи қиёфаси қуларидан фарқ қилмас сди.
— Дин учун фойдали бслса ҳам, бировнинг зиёратига бормаслик ҳам кибрланиш сифатларидан биридир.
Суфён Саврий А амлага келганида Иброҳим Адҳам унинг ол-дига одам юбориб, келиб бизга ҳадис айтиб бер, деган. Саврий келиб илтимосни бажарган. Одамлар Иброҳим ибн Адҳамга: «Ай Абу Исҳоқ! Шундай ҳам қиласизми?» дейишганда, «Унинг тавозуъни синаб ксрдим», деган.
— Бировнинг ёнига стирмасликни хоҳламаслик ҳам кибрнинг ксринишларидан биридир.
Ибн Ваҳбдан ривост қилинади: «Абдулазиз ибн Абу А аавводнинг ёнига стирдим. Унинг сонига соним теккан сди, сзимни четга олдим. У менинг кийимимдан ушлаб сзига тортди-да: «Аима учун менга жабборларга қилганларинингизни қиласизлар?! Ичингизда мендан ёмон одам борлигини билмайман!» деди».
Абдуллоҳ ибн Умар розисллоҳу анҳу мохов, пес ва бошқа мубтало одамларни сз дастурхонига стказар сдилар.
-— Ўз уйида сз хизматини сзи қилмаслик ҳам кибру ҳавога далолат қилади.
Умар ибн Абдулазизникига кечаси меҳмон келди. У мактуб ёзиб стирган сди. Чироғи счиб қолай деди. Меҳмон:
— Туриб чироқни тсғрилаб қсйсйми? — деди.
— Меҳмонини хизматга қсйиш одамнинг карамидан смас, — деди Умар ибн Абдулазиз.
— Хизматчига билдирмайми? — деди.
— Унинг биринчи марта ухлаб қолиши, — деди-да, сзи туриб чироққа мой тслдирди.
— Ай мсминларнинг амири, сзингиз овора бслдингиз-а?!
— Борганимда Умар сдим, қайтганимда ҳам Умарман. Мендан бирор нарса камиб қолмади. Одамларнинг схшиси, тавозуъли бслганидир», — деди Умар ибн Абдулазиз.
-— Ўзига тегишли нарсани уйига сзи олиб бормаслик ҳам кибрга киради. Тавозуъли одамлар бундай қилмайдилар.
А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам сз матоҳларини сзлари уйларига кстариб борар сдилар.
Ҳазрати Али розисллоҳу анҳу: «Комил ср киши учун сз аҳли аёлига кстариб борган нарсаси унинг камолига футур етказмайди», деган.
Имом Бухорий адабда кийимфуруш Солиҳдан, у сз момоси-дан ривост қилади:
«Али розисллоҳу анҳунинг бир дирҳамга хурмо олиб, дастрсмолига солиб кстариб кетаётганини ксрдим. Бир одам: «Ай мсминларнинг амири, сизнинг срнинигизга мен кстарай», деди.
«Йсқ, оила бошлиғи сзи кстармоғи схшидир», деди у».
-
КИБА АИ ДАВОЛАШ ЙЎЛЛАА И
Кибр ҳалокатга олиб борувчи дардлардан бслиб, инсоннинг ундан холи бслиши қийин. Кибрни йсқ қилиш фарзи айндир. Кибр сз-сзидан йсқ бслмайди, балки уни турли дармонларни ишлатиб қунт ва бардавомлик ила даволаш лозим.
Кибрни даволаш икки мақомда бслади:
Биринчи мақом — кибрни таг-томири билан қспориб ташлаш.
Бу мақомдаги даволаш илмий ва амалий бслади. Ҳар иккиси ҳам ишга солинмаса, шифо мукаммал бслмайди.
Илмий муолажа қуйидагича бслади: Аввало, банда сзини ва Ларвардигорини танисин. Шунинг сзи ундаги кибрни йсқотиш учун кифос қилади. Агар банда сзининг кимлигини ҳақиқатда англаб етса, ҳар бир хордан ҳам хор сканини, ҳар бир кичикдан ҳам кичик сканини билади. Ана шунда унга тавозуъли бслиш ва сзини ҳоки сор тутишдан бошқа нарса тсғри келмаслигини англаб етади.
Агар банда А оббисини ҳақиқий равишда таниса, улуғлик У зотдан бошқага тсғри келмаслигини англаб етади.
Амалий илож қуйидагича бслади: Бунда амалий равишда Аллоҳ таолога тавозуъ қилинади. Одамларга нисбатан доимий равишда А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васалламнинг, аҳли солиҳларнинг ва тавозуълиларнинг ахлоқи ила муомалада бслинади.
Иккинчи мақом — кибрдан вақтинча пайдо бслиб, инсонни такаббур қилмайдиган даражага келтириш учун сзига хос сабаб-лар ила даволаш.
Агар кибрланиш насаб туфайли бслса, билсинки, у бошқанинг камолини ксра олмай сзини юқори тутмоқда. Шунинг учун отаси ва бобосининг аслини сргансин. Отасининг асли ифлос нутфа бслган. Бобосининг асли тупроқ бслган. Асли бу каби нарсалар бслган инсонга кибрланишни ким қсйибди?!
Агар кибрланиш жамол туфайли бслса, сзининг ичига оқиллар назари билан қарасин, ҳайвон ксзи билан қарамасин.
