forum.ziyouz.com
Yurtdosh => Hamyurtlar => Toshkent viloyati => Mavzu boshlandi: muxbir 08 Avgust 2006, 06:24:10
-
Chirchiq, city in eastern Uzbekistan, about 32 km (about 20 mi) northeast of Toshkent, along the Chirchiq River. Chirchiq lies in the Chatkal Mountains of the Tian Shan mountain system. It is in the middle of an intensively cultivated area, producing mainly vegetables and fruits, including melons and grapes. A large electrochemical works produces nitrogenous fertilizer for the region's collective farms. Chirchiq's industries also include the production of ferroalloys (a group of iron alloys) and machinery for the agricultural and chemical industries. Chirchiq is also a major winter recreation area for the Toshkent area. Ski resorts near the city attract tourists from throughout Central Asia. A water diversion on the Chirchiq River just outside the city provides the major source of drinking water for Toshkent and other cities to the south. Chirchiq has a branch of the Toshkent Polytechnical Institute. The city was founded in 1935, when several local villages grew together as a consequence of the construction of a hydroelectric power station on the Chirchiq River. Population (1999 estimate) 145,600.
Encarta Encyclopedia 2004.
-
Чирчик, город областного подчинения в Ташкентской области Узбекской ССР. Расположен в долине р. Чирчик (приток Сырдарьи), между отрогами Каржантау и Чаткальского хребта. Ж.-д. станция в 32 км к С.-В. от Ташкента. 131 тыс. жит. в 1977 (15 тыс. в 1939). Город образован в 1935 из нескольких рабочих посёлков, выросших в связи со строительством Чирчикского каскада ГЭС (см. Чирчик-Бозсуйский каскад ГЭС) и электрохимкомбината (см. Чирчикское производственное объединение «Электрохимпром»). В годы Великой Отечественной войны 1941—45 Ч. стал центром машиностроения; на базе оборудования эвакуированных предприятий были построены заводы «Чирчиксельмаш», «Узбекхиммаш», трансформаторный. Работают Узбекский комбинат тугоплавких и жаропрочных металлов, предприятия стройиндустрии. Лёгкая и пищевая промышленность представлена обувной, швейной фабриками, мясокомбинатом и др. В Ч. — вечерний факультет Ташкентского политехнического института, индустриальный техникум, медицинское училище. Краеведческий музей.
Ч. — город с прямоугольной сеткой улиц, широкими магистралями, типовыми жилыми домами (генеральные планы: 1933—1936, «Гидростройпроект», Москва, архитекторы Г. М. Орлов, М. И. Тараканов, В. А. Лавров и др., при консультации В. А. Веснина; 1964, «Узгоспроект», главный архитектор П. А. Дуда-Дудинский).
Большая Советская энциклопедия
-
Chirchik (or Chirchiq) is a city (1999 pop. 145,600) in Toshkent Province, central Uzbekistan, about 32 km northeast of Tashkent, along the Chirchiq River. Chirchiq lies in the Chatkal Mountains of the Tian Shan mountain system.
It is located at latitude 41° 28' 8N; longitude 69° 34' 56E, 582 meters above sea level.
The city was founded in 1935, when several local villages grew together as a consequence of the construction of a hydroelectric power station on the Chirchiq River.
Chirchiq is in the middle of an intensively cultivated area, producing mainly vegetables and fruits, including melons and grapes. A large electrochemical works produces fertilizer for the region's collective farms. Chirchiq's industries also include the production of ferroalloys and machinery for the agricultural and chemical industries.
Chirchiq is also a major winter recreation area for the Tashkent area. Ski resorts near the city attract tourists from throughout Central Asia and the Russian Federation. A water diversion on the Chirchiq River just outside the city provides the major source of drinking water for Tashkent and other cities to the south.
Wikipedia, the free encyclopedia
-
Chirchik, city (1989 pop. 156,654), suburb of Tashkent, E Uzbekistan. It is an industrial center with large fertilizer plants and machinery factories. There is a chain of hydroelectric stations on the Chirchik River. The city was founded in 1932 on the site of the village of Kirgiz-Kulak.
