forum.ziyouz.com

Yurtdosh => Hamyurtlar => Samarqand viloyati => Mavzu boshlandi: muxbir 07 Avgust 2006, 08:26:40

Nom: Samarqand shahri haqida ensiklopediyalarda
Yuborildi: muxbir 07 Avgust 2006, 08:26:40
Samarqand, also Samarkand, city, capital of Samarqand Oblast, central Uzbekistan. Located in the irrigated valley of the Zeravshan River, the city has industries that produce tea, wine, textiles, fertilizer, and motor-vehicle parts. It is the oldest city in Central Asia and is divided into a newly built section and an old quarter that has, among other monuments, mosques dating from the 14th and 15th centuries and the 15th-century mausoleum of the Turkic conqueror Tamerlane. The city is the seat of a university and a museum of ancient history.

The site of Samarqand was settled about 2000 bc. Later known as Maracanda, the city was the capital of Sogdiana, an ancient Persian province, and was conquered by Alexander the Great in 329 bc. It subsequently grew as a trade center on the route between China and the Mediterranean region. In the early 8th century ad , it was conquered by the Arabs and soon became an important center of Muslim culture. In 1220 Samarqand was almost completely destroyed by the Mongol ruler Genghis Khan. It flourished again when Tamerlane made it the capital of his empire in 1369. The empire declined in the 15th century, and Samarqand was taken in 1500 by the Uzbeks. In 1784 it was conquered by the emirate of Bukhoro. The city was taken by Russia in 1868 and once again began to assume importance. From 1924 to 1930, Samarqand was the capital of the Uzbek Soviet Socialist Republic (SSR). Population (1999 estimate) 362,300.

Encarta Encyclopedia 2004.
Nom: Re: Samarqand shahri haqida ensiklopediyalarda
Yuborildi: muxbir 07 Avgust 2006, 08:27:04
Samarkand, city (1991 pop. 395,000), capital of Samarkand region, in Uzbekistan, on the Trans-Caspian RR. It is one of the oldest existing cities in the world and the oldest of Central Asia. At the time of its greatest splendor medieval Samarkand was a fabulous city of palaces and gardens, with paved and tree-lined streets and a water system that supplied most of the individual houses. It had great silk and iron industries and was the meeting point of merchants' caravans from India, Persia, and China.
Modern Samarkand still is a major cotton and silk center. Wine and tea are produced, grain is processed, and there are industries producing metal products, tractor parts, leather goods, clothing, and footwear. The irrigated surrounding region has orchards and gardens and wheat and cotton fields. Samarkand is the seat of the Uzbekistan state university and of medical, agricultural, and teachers' institutes and the site of a regional museum.

Points of Interest

The old quarter of Samarkand with its maze of narrow, winding streets occupies the eastern part of the city and centers on the Registan, a great square. It contains some of the most remarkable monuments of central Asia, built during the reign of Timur and his successors. The most famous of these is Timur's mausoleum, surmounted by a ribbed dome and faced with multicolored tiles; the conqueror's tomb was opened in 1941. Other buildings include the Bibi Khan Mosque, with its turquoise cupola, erected by Timur to the memory of his favorite wife; several other magnificent mosques; the mausoleums of the Timurid cemetery (Shah-i-Zinda); and the ruins of the observatory built by Ulugh-Beg, a grandson of Timur.

History

Built on the site of Afrosiab, which dated from the 3d or 4th millennium B.C., Samarkand was known to the ancient Greeks as Marakanda; ruins of the old settlement remain north of the present city. The chief city of Sogdiana, on the ancient trade route between the Middle East and China, Samarkand was conquered (329 B.C.) by Alexander the Great and became a meeting point of Western and Chinese culture. The first paper mill outside China was established there in 751.

The Arabs took Samarkand in the 8th cent. A.D., and under the Umayyad empire it flourished as a trade center on the route between Baghdad and China. In the 9th and 10th cent., as capital of the Abbasid dynasty in central Asia, Samarkand emerged as a center of Islamic civilization. The tomb of Bukhari (d. 870), near Samarkand, is a major Muslim shrine. Samarkand continued to prosper under the Samanid dynasty of Khorasan (874—999) and under the subsequent rule of the Seljuks and of the shahs of Khwarazm.

In 1220, Jenghiz Khan captured and devastated the city, but it revived in the 14th cent. when Timur (or Tamerlane) made it the capital of his empire. Under his rule the city reached its greatest splendor; sumptuous palaces were erected, and mosques and gardens laid out. Under Timur's successors, the Timurids, the empire soon was much reduced; it broke up in the late 15th cent. and was ruled by the Uzbeks for the following four centuries. Samarkand eventually became part of the emirate of Bukhara (see Bukhara, emirate of) and fell to Russian troops in 1868, when the emirate passed under Russian suzerainty. In 1925, Samarkand became the capital of the Uzbek SSR, but in 1930 it was replaced by Tashkent.

Columbia Encyclopedia
Nom: Re: Samarqand shahri haqida ensiklopediyalarda
Yuborildi: muxbir 07 Avgust 2006, 08:27:32
Самарканд, город, центр Самаркандской области Узбекской ССР. Расположен в долине р. Зеравшан (между каналами Даргом и Сиаб), на Большом Узбекском тракте (Ташкент — Термез). Ж.-д. станция на линии Красноводск — Ташкент; от С. — ж.-д. линия (142 км) на Карши. 299 тыс. жителей в 1975 (55 тыс. в 1897, 105 тыс. в 1926, 136 тыс. в 1939, 196 тыс. в 1959, 267 тыс. в 1970). Площадь города 51,9 км2.

С 4 в. до н. э. до 6 в. н. э. на территории С. существовал г. Мараканда — столица государства Согд, вошедший затем в состав Тюркского каганата. В 329 был взят войсками Александра Македонского. В начале 8 в. городом завладели арабы; в 9—10 вв. находился под властью Саманидов; в 11 в. завоёван Караханидами, а затем турками-сельджуками, в середине 12 в. — каракитаями; в начале 13 в. входил во владения хорезмшахов. В 1220 монголо-татары разрушили С. В конце 14 — начале 15 вв. — столица империи Тимура. При Улугбеке была построена астрономическая обсерватория (1424—29). В этот период С. — крупный экономический и культурный центр Средней Азии. В 1500 вошёл в состав Шейбанидов государства, столица которого в середине 16 в. была перенесена из С. в Бухару. В конце 16 в. С. находился в Бухарском ханстве. В 1868 был занят царскими войсками и включен в состав Российской империи, стал центром Зеравшанского округа, с 1887 — Самаркандской областью. В 1896 С. соединён железной дорогой с Красноводском, в 1899 — с Ташкентом. В конце 19 — начале 20 вв. в С. развивается промышленность (хлопкоочистительная, кожевенная, пищевая и др.). Первые революционные выступления рабочих происходили в 80—90-е гг. В начале 20 в. в создании социал-демократических организаций активно участвовали политические ссыльные. Советская власть была провозглашена 28 ноября (11 декабря) 1917. С. вошёл в состав Туркестанской АССР. В 1924—30 С. —столица Узбекской ССР; с 1938 — областной центр. В октябре 1970 отмечалось 2500-летие С.; 5 февраля 1971 С. награжден орденом Ленина.

С. — второй (после Ташкента) по населению и промышленному развитию город Узбекистана (68 крупных промышленных предприятий). В 1-й пятилетке (1929—32) были введены в строй шёлкомотальная и шёлкоткацкая фабрики, фруктоконсервный завод, чаеразвесочная фабрика. Во время Великой Отечественной войны 1941—45 в С. эвакуированы заводы «Красный двигатель» (запасные части к тракторам и автомобилям), «Кинап» (киноаппаратура и др.), табачно-ферментационный; прядильная фабрика. С 1948 работает суперфосфатный завод, вступили в строй обувная фабрика (1959), домостроительный комбинат (1961), мебельная фабрика (1966); в 1970 сданы в эксплуатацию фарфоровый завод и швейная фабрика, стали выдавать продукцию заводы лифтостроительный, домашних холодильников, «Гелион» (бывший радиодеталей). Кроме того, имеются предприятия лёгкой, пищевой и других отраслей промышленности. По газопроводу Бухара — Ташкент поступает газ.

В северо-восточной части С. — городище Афрасиаб с Музеем истории основания города С.; ансамбль мавзолеев Шахи-Зинда, культовый комплекс Биби-Ханым (1399—1404) — руины грандиозной соборной мечети с богатым фаянсовым и резным мраморным декором (в интерьерах — настенные орнаментальные росписи) и 8-гранный мавзолей с крестовидным в плане залом (изразцы, росписи) и склепом. В центре старой части С. — ансамбль площади Регистан. К Ю. от него — мавзолеи Гур-Эмир , Аксарай (1470-е гг., в основе — крестовидный в плане зал с кельями и пышным мозаичным и сталактитовым декором), Рухабад (1380-е гг.). К Ю.-В. от Регистана — руины мавзолея Пшрат-хана (1464; крестовидный в плане купольный центральный зал с 2-этажными боковыми приделами); мемориальный комплекс у мавзолея Абди-Дарун (15 в.). В С. сохранились также мавзолей 15 в. Чупан-ата, медресе Ходжа-Ахрара (1630/31), мечеть Хазрет-Хызр (на древнем фундаменте, 19 — начала 20 вв., архитекторы Усто-Баки, Усто-Абдукадыр) и др. В советское время С. перепланирован (прямоугольная и старая радиальная сетки улиц с широкими озеленёнными проспектами и площадями) с сохранением его архитектурных памятников. В 1969 утвержден проект схемы генерального плана С. (руководитель проекта архитектор Т. Н. Калиновская, главный инженер К. П. Орчаковский). 11-этажная гостиница «Самарканд» (1971, архитекторы О. Айдинова, А. Бадаев).

В С. — Всесоюзный научно-исследовательский институт каракулеводства, Научно-исследовательский институт медицинской паразитологии, Институт археологии АН Узбекской ССР; Самаркандский университет, архитектурно-строительный, с.-х., кооперативный, медицинский и педагогический институты; 14 средних специальных учебных заведений. 6 музеев (включая филиалы): Музей истории основания города, Музей истории культуры и искусства Узбекской ССР (коллекции древнего и средневекового искусства Средней Азии), Дом-музей С. Айни (который жил и работал в С. в 1918—54) и др.; 3 театра: оперы и балета, Узбекский театр драмы и русский драматический.

На 1 января 1975 было 26 больничных учреждений на 6,7 тыс. коек (22,4 койки на 1 тыс. жителей); работали 2,3 тыс. врачей (1 врач на 132 жителей) и свыше 5 тыс. чел. среднего медицинского персонала. Детский противотуберкулёзный санаторий.

Большая Советская энциклопедия
Nom: Re: Samarqand shahri haqida ensiklopediyalarda
Yuborildi: muxbir 07 Avgust 2006, 08:28:05
Samarkand (Samarqand in Uzbek, in Persian سمرقند) (population 400,000) is the second-largest city in Uzbekistan, capital of Samarqand Province. It is located at latitude 39° 39' 15, longitude 66° 57' 35E, at an altitude of 702 meters. The majority of the city's inhabitants are Tajik-speaking. In 2001, after several abortive attempts, UNESCO inscribed the 2700-year-old city on the World Heritage List as Samarkand - Crossroads of Cultures.

History

A minaret in Samarkand.Samarkand (Greek: Marakanda) is one of the oldest inhabited cities in the world, prospering from its location on the (Silk Road) trade route between China and Europe. At times Samarkand has been the greatest city of Central Asia, and for much of its history it has been under Persian rule. Founded ca. 700BCE, it was already the capital of the Sogdian satrapy under Achaemenid dynasty of Persia when Alexander the Great conquered it in 329 BCE (see Afrasiab, Sogdiana).

From the 6th to 13th centuries, it grew larger and more populous than modern Samarkand, and was controlled by the Western Turks, Arabs, Persian Samanids, Karakhan Turks, Seljuk Turks, Karakitay and Khorezmshah before being sacked by the Mongols in 1220. A small part of the population survived, but Samarkand suffered at least another Mongol sack by Khan Baraq to get treasure he needed to pay an army with. The town took many decades to recover from these disasters.

In 1370, Timur the Lame (Tamerlane) decided to make Samarkand the capital of his projected world empire, which extended from India to Turkey. For the next 35 years, he built a new city, populating it with artisans and craftsmen from all of the places he had captured. Timur gained a reputation for wisdom and generosity, and Samarkand grew to become the center of the region of Transoxiana.

His grandson Ulugh Beg ruled the country for 40 years. In Samarkand, Ulugh beg created a scientific school that united outstanding astronomers and mathematicians. He also ordered the construction of an observatory; it contained a gigantic but precision-made marble sextant with an arc length of 63 meters.

In the 16th century, the Uzbek Shaybanids moved their capital to Bukhara, and Samarkand went into decline. After an assault by the Persian warlord Nadir Shah, the city was abandoned in the 18th century. The Emir of Bukhara forcibly repopulated the town at the end of the 18th century.

In 1868, the city came under Russian rule, when the citadel was stormed by a force under Colonel A.K. Abramov (1836-1886). Shortly thereafter the small Russian garrison of 500 men were themselves besieged. The assault was led by the Bek of Shahrisabz, and the attack was beaten off with heavy losses. Abramov, now a general, became the first Governor of the Military Okrug which the Russians established along the course of the River Zeravshan, of which Samarkand was the administrative centre. It later became the capital of the Samarkand Oblast of Russian Turkestan, and grew in importance still further when the Trans-Caspian railway reached the city in 1888. It became the capital of the Uzbek SSR in 1925 before being replaced by Tashkent in 1930.

Wikipedia Encyclopedia
Nom: Re: Samarqand shahri haqida ensiklopediyalarda
Yuborildi: muxbir 07 Avgust 2006, 08:28:34
САМАРКАНД , город в Узбекистане, центр Самаркандской обл. , в долине р. Зеравшан. Железнодорожный узел. 395 тыс. жителей (1991). Машиностроение (лифты, киноаппаратура, бытовые холодильники, телевизоры, кондиционеры, оборудование для хлопкоочистительной промышленности и др. ), легкая (в т. ч. хлопкоочистительная, шелкоткацкая), пищевкусовая (консервная, табачная и др. ), химическая и др. промышленность. 6 вузов (в т. ч. университет), 4 театра. Музеи: истории культуры и искусства Узбекистана, основания города, мира и солидарности, Музей М. Улугбека, Дом-музей Айни. Известен с 329 до н. э. под названием Мараканда, в кон. 14-15 вв. столица государства Тимуридов, в 1868-1917 в Российской империи, в 1924-30 столица Узбекской ССР. Старинный центр художественных ремесел. Архитектурные памятники 14-17 вв. : ансамбль пл. Регистан, Биби-Ханым, мавзолей Гур-Эмир, ансамбль Шахи-Зинда и др.

Большой Энциклопедический Словарь
Nom: Re: Samarqand shahri haqida ensiklopediyalarda
Yuborildi: muxbir 07 Avgust 2006, 08:29:01
Самарканд - обл. гор. в Туркестане, админ. центр Самаркандской обл. и важнейший населенный пункт долины р. Зеравшана, под 39°39'14,5" с. ш. и 66°57'36" в. д. от Пулкова, в 7 вор. от левого бер. р. Зеравшана, у юго-западных склонов возвышенности Чупан-ата, между оросительными каналами Даргом и Сиоб. Благодаря сравнительно большой высоте (2259 фт. над ур. океана), С. отличается более прохладным климатом, чем другие туркестанские города, расположенные среди низменностей. Средняя темп. года ок. +13° Ц., самого холоди, мес. - января (ок. 0°), самого жаркого (+ 26,1°); ср. темп. зимы около 1°; морозы, хотя очень редко, доходят до - 20°; жары достигают + 37,2° в тени. Осадков в течение года около 300 мм.; наибольшее их количество приходится на март и апрель (около 70 - 80 мм.); с пеня по сентябрь дождей почти вовсе не бывает. В конце февраля или в самом начале марта нередко зацветают деревья (тополь, карагач, миндаль, абрикос) и распускаются листья (калина, жимолость и пр.). Из болезней сильно распространена малярийная лихорадка.

С. состоит из двух частей - русской и туземной. Русская часть города основана от. 1871 г. и занимает территорию в 229 дес., с населением, вместе с войсками, около 15 тыс. (до 80% русских, ост. нас. чрезвыч. смешанное - таджики, узбеки, евреи, немцы, татары, армяне и проч.). Туземная часть С. занимает 4629 дес. (из них под садами 4264 дес.), с населением около 40 тыс.; по переписи 1897 г. всего в С. жителей 54900 (31706 мжч. и 23194 жнщ.). Широкие шоссированные улицы, обсаженные деревьями и обильно поливаемые из оросительных канав, обилие зелени, главным образом одноэтажные дома, красивые здания военного клуба и дома военного губернатора, великолепный Абрамовский бульвар отделяющий русский С. от туземной части города. скверы и парк придают русской части С. благоустроенный и даже красивый вид. Домов 442 (1892), строений жилых 829, нежилых 986, в том числе из сырцового кирпича 1792, каменных 12 и смешанных 7. Отдел. госуд. банка, метеорол. и гренажная станции, древесный питомник.

