forum.ziyouz.com
Yurtdosh => Hamyurtlar => Samarqand viloyati => Mavzu boshlandi: muxbir 07 Avgust 2006, 08:26:40
-
Samarqand, also Samarkand, city, capital of Samarqand Oblast, central Uzbekistan. Located in the irrigated valley of the Zeravshan River, the city has industries that produce tea, wine, textiles, fertilizer, and motor-vehicle parts. It is the oldest city in Central Asia and is divided into a newly built section and an old quarter that has, among other monuments, mosques dating from the 14th and 15th centuries and the 15th-century mausoleum of the Turkic conqueror Tamerlane. The city is the seat of a university and a museum of ancient history.
The site of Samarqand was settled about 2000 bc. Later known as Maracanda, the city was the capital of Sogdiana, an ancient Persian province, and was conquered by Alexander the Great in 329 bc. It subsequently grew as a trade center on the route between China and the Mediterranean region. In the early 8th century ad , it was conquered by the Arabs and soon became an important center of Muslim culture. In 1220 Samarqand was almost completely destroyed by the Mongol ruler Genghis Khan. It flourished again when Tamerlane made it the capital of his empire in 1369. The empire declined in the 15th century, and Samarqand was taken in 1500 by the Uzbeks. In 1784 it was conquered by the emirate of Bukhoro. The city was taken by Russia in 1868 and once again began to assume importance. From 1924 to 1930, Samarqand was the capital of the Uzbek Soviet Socialist Republic (SSR). Population (1999 estimate) 362,300.
Encarta Encyclopedia 2004.
-
Samarkand, city (1991 pop. 395,000), capital of Samarkand region, in Uzbekistan, on the Trans-Caspian RR. It is one of the oldest existing cities in the world and the oldest of Central Asia. At the time of its greatest splendor medieval Samarkand was a fabulous city of palaces and gardens, with paved and tree-lined streets and a water system that supplied most of the individual houses. It had great silk and iron industries and was the meeting point of merchants' caravans from India, Persia, and China.
Modern Samarkand still is a major cotton and silk center. Wine and tea are produced, grain is processed, and there are industries producing metal products, tractor parts, leather goods, clothing, and footwear. The irrigated surrounding region has orchards and gardens and wheat and cotton fields. Samarkand is the seat of the Uzbekistan state university and of medical, agricultural, and teachers' institutes and the site of a regional museum.
Points of Interest
The old quarter of Samarkand with its maze of narrow, winding streets occupies the eastern part of the city and centers on the Registan, a great square. It contains some of the most remarkable monuments of central Asia, built during the reign of Timur and his successors. The most famous of these is Timur's mausoleum, surmounted by a ribbed dome and faced with multicolored tiles; the conqueror's tomb was opened in 1941. Other buildings include the Bibi Khan Mosque, with its turquoise cupola, erected by Timur to the memory of his favorite wife; several other magnificent mosques; the mausoleums of the Timurid cemetery (Shah-i-Zinda); and the ruins of the observatory built by Ulugh-Beg, a grandson of Timur.
History
Built on the site of Afrosiab, which dated from the 3d or 4th millennium B.C., Samarkand was known to the ancient Greeks as Marakanda; ruins of the old settlement remain north of the present city. The chief city of Sogdiana, on the ancient trade route between the Middle East and China, Samarkand was conquered (329 B.C.) by Alexander the Great and became a meeting point of Western and Chinese culture. The first paper mill outside China was established there in 751.
The Arabs took Samarkand in the 8th cent. A.D., and under the Umayyad empire it flourished as a trade center on the route between Baghdad and China. In the 9th and 10th cent., as capital of the Abbasid dynasty in central Asia, Samarkand emerged as a center of Islamic civilization. The tomb of Bukhari (d. 870), near Samarkand, is a major Muslim shrine. Samarkand continued to prosper under the Samanid dynasty of Khorasan (874—999) and under the subsequent rule of the Seljuks and of the shahs of Khwarazm.
In 1220, Jenghiz Khan captured and devastated the city, but it revived in the 14th cent. when Timur (or Tamerlane) made it the capital of his empire. Under his rule the city reached its greatest splendor; sumptuous palaces were erected, and mosques and gardens laid out. Under Timur's successors, the Timurids, the empire soon was much reduced; it broke up in the late 15th cent. and was ruled by the Uzbeks for the following four centuries. Samarkand eventually became part of the emirate of Bukhara (see Bukhara, emirate of) and fell to Russian troops in 1868, when the emirate passed under Russian suzerainty. In 1925, Samarkand became the capital of the Uzbek SSR, but in 1930 it was replaced by Tashkent.
Columbia Encyclopedia
-
Самарканд, город, центр Самаркандской области Узбекской ССР. Расположен в долине р. Зеравшан (между каналами Даргом и Сиаб), на Большом Узбекском тракте (Ташкент — Термез). Ж.-д. станция на линии Красноводск — Ташкент; от С. — ж.-д. линия (142 км) на Карши. 299 тыс. жителей в 1975 (55 тыс. в 1897, 105 тыс. в 1926, 136 тыс. в 1939, 196 тыс. в 1959, 267 тыс. в 1970). Площадь города 51,9 км2.
С 4 в. до н. э. до 6 в. н. э. на территории С. существовал г. Мараканда — столица государства Согд, вошедший затем в состав Тюркского каганата. В 329 был взят войсками Александра Македонского. В начале 8 в. городом завладели арабы; в 9—10 вв. находился под властью Саманидов; в 11 в. завоёван Караханидами, а затем турками-сельджуками, в середине 12 в. — каракитаями; в начале 13 в. входил во владения хорезмшахов. В 1220 монголо-татары разрушили С. В конце 14 — начале 15 вв. — столица империи Тимура. При Улугбеке была построена астрономическая обсерватория (1424—29). В этот период С. — крупный экономический и культурный центр Средней Азии. В 1500 вошёл в состав Шейбанидов государства, столица которого в середине 16 в. была перенесена из С. в Бухару. В конце 16 в. С. находился в Бухарском ханстве. В 1868 был занят царскими войсками и включен в состав Российской империи, стал центром Зеравшанского округа, с 1887 — Самаркандской областью. В 1896 С. соединён железной дорогой с Красноводском, в 1899 — с Ташкентом. В конце 19 — начале 20 вв. в С. развивается промышленность (хлопкоочистительная, кожевенная, пищевая и др.). Первые революционные выступления рабочих происходили в 80—90-е гг. В начале 20 в. в создании социал-демократических организаций активно участвовали политические ссыльные. Советская власть была провозглашена 28 ноября (11 декабря) 1917. С. вошёл в состав Туркестанской АССР. В 1924—30 С. —столица Узбекской ССР; с 1938 — областной центр. В октябре 1970 отмечалось 2500-летие С.; 5 февраля 1971 С. награжден орденом Ленина.
С. — второй (после Ташкента) по населению и промышленному развитию город Узбекистана (68 крупных промышленных предприятий). В 1-й пятилетке (1929—32) были введены в строй шёлкомотальная и шёлкоткацкая фабрики, фруктоконсервный завод, чаеразвесочная фабрика. Во время Великой Отечественной войны 1941—45 в С. эвакуированы заводы «Красный двигатель» (запасные части к тракторам и автомобилям), «Кинап» (киноаппаратура и др.), табачно-ферментационный; прядильная фабрика. С 1948 работает суперфосфатный завод, вступили в строй обувная фабрика (1959), домостроительный комбинат (1961), мебельная фабрика (1966); в 1970 сданы в эксплуатацию фарфоровый завод и швейная фабрика, стали выдавать продукцию заводы лифтостроительный, домашних холодильников, «Гелион» (бывший радиодеталей). Кроме того, имеются предприятия лёгкой, пищевой и других отраслей промышленности. По газопроводу Бухара — Ташкент поступает газ.
В северо-восточной части С. — городище Афрасиаб с Музеем истории основания города С.; ансамбль мавзолеев Шахи-Зинда, культовый комплекс Биби-Ханым (1399—1404) — руины грандиозной соборной мечети с богатым фаянсовым и резным мраморным декором (в интерьерах — настенные орнаментальные росписи) и 8-гранный мавзолей с крестовидным в плане залом (изразцы, росписи) и склепом. В центре старой части С. — ансамбль площади Регистан. К Ю. от него — мавзолеи Гур-Эмир , Аксарай (1470-е гг., в основе — крестовидный в плане зал с кельями и пышным мозаичным и сталактитовым декором), Рухабад (1380-е гг.). К Ю.-В. от Регистана — руины мавзолея Пшрат-хана (1464; крестовидный в плане купольный центральный зал с 2-этажными боковыми приделами); мемориальный комплекс у мавзолея Абди-Дарун (15 в.). В С. сохранились также мавзолей 15 в. Чупан-ата, медресе Ходжа-Ахрара (1630/31), мечеть Хазрет-Хызр (на древнем фундаменте, 19 — начала 20 вв., архитекторы Усто-Баки, Усто-Абдукадыр) и др. В советское время С. перепланирован (прямоугольная и старая радиальная сетки улиц с широкими озеленёнными проспектами и площадями) с сохранением его архитектурных памятников. В 1969 утвержден проект схемы генерального плана С. (руководитель проекта архитектор Т. Н. Калиновская, главный инженер К. П. Орчаковский). 11-этажная гостиница «Самарканд» (1971, архитекторы О. Айдинова, А. Бадаев).
В С. — Всесоюзный научно-исследовательский институт каракулеводства, Научно-исследовательский институт медицинской паразитологии, Институт археологии АН Узбекской ССР; Самаркандский университет, архитектурно-строительный, с.-х., кооперативный, медицинский и педагогический институты; 14 средних специальных учебных заведений. 6 музеев (включая филиалы): Музей истории основания города, Музей истории культуры и искусства Узбекской ССР (коллекции древнего и средневекового искусства Средней Азии), Дом-музей С. Айни (который жил и работал в С. в 1918—54) и др.; 3 театра: оперы и балета, Узбекский театр драмы и русский драматический.
На 1 января 1975 было 26 больничных учреждений на 6,7 тыс. коек (22,4 койки на 1 тыс. жителей); работали 2,3 тыс. врачей (1 врач на 132 жителей) и свыше 5 тыс. чел. среднего медицинского персонала. Детский противотуберкулёзный санаторий.
Большая Советская энциклопедия
-
Samarkand (Samarqand in Uzbek, in Persian سمرقند) (population 400,000) is the second-largest city in Uzbekistan, capital of Samarqand Province. It is located at latitude 39° 39' 15, longitude 66° 57' 35E, at an altitude of 702 meters. The majority of the city's inhabitants are Tajik-speaking. In 2001, after several abortive attempts, UNESCO inscribed the 2700-year-old city on the World Heritage List as Samarkand - Crossroads of Cultures.
History
A minaret in Samarkand.Samarkand (Greek: Marakanda) is one of the oldest inhabited cities in the world, prospering from its location on the (Silk Road) trade route between China and Europe. At times Samarkand has been the greatest city of Central Asia, and for much of its history it has been under Persian rule. Founded ca. 700BCE, it was already the capital of the Sogdian satrapy under Achaemenid dynasty of Persia when Alexander the Great conquered it in 329 BCE (see Afrasiab, Sogdiana).
From the 6th to 13th centuries, it grew larger and more populous than modern Samarkand, and was controlled by the Western Turks, Arabs, Persian Samanids, Karakhan Turks, Seljuk Turks, Karakitay and Khorezmshah before being sacked by the Mongols in 1220. A small part of the population survived, but Samarkand suffered at least another Mongol sack by Khan Baraq to get treasure he needed to pay an army with. The town took many decades to recover from these disasters.
In 1370, Timur the Lame (Tamerlane) decided to make Samarkand the capital of his projected world empire, which extended from India to Turkey. For the next 35 years, he built a new city, populating it with artisans and craftsmen from all of the places he had captured. Timur gained a reputation for wisdom and generosity, and Samarkand grew to become the center of the region of Transoxiana.
His grandson Ulugh Beg ruled the country for 40 years. In Samarkand, Ulugh beg created a scientific school that united outstanding astronomers and mathematicians. He also ordered the construction of an observatory; it contained a gigantic but precision-made marble sextant with an arc length of 63 meters.
In the 16th century, the Uzbek Shaybanids moved their capital to Bukhara, and Samarkand went into decline. After an assault by the Persian warlord Nadir Shah, the city was abandoned in the 18th century. The Emir of Bukhara forcibly repopulated the town at the end of the 18th century.
In 1868, the city came under Russian rule, when the citadel was stormed by a force under Colonel A.K. Abramov (1836-1886). Shortly thereafter the small Russian garrison of 500 men were themselves besieged. The assault was led by the Bek of Shahrisabz, and the attack was beaten off with heavy losses. Abramov, now a general, became the first Governor of the Military Okrug which the Russians established along the course of the River Zeravshan, of which Samarkand was the administrative centre. It later became the capital of the Samarkand Oblast of Russian Turkestan, and grew in importance still further when the Trans-Caspian railway reached the city in 1888. It became the capital of the Uzbek SSR in 1925 before being replaced by Tashkent in 1930.
Wikipedia Encyclopedia
-
САМАРКАНД , город в Узбекистане, центр Самаркандской обл. , в долине р. Зеравшан. Железнодорожный узел. 395 тыс. жителей (1991). Машиностроение (лифты, киноаппаратура, бытовые холодильники, телевизоры, кондиционеры, оборудование для хлопкоочистительной промышленности и др. ), легкая (в т. ч. хлопкоочистительная, шелкоткацкая), пищевкусовая (консервная, табачная и др. ), химическая и др. промышленность. 6 вузов (в т. ч. университет), 4 театра. Музеи: истории культуры и искусства Узбекистана, основания города, мира и солидарности, Музей М. Улугбека, Дом-музей Айни. Известен с 329 до н. э. под названием Мараканда, в кон. 14-15 вв. столица государства Тимуридов, в 1868-1917 в Российской империи, в 1924-30 столица Узбекской ССР. Старинный центр художественных ремесел. Архитектурные памятники 14-17 вв. : ансамбль пл. Регистан, Биби-Ханым, мавзолей Гур-Эмир, ансамбль Шахи-Зинда и др.
Большой Энциклопедический Словарь
-
Самарканд - обл. гор. в Туркестане, админ. центр Самаркандской обл. и важнейший населенный пункт долины р. Зеравшана, под 39°39'14,5" с. ш. и 66°57'36" в. д. от Пулкова, в 7 вор. от левого бер. р. Зеравшана, у юго-западных склонов возвышенности Чупан-ата, между оросительными каналами Даргом и Сиоб. Благодаря сравнительно большой высоте (2259 фт. над ур. океана), С. отличается более прохладным климатом, чем другие туркестанские города, расположенные среди низменностей. Средняя темп. года ок. +13° Ц., самого холоди, мес. - января (ок. 0°), самого жаркого (+ 26,1°); ср. темп. зимы около 1°; морозы, хотя очень редко, доходят до - 20°; жары достигают + 37,2° в тени. Осадков в течение года около 300 мм.; наибольшее их количество приходится на март и апрель (около 70 - 80 мм.); с пеня по сентябрь дождей почти вовсе не бывает. В конце февраля или в самом начале марта нередко зацветают деревья (тополь, карагач, миндаль, абрикос) и распускаются листья (калина, жимолость и пр.). Из болезней сильно распространена малярийная лихорадка.
С. состоит из двух частей - русской и туземной. Русская часть города основана от. 1871 г. и занимает территорию в 229 дес., с населением, вместе с войсками, около 15 тыс. (до 80% русских, ост. нас. чрезвыч. смешанное - таджики, узбеки, евреи, немцы, татары, армяне и проч.). Туземная часть С. занимает 4629 дес. (из них под садами 4264 дес.), с населением около 40 тыс.; по переписи 1897 г. всего в С. жителей 54900 (31706 мжч. и 23194 жнщ.). Широкие шоссированные улицы, обсаженные деревьями и обильно поливаемые из оросительных канав, обилие зелени, главным образом одноэтажные дома, красивые здания военного клуба и дома военного губернатора, великолепный Абрамовский бульвар отделяющий русский С. от туземной части города. скверы и парк придают русской части С. благоустроенный и даже красивый вид. Домов 442 (1892), строений жилых 829, нежилых 986, в том числе из сырцового кирпича 1792, каменных 12 и смешанных 7. Отдел. госуд. банка, метеорол. и гренажная станции, древесный питомник.
