forum.ziyouz.com
Yurtdosh => Hamyurtlar => Namangan viloyati => Mavzu boshlandi: muxbir 07 Avgust 2006, 07:28:40
-
Namangan, city in eastern Uzbekistan, on the northern edge of the Fergana Valley. Namangan is about 430 km (about 265 mi) east of Toshkent, about 65 km (about 40 mi) west of Andijon, and about 75 km (about 45 mi) north of Fergana. The Qoradaryo and Naryn rivers join together to form the Syr Darya just outside the southern edge of the city. Namangan has recently become a center for oil exploration and production in Uzbekistan and has a few oil refineries. There is an important antimony mine (an important steel alloy used to make batteries) just outside the city. Cotton growing and processing remains a major economic activity. Fruits and vegetables are grown in the foothills surrounding Namangan. The North Fergana Canal diverts water from the Syr Darya to supply most of Namangan's water needs. To the north, in the mountains just inside Kyrgyzstan, is a nature preserve called Sary-Chelek.
Namangan was known to have been a settlement in the 15th century, and a part of the khanate (state) of Kokand (present-day Qŭqon) by the middle of the 18th century. After annexation by the Russians in 1876, cotton production and processing became the increasingly dominant economic activity. Namangan suffered a destructive earthquake in 1926. Population (1999 estimate) 376,600.
Encarta Encyclopedia 2004.
-
Наманган, город, центр Наманганской области Узбекской ССР. Расположен в северной части Ферганской долины; через город проходит Северный Ферганский канал. Ж.-д. станция на линии Коканд — Учкурган — Андижан. 201 тыс. жителей (1974; 62 тыс. в 1897; 80 тыс. в 1939; 123 тыс. в 1959). В советское время Н. превратился в крупный центр лёгкой (2 хлопкоочистительных завода, комбинаты шёлковых и костюмных тканей, авровых тканей, фабрики: швейные, нетканых материалов и художественных изделий, обувная и др.) и пищевой (маслоэкстракционный, консервный, молочно-маслодельный, винный заводы, мясо- и мелькомбинаты и др.) промышленности. Заводы: химический, трансформаторный, машиностроительный, по ремонту автомобилей; домостроительный комбинат. Производство стройматериалов. Педагогический институт, 6 средних специальных учебных заведений. Краеведческий музей. Театр драмы и комедии. Первые упоминания о Н. как селении относятся к концу 15 в., город — с 1610. Архитектурные памятники: мавзолей Ходжамны-Кабры (18 в.), медресе Муллы-Киргиза (19 в.), дом Султана Ахмедова (19 в.).
Большая Советская энциклопедия
-
Namangan, city (1989 pop. 305,585), capital of Namangan region, W Uzbekistan, in the Fergana Basin. A center for the production of cotton and silk, it also has food-processing plants. Russian forces captured Namangan in 1875.
Columbia Encyclopedia
-
Namangan (Russian:Наманган), is a city (1994 pop. 341,000) and the capital of Namangan Province, in the northern edge of Fergana Valley of eastern Uzbekistan. Namangan is about 430 km east of Tashkent, about 65 km west of Andijan, and about 75 km north of Fergana. It is located at 40 98 N, 71 58 E, 1561 feet (476 meters) above sea level. The Qoradaryo and Naryn rivers join together to form the Syr Darya just outside the southern edge of the city.
Namangan was known to have been a settlement in the 15th century and a part of the khanate of Kokand by the middle of the 18th century. It takes its name from the local salt mines (namak kan). At the time of the Russian occupation, Namangan was a bastion of Islam, with 20n madrassahs and over 600 mosques. After annexation by the Russians in 1876, cotton production and food processing became the dominant economic activity. Namangan suffered a destructive earthquake in 1926.
Since Uzbekistan independence, Namangan has gained a reputation for Islamic fundamentalism, with many mosques and schools funded by the ultra-conservative Wahabi sect from Saudi Arabia. This has also translated into political opposition against the secular government of Uzbekistan. The majority of the women have discarded traditional colorful scarves for large white veils or even the black paranja.
Main Tourist Sights of Namangan
Mullo Kyrgyz Madrasseh — built in 1910, and welcoming non-believers
Mosque of Ota Valikhan Tur — built in 1915, and one of the largest in Central Asia; now home to local branch of the Wahibi sect. Non-believers can go to hell
Namangan Natural History Museum — housing local archaeological discoveries
Hadja Amin Kabri Architectural Complex — ornate terra-cotta façade from the 18thc.-19thc.
Akhsykent ruins - 1st century AD settlement located 25 km west of Namangan, on the Syr-Darya River. Formerly capital of Fergana Valley, it was destroyed by the Mongols, rebuilt by the Timurids and abandoned in the 17th century for Namangan after an earthquake.
Wikipedia, the free encyclopedia
-
НАМАНГАН , город в Узбекистане, центр Наманганской обл. , в северной части Ферганской долины. Железнодорожная станция. 319,2 тыс. жителей (1991). Легкая (хлопкоочистительная, текстильная, обувная, швейная и др. ), пищевкусовая, машиностроительная (в т. ч. электротехническая) промышленность; химический завод и др. Педагогический институт. 2 театра. 2 музея (в т. ч. краеведческий). Известен с кон. 15 в.