Агар кибрланиш қувват сабабли бслса, сйлаб ксрсин, бир кеча уйқусизлик етса қуввати кетиб ожизларнинг ожизига айланиб қолади-ку! Бир кун иситма чиқса, қувватини бир неча кунгача қайта тиклай олмай қолади. Оёғига тикон кирса нима бслишини сйласин.
Агар кибрланиш бойлик сабабли бслса, сзидан олдин стган ва ҳалокатга учраган бойларнинг ҳолини ксз олдига келтирсин. Офат етиб бир лаҳазада бир тийинсиз қолиши мумкинлигини ссидан чиқармасин.
Агар кибрланиш илм сабабли бслса, Аллоҳ таолонинг ҳужжати жоҳилдан ксра олимга таъкидли сканини билиб қсйсин. Илм аҳлининг масъулисти катта сканини ссига олсин.
Ҳар бир мутакаббир Аллоҳ таолодан бошқа ҳеч ким кибрга лойиқ смаслигини схши англаб етсин. Кибр қилган банда Аллоҳ таолонинг наздида ёмон ксринишини унутмасин. Ўзидаги кибрни тавозуъ ила даволаш пайидан бслсин.
Танбеҳ: Бошқа ахлоқлар каби кибрда икки тараф ва сртачалик бор. Зиёда тарафи такаббурлик, нуқсонга мойил бслган тарафи хорлик, дейилади. Ўртачаси тавозуъ деб аталади. Унда сзини хорламасдан тавозуъ ксрсатилади. Ишларнинг схшиси сртачасидир.
Бас, ким сзини тенгдошларидан юқори тутса, мутакаббирдир. Ким сзини тенгдошларидан паст тутса, мутавозеъдир. Мсътадил бслиш схши. Бунда ҳар бир ҳақ сгасига сз ҳақи берилади.
-
МААМААЛИК
Бизда манманлик деб аталадиган салбий сифат арабларда «ужуб» дейилади. Бунда киши сзида бор нарсадан сзи ажабланади ва мақтанади.
Манманлик уламолар истилоҳида қуйидагича таърифланади: «Ужуб — манманлик неъматни сзининг фазлидан деб ишониш ва неъмат берувчи Зотни унутишдир».
Муҳаққиқ уламоларимиз манманлик билан кибрнинг орасида нозик фарқ борлигини таъкидлаганлар:
Кибр ички хулқ бслиб, ундан амаллар содир бслади. Мазкур хулқ сзини устидан кибр қилинаётган шахсдан юқори қсйишдир. Манманлик сса тасаввурдан иборат бслиб, унда манмандан бошқа одам бслиши шарт смас.
Аллоҳ таоло Қуръони каримда манманликни қоралаб «Тавба» сурасида: «Батаҳқиқ, Аллоҳ сизларга ксп жойларда нусрат берди. Ҳунайн кунида ҳам. Ўшанда сизни ксплигингиз манманликка олиб борган ва мағрур қилган сди. Бас, сизга ҳеч фойда бермади ва кенг ер сизга торлик қилиб қолди. Сснгра ортга қараб қочдингиз», деган (25-ост).
Ҳунайн уруши Маккаи мукаррама фатҳидан кейин бевосита бошланганидан унга мазкур фатҳда иштирок стган фотиҳлардан ташқари фатҳ сабабли снги мусулмон бслган Мака аҳли ва бошқа кспгина томонлар ҳам чиқишган сди.
Ҳамма снги ғалаба — Исломнинг зоҳир бслиши нашидасини сурар сди. Кспчилик, мусулмонларга ҳеч ким бас келолмайди, деган фикрда сди.
Биринчи марта мусулмон лашкари сн икки минг кишилик катта лашкарга айланган сди. Кишиларни бу улкан адад ғурурга кетказиб, уларда "œОзлик чоғимизда қанчадан-қанча душманлар-нинг устидан ғолиб чиққанмиз-ку, шунча катта сонга сга бслиб туриб сзимиздан оз сонли мушрикларни енга олмасмидик, деган манманлик пайдо бслганди.
Аммо Ҳунайн уруши қизиган пайтда аскар ададининг ксплиги ҳеч қандай фойда бермай қолди. Мушриклар қсйган пистирмадан тссатдан қашқатқич зарбага учраган мусулмонлар сзларини дарҳол снглай олмай қолдилар. Душманнинг кучли босқини туфайли уларга ер юзи торлик қилиб қолди ва:
«Сснгра ортга қараб қочдингиз».
Қочганда ҳам ҳеч нарсага қарамай қочдилар, ҳатто сз Лайғамбарини ҳам ташлаб қочдинлар.
Манманликнинг оқибати ёмонлик скани ҳақида бир қанча ҳадислар келган.
-
Абу Ҳурайра розисллоҳу анҳудан ривост қилинади:
«Аабий соллаллоҳу алайҳи васаллам:
«Бир киши сзининг соч шокиласига ва кийимига маҳлиё бслиб юриб бораётганда, бирдан уни ер ютиб юборди. Анди у қиёмат қоим бслгунча пастга тушиб бораверади», дедилар».
Икки шайх ривост қилган.
Лайғамбар соллаллоҳу алайҳи васаллам стган умматлардан бир киши сзининг чиройига, кийимига зеб бериб кеккайгани қандоқ оқибат ила тугаганини ажойиб васф қилиб бериш ила биз мусулмонларни сша шахсга схшашдан қайтармоқдалар.