Женская гимназия, городское 4-х классн. учил., мужск. и женск. приходские училища, русско-туземное училище, железнодорожное училище, собор, театр, библиотека офиц. собр. (1500 тт.), книжный магазин, 2 пивоварен. завода, несколько винодельных заведений, 2 водочн. завода, зав. минор, вод, мельницы и проч. В 1891 г. магазинов и лавок было 69. В туземной части С. (в 1893 г.) частных домов 5298, казенных 5 и общественных 172, лавок 1169, караван-сараев 28. Ценность недвижимых имуществ в С. (русских и туземных) составляла в 1894 г. 4077681 р. Городской доход 147548 р., расход 93099 р. Русско-турецкая школа, 21 медресе (высш. мусульманск. учил.), 83 мектеб (нач. мусульманск. учил.), 8 еврейских хедеров. Мечетей 86; синагога. Население состоит главным образом из узбеков, таджиков и местных евреев; узбеки - магометане суннитского толка, таджики - шиитского. Туземный С. представляет обычный вид среднеазиатского города; улицы, за немногими исключениями, узкие, извилистые, немощные, дома глинобитные и фахверковые, без печей и окон на улицу, с плоскими земляными крышами. При скученности городских построек, древесные насаждения и цистерны с водой (хоуз) встречаются не часто. Четыре базарные площади, 2 сквера. Туземная часть города является средоточием промышленности и торговли С.; помимо более крупных винокурен, кожевенных и кишечных заводов, здесь имеется множество мелких ремесленно-промышленных заведений, производительность которых, в общем, довольно значительна.
Базары по воскресеньям и средам, при большом съезде туземцев из окрестностей города. По данным за 1897 г., торговые обороты туземного города, составили 13461350 р., а русского - 2238400 р. Главнейшие предметы вывоза: хлопок, рис, шелк и шелковые ткани (самаркандские покрывала), кожи, фрукты, лошади, бараньи кишки, вино. С. - самый крупный винодельный центр во всем Туркестане; здесь производится до 60 тыс. ведер вина. Значение С. несколько упало c продолжением Закаспийской жел. дор. до Ташкента и Андижана; раньше он был складочным пунктом для всех товаров, направлявшихся в Ташкент и Фергану. В пределах туземного города расположены исторические памятники С., делающие его самым замечательным, в историко-археологическом отношении, городом во всей средней Азии и привлекающие множество туристов и ученых.
Таковы:
1) Шах-Зинда (в перев. "живой царь") - мечеть; построена в половине XIV в. Тимуром (Тамерланом) в честь распространителя ислама в С. Кусама-ибн Аббаса, сына дяди Магомета, умершего здесь, по преданию, в 56 г, гиджры (в конце VII в.). Построенные в разное время здания поднимаются двумя рядами по склону высота Афросиаба и соединены открытым, с перекинутыми через него арками, коридором и 29 саж. длиной. По обе стороны коридора расположены мечети, часовни, мавзолеи и помещения для учеников; высокий конец его замыкается круглым залом без крыши. В зданиях мечети погребены родственники Тимура и его сподвижники. Гробница Кусама находится в особой мечети, за стеной с деревянной решеткой, отпирающейся раз в 10 лет для приведения в порядок могилы. Наружные, а у некоторых зданий и внутренние стены, арки, колонки, фронтоны и т. п. покрыты разноцветными, гладкими и рельефными, превосходного узора мелкими изразцами, образующими, в красивом сочетании зеленого, голубого, синего, белого, лилового, красного и гранатового цветов, дивные рисунки, переплетенные изразцовыми же, разных цветов, надписями (на арабском яз., старинными почерками сюльси и зюльфи), изображающими имена Бога, изречения, стихи и тексты из Корана и проч. По сложности, красоте и разнообразно орнаментов, по изящным контурам и линиям построек, свежести и чистоте красок изразцов Шах-Зинда является, несмотря на повреждения от времени, землетрясений и пр., одним из наиболее замечательных памятников восточного зодчества в Средней Азии.
2) Гур-Эмир (могила повелителя) - знаменитый мавзолей на могиле Тамерлана, массивный восьмигранник, увенчанный громадным голубым изразцовым куполом, с надгробным памятником Тимура из нефрита.
3) Тилля-каримадраса (высш. мусульм. учил.), на площади Ригистан, почти в центре базара, в туземн. С. Тилля-кари (раззолоченная) построена в 1618 г. эмиром Ялангтушем Багадуром; в главном фасаде ее высокая квадратная арка, носящая следы изразцовой облицовки; по бокам ее стены, заканчивающейся круглыми высокими минаретами; стены и минареты облицованы изразцами, образующими изящные рисунки. На небольшом дворе, в который ведут 3 ворот, расположено 25 келий для мулл и учеников и мечеть, увенчанная высоким куполом; свод и стены в мечети расписаны разноцветными узорами и золочеными арабесками, а панели облицованы серым мрамором.
4) Шир-Дар (украшенная львами), на той же площади, построена в 1616 г. тем же эмиром Ялангтушем. Название свое получила от изображенных на фронтоне двух львов, едва различаемых ныне вследствие сильно пострадавшей изразцовой мозаики; по обе стороны главного фронтона с. аркой тянутся стены, оканчивающиеся двумя наклонными минаретами; над зданием, с боков, два купола. Три двери ведут в мечеть и в небольшой двор, кругом которого в нисколько ярусов расположены помещения для мулл и учеников. Все стены здания облицованы превосходными изразцами ярких цветов, образующими тысячи разнообразных узоров, надписей и проч.
5) Улуг-бек, также на площади Ригистан, постр. в 1434 г. внуком Тамерлана, эмиром Мирзой Улуг-беком. Главное, сильно обветшавшее здание состоит из грандиозной арки, по бокам коей возвышаются два минарета, наклоненные в стороны от здания; фронтон покрыть художественными изразцами. Через арку вход в небольшой двор, по сторонам которого помещения для учеников и мулл; цоколи надворных помещений облицованы серым мрамором. На левой стороне двора невысокий минарет, а близ него развалины башни, которая, по преданию, служила Улугбеку обсерваторией для занятий астрономией; обсерватория эта была известна всему Востоку.
6) Мечеть Биби-Ханым, на базарной хлебной площади; построена Тамерланом в 1399 г., в честь любимой жены его, Сарай-мульк-ханым, носившей прозвище Михрбан, т. е. благотворительницы. Здание мечети сильно пострадало от землетрясений и времени и находится в полуразрушенном виде, но все-таки представляет один из лучших памятников древнего зодчества в С. Главное здание мечети, с двумя арками, остатками минаретов и грандиозным, ныне полуразрушенным куполом, облицовано разноцветными (с преобладанием синего, голубого и белого цветов), разнообразнейших рисунков, изразцами; цоколь и панели мраморные. На той же площади, где стоит мечеть, находится мавзолей над 5 могилами, между которыми главное место занимает могила Биби-ханым. Среди двора мечети колоссальный (31/4 арш. длины) пюпитр, в форме полураскрытой книги, из серого мрамора, украшенные рисунками и надписями. Он служил подставкой для Корана при чтении его и находился прежде в мечети.
7) Памятник Шейбани-хана, во дворе мадрасы его имени; он представляет огромный (9 арш. х 8 х 31/4) параллелепипед из серого мрамора, на котором установлены надгробные плиты (31), покрытые рисунками и надписями, над могилой Шейбани и его родственников. Главный надгробный камень над могилой Шейбани, найденный по взятии С. в цитадели, ныне находится в СПб. в Эрмитаже,
8) Кок-таш (зеленый камень) - параллелепипед (4 арш. 9 врш. х 2 арш. 11/2 врш. х 14 врш.) из темно-серого мрамора, употреблявшийся еще Тамерланом в качестве трона, находится в Самаркандской цитадели, в бывшем ханском дворце, обращенном ныне в артил. склад. На камень этот поднимали на белой кошме бухарских эмиров, при восшествии их на престол.
9) Мадраса Ходжа-Ахрар, в 4 в. от С.; постр. в XV в. у могилы чтимого всем мусульманством средней Азии Ходжи-Ахрара, потомка Омара, умершего в 1489 г. Стены здания облицованы разноцветными изразцами. Над могилой святого квадратный памятник серо-черного мрамора (141/2 х 141/2 х 2 арш.), а рядом с ним другой; на обоих 16 мраморных намогильных камней. В мечети хранится знаменитый Коран Османа, который после взятия С. русскими был куплен у местных мулл за 125 р. и отправлен в Имп. СПб. публичную библиотеку.
10) Афросиаб - древнее городище, на восточной окраине города, представляет волнистую местность, покрытую тысячами намогильных насыпей со следами крепостных сооружений и пр. Раскопки дали богатые собрания монет (греко-бактрийского периода и последующих), бронзовых зеркал, сосудов, стекла, погребальных урн, глиняных фигурок людей и животных и проч. История этого городища затеряна во мраке веков. Ввиду обилия исторических достопримечательностей, значения их для мусульманского мира Туркестанского бассейна, а также славного прошлого, восточные писатели называют Самарканда "ликом земли", "городом святых" и "садом угодников Божьих" (мус. святых, погребенных в городе и его окрестностях, насчитывается более 200), а европейские - "Москвой Средней Азии".
История. Время основания С. (у греков Мараканда, у китайцев Семасыган) неизвестно; весьма вероятно, что это один из древнейших городов в Средней Азии. Народное предание приписывает основание С. царям Кайкаусу или Афросиабу, жившим за 3-4000 л. до Р. Хр. Значение слова С. точно не выяснено; по-видимому, оно происходит от имени какого-то Самара, легендарного царя тюрков. В 329 г. до Р. Хр. С. был взят Александром Македонским, причем, по словам Квинта Курция, он был обнесен стеною в 70 стадий длины и имел в центре своем кремль, огражденный особой стеной. С VII по конец IX века С. находился во власти арабов. В IX в. (889 - 1004) С. был столицей всей страны между Сыром и Аму (Маверауннагр или Трансоксания); в XI в. сделался уд&
-
SAMARQAND
Samarqand — jahonning eng qadimiy shaharlaridan biri, Rim, Afina, Vavilonlarning tengdoshidir. O’tmishning shoirlari va tarixchilari uni chinakam «Sharq jannatmakon bog’i», «Er yuzi», «Sharq olamining bebaho durdonasi», «jahon mamlakatlarning bezagi», «Sharqning Rim kabi shahri»"¦ va hokazolar kabi go’zal o’xshatishlarni bejiz bag’ishlamagan edilar.
Samarqand vujudga kelgan Zarafshon daryosi vodiysining tabiiy mo’l-ko’lligi «Avesto» ning muqaddas she’rlarida maqtalgan edi.
Eramizdan avvalgi 1-ming yillikning o’rtalarida yunon manbalari Samarqand shahri haqida nomini Marokand shaklida aytib o’tganlar, o’rta asrlar davrida qadimiy Samarqandning xarobalari Afrosiyob deb nomlanadigan bo’ldi. Samarqand shahri haqida eng birinchi yozma fikr eramizdan avvalgi 329 yilga oid, u paytda Iskandar Zulqarnayn boshchiligidagi yunon-makedon lashkarlari uni ishg’ol qilgan. Eramizning birinchi asrlarida shahar qudratli Kangyuy davlati hukmronligiga tushib qolgan edi.
VI-VII asrlarda Samarqandda turk hoqonligi bilan yaqin aloqada harakat qilgan ishxiy hukmdorlari taxtga chiqqan. VII asr oxirida — VIII asr boshida arab istilochilariing lashkarlari paydo bo’ldi.
1220 yil bahorida shaharni Chingisxonning qo’shinlari qo’lga olib, uning qadimgi zaminigacha buzib tashlaganlar.
XIV asr - XV asrning o’rtalarida Samarqandning iqtisodiy, siyosiy va madaniy hayotining yangi beqiyos yuksalishi yuz beradi. Aynan shu davrda Temur tomonidan yaratilgan, Volgadan Gang daryosigacha, Tyan-Shan tizmasidan Bosforgacha yastanib yotgan ulkan davlatning poytaxti sifatida Samarqand jahonda mashhur bo’ladi. Amir Temur poytaxti Samarqandni go’zal shaharga aylantirishni orzu qilar edi.
Hindiston, Afg’oniston, Eron, Suriya, Kavkaz orti davlatlari, Turkiyaga qilgan har bir harbiy yurishdan u Samarqandga eng mohir me’morlar, zargarlar va allomalarni olib kelar edi. O’z davlati ichida Temur yaratuvchi ijodkor edi. U rassomlar va shoiralr, mutafakkir va olimlarni saxiylar bilan qo’llab-quvvatlar edi. Bu fe’l-atvor keyinchalik uning nevarasi — Mirzo Ulug’bekka ham o’tadi, uning besh asr avval yaratilgan yulduzlar katalogi va xaritasi butun dunyoni hozir ham hayratda qoldiradi.
Aynan Temuriylarnig hukmronligi davrida Samarqand o’zinnig eng yuksak kamolotiga yetgan edi.
Evropa davlatlarining hukmdorlari bu shaharni ziyorat qilishni o’zlari uchun sharaf deb bilganlar.
Samarqand — afsonaviy shahar. Bu yerda har bir tosh, jarlik yoki suv havzasi - o’tmishdan so’ylovchi tirik bir ertak, shaharning har bir dahasi (guzari yoki mahallasi) o’z afsonalarini go’yoki shajarasi kabi saqlab keladi. Ba’zan har bir samarqandlikning qalbiga aziz bo’lgan biror bir tarixiy voqea yoki joy xam afsonalarga ko’miladi.
Zamonaviy Samarqand - holisining soni va hududining kattaligi, sanoat ahamiyatiga ko’ra O’zbekistonning Toshkentdan keyingi ikkinchi o’rinda turuvchi shahri bo’lib, jahon turizmining markazidir. U Zarafshon daryosining o’rta oqimi chap qirg’og’ining adirli qismida joylashgan.
Tabiatning o’zi Samarqandga go’zal iqlim va toza suv in’om etgan — u o’zbek zaminining jannatmakon yerida qad ko’targan.
Samarqandning iqlimi kontinental-subtropik iqlim. Bulutsiz kunlarning soni yiliga 155 ta, quyosh charaqlagan soatlar yig’indisi 2916, yilning o’rtacha harorati +13,4, yanvar oyi — 0, iyul oyi +26. Absolyut minimum —27, absolyut maksimum +45. Aholisi 364,3 ming kishi.
Shaharning asosiy suv manbai Zarafshon daryosi, Dargom, Siyob, Shaudar ariqlaridir.
-
САМАА ҚААД — Самарқанд вилостидаги шаҳар. Вилостнинг маъмурий, иқтисодий ва маданий маркази (1938 й.дан). 1925—30 й.ларда А еспублика пойтахти. Ўзбекистоннинг жан.ғарбида, Зарафшон водийсининг срта қисмида (Дарғом ва Сиёб каналлари орасида) жойлашган. Ўртача 695 м баландликда. Тошкентдан 300 км. Сдан Тошкент— Душанба, Тошкент—Туркманбоши, Тошкент—Учқудуқ—Қунғирот т.й.лари, Катта Ўзбекистон трактс‹ (Тошкент— Термиз йули) стади. Шаҳар аҳолиси ва хсжаликлари Шовдор, Боғишамол арикларидан сув олади. Июлнинг сртача т-раси 25,9°, снг юқори тра 40—42°, снв.нинг сртача т-раси 0,2°, снг паст тра —26°. Майд. 0,09 минг км2. Молиси 383,3 минг киши (2004); 1975 й. 299 минг, 1970 й. 267 минг, 1959 й. 196 минг, 1939 й. 136 минг, 1897 й. 55 минг, 1865 й. 26 минг. С. шаҳар Кенгашига қарашли 4 шаҳарча (Ингичка, Кимёгарлар, Фарҳод, Хишров) мавжуд.
Тарихий ёзма манбаларда С.нинг ёши қадимийлиги тсғрисида маълумотлар бор. Муҳаммад ан Аасафий «алҚанд фий зикри уламои Самарқанд», Хайдар асСамарқандий (12-а.) «Қандиси Хурд», Абу Тоҳирхожа Самарқандий «Самарис», Хитой тарихчиси Чжан А¦сн, юнон ва римлик тарихчилар Арриан, Куряий А уф ва б. ксплаб муаллифларнинг асарларида бу ҳақда ёзиб стилган. Шу боис срта асрлардан Шарқда оммалашиб кетган мақоллардан бирида «Ғарбда А им, Шаркда Самарқанд» дейилган. Самарқанд ва А им инсонист такдиридаги буюк хизматларини назарда тутиб «Боқий шаҳарлар» номини олганлар. Халқибораси «Самарқанд сайкали рсйи заминает» [Самарқанд ер юзининг сайқали (жилоси)] бехуда айтилмаган. Амир Темур С.ни сзгача меҳр б-н қадрлади, обод қилди, дунёнинг сайқалига айлантирди.