Columbia Encyclopedia
-
ЧИРЧИК , город (с 1935) в Узбекистане, Ташкентская обл. , на р. Чирчик. Железнодорожная станция. 158 тыс. жителей (1991). ПО "Электрохимпром", комбинат тугоплавких и жаропрочных металлов; машиностроение (химическое, сельскохозяйственное, электротехническое), легкая промышленность. ГЭС.
Большой Энциклопедический Словарь
-
ЧИА ЧИҚ - Тошкент вилостидаги шаҳар. Чирчиқдарёсининг снг соҳилида, Қоржонтовнинг ён бағрида, 730 м баландликда, Тошкентдан 30 км шим.шарқда жойлашган. Тошкент Чорвоқ т.й. даги станяис ва автомобиль йсллари чорраҳаси. Аҳолиси 140,1 минг киши (2004). Ч. 1932 й.да дарё бсйидаги Қирғизқулоқ, Қипчоқ, Аиёзбек қишлоқлари срнида йирик слектркимё кти қурилиши муносабати билан вужудга келган. Янги саноат корхоналари қурилиши билан аҳоли сони ҳам тез ссди (1939 й. — 15 минг киши, 1959 й. — 65 минг киши, 1970 й. — 107,4 минг киши). 30 — 40-й. ларда Индустриал техникуми биноси, 50-й.ларда слектркимё корхонасининг Маданист саройи ва б. жамоат бинолари қурилди. 1966—67 й.лардан ксп қаватли йирик панелли бинолар қад кстарди. 2-жаҳон урушида ҳалок бслган чирчиқликлар хотирасига срнатилган ёдгорлик, маданист ва истироҳат боғлари, хиёбонлар, мактаблар, поликлиника, касалхона ва б. бунёд стилди. Шаҳар ёнида аҳолининг дам олиш жойлари мавжуд. Шаҳарда «Чирчиққишлоқмаш», «Трансформатор», «Ўзбеккимёмаш», «Алектркимёсаноат» (минерал сғитлар), қаттиқ қотишмалар ва стга чидамли металлар кти каби корхоналар ишлаб турибди. 26 та қсшма корхона (шу жумладан, «Кибо», «Чирком», «Узметаллтехнолоджи», «Бурсель—Ташкент—Текстиль»), 850 дан зиёд кичик корхона фаолист ксрсатади. Қурилиш материаллари, темирбетон конструкяислари ишлаб чиқарилади. Ғишт, асфальтбетон здлари, гсшт, нон ктлари, пойабзал ва тикувчилик фкалари мавжуд.
Чирчиқ олий танк командирмуҳандислик билим юрти, 25 умумий таълим мактаби, 7 срта махсус билим юрти, 12 кутубхона, 3 маданист муассасаси, музей, маданист ва истироҳат боғи бор. Касалхона (500 срин), поликлиника, дорихоналар ва б. тиббий муассасалар ишлаб турибди. Ч.дан Тошкент ш.га автобуслар қатнайди. «Чирчиқ тонги» газ. (1932 й.дан нашр стилади, адади 760), «Чирчиқ» (1932 й.дан нашр стилади, адади 800) газ.лари чиқарилади.
«Ўзбекистон Миллий Аняиклопедисси»дан
-
ЧИА ЧИҚ ОЛИЙ ТААК КОМААДИА -МУҲААДИСЛИК БИЛИМ ЮА ТИ — олий махсус ҳарбий маълумотли офияерлар тайёрлайдиган сқув юрти. 1941 й.да Украинанинг Харьков ш.дан Чирчиқ ш.га свакуаяис қилинган. Ҳозир Ўзбекистон А еспубликаси Қуролли Кучлари учун юқори малакали, олий махсус ҳарбий билимга сга офияерлар қуйидаги ихтисосликлар бсйича тайёрланади: танк бслинмалари, қисмлари ва қсшилмаларини жанговар қсллаш; жанговар техникаларни сксплуатаяис қилиш ва таъмирлаш муҳандислари; ҳаво десант бслинмалари, қисмлари ва қсшилмаларини жанговар қсллаш; ҳаво ҳужумидан мудофаа қсшинларининг бслинма, қисм ва қсшилмаларини жанговар қсллаш. Уларга «лейтенант» офияерлик унвони ва малакасига мувофиқ муҳандислик дипломи берилади.