Большой Энциклопедический Словарь
-
Наманган - уездн. город Ферганской обл., в 76 вер. от областного центра, Нов. Маргелана, на сев. окраине Ферганской долины, на высоте 1470 фт. над ур. м., у южной подошвы передовых отрогов Чоткальского хребта (Тянь-Шань). К 1 янв. 1896 г. 46180 жит. (22984 мжч. и 23199 жнщ.), из них 45 400 магометан-туземцев (сарты, каракиргизы и пр.); православного русского населения всего 634 чел. Средняя температура года около +13° (по Ц.): годовое количество осадков - 208 мм. Н. орошается Янги-арыком, выведенным из р. Нарына. Значительный торговый центр, наиболее крупный в лежащей к С. от Сырдарьи части Ферганской обл.; важной отраслью промышленности является очистка хлопка от семян, производимая на 10 хлопкоочистительных заводах, из которых 4 паровые, остальные водяные; есть еще два салотопенных завода, с суммой оборота в 380 руб., 8 мыловаренных зав. - 4110 руб., 10 кожевенных - 3835 руб., один водочный - 30675 руб. (ок. 421500° виноградного спирта), 15 мукомолен - 3140 руб., 65 маслобоен - 980 руб., 3 толчеи - 9125 руб., 9 гончарных - 920 руб., 2 кирпичных - 876 р., 4 чугунноплав. - 232 руб. 1 больница на 20 кроватей, 1 лечебница для туземных женщин и детей, 1 местный лазарет, 1 прих. учил., 1 русско-туземная нач. школа с вечерними курсами для взрослых, 68 магомет. школ. Городские доходы в 1895 г. 55478 руб., расходы 51 833 руб., в том числе на врачебную часть 10450 руб. и на народ. образование 2560 руб. Как и все среднеазиатские города, Н. состоит из двух частей, русской и туземной, и не отличается благоустройством. Н. занят русскими войсками 26 сент. 1875 г.
Энциклопедический словарь - Ф.А. Брокгауз, И.А. Ефрон
-
namangan da yaşıyan ve türkçe bilen arkadaşlarla görüşmek istiyorum.hürmetler.Ahmet
-
ААМААГАА — Ааманган вилостидаги шаҳар. Вилостнинг маъмурий, иқтисодий ва маданий маркази. Аҳоли сони бсйича Фарғона водийсида олдинги сринда. Ўзбекистоннинг йирик индустриал шаҳарларидан бири. Фарғона водийсининг шим.да, Шим. Фарғона канали б-н Аамангансой кесишган ерда, 450 м баландликда жойлашган. Майд. 83,3 км2. Июлнинг сртача т-раси 26,3°, снв.ники —2,3°. Аҳолиси 395,8 минг киши (2003).
Фарғона водийсининг қад. пойтахти Ахсикат (Ахсикент) 1620 й.даги қаттиқ зилзила натижасида вайрон бслганлиги сабабли, унинг аҳолиси ҳоз. Ааманган ш. ҳудудига ксчиб стган. А. туз кони («Аамак кон») сқинида вужудга келган бслиб, шаҳар номи срта асрларга оид тарихий қужжатларда биринчи марта тилга олинади. Заҳириддин Бобур сзининг «Бобурнома» (16-а.) асарида А. қишлоғи ҳақида гапириб стган. В. Л. Ааливкиннинг («Қсқон хонлигининг қисқача тарихи», Қозон, 1886) ёзишича, А. 1643 й.га мансуб вақф ҳужжатларида учрайди. 18-а.да А. Қсқон хонлигига тобе бслган. Бироқ вилостни бошқарувчи бек қароргоҳи сифатида сз аҳамистини саклаб қолган. У фақат шаҳар аҳолисигина смас, балки атрофдаги туманлар аҳолисига хам хизмат қилувчи ҳунарман-дчилик маркази бслган. Деҳқонлар А. бозорларида ип ва газламалар, мис идишлар, заргарлик буюмлари ва меҳнат қуролларини сотиб олишган. Шаҳарда меъморлик сезиларли даражада тараққий стган.
Хсжа Амин мақбараси (17-а.), Мулла Қирғиз мадрасаси (1911-12) ва Ота Валихон тсра масжиди (20-а.) каби меъморий ёдгорликлари ҳозир ҳам мавжуд. 1817—22 й.ларда А. аҳолиси кучи б-н катта Янгиариқ канали қазилиб, сув таъминоти схшиланди. 1842—45 й.ларда шаҳар баланд девор б-н сраб олинган. 1813—14 й.ларда А.га келган рус офияери Ф. Аазаров бу ерда шаҳар ҳокимининг девор б-н сралган саройида анча катта гарнизон борлигини аниқлаган. Қсқон хонлиги ҳукмронлигининг сснгги кунларигача А. бек қароргоҳи бслиб келди. Туркистон генерал-губернаторлиги таркибида Фарғона маъмурий вилости тузилгач, А. унинг уезд шаҳарларидан бирига айланди. 1894—95 й.ларда уезд муассасалари учун давлат бинолари қуридяи. 20-а.нинг бошларида А. Ўрта Осиёнинг «сски» ва «снги» қисмлардан иборат типик шаҳрига айланди. 1912 й.да шаҳарга Қсқон томонидан т.й. стказилди. 1914 й. з-длар сони 17 тага етди. Бундан ташқари, 2 ёғ з-ди ҳам қурилди. Шаҳардаги ҳар минг кишидан 22 таси саноат ишчиси бслган. 1916 й.да А.да Аиколай II нинг мардикорликка олиши ҳақидаги фармонига қарши меҳнаткашларнинг чиқиши бслди (қ. Мардикорлик). Большевикларнинг босқинчилик уруши даврида А.даги корхоналарнинг карийб 80%ида иш тсхтаб қодди. Урушдан кейин саноат корхоналари тикланиб, ривожлана бошлади. Мотор таъмирлаш, сут-ёғ, консерва, ғишт, пахта тозалаш з-длари, нон к-ти, слектр ст-сси ва бир қанча майда маҳаллий саноат корхоналари ишга туширилди. Вилостда пахтачилик, пиллачилик ва қ.х.нинг бошқа тармоқлари ривожланиши шаҳарда кенг истеъмол буюмлари ва озиқ-ов-қат маҳсулотлари саноатининг ривожланишига сабаб бслди. Шу даврда шаҳарда 3 слектр ст-с, вино ва пиво з-длари, йигирув-тсқув ф-каси, таъмирлаш-механика устахонаси қурилди. Саноатнинг слпи маҳсулоти йилдан-йилга ортиб борди. 2-жаҳон уруши йилларида шаҳарда пойабзал ф-каси, тикувчилик корхонаси, гсшт к-ти, маҳаллий ва кооператив саноат корхоналари ишга туширилди. Урушдан кейин енгил, озиқ-овқат, оғир, кимё, металлсозлик, слектротехника ва курилиш саноатлари ривожланди. Шаҳарни слектр снергис б-н тсла таъминлаш мақсадида 1946 й. Аамангансойда 2-ГАС курилди. 1949 й.да марказий скскаватор ст-сси ташкил стилиб, бу ерда турли хил скскаватор, скрепер, бульдозер каби қ.х. машиналари таъмирланди. Ўрта Осиёда сгона слектротехника з-ди (саноатда ва рсзғорда ишлатиладиган) слектр иситкич асбоблари ишлаб чикара бошлади.