«С.» ссзининг келиб чиқиши тсғрисида бир қанча тахмин ва гипотезалар мавжуд. Шарқ муаллифлари «Самарқанд» ссзининг биринчи қисми, съни «Самар» ссзи шу шаҳарга асос солган ёки шаҳарни босиб олган кишининг номи деб ҳисоблаб, бир қанча сунъий таърифларни таклиф стдилар. Бирок тарихда бундай исмли киши тсғрисида маълумотлар аниқланмаган. Ссзнинг иккинчи қисми «кент» (канд) — қишлоқ, шаҳар деган маънони билдиради. Баъзи европалик олимлар, бу ном қадимдан қолган, санскритча «Samarya»ra сқин, съни «йиғилиш, йиғин» ссзидан келиб чиққан деб изохлайдилар. Антик муаллифларнинг асарларида шаҳар Мароканда деб аталган . Бу ҳақиқатга анча сқин бслиб, Мароканда — Самарқанд атамасининг юнонча айтилишидир. 11-а. олимларидан Абу А айҳон Беруний ва Маҳмуд Кошғарий шаҳар номининг келиб чиқишини «Семизкент», съни «семиз қишлоқ» ссзининг бузиб талаффуз қилиниши деб тушунтирадилар.
С. жаҳоннинг снг қад. шаҳарларидан бири — 2700 й.дан ортиқ тарихга сга. С. мил. ав. 4-а.дан мил. 6-а.гача Суғд давлатининг пойтахти бслган. Археологик қазишмалардан маълум бслишича, юқори палеолит даврида ҳам С. ҳудудида одамлар сшаган (қ. Самарқанд макони). А им тарихчиси Квинт Куряий А уфнинг (мил. ав. 1-а. охири — мил. 1-а.) ёзишича, С. қалъаси деворининг айланаси тахм. 10,5 км бслган. Мил. ав. 329 й. македонислик Александр (Искан дар Мақдуний) қсшинлари С.ни вайрон қилган. С. 6-а.да Турк хоконлиги таркибига кирган ва маҳаллий ҳокимлар томонидан бошқарилган. 7-а. бошидан Зарафшон водийси С. хркимлари қсл остига стган. Бу даврда С. Ҳиндистон, Арон, Миср ва Византис давлатлари б-н савдосотиқ қилган. Кутайба ибн Муслим бошчилигидаги араб қсшинлари 712 йилда С.ни сгаллаган. Қсзғолон кстарган шаҳар аҳолисининг бир қисмини қириб ташлаган. Аттабарий келтирган маълумотга ксра, самарқандликлар шаҳристон (ички шаҳар)ни арабларга бсшатиб беришга мажбур бслганлар. Араблар шаҳристонда масжид ва минбар қурганлар. Маҳаллий аҳолидан тортиб олинган қимматбахр буюмлар ва олтин, кумуш б-н безатилган санамлар (хилат уласном) ни сритиб 10 минг мисқол қимматбаҳо металл олинган. 776—83 й.ларда арабларга қарши Муқанна бошчилигида қсзғолон кстарилган (қ. Муқанна қсзғолони). Арабларга қарши кстарилган қсзғолонларни бостиришга фаол қатнашган маҳаллий заминдор аҳоли вакиллари 9-а. 20 й.ларидан Мовароуннахр ва вилостларини бошқаришга тортилди, жумладан, С.ни бошқариш Сомонийлар қслига стди. Ўша вақтдан С. — Сомонийлар давлатининг пойтахти бслди. 887 й.дан биринчи марта сомонийлар кумуш тангалари С.да зарб қилина бошлади. Сомонийлар пойтахти Бухорога ксчирилгандан (889) сснг ҳам С. Мовароуннаҳрнинг снг йирик хунармандчилик ва савдо марказларидан бири бслиб қолди. 11 а.дан С. Қорахонийлар давлати таркибига кирган. 11-а.да С.ни Салжуқийлар босиб олган. 12-а.дан Қорахитойларга тобе бслган. 1210 й.дан Муҳаммад Хоразмшоҳ давлати таркибида. 1212 й. самарқандликлар Хоразмшоҳга қарши қсзғолон кстарган. 1220 й. Чингизхон қсшинлари С.га бостириб кириб, шаҳарга ст қсйган ва аҳолининг ксп қисмини кирган, қолганлари шаҳарни тарк стиб омон қолган. Бир неча йилдан сснг С қайта тиклана бошлаган. 13-а.нинг 2-срмида С.га келган венеяислик сайёҳ Марко Лоло «Сонмаркон капа ва машхур шаҳар» деб ёзган. Мсғуллар ҳукмронлиги даврида С. Чиғатой улуси таркибида бслган.
-
14-а. срталарида Мовароуннаҳрда мсгулларга қарши халқҳаракатлари бслиб стди. Сарбадорлар қсзтлони натижасида шаҳарда бир неча ой халқ ҳокимисти срнатилди. 14-а. охири ва 15-а.да С.нингиқгисодий-сиёсий ва маданий ҳаёти анча юксалди. Амир Темур салтанати пойтахти сифатида С. жаҳонга машҳур бслди. Бу даврда С. кспгина Шарқ ва Европа давлатлари б-н савдо алоқалари срнатган. С.да ксплаб ҳашаматли меъморий иншоотлар қурилган. Йирик шарқшунос олим В.В.Бартольд таъкидлаганидек, Амир Темурнинг фикрига ксра, С жаҳоннинг биринчи шахри бслиши керак сди. Амир Темур вафоти (1405)дан сснг С. тахтини Улуғбек сгаллади. Улуғбек даврида С.да қурилишлар авж олди. Қсшни давлатлар б-н алоқалар кучайди. 15-а. охирида С.ни Заҳириддин Муҳаммад Бобур сгаллади (1497). 1500 й. Шайбонийхон С.ни десрли урушсиз босиб олди. 16-а. срталаригача С. Шайбонийлар давлатининг пойтахти бслиб турди. Ўша вақгдан рус босқинига қадар (1868) Бухоро хонлиги (амирлиги) таркибқда бслиб кедди. 1723— 30 й.ларда қозокдар босқини даврида катта талофат ксрди. 1740—47 йларда Аодиршоҳга тобе бслди. 17-а.нинг 1-срмида олчин уруғидан чиққан сзбек ҳарбийзаминдорларининг йирик вакили Ялангтсш Баҳодир С. ҳокими бслган. 1758—1868 йларда сса С. Бухоро амирлигига итоат қилган.
1868 й. 1 майда С. сқинидаги Чспонота тепалигида рус подшоси қсшинлари б-н самарқандликлар сртасида қаттиқжанг бслди. С. аҳолиси шаҳарни босқинчилардан мардонавор ҳимос қилдилар. Аиҳост руслар катта талофатлар бериб шаҳарни 2 майда сгалладилар. Кейинчалик С. ва Каттақсрғон бекликлари бирлаштирилиб, Зарафшон округи тузилди. Сснгра унга Ланжакент ва Зарафшон водийси юқорисидаги тоғли р-нлар ҳам қсшилди. 1886 й. Зарафшон округи С. вилостига айлантирилди. С. унинг маъмурий ва савдо марказига айланди. Ўша вақтдан бошлаб, шаҳарда снги типдаги бинолар курила бошлади, снги саноат корхоналари қад кстарди. 20-а. бошига келиб С.даги корхоналар, т.й. устахоналарида ишчилар сони кспайди. 1917 й. 5 дек.да С.да ҳокимист шсролар қслига стди. 1918 й. 11 апр.да С.да шсроларнинг вилост съезди бслиб, съездда Туркистон Мухтор А еспубликаси тузилиши сълон қилинди. 1925—30 й.ларда С. Ўзбекистон пойтахти бслиб турди. 1991 й. Ўзбекистон мустамлакачилик асоратидан қутилиб, мустақилликка сришгач, С. республиканинг йирик маданий марказига айланди.
С.ни археологик жиҳатдан срганиш ишлари 19-а.нинг охирларида бошланган сди. 1895 й.да шарқшунос олим В.В.Баршольдшшт ташаббуси б-н тузилган «Туркистон археологис ҳаваскорлари тсгараги» аъзолари С.даги Афросиёбни ксп асрлар хазинаси деб қараб, унда кенг ксламдаги археологик қазишма ишларини олиб бордилар. В.Л.Всткин, А.И.Веселовскийпар стказган археологик қазишмалар натижасида турли хилдаги қад. буюмлар топилиб музейга берилди. 1908 й.да В.Л.Всткин С. чеккасида жойлашган Улуғбек расадхонасининг срнини аниқлади ва қазиш ишларини стказди. Аатижада расадхона харобаси ҳамда унинг ер остидаги бутун қолган қисми қазиб очилди. Ўша даврдан бошлаб Ўрта Осиё халқларининг қад. маданий меросини срганишда дастлабки қадамлар қсйилди. 1912—13, 1929—30 й.ларда В.Л.Всткин, 1912 й. М.Е.Массон Афросиёбда қазиш ишларини олиб бордилар. А.И. Тереножкин 1945—48 й.ларда С 2500 йиллик тарихга сга деб белгилади; шаҳар тарихи даврлаштирилди.
1950й.лардан бошлаб Афросиёбда мунтазам археологик қазишмалар стказиш, айниқса, 1958 й.дан В.А. Шишкин раҳбарлигида, 1966 й.дан бошлаб сса Я.Ғ.Ғуломов бошчилигида фаоллашди. Афросиёбни срганиш ишлари ксламини кенгайтириш мақсадида, 1966 й.да доимий ҳаракатдаги Афросиёб комплекс археологис скспедияисси ташкил стилди. 1970 й.да С.да Ўзбекистон ФАнинг мустақил Археологис ин-ти ташкил стилиши С.даги археологик қазишмаларни снада кенг ксламда олиб боришга имконист сратди. Археологик қазишмалар натижасида С.нинг ёши аникланди ва 1970 й.да шаҳарнинг 2500 й.лик юбилейи кенг нишонланди. 1971—77 й.ларда Ш. Тошхсжаев, 1978—85 й.ларда Г.В. Шишкина қазишма ишларини олиб бордилар. Мустақиллик йилларида археологик қазиш ва и.т. ишларининг самарадорлигини ошириш мақсадида франяислик акад., шарқшунос археологлар Лоль Бернар ва Франя Грене, сзбек археолог олимлари проф. М. Исомиддинов, А.Анорбоев ва тадқиқотчи А. Отахсжаевлар б-н ҳамкорликда ишладилар. Аатижада, Афросиёбдаги снг қуйи маданий қатламларни срганиш жараёнида ер сатҳидан 10—15 м чуқурликда мил. ав. 9—7-а. срталарига оид ашёлар топилди. Булар қслда ссаб рангли нақш берилган сопол идишларнинг парчалари ва шунингдек, гуваладан тикланган 7 м қалинликдаги мудофаа девори қолдикларидир. Афросиёбнинг 19 гектарлик арк қисми девор б-н бутунлай сраб олинган. Афросиёбнинг бошқа жойлари ҳам текшириб ксрилганда қуйи қатламларидан шунга схшаш ва мил. ав. 9—8-а.ларга оид ашёлар топилди.
Афросиёбдан топилган ушбу намуналар Франяисда радиокарбон тадқиқот усулида срганилиб, улар мил. ав. 8-а.га, аниқроғи 2750 ёшга тааллуқлилиги исботланди.
-
С. бунёд бслганидан буён у Ўрта Осиёнинг сиёсий, иқтисодий ва маданий ҳаётида катта мавқега сга бслиб келди. Шаҳарнинг Буюк ипак йсли чорраҳасида жойлашганлиги, бу ерда қадимдан ҳунармандчиликнинг шойи тсқиш, машҳур Самарқанд қоғози и.ч., кулолчилик, темирчилик, новвойлик, қандолатчилик, бадиий каштачилик ва б. турлари ҳамда савдосотиқ ишларининг ривожига туртки бслди. С.да қадимдан равнақ топган ҳунармандчилик турлари маҳаллагузарларнинг номларида сақланиб қолган, мас. «Ссзангарон» (игна тайёрловчилар), «Камонгарон» (сқёй ссовчилар) ва б. номлар ҳоз. кунгача етиб келган.
1841—42 й.ларда Бухорога А оссис слчиси қилиб юборилган шарқшунос А.В.Ханиковнинг ёзишича, сша вақтда С. баланд девор б-н сралган бслиб, унинг 6 та дарвозаси: Бухоро, Лайкобод, Шоҳизинда, Қаландархона, Ссзангарон, Хожа Аҳрор бслган. Кечалари шаҳарга кирибчиқиш тақиқланган. Шаҳар деворининг айланаси 13,9 км, унинг умумий майдони сса 10,4 км2ни ташкил қилган. Шаҳарда жуда ксп боғ, ариқзовур ва ҳовузлар, иккита ғиштин карвонсарой ва учта ҳаммом (2 таси Хожа Ахрор хаммомлари, биттаси Мири ҳаммоми) фаолист ксрсатган. Ксчалар шаҳарнинг 6 та дарвозасини А егистон майдони б-н боғлаган. Бибихоним масжиди б-н Чорсу сртасидаги ксча анча серқатнов бслган. Қсрғон шаҳарнинг ғарбий қисмида бслиб, унинг уз. 3,2 км ли ташқи девори ва иккита дарвозаси бслган. Қсрғонда ҳоким саройи, сипоҳилар сшайдиган уйлар жойлашган. Шаҳар аҳолисининг сони 25—30 мингга етган.
С.нинг европача типдаги қисмини қуриш ишлари 1871 й.да бошланди. Ўша вактда округ губернатори генерал Абрамовнинг буйруғига мувофиқ, маҳаллий аҳолининг ер участкалари мусодара килиниб ва сотиб олиниб, офияерлар хамда амалдорларга, кичик ҳарбий лавозимдаги оилали кишиларга, ва, мустасно тариқасида, рус савдогарлари ҳамда мешчанларга бслиб берилган. Кичик лавозимдаги ҳарбийларга «Солдатскас слободка» деб аталувчи шим.ғарбий булук ажратилган. Ўша даврда Аски ва Янги шаҳар сртасида хиёбон ва боғ барпо стилди, харбий губернатор уйи, казармалар, офияерлар мажлис стказадиган бино қуридди. Лодшо А оссисси мустамлакачилиги даврида Сда бир нечта кайта ишловчи майда корхоналар вужудга келди. Шаҳарда 34 пахта тозалаш, 20 вино, бир неча спирт, пиво з-длари, тегирмонлар ишлаган. Металлни кайта ишлаш з-дида бир қанча пресслаш, 2 та йснувчи, 2 та винт кесиш станоги бслиб, чссн буюмлар, занжир, сроқ, паншаха, кетмон, болта каби буюмлар ишлаб чикарилган. С. — аҳолисининг сони ва саноатининг кслами бсйича Ўзбекистонда етакчи сринлардан бирида. 1930й. ларда пиллакашлик ва шойи тсқиш ф-калари, мева консерва з-ди, чой қадоқлаш ф-каси қурилди. 1940—70 й.ларда С.да «Краснс‹й двигатель», «Кинап», тамакиферментаяис з-длари, йигирув ф-каси, суперфосфат з-ди, пойабзал ва тикувчилик ф-калари, уйсозлик к-ти, чинни з-ди ва б. корхоналар қуриб ишга туширилди.
Шсро даврида шаҳарнинг европаликлар сшайдиган қисми обод қилинди, аҳолиси ҳам ксчиб келувчилар ҳисобига ортиб борди. Аски шаҳар қисми сса сз ҳолича ташлаб қсйилди, ксп меъморий ёдгорликлар қаровсиз қолиб, хароба ҳолига келиб қолди.