Женская гимназия, городское 4-х классн. учил., мужск. и женск. приходские училища, русско-туземное училище, железнодорожное училище, собор, театр, библиотека офиц. собр. (1500 тт.), книжный магазин, 2 пивоварен. завода, несколько винодельных заведений, 2 водочн. завода, зав. минор, вод, мельницы и проч. В 1891 г. магазинов и лавок было 69. В туземной части С. (в 1893 г.) частных домов 5298, казенных 5 и общественных 172, лавок 1169, караван-сараев 28. Ценность недвижимых имуществ в С. (русских и туземных) составляла в 1894 г. 4077681 р. Городской доход 147548 р., расход 93099 р. Русско-турецкая школа, 21 медресе (высш. мусульманск. учил.), 83 мектеб (нач. мусульманск. учил.), 8 еврейских хедеров. Мечетей 86; синагога. Население состоит главным образом из узбеков, таджиков и местных евреев; узбеки - магометане суннитского толка, таджики - шиитского. Туземный С. представляет обычный вид среднеазиатского города; улицы, за немногими исключениями, узкие, извилистые, немощные, дома глинобитные и фахверковые, без печей и окон на улицу, с плоскими земляными крышами. При скученности городских построек, древесные насаждения и цистерны с водой (хоуз) встречаются не часто. Четыре базарные площади, 2 сквера. Туземная часть города является средоточием промышленности и торговли С.; помимо более крупных винокурен, кожевенных и кишечных заводов, здесь имеется множество мелких ремесленно-промышленных заведений, производительность которых, в общем, довольно значительна.

Базары по воскресеньям и средам, при большом съезде туземцев из окрестностей города. По данным за 1897 г., торговые обороты туземного города, составили 13461350 р., а русского - 2238400 р. Главнейшие предметы вывоза: хлопок, рис, шелк и шелковые ткани (самаркандские покрывала), кожи, фрукты, лошади, бараньи кишки, вино. С. - самый крупный винодельный центр во всем Туркестане; здесь производится до 60 тыс. ведер вина. Значение С. несколько упало c продолжением Закаспийской жел. дор. до Ташкента и Андижана; раньше он был складочным пунктом для всех товаров, направлявшихся в Ташкент и Фергану. В пределах туземного города расположены исторические памятники С., делающие его самым замечательным, в историко-археологическом отношении, городом во всей средней Азии и привлекающие множество туристов и ученых.

Таковы:
1) Шах-Зинда (в перев. "живой царь") - мечеть; построена в половине XIV в. Тимуром (Тамерланом) в честь распространителя ислама в С. Кусама-ибн Аббаса, сына дяди Магомета, умершего здесь, по преданию, в 56 г, гиджры (в конце VII в.). Построенные в разное время здания поднимаются двумя рядами по склону высота Афросиаба и соединены открытым, с перекинутыми через него арками, коридором и 29 саж. длиной. По обе стороны коридора расположены мечети, часовни, мавзолеи и помещения для учеников; высокий конец его замыкается круглым залом без крыши. В зданиях мечети погребены родственники Тимура и его сподвижники. Гробница Кусама находится в особой мечети, за стеной с деревянной решеткой, отпирающейся раз в 10 лет для приведения в порядок могилы. Наружные, а у некоторых зданий и внутренние стены, арки, колонки, фронтоны и т. п. покрыты разноцветными, гладкими и рельефными, превосходного узора мелкими изразцами, образующими, в красивом сочетании зеленого, голубого, синего, белого, лилового, красного и гранатового цветов, дивные рисунки, переплетенные изразцовыми же, разных цветов, надписями (на арабском яз., старинными почерками сюльси и зюльфи), изображающими имена Бога, изречения, стихи и тексты из Корана и проч. По сложности, красоте и разнообразно орнаментов, по изящным контурам и линиям построек, свежести и чистоте красок изразцов Шах-Зинда является, несмотря на повреждения от времени, землетрясений и пр., одним из наиболее замечательных памятников восточного зодчества в Средней Азии.

2) Гур-Эмир (могила повелителя) - знаменитый мавзолей на могиле Тамерлана, массивный восьмигранник, увенчанный громадным голубым изразцовым куполом, с надгробным памятником Тимура из нефрита.

3) Тилля-каримадраса (высш. мусульм. учил.), на площади Ригистан, почти в центре базара, в туземн. С. Тилля-кари (раззолоченная) построена в 1618 г. эмиром Ялангтушем Багадуром; в главном фасаде ее высокая квадратная арка, носящая следы изразцовой облицовки; по бокам ее стены, заканчивающейся круглыми высокими минаретами; стены и минареты облицованы изразцами, образующими изящные рисунки. На небольшом дворе, в который ведут 3 ворот, расположено 25 келий для мулл и учеников и мечеть, увенчанная высоким куполом; свод и стены в мечети расписаны разноцветными узорами и золочеными арабесками, а панели облицованы серым мрамором.

4) Шир-Дар (украшенная львами), на той же площади, построена в 1616 г. тем же эмиром Ялангтушем. Название свое получила от изображенных на фронтоне двух львов, едва различаемых ныне вследствие сильно пострадавшей изразцовой мозаики; по обе стороны главного фронтона с. аркой тянутся стены, оканчивающиеся двумя наклонными минаретами; над зданием, с боков, два купола. Три двери ведут в мечеть и в небольшой двор, кругом которого в нисколько ярусов расположены помещения для мулл и учеников. Все стены здания облицованы превосходными изразцами ярких цветов, образующими тысячи разнообразных узоров, надписей и проч.

5) Улуг-бек, также на площади Ригистан, постр. в 1434 г. внуком Тамерлана, эмиром Мирзой Улуг-беком. Главное, сильно обветшавшее здание состоит из грандиозной арки, по бокам коей возвышаются два минарета, наклоненные в стороны от здания; фронтон покрыть художественными изразцами. Через арку вход в небольшой двор, по сторонам которого помещения для учеников и мулл; цоколи надворных помещений облицованы серым мрамором. На левой стороне двора невысокий минарет, а близ него развалины башни, которая, по преданию, служила Улугбеку обсерваторией для занятий астрономией; обсерватория эта была известна всему Востоку.

6) Мечеть Биби-Ханым, на базарной хлебной площади; построена Тамерланом в 1399 г., в честь любимой жены его, Сарай-мульк-ханым, носившей прозвище Михрбан, т. е. благотворительницы. Здание мечети сильно пострадало от землетрясений и времени и находится в полуразрушенном виде, но все-таки представляет один из лучших памятников древнего зодчества в С. Главное здание мечети, с двумя арками, остатками минаретов и грандиозным, ныне полуразрушенным куполом, облицовано разноцветными (с преобладанием синего, голубого и белого цветов), разнообразнейших рисунков, изразцами; цоколь и панели мраморные. На той же площади, где стоит мечеть, находится мавзолей над 5 могилами, между которыми главное место занимает могила Биби-ханым. Среди двора мечети колоссальный (31/4 арш. длины) пюпитр, в форме полураскрытой книги, из серого мрамора, украшенные рисунками и надписями. Он служил подставкой для Корана при чтении его и находился прежде в мечети.

7) Памятник Шейбани-хана, во дворе мадрасы его имени; он представляет огромный (9 арш. х 8 х 31/4) параллелепипед из серого мрамора, на котором установлены надгробные плиты (31), покрытые рисунками и надписями, над могилой Шейбани и его родственников. Главный надгробный камень над могилой Шейбани, найденный по взятии С. в цитадели, ныне находится в СПб. в Эрмитаже,

8) Кок-таш (зеленый камень) - параллелепипед (4 арш. 9 врш. х 2 арш. 11/2 врш. х 14 врш.) из темно-серого мрамора, употреблявшийся еще Тамерланом в качестве трона, находится в Самаркандской цитадели, в бывшем ханском дворце, обращенном ныне в артил. склад. На камень этот поднимали на белой кошме бухарских эмиров, при восшествии их на престол.

9) Мадраса Ходжа-Ахрар, в 4 в. от С.; постр. в XV в. у могилы чтимого всем мусульманством средней Азии Ходжи-Ахрара, потомка Омара, умершего в 1489 г. Стены здания облицованы разноцветными изразцами. Над могилой святого квадратный памятник серо-черного мрамора (141/2 х 141/2 х 2 арш.), а рядом с ним другой; на обоих 16 мраморных намогильных камней. В мечети хранится знаменитый Коран Османа, который после взятия С. русскими был куплен у местных мулл за 125 р. и отправлен в Имп. СПб. публичную библиотеку.

10) Афросиаб - древнее городище, на восточной окраине города, представляет волнистую местность, покрытую тысячами намогильных насыпей со следами крепостных сооружений и пр. Раскопки дали богатые собрания монет (греко-бактрийского периода и последующих), бронзовых зеркал, сосудов, стекла, погребальных урн, глиняных фигурок людей и животных и проч. История этого городища затеряна во мраке веков. Ввиду обилия исторических достопримечательностей, значения их для мусульманского мира Туркестанского бассейна, а также славного прошлого, восточные писатели называют Самарканда "ликом земли", "городом святых" и "садом угодников Божьих" (мус. святых, погребенных в городе и его окрестностях, насчитывается более 200), а европейские - "Москвой Средней Азии".

История. Время основания С. (у греков Мараканда, у китайцев Семасыган) неизвестно; весьма вероятно, что это один из древнейших городов в Средней Азии. Народное предание приписывает основание С. царям Кайкаусу или Афросиабу, жившим за 3-4000 л. до Р. Хр. Значение слова С. точно не выяснено; по-видимому, оно происходит от имени какого-то Самара, легендарного царя тюрков. В 329 г. до Р. Хр. С. был взят Александром Македонским, причем, по словам Квинта Курция, он был обнесен стеною в 70 стадий длины и имел в центре своем кремль, огражденный особой стеной. С VII по конец IX века С. находился во власти арабов. В IX в. (889 - 1004) С. был столицей всей страны между Сыром и Аму (Маверауннагр или Трансоксания); в XI в. сделался уд&
Nom: Re: Samarqand shahri haqida ensiklopediyalarda
Yuborildi: muxbir 07 Avgust 2006, 08:29:22
SAMARQAND

Samarqand — jahonning eng qadimiy shaharlaridan biri, Rim, Afina, Vavilonlarning tengdoshidir. O’tmishning shoirlari va tarixchilari uni chinakam «Sharq jannatmakon bog’i», «Er yuzi», «Sharq olamining bebaho durdonasi», «jahon mamlakatlarning bezagi», «Sharqning Rim kabi shahri»"¦ va hokazolar kabi go’zal o’xshatishlarni bejiz bag’ishlamagan edilar.
Samarqand vujudga kelgan Zarafshon daryosi vodiysining tabiiy mo’l-ko’lligi «Avesto» ning muqaddas she’rlarida maqtalgan edi.
Eramizdan avvalgi 1-ming yillikning o’rtalarida yunon manbalari Samarqand shahri haqida nomini Marokand shaklida aytib o’tganlar, o’rta asrlar davrida qadimiy Samarqandning xarobalari Afrosiyob deb nomlanadigan bo’ldi. Samarqand shahri haqida eng birinchi yozma fikr eramizdan avvalgi 329 yilga oid, u paytda Iskandar Zulqarnayn boshchiligidagi yunon-makedon lashkarlari uni ishg’ol qilgan. Eramizning birinchi asrlarida shahar qudratli Kangyuy davlati hukmronligiga tushib qolgan edi.
VI-VII asrlarda Samarqandda turk hoqonligi bilan yaqin aloqada harakat qilgan ishxiy hukmdorlari taxtga chiqqan. VII asr oxirida — VIII asr boshida arab istilochilariing lashkarlari paydo bo’ldi.
1220 yil bahorida shaharni Chingisxonning qo’shinlari qo’lga olib, uning qadimgi zaminigacha buzib tashlaganlar.
XIV asr - XV asrning o’rtalarida Samarqandning iqtisodiy, siyosiy va madaniy hayotining yangi beqiyos yuksalishi yuz beradi. Aynan shu davrda Temur tomonidan yaratilgan, Volgadan Gang daryosigacha, Tyan-Shan tizmasidan Bosforgacha yastanib yotgan ulkan davlatning poytaxti sifatida Samarqand jahonda mashhur bo’ladi. Amir Temur poytaxti Samarqandni go’zal shaharga aylantirishni orzu qilar edi.
Hindiston, Afg’oniston, Eron, Suriya, Kavkaz orti davlatlari, Turkiyaga qilgan har bir harbiy yurishdan u Samarqandga eng mohir me’morlar, zargarlar va allomalarni olib kelar edi. O’z davlati ichida Temur yaratuvchi ijodkor edi. U rassomlar va shoiralr, mutafakkir va olimlarni saxiylar bilan qo’llab-quvvatlar edi. Bu fe’l-atvor keyinchalik uning nevarasi — Mirzo Ulug’bekka ham o’tadi, uning besh asr avval yaratilgan yulduzlar katalogi va xaritasi butun dunyoni hozir ham hayratda qoldiradi.
Aynan Temuriylarnig hukmronligi davrida Samarqand o’zinnig eng yuksak kamolotiga yetgan edi.
Evropa davlatlarining hukmdorlari bu shaharni ziyorat qilishni o’zlari uchun sharaf deb bilganlar.
Samarqand — afsonaviy shahar. Bu yerda har bir tosh, jarlik yoki suv havzasi - o’tmishdan so’ylovchi tirik bir ertak, shaharning har bir dahasi (guzari yoki mahallasi) o’z afsonalarini go’yoki shajarasi kabi saqlab keladi. Ba’zan har bir samarqandlikning qalbiga aziz bo’lgan biror bir tarixiy voqea yoki joy xam afsonalarga ko’miladi.
Zamonaviy Samarqand - holisining soni va hududining kattaligi, sanoat ahamiyatiga ko’ra O’zbekistonning Toshkentdan keyingi ikkinchi o’rinda turuvchi shahri bo’lib, jahon turizmining markazidir. U Zarafshon daryosining o’rta oqimi chap qirg’og’ining adirli qismida joylashgan.
Tabiatning o’zi Samarqandga go’zal iqlim va toza suv in’om etgan — u o’zbek zaminining jannatmakon yerida qad ko’targan.
Samarqandning iqlimi kontinental-subtropik iqlim. Bulutsiz kunlarning soni yiliga 155 ta, quyosh charaqlagan soatlar yig’indisi 2916, yilning o’rtacha harorati +13,4, yanvar oyi — 0, iyul oyi +26. Absolyut minimum —27, absolyut maksimum +45. Aholisi 364,3 ming kishi.
Shaharning asosiy suv manbai Zarafshon daryosi, Dargom, Siyob, Shaudar ariqlaridir.
Nom: Re: Samarqand shahri haqida ensiklopediyalarda
Yuborildi: muxbir 20 Yanvar 2010, 13:11:23
САМАА ҚААД — Самарқанд вилостидаги шаҳар. Вилостнинг маъмурий, иқтисодий ва маданий маркази (1938 й.дан). 1925—30 й.ларда А еспублика пойтахти. Ўзбекистоннинг жан.ғарбида, Зарафшон водийсининг срта қисмида (Дарғом ва Сиёб каналлари орасида) жойлашган. Ўртача 695 м баландликда. Тошкентдан 300 км. Сдан Тошкент— Душанба, Тошкент—Туркманбоши, Тошкент—Учқудуқ—Қунғирот т.й.лари, Катта Ўзбекистон трактс‹ (Тошкент— Термиз йули) стади. Шаҳар аҳолиси ва хсжаликлари Шовдор, Боғишамол арикларидан сув олади. Июлнинг сртача т-раси 25,9°, снг юқори тра 40—42°, снв.нинг сртача т-раси 0,2°, снг паст тра —26°. Майд. 0,09 минг км2. Молиси 383,3 минг киши (2004); 1975 й. 299 минг, 1970 й. 267 минг, 1959 й. 196 минг, 1939 й. 136 минг, 1897 й. 55 минг, 1865 й. 26 минг. С. шаҳар Кенгашига қарашли 4 шаҳарча (Ингичка, Кимёгарлар, Фарҳод, Хишров) мавжуд.
Тарихий ёзма манбаларда С.нинг ёши қадимийлиги тсғрисида маълумотлар бор. Муҳаммад ан Аасафий «алҚанд фий зикри уламои Самарқанд», Хайдар асСамарқандий (12-а.) «Қандиси Хурд», Абу Тоҳирхожа Самарқандий «Самарис», Хитой тарихчиси Чжан А¦сн, юнон ва римлик тарихчилар Арриан, Куряий А уф ва б. ксплаб муаллифларнинг асарларида бу ҳақда ёзиб стилган. Шу боис срта асрлардан Шарқда оммалашиб кетган мақоллардан бирида «Ғарбда А им, Шаркда Самарқанд» дейилган. Самарқанд ва А им инсонист такдиридаги буюк хизматларини назарда тутиб «Боқий шаҳарлар» номини олганлар. Халқибораси «Самарқанд сайкали рсйи заминает» [Самарқанд ер юзининг сайқали (жилоси)] бехуда айтилмаган. Амир Темур С.ни сзгача меҳр б-н қадрлади, обод қилди, дунёнинг сайқалига айлантирди.