А. республиканинг енгил ва озиқ-овқат саноатлари марказларидан бирига айланди. Бу ерда Ўзбекистоннинг тсқимачилик маҳсулотларининг 15%ини ишлаб чиқарувчи йирик тсқи-мачилик корхоналари курилди.
Шаҳарда 36 қсшма корхона мавжуд. Шулардан, Ўзбекистон—Японис «Силк А оад», Ўзбекистон—Швейяарис «Аестле», Ўзбекистон — Туркис «Аснам-Текстиль» ва б. қсшма корхоналарнинг хиссаси салмоқлидир. «Атлас», «Ао-тсқимачи», «Аамангангсштсутсаноат», «Ааманганскстрактёғ», «Ааманганмебель», «Аамангандонмаҳсулот», «Меҳмаш», «Карбонам», корхоналари фаолист ксрсатмоқда. Шаҳарда 400 дан зиёд кичик ва срта бизнес субъектлари бор. Мустақиллик йилларида шаҳар буту нлай сзгариб кетди. Илгариги тор ксчалар срнида кенг ва равон йсллар бунёд стилди. «Бобуршоҳ», «Дсстлик», «Марғилон», «Оромгоҳ», «Уйчи» ксчалари тубдан қайта таъмирланди. А. азалдан сзининг ҳунармандчилиги б-н ном қозонган. Шаҳарнинг турли бурчакларида кичик бозорчалар бслиб, ҳунармандлар, савдогарлар, деҳқонлар сз маҳсулотларини ана шу бозорчаларда сотишган. Кейинги 10 й. ичида бу бозорлар срнида «Чорсу», «Дсстлик», «Тахтаксприк», «Шоҳбекат», «Жаҳон» сингари замонавий бозорлар қад кстарди. Шаҳар марказида Амир Темур, Бобур хиёбонлари, «Тинчлик» майдони, Машраб номидаги боғ бунёд стилди. Бобур боғи ҳудудида «Хотира» майдони барпо қилинди. Бобуршоҳ ксчасида академик лияейнинг сқув биноси ва ётоқхонаси, Дсстлик ксчасида транспорт-алоқа коллежининг биноси қуриб фойдаланишга топширилди. Санъат, маданист, тиббиёт, саноат коллежларининг бинолари тубдан қайта таъмирланди ва жиҳрзланди. Шаҳар марказида тез тиббий ёрдам ксрсатиш маркази, сндокринологис, «Она ва бола» марказлари, кспгина маҳаллаларда амбулаторислар ишга туши-рилди. Аксарист маҳаллаларда гузарлар қурилди. Шаҳарда 21 автотранспорт ва 7 алоқа корхонаси, 48 йирик курилиш корхоналари мавжуд. Транспорт воситалари қатнайдиган ксчаларининг уз. 1010 км. Троллейбус қатнови йслга қсйилгаи. Асропорт бор. Вилост туманларига автобуслар қатнайди. Шаҳарга «Ўздунробита», «Камалак — ТВ» ва «ДАУ Юнител» қсшма корхоналари хизмат курсатмоқда. А.да 38 йирик савдо корхонаси ва кспгина савдо ва маиший хизмат ксрсатиш шохобчалари мавжуд. А. республиканинг фан ва маданист марказларидан бири. Шахарда ун-т, 2 ин-т, 10 коллеж, 2 касб-ҳунар мактаби, 2 академик лияей, иктисодиёт лияейи, 51 умумий таълим мактаби, 53 мактабгача тарбис муассасаси бор. 2002/2003 сқув йилида ун-т ва ин-тларда 11129, срта махсус сқув юртларида 10630 талаба, касб-ҳунар мактабларида 498, лияейларда 1608, умумий таълим мактабларида 76801 сқувчи таълим олди. Шаҳарда 2 театр, болалар қсғирчоқ театри, 27 жамоат кутубхонаси, 5 клуб, 4 маданист ва истироҳат боғи, 2 маданист саройи, 6 маданист уйи, 5 музей, 2 болалар мусиқа мактаби мавжуд (2003). 5 спорт мактаби, бир канча стадион ва сузиш ҳавзалари, «Лахлавон», «Динамо» спорт мажмуалари, «Дсстлик» теннис майдонлари, отчопар бор. 67 касалхона, 2 туғруқхона, 15 поликлиника, 6 аёллар консультаяисси, тиббий диспансер, 4 шаҳар врачлик пункти, санаторий-профилакторийлар аҳолига хизмат курсатмоқда.