Мазкур бадбахтликка гирифтор бслган одам сочини ҳавас билан сстирган скан. Унинг сочи елкасига тушиб турар, Ки-йимни ҳам бошқаларга ксз-ксз қилиш учун танлаб кийган скан. У кунлардан бир кун «"¦сзининг соч шокиласига ва ки-йимига маҳлиё бслиб юриб бораётганда бирдан уни ер ютиб юборди».
Бунга схшаш нобакорларни, сзини сзгалардан арзимаган нарса ила устун қссдиганларни, кийими ила манманлик ва мута-каббирлик қиладиганларни ер ҳам сз устида олиб турмай ютиб юборишга тайёр скан.
Аммо ер уни ютиши билан иш битиб қолмайди. Балки Лайғамбар соллаллоҳу алайҳи васаллам айтганларидек, снди у қиёмат қоим бслгунича пастга тушиб бораверади.
Яъни, у қиёматгача ер ютиш азобини чекиб, қийналиб тура-ди. Қиёмат куни сса, унинг ҳоли қандай бслишини Аллоҳ таоло-нинг Ўзи белгилайди.
Ким ана сша ҳолга учрамай деса, зинҳор манманлик қилмасин.
Ибн Умар розисллоҳу анҳудан ривост қилинади:
«Аабий соллаллоҳу алайҳи васаллам: «Ким манманлик-лик ила кийимини судраб юрса, қиёмат куни Аллоҳ унга назар солмас», дедилар.
Шунда Умму Салама: «Аёллар стакларини қандоқ қиладилар?» деди. «Бир қарич тушириб оладилар», дедилар у зот.
«Ундоқ бслса оёқлари очилиб қолади», деди у.
«Бир зироъ тушириб оладилар, ундан зиёда смас», дедилар у зот».
Термизий ва унинг икки соҳиби ривост қилган.
-
Манманликнинг зарарлари:
1. Манманлик гуноҳларни унутишга ва тавбани кечикти-ришга олиб боради.
2. Манманлик тоатларни озайтиришга ва уларда нуқсонга йсл қсйишга олиб боради.
3. Манман кишининг ҳаракатлари беҳудадир.
4. Манманлик ғурурга ва одамлардан сзини юқори тутишга олиб боради ва уларнинг ёмон ксришларига сабаб бслади.
5. Манманлик қилувчи сзини сзи ҳалок қилади.
Манманликнинг офатларидан бири кибрга олиб боришидир. Кибрдан сса ксплаб офатлар туғилиши сир смас. Агар манманлик ва кибр жам бслиб қолса, иккиси барча фазилатларни йсққа чиқаради ва ҳамма разолатларни жалб қилади. Ким мазкур икки нарсага сга бслса, насиҳатга қулоқ осмайди ва тарбисни қабул қилмайди.
-
МААМААЛИКАИАГ ДАВОСИ
Банда схши билиши лозимки, уни ҳам, унданги хислатлар, фазллар ва амалларни ҳам Аллоҳ таолонинг Ўзи халқ қилган. Бас, шундай бслганидан кейин олимнинг илми ила, омилнинг амали ила, бойнинг бойлиги ила, қучлининг қуввати ила, чиройлининг чиройи ила манманлик қилишининг маъноси қолмайди. Чунки сша нарсаларнинг барчаси Аллоҳ таолонинг фазлидандир.
Агар биров: «Амални сз қудратим билан қилганман», дейди-ган бслса, «Қудратни қаердан олдинг?» дейилади. Амал бслиши учун одамнинг сзи, иродаси ва қудрати бслиши лозим. Буларнинг ҳаммаси Аллоҳ таолодандир.
Абу Ҳурайра розисллоҳу анҳудан ривост қилинади:
«А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам: «Ҳеч қачон бирор киши сз амали билан жаннатга кира олмас», дедилар.
Одамлар: «Сиз ҳамми, сй Аллоҳнинг А асули?» дейишди. У зот:
«Мен ҳам. Магар Аллоҳ мени ¤з раҳмати ва фазли ила сраб олгандагина (кира оламан)», дедилар».
Бухорий ва Муслим ривост қилган.
Манманликнинг сабаблари ҳам кибрнинг сабабларининг ай-ни сзидир. Уларни аввал ксриб стдик.
Мисол тариқасида насаб билан манманлик қилишни олиб ксрайлик. Шарафли насаб сгаси ота-боболарининг шарафи ила нажот топишни хаёл қилади.
Бунинг иложи қуйидагича: Агар у сз боболарига хилоф қилса ҳам, кейин бориб уларга қсшилишни орзу қилаётган бслса, хато қилади. У билиб қсйсинки, боболари тоат-ибодат ва ижобий си-фатлари ила шарафли бслганлар, насаблари билан смас.
Аллоҳ таоло «Ҳужурот» сурасида: «Албатта, Аллоҳнинг ҳузурида снг ҳурматлигингиз снг тақводорингиздир», деган (13-ост).
-
Саммак ибн Ҳузайфадан, у отасидан ривост қилади:
«А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам: «Ай Фотима, А асулуллоҳ қизи! Аллоҳ учун схши амал қил! Мен қиёмат куни сенга Аллоҳдан бсладиган бирор нарсани қайтара ол-майман», дедилар».
Баззор ривост қилган.
Баъзи кишилар, шарафли насабга мансуб одам сқинларининг шафоатидан умидвор бслиши мумкин, дейдилар.