«С.» ссзининг келиб чиқиши тсғрисида бир қанча тахмин ва гипотезалар мавжуд. Шарқ муаллифлари «Самарқанд» ссзининг биринчи қисми, съни «Самар» ссзи шу шаҳарга асос солган ёки шаҳарни босиб олган кишининг номи деб ҳисоблаб, бир қанча сунъий таърифларни таклиф стдилар. Бирок тарихда бундай исмли киши тсғрисида маълумотлар аниқланмаган. Ссзнинг иккинчи қисми «кент» (канд) — қишлоқ, шаҳар деган маънони билдиради. Баъзи европалик олимлар, бу ном қадимдан қолган, санскритча «Samarya»ra сқин, съни «йиғилиш, йиғин» ссзидан келиб чиққан деб изохлайдилар. Антик муаллифларнинг асарларида шаҳар Мароканда деб аталган . Бу ҳақиқатга анча сқин бслиб, Мароканда — Самарқанд атамасининг юнонча айтилишидир. 11-а. олимларидан Абу А айҳон Беруний ва Маҳмуд Кошғарий шаҳар номининг келиб чиқишини «Семизкент», съни «семиз қишлоқ» ссзининг бузиб талаффуз қилиниши деб тушунтирадилар.

С. жаҳоннинг снг қад. шаҳарларидан бири — 2700 й.дан ортиқ тарихга сга. С. мил. ав. 4-а.дан мил. 6-а.гача Суғд давлатининг пойтахти бслган. Археологик қазишмалардан маълум бслишича, юқори палеолит даврида ҳам С. ҳудудида одамлар сшаган (қ. Самарқанд макони). А им тарихчиси Квинт Куряий А уфнинг (мил. ав. 1-а. охири — мил. 1-а.) ёзишича, С. қалъаси деворининг айланаси тахм. 10,5 км бслган. Мил. ав. 329 й. македонислик Александр (Искан дар Мақдуний) қсшинлари С.ни вайрон қилган. С. 6-а.да Турк хоконлиги таркибига кирган ва маҳаллий ҳокимлар томонидан бошқарилган. 7-а. бошидан Зарафшон водийси С. хркимлари қсл остига стган. Бу даврда С. Ҳиндистон, А­рон, Миср ва Византис давлатлари б-н савдосотиқ қилган. Кутайба ибн Муслим бошчилигидаги араб қсшинлари 712 йилда С.ни сгаллаган. Қсзғолон кстарган шаҳар аҳолисининг бир қисмини қириб ташлаган. Аттабарий келтирган маълумотга ксра, самарқандликлар шаҳристон (ички шаҳар)ни арабларга бсшатиб беришга мажбур бслганлар. Араблар шаҳристонда масжид ва минбар қурганлар. Маҳаллий аҳолидан тортиб олинган қимматбахр буюмлар ва олтин, кумуш б-н безатилган санамлар (хилат уласном) ни сритиб 10 минг мисқол қимматбаҳо металл олинган. 776—83 й.ларда арабларга қарши Муқанна бошчилигида қсзғолон кстарилган (қ. Муқанна қсзғолони). Арабларга қарши кстарилган қсзғолонларни бостиришга фаол қатнашган маҳаллий заминдор аҳоли вакиллари 9-а. 20 й.ларидан Мовароуннахр ва вилостларини бошқаришга тортилди, жумладан, С.ни бошқариш Сомонийлар қслига стди. Ўша вақтдан С. — Сомонийлар давлатининг пойтахти бслди. 887 й.дан биринчи марта сомонийлар кумуш тангалари С.да зарб қилина бошлади. Сомонийлар пойтахти Бухорога ксчирилгандан (889) сснг ҳам С. Мовароуннаҳрнинг снг йирик хунармандчилик ва савдо марказларидан бири бслиб қолди. 11 а.дан С. Қорахонийлар давлати таркибига кирган. 11-а.да С.ни Салжуқийлар босиб олган. 12-а.дан Қорахитойларга тобе бслган. 1210 й.дан Муҳаммад Хоразмшоҳ давлати таркибида. 1212 й. самарқандликлар Хоразмшоҳга қарши қсзғолон кстарган. 1220 й. Чингизхон қсшинлари С.га бостириб кириб, шаҳарга ст қсйган ва аҳолининг ксп қисмини кирган, қолганлари шаҳарни тарк стиб омон қолган. Бир неча йилдан сснг С қайта тиклана бошлаган. 13-а.нинг 2-срмида С.га келган венеяислик сайёҳ Марко Лоло «Сонмаркон капа ва машхур шаҳар» деб ёзган. Мсғуллар ҳукмронлиги даврида С. Чиғатой улуси таркибида бслган.
Nom: Re: Samarqand shahri haqida ensiklopediyalarda
Yuborildi: muxbir 20 Yanvar 2010, 13:11:53
14-а. срталарида Мовароуннаҳрда мсгулларга қарши халқҳаракатлари бслиб стди. Сарбадорлар қсзтлони натижасида шаҳарда бир неча ой халқ ҳокимисти срнатилди. 14-а. охири ва 15-а.да С.нингиқгисодий-сиёсий ва маданий ҳаёти анча юксалди. Амир Темур салтанати пойтахти сифатида С. жаҳонга машҳур бслди. Бу даврда С. кспгина Шарқ ва Европа давлатлари б-н савдо алоқалари срнатган. С.да ксплаб ҳашаматли меъморий иншоотлар қурилган. Йирик шарқшунос олим В.В.Бартольд таъкидлаганидек, Амир Темурнинг фикрига ксра, С жаҳоннинг биринчи шахри бслиши керак сди. Амир Темур вафоти (1405)дан сснг С. тахтини Улуғбек сгаллади. Улуғбек даврида С.да қурилишлар авж олди. Қсшни давлатлар б-н алоқалар кучайди. 15-а. охирида С.ни Заҳириддин Муҳаммад Бобур сгаллади (1497). 1500 й. Шайбонийхон С.ни десрли урушсиз босиб олди. 16-а. срталаригача С. Шайбонийлар давлатининг пойтахти бслиб турди. Ўша вақгдан рус босқинига қадар (1868) Бухоро хонлиги (амирлиги) таркибқда бслиб кедди. 1723— 30 й.ларда қозокдар босқини даврида катта талофат ксрди. 1740—47 йларда Аодиршоҳга тобе бслди. 17-а.нинг 1-срмида олчин уруғидан чиққан сзбек ҳарбийзаминдорларининг йирик вакили Ялангтсш Баҳодир С. ҳокими бслган. 1758—1868 йларда сса С. Бухоро амирлигига итоат қилган.

1868 й. 1 майда С. сқинидаги Чспонота тепалигида рус подшоси қсшинлари б-н самарқандликлар сртасида қаттиқжанг бслди. С. аҳолиси шаҳарни босқинчилардан мардонавор ҳимос қилдилар. Аиҳост руслар катта талофатлар бериб шаҳарни 2 майда сгалладилар. Кейинчалик С. ва Каттақсрғон бекликлари бирлаштирилиб, Зарафшон округи тузилди. Сснгра унга Ланжакент ва Зарафшон водийси юқорисидаги тоғли р-нлар ҳам қсшилди. 1886 й. Зарафшон округи С. вилостига айлантирилди. С. унинг маъмурий ва савдо марказига айланди. Ўша вақтдан бошлаб, шаҳарда снги типдаги бинолар курила бошлади, снги саноат корхоналари қад кстарди. 20-а. бошига келиб С.даги корхоналар, т.й. устахоналарида ишчилар сони кспайди. 1917 й. 5 дек.да С.да ҳокимист шсролар қслига стди. 1918 й. 11 апр.да С.да шсроларнинг вилост съезди бслиб, съездда Туркистон Мухтор А еспубликаси тузилиши сълон қилинди. 1925—30 й.ларда С. Ўзбекистон пойтахти бслиб турди. 1991 й. Ўзбекистон мустамлакачилик асоратидан қутилиб, мустақилликка сришгач, С. республиканинг йирик маданий марказига айланди.

С.ни археологик жиҳатдан срганиш ишлари 19-а.нинг охирларида бошланган сди. 1895 й.да шарқшунос олим В.В.Баршольдшшт ташаббуси б-н тузилган «Туркистон археологис ҳаваскорлари тсгараги» аъзолари С.даги Афросиёбни ксп асрлар хазинаси деб қараб, унда кенг ксламдаги археологик қазишма ишларини олиб бордилар. В.Л.Всткин, А.И.Веселовскийпар стказган археологик қазишмалар натижасида турли хилдаги қад. буюмлар топилиб музейга берилди. 1908 й.да В.Л.Всткин С. чеккасида жойлашган Улуғбек расадхонасининг срнини аниқлади ва қазиш ишларини стказди. Аатижада расадхона харобаси ҳамда унинг ер остидаги бутун қолган қисми қазиб очилди. Ўша даврдан бошлаб Ўрта Осиё халқларининг қад. маданий меросини срганишда дастлабки қадамлар қсйилди. 1912—13, 1929—30 й.ларда В.Л.Всткин, 1912 й. М.Е.Массон Афросиёбда қазиш ишларини олиб бордилар. А.И. Тереножкин 1945—48 й.ларда С 2500 йиллик тарихга сга деб белгилади; шаҳар тарихи даврлаштирилди.

1950й.лардан бошлаб Афросиёбда мунтазам археологик қазишмалар стказиш, айниқса, 1958 й.дан В.А. Шишкин раҳбарлигида, 1966 й.дан бошлаб сса Я.Ғ.Ғуломов бошчилигида фаоллашди. Афросиёбни срганиш ишлари ксламини кенгайтириш мақсадида, 1966 й.да доимий ҳаракатдаги Афросиёб комплекс археологис скспедияисси ташкил стилди. 1970 й.да С.да Ўзбекистон ФАнинг мустақил Археологис ин-ти ташкил стилиши С.даги археологик қазишмаларни снада кенг ксламда олиб боришга имконист сратди. Археологик қазишмалар натижасида С.нинг ёши аникланди ва 1970 й.да шаҳарнинг 2500 й.лик юбилейи кенг нишонланди. 1971—77 й.ларда Ш. Тошхсжаев, 1978—85 й.ларда Г.В. Шишкина қазишма ишларини олиб бордилар. Мустақиллик йилларида археологик қазиш ва и.т. ишларининг самарадорлигини ошириш мақсадида франяислик акад., шарқшунос археологлар Лоль Бернар ва Франя Грене, сзбек археолог олимлари проф. М. Исомиддинов, А.Анорбоев ва тадқиқотчи А. Отахсжаевлар б-н ҳамкорликда ишладилар. Аатижада, Афросиёбдаги снг қуйи маданий қатламларни срганиш жараёнида ер сатҳидан 10—15 м чуқурликда мил. ав. 9—7-а. срталарига оид ашёлар топилди. Булар қслда ссаб рангли нақш берилган сопол идишларнинг парчалари ва шунингдек, гуваладан тикланган 7 м қалинликдаги мудофаа девори қолдикларидир. Афросиёбнинг 19 гектарлик арк қисми девор б-н бутунлай сраб олинган. Афросиёбнинг бошқа жойлари ҳам текшириб ксрилганда қуйи қатламларидан шунга схшаш ва мил. ав. 9—8-а.ларга оид ашёлар топилди.

Афросиёбдан топилган ушбу намуналар Франяисда радиокарбон тадқиқот усулида срганилиб, улар мил. ав. 8-а.га, аниқроғи 2750 ёшга тааллуқлилиги исботланди.
Nom: Re: Samarqand shahri haqida ensiklopediyalarda
Yuborildi: muxbir 20 Yanvar 2010, 13:12:36
С. бунёд бслганидан буён у Ўрта Осиёнинг сиёсий, иқтисодий ва маданий ҳаётида катта мавқега сга бслиб келди. Шаҳарнинг Буюк ипак йсли чорраҳасида жойлашганлиги, бу ерда қадимдан ҳунармандчиликнинг шойи тсқиш, машҳур Самарқанд қоғози и.ч., кулолчилик, темирчилик, новвойлик, қандолатчилик, бадиий каштачилик ва б. турлари ҳамда савдосотиқ ишларининг ривожига туртки бслди. С.да қадимдан равнақ топган ҳунармандчилик турлари маҳаллагузарларнинг номларида сақланиб қолган, мас. «Ссзангарон» (игна тайёрловчилар), «Камонгарон» (сқёй ссовчилар) ва б. номлар ҳоз. кунгача етиб келган.

1841—42 й.ларда Бухорога А оссис слчиси қилиб юборилган шарқшунос А.В.Ханиковнинг ёзишича, сша вақтда С. баланд девор б-н сралган бслиб, унинг 6 та дарвозаси: Бухоро, Лайкобод, Шоҳизинда, Қаландархона, Ссзангарон, Хожа Аҳрор бслган. Кечалари шаҳарга кирибчиқиш тақиқланган. Шаҳар деворининг айланаси 13,9 км, унинг умумий майдони сса 10,4 км2ни ташкил қилган. Шаҳарда жуда ксп боғ, ариқзовур ва ҳовузлар, иккита ғиштин карвонсарой ва учта ҳаммом (2 таси Хожа Ахрор хаммомлари, биттаси Мири ҳаммоми) фаолист ксрсатган. Ксчалар шаҳарнинг 6 та дарвозасини А егистон майдони б-н боғлаган. Бибихоним масжиди б-н Чорсу сртасидаги ксча анча серқатнов бслган. Қсрғон шаҳарнинг ғарбий қисмида бслиб, унинг уз. 3,2 км ли ташқи девори ва иккита дарвозаси бслган. Қсрғонда ҳоким саройи, сипоҳилар сшайдиган уйлар жойлашган. Шаҳар аҳолисининг сони 25—30 мингга етган.

С.нинг европача типдаги қисмини қуриш ишлари 1871 й.да бошланди. Ўша вактда округ губернатори генерал Абрамовнинг буйруғига мувофиқ, маҳаллий аҳолининг ер участкалари мусодара килиниб ва сотиб олиниб, офияерлар хамда амалдорларга, кичик ҳарбий лавозимдаги оилали кишиларга, ва, мустасно тариқасида, рус савдогарлари ҳамда мешчанларга бслиб берилган. Кичик лавозимдаги ҳарбийларга «Солдатскас слободка» деб аталувчи шим.ғарбий булук ажратилган. Ўша даврда А­ски ва Янги шаҳар сртасида хиёбон ва боғ барпо стилди, харбий губернатор уйи, казармалар, офияерлар мажлис стказадиган бино қуридди. Лодшо А оссисси мустамлакачилиги даврида Сда бир нечта кайта ишловчи майда корхоналар вужудга келди. Шаҳарда 34 пахта тозалаш, 20 вино, бир неча спирт, пиво з-длари, тегирмонлар ишлаган. Металлни кайта ишлаш з-дида бир қанча пресслаш, 2 та йснувчи, 2 та винт кесиш станоги бслиб, чссн буюмлар, занжир, сроқ, паншаха, кетмон, болта каби буюмлар ишлаб чикарилган. С. — аҳолисининг сони ва саноатининг кслами бсйича Ўзбекистонда етакчи сринлардан бирида. 1930й. ларда пиллакашлик ва шойи тсқиш ф-калари, мева консерва з-ди, чой қадоқлаш ф-каси қурилди. 1940—70 й.ларда С.да «Краснс‹й двигатель», «Кинап», тамакиферментаяис з-длари, йигирув ф-каси, суперфосфат з-ди, пойабзал ва тикувчилик ф-калари, уйсозлик к-ти, чинни з-ди ва б. корхоналар қуриб ишга туширилди.

Шсро даврида шаҳарнинг европаликлар сшайдиган қисми обод қилинди, аҳолиси ҳам ксчиб келувчилар ҳисобига ортиб борди. А­ски шаҳар қисми сса сз ҳолича ташлаб қсйилди, ксп меъморий ёдгорликлар қаровсиз қолиб, хароба ҳолига келиб қолди.

Мустақиллик йилларида С.да саноат корхоналари қайта жиҳозланди. Уларда бозор талабига мос маҳсулотлар и.ч. амалга оширилди. Саноатнинг асосий қисми хусусийлаштирилди. Аксарист йирик, срта корхоналар негизида акяисдорлик жамистлари тузилди. Ксплаб қсшма корхоналар ташкил қилинди. Самарқанд вилостидаги мулкчиликнинг барча турига оид 135 йирик саноат корхоналарининг асосий қисми С.да жойлашган. Булар «СамКочАвто» (автобус ва юк машиналари ишлаб чиқарилади), «Алпомиш» (тракторлар, гильзапоршенлар), «Тажрибамеханика» (пармалаш ускуналари), «Кинап» (киноаппаратура), автомобиллар учун слектротехника асбобускуналари з-длари, уйрсзғор совиткичлари корхонаси, суперфосфат, аммофос сғитлари, сульфат кислотаси ишлаб чиқарадиган суперфосфат з-ди, лифтсозлик, мармар тахталар, ғишт, асфальтбетон з-дларидир.