Муродулла Ҳайдаров.
«Ўзбекистон Миллий Аняиклопедисси»дан
-
ААМААГАА «АТЛАС» АКА¦ИЯДОА ЛИК ЖАМИЯТИ - Ўзбекистондаги йирик тсқимачилик корхонаси. «Ўзбек ипаги» уюшмасининг «Шойи» акяисдорлик компанисси таркибида. Корхона, асосан, табиий ипак, соф ипакдан тайёрланган миллий хонатлас, тандаси соф ипак ва арқоғи пахта ипли адрас ва беқасам газламалари ҳамда соф ипакдан қадимги миниатюралар тасвирлари б-н гиламлар ишлаб чиқаради. Жамист таркибида пиллакашлик, бсёқчилик, тсқувчилик корхоналари бор.
1925 й.да маҳаллий ҳунарманд, тсқувчи косибларни бирлаштирган «Янги ривожис» артели ташкил стилган. 1962 й.да корхона Ааманган шойи тсқиш ф-касига айлантирилди. 1971 й.да Ааманган абрли шойи тсқимачилик к-ти, 1994 й.дан ҳоз. номда. 1973 й.ларда 202 т ипак ишлаб чиқарадиган пиллакашлик корхонаси, 1976—80 й.да 7,2 млн. м миллий газлама и.ч. қувватига сга бслган бсёқчилик ва тсқувчилик корхоналари ишга туширилди. 1994 й.да к-т давлат тасарруфидан чиқарилди ва акяисдорлик жамистига айлантирилди.
1998 й.да пиллани қайта ишлаш жараёнида чиққан чиқиндилардан ипак тайёрлашга ихтисослашган «Силк А оад» Ўзбекистон—Японис қсшма корхонаси ишга туширилди. 2002 й.да пахта ипи ишлаб чиқарадиган «Чанна-Текс» Ўзбекистон—Хитой қсшма корхонаси қуриб битказилди. 2003 й.да сса Жанубий Кореснинг «Ай-Ди-Зи» корпораяиссининг замонавий пиллакашлик автоматлари срнатилиб, корхона қувватлари оширилди. Маҳ-сулотлари хорижга скспорт қилинади.
Корхонада 1,6 млн. м тайёр газлама (шундан 956 минг м ипак газлама, 645 минг м ип газлама), 65 т табиий ипак тайёрланди (2002). Корхонада 3000 га сқин ишчимухандис ходимлар ишлайди.
«Ўзбекистон Миллий Аняиклопедисси»дан
-
ААМААГАА ЗИЛЗИЛАСИ - Ааманганда рсй берган зилзила. 1927 й. 12 авг.да содир бслган. Зилзила магнитудаси А ихтер шкаласи бсйича М-6, зилзила кучи 12 баллик MSK-64 шкаласи бсйича 8 балл бслган. А.з. гипояентри 14 км чуқурликда, спияентри сса Фарғона шим.даги флексура-ёрилмасида жойлашган. Зилзила вақтида кспгина уйлар шикастланган. Ўша йили 19 авг.да зилзиланинг снг кучли афтершоки 7 балл куч б-н такрорланди. Унинг магнитудаси М-5,7, чуқурлиги А-20 км. Яна бир неча ой давомида зилзиланинг ксплаб афтершоклари рсй берди.
«Ўзбекистон Миллий Аняиклопедисси»дан
-
ААМААГАА «КАА БОААМ» АКА¦ИЯДОА ЛИК ЖАМИЯТИ - «Ўзкимёсаноат» давлат-акяисдорлик компанисси таркибидаги корхона. Асосий и.ч. маҳсулотлари: техник, тозаланган карбоксилметиляеллюлоза, бургилаш реагенти, шунингдек, халқ истеъмоли моллари, гулқоғоз елими ва б. ишлаб чикаради. Ааманган кимё заводи номи б-н 1942 й.да нефтни қайта ишлаш саноати учун карбоксилметиляеллюлоза и.ч. мақсадида ташкил стилган. 1983 й.да з-дда тозаланган карбоксилметиляеллюлоза и.ч. бсйича снги яех очилди. 1991 й.гачаз-д собиқ Иттифоқтар-кибига кирувчи республикаларнинг нефть-газ саноати сҳтиёжларини таъминловчи ушбу турдаги маҳсулотларнинг асосий ишлаб чиқарувчиси сди. Корхона 1997 й.дан «Карбонам» очиқ турдаги акяисдорлик жамисти. 3-д техник ва тозаланган карбоксилметиляеллюлоза и.ч.га ихтисослашган Марказий Осиёда сгона корхона. Фаргона фуран бирикмалари з-дида ишлаб чиқариладиган яеллюлоза асосий хом ашё ҳисобланади. Корхона маҳсулотларининг 30% ички бозорга, қолган қисми скспортга чикарилади. Асосий истеъмолчилари — нефтни қайта ишлаш ва лок-бсёқ саноати корхоналари. А. «К.» А.Ж. йилига 13 минг т техник ва 2,6 минг т тозаланган карбоксил-метиляеллюлоза и.ч. қувватига сга.