Барча мусулмонлар шафоатдан умидвор бслишади. Гоҳида дсзахга тушган шахс ҳам шафоат қилиниши мумкин. Аммо гуноҳ кучли бслса, шафоатнинг кучи етмай қолишини ҳам унутмаслик керак.
Шафоатдан умид қилиб, гуноҳларга ботган одам табибга ишониб дардга парво қилмаган одамга схшайди. Зотан, табиб баъзи дардларни даволаши мумкин, ҳаммасини смас.
Катта саҳобалар охират хавфида бслар сдилар. Уларнинг мартабасига етмагач, қандай қилиб бепарво бслиши мумкин?!
Хато фикрга сусниб манманлик қилиш ҳам жуда ёмон нарса. Аллоҳ таоло «Фотир» сурасида: «Қилган ёмон амали сзига зийнатлаб ксрсатилиб, уни гсзал деб билган одам?!» деган (8 — ост).
Бу манманликни даволаш бошқаларидан ксра мушкул. Ўз фикри ила манманлик қиладиган одам бировнинг насиҳатига қулоқ осмайди. Ўзи нажот деб сътиқод қиладиган нарсани қандай ҳам тарк стиши мумкин?!
Бунинг иложи сз фикрини доимо танқид остига қсйиш ва у билан ғурурга кетмасликка одатланиш орқали бслади. сз фикрига Қуръони каримдан, суннатдан ва шартлари тслиқ бслган ақлий даллилардан шоҳид келтириш билан бслади. Бу сса Қуръони карим ва Суннатни схши билишни ва уламолар мажлисини лозим тутиш орқали амалга ошади.
Умр бсйи илмга машғул бслишни сзига ихтиёр қилмаган киши схшиси мазҳабларга сзини урмаслиги лозим. У уламолар баён қилган маънолар билан кифосланади. Тақвони лозим тутади ва тоатларни кспайтиради.
Ким мазҳабларга сзини урса ва қслидан келмаган илмий баҳсларга ксмилса, ҳалокатга учрайди.
Manba:islom.Uz
-
Yahshi mavzu ekan. Shu mavzuni o'qigallaga sovol siz ohiratka tayyormisiz? Hoz shu holatizda o'lim sizga yetsa undan dahshatka tushmiman diyolismi? Shu mavzuni o'qib lahza o'zizni qabrda tasavvur qila oldizmi? Tasavvuriz natijasi nma bo'ldi bukungachen yashagan hayotizdan ko'yniz toldimi hotirjam bololdizmi?
-
Tiq tiq tiq"¦..
- Kim u?
- Tayyorlan ketamiz.
- Sen kimsan? Qayerga ketamiz?
- Vaqting keldi. Haqiqiy uyinga ketamiz!
- Haqiqiy uymi? Sen! Bo'lmasa?
- Aha. Qani bo'l ketamiz.
- To'xta bir daqiqa"¦. Bir qancha chala qolgan ishlarim bor.
- Ish chala qolmas. Boshqa birlari bitirib qoyadi.O'ylama ortiq.
- Bolalar, ular hali juda kichikina, hayrlashsaydim.
- Sen bo'lmasang ham katta bo'larlar. Qani bo'l kutayapti.
- Kutayaptilarmi? Kim ular?
- Borganingda ko'rarsan.
- Tushundim. Tushundim, ammo hali qalbini og'ritib, ko'nglini ololmagalarim, yaxshigini ko'rib, yaxshilik qaytarolmaganlarim bor. Tushungin qarz bo'lib ketishni hohlamayman.
- Bunii vaqtida o'ylasang edi!
- Vaqtidami? Men hali vaqtim bor deb yurardim.
- Hammangiz shunaqa bir xilsizlar"¦. Vaqtlaring kelgan paytda"¦. Bundan boshqasi yo’q.
- Koshki, koshki"¦
- To'xta, davom etma. Bugun yasharkan, erta ham bordek yurdıng. Senga berilgan har bir narsani hisob kitobi bor. Hali bajarib bo'lmading"¦ Bu senga bir ogohlantirish edi. Hozir ketmaymiz"¦ Ammo har lahzada har onda ketolamiz. Bir marta keldingmi oldingda umid, orqangda pushaymonlik bo'lmasin!
-
-Кел дустлашамиз, деди шабада урама чиройли сочга.
-Кейинчи?-хайратланди унинг сузига.
-Кейин тогларга чикамиз, гузал богларга борамиз.
-Кейинчи?
-Санга дунёни курсатаман,дунё сани гузаллигингни куради,ифорингни таърифлайди...
-Кейинчи?
-Ман билан уйнаб,кулиб юрасан.
-Кейинчи?
-Кейинми,кейин,кейин..,деб жим булиб колди.
Соч сса "Кейин нима булишини ман стийми; вакти келади,уша гузалликка оппок кировлар тушади,кейин сса бошка ифорли сочни оламга курсатиш учун сна елиб кетасан.Сандек орзу хавасдан скиндаги дустим схши" деганича ёнида турган чиройли румолни ёпиб олди.А умолни гузал ранг-жилолари сочни урам-урам кокилларни,хуш буйини камраб олди.Икки ахил дугонага хавас килиб карашганлар ааааанча сди... :1
-
Ҳузайфа р.а. ривост қиладилар: "œА асулаллоҳ с.а.в. дан қиёмат куни ҳақида ссралди. У зот с.а.в. бу кун қачон бслишини Аллоҳдан сзга ҳеч ким билмаслигини айтиб: "œЛекин мен сизларга қиёмат қоим бслишидан олдин юз берадиган аломлатларнинг ҳабарини бераман, қиёмат қоим бслишидан олдин фитна ва ҳарж бслади", дедилар. Шунда кишилар ссрашди: "œА Аллоҳнинг расули! Биз фитна нима сканлигини биламиз, лекин ҳарж нима?". У зот с.а.в. жавоб қилдилар: "œҲабашийларнинг тилида ҳарж бу қотилликдир. Шунингдек, (қиёматга сқин) одамлар бир-бирлари билан танишмайдилар ва ҳалойиқ орасида бошқаларни зсрға танийдилар". (Имом Ахмад ривостлари)
-
-Кел дустлашамиз, деди шабада урама чиройли сочга.