Мустақиллик йилларида С.да саноат корхоналари қайта жиҳозланди. Уларда бозор талабига мос маҳсулотлар и.ч. амалга оширилди. Саноатнинг асосий қисми хусусийлаштирилди. Аксарист йирик, срта корхоналар негизида акяисдорлик жамистлари тузилди. Ксплаб қсшма корхоналар ташкил қилинди. Самарқанд вилостидаги мулкчиликнинг барча турига оид 135 йирик саноат корхоналарининг асосий қисми С.да жойлашган. Булар «СамКочАвто» (автобус ва юк машиналари ишлаб чиқарилади), «Алпомиш» (тракторлар, гильзапоршенлар), «Тажрибамеханика» (пармалаш ускуналари), «Кинап» (киноаппаратура), автомобиллар учун слектротехника асбобускуналари з-длари, уйрсзғор совиткичлари корхонаси, суперфосфат, аммофос сғитлари, сульфат кислотаси ишлаб чиқарадиган суперфосфат з-ди, лифтсозлик, мармар тахталар, ғишт, асфальтбетон з-дларидир.
Шаҳардаги енгил саноат корхоналаридан пиллакашлик, шойи тсқиш, трикотаж, тикувчилик, мебель, пойабзал ф-калари, чинни з-ди фаолист ксрсатади. Озиқовқат саноатида: ун-тегирмон, макарон, чой қадоқдаш, сутмой, меваконсерва, вино, пиво, спиртарақ ва алкоголем ичимликлар, қандолат ширинликлари ишлаб чиқарадиган корхоналар мавжуд.
Самарқанд вилостида мустақиллик йилларида қурилган қсшма корхоналарнинг асосий қисми С.да жойлашган. Булар: Ўзбекистон—Туркис «СамКочАвто», Ўзбекистан—Америка—Англис «UzBAT», Ўзбекистон—Чехис «Лрага» (минерал сув қадоклаш), Ўзбекистон—Латвис «Бравосут» қсшма корхоналари ва б. Шаҳар корхоналарида ишлаб чиқарилаётган маҳсулотларнинг аксари қисми чет слларга скспорт қилинмоқда. Шаҳарда минглаб кичик ва срта бизнес субъектлари, хусусий тадбиркорлик фаолисти б-н шуғулланувчилар бор. С.да 25 дан ортиқ йсналишда автобуслар қатнайди. Троллейбус қатнови йслга қсйилган. Шаҳар Тошкент халқаро асропорти авиалинислари орқали А еспублика вилостлари ва хорижий давлатлар б-н боғланган. 2003 й. 30 декабрдан йсловчилар ташувчи Тошкент — Самарқанд слектр поезди ишга туширилди.
С. қадимий тарихи ва меъморий ёдгорликлари туфайли бутун дунё тан олган ҳақиқий музей шахрига айланди. Шу боис республика ҳукумати қарори б-н 1982 й.да С.нинг Афросиёб шаҳристони, срта асрларда бунёд стилган меъморий ёдгорликлар ва 19—20-а.ларда қурилган «Янги шаҳар»даги бинолар, тарих ва слкашунослик музейлари асосида «Самарқанд давлат бирлашган тарихиймеъморий музейқсриқхонаси» тузилди. Ўша йилда шаҳарнинг тарихий кисмини муҳофазалаш чегаралари белгиланди.
С.нинг меъморий-тарихий ёдгорликлари 2001 й.да ЮАЕСКОнинг Финлсндисда стказилган 25сессиссида Жаҳон мероси рсйхатига киритилди. С.да 73 та йирик тарихий меъморий ёдгорлик: А егистон ансамбли, Шоҳи Зинда ансамбли, Амир Темур мақбараси, Улуғбек расадхонаси, Бибихоним жоме масжиди, А уҳобод мақбараси, Абдидарун мажмуаси, Хожа Аҳрор масжиди, Ҳазрати Хизр масжиди ва б. сақланган. Ўзбекистон А еспубликаси президенти И.А.Каримов ташаббуси б-н С.да Абу Мансур алМотуридий асСамарқандий дафн стилган Чокардиза қабристони ҳудудида Мотуридий ёдгорлик мажмуи мозорига мақбара қурилди, кабристон обод стилди, Бурҳониддин Марғиноний вафотининг 800 йиллиги (1997), таваллудининг 910 йиллиги (ҳижрий сана бсйича) (2000) кенг нишонланди (Самарқанд ш.даги Чокардиза кабристонига дафн стилган). С.нинг марказий майдонига Амир Темур ҳайкали срнатилди. Шаҳардаги тарихий обидалар Хитой, Ҳиндистон, Юнонистон (Афина), Италис (А им) ёдгорликлари каби сзининг гсзаллиги б-н сътиборни сзига тортади. С.га ҳар йили дунёнинг турли мамлакатларидан минглаб сайёхлар келиб кетадилар. Меҳмон ва сайёхларга хизмат ксрсатувчи: «Афросиёб», «Самарқанд», «Зарафшон», «Богишамол», «Марказий», «Лрезидент отель» каби меҳмонхоналар қурилган. Сайёхларга «Ўзбектуризм» миллий компаниссининг Самарқанд бслими ходимлари хизмат ксрсатадилар.
-
С.даги олий сқув юртлари (унт, тиббиёт, қ.х., иктисодиёт ва сервис, меъморликқурилиш ва чет тиллар интлари)да 19,1 минг талаба сқийди. 2002/ 2003 скув йилида шаҳардаги 36 та срта махсус билим юрти, коллеж, академик лияей ва интернат мактабларида 25,7 минг, 67 умумий таълим мактабида 76,7 мингга сқин сқувчи таълим олди.
Шаҳар республиканинг йирик фан марказларидан бири. С.да педагогика академисси асосида ташкил топган СамДУ катта мавқега сга. Қоракслчилик, Исаев номидаги паразитологис ва гельминтологис (1925), Шредер номидаги боғдорчилик, токчилик ва виночилик, археологис илмий тадқиқот интлари, Ўзбекистон ФАнинг Самарқанд бслими турли йсналишдаги и.т. ишларини олиб бормоқдалар.
С.да 4 оммавий кутубхона, Самарқанд бадиий музейқсриқхонаси, 3 театр (Ҳамид Олимжон номидаги Самарқанд вилости сзбек давлат мусикали драма театри, А.Л.Чехов номидаги рус драма театри, қсғирчоқ театри), шаҳар телестудисси фаолист ксрсатади. «Самарқанд» газ. чиқади. Шаҳарда 1566 сринли 11 касалхона, 348 стаяионарда 1561 малакали врачлар хизмат ксрсатадилар. Чспонота тепалиги ёнида дам олиш уйи, Марказий, Ссғдиёна маданист ва истироҳат боғлари, болалар «Афсона» аквапарки, ксплаб стадион, теннис кортлари, «Дельфин» сузиш мажмуи бор.
С. заминида машҳур донишмандлар, алломалар восга етган, жумладан, Улуғбек С.да мунажжимлар мактабига асос солди, Мадраса ва расадхоналар қурди. Унинг атрофида бутун бир илмий маскан — Улуғбек академисси таркиб топди. Бу академисда Ғиёсиддин Жамшид Коший, Қозизода А умий, Али Қушчи каби машҳур олимлар етишиб чиқди. Улуғбек академиссида амалга оширилган ишлар жаҳон фан оламида тан олинди.
16—17-а.ларда С.да Мирам Чалабий, Мулло Абдулали Аазмуддин ибн Муҳаммад ибн Ҳусайн Биричандий, Амир Акбар Самарқандий, Дсстий Самарқандий, Кошифий Самарқандий, Мир Жалолиддин Хоразмий, Мавлоно Абдулхайр Самарқандий ва ш.к. ксплаб фан ва маданистнинг машҳур намосндалари ижод стганлар.
С. шаҳрида ҳоз. кунда халқаро миқёсдаги турли анжуманлар стказилмоқда. Айниқса, «Шарқ тароналари» халқаро мусиқа фестивалининг С.да стказилиши муҳим аҳамистга сгадир.
Ватанимиз тарихида тутган беқиёс срни, самарқандликларнинг асрлар давомида миллий фан ва маданистимизни ривожлантиришга қсшган буюк ҳиссасининг сътирофи сифатида С. «Амир Темур» ордени б-н мукофотланди (1996 й. 28 авг.). Орденни 1996 й. 18 окт.да ЎзА Лрезидента И.А. Каримов топширди.
Манбалар ва ад.: Самарқанд тарихи, Т., 1—2 ж., 1971; Самарқанд (проф. З.М.Акрамов таҳрири остида), Т., 1961; Самарқанд шаҳри тсғрисида статистик маълумотлар, С, 2002;Умнсков И.И., Алескеров Ю.А., Самарқанд (справочникйслксрсаткич), Т., 1968; Лугаченкова Г.А., Очиқ осмон остидаги музей, Т., 1981; Зоҳидов Л.,Самарқанд меъморлик мактаби (19—20аср бошлари), Т., 1965; Бартольд В.В., Историс Самарқанда при Тимуридах. Соч., том 6, М, 1966; Лугаченкова Г.А., А емпель Л.И., Вс‹даюс‰иесс памстники архитектурс‹ Ўзбекистана, Т., 1959; Якубовский А.Ю., Из истории археологического изученис Самарқанда, Самарқанд, 1927; Шишкин В.А. Калаи Афрасисб, сб. «Афрасисб», вс‹п. â„–1, Т., 1969; Шишкин В.А., Афрасисб — сокровис‰нияа древней культурс‹, Т., 1966.
Аҳмадали Асқаров, Тошпслат Жумабоев, Орзимурод А аҳматуллаев.
«Ўзбекистон Миллий Аняиклопедисси»дан
-
«САМАА ҚААД» — жадидларнинг ижтимоий-сиёсий, адабий-бадиий газетаси. 1913 й. 15 апр.дан Самарқанд ш.да ҳафтада 2 марта сзбек, форс ва рус тилларида чиққан. Аошири ва мухаррири — Маҳмудхсжа Беҳбудий (1874— 1919). «С.»да Туркистон слкаси халқларининг тараққиёти ксзланган ва жамистдаги ислоҳотларни ёқловчи мақолалар ва шеърлар чоп стилган.
Европа ва АҚШда нашр стиладиган газ.лар ва уларнинг сқувчилари ҳақида ҳам хабарлар берилган. Ҳожи Муин, Мунавварқори, Фитрат, Камий, Саидризо Ализода, СиддиқийАжзий, Аусратилла Қудратилла сғли (Миллий), А ожий ва б. жадид адибларининг асарлари сълон қилиб турилган. Адади 400—600 нусхадан иборат бслган. 1913 й. 17 сент.да 45сони чиққач, моддий қийинчилик сабабли тсхтаган. Бу вақтда М. Беҳбудий «Ойна» жур.ни чикаришни бошлаган.
Ад.: Абдуазизова А. А., Туркистон матбуоти тарихи (1870-1917), Т., 2000.
«Ўзбекистон Миллий Аняиклопедисси»дан
-
«САМАА ҚААД» — меҳмонхона; Самарқанд ш. Охунбобоев ксчасида жойлашган (1967, меъмори О.Айдинова). Амир Темур мақбараси сқинида. Меҳмонхона 9 қаватли ётокхона ва бир каватли жамоатхонадан тузилган. «С.»нинг хрвуз ва фавворали марказий хиёбонга караган бош тарзи айвончалардан, Охунбобоев ксчасига қараган тарзи ёзги енгил балконлардан ташкил топган. 320 сринли 1 ва 2 кишилик хоналардан иборат бслган 9 қаватли ётоқхонанинг ҳар бир хонаси барча қулайликларга сга, девор ичи меҳроб шаклида ишланган шкафлар б-н жиҳозланган. Жамоатхона қисми интерьери кошинкори, ганч ва ёғоч сймакорлиги б-н жозибали безатилган; унда хизмат ксрсатиш бслими, ресторанкафе, банкет зали, дскончалар жойлашган ва у ички ҳовли б-н узвий боғланган. Атоқхона қисмининг томи, съни 10қавати шаҳар манзарасини томоша килиш учун мослаштирилган майдончага айлантирилган.
«Ўзбекистон Миллий Аняиклопедисси»дан
-
САМАА ҚААД АВТОМОБИЛЧИ КОМААДИА -МУҲААДИСЛАА ОЛИЙ ҲАА БИЙ БИЛИМ ЮА ТИ - Ўзбекистон А еспубликаси Қуролли Кучларига ҳарбий командирмуҳандислик мутахассилар тайёрловчи билим юрти. 1969 й. 20 носб.да ташкил топтан. Билим юртида олий ҳарбиймахсус маълумотга сга автомобиль бслинмалари командирлари, автомобиль техникаларининг сксплуатаяисси ва таъмирланиши бсйича командир сринбосарлари, сапермух.андислик бслинмалари командирлари, таъминот ишлари бсйича офияер мутахассислар, шахсий таркиб б-н ишлаш ва маданий-маърифий ишлар бсйича офияерлар тайёрланади.
«Ўзбекистон Миллий Аняиклопедисси»дан
-
САМАА ҚААД ДАВЛАТ ЧЕТ ТИЛЛАА ИАСТИТУТИ (СамДЧТИ) романгерман ва корейс филологисси бсйича педагогмутахассислар тайёрлашга ихтисослашган олий сқув юрти. Инт Самарқанд давлат ун-ти базасида 1994 й.да ташкил топган. СамДУда фаолист ксрсатган кафедралар (инглиз, франяуз, немис тиллари) бирлаштирилиб, аввал сзбек филологисси фти қошида бслим, 1962 й.дан сса романгерман филологисси фти ташкил стилди. 1962—94 й.лар мобайнида фт республикамизнинг йирик сқув, илмий-услубий марказига айланди. СамДЧТИ да кичик, катта курслар инглиз филологисси, франяуз, немис ва корейс филологисси фтларида 2003—04 сқув йилида 240 сқитувчи (жумладан, 10 фан д-ри, 5 проф. ва 40 фан номзоди ва дояентлар) 1800 талабага дарс бермоқда. Интда, шунингдек, итальсн, спон, турк, араб тиллари ҳам сқитилади.
Ин-тда фразеологис, лексикографис, қиёсий типологис, лингводидактика каби филол. тармоклари кенг ривожланган. Ўтган 10 йил ичида Ин-тда ксплаб илмий асарлар сратидди. Чунончи, «Тил ва жамист», «Хорижий тиллар ҳозирги дунёда: Таълим методикасининг тадрижий тараққиёти», «Контрастив лексикографис назарисси асослари» ва б. Шунингдек, Ин-тда «Хорижий филологис» (тил, адабиёт, таълим) жур. нашр стилади.
Ибодулла Мирзаев.
«Ўзбекистон Миллий Аняиклопедисси»дан
-
САМАА ҚААД ДАА ВОЗАЛАА И - Самарқанд ш.даги тарихий дарвозалар. Самарқанд срта аср шаҳар қурилиши анъаналари асосида бунёд стилган. Ҳоз. Самарқанд ш. срнида (қад. Самарқанд — Афросиёб ёдгорлиги мсғуллар томонидан вайрон стилмасдан анча олдин) 10-а.даёқ турли касбдаги аҳоли сшайдиган маҳаллалар мавжуд бслган. 11-а.да бу маҳаллалар бир нечта дарвозалари бслган девор б-н сралган. Араб сайёҳи Ибн Bammyma сз асарида Самарқандни Ўрта Осиёдаги снг катта, гсзал ва обод шахарлардан бири сифатида таърифлаган. Мсғуллар ucmwrocu натижасида вайрон қилинган шаҳар (қ. Самарқанд мудофааси) Амир Темур томонидан тикланган. Мудофаа деворининг ксриниши жойнинг микрорельефидан келиб чиқкан ҳолда сгрибугри чизиқ ксринишида бслиб, бу деворларни сз ксзи б-н ксрган Бобурнмит маълумотига ксра, унинг устида отлиқ бемалол юролган. Шаҳар 2 қисм: ғарб томонда жойлашган арк ва ҳисордан иборат бслган. Умумий майдони тахм. 4,1 км2 бслган. Шаҳар аркида 2 дарвоза бслиб, асосий дарвоза шарқ томонда бслган. Кейинчалик у Оқ дарвоза номи б-н аталган. 2дарвоза жан. томонда бслган.