«Ўзбекистон Миллий Аняиклопедисси»дан
-
ААМААГАА «МЕХМАШ» АКА¦ИЯДОА ЛИК ЖАМИЯТИ — «Ўзмашсаноат» уюшмаси таркибидаги и.ч. корхонаси. Асосан, ностандарт қурилмалар, сув қувурлари зулфинлари, махсус технологик ускуналар, қ.х. техникаларига сҳтиёт қисмлар, металлконструкяислар ва халқ истеъмол моллари, гилам тсқиш дастгохлари, сейфлар ва б. маҳ-сулотлар ишлаб чикарилади. 1974 й.да «Ааманган механизаяис ва автоматлаштириш воситалари машинасозлик заводи» номи б-н ишга туширилган, 1982 й.да илғор технологик ускуналар б-н қайта жиҳозланган корхона қуриб битказилди. 1991й.га қадар харбий саноат ускуналари и.ч.га ихтисослаштирилган. 1995 й. дан ҳоз. номда. Корхонада бир йилда 50 дан ортиқ турдаги маҳсулотлар тайёрланади.
«Ўзбекистон Миллий Аняиклопедисси»дан
-
ААМААГАА МУХААДИСЛИК-ИҚТИСОДИАТ ИАСТИТУТИ - муҳандис ва иқтисодчи мутахассислар тайёрлайдиган олий сқув юрти. Тошкент тсқимачилик ва енгил саноат ин-ти Ааманган филиали негизида 1992 й. ташкил стилган. Ин-т таркибида 5 ф-т (иқтисод, молис, механика, технологис ва сиртқи) бор. Ин-тда 17 та кафедра, иқтидорли талабалар интернати, лияейи, иқтисодий таълим ҳудудий (регионал) маркази ва унинг қошида ихтисослашган спорт бслими, илмий ва халқаро алоқалар, маънавист бслимлари ва иқтидорли талабалар б-н ишлаш, ахборотлар технологислари ва масофавий сқитиш маркази, мультимедиа синфлари, тайёрлов курслари, марказий кутубхона ва шохобча кутубхоналар (80 минг нусха), 4 та илмий лаб., «Лочин» спорт-согломлаштириш клуби, «Зиё» кичик босмахонаси мавжуд. Ин-тда дарсликлар, рисола ва услубий қслланмалар чоп стилади.
Ин-тда 9 та йсналиш бсйича бакалаврлар тайёрланади, магистратура ва аспирантура мавжуд. Ин-тда 120 проф,-сқитувчи, жумладан 7 фан д-ри ва проф., 61 фан номзоди, дояентлар ишлайди (2003).
Ин-т 2 мутахассислик (менежмент ва тсқимачилик хом ашёсини дастлабки ишлаш мутахассисликлари) бсйича аспирантура оркали олий малакали илмий ва илмий-педагогик кадрлар тайёрлайди.
Магистратурада узлуксиз таълим тизимининг юқори малакали магистрларини тайёрлаш учун 6 та мутахассислик гуруҳлари ташкил қилинган. Ин-т олимлари Москва тсқимачилик академисси ва Санкт-Летербург технологис ва дизайн ин-ти, АҚШ халқаро ривожланиш агентлиги «Евроазис» жамғармаси ва Халқаро меҳрибонлик корпуси б-н ҳамкорлик қилиб келади. Ин-тда стказилган и.т. ишлари натижасида 10 дан ортиқ ихтиро қилинди ва уларнинг аксаристи и.ч.га жорий стилди. Ин-тда 2002/2003 сқув йилида 2300 дан ортиқ талаба таълим олди.
«Ўзбекистон Миллий Аняиклопедисси»дан
-
ААМААГАА МУХААДИСЛИК-ЛЕДАГОГИКА ИАСТИТУТИ - муҳандис-педагоглар, муҳандислар, иқтисодчипедагог ва иқтисодчилар тайёрлай-диган олий сқув юрти. Саноат, транспорт, қурилиш, машинасозлик, озиқ-овқат ва кимёвий технологис, қишлоқ хсжалигини механизаяислаш, ахборотлар технологисси, слектроснергетика, менежмент, бухгалтерис хисоби ва аудит қамда молис йсналишлари бсйича мутахассислар тайёрланади. Тошкент политехника ин-тининг Ааманган филиали негизида Ааманган саноат-технологис ин-ти номи б-н ташкил стилган (1991). 1998 й.дан ҳоз. номда. Ин-т касб-ҳунар коллежлари учун муҳандис-педагоглар тайёрлаш бсйича таснч олий сқув юрти хисобланади. Ин-т таркибида 7 ф-т (механика, машинасозлик, технологис, қурилиш, информатика, иқтисодиёт, малака ошириш), 27 кафедра, тадбиркорлик ва бизнес мактаби, академик лияей, ахборот технологислари ва масофавий таълим бслими, спорт-соғломлаштириш мажмуалари ҳамда бир қанча касб ва тил сргатувчи курслар фаолист ксрсатади. Ин-тда бакалавриатнинг 17 таълим йсналиши ва магистратуранинг 11 мутахассислиги бсйича кадрлар тайёрланади.
Ин-т олимлари долзарб йсналишларда, жумладан, озиқ-овқат ресурсларини ривожлантириш, снги қурилиш материаллари сратиш, бино ва иншоотларнинг зилзилабардошлигини ошириш, халқ хсжалигида қуёш снергиссидан фойдаланиш, қ.х. скинлари ҳосилдорлигини ошириш каби мавзуларда назарий ва амалий ахамистга молик и.т. ишлари олиб боради. Бир қанча илмий ишлан-малар и.ч. га жорий стилган.