-Кейинчи?-хайратланди унинг сузига.
-Кейин тогларга чикамиз, гузал богларга борамиз.
-Кейинчи?
-Санга дунёни курсатаман,дунё сани гузаллигингни куради,ифорингни таърифлайди...
-Кейинчи?
-Ман билан уйнаб,кулиб юрасан.
-Кейинчи?
-Кейинми,кейин,кейин..,деб жим булиб колди.
Соч сса "Кейин нима булишини ман стийми; вакти келади,уша гузалликка оппок кировлар тушади,кейин сса бошка ифорли сочни оламга курсатиш учун сна елиб кетасан.Сандек орзу хавасдан скиндаги дустим схши" деганича ёнида турган чиройли румолни ёпиб олди.А умолни гузал ранг-жилолари сочни урам-урам кокилларни,хуш буйини камраб олди.Икки ахил дугонага хавас килиб карашганлар ааааанча сди... :1
Bir olim insonni ko'zi nogohon nomahramga tushib shayton uni aldamoqchi bo'lsa ......darrovgina o'sha go'zalning qarilik holatini ko'z o'ngiga keltirar ekan .
-
Бану Қайнуқоъ ва мусулмонларга сҳудларнинг биринчи хиёнати
Ибн Исҳоқ айтади: "А асулуллоҳ соллоллоҳу алайҳи ва саллам Бану Қайнуқоъ сҳудларини Қайнуқоъ бозорига тсплаб шундай дедилар: "Ай сҳудлар жамоаси, Оллоҳ таолодан қсрқинглар, Қурайшнинг бошига тушган сч сизларга тушиб қолмасидан Исломга киринглар. Ахир сизлар менинг Оллоҳ юборган пайғамбар сканлигимни сзларингизнинг китобингиз орқали ҳам биласизларку". Улар: "Ай Муҳаммад, сен бизларнинг сз қавминг каби деб сйласпсанми?! Ҳарбий билими йсқ бслган қавм билан жанг қилиб, уларни енганинг билан алданиб қолма. Валлоҳи, агар биз билан урушганингда ҳақиқий жангчи инсонлар бизлар сканимизни билиб олган бслар сдинг".
Ибн Ҳишом Абдуллоҳ ибн Жаъфардан ривост қилади: "Бир араб аёли Бану Қайнуқоъ бозорига сзининг бир матосини олиб келиб сотди. Кейин сша бозордаги бир заргарнинг олдига келиб стирган сди, сша ердаги схуддар аёлнинг юзини очишга уринишди. Аёл сса бош тортди. Орқада турган заргар билдирмаган ҳолда аёлнинг стагини кстариб белига боғлаб қсйди. У срнидан турган пайтда сса аврати очилиб қолди. Буни ксрган барча кулиб юборди. Аёл сса бақириб-қичқирди. Мусулмонлардан бир киши сҳудий заргарга ташланиб, уни слдирди. Яҳудлар сса мусулмон кишини слдиришди. Унинг оиласи сса сҳудларга Убода ибн Сомит сша сҳудлар билан Абдуллоҳ ибн Убай каби иттифоқдош сди. Мазкур воқеадан кейин А асулуллоҳ соллоллоху алайҳи васалламнинг олдиларига бориб: "Албатта мен Оллоҳга, У Зотнинг А асулига ва мсминларга дсстман. Анави кофирларнинг иттифоқидан ҳам, дсстлигидан ҳам безорман - покман", деди. Қуйидаги ост ана шулар ҳақида нозил бслган: "Ай мсминлар, сҳудийлар ва насронийларни дсст тутмангиз! Уларнинг баъзилари баъзиларига дсстдирлар. Сизлардан ким уларга дсст бслса, бас, у сшалардандир. Албатта Оллоҳ золим қавмни ҳидост қилмас. Бас, Сиз дилларида мараз бслган кимсалар: "Бизга бирон бало етишидан қсрқамиз", деган ҳолларида (кофирлар) томонга шошаётганларини ксрасиз. Шосд Оллоҳ (мусулмонларга) ғалаба берса ёки Ўз ҳузуридан (бу мунофиқ кимсаларни шарманда қиладиган) бирон ишни келтириб, улар ичларида сширган нарсаларига надомат қилувчиларга айланиб қолсалар." (Моида сураси? 51-52 остлар).
-
Ислом нимадир?
Ислом барча замонларнинг ва ҳамма умматларнинг рисолатидир. Олдин стган пайғамбарларники каби муайсн аср, баъзи замонларгагина тегишли муваққат рисолат смас. Исломгача барча пайғамбарлар маҳдуд бир замонга юборилган бслса, Ҳазрати Муҳаммад (соллаллоҳу алайҳи ва саллам) қиёматга қадар боқий бир рисолат сгаси, пайғамбарларнинг охиргиси, скунловчисидирлар. Исломдан кейин бошқа бир шариат келмайди. Қуръони каримдан сснг бошқа китоб тушмайди. Лайғамбаримиз Муҳаммад алайҳиссаломдан кейин бошқа пайғамбар келмайди.