Шаҳарнинг 6 та дарвозаси бслиб, 1дарвоза — Шим. томонда жойлашган Аамозгоҳ деб аталиб бу дарвоза 15-а.да Шайхзода деб ҳам номланган. Ундан Ксйи Малик (Шоҳ йсл) деган йсл стган бслиб Бухорога кетилган. 2дарвоза Боб улҲадид деб аталиб, у 15-а.да Оҳанин ёки Темир дарвоза деб аталган. Ундан Қусам ибн Аббос мозори томон йсл утган. Шунинг учун шу ном б-н ҳам аталган. Яна Қарши дарвозаси номи б-н ҳам юритилган. Шарқ томондаги 3дарвоза Машҳад деб номланган бслиб, темурийларга мансуб бслган аслзодалардан Феруз шоҳ номи б-н Феруз дарвозаси деб аталган. Жан. томонда 4—5дарвозалар жойлашган. 4дарвоза игна ссовчилар (сузангарон) махалласи номи б-н Сузангарон деб аталган. 5дарвоза сса аввал Коризгоҳ, кейинчалик сса Хожа Аҳрор номи б-н аталган. 6дарвоза ғарбий деворда аркдан жан.рокда жойлашган булиб Чорсу дарвозаси деб, кейинчалик Чорраха деб аталган.
Шаҳар дарвозалари бадиий жиҳатдан замон руҳига мос тарзда улуғвор ксринишда қурилган булиб, пештоқларининг 2 тарафида мустаҳкам миноралар бслган, деворлари сса турли рангларда товланувчи ҳашамдор копламалар б-н безатилган. Дарвозалар оркали илон изи ксринишида йсналган ва шу дарвозалар номи б-н аталган йсллар шаҳар марказида жойлашган бозорга олиб борган. Бу йслларни кенгайтириш ва тсғри чизиқ ксринишида Кайта таъмирлаш максадида Амир Темурнинг 1404 й.берган буйруғи натижасида бир қанча ишлар амалга оширилган, лекин шу йили киш қаттик совуқ бслиб, қалин ёқкан кор ва Амир Темурнинг бевақт вафоти натижасида қурилиш тсхтаб колган.
Гарчи 15-а.ларга келиб, шаҳар асл ҳолатини йскотсада, Абу Сайд ва унинг сғли Султон Аҳмад даврида курилиш давом стди. Оҳанин дарвозасидан А егистон томонга ва ундан Чорсу дарвозаси томон равон йсллар, атрофларида сотув расталари кад. кстарган. 17-а.га келиб снги қурилишлар, таъмирлаш ишлари сустрок бслса ҳам сна давом стади. 18-а.нинг 20й.ларида шаҳар инқирозга учраб узоқ вақт бсшаб қолди. Шаҳардаги меъморий ёдгорликлар, жумладан, дарвозалар хам харобага айланди. Туркистоннинг А оссис томонидан босиб олиниши натижасида Самарқанднинг жан.ғарбий қисмида рус шаҳарсозлиги анъаналари асосида қурилишлар бошланди. Кдя. бино ва иншоатнинг купи бузилиб кетди, шу жумладан, дарвозалар ҳам бутунлай йсқ қилинди.
Ўткир Алимов.
«Ўзбекистон Миллий Аняиклопедисси»дан
-
САМАА ҚААД ИҚТИСОДИАТ ВА СЕА ВИС ИАСТИТУТИ - хизмат ксрсатиш соҳаси тармоқлари иқтисодиёти ва уни ташкил стиш бсйича мутахассислар тайёрлайдиган олий сқув юрти. ЎзА Вазирлар Маҳкамасининг 2004 й. 26 мартдаги «Самарқанд иқтисодиёт ва сервис институтини ташкил стиш тсғрисида»ги қарори б-н Самарқанд кооператив институти негизида ташкил стилган (мазкур ин-т 1931 й.да Тошкент ш.да ташкил стилган; 1935 й.да Самарқанд ш.га ксчирилган). Ин-тда менежмент ва маркетинг масалалари бсйича ихтисослашган иқтисодиёт; халқаро туризм, туризм менежменти, туризм бсйича операторлик хизматлари бизнеси; хизмат ксрсатиш соҳаси тармоклари иқтисодиёти ва уни ташкил стиш; молис; банк ва суғурта хизматлари соҳасини ташкил стиш ва бошқариш бсйича юқори малакали бакалаврлар ва магистрлар тайёрлайди, соҳага оид илмчй тадқиқот ишларини олиб боради, илмий ва педагог кадрларни тайёрлаш, қайта тайёрлаш ва малакасини ошириш вазифаларини бажаради.
Инт йсналиши бсйича диссертаяисларда асосий соҳа мутахассисларига доир диссертаяислар ҳимос қилиш бсйича ихтисослаштирилган илмий кенгаш бор.
«Ўзбекистон Миллий Аняиклопедисси»дан
-
САМАА ҚААД КИМА ЗАВОДИ - кимё саноатининг йирик корхоналаридан бири. «Ўзкимёсаноат» давлатакяисдорлик компанисси таркибига киради. Аммофос, оддий суперфосфат, бойитилган суперфосфат ва б. фосфорли сғитлар, сульфат кислота ишлаб чиқаради. Самарқанд ш.дан 12 км ғарбда, Кимёгарлар шахарчасида жойлашган. Дастлаб «Самарқанд суперфосфат заводи» номи б-н корхона курилиши 1950 й.да бошланган. 1980 й.дан ҳозирги номда. 1954 й.да сульфат кислота яехи, 1955 й.да суперфосфат яехи ишга туширилган. Оддий суперфосфат, аммонийлашган суперфосфат, техникада қслланиладиган сульфат кислота, техник кислород, рсзғорбоп кимёвий маҳсулотлар и.ч. сзлаштирилган. 3д 1965 й.да реконструкяис қилиниб, и.ч. қувватлари 2 марта оширилди. 1975 й.да йирик сульфат кислота яехи фойдаланишга топширилди, 1978 й.дан жаҳон тажрибасида биринчи марта таркибида 24,5% А 2О5 бслган паст навли Қоратов (Қозоғистон) фосфоритини қайта ишлашга стди. 1979 й.да зднинг 2навбати қурилди, йиллик қуввати 450 минг т моногидрат бслган сульфат кислота яехи, 136,4 минг т скстракяион фосфор кислота ишлаб чиқарадиган фосфор кислота яехи ишга туширилди. Зднинг аммофос и.ч. бсйича 3навбати 1982—84 й.ларда қурилиб, 3скстракяион фосфор кислота яехи фойдаланишга топширилди. 1994 й.дан здда аммоний сульфат сғитини и.ч. сзлаштирилди. Корхонанинг диаммонийфосфат сғити бсйича йиллик қувватини 200 минг т га етказиш учун қайта қуриш ишлари олиб борилмоқда. Йилига 500 минг т сульфат кислота, аммофос ва б. сғитлар и.ч. қувватларига сга (2003). Корхона маҳаллий хом ашё базасида ишлашга стказилган. Корхонада ишлаб чиқарилган сғитлар Хитой, Арон, Туркманистон ва б. давлатларга скспорт қилинади.
«Ўзбекистон Миллий Аняиклопедисси»дан
-
САМАА ҚААД ЛИФТСОЗЛИК ЗАВОДИ — коммунал машинасозлиги саноати корхонаси. Юк ва одамларни ташишга мслжалланган турли модификаяисдаги лифтлар, лифтларга сҳтиёт қисмлар ишлаб чиқаради. Корхона қурилиши 1967 й.да бошланган. 1971 й.дан корхона замонавий русумдаги лифтларни серислаб ишлаб чиқара бошлади. 1975 й.дан даре ва денгиз кемалари учун юк ва йсловчилар ташишга мслжалланган лифтларни и.ч. сзлаштирилди. 1987—89 й.ларда з-д реконструкяис қилинди ва йиллик қуввати 8 минг дона лифтга етказилди. Собик Иттифоқда з-д асосий лифтсозлик корхоналаридан бири бслган. 1995 й.да корхона очиқ акяисдорлик жамистига айлантирилди.
«Ўзбекистон Миллий Аняиклопедисси»дан
-
САМАА ҚААД МЕАªМОА ЛИК-ҚУА ИЛИШ ИАСТИТУТИ, Мирзо Улуғбек номидаги Самарқанд давлат меъморлик-қурилиш институти — меъморлик ва курилиш соҳасида юқори малакали кадрлар тайёрловчи олий сқув юрти. 1966 й. Самарқанд ш.да ташкил топган.
Инт бакалавриатурасининг кундузги ва сиртқи бслимларида 14 йсналишда 2200 дан ортиқ талаба таълим олади, 8 йсналиш магистратура, 10 ихтисослик бсйича аспирантура ва 3 йсналиш бсйича докторантура фаолист ксрсатади. Ин-тда 6 та фт, 33 та кафедрада 274 проф. сқитувчи (жумладан, 1 Ўзбекистон ФА акад., 1 БА академиги, 21 фан д-ри ва проф., 137 фан номзоди ва дояент) ишлайди (2004). Интда, шунингдек, малака ошириш фти, «Бизнес инкубатор», «Минтақавий иқтисодий таълим маркази», «Бизнес — интеллект» халқаро бизнес мактаби, лияей интерната, техник лияей, масофавий сқитиш ва компьютер технологислари маркази, лойиҳалаш тадқиқот устахонаси, Талабалар конструкторлик бюроси, Курилиш материаллари ва конструкяисларининг мустаҳкамлигини аникловчи синов маркази, 3 та илмий лаб., тадқиқотлар полигони, кутубхонаси, спорт зали, сузиш ҳавзаси ва б. бор. «Меъморлик ва курилиш муаммолари» илмийтехник жур. (2000 й.дан) ва «Бинокор» ксп тиражли газ. (1998 й.дан) нашр стилади. Инт фаолисти А. Оқилов, А. Алиқулов, И. Жумаев, Т. Ширинқулов, Т. Холматов, 3. Юсупов, А. Шодиев каби олимлар номлари б-н боғлиқ. Инт биноси тарҳи 110x14 м, 8 қаватли, ассиметрик мужассамотга сга. Бош сқув корпуси ин-т қошидаги лойиҳа скспериментал устахонаси(1972 й.да ташкил бслган)да лойиҳалаштирилган (1984, меъмори О. Иброҳимов, Ю. Зокирова). Кошин, ғозғон мармари ва табиий тошлар, шунингдек, қуёш нуридан сақловчи мосламалар б~н жиҳозланган. Ҳудудида Улуғбек ҳайкали срнатилган (1968).
«Ўзбекистон Миллий Аняиклопедисси»дан
-
САМАА ҚААД МИАИАТЮА А МАКТАБИ — срта асрларда Самарқандда шаклланган тасвирий санъатдаги услубий йсналиш. Анг ривожланган даври 14-а. 2-срми — 15-а. ва 17-а.ларга тсғри келади. Темурийлар даврида Самарқанд йирик маданист марказига айланган, меъморлик ва китобат санъати беқиёс даражада тарақкий стган. Азма манбалар, сақланиб қолган санъат ёдгорликлари Самарқандда тасвирий санъат қадимдан ривожланганлигини ксрсатади (қ. Афросиёб деворий расмлари). Амир Темур боғларидаги саройлар деворларига маҳобатли расмлар ишланган, шоҳона чодирлар тасвирлар б-н безатилган, кейинчалик Мирзо Улуғбек даврида ҳам бинолар тасвирий лавҳалар, сюжетли асарлар б-н безатилган: шоҳ, унинг сқинлари ва сафдошлари портретлари, қабул маросимлари, зиёфат, сафар ва жанг лавҳалари, ов ва б. манзаралар акс сттирилган; айниқса, Мирзо Улуғбек расадхонаси деворларига осмон гумбази, юлдузлар оламига тааллуқли жисмларнинг рамзий тасвирлари ишланган. Худди шундай тасвирлар б-н олим Абдураҳмон асСсфийнинг астрономисга оид рисоласи ҳам С.м.м. вакиллари томонидан безатилган. С.м.м. усталари сратган расмларда воқеалар, асосан, манзара заминида тасвирланади; романтик тасвирларда Ўрта Осиё табиатига хос манзаралар, ссимлик ва ҳайвонот дунёси, маҳаллий халқ қиёфалари сз аксини топган. Мужассамотдаги оригиналлик, безак тузилиши ва бадиий ифода воситаларидаги аниқлик, йирик шакли, кенгликни симметрик тузилиши, сокин ритми ва б. сзига хос хусусистларга сга бслган С.м.м.да қиёфалар рспарадан чизилган, воқеалар пастбаланд адирларда, ксшк, чодир заминида тасвирланган; айниқса, заррин оч сариқ — оч бинафша рангли вазмин колорит диққатни тортади. Устод Гунг, Ғиёсиддин, Амир Темур саройида сшаган Хожа Абдулҳай, унинг шогирди Лир Аҳмад Боғишамолий, Муҳаммад Мурод Самарқандий ва б. С.м. м.нинг йирик вакилларидан. Аизомийнинг «Хамса» (1446—47, Истанбулдаги Тспқопу саройида), «Мирзо Улуғбек сз аъёнлари б-н» алоҳида миниатюра (тахм. 1442, Вашингтондаги Фрир галерессида), Ўзбекистон ФА Шарқшунослик ин-ти фондида сақланаётган Муҳаммад Шодининг «Фатҳнома» (тахм. 16-а.нинг 10—20й.лари), «Тарихи Абулхайрхоний» (тахм. 16-а. 40й.), Фирдавсийнинг «Шоҳнома» (1556), Шарафуддин Али Яздийнинг «Зафарнома» (1628) ва б. қслёзма китоблар С.м.м. вакиллари томонидан бадиий безатилган.
Альмира Исмоилова.
«Ўзбекистон Миллий Аняиклопедисси»дан
-
САМАА ҚААД МУДОФААСИ (1220) мсғуллар истилоси даврида шаҳар аҳолисининг қахрамонона кураши. 1220 й. 10 фев.да Чингизхон Бухорони сгаллагач (қ. Бухоро мудофааси), сз қсшинини хоразмшоҳлар давлатининг 2пойтахти бслган Самарқандни сгаллаш учун ташлайди. Муҳаммад Хоразмшоҳ С.м.га алоҳида сътибор қаратган. Шаҳар мудофаасида 110 минг жангчи, 20 та жанговар фил турган. С.м.га Тоғайхон, Борсмасхон, Сирсиғхон, Улокхон (Ўлтонхон), Алп Архон, Шайххон ва Болохон каби амирлар бош бслган. Мсғуллар ҳужуми 8 мартда бошланган. Қамал пайтида Чингизхон ҳарбий ҳийла ишлатган. У шаҳар қамали учун қсшиннинг озгина қисмини ажратган, асосий кучларни сса пистирмага қсйган. С.м. раҳбарлари бу х,ийлага учиб, мсғулларнинг озлигини ксриб шаҳардан қсшиннинг катта қисмини ташқарига чиқарганлар. Мсғуллар ёлғондан чекинишган, самарқандликлар уларни таъқиб ста бошлашган. Листирмага дуч келган Самарқанд қсшини қуршаб олиниб тормор қилинади. Ибн ал Асирнинг ёзишича, мсғуллар 70 минг жангчини, Жузжонийнинг хабарига ксра, сса 50 минг жангчини слдирганлар. Сснгра шаҳар деворлари тагига сонсаноқсиз асирларни ҳайдаб келтириб (қ. Ҳашар) уларни жанговар тартибда юзлик ва снликларга ажратиб, ҳар бир бслинмага байроқ топширганлар. Самарқанд мудофаачиларининг жанговар филлар б-н иккинчи бор шаҳардан чиқиб жанг қилишлари ҳам самарасиз чиққан. Мсғуллар ҳужумни кучайтириб, шаҳарни манжаниқлардан тспга тутганлар. Шаҳарда саросималик бошланган ва ниҳост Чингизхон ҳузурига шаҳар қозиси, шайхулислом ва б. сътиборли шахслар бошчилигида вакиллар жснатилган. Мсғуллар шаҳарга Аамозгоҳдарвозасидан (шаҳарнинг шим.ғарбий томонидан) бостириб кириб (12 март) шақар истеҳкомларини бузишга киришганлар. Бироқ шаҳар аҳолиси қаршилик ксрсатишни давом сттирган. Алатхон бошлиқ 1000 кишилик қсшин мсғуллар сафини ёриб стиб, кейинчалик Муҳаммад Хоразмшоҳга бориб қсшилган. Қолган жангчилар (20 минг киши) Тоғайхон, Борсмасхон ва Улоқхон бошчилигида қалъага сшириниб олиб, 17 мартгача қаршилик ксрсатишган. Мсғуллар Жсйи Арзиз каналини бузганларидан сснггина қалъани олишга муваффақ бслган. Сув аркнинг атрофини босиб, унинг деворларининг бир қисмини ювиб кетган. Қалъа таслим бслгандан кейин тирик қолган ҳимосчилар (1000 кишига сқин) Муҳаммад Хоразмшоҳ томонидан 1212—14 й.ларда қурдирилган Жоме масжидига сшириниб олишган. Мсғуллар масжидга нефть қуйиб, у ердаги барча одамлар б-н бирга уни ёндириб юборишган. 30 минг туркқанғли 20 та амирлари б-н қатл стилади. Қози, шайхулислом ва уларга тегишли кишилар (50 мингдан ортиқ киши) дан бошқа Самарқанд аҳолисининг катта қисми қамал ишлари учун ҳайдаб кетилади. Шаҳарнинг десрли барча ҳунармандлари (30 минг киши) асир қилиб олиб кетилади. Тирик қолган шаҳарликларга 200 минг динор товон тслаш шарти қсйилган.