Ин-тда 230 дан ортиқ проф.-сқитувчи, жумладан, 15 фан д-ри, проф., 110 дан ортиқ фан номзоди, дояентлар ишлайди (2003). Ин-тда аспирантура, магистратура, сқув-илмий кутубхона (ЛО мингдан ортиқ асар) мавжуд. Ин-т бир катор ривожланган хорижий мамлакатлар (АҚШ, Германис, Голландис, Жа-нубий Корес, Франяис) б-н ҳамкорлик алоқалари срнатган. Ин-т ташкил топгандан бери 10 мингдан ортиқ мутахассис тайёрланди. Ин-тда 2002/2003 сқув йилида 4100 талаба таълим олди.
«Ўзбекистон Миллий Аняиклопедисси»дан
-
ААМААГАА ТЕАТА И, Алишер Аавоий номидаги давлат мусиқали драма театри — дастлабки театрлардан бири. 1931 й. 15 июнда «Интилиш» (А. Султонов) спектакли б-н очилган. Лрофессионал театр жамоасининг асосини маҳаллий мактаб ва техникумларнинг сқитувчилари, ҳаваскорлик драма тсгараги қатнашчилари ташкил стган. Труппанинг бади-ий рахбари ва театр ташкилотчиси А аззоқ Ҳамроев (А. А озиқий б-н) бслган. С. Отахонов, Б. Аминов, А. Тошбоев, А. Тсрахонов, X. Шарипов, А. Исҳо-қов, кейинроқ М. Азизова, Т. Жаъфарова, С. А аҳмонов, М. Дадабоев, Т. Со-диқов ва б. театрнинг дастлабки ижодкорларидир. 30-й.лар театр учун саҳна санъатини сгаллаш йслидаги сзига хос мактаб йиллари бслди. Бу даврда саҳналаштирилган «Ҳужум» (В. Ян, Чслпон), «Маликаи Турандот» (К. Гояяи), «Ҳалима» (Ғ. Зафарий) каби спектакллар бадиий йсналишига ксра кспроқ ташвиқот харак-терида сди. 30-й.ларнинг срталарида жамоанинг ижодий фаолистида маълум бурилиш ссалди. А. Турдиев, А . Ҳамроевнинг актёрлар б-н ижодий ҳамкорлиги самарали натижа берди ва «Гулсара», «Аомус ва муҳаббат» (К. Яшин), «А устам» (У. Исмоилов), «Отсиз» (А. Мажидий), «Макр ва муҳаббат» (Ф. Шиллер), «Бой ила хизматчи» (Ҳамза) каби спектакллар сратилди. Актёрлар образ сратишда қолип ва бир хилликни бартараф стиб, аста-секин қаҳрамонлар ички дунёсини очиш санъати, инсон хусусистларини тасвирлаш маҳоратини сгаллаб бордилар.
1936 й. театр илк бор Тошкентга гастролга келади, «Фарҳод ва Ширин», «Лайли ва Мажнун», «А устам», «Аршин мол олон» каби спектакллари пойтахт томошабинлари томонидан ижобий баҳоланди.
2-жаҳон уруши йиллари театр ижодий труппаси «Қурбон Умаров», «Фронт бсйлаб буйруқ», «Бургутнинг парвози», украин театри актёрлари б-н хамкорликда Гулак-Артёмовскийнинг «Запорожьелик Дунай ортида» номли ҳажвий операсини саҳналаштирдилар.
Урушдан кейинги йиллар театр репертуари кенгайди. Ижодий кстаринкилик, репертуар мустақиллигига сришишга актёрлик махрратини сстиришга интилиш сезилди. Айникса, 50-й.ларнинг 2-срмида А. Хачатуров бош реж. стиб тай-инлангач, жамоада узлуксиз иш олиб борилиб, оригинал репертуар, спектакль саҳналаштиришда ифодавийликнинг снги қирраларини излаш, саҳна безакларини снгилаш устуворлик қилди. Айнан шу даврда сзбек драматургисси б-н театрнинг узаро боғланиш жараёни кучайди. «Юрак сирлари» (Б. А аҳмонов), «Оғриқ тишлар» (А. Қаҳҳор), «Чин муҳаббат» (О. Ақубов), «Хуррист» (Уйғун), «Туғма доғ» (С. Қрриев) каби спектаклларда давр муаммолари, халқ ҳаёти ва унинг меҳнатини аниқ тасвирлашга интилиш асосий вазифага айланди. 1957 й. Тошкентга булган гастролида театр маданистининг анча юксалганлиги, репертуарнинг жанр жиҳатидан ссганлиги, актёрлик ансамблининг схлитлиги кузга ташланди. Театр ривожига сша даврда М. Азизова, О. Тожибоева, Т. Аазарова, М. Убайдуллаев кабилар муносиб ҳисса қсшдилар.
1963 й. театр мусиқали драма ва комедис театрига айлантирилгач, театрнинг сзига хос репертуарини шакллантириш ҳаракатлари натижаси слароқ «Тошболта ошиқ» (Ҳ. Ғулом; М. Левиев), «Аурхон», «Гулсара» (К. Яшин; Т. Жалилов). «Алпомиш», «Тохир ва Зухра» (С. Абдулла), «Гули сиёҳ» (С. Жамол), «Ҳали-ма» (Ғ. Зафарий, Т. Тула), «Лайли ва Мажнун» (Ш. Хуршид) каби мусиқали драмалар театр репертуаридан урин олди. Мусиқали драмалар б-н бир каторда «Ўликлар кечирмайди» (Ў. Умарбеков), «Уфқ» (С. Аҳмад), «Каса Маре» (И. Дру-яс) сингари драматик спектакллар ҳам қсйилди. Кейинроқ «Юсуф ва Зулайҳо» (Ҳ. Саъдулла; Д. Соаткулов), «Ўн учинчи раис» (О. Абдуллин), «Аввойи фаришта» (А. Коломийя), «Темир хотин» (Ш. Бошбеков) каби ижтимоий мавзудаги асарлар муваффақист б-н саҳналаштирилди. Шу даврда театрда ижод қилган Ҳ. Охунова, М. Исомиддиновларнинг хизматлари катта бслди.