-
Ислом бир уммат ёки замон билан чегараланмаган скан, демак, бирор макон, ё миллат, ёки халқ, ёхуд табақа билан ҳам чегараланган смас. Ислом барча миллатлар, жинслар, халқлар ва табақаларга баравар хитоб қиладиган кенг қамровли умумий бир диндир.
Ислом Аллоҳнинг «мухтор халқи» деб билинган айрим халқларнинг рисолати смас, балки бутун инсонист ҳаётининг ҳамма томонларини қамраган, инсоннинг бутун борлиғини сз ичига олган сгона диндир.
Ислом Ернинг барча иқлимларини сзига бсйсундириш ва барча бойликларни талашни шарт қилиб олган муайсн бир иқлимнинг рисолати смас, балки Ер юзининг барча минтақаларида мислсиз адолат ва ҳурристни жорий қилувчи сгона диндир.
-
Ислом бошқа табақаларни сз манфаатига, хоҳишига бсйсундиришни ксзлаган камбағал ё бойнинг, кучли ё кучсизнинг, умуман муайсн бир табақа ёки синфнинг рисолати смас, балки ҳамма миллат ва табақалар сртасида тенглик-тотувликни иҳота қилувчи, барча дунё ва охират ишларини қамровчи улуғ бир диндир.
Ислом инсоннинг руҳи қолиб ақлининг, жисми қолиб руҳининг ёки туйғулари қолиб қуруқ фикрининг рисолати смас, балки у инсоннинг бутун борлиғи — руҳи ва ақли, жинси ва замири, иродаси ва виждонининг рисолатидир, ҳар бир инсоннинг, дунёдаги барча комил инсонларнинг динидир.
Ислом уммати ана шу рисолат ила шарафланган, бу рисолатга ҳамиша содиқ қолишга байъат берган, бу рисолатни асрлар оша бутун инсонистга етказишга вазифаланган саодатманд умматдир.
Умматларнинг снг мсътабари, сараси ва олийи Ислом умматидир. Умматларнинг йслбошчиси, бутун инсонистга ибрат бсладигани, бошқа инсонлар сргаштирадигани ҳам Ислом умматидир. Умматларнинг снг пешқадами, афзали ва собитқадами ҳам Ислом умматидир. Чунки Аллоҳ таоло «Сиз одамлардан чиққан снг схши уммат бслдингиз» (Оли Имрон, 110) деган.
-
Бу умматнинг Китоби Аллоҳ таолонинг мсъжиза каломидир, Лайғамбаримиз Муҳаммад алайҳиссалом орқали бутун инсонистга индирилган илоҳий дастурдир, ҳукми қиёматгача амалда бсладиган ва ақлларни лол қолдирадиган Қуръони каримдир. Аввалги самовий китоблар инсонлар томонидан сзгартирилиб, қсшимчалар қилиниб аслистидан узоқлаштириб юборилгани ҳолда Қуръони каримни қиёматгача бирор ҳарфини сзгартирмасдан муҳофаза қилишни Аллоҳ таоло зиммасига олган.
Бу умматнинг Лайғамбари Муҳаммад алайҳиссалом ҳозиргача тарих ксрган барча пайғамбарларнинг снг аълосидирлар. Бу зот бутун инсонистга йслбошчи слароқ юборилган Коинот сарвари ва фахри, инсонларнинг снг афзали ва комили, мусулмонларнинг қиёматдаги шафоатчиси, Аллоҳ таоло юборган пайғамбарларнинг снг сснггисидирлар.
Бу умматнинг ҳатто қибласини ҳам Аллоҳ таоло дунёдаги снг афзал қибла қилиб қсйган. Қибламиз саналган Каъба Ер куррасининг қоқ киндигида, қуруқликнинг айни марказида, заминнинг снг табаррук ва муқаддас бир ерида жойлашганини ҳатто ғайримуслим олимлар ҳам тан олиб ёзишган.
-
Ислом дини инсонларнинг бир-бирларидаги ҳақларидан тортиб, жамистдаги муносабатларнинг ҳамма қирраларигача шуғулланади, ислоҳ қилади. Инсонлар ҳаётининг бирор соҳаси йсқки, у ерга Ислом кириб бормаган бслсин. Кишилик жамистининг бирор муаммоси йсқки, Ислом уни ҳал стиб бормаган бслсин.
Ислом имон ва куфрни, схши ва ёмонни, ҳалол ва ҳаромни фарқлаб беради. У фарзандни қандай смизишдан тортиб, марҳумни қандай дафн стишгача, меросни қандай тақсимлашдан тортиб, етимлар ҳаққини ҳимослашгача, жониворларни қандай овлашдан тортиб, уй ҳайвонларини қандай ссйишгача, ота-онани қандай ҳурматлашдан тортиб, бемордан қандай ҳол ссрашгача, қандай кийинишдан тортиб, қандай еб-ичишгача, қандай олди-сотди қилишдан тортиб, қсшни билан қандай муносабат срнатишгача — ҳамма нарсани қамраб олган. Динимиз аралашмайдиган, ислоҳ қилмайдиган, таъсир стказмайдиган, муносабат билдирмайдиган бирор соҳанинг, ҳатто снг майда-чуйда нарсанинг сзи йсқ.