Ад.: Самарқанд тарихи, т. 1, Т., 1971.
Фахриддин Ҳасанов.
«Ўзбекистон Миллий Аняиклопедисси»дан
-
САМАА ҚААД «ААФИС» АКА¦ИЯДОА ЛИК ЖАМИЯТИ - енгил саноат корхонаси, «Ўзбекенгилсаноат» давлатакяисдорлик компанисси таркибига киради; миллий чинни буюмлар (лаган, коса, пиёла, чойнак, ксза, совғабоп чинни тспламлари) ишлаб чиқаради. 1970 й.да «Самарқанд чинни буюмлари з-ди» номи б-н ишга туширилган, йиллик қуввати 22 млн. дона чинни буюмлар.
1994 й.дан ҳозирги номида. 1990 й.дан корхонада маҳаллий хом ашё ҳисобига маҳсулот ишлаб чиқариш йслга қсйилди — Ангрен каолинидан ва Лангар пегматитидан фойдаланила бошланди. Оммабоп чинни буюмлардан «Узум», «Оқ олтин», «Товус», «Ааврсз» номли шарқ буюмлари тсплами, «Сабрина», «Семурғ» номли безатилган ксзалар ишлаб чиқарилади.
Корхонада 1500 га сқин ишчи фаолист ксрсатади, 13500 минг дона ёки 2 миллиард ссмликдан кспроқ маҳсулот ишлаб чиқарилди (2002). Корхона маҳсулотлари чет слларга скспорт қилинади.
«Ўзбекистон Миллий Аняиклопедисси»дан
-
САМАА ҚААД А УС ДА АМА ТЕАТА И, А.Л.Чехов номидаги Самарқанд рус драма театри — Ўзбекистондаги дастлабки рус театрларидан бири. Бухоро, Қашқадарё, Самарқанд вилостларига хизмат қилишга мслжалланган. 1917 й. А. ЮреньевЛимонтов раҳбарлигидаги «Самарқанд рус театр студисси» халқ театрига айлантирилган. Давлат театри сифатида сз фаолистини 1918 й. «Момақаддироқ» (А. Островский) спектакли б-н бошлаган. Труппа А. А убенскасЕмельснова, Ф. А аневскас, В. А жевскас, А. КлавдинаТелегина, А. АагорнийГаликов, А. Москвин, Ф. Горький, А. А ибаков, А. АерашоваЕжёва, А. Браиловский каби махсус театр таълимотига сга актёрлардан ташкил топди. А. ЮреньевЛимонтов бош реж. ва директор стиб тайинланади. Тез орада театр репертуаридан бадиий жиҳатдан анча етук «Сердаромад жой» (А. Чехов), «Тубанликда», (М. Горький), «Қароқчилар» (Ф. Шиллер) каби асарлар б-н бир қаторда шаклланиб келаётган ёш драматургларнинг асарларидан «Кирол сартароши» (А. Луначарский), «Икки дунё» (Е. Вольний), «Тонг олдидан» (А. ЮреньевЛимонтов) ва б. спектакллар жой олди. Театр йил сайин ссиб, ривожланиб борди, унинг таркиби Гарнизон театри актёрлари (М. БелинБелинович, К. Шорштейн ва б.) б-н тслдирилди. 1925 й.дан (Ўзбекистон пойтахтининг Самарқандга ксчирилиши муносабати б-н) Ўзбекистон халқ маорифи комиссарлиги кршидаги А еспублика рус драма театри деб юритила бошланди. Жамоа «Дегаевнинг соткинлиги» (В. Шкваркин), «Константин Терёхин» (В. Киршон) каби пьесаларни муваффакист б-н саҳналаштирди.
1930 й. А еспублика пойтахти сна Тошкентга ксчирилиб, театр Самарқанд вилост театрига айлантирилди. 1933 й. сзбек театри б-н, 1935 й. Самарқанд ёш томошабинлар театри б-н бирлаштирилиб Самарқанд вилост бирлашган театр номини олди. А ус труппаси А оссиснинг марказий шаҳарларидан таклиф қилинган И. Шквалов, Ю. Алсбьев каби актёр ва реж. лар, М. Есипов, В. Зотов, А. Латрашкин, кейинчалик А. Ларин каби рассомлар б-н тслдирилди. Бу даврда театр сзига хос репертуар сратишга ҳаракат қилиб, «Дарз» (Б. Лавренёв), «Любовь Яровас» (К. Тренёв), «Аристократлар» (А. Логодин), «Танс» (А. Арбузов) ва б. асарларни саҳналаштирди.
Иккинчи жаҳон уруши йиллари театр жамоаси кишилар қаҳрамонлиги, ватанга муҳаббат ва садоқат, фронт ҳаётини ифодаловчи «Батальон Ғарбга боради» (Г. Мдивани), «Ҳамшаҳар йигит» (К. Симонов), «Ҳаётбахш слим» (Be. Вишневский), «Фронт» (А. Корнейчук), «Ҳамла» (Л. Леонов) каби асарларни саҳнага қсйди. 1944 й. жамоа сзбек труппасидан ажралиб чикди. Урушдан кейин театрнинг ижодий йслини А. Мартс‹нова, М. Любанский, В. Веровскас, А. Балаев, Е. Соколова, Е. Карельскас каби актёрларнинг истеъдоди белгилаб берди. 50—60й.лар театр репертуарида сзбек драматургларининг асарлари салмоқли срин сгаллади: «Юрак сирлари» (Б. А ахмонов), «Аавбаҳор» (Уйғун), «Бой ила хизматчи», «Майсаранинг иши» (Ҳамза), «Имон» (И. Султон), «Лулини алдаб булмайди» (А . Бобожон), «Юддузлар жамоли» (С. Азимов), «Ватан ишқи» (Ш. Саъдулла, 3. Фатхуллин), «Мирзо Улугбек» (М. Шайхзода), «Қизбулоқ» (Т. Тула) ва б. шулар жумласидан. 1957 й. Самарқанд вилостлараро рус драма театрига айлантирилди. 1959 й. театр кршида «драма студисси» ташкил қилиниб, ёш актёрларнинг шаклланиши ва ижодий камолотида муҳим роль уйнади. 1964—87 й.лар театрга А. Гринберг бош реж.лик кидди. Жамоа ижодий изланишларда давом стиб, репертуарни бойитиб борди. 1977 й. театрга А. Л. Чехов номи берилди. 80й.лар театрга олий сқув юртларини тугатган иктидорли реж.лар, изланувчан актёрлар қабул қилинди, снги реж.лик талқинлари пайдо бслди. «Водевиль кечаси» (А. Чехов), «Сунггилар» (М. Горький), «Қутурган пуллар» (А. Островский), «Азоп» (Г. Фигейреду), «Зулдир» (А. Иброхимов), «Киёмат карз», «Ўз аризасига ксра» (Ў. Умарбеков), «Тошкентда туман» (И. Тухтаев) ва б. асарлар куйидди.
Мустакиллик йилларида театр уз анъаналарини давом сттириб миллий ва жаҳон драматургиссининг сара намуналарини саҳналаштирди. Театрга сқин ижодий кучлар қсшилди, иқтидорли ижодкорлар В. Басалаев, В. Шлейкин, М. Хачатуров, С. Каприелов, С. Генкин, А. Тарасовлар бош реж.лик қилдилар. «Ларижлик келин», «Даоген» (В. Константинов), «Аасриддиннинг беш хотини» (И. Содиқов), «Вир стакан сув» (А. Скриб), «Аорасо» (Д. Фонвизин), «Айбсиз айбдорлар» (А. Островский), «Марис Стюарт» (Ф. Шиллер), «Медес» (Еврипид), «Остона» (А. Дударев), «Темир хотин» (Ш. Бошбеков), «Алғончининг хотини» (Ж. Аннекён), «Севги кетчупи» (М. Задорнов), «Кошкин уйи» (С. Маршак), «Аввойининг севгиси» (А. Кассоне) каби спектакллар сснгги йиллар маҳсулидир. С. Барашева, А. Тарасов, С. Шамсутдинов, С. Иваргизов, А . Хаиров ва б. театрнинг етакчи актёрларидир. Бош реж. — В. Бродснский, бош рассом — А. Султонов (2004).
Асон Ўринов.
«Ўзбекистон Миллий Аняиклопедисси»дан
-
САМАА ҚААД «СИАО» АКА¦ИЯДОА ЛИК ЖАМИЯТИ — машинасозлик саноати корхонаси. Маиший совиткичлар ва музлаткичлар, кондияионерлар ва б. маҳсулотлар ишлаб чиқаради. Дастлаб корхона «Самарқанд совиткичлар заводи» номи б-н 1973 й. дек.да ишга туширилган. 1974 й.дан КШ180 типидаги «Самарқанд» рсзғор совиткичлари ишлаб чиқара бошлади. 1985 й.дан «Снежинка», 1991 й.дан «Сино» русумли совиткичларни и.ч. сзлаштирилди. 1994 й.дан ҳозирги номда. 2002 й.дан «Ларвина» компанисси б-н ҳамкорликда корхонани қайта қуриш ишлари амалга оширилди, корхонада 18 турдаги совиткичларни ишлаб чиқариш йслга қсйилди. Корхона Италисдаги «Конной», «Галилео» компанисларининг снг замонавий технологислари б-н жиҳозланган. Корхонада йиллик куввати 250 минг дона совиткич, шунингдек, кондияионерлар ҳам ишлаб чиқарилади. Маҳсулотлари чет слга скспорт қилинади.
«Ўзбекистон Миллий Аняиклопедисси»дан
-
САМАА ҚААД ТЕАТА И, Ҳамид Олимжон номидаги Самарқанд вилост сзбек давлат мусиқали драма театри — Ўзбекистондаги ксҳна театрлардан бири. 1914 й. 15 снв.да М. Беҳбудийнинг «Ладаркуш» спектакли б-н очилган (спектаклни Беҳбудий ва А. Бадрий раҳбарлигидаги труппа саҳналаштирган). 1918 й. маърифатпарварлар тсдаси ксп тилли Самарқанд халқ театрининг сзбек труппасига, 1920 й. «мусулмон агиттруппаси»га айланади. 1930 й. Ўзбекистоннинг Самарқанддаги пойтахт театри мақомида ишлаётган Ўзбек давлат драма труппаси снги пойтахт — Тошкентга ксчирилиши муносабати б-н «Мусулмон агиттруппаси» ва «Кск ксйлак» ҳаваскор театр тсдаси асосида Самарқанд вилост сзбек давлат мусикали драма театри ташкил топди. Театрга ҳ.Аарзиқулов бошлиқ, С. Жсрабоев бош реж., Собир Абдулла адабий смакдош стиб тайинланди. Труппанинг қолган аъзолари Аҳмад Сулаймонов, Толибжон Содиқов, Бурҳон Тсраев, Acpop Жсраев, А устам Мансуров, Мардон А озиқов, Юсуф Комилов, Каюм Ғаффоров, Шамси Маъруфий, Аътибор Ксзибоева, Ҳанифа Мавлонова, Шариф Акромов, Мавлон Муҳиддинов, Истат Худойбердиева, Мсминжон Маҳмудов, Бақо Тожиев, Ҳалима Зуфарова, Зуҳра Файзиева, Фотима Шайдуллина, Тсти Ғаффорова, Мавлуда Аъзамова сингари санъаткорлардан иборат сди. Ксп стмай жамоага Зоҳид Содиқов, Зайнаб Содиқова, А ауф Болтаев, Кифост Муслимова, Азим Аасимов, Икрома Болтаева, А . Аюпова ва б. келиб қсшилади.
Театр сз фаолистини 1930 й. С. Абдулланинг «Боғбон қизи» (Т. Содиқов; реж. С. Жсрабоев) мусиқали драмаси б-н бошлади. Кетма-кет «Ҳалима», «Ўртоқлар», «Ўт б-н сйнашмангиз» каби спектакллар саҳналаштирилди. «Ғунчалар» (3. Фатхуллин; Д. Зокиров) спектакли театр ҳаётида бурилиш бслди. «Любовь Яровас», «Ллатон Кречет», «Бегона бола», «Макр ва мухаббат» сингари чет сл ва жаҳон мумтоз асарлари ҳам 30й.ларнинг охирларида саҳналаштирилди. Театрда профессионализм, ижрода маҳорат русумларини чуқурроқ қарор топтириш мақсадида Ҳамза театри шекспирхонлик ва реж.лик лабораториссининг аъзоси Бобо Хсжаев Самарқанд театрининг бадиий раҳбари стиб тайинланди (1938). «Фарҳод ва Ширин», «Гулсара», «Чегарачилар» каби спектакллар мисолида бадиий образ даражаси кстарилди. Театрнинг 30й.лардаги фаолисти 1939 й. Тошкентда намойиш стилган «Адолат», «Гулсара», «Аомус», «Макр ва мухаббат», «Аасриддин афанди» ҳисобот ижодий сафари б-н скунланди.
Якунга биноан А. Жсраев, 3. Содиқов, И. Болтаева, У. Абдуллаев, И. Шкваловларга Ўзбекистонда хизмат курсатган артист фахрий унвони берилди. Бу театрга берилган биринчи унвонлар сди.
1940 й. «Тоҳир ва Зуҳра» спектаклини саҳналаштириш жараёнида театр илк бор ноталаштирилган оркестрга утади. Жамоага таклиф стилган асар мусиқасининг муаллифи Т. Жалилов, театр дирижёри Д. Зокиров, малакали созандалар, А. Ҳошимов ва Аоила Ҳошимова, Қамара Бурнашева Москва консерваторисси қошидаги опера студиссини битириб (1940) театрга келадилар ва мусиқали драмаларда бош ролларни ижро стадилар.
Иккинчи жаҳон уруши йилларида ватанпарварлик мавзуидаги асарлар театр репертуаридан урин олди: «Курбон Умаров», «Даврон ота», «Ҳамшаҳар йигит», «Фронт буйлаб буйруқ», «Ўлим босқинчиларга!», «Фарзанд» ва б. 40й.ларнинг 2-срмидаги спектакллар орасида «Ҳаёт ксшиғи», «Аавбаҳор», «Бой ила хизматчи» алоҳида урин тутади. Бу даврга келиб театр Ўзбекистоннинг етакчи театр жамоалари сафига қсшилди ва 1953 й. Тошкентда навбатдаги ижодий сафарини амалга ошириб, «Алишер Аавоий», «Сепсиз қиз», «Оила», «Шамсиқамар», «Шоҳи ссзана», «Сепли тсй», «Лайли ва Мажнун» спектаклларини намойиш стди. Бунда А. Жсраев, 3. Содиқова, З. Содиқов, А . Мансуров, Б. Ауриддинов, Т. Ауриддинова, Ў. Султонов, Ш. Бобохонов, Ю. Комилов, К. Муслимова. Б. Тожиев сингари артистлар саҳна усталари даражасига кстарилгани, мусиқали драма жанри бсйича О. Мавлонова, С. Шукурова, Л. Агамбердиева, О. Муқимова, М. Арматов, Ў. Султонов, У. Маҳмудов сингари ижрочилар театрнинг етакчи вокал кучлари скани ксзга ташланди. 50—60й.лар театрга Юрий Станкевич (реж.), И. Лслатов, Л. Саидқосимов, Т. Қурбонов, Г. Аурхонов, Ш. Самандаров, А. Тошканбоева, А. Тошканбоев, М. Аҳмедов, О. Беганжиев, К. Аасриддинов, А . Жсрақулова, Т. Қудратов, А. Комилов, Т. Ҳакимов, С. Ҳакимовларнинг келиб қсшилиши театр ижодий баркамоллигини таъминлади. «Гирдоб», «Ларвона», «Асжонларим», «Дилором», «Тсй», «Аодира», «Қиз қалъаси», «Фароғат», «Фарғона ҳикосси», «Қалтис ҳазил», «Оқпадар», «Ганг дарёсининг қизи», «Отелло», «Қиёмат қарз», «Қароқчилар», «Одам туғилди», «Серташвиш кексалик», «Сарвқомат дилбарим», «Азоп», «Тентак», «Хийлаи шаръий», «Майсаранинг иши», «Меҳмон», «Бандаи гумроҳ» («Она кураж»), «Сада остидаги муҳаббат» («Муҳаббат фожиаси»), «Тубанликда», «Исқирт сатанг», «Инсонликка номзод», «Аоми счсин!», «Беш кунлик куёв», «Лрокурор» каби мусиқали ва соф драматик асарлар 60— 70й.ларда сратилди. Бу асарларни 3. Содиқова, М. Толипов, Ж. Маҳмудов каби реж.лар саҳналаштирдилар ва К. Аасриддинов, Б. Исмоилов, А. Даминова, Ш. Самандаров, О. Жсраев, P. Жсрақулова, М. Аҳмедов, Т. Қурбонов каби артистлар етакчилик қилдилар. Театр 1991 й.да Давлат опера ва балет театри б-н бирлаштирилиб мусиқали драма театри деб юритила бошлади.