«Ўзбекистон Миллий Аняиклопедисси»дан
-
«ЧИА ЧИҚ ТА ААСФОА МАТОА ЗАВОДИ» АКА¦ИЯДОА ЛИК ЖАМИЯТИ —слектротехника саноатининг йирик корхонаси. Турли типдаги слектр куч трансформаторлари, слектр токини тақсимлаш қурилмалари, йирик (10,35, 110 кВ кучланиш ва қуввати 25 дан 6300 кВА гача бслган) куч трансформаторлари ва комплектли трансформатор кичик станяислари ишлаб чикаради. «Ўзслтехсаноат» уюшмасига қарайди. 3д 1942 й. 12 апрелда Ленинграддан свакуаяис қилинган «Алектропульт» зди негизида ташкил стилган ва «Алектрос‰ит» деб юритилган. 1962 й.дан Чирчиқ трансформатор зди деб номланди. Дастлаб корхонада слектр шитлари ишлаб чиқарилган, слектр моторлари ва б. слектр жиҳозларини таъмирлаш, созлаш, ишга тушириш каби ишлар бажарилган. 1945 й.дан куч трансформаторлари, 1947 й.дан пайвандлаш аппаратлари и.ч. сзлаштирилди. 1949 й.дан Кучма транспорт кичик станяислари, 1952 й.дан 6 кВ ли комплектли тақсимлаш қурилмалари, 1961 й.дан ТМЗ1000 куч трансформатори билан ишлайдиган снги типдаги комплектли трансформатор кичик станяислари ишлаб чикарила бошлади. 60—80-й.ларда корхона бир неча марта реконструкяис қилинди. 1966 й.да корхона биносининг 1навбати, 1970 й.да 2навбати фойдаланишга топширилди. 1994 й.дан корхона очиқ акяисдорлик жамистига айлантирилди. Узбеки стон снергетика тизимини трансформатор кичик станяислари билан таъминлаб келмоқда.
2003 й.да 716 дона куч трансформаторлари ишлаб чиқарилди (2001 йилга нисбатан 4,9 марта ксп). Маҳсулотлари чет слларга скспорт қилинади.
«Ўзбекистон Миллий Аняиклопедисси»дан
-
ЧИА ЧИҚ «АЛЕКТА -КИМАСААОАТ» АКА¦ИЯДОА ЛИК ЖАМИЯТИ - Ўзбекистондаги йирик кимё саноати корхонаси. Аммиак селитраси, карбамид, аммиак, суюқ аммиак, аммоний сульфат ва б. сғитлар; капролактам, нитрат кислота, аммиак ва металл синтези катализаторлари, қуруқ муз ва б. кимёвий маҳсулотлар ишлаб чикаради. «Ўзкимёсаноат» давлатакяисдорлик компанисси таркибига киради. Корхона Ўзбекистонда қ.х.ни, шу жумладан, пахтачиликни ривожлантириш бош режасига мувофиқ, Чирчиқ дарёси бсйида 1934 й.дан «Чирчиқазот» номи билан курила бошлаган. 1941 й. носбрида дастлабки махсулот — аммиак селитраси ишлаб чикарилган. 1944 й.да кумирни газга айлантириш негизида аммиак ишлаб чиқарувчи 2навбати, 1949 й.да катализатор фкаси, 1964 й.да карбамид яехи ишга туширилди. 1961 й.дан табиий газдан аммиак ишлаб чиқариш сзлаштирилди. 1975 й.дан Чирчиқ «Алектркимёсаноат» и.ч. бирлашмаси деб номланди.
1994 й.дан устав капитали 29 млрд. 996 млн. сум (66,5 млн. АҚШ доллари) бслган очиқ акяисдорлик жамисти (давлат улуши 51%, хорижий инвесторлар улуши 49%) ва ҳоз. номда.
2000 й.да бир суткада и.ч. унумдорлиги 1000 т гача етадиган снги аммиак агрегатини қуриш бошланган ва 2003 й.дан тслиқ қувват билан ишламоқда. Маҳсулотлари ички бозорда сотилади ва чет слларга скспорт қилинади (Хитой, Туркис, Арон).
«Ўзбекистон Миллий Аняиклопедисси»дан
-
Chirchiq shaxri qish fasli.
[вложение удалено Администратором]