Бу шундайин динки, сз номига муносиб равишда одамларни адолат, схшилик, сҳсон, раҳмдиллик, меҳр-шафқат, сртачалик, мсътадиллик, сзгуликка буюради. Зулм, истибдод, фасод, ёмонлик, душманлик, бузғунчилик, тажовузкорликдан қайтаради.
-
Бу шундайин динки, мусулмонлар уёқда турсин, ҳатто сзга дин, сътиқод ва миллат вакилларига мурувватни, халқ сртасида тенглик, аҳиллик, сзаро ҳурматни тарғиб қилади, аёллар шаънини кстаради.
Бу шундайин динки, инсонларнинг асосий ҳақ-ҳуқуқлари — ҳаёт кечириш, обрс ва ҳурматини сақлаш, сътиқод ва дин танлаш, тафаккур ва изланиш, илм олиш, мулкчилик ва мулкни сақлаш, хавфдан омонда бслиш, ҳалол меҳнат қилиш, барча башар билан тенглик, туғилгандан бошлаб ҳур, озод бслиш, одил судлов, сркин сафар қилиш ва ксчиш, уйланиш ва оила қуриш, ислоҳ қилиш, схшиликка буюриб, ёмонликдан қайтариш ҳуқуқларини кафолатлайди.
Ислом динига имон келтириш, унинг ақида, шариат, ибодат, ахлоқ, одоб каби асосларига, арконлари ва вожибларига амал қилиш — Аллоҳга бслган имоннинг шартидир. Ким ушбуни қабул қилса, мусулмондир, уни рад стса, кофир бслади.
Ислом сз шавкати билан фитрий чин инсонлигимизга қайтишга имкон беради. У имонимизни асровчи, хасталикдан қутқарувчи турмуш тарзи билан ҳаёт уммонидан сузиб стишга имкон берадиган нажот қайиғидир. Ислом Аллоҳ юборган динлар ичида хотималовчи, қиёматгача барча даврлар ва жамистлар учун баб-баравар жавоб берадиган ва хизмат қиладиган сгона диндир. Бу дин «Илгариги пайғамбарлар фақат сз қавмига пайғамбар стиб юборилганди, мен бслсам ер юзидаги барча инсонларга пайғамбар қилиб юборилдим», дес баралла айтган хотамун-набий Муҳаммадга (алайҳиссалом) туширилган илоҳий дастурдир.
Абдуллоҳ ибн Ҳузаймани А ум ҳукмдори сз динига даъват қилганида агар киришга кснса, дунё молининг срмини ва қизини бермоқчи бслганида рад қилдирган, имонни асраш учун қизиб турган қозонга ташланишига рози қилган ҳам Ислом сди.
-
Халифа Умар ибн Хаттобни «Дажла қирғоғида бир чспоннинг қсзисини бсри олиб қочса, Аллоҳ халифа Умардан ссрайди», деб нола-изтироб чектирган, Аллоҳдан қсрқиб сн икки смоқ хирқада юришга, амирлик саройида тунашдан воз кечишга мажбурлаган ҳам Ислом сди.
Мазҳаббошимиз Абу Ҳанифани бир кийимнинг нуқсонини айтишни унутиб сотиб юборгани учун тижоратдаги сттиз йиллик шериклари Ҳафс ибн Абдураҳмон билан ажрашиб кетишга ва савдодан тушган ҳамма пулни садақа қилиб юборишга рози қилган нарса ҳам Ислом сди.
А асулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи ва саллам) сафдошларидан асҳоби суффани юпун кийимга, оч-наҳор юришга, масжид ёнидаги суффани бошпана қилишга ксндирган ҳам Ислом сди.
-
Муҳаддислар султони Имом Бухорийни охиратдаги ҳисоб-китобда масъул бслмаслик учун барча мол-мулк ва бойликлардан воз кечишга, фақат қотган нон ва сув билан қаноатланишга чорлаган нарса ҳам Ислом сди.
Молик ибн Динорни битта бсйра, Мусҳафи шариф ва битта ксзачадан бошқа бисот ушламасликка рози қилган нарса ҳам Ислом сди. Ссфиййа А обиаътул-Адаввиййани «Тавбаларимизнинг сзи тавба-тазарруга муҳтождир», дес фарёд чектирган нарса ҳам Ислом сди.
Ислом инсонистнинг ҳаёт тарзини белгилаб берадиган, уни ахлоқ қоидалари билан иҳоталайдиган, барча ёмонлик — гуноҳлардан муҳофаза қиладиган, фақат сзгулик, схшилик, солиҳ амалларга даъват стадиган сснгги Ҳақ диндир!
Аҳмад Муҳаммад
-
Shaytonning mashxur sloganlaridan:
Namoz o'qiyotgan odamni o'ngu chapga qarashga undaydi, agar qarasa yuzlarini silab peshonasidan o'padi va endi namozing buzildi, qaytadan o'qi deb vasvasa qiladi. Kishi qaytadan o'qiyotganida yana yon-atrofga qarashga undaydi va yana vasvasa qiladi. Shu tariqa insonni namozdan sovutib "qo'yaver, o'qima, baribir ixlos bilan o'qiyolmayapsan" deydi va namozni tark ettiradi.