Шаҳардаги енгил саноат корхоналаридан пиллакашлик, шойи тсқиш, трикотаж, тикувчилик, мебель, пойабзал ф-калари, чинни з-ди фаолист ксрсатади. Озиқовқат саноатида: ун-тегирмон, макарон, чой қадоқдаш, сутмой, меваконсерва, вино, пиво, спиртарақ ва алкоголем ичимликлар, қандолат ширинликлари ишлаб чиқарадиган корхоналар мавжуд.

Самарқанд вилостида мустақиллик йилларида қурилган қсшма корхоналарнинг асосий қисми С.да жойлашган. Булар: Ўзбекистон—Туркис «СамКочАвто», Ўзбекистан—Америка—Англис «UzBAT», Ўзбекистон—Чехис «Лрага» (минерал сув қадоклаш), Ўзбекистон—Латвис «Бравосут» қсшма корхоналари ва б. Шаҳар корхоналарида ишлаб чиқарилаётган маҳсулотларнинг аксари қисми чет слларга скспорт қилинмоқда. Шаҳарда минглаб кичик ва срта бизнес субъектлари, хусусий тадбиркорлик фаолисти б-н шуғулланувчилар бор. С.да 25 дан ортиқ йсналишда автобуслар қатнайди. Троллейбус қатнови йслга қсйилган. Шаҳар Тошкент халқаро асропорти авиалинислари орқали А еспублика вилостлари ва хорижий давлатлар б-н боғланган. 2003 й. 30 декабрдан йсловчилар ташувчи Тошкент — Самарқанд слектр поезди ишга туширилди.

С. қадимий тарихи ва меъморий ёдгорликлари туфайли бутун дунё тан олган ҳақиқий музей шахрига айланди. Шу боис республика ҳукумати қарори б-н 1982 й.да С.нинг Афросиёб шаҳристони, срта асрларда бунёд стилган меъморий ёдгорликлар ва 19—20-а.ларда қурилган «Янги шаҳар»даги бинолар, тарих ва слкашунослик музейлари асосида «Самарқанд давлат бирлашган тарихиймеъморий музейқсриқхонаси» тузилди. Ўша йилда шаҳарнинг тарихий кисмини муҳофазалаш чегаралари белгиланди.

С.нинг меъморий-тарихий ёдгорликлари 2001 й.да ЮАЕСКОнинг Финлсндисда стказилган 25сессиссида Жаҳон мероси рсйхатига киритилди. С.да 73 та йирик тарихий меъморий ёдгорлик: А егистон ансамбли, Шоҳи Зинда ансамбли, Амир Темур мақбараси, Улуғбек расадхонаси, Бибихоним жоме масжиди, А уҳобод мақбараси, Абдидарун мажмуаси, Хожа Аҳрор масжиди, Ҳазрати Хизр масжиди ва б. сақланган. Ўзбекистон А еспубликаси президенти И.А.Каримов ташаббуси б-н С.да Абу Мансур алМотуридий асСамарқандий дафн стилган Чокардиза қабристони ҳудудида Мотуридий ёдгорлик мажмуи мозорига мақбара қурилди, кабристон обод стилди, Бурҳониддин Марғиноний вафотининг 800 йиллиги (1997), таваллудининг 910 йиллиги (ҳижрий сана бсйича) (2000) кенг нишонланди (Самарқанд ш.даги Чокардиза кабристонига дафн стилган). С.нинг марказий майдонига Амир Темур ҳайкали срнатилди. Шаҳардаги тарихий обидалар Хитой, Ҳиндистон, Юнонистон (Афина), Италис (А им) ёдгорликлари каби сзининг гсзаллиги б-н сътиборни сзига тортади. С.га ҳар йили дунёнинг турли мамлакатларидан минглаб сайёхлар келиб кетадилар. Меҳмон ва сайёхларга хизмат ксрсатувчи: «Афросиёб», «Самарқанд», «Зарафшон», «Богишамол», «Марказий», «Лрезидент отель» каби меҳмонхоналар қурилган. Сайёхларга «Ўзбектуризм» миллий компаниссининг Самарқанд бслими ходимлари хизмат ксрсатадилар.
Nom: Re: Samarqand shahri haqida ensiklopediyalarda
Yuborildi: muxbir 20 Yanvar 2010, 13:13:18
С.даги олий сқув юртлари (унт, тиббиёт, қ.х., иктисодиёт ва сервис, меъморликқурилиш ва чет тиллар интлари)да 19,1 минг талаба сқийди. 2002/ 2003 скув йилида шаҳардаги 36 та срта махсус билим юрти, коллеж, академик лияей ва интернат мактабларида 25,7 минг, 67 умумий таълим мактабида 76,7 мингга сқин сқувчи таълим олди.

Шаҳар республиканинг йирик фан марказларидан бири. С.да педагогика академисси асосида ташкил топган СамДУ катта мавқега сга. Қоракслчилик, Исаев номидаги паразитологис ва гельминтологис (1925), Шредер номидаги боғдорчилик, токчилик ва виночилик, археологис илмий тадқиқот интлари, Ўзбекистон ФАнинг Самарқанд бслими турли йсналишдаги и.т. ишларини олиб бормоқдалар.

С.да 4 оммавий кутубхона, Самарқанд бадиий музейқсриқхонаси, 3 театр (Ҳамид Олимжон номидаги Самарқанд вилости сзбек давлат мусикали драма театри, А.Л.Чехов номидаги рус драма театри, қсғирчоқ театри), шаҳар телестудисси фаолист ксрсатади. «Самарқанд» газ. чиқади. Шаҳарда 1566 сринли 11 касалхона, 348 стаяионарда 1561 малакали врачлар хизмат ксрсатадилар. Чспонота тепалиги ёнида дам олиш уйи, Марказий, Ссғдиёна маданист ва истироҳат боғлари, болалар «Афсона» аквапарки, ксплаб стадион, теннис кортлари, «Дельфин» сузиш мажмуи бор.

С. заминида машҳур донишмандлар, алломалар восга етган, жумладан, Улуғбек С.да мунажжимлар мактабига асос солди, Мадраса ва расадхоналар қурди. Унинг атрофида бутун бир илмий маскан — Улуғбек академисси таркиб топди. Бу академисда Ғиёсиддин Жамшид Коший, Қозизода А умий, Али Қушчи каби машҳур олимлар етишиб чиқди. Улуғбек академиссида амалга оширилган ишлар жаҳон фан оламида тан олинди.

16—17-а.ларда С.да Мирам Чалабий, Мулло Абдулали Аазмуддин ибн Муҳаммад ибн Ҳусайн Биричандий, Амир Акбар Самарқандий, Дсстий Самарқандий, Кошифий Самарқандий, Мир Жалолиддин Хоразмий, Мавлоно Абдулхайр Самарқандий ва ш.к. ксплаб фан ва маданистнинг машҳур намосндалари ижод стганлар.

С. шаҳрида ҳоз. кунда халқаро миқёсдаги турли анжуманлар стказилмоқда. Айниқса, «Шарқ тароналари» халқаро мусиқа фестивалининг С.да стказилиши муҳим аҳамистга сгадир.

Ватанимиз тарихида тутган беқиёс срни, самарқандликларнинг асрлар давомида миллий фан ва маданистимизни ривожлантиришга қсшган буюк ҳиссасининг сътирофи сифатида С. «Амир Темур» ордени б-н мукофотланди (1996 й. 28 авг.). Орденни 1996 й. 18 окт.да ЎзА  Лрезидента И.А. Каримов топширди.

Манбалар ва ад.: Самарқанд тарихи, Т., 1—2 ж., 1971; Самарқанд (проф. З.М.Акрамов таҳрири остида), Т., 1961; Самарқанд шаҳри тсғрисида статистик маълумотлар, С, 2002;Умнсков И.И., Алескеров Ю.А., Самарқанд (справочникйслксрсаткич), Т., 1968; Лугаченкова Г.А., Очиқ осмон остидаги музей, Т., 1981; Зоҳидов Л.,Самарқанд меъморлик мактаби (19—20аср бошлари), Т., 1965; Бартольд В.В., Историс Самарқанда при Тимуридах. Соч., том 6, М, 1966; Лугаченкова Г.А., А емпель Л.И., Вс‹даюс‰иесс памстники архитектурс‹ Ўзбекистана, Т., 1959; Якубовский А.Ю., Из истории археологического изученис Самарқанда, Самарқанд, 1927; Шишкин В.А. Калаи Афрасисб, сб. «Афрасисб», вс‹п. â„–1, Т., 1969; Шишкин В.А., Афрасисб — сокровис‰нияа древней культурс‹, Т., 1966.
Аҳмадали Асқаров, Тошпслат Жумабоев, Орзимурод А аҳматуллаев.

«Ўзбекистон Миллий А­няиклопедисси»дан
Nom: Re: Samarqand shahri haqida ensiklopediyalarda
Yuborildi: muxbir 20 Yanvar 2010, 13:13:45
«САМАА ҚААД» — жадидларнинг ижтимоий-сиёсий, адабий-бадиий газетаси. 1913 й. 15 апр.дан Самарқанд ш.да ҳафтада 2 марта сзбек, форс ва рус тилларида чиққан. Аошири ва мухаррири — Маҳмудхсжа Беҳбудий (1874— 1919). «С.»да Туркистон слкаси халқларининг тараққиёти ксзланган ва жамистдаги ислоҳотларни ёқловчи мақолалар ва шеърлар чоп стилган.
Европа ва АҚШда нашр стиладиган газ.лар ва уларнинг сқувчилари ҳақида ҳам хабарлар берилган. Ҳожи Муин, Мунавварқори, Фитрат, Камий, Саидризо Ализода, СиддиқийАжзий, Аусратилла Қудратилла сғли (Миллий), А ожий ва б. жадид адибларининг асарлари сълон қилиб турилган. Адади 400—600 нусхадан иборат бслган. 1913 й. 17 сент.да 45сони чиққач, моддий қийинчилик сабабли тсхтаган. Бу вақтда М. Беҳбудий «Ойна» жур.ни чикаришни бошлаган.
Ад.: Абдуазизова А. А., Туркистон матбуоти тарихи (1870-1917), Т., 2000.

«Ўзбекистон Миллий А­няиклопедисси»дан
Nom: Re: Samarqand shahri haqida ensiklopediyalarda
Yuborildi: muxbir 20 Yanvar 2010, 13:18:12
«САМАА ҚААД» — меҳмонхона; Самарқанд ш. Охунбобоев ксчасида жойлашган (1967, меъмори О.Айдинова). Амир Темур мақбараси сқинида. Меҳмонхона 9 қаватли ётокхона ва бир каватли жамоатхонадан тузилган. «С.»нинг хрвуз ва фавворали марказий хиёбонга караган бош тарзи айвончалардан, Охунбобоев ксчасига қараган тарзи ёзги енгил балконлардан ташкил топган. 320 сринли 1 ва 2 кишилик хоналардан иборат бслган 9 қаватли ётоқхонанинг ҳар бир хонаси барча қулайликларга сга, девор ичи меҳроб шаклида ишланган шкафлар б-н жиҳозланган. Жамоатхона қисми интерьери кошинкори, ганч ва ёғоч сймакорлиги б-н жозибали безатилган; унда хизмат ксрсатиш бслими, ресторанкафе, банкет зали, дскончалар жойлашган ва у ички ҳовли б-н узвий боғланган. Атоқхона қисмининг томи, съни 10қавати шаҳар манзарасини томоша килиш учун мослаштирилган майдончага айлантирилган.

«Ўзбекистон Миллий А­няиклопедисси»дан
Nom: Re: Samarqand shahri haqida ensiklopediyalarda
Yuborildi: muxbir 20 Yanvar 2010, 13:18:49
САМАА ҚААД АВТОМОБИЛЧИ КОМААДИА -МУҲААДИСЛАА  ОЛИЙ ҲАА БИЙ БИЛИМ ЮА ТИ - Ўзбекистон А еспубликаси Қуролли Кучларига ҳарбий командирмуҳандислик мутахассилар тайёрловчи билим юрти. 1969 й. 20 носб.да ташкил топтан. Билим юртида олий ҳарбиймахсус маълумотга сга автомобиль бслинмалари командирлари, автомобиль техникаларининг сксплуатаяисси ва таъмирланиши бсйича командир сринбосарлари, сапермух.андислик бслинмалари командирлари, таъминот ишлари бсйича офияер мутахассислар, шахсий таркиб б-н ишлаш ва маданий-маърифий ишлар бсйича офияерлар тайёрланади.

«Ўзбекистон Миллий А­няиклопедисси»дан
Nom: Re: Samarqand shahri haqida ensiklopediyalarda
Yuborildi: muxbir 20 Yanvar 2010, 13:19:22
САМАА ҚААД ДАВЛАТ ЧЕТ ТИЛЛАА  ИАСТИТУТИ (СамДЧТИ) романгерман ва корейс филологисси бсйича педагогмутахассислар тайёрлашга ихтисослашган олий сқув юрти. Инт Самарқанд давлат ун-ти базасида 1994 й.да ташкил топган. СамДУда фаолист ксрсатган кафедралар (инглиз, франяуз, немис тиллари) бирлаштирилиб, аввал сзбек филологисси фти қошида бслим, 1962 й.дан сса романгерман филологисси фти ташкил стилди. 1962—94 й.лар мобайнида фт республикамизнинг йирик сқув, илмий-услубий марказига айланди. СамДЧТИ да кичик, катта курслар инглиз филологисси, франяуз, немис ва корейс филологисси фтларида 2003—04 сқув йилида 240 сқитувчи (жумладан, 10 фан д-ри, 5 проф. ва 40 фан номзоди ва дояентлар) 1800 талабага дарс бермоқда. Интда, шунингдек, итальсн, спон, турк, араб тиллари ҳам сқитилади.
Ин-тда фразеологис, лексикографис, қиёсий типологис, лингводидактика каби филол. тармоклари кенг ривожланган. Ўтган 10 йил ичида Ин-тда ксплаб илмий асарлар сратидди. Чунончи, «Тил ва жамист», «Хорижий тиллар ҳозирги дунёда: Таълим методикасининг тадрижий тараққиёти», «Контрастив лексикографис назарисси асослари» ва б. Шунингдек, Ин-тда «Хорижий филологис» (тил, адабиёт, таълим) жур. нашр стилади.
Ибодулла Мирзаев.

«Ўзбекистон Миллий А­няиклопедисси»дан
Nom: Re: Samarqand shahri haqida ensiklopediyalarda
Yuborildi: muxbir 20 Yanvar 2010, 13:19:45
САМАА ҚААД ДАА ВОЗАЛАА И - Самарқанд ш.даги тарихий дарвозалар. Самарқанд срта аср шаҳар қурилиши анъаналари асосида бунёд стилган. Ҳоз. Самарқанд ш. срнида (қад. Самарқанд — Афросиёб ёдгорлиги мсғуллар томонидан вайрон стилмасдан анча олдин) 10-а.даёқ турли касбдаги аҳоли сшайдиган маҳаллалар мавжуд бслган. 11-а.да бу маҳаллалар бир нечта дарвозалари бслган девор б-н сралган. Араб сайёҳи Ибн Bammyma сз асарида Самарқандни Ўрта Осиёдаги снг катта, гсзал ва обод шахарлардан бири сифатида таърифлаган. Мсғуллар ucmwrocu натижасида вайрон қилинган шаҳар (қ. Самарқанд мудофааси) Амир Темур томонидан тикланган. Мудофаа деворининг ксриниши жойнинг микрорельефидан келиб чиқкан ҳолда сгрибугри чизиқ ксринишида бслиб, бу деворларни сз ксзи б-н ксрган Бобурнмит маълумотига ксра, унинг устида отлиқ бемалол юролган. Шаҳар 2 қисм: ғарб томонда жойлашган арк ва ҳисордан иборат бслган. Умумий майдони тахм. 4,1 км2 бслган. Шаҳар аркида 2 дарвоза бслиб, асосий дарвоза шарқ томонда бслган. Кейинчалик у Оқ дарвоза номи б-н аталган. 2дарвоза жан. томонда бслган.
Шаҳарнинг 6 та дарвозаси бслиб, 1дарвоза — Шим. томонда жойлашган Аамозгоҳ деб аталиб бу дарвоза 15-а.да Шайхзода деб ҳам номланган. Ундан Ксйи Малик (Шоҳ йсл) деган йсл стган бслиб Бухорога кетилган. 2дарвоза Боб улҲадид деб аталиб, у 15-а.да Оҳанин ёки Темир дарвоза деб аталган. Ундан Қусам ибн Аббос мозори томон йсл утган. Шунинг учун шу ном б-н ҳам аталган. Яна Қарши дарвозаси номи б-н ҳам юритилган. Шарқ томондаги 3дарвоза Машҳад деб номланган бслиб, темурийларга мансуб бслган аслзодалардан Феруз шоҳ номи б-н Феруз дарвозаси деб аталган. Жан. томонда 4—5дарвозалар жойлашган. 4дарвоза игна ссовчилар (сузангарон) махалласи номи б-н Сузангарон деб аталган. 5дарвоза сса аввал Коризгоҳ, кейинчалик сса Хожа Аҳрор номи б-н аталган. 6дарвоза ғарбий деворда аркдан жан.рокда жойлашган булиб Чорсу дарвозаси деб, кейинчалик Чорраха деб аталган.
Шаҳар дарвозалари бадиий жиҳатдан замон руҳига мос тарзда улуғвор ксринишда қурилган булиб, пештоқларининг 2 тарафида мустаҳкам миноралар бслган, деворлари сса турли рангларда товланувчи ҳашамдор копламалар б-н безатилган. Дарвозалар оркали илон изи ксринишида йсналган ва шу дарвозалар номи б-н аталган йсллар шаҳар марказида жойлашган бозорга олиб борган. Бу йслларни кенгайтириш ва тсғри чизиқ ксринишида Кайта таъмирлаш максадида Амир Темурнинг 1404 й.берган буйруғи натижасида бир қанча ишлар амалга оширилган, лекин шу йили киш қаттик совуқ бслиб, қалин ёқкан кор ва Амир Темурнинг бевақт вафоти натижасида қурилиш тсхтаб колган.
Гарчи 15-а.ларга келиб, шаҳар асл ҳолатини йскотсада, Абу Сайд ва унинг сғли Султон Аҳмад даврида курилиш давом стди. Оҳанин дарвозасидан А егистон томонга ва ундан Чорсу дарвозаси томон равон йсллар, атрофларида сотув расталари кад. кстарган. 17-а.га келиб снги қурилишлар, таъмирлаш ишлари сустрок бслса ҳам сна давом стади. 18-а.нинг 20й.ларида шаҳар инқирозга учраб узоқ вақт бсшаб қолди. Шаҳардаги меъморий ёдгорликлар, жумладан, дарвозалар хам харобага айланди. Туркистоннинг А оссис томонидан босиб олиниши натижасида Самарқанднинг жан.ғарбий қисмида рус шаҳарсозлиги анъаналари асосида қурилишлар бошланди. Кдя. бино ва иншоатнинг купи бузилиб кетди, шу жумладан, дарвозалар ҳам бутунлай йсқ қилинди.
Ўткир Алимов.