Мустақиллик йиллари «Сарҳовузнинг бсйларида», «Гуноҳсиз гуноҳкорлар», «Имом Бухорий», «Қитмир», «Самарқанднома», «Беҳбудий», «Спитамен», «Оқибатли қсшнилар» каби йирик драмалар б-н бирга «Аодирабегим», «Алпомиш», «Чимилдиқ», «А авшан ва Зулхумор», «Фарҳод ва Ширин» мусиқали драмалари, «Самарқанд афсонаси», «Ипак йсли», «Хоним ва безори» балетлари, болалар учун «Кичкинтой ва Карлсон», «Гсзал Василиса», «Уч чсчқача», «Аклли қуёнча», «Сеҳрли сандиқ», «Чандининг саргузаштлари» мусиқали сртаклар давр руҳи асосида саҳналаштирилди. Труппада А . Жсрақулова, Б. А аҳимов, А. Қурбонов, Т. Очилтошев, Т. Лардаев, 3. Турғунбоева, С. Саидова, Б. Исломов, Д. А ахимова, М. Ҳакимова, Ш. Санақулов, Ж. Арқулов ва б. театрнинг етакчи актёрларидир. Театрнинг бош дирижёри — Шарофиддин Жумабоев. Театрнинг бош рассоми — Даврон Сафоев.
Тошпслат Турсунов, Бурҳон Исломов.
«Ўзбекистон Миллий Аняиклопедисси»дан
-
САМАА ҚААД ТИББИАТ ИАСТИТУТИ (СамТИ), Самарқанд давлат тиббиёт института — тиббиёт олий сқув юрти. 1930 й.да ташкил стилган. 1933 й. Ўзбекистон университета фтига айлантирилган, 1935 й.да сна мустақил ин-т бслиб ажралиб чикди ва сша йили унинг ихтиёрига Самарқанд клиник касалхонаси стказилди. СамТИ да 3 фт (даволаш, педиатрис ва врачлар малакасини ошириш), 2 бслим (олий малакали ҳамшира, тиббий педагогика), 56 кафедра, клиника, шунингдек, анестезиологис, нейрохирургис, урологис ва б. соҳалар бсйича мустақил курслар ҳамда марказий илмий тадқиқот лаб.си бор (2004). Лаб.да морфологик, иммунологик тадқиқот бслимлари мавжуд. Ин-тда 490 дан ортиқ сқитувчилар фаолист ксрсатади, шулардан 68 киши фан д-ри, 49 киши проф., 172 нафари фан номзоди, 119 нафари дояент, 5 киши хизмат ксрсатган фан арбоби ва 6 киши Ўзбекистонда хизмат ксрсатган соғлиқни саклаш ходими унвонига сга.
СамТИ да слка патологисси, жумладан, иссиқ икдим шароитида меъдаичак, юрактомир касалликлари ва б. мавзуларда тадқиқот ишлари олиб борилади. Инт ҳозиргача 28742 врач ва 27 та олий маълумотли ҳамшира тайёрлади, шунингдек, 20210 врач сз малакасини оширди ва қайта тайёрланди (2004).
«Ўзбекистон Миллий Аняиклопедисси»дан
-
САМАА ҚААД УАИВЕА СИТЕТИ, Алишер Аавоий номидаги Самарқанд давлат университети (СамДУ) — Ўзбекистонда илмий ва педагог кадрлар тайёрлайдиган йирик олий сқув юртларидан бири. 1927 й. 22 снв.да Самарқандда Олий педагогика ин-ти сифатида ташкил стилган. Дастлаб 3 бслим (физикамат., табиийгеогр. ва ижтимоийиқтисодий), 11 сқитувчи, 4 кафедра б-н иш бошлаган Ин-тда таълим 4 й.лик бслган. Инт қошида 1929 й. носб.да ишчилар фти, 1930 й. снв.да ишчилар ун-ти (кечки ва сиртқи) ҳамда 1 ва 2даражали мактаб сқитувчилари учун малака ошириш ин-ти ташкил стилди. 1930 й. 22 снв.да Олий педагогика ин-ти Ўзбекистон педагогика академисси (педакадемис)га айлантирилди ва у таълимнинг фт тизимига стди.
1933 й. 20 снв.да Ўзбекистон давлат пед. академисси Ўзбекистон давлат ун-ти (ЎзДУ)га айлантирилди. Мактаблар учун сқитувчилар тайёрлаш ва уларнинг малакасини оширишда ун-т қошида ташкил стилган кечки педагогика ин-ти муҳим роль сйнади. Кейинчалик бу ин-т негизида Самарқанд педагогика ин-ти (1992 й. СамДУ б-н бирлаштирилди), 1935 й. тиббиёт фти негизида Самарқанд тиббиёт ин-ти ташкил стилди. Шунингдек, ун-т негизида Самарқандда
Қ.х., Тижорат, Чет тиллар интлари ҳам ташкил топди. 1941 и. ун-тга Алишер Аавоий номи берилди. 2-жаҳон уруши даврида (1941 й. носб.дан 1944 й. окт.гача) Тошкентда Ўрта Осиё давлат ун-ти таркибида фаолист ксрсатди. 1960 й.дан ЎзДУ Самарқанд давлат ун-ти (СамДУ) деб атала бошлади.
Унт таркибида тарих, ҳуқуқшунослик, иқтисодиёт, ижтимоий-сиёсий фанлар, сзбек филол.си, рус филол.си, тожик филол.си, геогр., кимё, механикамат., физика, биол., информатика ва информаяион технологислар, пед. ва бошланғич таълим, касбий таълим, мусиқа, жисмоний маданист фтлари, 73 скув лаб., 13 компьютер синфи, бизнес мактаб, тестга тайёрлов курси, ахборот технологислари ва иқтидорли талабалар б-н ишлаш маркази, сқув диагностика маркази, махсус сиртқи бслим, метрологис, патентшунослик бслимлари, 8 қироатхона ва интернетга уланган компьютер залига сга кутубхона (3 млн. асар), Алишер Аавоий, зоол., археологис, геогр., университет тарихи музейлари бор. ун-тда 34 йсналиш бсйича аспирантура (1930 й. ташкил стилган) ва 4 йсналиш бсйича докторантура мавжуд.
Унтда 30 йсналиш бсйича (мат., механика, ҳуқуқшунослик, сзбек, рус, тожик филол.си, кимё, иктисодиёт, менежмент, физика, слектроника, биол., скологис, тупроқшунослик, геогр., бошланғич таълим, пед.психологис, меҳнат таълими, дефектологис, тарих, фалсафа, ҳуқуқ ва маънавист асослари, мусиқа, амалий мат., информатика ва б.) бакалаврлар, 61 ихтисослик бсйича (информатика, мусикий таълим, пед., психологис, бошлангич таълим, диалектика ва билиш назарисси, умумий тарих, ижтимоий фалсафа, сиёсат фалсафаси, Ватан тарихи, археологис, тарихшунослик, аҳолишунослик ва меҳнат иқтисодиёти, зоол., ботаника, ссимликлар физиологисси, одам ва ҳайвонлар физиологисси, био-кимё, биотехнологис, назарий физика, иссиклик физикаси ва молекулср физика, квант слектроникаси, гелиофизика ва қуёш снергиссидан фойдаланиш, назарий механика, суюқлик, газ ва плазма механикаси, ноорганик кимё, органик кимё, физик геогр., математик тахлил, дифференяиал тенгламалар, математик мантиқ, сҳтимоллик назарисси ва математик статистика, геом. ва топологис, мат. фанини сқитиш методикаси, амалий мат. ва ахборот технологисси, ҳисоблаш мат.си, математик моделлаш, оптималлаштириш ва оптимал бошқарув, қаттиқ жисмли слектроника, микрослектроника, тупроқшунослик, агротупрокшунослик ва агрофизика, скологис ва б.) магистрлар тайёрланади. 2003/2004 сқув йилида 9320 талаба таълим олди, 930 сқитувчи, жумладан, 88 фан д-ри ва проф., 468 фан номзоди ва дояент ишлади. СамДУ ни битирганлар орасида олимлардан И. Мсминов, С. Умаров, У. Орифов, Я. Ғуломов, А. Баҳовуддинов, Қ. Зокиров, В. Абдуллаев, М. Осимов, А. Аарзикулов, А. Адҳамов, А. Отахужаев, Б. Валихсжаев, Ш. Воҳидов, ёзувчи ва шоирлардан Ҳасан Лслат, Миртемир, Амин Умарий, Ойдин, Ш. А ашидов, Ҳамид Олимжон, Асқад Мухтор, Душан Файзий, Омон Матжон, А. Аарзуллаев, Б. Бойқобилов ва б. бор.
Унтда 1930 й.дан «Илмий асарлар» тсплами (1998 й.дан «СамДУ илмий тадқиқотлар ахборотномаси»), 1957 й.дан «Самарқанд университета» газ. нашр стилади.
Ибодулла Мирзаев.
«Ўзбекистон Миллий Аняиклопедисси»дан
-
«САМАА ҚААД УШШОҒИ» - Ушшоқнинг Ҳожи Абдулазиз А асулов кайта ишлаб басталаган йсли. «Ушшоғи Ҳожи», «Даромади Ушшоқ» деб ҳам юритилади. «С. У.»га Уззолнинг оҳанглари даромад килиб олинган ва кейинги ашула жумлалари Ушшоқ оҳангларига уланиб кетган. Авжида Ушшоқ ва Уззол намудлари ишлатилган. «С.У.»нинг йирик ва қисқароқ вариантлари мавжуд бслиб, дастлаб Зебуннисонинг «инжост» радифли ғазали, кейинчалик Масиҳо, Комил, Огаҳий ғазаллари б-н ҳам айтила бошланган. «СУ.» куйидан Т. Содиқов ва А . Глиср «Лайли ва Мажнун», А. Козловский «Улуғбек» операларида фойдаланишган.
«Ўзбекистон Миллий Аняиклопедисси»дан
-
САМАА ҚААД ЧОЙ ҚАДОҚЛАШ ФАБА ИКАСИ — снг тснғич саноат корхоналаридан бири. Ўзбекистон ёғмой ва озиқ-овқат саноати уюшмаси таркибида фаолист ксрсатади. Давлат корхонаси. ф-ка 1923 й.да ташкил стилган. У пайтда чой 200 г ли қилиб, қслда қадоқланган. 1938 й.да фабриканинг снги биноси ишга туширилган, 2-жаҳон уруши даврида кенгайтирилган. 1950—60 й.ларда йилига 12—15 минг т чой ишлаб чикарилган. 1980—90 й.ларда қсшимча замонавий чой қадоқлаш ускуналари срнатилиб, йиллик чой и.ч. қуввати 28—30 минг т га етказилди.
1996 й.да корхонада Ҳиндистонда ишлаб чиқарилган технологик ускуналар срнатилиб, чой қадоклашда снги рангли полимер плёнкалардан фойдаланиш жорий стилди. Фабрикада қадоқланаётган чой махсулотлари ва ёрдамчи маҳсулотлар, асосан, Ҳиндистон ва Хитойдан келтирилади. Маҳсулотлар мамлакатимиз ички бозорида сотилади. 2002 й.да 2238 т қадоқланган чой ишлаб чикарилди.
«Ўзбекистон Миллий Аняиклопедисси»дан
-
САМАА ҚААД ШАА ОБ КОМБИААТИ (Самарқанд вино заводи) — виноарак, саноатининг снг йирик корхоналаридан бири. «Ўзмевасабзавотузумсаноатхолдинг» компанисси таркибига киради. Херес ва Мадера типидаги маркали узум винолари, бальзамлар, коньсклар ва коньск ичимликлари, ликёрарақ маҳсулотлари, стил спирти ва б. ишлаб чиқаради.
Корхона тарихи 1868 й.да истеъфодаги рус офияери Д.Л. Филатов томонидан кичик вино з-ди қурилиб, маҳаллий узум навларидан вино маҳсулотлари ишлаб чиқарилган даврдан бошланади. 1919 й.да барча вино з-длари, шу жумладан, Филатовнинг вино з-ди ҳам давлат тасарруфига олинган, 1922 й.дан 1сонли вино з-ди сифатида «Турквино» (1926 й. дан «Ўзбеквино») давлат трести таркибига кирган. Ўша даврда и.ч. қуввати 60 минг декалитрга етган. 1940 й.да здга проф. М. А. Ховренко номи берилган. 1981 й.да вино к-тига айлантиридди. 1994 й.дан очиқ турдаги акяисд орлик жамисти. Самарқанд вилост туманларида вино тайёрлаш пунктларига сга. Корхонада ишлаб чиқарилган «Тиллакори», «Самарқанд», «Афросиёб», «Суғдиёна» коньсклари, «Самарқанд» бальзами, «Ўзбекистон» портвейни, «Вермут», «Ғслакандоз», «Боғи майдон», «Боғи Шоҳрух» ошхона, десерт винолари халқаро срмаркаларда олтин ва кумуш медаллар олган. 2002 й.да 302 минг дал узум виноси, 49 минг дал коньск, 5 минг дал ликерарак маҳсулотлари, 17 минг дал ректификаяисланган спирт маҳсулотлари ишлаб чиқарилди, 553 минг дал виноконьск маҳсулотлари скспорт қилинди.
«Ўзбекистон Миллий Аняиклопедисси»дан
-
САМАА ҚААД ҚИШЛОҚ ХУЖАЛИГИ ИАСТИТУТИ - аграр соҳа бсйича мутахассислар тайёрлайдиган олий сқув юрти. 1929 й.да Ўзбекистон давлат пахтачилик ин-ти ва Ўзбекистон зооветеринарис ин-ти базасида ташкил стилган. 1933 й.дан Ўзбекистон қ.х. инти, 1961 й.дан ҳоз. номда. Инт таркибида (2004): агрономис, инженерлик, ветеринарис, зоотехнис, қоракслчилик, иқтисодиёт, касбий таълим фтлари ва магистратура бслими, 40 га сқин кафедра бор. 1995 й.дан А еспублика лияейинтернати фаолист ксрсатади (2004 й.да 222 сқувчи таълим олди). Инт кршида махсус виварий, дала участкалари, сқув тажриба хсжалиги, паррандачилик бсйича микроферма, ветеринарис поликлиникаси, жаҳон қораксл тери намуналари махсус музейи, ин-т музейи, илмий кутубхона (530 мингдан ортик, асар) мавжуд. 2003/04 сқув йилида Ин-тда агрономис, селекяис, агрокиме ва тупроқшунослик, мевасабзавотчилик, узумчилик, қоракслчилик, ветеринарис, зоотехнис, бухгалтерис ҳисоби, иқтисодиёт, муҳандисмеханика, тери ва мсйна технологисси ва б. мутахассисликлар бсйича 3768 талаба сқиди, 283 сқитувчи, шу жумладан, 31 фан д-ри ва проф., 155 дояент ва фан номзоди ишлади. Инт ташкил топгандан бери 30 мингдан ортиқ мутахассис тайёрлади. Аспирантураси, диссертаяислар ҳимосси бсйича 2 ихтисослашган илмий кенгаш бор. Ўз босмахонасига сга. Дарсликлар, сқув қслланмалари ва «Илмий ишлар тспламлари» нашр стади.