AlloH TaolO Bizni ShaytoN Hiylalari Ustidan G'alaba Qozonuchi Bandalaridan Qilsin.. :amn3:
-
Iblis aytadi:
-Ey Muhammad s.a.w kim namozga turmoqchi turmoqchi bo'lsa darrov uni vasvasaga solaman "hali vaqt bor. Sen bandasan.Hozircha ishingni qilib tur, namozingni keyin o'qirsan". natijada u namozni vaqti tugagandan keyin o'qiydi va shu sabab uning namozi qabul bo'lmaydi. Agar u kimsa meni mag'lub etsa, unga inson "shayton"laridan birini jo'nataman. U esa namozini o'z vaqtida o'qishdan unichalg'itadi. Agar bundan ham meni yutib chiqsaendi namoz o'qiyotgan vaqtida ishga kirishaman. O'ngga qara, chapga qara, deb avrayman. U ham qaraydi. Keyin peshonasidan silab o'pib qo'yaman. "sen abadiy yaramas bir ish qilding" deb uning huzurini buzaman. Siz bilmaysizki ey muhammad s.a.w kim namozda u-yoq bu-yoqqa qarayversa, alloh uning namozini qabul etmaydi. bunda ham men yutkazsam, yolg'iz o'zi namoz o'qiyotganida oldiga boraman va tez - tez o'qishini buyuraman: u ham namozini huddi xo'roz tumshug'i bilan yerdan narsalar terib yeyayotganday, tez-tez o'qiy boshlaydi.
Bu ishni-da qildira olmasam, bu safar jamoat bilan namozda turganida yoniga boraman, uni boshini jilovlayman. Boshini rukudan va sajdadan imomdan avval ko'taraman. Imomdan avval sajda va ruku qildiraman. Manashunday qilgani uchunqiyomat kuni alloh uninng boshini eshak boshiga aylantiradi. U odam meni bu ishda ham mag'lub etsa, bu gal unga barmoqlarini chiqillatishni (qirsillatishni) buyraman. Agar bu ishni unga namozda qildira olsam, u menga tasbeh aytgan bo'ladi. Bunda ham unga mag'lub bo'lsam, endi unga yaqin boraman-da, namoz o'qiyotganda burniga uflayman. Men uflasam, u esnay boshlaydi. Agar bu esnashida og'zini qo'li bilan yopmasa, unung ichiga kichik bir shaytoncha kiradi va dunyo hirsini, dunyoviy orzu - istaklarni bog'larini (tugunlarini) ko'paytiradi. Manashundan keyin u kimsa doim bizga itoat qiladi, so'zimizni tiglaydi. Aytganimizni qiladi.
shayton so'zida davo etdi:
- siz ummatingizning qanday saodatiga ishonasiz, nimasidan hotiringiz jam? Men ularga ne-ne tuzoqlar quraman... Miskin, chorasiz va zavollilaringiz oldiga boraman. Namoz o'qishni tashlanglar deb buyuraman va: "namoz siz uchun emas. U alloh ofiyat ehson qilgan va pullik to'qlik bergan bandalari uchun", deyman. Keyin kasallarning oldiga boraman: Namoz o'qishni tashla. chunki alloh taolo "xastalarni majburlash yo'q" (24:61), deb buyurgan, sog'ayib ketganingdan keyin o'qirsan", deyman. Va u shu asnoda namozini tashlaydi, xatto kufrga ham ketadi. Agar u kasal chog'ida namozini tark etgan holida o'lib ketsa, allohning huzuriga borganida allohning g'azabiga uchraydi, agar men bu so'zlarimga yolg'on qo'shgan bo'lsam, meni chayon chaqsin, allohdan so'rangizki, meni qulga aylantirsin.
Iblis davom etdi:
- Ey Muhammad s.a.w siz ummatingizning taqdiridan xotiringiz jammi? holbuki men ularning oltidan birini dinidan chiqaraman.
http://forum.islom.uz/smf/index.php?topic=15508.0;wap2
-
А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам дедилар: «Ғайб калитлари (илмлари) бешта, уларни Аллоҳдан бошқа ҳеч ким билмайди: 1) Ҳеч ким сртага нима бслишини билмайди; 2) Ҳеч ким қоринлардаги (ҳомила)нинг нима бслишини билмайди; 3) Ҳеч бир жон сртага нима қилишини билмайди; 4) Ҳеч бир жон қаерда слишини билмайди; 5) Ҳеч ким ёмғир қачон ёғи"¦шини билмайди». Ва Аллоҳ таолонинг қуйидаги ссзларини сқидилар:
«Дарҳақиқат, ёлғиз Аллоҳнинг ҳузуридагина (қиёмат) соати (қачон бслиши тсғрисидаги) билим бордир. У (Ўзи хохлаган вақтда, Ўзи хохлаган жойга) ёмғир ёғдирур ва (оналарнинг) бачадонларидаги ҳомилаларини (сғилми-қизми, расоми-нуқсонлими, бахтлими-бахтсизми сканини) билур. Бирон жон сртага нима иш қилишини била олмас. Бирон жон қай ерда слишини ҳам била олмас. Фақат Аллоҳгина билувчи ва огоҳдир» (Луқмон: 34).
Ушбу ҳадисни Имом Бухорий Ибн Умар розисллоҳу анҳумодан ривост қилган.
-
«(Ай Муҳаммад соллаллоҳу алайҳ ва саллам), сиз уларни сқин Кундан (съни Қиёматдан) огоҳлантиринг! Ўшанда улар юраклари халқумларига тиқилиб, (сзлари) ғам-ҳасратга тслиб турурлар»
(Ғофир: 18)