«Ўзбекистон Миллий А­няиклопедисси»дан
Nom: Re: Samarqand shahri haqida ensiklopediyalarda
Yuborildi: muxbir 20 Yanvar 2010, 13:20:02
САМАА ҚААД ИҚТИСОДИАТ ВА СЕА ВИС ИАСТИТУТИ - хизмат ксрсатиш соҳаси тармоқлари иқтисодиёти ва уни ташкил стиш бсйича мутахассислар тайёрлайдиган олий сқув юрти. ЎзА  Вазирлар Маҳкамасининг 2004 й. 26 мартдаги «Самарқанд иқтисодиёт ва сервис институтини ташкил стиш тсғрисида»ги қарори б-н Самарқанд кооператив институти негизида ташкил стилган (мазкур ин-т 1931 й.да Тошкент ш.да ташкил стилган; 1935 й.да Самарқанд ш.га ксчирилган). Ин-тда менежмент ва маркетинг масалалари бсйича ихтисослашган иқтисодиёт; халқаро туризм, туризм менежменти, туризм бсйича операторлик хизматлари бизнеси; хизмат ксрсатиш соҳаси тармоклари иқтисодиёти ва уни ташкил стиш; молис; банк ва суғурта хизматлари соҳасини ташкил стиш ва бошқариш бсйича юқори малакали бакалаврлар ва магистрлар тайёрлайди, соҳага оид илмчй тадқиқот ишларини олиб боради, илмий ва педагог кадрларни тайёрлаш, қайта тайёрлаш ва малакасини ошириш вазифаларини бажаради.
Инт йсналиши бсйича диссертаяисларда асосий соҳа мутахассисларига доир диссертаяислар ҳимос қилиш бсйича ихтисослаштирилган илмий кенгаш бор.

«Ўзбекистон Миллий А­няиклопедисси»дан
Nom: Re: Samarqand shahri haqida ensiklopediyalarda
Yuborildi: muxbir 20 Yanvar 2010, 13:20:18
САМАА ҚААД КИМА ЗАВОДИ - кимё саноатининг йирик корхоналаридан бири. «Ўзкимёсаноат» давлатакяисдорлик компанисси таркибига киради. Аммофос, оддий суперфосфат, бойитилган суперфосфат ва б. фосфорли сғитлар, сульфат кислота ишлаб чиқаради. Самарқанд ш.дан 12 км ғарбда, Кимёгарлар шахарчасида жойлашган. Дастлаб «Самарқанд суперфосфат заводи» номи б-н корхона курилиши 1950 й.да бошланган. 1980 й.дан ҳозирги номда. 1954 й.да сульфат кислота яехи, 1955 й.да суперфосфат яехи ишга туширилган. Оддий суперфосфат, аммонийлашган суперфосфат, техникада қслланиладиган сульфат кислота, техник кислород, рсзғорбоп кимёвий маҳсулотлар и.ч. сзлаштирилган. 3д 1965 й.да реконструкяис қилиниб, и.ч. қувватлари 2 марта оширилди. 1975 й.да йирик сульфат кислота яехи фойдаланишга топширилди, 1978 й.дан жаҳон тажрибасида биринчи марта таркибида 24,5% А 2О5 бслган паст навли Қоратов (Қозоғистон) фосфоритини қайта ишлашга стди. 1979 й.да зднинг 2навбати қурилди, йиллик қуввати 450 минг т моногидрат бслган сульфат кислота яехи, 136,4 минг т скстракяион фосфор кислота ишлаб чиқарадиган фосфор кислота яехи ишга туширилди. Зднинг аммофос и.ч. бсйича 3навбати 1982—84 й.ларда қурилиб, 3скстракяион фосфор кислота яехи фойдаланишга топширилди. 1994 й.дан здда аммоний сульфат сғитини и.ч. сзлаштирилди. Корхонанинг диаммонийфосфат сғити бсйича йиллик қувватини 200 минг т га етказиш учун қайта қуриш ишлари олиб борилмоқда. Йилига 500 минг т сульфат кислота, аммофос ва б. сғитлар и.ч. қувватларига сга (2003). Корхона маҳаллий хом ашё базасида ишлашга стказилган. Корхонада ишлаб чиқарилган сғитлар Хитой, А­рон, Туркманистон ва б. давлатларга скспорт қилинади.

«Ўзбекистон Миллий А­няиклопедисси»дан
Nom: Re: Samarqand shahri haqida ensiklopediyalarda
Yuborildi: muxbir 20 Yanvar 2010, 13:20:37
САМАА ҚААД ЛИФТСОЗЛИК ЗАВОДИ — коммунал машинасозлиги саноати корхонаси. Юк ва одамларни ташишга мслжалланган турли модификаяисдаги лифтлар, лифтларга сҳтиёт қисмлар ишлаб чиқаради. Корхона қурилиши 1967 й.да бошланган. 1971 й.дан корхона замонавий русумдаги лифтларни серислаб ишлаб чиқара бошлади. 1975 й.дан даре ва денгиз кемалари учун юк ва йсловчилар ташишга мслжалланган лифтларни и.ч. сзлаштирилди. 1987—89 й.ларда з-д реконструкяис қилинди ва йиллик қуввати 8 минг дона лифтга етказилди. Собик Иттифоқда з-д асосий лифтсозлик корхоналаридан бири бслган. 1995 й.да корхона очиқ акяисдорлик жамистига айлантирилди.

«Ўзбекистон Миллий А­няиклопедисси»дан
Nom: Re: Samarqand shahri haqida ensiklopediyalarda
Yuborildi: muxbir 20 Yanvar 2010, 13:20:58
САМАА ҚААД МЕАªМОА ЛИК-ҚУА ИЛИШ ИАСТИТУТИ, Мирзо Улуғбек номидаги Самарқанд давлат меъморлик-қурилиш институти — меъморлик ва курилиш соҳасида юқори малакали кадрлар тайёрловчи олий сқув юрти. 1966 й. Самарқанд ш.да ташкил топган.
Инт бакалавриатурасининг кундузги ва сиртқи бслимларида 14 йсналишда 2200 дан ортиқ талаба таълим олади, 8 йсналиш магистратура, 10 ихтисослик бсйича аспирантура ва 3 йсналиш бсйича докторантура фаолист ксрсатади. Ин-тда 6 та фт, 33 та кафедрада 274 проф. сқитувчи (жумладан, 1 Ўзбекистон ФА акад., 1 БА академиги, 21 фан д-ри ва проф., 137 фан номзоди ва дояент) ишлайди (2004). Интда, шунингдек, малака ошириш фти, «Бизнес инкубатор», «Минтақавий иқтисодий таълим маркази», «Бизнес — интеллект» халқаро бизнес мактаби, лияей интерната, техник лияей, масофавий сқитиш ва компьютер технологислари маркази, лойиҳалаш тадқиқот устахонаси, Талабалар конструкторлик бюроси, Курилиш материаллари ва конструкяисларининг мустаҳкамлигини аникловчи синов маркази, 3 та илмий лаб., тадқиқотлар полигони, кутубхонаси, спорт зали, сузиш ҳавзаси ва б. бор. «Меъморлик ва курилиш муаммолари» илмийтехник жур. (2000 й.дан) ва «Бинокор» ксп тиражли газ. (1998 й.дан) нашр стилади. Инт фаолисти А. Оқилов, А­. Алиқулов, И. Жумаев, Т. Ширинқулов, Т. Холматов, 3. Юсупов, А. Шодиев каби олимлар номлари б-н боғлиқ. Инт биноси тарҳи 110x14 м, 8 қаватли, ассиметрик мужассамотга сга. Бош сқув корпуси ин-т қошидаги лойиҳа скспериментал устахонаси(1972 й.да ташкил бслган)да лойиҳалаштирилган (1984, меъмори О. Иброҳимов, Ю. Зокирова). Кошин, ғозғон мармари ва табиий тошлар, шунингдек, қуёш нуридан сақловчи мосламалар б~н жиҳозланган. Ҳудудида Улуғбек ҳайкали срнатилган (1968).

«Ўзбекистон Миллий А­няиклопедисси»дан
Nom: Re: Samarqand shahri haqida ensiklopediyalarda
Yuborildi: muxbir 20 Yanvar 2010, 13:21:23
САМАА ҚААД МИАИАТЮА А МАКТАБИ — срта асрларда Самарқандда шаклланган тасвирий санъатдаги услубий йсналиш. А­нг ривожланган даври 14-а. 2-срми — 15-а. ва 17-а.ларга тсғри келади. Темурийлар даврида Самарқанд йирик маданист марказига айланган, меъморлик ва китобат санъати беқиёс даражада тарақкий стган. Азма манбалар, сақланиб қолган санъат ёдгорликлари Самарқандда тасвирий санъат қадимдан ривожланганлигини ксрсатади (қ. Афросиёб деворий расмлари). Амир Темур боғларидаги саройлар деворларига маҳобатли расмлар ишланган, шоҳона чодирлар тасвирлар б-н безатилган, кейинчалик Мирзо Улуғбек даврида ҳам бинолар тасвирий лавҳалар, сюжетли асарлар б-н безатилган: шоҳ, унинг сқинлари ва сафдошлари портретлари, қабул маросимлари, зиёфат, сафар ва жанг лавҳалари, ов ва б. манзаралар акс сттирилган; айниқса, Мирзо Улуғбек расадхонаси деворларига осмон гумбази, юлдузлар оламига тааллуқли жисмларнинг рамзий тасвирлари ишланган. Худди шундай тасвирлар б-н олим Абдураҳмон асСсфийнинг астрономисга оид рисоласи ҳам С.м.м. вакиллари томонидан безатилган. С.м.м. усталари сратган расмларда воқеалар, асосан, манзара заминида тасвирланади; романтик тасвирларда Ўрта Осиё табиатига хос манзаралар, ссимлик ва ҳайвонот дунёси, маҳаллий халқ қиёфалари сз аксини топган. Мужассамотдаги оригиналлик, безак тузилиши ва бадиий ифода воситаларидаги аниқлик, йирик шакли, кенгликни симметрик тузилиши, сокин ритми ва б. сзига хос хусусистларга сга бслган С.м.м.да қиёфалар рспарадан чизилган, воқеалар пастбаланд адирларда, ксшк, чодир заминида тасвирланган; айниқса, заррин оч сариқ — оч бинафша рангли вазмин колорит диққатни тортади. Устод Гунг, Ғиёсиддин, Амир Темур саройида сшаган Хожа Абдулҳай, унинг шогирди Лир Аҳмад Боғишамолий, Муҳаммад Мурод Самарқандий ва б. С.м. м.нинг йирик вакилларидан. Аизомийнинг «Хамса» (1446—47, Истанбулдаги Тспқопу саройида), «Мирзо Улуғбек сз аъёнлари б-н» алоҳида миниатюра (тахм. 1442, Вашингтондаги Фрир галерессида), Ўзбекистон ФА Шарқшунослик ин-ти фондида сақланаётган Муҳаммад Шодининг «Фатҳнома» (тахм. 16-а.нинг 10—20й.лари), «Тарихи Абулхайрхоний» (тахм. 16-а. 40й.), Фирдавсийнинг «Шоҳнома» (1556), Шарафуддин Али Яздийнинг «Зафарнома» (1628) ва б. қслёзма китоблар С.м.м. вакиллари томонидан бадиий безатилган.
А­льмира Исмоилова.

«Ўзбекистон Миллий А­няиклопедисси»дан
Nom: Re: Samarqand shahri haqida ensiklopediyalarda
Yuborildi: muxbir 20 Yanvar 2010, 13:21:43
САМАА ҚААД МУДОФААСИ (1220) мсғуллар истилоси даврида шаҳар аҳолисининг қахрамонона кураши. 1220 й. 10 фев.да Чингизхон Бухорони сгаллагач (қ. Бухоро мудофааси), сз қсшинини хоразмшоҳлар давлатининг 2пойтахти бслган Самарқандни сгаллаш учун ташлайди. Муҳаммад Хоразмшоҳ С.м.га алоҳида сътибор қаратган. Шаҳар мудофаасида 110 минг жангчи, 20 та жанговар фил турган. С.м.га Тоғайхон, Борсмасхон, Сирсиғхон, Улокхон (Ўлтонхон), Алп А­рхон, Шайххон ва Болохон каби амирлар бош бслган. Мсғуллар ҳужуми 8 мартда бошланган. Қамал пайтида Чингизхон ҳарбий ҳийла ишлатган. У шаҳар қамали учун қсшиннинг озгина қисмини ажратган, асосий кучларни сса пистирмага қсйган. С.м. раҳбарлари бу х,ийлага учиб, мсғулларнинг озлигини ксриб шаҳардан қсшиннинг катта қисмини ташқарига чиқарганлар. Мсғуллар ёлғондан чекинишган, самарқандликлар уларни таъқиб ста бошлашган. Листирмага дуч келган Самарқанд қсшини қуршаб олиниб тормор қилинади. Ибн ал Асирнинг ёзишича, мсғуллар 70 минг жангчини, Жузжонийнинг хабарига ксра, сса 50 минг жангчини слдирганлар. Сснгра шаҳар деворлари тагига сонсаноқсиз асирларни ҳайдаб келтириб (қ. Ҳашар) уларни жанговар тартибда юзлик ва снликларга ажратиб, ҳар бир бслинмага байроқ топширганлар. Самарқанд мудофаачиларининг жанговар филлар б-н иккинчи бор шаҳардан чиқиб жанг қилишлари ҳам самарасиз чиққан. Мсғуллар ҳужумни кучайтириб, шаҳарни манжаниқлардан тспга тутганлар. Шаҳарда саросималик бошланган ва ниҳост Чингизхон ҳузурига шаҳар қозиси, шайхулислом ва б. сътиборли шахслар бошчилигида вакиллар жснатилган. Мсғуллар шаҳарга Аамозгоҳдарвозасидан (шаҳарнинг шим.ғарбий томонидан) бостириб кириб (12 март) шақар истеҳкомларини бузишга киришганлар. Бироқ шаҳар аҳолиси қаршилик ксрсатишни давом сттирган. Алатхон бошлиқ 1000 кишилик қсшин мсғуллар сафини ёриб стиб, кейинчалик Муҳаммад Хоразмшоҳга бориб қсшилган. Қолган жангчилар (20 минг киши) Тоғайхон, Борсмасхон ва Улоқхон бошчилигида қалъага сшириниб олиб, 17 мартгача қаршилик ксрсатишган. Мсғуллар Жсйи Арзиз каналини бузганларидан сснггина қалъани олишга муваффақ бслган. Сув аркнинг атрофини босиб, унинг деворларининг бир қисмини ювиб кетган. Қалъа таслим бслгандан кейин тирик қолган ҳимосчилар (1000 кишига сқин) Муҳаммад Хоразмшоҳ томонидан 1212—14 й.ларда қурдирилган Жоме масжидига сшириниб олишган. Мсғуллар масжидга нефть қуйиб, у ердаги барча одамлар б-н бирга уни ёндириб юборишган. 30 минг туркқанғли 20 та амирлари б-н қатл стилади. Қози, шайхулислом ва уларга тегишли кишилар (50 мингдан ортиқ киши) дан бошқа Самарқанд аҳолисининг катта қисми қамал ишлари учун ҳайдаб кетилади. Шаҳарнинг десрли барча ҳунармандлари (30 минг киши) асир қилиб олиб кетилади. Тирик қолган шаҳарликларга 200 минг динор товон тслаш шарти қсйилган.
Ад.: Самарқанд тарихи, т. 1, Т., 1971.
Фахриддин Ҳасанов.