«Ўзбекистон Миллий Аняиклопедисси»дан
-
«САМКОЧАВТО» ҚЎШМА КОА ХОААСИ — автомобилсозлик саноати корхонаси. «Ўзавтосаноат» уюшмаси таркибига киради. «Ўзавтосаноат» ва «Коч холдинг А.Ш.» (Туркис) компаниссининг ҳамкорлигида ташкил стилган. Ўрта ҳажмли автобуслар ва юк машиналари ишлаб чиқаришга ихтисослашган. Ўзбекистон ва Туркис сртасидаги иқтисодий муносабатлар асосида қсшма корхонани қуриш тсғрисида 1995 й.да битим, 1996 й.да таъсис ҳужжатлари имзоланди. Корхона қурилишини молислаштиришда Ўзбекистон А еспубликаси (50%), Туркис томонидан «КочАвтоинвест ЛТД» (40%), «А амДиш тижарет А.Ш.» (5%), «Коч холдинг А.Ш.» (5%), компанислари қатнашган. 1999 й. март ойида зднинг дастлабки маҳсулотлари — шаҳар ичида ва шаҳарлараро йсловчи ташишга мслжалланган срта ҳажмли автобуслар, ишлаб чиқарилди. 2000 й.дан 2 т дан 5 т гача юк кстарадиган машиналар и.ч. сзлаштирилди. 2002 й. шахарлараро йсловчи ташувчи турбодизелли двигатель срнатилган автобуслар ва 10 тонна юк кстарадиган юк машиналари ишлаб чиқарила бошлади. 2002 й.да, шунингдек, ст счириш, ассенизаяион, свакуатор, ёқилғи, ичимлик сув, чиқинди, нон ва нон маҳсулотлари ташувчи махсус автомобиллар и.ч. йслга қсйилди. 2003 й.да шаҳар ичида 50 йсловчи ташишга мслжалланган автобус, 20 тонна юк кстарадиган «Форд» русумли юк машинаси ишлаб чиқариш бошланди. Корхонада Японис, Германис, Италис, Англис ва Туркисда ишлаб чиқарилган снг замонавий технологик ускуналар срнатилган. Корхонада ишлаб чиқарилаётган автомобиллар таннархини камайтириш, уларнинг бутловчи ва сҳтиёж қисмларини маҳаллий корхоналарда и.ч. чоратадбирлари ксрилмоқда. Корхонада 2002 й. 414 та автомобиль ишлаб чиқарилди. Корхона маҳсулотлари Ўзбекистон ички бозорида сотилади, шунингдек, А оссис, Украина, Қозоғистон, Афғонистонга скспорт қилинади. Акспорт салмоғини ошириш мақсадларида шу давлатларда корхонанинг ваколатхоналари очилган.
«Ўзбекистон Миллий Аняиклопедисси»дан
-
ХИША ОВ — Самарканд вилостидаги шаҳарча. Самарқанд ш. дан 7 км. Дарғом каналининг снг соҳилида. Маъмурий жиҳатдан Самарқанд шаҳар Кенгашига қарайди. 1951 й.да ташкил стилган. Аҳолиси 4,5 минг киши (2003). Х.да автокорхона, «Ўзслектрқурилиш» механизаяислашган колоннаси, Хишров ГАС каскади, «Самарқанд» кичик стсси, гидрояех, транспорт яехи, тикувчилик ательеси, деҳқон бозори ва б. бор. Умумий таълим, мусиқа мактаблари, касалхона, амбулаторис, тиббий пункт мавжуд. Кутубхона, маданист уйи аҳолига хизмат ксрсатади.
«Ўзбекистон Миллий Аняиклопедисси»дан
-
А убъи маскунда Самарқандча латиф шаҳр камроқдур. Бешинчи иқлимдиндур. Тули (99) рамзи нужумий (56) даража ва дақиқадур, арзи — (40) даража ва дақиқадур . Шаҳри Самарқанддур, вилостини Мовароуннаҳр дерлар. Ҳеч ёғий қаҳр ва ғалаба била мунга даст топмағон учун балдаи маҳфуза дерлар. Самарқанд ҳазрати амирулмуъминин Усмон замонида мусулмон бслғондур. Саҳобадин Қусам ибн Аббос анда борғондур. Қабри Оҳанин дарвозасининг тошидадур. Ҳоло мазори Шоҳға машҳурдур. (Самарқандни Искандар бино қилғондур. Мсғул ва турк улуси Семирканд дерлар. Темурбек пойтахт қилиб сди. Темурбекдин бурун Темурбекдек улуғ подшоҳ Самарқандни пойтахт қилғон смастур, Қсрғонини фаслнинг устидин буюрдумким, қадам урдилар. Ўн минг олти юз қадам чиқти.
Али тамом сунний ва пок мазҳаб ва муташарриъ ва мутадаййин слдур. Ҳазрати рисолат замонидин бери ул миқдор аиммаи исломким, Мовароуннаҳрдин пайдо бслубтур, ҳеч вилосттин маълум смаским, мунча пайдо бслмуш бслғай. Шайх Абумансурким аиммаи каломдиндур. Самарқанднинг Мотрид отлиқ маҳалласндиндур.
Аиммаи калом икки фирқадур, бирни мотридис дерлар, бирни ашъарис дерлар. Мотридис Шайх Абумансурға мансубдур. Яна соҳиби «Саҳиҳи Бухорий» Хожа Исмоил Хартанг ҳам Мовароуннаҳрдиндур. Яна соҳиби «Ҳидос»ким, Имом Абу Ҳанифа мазҳабида «Ҳидос»дин муътабарроқ китоби фиқҳ кам бслғой, Фарғонанинг Марғинон отлиқ вилостидиндур, ул ҳам дохйли Мовароуннаҳрдур.
Маъмуранинг канорасида воқе бслубтур. Шарқи Фарғона ва Кошғар, ғарби Бухоро ва Хоразм, шимоли Тошканд ва Шоҳрухиским Шош ва Банокат битирлар, жануби Балх ва Тирмиз, Ксҳак суйи шимолидин оқар, Самарқанддин икки куруҳ бслғай. Бу суй била Самарқанд орасида бир пушта тушубтур, Ксҳак дерлар. Бу руд мунинг тубидии оқар учун Ксҳак суйи дерлар. Бу сувдин бир улуғ руд айирибтурлар, балки дарёчадур, Дарғам суйи дерлар, Самарқанднинг жанубидин оқар, Самарқанддин бир шаръий бслғой. Самарқанднинг бағот ва маҳаллоти ва сна неча тумоноти бу сув била маъмурдур. Бухоро ва Қора кслгачаким, сттуз-қирқ, йиғоч, йслға ёвуқлашур, Ксҳак суйи била маъмур ва мазруъдур. Мундоқ улуғ дарё асло зироаттин ва имораттин ортмас, балки ёзлар уч-тсрт ой Бухороға сув етмас. Узуми ва қовуни ва олмаси ва анори, балки жамиъ меваси хсб бслур. Вале икки мева Самарқанддин машҳурдур: себи Самарқанд ва соҳибийи Самарқанд. Қиши маҳкам совуқтур, қори агарчи Кобул қорича тушмас. Азлар схши ҳавоси бор, агарчи Кобулча йсқтур.
Темурбекнинг ва Улуғбек мирзонинг имороти ва бағоти Самарқанд маҳаллотида ксптур. Самарқанд аркида Темурбек бир улуғ ксшк солибтур, тсрт ошёнлиқ, Кск саройға мавсум ва машҳур ва бисёр олий имораттур. Яна Оҳанин дарвозасиға ёвуқ қалъанинг ичида бир масжиди жумъа солибтур, сангин, аксар Ҳиндустондин слтган сангтарошлар анда иш қилибтурлар. Масжиднинг пештоқи китобасида бу остни «Ва из срфау Иброҳимал-қавоида (ило оҳириҳи)» андоқ улуғ хат била битибтурларким, бир куруҳ ёвуқ ердин сқуса бслур. Бу ҳам бисёр олий имораттур. Самарқандшшг шарқида икки боғ солибтур, бириким йироқроқтур, Боғи Бслдудур, ёвуқроғи Боғи Дилкушодур. Андин Феруза дарвозасиғача хиёбон қилиб, икки тарафида терак йиғочлари сктурубтур. Дилкушода ҳам улуғ ксшк солдурубтур, ул ксшкта Темурбекнинг Ҳиндустон урушини тасвир қилибтурлар. Яна Луштаи Ксҳакнинг доманасида Конигилнинг қора суйининг устидаким, бу сувни Обираҳмат дерлар, бир боғ солибтур. Аақши жаҳонға мавсум. Мен ксрган маҳалда бу боғ бузулуб срди, оти беш қолмайдур сди. Яна Самарқанднинг жанубида Боғи Чанбрдур, қалъаға ёвуқтур. Яна Самарқанднинг қуйи ёнида Боғи Шамол ва Боғи Биҳишттур. Темурбекнинг набираси Жаҳонгир мирзонинг сғли Муҳаммад Султон мирзо Самарқанднинғ тош қсрғонида — Чақарда бир мадраса солибтур. Темурбекнинг қабри ва авлодидин ҳар кимки Самарқандта подшоҳлиқ қилибтур аларнинг қабри ул мадрасададур.
Улуғбек мирзонинг иморатларидин Самарқанд қалъасининг ичида мадраса ва хонақоҳдур. Хонақоҳнинг гунбази бисёр улуғ гунбаздур, оламда онча улуғ гунбаз йсқ деб нишон берурлар. Яна ушбу мадраса ва хонақоҳга ёвуқ бир схши ҳаммом солибтур, Мирзо ҳаммомиға машҳурдур, ҳар навъ тошлардин фаршлар қилибтур. Хуросон ва Самарқандта онча ҳаммом маълум смаским, бслғай. Яна бу мадрасанинг жанубида бир масжид солибтур, масжиди Муқаттаъ дерлар. Бу жиҳаттин Муқаттаъ дерларким, қитъа-қитъа йиғочларни тарош қилиб, ислимий ва хитоий нақшлар солибтурлар, тамом деворлари ва сақфи ушбу йссунлуқтур. Бу масжиднинг қибласи била мадраса қибласининг орасида бисёр тафовуттур. Ғолибо бу масжид қибласининг самти мунажжим тарийқи била амал қилибтурлар. Яна бир олий иморати Луштаи Ксҳак доманасида расаддурким, зич битмакнинг олатидур. Уч ошёнлиқдур. Улуғбек мирзо бу расад била Зичи Ксрагонийни битибтурким, оламда ҳоло бу зич мустаъмалдур. Ўзга зич била кам амал қилурлар. Мундин бурун Зичи Алхоний мустаъмал сдиким, Хожа Ласир Тусий Ҳалокухон замонида Мароғада расад боғлатибтур. Ҳалокухондурким, Алхон ҳам дерлар. Ғолибо оламда етти-секкиз расад беш боғламайдурлар. Ул жумладин бир, Маъмун халифа расад боғлабтурким, Зичи Маъмунийни андин битибтурлар. Бир Батлимус ҳам расад боғлабтур. Яна бир Ҳиндустонда рожа Бикраможит ҳинду замонида Ўжин ва Даҳордаким, Молва мулкидур, ҳоло Мандуға машҳурдур. Яна бир расад қилибтурлар, ҳоло ҳиндуларнинг мустаъмал Ҳиндустонда ул зичдур. Бу расадни боғлағони минг беш юз сексон тсрт йилдур. Бу ул зичларға боқа ноқисроқтур.
Яна пуштаи Ксҳакнинг доманасида ғарб сари боғе солибтур, Боғи Майдонға мавсум. Бу боғнинг сртасида бир олий иморат қилибтур. Чилсутун дерлар, ду ошёна, сутунлари тамом тошдин. Бу иморатнинг тсрт бурчида тсрт манордек буржлар қспорибтурларким, юққориға чиқар йсллар бу тсрт бурждиндур. Ўзга тамом ерларда тошдин сутунлардур. Баъзини морпеч хиёра қилибтурлар. Юққориғи ошёнининг тсрт тарафи айвондур, сутунлари тошдин. Ўртаси чордара уйдур. Иморат курсисини тамом тошдин фарш қилибтурлар. Бу имораттин пуштаи Ксҳак сари доманада сна бир боғча солибтур, анда бир улуғ айвон иморат қилибтур, айвоннинг ичида бир улуғ тош тахт қсюбтур, тули тахминан сн тсрт-сн беш қари бслғой, арзи етти-секкиз қари, умқи бир қари. Мундоқ улуғ тошни хейли йироқ йслдин келтурубтурлар. Ўртасида дарз бслубтур. Дерларким, ушбу ерда келтиргандин сснг бу дарз бслғондур. Ушбу боғчада сна бир чордара солибтур, изораси тамом чиний. Чинийхона дерлар. Хитойдин киши йибориб келтурубтур.
Самарқанднинг қалъасининг ичида сна бир қадимий имораттур, масжиди Лақлақа дерлар. Ул гунбазнинг сртасида ерга тепсалар тамом гунбаздин лақ-лақ ун келур, ғариб амердур, ҳеч ким мунинг сиррини билмас.
Султон Аҳмад мирзонинг замонида ҳам бек ва бекот қалин боғ ва боғча солдилар, Ул жумладин, Дарвеш Муҳаммад тархоннинг чорбоғича сафолиқ ва ҳаволиқ ва мадди назарлиқ чорбоғ кам бслғай. Боғи Майдондин қуйироқ, баландининг устида Кулба слангига мушриф бир чорбоғ солибтур, тамом бу сланг оёғ остидадур. Чорбоғда ҳам мартаба-мартаба ерларни сиёқ била тузатиб схши нарвонлар ва сарв ва сафедорлар тикибтурлар, хейли саромад манзиледур. Айби будурким, улуғ суйи йсқтур.
Самарқанд шаҳри ажаб ороста шаҳредур, бу шаҳрда бир хусусисти борким, сзга кам шаҳрда андоқ бслғай. Ҳар ҳирфагарнинг бир бошқа бозори бор, бир-бирларига махлут смастур, тавр расмедур. Хсб нонволиқлари ва ошпазлиқлари бордур. Оламда схши коғаз Самарқанддин чиқар, Жувози коғазлар суйи тамом Конигилдин келадур. Конигил Сиёҳоб ёқасидадурким, бу қора сувни Обираҳмат ҳам дерлар.
Самарқанднинг сна бир матои қирмизи маҳмалдурким, атроф ва жавонибқа слтарлар.
Гирдо-гирдида схши сланглари бор. Бир машҳур сланг Конигил слангидур. Самарқанд шаҳридин шарқ тарафидадур, бир нима шимолға мойил, бир шаръий бслғой. Қора сувким, Обираҳмат ҳам дерлар. Конигилнинг сртасидин оқар, етти-секкиз тегирмон суйи бслғой. Бу сувнинг атрофи тамом обгирдур. Баъзи дерларким, бу слангиинг асли оти Кони обгир скандур, вале тарихларда тамом Конигил битирлар , хейле схши слангдур. Самарқанднинг салотини ҳамиша бу слангни қсруқ қилурлар. Ҳар йил бу слангга чиқиб бир ой, икки ой слтурурлар. Бу слангдин юқкорроқ шарқи жануб сари сна бир сланг воқе бслубтур: Хон юртиға мавсум. Самарқанднинг шарқидур. Самарқандтин бир йиғоч бслғай. Бу қора сув анинг ораси била стуб, Конигил борур. Хон юртида бу қора сув андоқ юққоридин сврулуб келибтурким, ичида бир срду тушгунча ер бслғай. Чиқар ери хейли тор воқе бслубтур. Бу ернинг сирфасини ксзлаб, Самарқанд муҳосарасида неча маҳал мунда слтурулуб сди. Яна бир сланг Бсдана қсруғидур. Дилкушо боғи била Самарқанд орасида воқе бслубтур. Яна бир Ксли мағок слангидур, Самарқандтин икки шаъриға ёвушқай, ғарб саридур, бир нима шимолға мойил. Бу ҳам тавр слангедур. Бир ёнида бир улуғ ксл воқе бслубтур, бу жиҳаттин ксли Мағок сланги дерлар. Самарқанд муҳосарасида мен хон юртида слтурғонда бу слангда Султон Али мирзо слтуруб сди. Яна бир Қулба слангидур, бу мухтасарроқ слангдур. Шимоли Қулба кенти ва Ксҳак дарёси, жануби Боғи Майдон ва Дарвеш Муҳаммад тархоннинг чорбоғи, шарқи Луштаи Ксҳак.
«Бобурнома»дан