Мустақилликдан кейин театр фаолистида снги давр бошланди. 90-й.ларнинг срталарида театрни Карим Йслдошев бошқарди. Мустақил репертуар танлаш, мавзу ва жанр диапазо-нининг кенгайиши ксзга ташланди. Бу даврда театр спектакллари ватан та-рихи ёритилган, замонавий мавзу акс стган асарлар ҳамда жаҳон классикасидан иборат бслди: «Машраб» (А. Турсун), «Ар истаб» (Ҳ. Шарипов), «Кашмир қсшиғи», «Алпомишнинг сқ-ёйи» (А. Жаббор), «Усмон Аосир қаерда?» (А. Аъзамов), «Кирол Лирнинг набиралари» (У. Шекспир, А. Лушкин, М. Булгаков) ва б. театрнинг сснгги йиллардаги снг схши спектаклларидир.
Ўзбекистон халқ артистлари М. Убайдуллаев, У. Ауралиев; О. Тожибоева, К. А асулова, М. А аҳмонов, В. Сайдалиев каби Ўзбекистонда хизмат ксрсатган ар-тистлар, шунингдек, С. Саримсоқова, С. Омонов, М. Аиёзов, М. Фахриддинова, X. Мадраҳимова, У. Мирзаев, А. Тожибоев, А. Каримова, М. Абдуллаева ва б. актёрлар театрнинг ҳозирги кундаги етакчи ижодкорларидир.
Муҳаббат Тслахсжаева.
«Ўзбекистон Миллий Аняиклопедисси»дан
-
ААМААГАА УАИВЕА СИТЕТИ, Ааманган давлат университети — илмий ва педагог кадрлар таиерлайдиган олий сқув юрти. Ўзбекистон А еспубликаси Лрезидента фармонига асосан 1992 й. 15 мартда Ааманган пед. ин-ти (1942 й.да асос солинган) негизида ташкил стилган. Ун-тда 12 ф-т (мат., физикатехника, хорижий тиллар, кимё-биол., санъатшунослик, инглиз филол.си, пед., иқтисод-геогр., жисмоний тарбис, сзбек филол.си, тарих, юриспруденяис), сқув, илмий, маънавист, маркетинг хизмати, мониторинг бсли-ми, маънавист, ахборот ва тахдил, тил сргатиш, демократик жамист қуриш назарисси ва амалиёти маркази, сояиологик тадқиқотлар лаб., 38 кафедра, бир канча илмий лаб. ва сқув марказлари, бизнес мактаби, академик лияей бор; кутубхоналарида 500 мингдан зиёд асар сақланади (2003). Ун-т 25 йсналиш (мат., амалий мат., физика, касб таълими, кимё, биол., амалий санъат, чизмачилик ва тасвирий санъат, мусиқа, инглиз тили, немис тили, франяуз тили, славсн филол.си, бошланғич таълим ва тарбисвий ишлар ме-тодикаси, пед. ва психологис, жисмоний тарбис, иқтисод, геогр., сзбек филол.си, тарих, ҳуқуқшунослик, мил-лий истиқлол ғосси, ҳуқуқ ва маънавист асослари, бошланғич таълим ва спорт тарбисвий иш, ижтимоий-маданий фаолист) бсйича бакалаврлар, 16 ихтисослик (физика, мат., тарих, геогр., рус тили, сзбек тили, немис тили, инглиз тили, кимё, меҳнат таълими, ҳуқуқшунос-педагог, тармоқлар иқтисодиёти, бошланғич таълим, физика сқитиш методикаси, амалий мат., сзбек адабиёти) буйича магистрлар тайёрлайди. Ун-тда аспирантура, докторантура фаолист ксрса-тади. 2002/2003 сқув йили ун-тда 5 мингга сқин талаба таълим олди, 350 дан ортиқ сқитувчи, жумладан, 20 фан д-ри ва проф., 140 фан номзоди ва дояент ишлади. Ун-т бир канча хорижий давлатларнинг нуфузли ун-т, ин-тлари ҳамда халқаро ташкилотлар б-н ҳамкорлик қилади. Ун-т фаолисти Т. Файзуллаев, А. Аъза-мов, М. Маматов, А. А аҳимов, А. Абду-раҳмонов, Ш. Абдуллаев, И. Абдуллаев ва б. проф.-сқитувчилар номи б-н боғлиқ. Ун-тда турли йсналишларда и.т. ишлари олиб борилади. 2003 й.гача ун-т 27 мингдан ортиқ мутахассис тайёрлади.
«Ўзбекистон Миллий Аняиклопедисси»дан
-
«ААМААГАА ҲАҚИҚАТИ» - наманган вилост ҳокимлигининг ижтимоий-сиёсий газ. Ааманган ш.да сзбек тилида ҳафтада 2 марта чиқади. Дастлаб «Ишчилар қалқони» (1918—19), «Аркинлик» (1919—21), «Зарбдор» (1921-36), «Сталин ҳақиқати» (1936—48) номларида чиққан. 1958 й.дан ҳоз. ном-да. Газ.да турли даврларда Лутфулла Олимий, Турғун Лслат, Ҳусниддин Шарипов, Ҳабиб Саъдулла, Ҳамид Аурий каби сткир қалам сохибалари фаолист ксрсатишган. «А. ҳ.»да узоқ йиллар самарали меҳнат қилган Иброҳим Юсупов, Фазлиддин Мирзаев, Армамат Аурматов, Ҳамидахон Мамажоно-ва, Абдуфаттоҳ А ажабов, Ғуломжон Акбаровлар Ўзбекистонда хизмат ксрсатган маданист ходими, А еспубликада хизмат ксрсатган журналист фахрий унвонларига сазовор бслишган.