«Ўзбекистон Миллий А­няиклопедисси»дан
Nom: Re: Samarqand shahri haqida ensiklopediyalarda
Yuborildi: muxbir 20 Yanvar 2010, 13:22:03
САМАА ҚААД «ААФИС» АКА¦ИЯДОА ЛИК ЖАМИЯТИ - енгил саноат корхонаси, «Ўзбекенгилсаноат» давлатакяисдорлик компанисси таркибига киради; миллий чинни буюмлар (лаган, коса, пиёла, чойнак, ксза, совғабоп чинни тспламлари) ишлаб чиқаради. 1970 й.да «Самарқанд чинни буюмлари з-ди» номи б-н ишга туширилган, йиллик қуввати 22 млн. дона чинни буюмлар.
1994 й.дан ҳозирги номида. 1990 й.дан корхонада маҳаллий хом ашё ҳисобига маҳсулот ишлаб чиқариш йслга қсйилди — Ангрен каолинидан ва Лангар пегматитидан фойдаланила бошланди. Оммабоп чинни буюмлардан «Узум», «Оқ олтин», «Товус», «Ааврсз» номли шарқ буюмлари тсплами, «Сабрина», «Семурғ» номли безатилган ксзалар ишлаб чиқарилади.
Корхонада 1500 га сқин ишчи фаолист ксрсатади, 13500 минг дона ёки 2 миллиард ссмликдан кспроқ маҳсулот ишлаб чиқарилди (2002). Корхона маҳсулотлари чет слларга скспорт қилинади.

«Ўзбекистон Миллий А­няиклопедисси»дан
Nom: Re: Samarqand shahri haqida ensiklopediyalarda
Yuborildi: muxbir 20 Yanvar 2010, 13:22:32
САМАА ҚААД А УС ДА АМА ТЕАТА И, А.Л.Чехов номидаги Самарқанд рус драма театри — Ўзбекистондаги дастлабки рус театрларидан бири. Бухоро, Қашқадарё, Самарқанд вилостларига хизмат қилишга мслжалланган. 1917 й. А. ЮреньевЛимонтов раҳбарлигидаги «Самарқанд рус театр студисси» халқ театрига айлантирилган. Давлат театри сифатида сз фаолистини 1918 й. «Момақаддироқ» (А. Островский) спектакли б-н бошлаган. Труппа А. А убенскасЕмельснова, Ф. А аневскас, В. А жевскас, А. КлавдинаТелегина, А. АагорнийГаликов, А. Москвин, Ф. Горький, А. А ибаков, А. АерашоваЕжёва, А. Браиловский каби махсус театр таълимотига сга актёрлардан ташкил топди. А. ЮреньевЛимонтов бош реж. ва директор стиб тайинланади. Тез орада театр репертуаридан бадиий жиҳатдан анча етук «Сердаромад жой» (А. Чехов), «Тубанликда», (М. Горький), «Қароқчилар» (Ф. Шиллер) каби асарлар б-н бир қаторда шаклланиб келаётган ёш драматургларнинг асарларидан «Кирол сартароши» (А. Луначарский), «Икки дунё» (Е. Вольний), «Тонг олдидан» (А. ЮреньевЛимонтов) ва б. спектакллар жой олди. Театр йил сайин ссиб, ривожланиб борди, унинг таркиби Гарнизон театри актёрлари (М. БелинБелинович, К. Шорштейн ва б.) б-н тслдирилди. 1925 й.дан (Ўзбекистон пойтахтининг Самарқандга ксчирилиши муносабати б-н) Ўзбекистон халқ маорифи комиссарлиги кршидаги А еспублика рус драма театри деб юритила бошланди. Жамоа «Дегаевнинг соткинлиги» (В. Шкваркин), «Константин Терёхин» (В. Киршон) каби пьесаларни муваффакист б-н саҳналаштирди.
1930 й. А еспублика пойтахти сна Тошкентга ксчирилиб, театр Самарқанд вилост театрига айлантирилди. 1933 й. сзбек театри б-н, 1935 й. Самарқанд ёш томошабинлар театри б-н бирлаштирилиб Самарқанд вилост бирлашган театр номини олди. А ус труппаси А оссиснинг марказий шаҳарларидан таклиф қилинган И. Шквалов, Ю. Алсбьев каби актёр ва реж. лар, М. Есипов, В. Зотов, А. Латрашкин, кейинчалик А. Ларин каби рассомлар б-н тслдирилди. Бу даврда театр сзига хос репертуар сратишга ҳаракат қилиб, «Дарз» (Б. Лавренёв), «Любовь Яровас» (К. Тренёв), «Аристократлар» (А. Логодин), «Танс» (А. Арбузов) ва б. асарларни саҳналаштирди.
Иккинчи жаҳон уруши йиллари театр жамоаси кишилар қаҳрамонлиги, ватанга муҳаббат ва садоқат, фронт ҳаётини ифодаловчи «Батальон Ғарбга боради» (Г. Мдивани), «Ҳамшаҳар йигит» (К. Симонов), «Ҳаётбахш слим» (Be. Вишневский), «Фронт» (А. Корнейчук), «Ҳамла» (Л. Леонов) каби асарларни саҳнага қсйди. 1944 й. жамоа сзбек труппасидан ажралиб чикди. Урушдан кейин театрнинг ижодий йслини А. Мартс‹нова, М. Любанский, В. Веровскас, А. Балаев, Е. Соколова, Е. Карельскас каби актёрларнинг истеъдоди белгилаб берди. 50—60й.лар театр репертуарида сзбек драматургларининг асарлари салмоқли срин сгаллади: «Юрак сирлари» (Б. А ахмонов), «Аавбаҳор» (Уйғун), «Бой ила хизматчи», «Майсаранинг иши» (Ҳамза), «Имон» (И. Султон), «Лулини алдаб булмайди» (А . Бобожон), «Юддузлар жамоли» (С. Азимов), «Ватан ишқи» (Ш. Саъдулла, 3. Фатхуллин), «Мирзо Улугбек» (М. Шайхзода), «Қизбулоқ» (Т. Тула) ва б. шулар жумласидан. 1957 й. Самарқанд вилостлараро рус драма театрига айлантирилди. 1959 й. театр кршида «драма студисси» ташкил қилиниб, ёш актёрларнинг шаклланиши ва ижодий камолотида муҳим роль уйнади. 1964—87 й.лар театрга А. Гринберг бош реж.лик кидди. Жамоа ижодий изланишларда давом стиб, репертуарни бойитиб борди. 1977 й. театрга А. Л. Чехов номи берилди. 80й.лар театрга олий сқув юртларини тугатган иктидорли реж.лар, изланувчан актёрлар қабул қилинди, снги реж.лик талқинлари пайдо бслди. «Водевиль кечаси» (А. Чехов), «Сунггилар» (М. Горький), «Қутурган пуллар» (А. Островский), «А­зоп» (Г. Фигейреду), «Зулдир» (А. Иброхимов), «Киёмат карз», «Ўз аризасига ксра» (Ў. Умарбеков), «Тошкентда туман» (И. Тухтаев) ва б. асарлар куйидди.
Мустакиллик йилларида театр уз анъаналарини давом сттириб миллий ва жаҳон драматургиссининг сара намуналарини саҳналаштирди. Театрга сқин ижодий кучлар қсшилди, иқтидорли ижодкорлар В. Басалаев, В. Шлейкин, М. Хачатуров, С. Каприелов, С. Генкин, А. Тарасовлар бош реж.лик қилдилар. «Ларижлик келин», «Даоген» (В. Константинов), «Аасриддиннинг беш хотини» (И. Содиқов), «Вир стакан сув» (А. Скриб), «Аорасо» (Д. Фонвизин), «Айбсиз айбдорлар» (А. Островский), «Марис Стюарт» (Ф. Шиллер), «Медес» (Еврипид), «Остона» (А. Дударев), «Темир хотин» (Ш. Бошбеков), «Алғончининг хотини» (Ж. А­ннекён), «Севги кетчупи» (М. Задорнов), «Кошкин уйи» (С. Маршак), «Аввойининг севгиси» (А. Кассоне) каби спектакллар сснгги йиллар маҳсулидир. С. Барашева, А. Тарасов, С. Шамсутдинов, С. Иваргизов, А . Хаиров ва б. театрнинг етакчи актёрларидир. Бош реж. — В. Бродснский, бош рассом — А. Султонов (2004).
А­сон Ўринов.

«Ўзбекистон Миллий А­няиклопедисси»дан
Nom: Re: Samarqand shahri haqida ensiklopediyalarda
Yuborildi: muxbir 20 Yanvar 2010, 13:23:25
САМАА ҚААД «СИАО» АКА¦ИЯДОА ЛИК ЖАМИЯТИ — машинасозлик саноати корхонаси. Маиший совиткичлар ва музлаткичлар, кондияионерлар ва б. маҳсулотлар ишлаб чиқаради. Дастлаб корхона «Самарқанд совиткичлар заводи» номи б-н 1973 й. дек.да ишга туширилган. 1974 й.дан КШ180 типидаги «Самарқанд» рсзғор совиткичлари ишлаб чиқара бошлади. 1985 й.дан «Снежинка», 1991 й.дан «Сино» русумли совиткичларни и.ч. сзлаштирилди. 1994 й.дан ҳозирги номда. 2002 й.дан «Ларвина» компанисси б-н ҳамкорликда корхонани қайта қуриш ишлари амалга оширилди, корхонада 18 турдаги совиткичларни ишлаб чиқариш йслга қсйилди. Корхона Италисдаги «Конной», «Галилео» компанисларининг снг замонавий технологислари б-н жиҳозланган. Корхонада йиллик куввати 250 минг дона совиткич, шунингдек, кондияионерлар ҳам ишлаб чиқарилади. Маҳсулотлари чет слга скспорт қилинади.

«Ўзбекистон Миллий А­няиклопедисси»дан
Nom: Re: Samarqand shahri haqida ensiklopediyalarda
Yuborildi: muxbir 20 Yanvar 2010, 13:23:54
САМАА ҚААД ТЕАТА И, Ҳамид Олимжон номидаги Самарқанд вилост сзбек давлат мусиқали драма театри — Ўзбекистондаги ксҳна театрлардан бири. 1914 й. 15 снв.да М. Беҳбудийнинг «Ладаркуш» спектакли б-н очилган (спектаклни Беҳбудий ва А. Бадрий раҳбарлигидаги труппа саҳналаштирган). 1918 й. маърифатпарварлар тсдаси ксп тилли Самарқанд халқ театрининг сзбек труппасига, 1920 й. «мусулмон агиттруппаси»га айланади. 1930 й. Ўзбекистоннинг Самарқанддаги пойтахт театри мақомида ишлаётган Ўзбек давлат драма труппаси снги пойтахт — Тошкентга ксчирилиши муносабати б-н «Мусулмон агиттруппаси» ва «Кск ксйлак» ҳаваскор театр тсдаси асосида Самарқанд вилост сзбек давлат мусикали драма театри ташкил топди. Театрга ҳ.Аарзиқулов бошлиқ, С. Жсрабоев бош реж., Собир Абдулла адабий смакдош стиб тайинланди. Труппанинг қолган аъзолари Аҳмад Сулаймонов, Толибжон Содиқов, Бурҳон Тсраев, Acpop Жсраев, А устам Мансуров, Мардон А озиқов, Юсуф Комилов, Каюм Ғаффоров, Шамси Маъруфий, А­ътибор Ксзибоева, Ҳанифа Мавлонова, Шариф Акромов, Мавлон Муҳиддинов, Истат Худойбердиева, Мсминжон Маҳмудов, Бақо Тожиев, Ҳалима Зуфарова, Зуҳра Файзиева, Фотима Шайдуллина, Тсти Ғаффорова, Мавлуда Аъзамова сингари санъаткорлардан иборат сди. Ксп стмай жамоага Зоҳид Содиқов, Зайнаб Содиқова, А ауф Болтаев, Кифост Муслимова, Азим Аасимов, Икрома Болтаева, А . Аюпова ва б. келиб қсшилади.
Театр сз фаолистини 1930 й. С. Абдулланинг «Боғбон қизи» (Т. Содиқов; реж. С. Жсрабоев) мусиқали драмаси б-н бошлади. Кетма-кет «Ҳалима», «Ўртоқлар», «Ўт б-н сйнашмангиз» каби спектакллар саҳналаштирилди. «Ғунчалар» (3. Фатхуллин; Д. Зокиров) спектакли театр ҳаётида бурилиш бслди. «Любовь Яровас», «Ллатон Кречет», «Бегона бола», «Макр ва мухаббат» сингари чет сл ва жаҳон мумтоз асарлари ҳам 30й.ларнинг охирларида саҳналаштирилди. Театрда профессионализм, ижрода маҳорат русумларини чуқурроқ қарор топтириш мақсадида Ҳамза театри шекспирхонлик ва реж.лик лабораториссининг аъзоси Бобо Хсжаев Самарқанд театрининг бадиий раҳбари стиб тайинланди (1938). «Фарҳод ва Ширин», «Гулсара», «Чегарачилар» каби спектакллар мисолида бадиий образ даражаси кстарилди. Театрнинг 30й.лардаги фаолисти 1939 й. Тошкентда намойиш стилган «Адолат», «Гулсара», «Аомус», «Макр ва мухаббат», «Аасриддин афанди» ҳисобот ижодий сафари б-н скунланди.
Якунга биноан А. Жсраев, 3. Содиқов, И. Болтаева, У. Абдуллаев, И. Шкваловларга Ўзбекистонда хизмат курсатган артист фахрий унвони берилди. Бу театрга берилган биринчи унвонлар сди.
1940 й. «Тоҳир ва Зуҳра» спектаклини саҳналаштириш жараёнида театр илк бор ноталаштирилган оркестрга утади. Жамоага таклиф стилган асар мусиқасининг муаллифи Т. Жалилов, театр дирижёри Д. Зокиров, малакали созандалар, А. Ҳошимов ва Аоила Ҳошимова, Қамара Бурнашева Москва консерваторисси қошидаги опера студиссини битириб (1940) театрга келадилар ва мусиқали драмаларда бош ролларни ижро стадилар.
Иккинчи жаҳон уруши йилларида ватанпарварлик мавзуидаги асарлар театр репертуаридан урин олди: «Курбон Умаров», «Даврон ота», «Ҳамшаҳар йигит», «Фронт буйлаб буйруқ», «Ўлим босқинчиларга!», «Фарзанд» ва б. 40й.ларнинг 2-срмидаги спектакллар орасида «Ҳаёт ксшиғи», «Аавбаҳор», «Бой ила хизматчи» алоҳида урин тутади. Бу даврга келиб театр Ўзбекистоннинг етакчи театр жамоалари сафига қсшилди ва 1953 й. Тошкентда навбатдаги ижодий сафарини амалга ошириб, «Алишер Аавоий», «Сепсиз қиз», «Оила», «Шамсиқамар», «Шоҳи ссзана», «Сепли тсй», «Лайли ва Мажнун» спектаклларини намойиш стди. Бунда А. Жсраев, 3. Содиқова, З. Содиқов, А . Мансуров, Б. Ауриддинов, Т. Ауриддинова, Ў. Султонов, Ш. Бобохонов, Ю. Комилов, К. Муслимова. Б. Тожиев сингари артистлар саҳна усталари даражасига кстарилгани, мусиқали драма жанри бсйича О. Мавлонова, С. Шукурова, Л. А­гамбердиева, О. Муқимова, М. А­рматов, Ў. Султонов, У. Маҳмудов сингари ижрочилар театрнинг етакчи вокал кучлари скани ксзга ташланди. 50—60й.лар театрга Юрий Станкевич (реж.), И. Лслатов, Л. Саидқосимов, Т. Қурбонов, Г. Аурхонов, Ш. Самандаров, А. Тошканбоева, А. Тошканбоев, М. Аҳмедов, О. Беганжиев, К. Аасриддинов, А . Жсрақулова, Т. Қудратов, А. Комилов, Т. Ҳакимов, С. Ҳакимовларнинг келиб қсшилиши театр ижодий баркамоллигини таъминлади. «Гирдоб», «Ларвона», «Асжонларим», «Дилором», «Тсй», «Аодира», «Қиз қалъаси», «Фароғат», «Фарғона ҳикосси», «Қалтис ҳазил», «Оқпадар», «Ганг дарёсининг қизи», «Отелло», «Қиёмат қарз», «Қароқчилар», «Одам туғилди», «Серташвиш кексалик», «Сарвқомат дилбарим», «А­зоп», «Тентак», «Хийлаи шаръий», «Майсаранинг иши», «Меҳмон», «Бандаи гумроҳ» («Она кураж»), «Сада остидаги муҳаббат» («Муҳаббат фожиаси»), «Тубанликда», «Исқирт сатанг», «Инсонликка номзод», «Аоми счсин!», «Беш кунлик куёв», «Лрокурор» каби мусиқали ва соф драматик асарлар 60— 70й.ларда сратилди. Бу асарларни 3. Содиқова, М. Толипов, Ж. Маҳмудов каби реж.лар саҳналаштирдилар ва К. Аасриддинов, Б. Исмоилов, А. Даминова, Ш. Самандаров, О. Жсраев, P. Жсрақулова, М. Аҳмедов, Т. Қурбонов каби артистлар етакчилик қилдилар. Театр 1991 й.да Давлат опера ва балет театри б-н бирлаштирилиб мусиқали драма театри деб юритила бошлади.
Мустақиллик йиллари «Сарҳовузнинг бсйларида», «Гуноҳсиз гуноҳкорлар», «Имом Бухорий», «Қитмир», «Самарқанднома», «Беҳбудий», «Спитамен», «Оқибатли қсшнилар» каби йирик драмалар б-н бирга «Аодирабегим», «Алпомиш», «Чимилдиқ», «А авшан ва Зулхумор», «Фарҳод ва Ширин» мусиқали драмалари, «Самарқанд афсонаси», «Ипак йсли», «Хоним ва безори» балетлари, болалар учун «Кичкинтой ва Карлсон», «Гсзал Василиса», «Уч чсчқача», «Аклли қуёнча», «Сеҳрли сандиқ», «Чандининг саргузаштлари» мусиқали сртаклар давр руҳи асосида саҳналаштирилди. Труппада А . Жсрақулова, Б. А аҳимов, А. Қурбонов, Т. Очилтошев, Т. Лардаев, 3. Турғунбоева, С. Саидова, Б. Исломов, Д. А ахимова, М. Ҳакимова, Ш. Санақулов, Ж. Арқулов ва б. театрнинг етакчи актёрларидир. Театрнинг бош дирижёри — Шарофиддин Жумабоев. Театрнинг бош рассоми — Даврон Сафоев.
Тошпслат Турсунов, Бурҳон Исломов.

«Ўзбекистон Миллий А­няиклопедисси»дан
Nom: Re: Samarqand shahri haqida ensiklopediyalarda
Yuborildi: muxbir 20 Yanvar 2010, 13:24:59
САМАА ҚААД ТИББИАТ ИАСТИТУТИ (СамТИ), Самарқанд давлат тиббиёт института — тиббиёт олий сқув юрти. 1930 й.да ташкил стилган. 1933 й. Ўзбекистон университета фтига айлантирилган, 1935 й.да сна мустақил ин-т бслиб ажралиб чикди ва сша йили унинг ихтиёрига Самарқанд клиник касалхонаси стказилди. СамТИ да 3 фт (даволаш, педиатрис ва врачлар малакасини ошириш), 2 бслим (олий малакали ҳамшира, тиббий педагогика), 56 кафедра, клиника, шунингдек, анестезиологис, нейрохирургис, урологис ва б. соҳалар бсйича мустақил курслар ҳамда марказий илмий тадқиқот лаб.си бор (2004). Лаб.да морфологик, иммунологик тадқиқот бслимлари мавжуд. Ин-тда 490 дан ортиқ сқитувчилар фаолист ксрсатади, шулардан 68 киши фан д-ри, 49 киши проф., 172 нафари фан номзоди, 119 нафари дояент, 5 киши хизмат ксрсатган фан арбоби ва 6 киши Ўзбекистонда хизмат ксрсатган соғлиқни саклаш ходими унвонига сга.
СамТИ да слка патологисси, жумладан, иссиқ икдим шароитида меъдаичак, юрактомир касалликлари ва б. мавзуларда тадқиқот ишлари олиб борилади. Инт ҳозиргача 28742 врач ва 27 та олий маълумотли ҳамшира тайёрлади, шунингдек, 20210 врач сз малакасини оширди ва қайта тайёрланди (2004).

«Ўзбекистон Миллий А­няиклопедисси»дан
Nom: Re: Samarqand shahri haqida ensiklopediyalarda
Yuborildi: muxbir 20 Yanvar 2010, 13:25:31
САМАА ҚААД УАИВЕА СИТЕТИ, Алишер Аавоий номидаги Самарқанд давлат университети (СамДУ) — Ўзбекистонда илмий ва педагог кадрлар тайёрлайдиган йирик олий сқув юртларидан бири. 1927 й. 22 снв.да Самарқандда Олий педагогика ин-ти сифатида ташкил стилган. Дастлаб 3 бслим (физикамат., табиийгеогр. ва ижтимоийиқтисодий), 11 сқитувчи, 4 кафедра б-н иш бошлаган Ин-тда таълим 4 й.лик бслган. Инт қошида 1929 й. носб.да ишчилар фти, 1930 й. снв.да ишчилар ун-ти (кечки ва сиртқи) ҳамда 1 ва 2даражали мактаб сқитувчилари учун малака ошириш ин-ти ташкил стилди. 1930 й. 22 снв.да Олий педагогика ин-ти Ўзбекистон педагогика академисси (педакадемис)га айлантирилди ва у таълимнинг фт тизимига стди.
1933 й. 20 снв.да Ўзбекистон давлат пед. академисси Ўзбекистон давлат ун-ти (ЎзДУ)га айлантирилди. Мактаблар учун сқитувчилар тайёрлаш ва уларнинг малакасини оширишда ун-т қошида ташкил стилган кечки педагогика ин-ти муҳим роль сйнади. Кейинчалик бу ин-т негизида Самарқанд педагогика ин-ти (1992 й. СамДУ б-н бирлаштирилди), 1935 й. тиббиёт фти негизида Самарқанд тиббиёт ин-ти ташкил стилди. Шунингдек, ун-т негизида Самарқандда
Қ.х., Тижорат, Чет тиллар интлари ҳам ташкил топди. 1941 и. ун-тга Алишер Аавоий номи берилди. 2-жаҳон уруши даврида (1941 й. носб.дан 1944 й. окт.гача) Тошкентда Ўрта Осиё давлат ун-ти таркибида фаолист ксрсатди. 1960 й.дан ЎзДУ Самарқанд давлат ун-ти (СамДУ) деб атала бошлади.
Унт таркибида тарих, ҳуқуқшунослик, иқтисодиёт, ижтимоий-сиёсий фанлар, сзбек филол.си, рус филол.си, тожик филол.си, геогр., кимё, механикамат., физика, биол., информатика ва информаяион технологислар, пед. ва бошланғич таълим, касбий таълим, мусиқа, жисмоний маданист фтлари, 73 скув лаб., 13 компьютер синфи, бизнес мактаб, тестга тайёрлов курси, ахборот технологислари ва иқтидорли талабалар б-н ишлаш маркази, сқув диагностика маркази, махсус сиртқи бслим, метрологис, патентшунослик бслимлари, 8 қироатхона ва интернетга уланган компьютер залига сга кутубхона (3 млн. асар), Алишер Аавоий, зоол., археологис, геогр., университет тарихи музейлари бор. ун-тда 34 йсналиш бсйича аспирантура (1930 й. ташкил стилган) ва 4 йсналиш бсйича докторантура мавжуд.
Унтда 30 йсналиш бсйича (мат., механика, ҳуқуқшунослик, сзбек, рус, тожик филол.си, кимё, иктисодиёт, менежмент, физика, слектроника, биол., скологис, тупроқшунослик, геогр., бошланғич таълим, пед.психологис, меҳнат таълими, дефектологис, тарих, фалсафа, ҳуқуқ ва маънавист асослари, мусиқа, амалий мат., информатика ва б.) бакалаврлар, 61 ихтисослик бсйича (информатика, мусикий таълим, пед., психологис, бошлангич таълим, диалектика ва билиш назарисси, умумий тарих, ижтимоий фалсафа, сиёсат фалсафаси, Ватан тарихи, археологис, тарихшунослик, аҳолишунослик ва меҳнат иқтисодиёти, зоол., ботаника, ссимликлар физиологисси, одам ва ҳайвонлар физиологисси, био-кимё, биотехнологис, назарий физика, иссиклик физикаси ва молекулср физика, квант слектроникаси, гелиофизика ва қуёш снергиссидан фойдаланиш, назарий механика, суюқлик, газ ва плазма механикаси, ноорганик кимё, органик кимё, физик геогр., математик тахлил, дифференяиал тенгламалар, математик мантиқ, сҳтимоллик назарисси ва математик статистика, геом. ва топологис, мат. фанини сқитиш методикаси, амалий мат. ва ахборот технологисси, ҳисоблаш мат.си, математик моделлаш, оптималлаштириш ва оптимал бошқарув, қаттиқ жисмли слектроника, микрослектроника, тупроқшунослик, агротупрокшунослик ва агрофизика, скологис ва б.) магистрлар тайёрланади. 2003/2004 сқув йилида 9320 талаба таълим олди, 930 сқитувчи, жумладан, 88 фан д-ри ва проф., 468 фан номзоди ва дояент ишлади. СамДУ ни битирганлар орасида олимлардан И. Мсминов, С. Умаров, У. Орифов, Я. Ғуломов, А. Баҳовуддинов, Қ. Зокиров, В. Абдуллаев, М. Осимов, А. Аарзикулов, А. Адҳамов, А. Отахужаев, Б. Валихсжаев, Ш. Воҳидов, ёзувчи ва шоирлардан Ҳасан Лслат, Миртемир, Амин Умарий, Ойдин, Ш. А ашидов, Ҳамид Олимжон, Асқад Мухтор, Душан Файзий, Омон Матжон, А. Аарзуллаев, Б. Бойқобилов ва б. бор.
Унтда 1930 й.дан «Илмий асарлар» тсплами (1998 й.дан «СамДУ илмий тадқиқотлар ахборотномаси»), 1957 й.дан «Самарқанд университета» газ. нашр стилади.
Ибодулла Мирзаев.

«Ўзбекистон Миллий А­няиклопедисси»дан
Nom: Re: Samarqand shahri haqida ensiklopediyalarda
Yuborildi: muxbir 20 Yanvar 2010, 13:56:19
«САМАА ҚААД УШШОҒИ» - Ушшоқнинг Ҳожи Абдулазиз А асулов кайта ишлаб басталаган йсли. «Ушшоғи Ҳожи», «Даромади Ушшоқ» деб ҳам юритилади. «С. У.»га Уззолнинг оҳанглари даромад килиб олинган ва кейинги ашула жумлалари Ушшоқ оҳангларига уланиб кетган. Авжида Ушшоқ ва Уззол намудлари ишлатилган. «С.У.»нинг йирик ва қисқароқ вариантлари мавжуд бслиб, дастлаб Зебуннисонинг «инжост» радифли ғазали, кейинчалик Масиҳо, Комил, Огаҳий ғазаллари б-н ҳам айтила бошланган. «СУ.» куйидан Т. Содиқов ва А . Глиср «Лайли ва Мажнун», А. Козловский «Улуғбек» операларида фойдаланишган.

«Ўзбекистон Миллий А­няиклопедисси»дан
Nom: Re: Samarqand shahri haqida ensiklopediyalarda
Yuborildi: muxbir 20 Yanvar 2010, 13:57:25
САМАА ҚААД ЧОЙ ҚАДОҚЛАШ ФАБА ИКАСИ — снг тснғич саноат корхоналаридан бири. Ўзбекистон ёғмой ва озиқ-овқат саноати уюшмаси таркибида фаолист ксрсатади. Давлат корхонаси. ф-ка 1923 й.да ташкил стилган. У пайтда чой 200 г ли қилиб, қслда қадоқланган. 1938 й.да фабриканинг снги биноси ишга туширилган, 2-жаҳон уруши даврида кенгайтирилган. 1950—60 й.ларда йилига 12—15 минг т чой ишлаб чикарилган. 1980—90 й.ларда қсшимча замонавий чой қадоқлаш ускуналари срнатилиб, йиллик чой и.ч. қуввати 28—30 минг т га етказилди.
1996 й.да корхонада Ҳиндистонда ишлаб чиқарилган технологик ускуналар срнатилиб, чой қадоклашда снги рангли полимер плёнкалардан фойдаланиш жорий стилди. Фабрикада қадоқланаётган чой махсулотлари ва ёрдамчи маҳсулотлар, асосан, Ҳиндистон ва Хитойдан келтирилади. Маҳсулотлар мамлакатимиз ички бозорида сотилади. 2002 й.да 2238 т қадоқланган чой ишлаб чикарилди.

«Ўзбекистон Миллий А­няиклопедисси»дан
Nom: Re: Samarqand shahri haqida ensiklopediyalarda
Yuborildi: muxbir 20 Yanvar 2010, 13:58:23
САМАА ҚААД ШАА ОБ КОМБИААТИ (Самарқанд вино заводи) — виноарак, саноатининг снг йирик корхоналаридан бири. «Ўзмевасабзавотузумсаноатхолдинг» компанисси таркибига киради. Херес ва Мадера типидаги маркали узум винолари, бальзамлар, коньсклар ва коньск ичимликлари, ликёрарақ маҳсулотлари, стил спирти ва б. ишлаб чиқаради.
Корхона тарихи 1868 й.да истеъфодаги рус офияери Д.Л. Филатов томонидан кичик вино з-ди қурилиб, маҳаллий узум навларидан вино маҳсулотлари ишлаб чиқарилган даврдан бошланади. 1919 й.да барча вино з-длари, шу жумладан, Филатовнинг вино з-ди ҳам давлат тасарруфига олинган, 1922 й.дан 1сонли вино з-ди сифатида «Турквино» (1926 й. дан «Ўзбеквино») давлат трести таркибига кирган. Ўша даврда и.ч. қуввати 60 минг декалитрга етган. 1940 й.да здга проф. М. А. Ховренко номи берилган. 1981 й.да вино к-тига айлантиридди. 1994 й.дан очиқ турдаги акяисд орлик жамисти. Самарқанд вилост туманларида вино тайёрлаш пунктларига сга. Корхонада ишлаб чиқарилган «Тиллакори», «Самарқанд», «Афросиёб», «Суғдиёна» коньсклари, «Самарқанд» бальзами, «Ўзбекистон» портвейни, «Вермут», «Ғслакандоз», «Боғи майдон», «Боғи Шоҳрух» ошхона, десерт винолари халқаро срмаркаларда олтин ва кумуш медаллар олган. 2002 й.да 302 минг дал узум виноси, 49 минг дал коньск, 5 минг дал ликерарак маҳсулотлари, 17 минг дал ректификаяисланган спирт маҳсулотлари ишлаб чиқарилди, 553 минг дал виноконьск маҳсулотлари скспорт қилинди.

«Ўзбекистон Миллий А­няиклопедисси»дан
Nom: Re: Samarqand shahri haqida ensiklopediyalarda
Yuborildi: muxbir 20 Yanvar 2010, 13:58:40
САМАА ҚААД ҚИШЛОҚ ХУЖАЛИГИ ИАСТИТУТИ - аграр соҳа бсйича мутахассислар тайёрлайдиган олий сқув юрти. 1929 й.да Ўзбекистон давлат пахтачилик ин-ти ва Ўзбекистон зооветеринарис ин-ти базасида ташкил стилган. 1933 й.дан Ўзбекистон қ.х. инти, 1961 й.дан ҳоз. номда. Инт таркибида (2004): агрономис, инженерлик, ветеринарис, зоотехнис, қоракслчилик, иқтисодиёт, касбий таълим фтлари ва магистратура бслими, 40 га сқин кафедра бор. 1995 й.дан А еспублика лияейинтернати фаолист ксрсатади (2004 й.да 222 сқувчи таълим олди). Инт кршида махсус виварий, дала участкалари, сқув тажриба хсжалиги, паррандачилик бсйича микроферма, ветеринарис поликлиникаси, жаҳон қораксл тери намуналари махсус музейи, ин-т музейи, илмий кутубхона (530 мингдан ортик, асар) мавжуд. 2003/04 сқув йилида Ин-тда агрономис, селекяис, агрокиме ва тупроқшунослик, мевасабзавотчилик, узумчилик, қоракслчилик, ветеринарис, зоотехнис, бухгалтерис ҳисоби, иқтисодиёт, муҳандисмеханика, тери ва мсйна технологисси ва б. мутахассисликлар бсйича 3768 талаба сқиди, 283 сқитувчи, шу жумладан, 31 фан д-ри ва проф., 155 дояент ва фан номзоди ишлади. Инт ташкил топгандан бери 30 мингдан ортиқ мутахассис тайёрлади. Аспирантураси, диссертаяислар ҳимосси бсйича 2 ихтисослашган илмий кенгаш бор. Ўз босмахонасига сга. Дарсликлар, сқув қслланмалари ва «Илмий ишлар тспламлари» нашр стади.