«А. ҳ.» вилост хаётининг ксзгуси сифатида умумиқтисодиёт, саноат, қиш-лоқ хсжалиги, таълим ва б. сохалардаги снгилик ва сзгаришларни, жисмоний тарбис ва спорт масаласини кенг ва муфассал ёритади. «Тадбиркор» номли иловаси ҳам бор. Газ. адади 5100 (2003).
«Ўзбекистон Миллий Аняиклопедисси»дан
-
«ААМААГААМАШ» АКА¦ИЯДОА ЛИК ЖАМИЯТИ - «Ўзмашсаноат» уюшмаси таркибидаги йирик корхона. 1962 й.да Ааманган машинасозлик з-ди номи б-н бунёд стилган. Корхона, асосан, нефть ва газ саноатида, коммунал хсжалигида ишлатиладиган сурилувчи шпинделли сгилувчан клинли пслат, титан, чссн зулфинлар, сурилмайдиган шпинделли, параллел чусн зулфинлар, коррозисбардош мембранали клапанлар, юқори босимда ишлайдиган вентиллар ишлаб чикаради.
1967 й.да трубопроводли задвижкалар и.ч. сзлаштирилди. 1973 й.дан бошлаб ДУ-150, ДУ-200 титан задвижкалар тайёрлаш йслга қсйилди ва 1980 й.га келиб уларнинг номенклатураси 15 хилга етказилди. И.ч. ҳажмлари кспай-иб, қсшимча иш жойлари сратилди ҳамда маҳсулотларни скспорт қилиш йслга қсйилди. Задвижкаларнинг снги турларини сзлаштириш ва чссн ҳамда пслат қуйма технологисларни жорий қилиш мақсадида снги қуюв яехи қуриб ишга туширилди.
Ўзбекистон мустақилликка сришгандан сснг корхонада республика сҳти-ёжлари учун зарур ҳисобланган бир неча турдаги импорт срнини босувчи маҳсулотлар тайёрлана бошлади. Бунинг учун, металл юзасига полистилен қоилаш ва қуюв яехида пслат чиқиндиларни сритиб маҳсулотлар қуйиш тех-нологислари срнатилди. Аатижада корхонада ишлаб чиқарилган мембранали клапанлар, чссн ва пслат қуйма зулфинлар ички ва ташқи бозорда сотилмоқда. Маҳсулотлар (пайвандланган, қуйма пслат зулфинлар), асосан, Белоруссис, Козоғистон ва А оссис давлатларига скспорт қилинади.
«Ўзбекистон Миллий Аняиклопедисси»дан
-
«НАМАНГАНТЕКСТИЛЬ» АКЦИЯДОРЛИК ЖАМИЯТИ - «Ўзбекенгилсаноат» давлат-акциядорлик компанияси таркибидаги йирик тўқимачилик корхонаси. Корхонада, асосан, пахта толасидан калава ип, сур (хом) ва тайёр газламалар, нотўқима матолар ҳамда харидорлар буюртмаси асосида тикувчилик маҳсулотлари тайёрланади.
Корхона 1967 й.да Наманган шойи ва костюмбоп газламалар к-ти номи б-н ишга туширилган. 1974 й.да ЎзССР 50 йиллиги номидаги «Наманган шойи ишлаб чиқариш» бирлашмаси деб номланди. 1994 й.да бирлашма очиқтурдаги акциядорлик жамиятига айлантирилди. 1998 й.дан ҳоз. номда. «Н.» а. ж. вискоза, лавсан толалар ва уларнинг аралашма толаларидан кўйлакбоп, плашбоп газламалар, сунъий ип газламалар и.ч.га ихтисослашди. Четдан сунъий толаларни харид қилиш имкониятлари чекланганлиги сабабли к-тда 1997 й.дан бошлаб пахта толасидан маҳсулот и.ч. йўлга қўйилди. Корхона таркибида йилига 6,3 минг т калава ип и.ч. қувватига эга бўлган 1-ва 2-йигирув фкалари, йилига 28,1 млн. м сур ва 28,5 млн.м тайёр газлама и.ч. қувватига эга бўлган тўқув ф-каси, гул босиш-пардозлаш ф-каси, Ҳаққулобод ш.даги тикув ф-каси бор. 1997 й.да Германиянинг «Тручлер», «Гроссенхайнер», «CSM» фирмаларининг замонавий технологиялари б-н жиҳозланган 2-йигирув ф-каси ишга туширилди ва жаҳон бозорида рақобатбардош ип газламалар тайёрлана бошлади. Жанубий Корея ва Туркия давлатларига пахта калава ип экспорт қилади. Акциядорлик жамиятида 5 мингга яқин ишчихизматчилар меҳнат қилмоқда. 2002 й.да 6 минг т калава, 22 млн. м сур газлама, 21,9 млн. м тайёр газламалар, 320 минг м нотўқима матолар ишлаб чикарилди.
«Ўзбекистон Миллий Энциклопедияси»дан
-
ma'lumotlar uchun muxbirga tashakkurlar
(http://s43.radikal.ru/i101/1101/33/df49ceed432c.jpg)
-
:asl3:
muhbir sizga katta rahmat.
Namangan shahrini sungi ensiklopediyasini forumga joylashimiz kerak.
Bu malumotlani qayerdan olsak buladi.bilgamla yozila .
Joylawga harakat qilamiz.
Inshaalloh