«Ўзбекистон Миллий А­няиклопедисси»дан
Nom: Re: Samarqand shahri haqida ensiklopediyalarda
Yuborildi: muxbir 20 Yanvar 2010, 14:00:10
«САМКОЧАВТО» ҚЎШМА КОА ХОААСИ — автомобилсозлик саноати корхонаси. «Ўзавтосаноат» уюшмаси таркибига киради. «Ўзавтосаноат» ва «Коч холдинг А.Ш.» (Туркис) компаниссининг ҳамкорлигида ташкил стилган. Ўрта ҳажмли автобуслар ва юк машиналари ишлаб чиқаришга ихтисослашган. Ўзбекистон ва Туркис сртасидаги иқтисодий муносабатлар асосида қсшма корхонани қуриш тсғрисида 1995 й.да битим, 1996 й.да таъсис ҳужжатлари имзоланди. Корхона қурилишини молислаштиришда Ўзбекистон А еспубликаси (50%), Туркис томонидан «КочАвтоинвест ЛТД» (40%), «А амДиш тижарет А.Ш.» (5%), «Коч холдинг А.Ш.» (5%), компанислари қатнашган. 1999 й. март ойида зднинг дастлабки маҳсулотлари — шаҳар ичида ва шаҳарлараро йсловчи ташишга мслжалланган срта ҳажмли автобуслар, ишлаб чиқарилди. 2000 й.дан 2 т дан 5 т гача юк кстарадиган машиналар и.ч. сзлаштирилди. 2002 й. шахарлараро йсловчи ташувчи турбодизелли двигатель срнатилган автобуслар ва 10 тонна юк кстарадиган юк машиналари ишлаб чиқарила бошлади. 2002 й.да, шунингдек, ст счириш, ассенизаяион, свакуатор, ёқилғи, ичимлик сув, чиқинди, нон ва нон маҳсулотлари ташувчи махсус автомобиллар и.ч. йслга қсйилди. 2003 й.да шаҳар ичида 50 йсловчи ташишга мслжалланган автобус, 20 тонна юк кстарадиган «Форд» русумли юк машинаси ишлаб чиқариш бошланди. Корхонада Японис, Германис, Италис, Англис ва Туркисда ишлаб чиқарилган снг замонавий технологик ускуналар срнатилган. Корхонада ишлаб чиқарилаётган автомобиллар таннархини камайтириш, уларнинг бутловчи ва сҳтиёж қисмларини маҳаллий корхоналарда и.ч. чоратадбирлари ксрилмоқда. Корхонада 2002 й. 414 та автомобиль ишлаб чиқарилди. Корхона маҳсулотлари Ўзбекистон ички бозорида сотилади, шунингдек, А оссис, Украина, Қозоғистон, Афғонистонга скспорт қилинади. А­кспорт салмоғини ошириш мақсадларида шу давлатларда корхонанинг ваколатхоналари очилган.

«Ўзбекистон Миллий А­няиклопедисси»дан
Nom: Re: Samarqand shahri haqida ensiklopediyalarda
Yuborildi: muxbir 23 Yanvar 2010, 11:00:33
ХИША ОВ — Самарканд вилостидаги шаҳарча. Самарқанд ш. дан 7 км. Дарғом каналининг снг соҳилида. Маъмурий жиҳатдан Самарқанд шаҳар Кенгашига қарайди. 1951 й.да ташкил стилган. Аҳолиси 4,5 минг киши (2003). Х.да автокорхона, «Ўзслектрқурилиш» механизаяислашган колоннаси, Хишров ГА­С каскади, «Самарқанд» кичик стсси, гидрояех, транспорт яехи, тикувчилик ательеси, деҳқон бозори ва б. бор. Умумий таълим, мусиқа мактаблари, касалхона, амбулаторис, тиббий пункт мавжуд. Кутубхона, маданист уйи аҳолига хизмат ксрсатади.

«Ўзбекистон Миллий А­няиклопедисси»дан
Nom: Re: Samarqand shahri haqida ensiklopediyalarda
Yuborildi: AbdulAziz 14 May 2010, 15:49:41
А убъи маскунда Самарқандча латиф шаҳр камроқдур. Бешинчи иқлимдиндур. Тули (99) рамзи нужумий (56) даража ва дақиқадур, арзи — (40) даража ва дақиқадур . Шаҳри Самарқанддур, вилостини Мовароуннаҳр дерлар. Ҳеч ёғий қаҳр ва ғалаба била мунга даст топмағон учун балдаи маҳфуза дерлар. Самарқанд ҳазрати амирулмуъминин Усмон замонида мусулмон бслғондур. Саҳобадин Қусам ибн Аббос анда борғондур. Қабри Оҳанин дарвозасининг тошидадур. Ҳоло мазори Шоҳға машҳурдур. (Самарқандни Искандар бино қилғондур. Мсғул ва турк улуси Семирканд  дерлар. Темурбек пойтахт қилиб сди. Темурбекдин бурун Темурбекдек улуғ подшоҳ Самарқандни пойтахт қилғон смастур, Қсрғонини фаслнинг устидин буюрдумким, қадам урдилар. Ўн минг олти юз қадам чиқти.
А­ли тамом сунний ва пок мазҳаб ва муташарриъ ва мутадаййин слдур. Ҳазрати рисолат замонидин бери ул миқдор аиммаи исломким, Мовароуннаҳрдин пайдо бслубтур, ҳеч вилосттин маълум смаским, мунча пайдо бслмуш бслғай. Шайх Абумансурким аиммаи каломдиндур. Самарқанднинг Мотрид отлиқ маҳалласндиндур.
Аиммаи калом икки фирқадур, бирни мотридис дерлар, бирни ашъарис дерлар. Мотридис Шайх Абумансурға мансубдур. Яна соҳиби «Саҳиҳи Бухорий» Хожа Исмоил Хартанг ҳам Мовароуннаҳрдиндур. Яна соҳиби «Ҳидос»ким, Имом Абу Ҳанифа мазҳабида «Ҳидос»дин муътабарроқ китоби фиқҳ кам бслғой, Фарғонанинг Марғинон отлиқ вилостидиндур, ул ҳам дохйли Мовароуннаҳрдур.
Маъмуранинг канорасида воқе бслубтур. Шарқи Фарғона ва Кошғар, ғарби Бухоро ва Хоразм, шимоли Тошканд ва Шоҳрухиским Шош ва Банокат битирлар, жануби Балх ва Тирмиз, Ксҳак суйи шимолидин оқар, Самарқанддин икки куруҳ бслғай. Бу суй била Самарқанд орасида бир пушта тушубтур, Ксҳак дерлар. Бу руд мунинг тубидии оқар учун Ксҳак суйи дерлар. Бу сувдин бир улуғ руд айирибтурлар, балки дарёчадур, Дарғам суйи дерлар, Самарқанднинг жанубидин оқар, Самарқанддин бир шаръий бслғой. Самарқанднинг бағот ва маҳаллоти ва сна неча тумоноти бу сув била маъмурдур. Бухоро ва Қора кслгачаким, сттуз-қирқ, йиғоч, йслға ёвуқлашур, Ксҳак суйи била маъмур ва мазруъдур. Мундоқ улуғ дарё асло зироаттин ва имораттин ортмас, балки ёзлар уч-тсрт ой Бухороға сув етмас. Узуми ва қовуни ва олмаси ва анори, балки жамиъ меваси хсб бслур. Вале икки мева Самарқанддин машҳурдур: себи Самарқанд ва соҳибийи Самарқанд. Қиши маҳкам совуқтур, қори агарчи Кобул қорича тушмас. Азлар схши ҳавоси бор, агарчи Кобулча йсқтур.
Темурбекнинг ва Улуғбек мирзонинг имороти ва бағоти Самарқанд маҳаллотида ксптур. Самарқанд аркида Темурбек бир улуғ ксшк солибтур, тсрт ошёнлиқ, Кск саройға мавсум ва машҳур ва бисёр олий имораттур. Яна Оҳанин дарвозасиға ёвуқ қалъанинг ичида бир масжиди жумъа солибтур, сангин, аксар Ҳиндустондин слтган сангтарошлар анда иш қилибтурлар. Масжиднинг пештоқи китобасида бу остни «Ва из срфау Иброҳимал-қавоида (ило оҳириҳи)» андоқ улуғ хат била битибтурларким, бир куруҳ ёвуқ ердин сқуса бслур. Бу ҳам бисёр олий имораттур. Самарқандшшг шарқида икки боғ солибтур, бириким йироқроқтур, Боғи Бслдудур, ёвуқроғи Боғи Дилкушодур. Андин Феруза дарвозасиғача хиёбон қилиб, икки тарафида терак йиғочлари сктурубтур. Дилкушода ҳам улуғ ксшк солдурубтур, ул ксшкта Темурбекнинг Ҳиндустон урушини тасвир қилибтурлар. Яна Луштаи Ксҳакнинг доманасида Конигилнинг қора суйининг устидаким, бу сувни Обираҳмат дерлар, бир боғ солибтур. Аақши жаҳонға мавсум. Мен ксрган маҳалда бу боғ бузулуб срди, оти беш қолмайдур сди. Яна Самарқанднинг жанубида Боғи Чанбрдур, қалъаға ёвуқтур. Яна Самарқанднинг қуйи ёнида Боғи Шамол ва Боғи Биҳишттур. Темурбекнинг набираси Жаҳонгир мирзонинг сғли Муҳаммад Султон мирзо Самарқанднинғ тош қсрғонида — Чақарда бир мадраса солибтур. Темурбекнинг қабри ва авлодидин ҳар кимки Самарқандта подшоҳлиқ қилибтур аларнинг қабри ул мадрасададур.
Улуғбек мирзонинг иморатларидин Самарқанд қалъасининг ичида мадраса ва хонақоҳдур. Хонақоҳнинг гунбази бисёр улуғ гунбаздур, оламда онча улуғ гунбаз йсқ деб нишон берурлар. Яна ушбу мадраса ва хонақоҳга ёвуқ бир схши ҳаммом солибтур, Мирзо ҳаммомиға машҳурдур, ҳар навъ тошлардин фаршлар қилибтур. Хуросон ва Самарқандта онча ҳаммом маълум смаским, бслғай. Яна бу мадрасанинг жанубида бир масжид солибтур, масжиди Муқаттаъ дерлар. Бу жиҳаттин Муқаттаъ дерларким, қитъа-қитъа йиғочларни тарош қилиб, ислимий ва хитоий нақшлар солибтурлар, тамом деворлари ва сақфи ушбу йссунлуқтур. Бу масжиднинг қибласи била мадраса қибласининг орасида бисёр тафовуттур. Ғолибо бу масжид қибласининг самти мунажжим тарийқи била амал қилибтурлар. Яна бир олий иморати Луштаи Ксҳак доманасида расаддурким, зич битмакнинг олатидур. Уч ошёнлиқдур. Улуғбек мирзо бу расад била Зичи Ксрагонийни битибтурким, оламда ҳоло бу зич мустаъмалдур. Ўзга зич била кам амал қилурлар. Мундин бурун Зичи А­лхоний мустаъмал сдиким, Хожа Ласир Тусий Ҳалокухон замонида Мароғада расад боғлатибтур. Ҳалокухондурким, А­лхон ҳам дерлар. Ғолибо оламда етти-секкиз расад беш боғламайдурлар. Ул жумладин бир, Маъмун халифа расад боғлабтурким, Зичи Маъмунийни андин битибтурлар. Бир Батлимус ҳам расад боғлабтур. Яна бир Ҳиндустонда рожа Бикраможит ҳинду замонида Ўжин ва Даҳордаким, Молва мулкидур, ҳоло Мандуға машҳурдур. Яна бир расад қилибтурлар, ҳоло ҳиндуларнинг мустаъмал Ҳиндустонда ул зичдур. Бу расадни боғлағони минг беш юз сексон тсрт йилдур. Бу ул зичларға боқа ноқисроқтур.
Яна пуштаи Ксҳакнинг доманасида ғарб сари боғе солибтур, Боғи Майдонға мавсум. Бу боғнинг сртасида бир олий иморат қилибтур. Чилсутун дерлар, ду ошёна, сутунлари тамом тошдин. Бу иморатнинг тсрт бурчида тсрт манордек буржлар қспорибтурларким, юққориға чиқар йсллар бу тсрт бурждиндур. Ўзга тамом ерларда тошдин сутунлардур. Баъзини морпеч хиёра қилибтурлар. Юққориғи ошёнининг тсрт тарафи айвондур, сутунлари тошдин. Ўртаси чордара уйдур. Иморат курсисини тамом тошдин фарш қилибтурлар. Бу имораттин пуштаи Ксҳак сари доманада сна бир боғча солибтур, анда бир улуғ айвон иморат қилибтур, айвоннинг ичида бир улуғ тош тахт қсюбтур, тули тахминан сн тсрт-сн беш қари бслғой, арзи етти-секкиз қари, умқи бир қари. Мундоқ улуғ тошни хейли йироқ йслдин келтурубтурлар. Ўртасида дарз бслубтур. Дерларким, ушбу ерда келтиргандин сснг бу дарз бслғондур. Ушбу боғчада сна бир чордара солибтур, изораси тамом чиний. Чинийхона дерлар. Хитойдин киши йибориб келтурубтур.
Самарқанднинг қалъасининг ичида сна бир қадимий имораттур, масжиди Лақлақа дерлар. Ул гунбазнинг сртасида ерга тепсалар тамом гунбаздин лақ-лақ ун келур, ғариб амердур, ҳеч ким мунинг сиррини билмас.
Султон Аҳмад мирзонинг замонида ҳам бек ва бекот қалин боғ ва боғча солдилар, Ул жумладин, Дарвеш Муҳаммад тархоннинг чорбоғича сафолиқ ва ҳаволиқ ва мадди назарлиқ чорбоғ кам бслғай. Боғи Майдондин қуйироқ, баландининг устида Кулба слангига мушриф бир чорбоғ солибтур, тамом бу сланг оёғ остидадур. Чорбоғда ҳам мартаба-мартаба ерларни сиёқ била тузатиб схши нарвонлар ва сарв ва сафедорлар тикибтурлар, хейли саромад манзиледур. Айби будурким, улуғ суйи йсқтур.
Самарқанд шаҳри ажаб ороста шаҳредур, бу шаҳрда бир хусусисти борким, сзга кам шаҳрда андоқ бслғай. Ҳар ҳирфагарнинг бир бошқа бозори бор, бир-бирларига махлут смастур, тавр расмедур. Хсб нонволиқлари ва ошпазлиқлари бордур. Оламда схши коғаз Самарқанддин чиқар, Жувози коғазлар суйи тамом Конигилдин келадур. Конигил Сиёҳоб ёқасидадурким, бу қора сувни Обираҳмат ҳам дерлар.
Самарқанднинг сна бир матои қирмизи маҳмалдурким, атроф ва жавонибқа слтарлар.
Гирдо-гирдида схши сланглари бор. Бир машҳур сланг Конигил слангидур. Самарқанд шаҳридин шарқ тарафидадур, бир нима шимолға мойил, бир шаръий бслғой. Қора сувким, Обираҳмат ҳам дерлар. Конигилнинг сртасидин оқар, етти-секкиз тегирмон суйи бслғой. Бу сувнинг атрофи тамом обгирдур. Баъзи дерларким, бу слангиинг асли оти Кони обгир скандур, вале тарихларда тамом Конигил битирлар , хейле схши слангдур. Самарқанднинг салотини ҳамиша бу слангни қсруқ қилурлар. Ҳар йил бу слангга чиқиб бир ой, икки ой слтурурлар. Бу слангдин юқкорроқ шарқи жануб сари сна бир сланг воқе бслубтур: Хон юртиға мавсум. Самарқанднинг шарқидур. Самарқандтин бир йиғоч бслғай. Бу қора сув анинг ораси била стуб, Конигил борур. Хон юртида бу қора сув андоқ юққоридин сврулуб келибтурким, ичида бир срду тушгунча ер бслғай. Чиқар ери хейли тор воқе бслубтур. Бу ернинг сирфасини ксзлаб, Самарқанд муҳосарасида неча маҳал мунда слтурулуб сди. Яна бир сланг Бсдана қсруғидур. Дилкушо боғи била Самарқанд орасида воқе бслубтур. Яна бир Ксли мағок слангидур, Самарқандтин икки шаъриға ёвушқай, ғарб саридур, бир нима шимолға мойил. Бу ҳам тавр слангедур. Бир ёнида бир улуғ ксл воқе бслубтур, бу жиҳаттин ксли Мағок сланги дерлар. Самарқанд муҳосарасида мен хон юртида слтурғонда бу слангда Султон Али мирзо слтуруб сди. Яна бир Қулба слангидур, бу мухтасарроқ слангдур. Шимоли Қулба кенти ва Ксҳак дарёси, жануби Боғи Майдон ва Дарвеш Муҳаммад тархоннинг чорбоғи, шарқи Луштаи Ксҳак.

«Бобурнома»дан