forum.ziyouz.com

Umumiy bo'lim => Umumiy => Forumchilar blogi => Mavzu boshlandi: Lu`lu` 23 Fevral 2011, 04:38:52

Nom: Ilm tahsili va tahlili
Yuborildi: Lu`lu` 23 Fevral 2011, 04:38:52
Мусо а.с.га учраган Хизр Одам фарзандларига хозирликларини куриб куйишлари хакида билдирибдилар.
" Вакти соати келиб, шахсий йигиб куйилган сувдан бошка, сизларга неъмат килиб берилган сув йигиб олинади. Уни урнига бошка сув таркатилади. Таркатилган сувдан ичган хар бир одам аввалгиларга ухшаб фикрламайди,мухитни худди акли заиф кишидек кабул киладиган булади" дебдилар.
Буни англаган бир киши сувдан курби етганича йигиб,идишларига солиб куйибди.
Вакти соати б-н сув одам болаларидан йигиб олинибди, бошка сув таркатилибди.Одамлар таркатилган сувдан ичиб, Хизр айтганларидек, акли ожизлардек тафаккур килишадиган булишибди. Аввалги сувдан йигиб куйган киши сса снги сувни урнига узини сувидан озгина-озгина ичиб юраверибди. Лекин одамлар орасида узини кабул килинмаспганини,фикрларидан одамлар кулспганини шохиди булаверибди.Бора-бора у сккаланиб колибди. Алгизлик жонига текканидан снги таркатилган сувдан ичибди,ичибдию узини гамлаб куйган асл суви ссидан чикиб, колганлар каби фикрлайдиган булибди.

Хурматли форумдошлар,келтирган хикматли киёслар тахлилини сизларни тафаккурларингизга такдим килмокчиман. Ва баъзи маъжозий сузларни сизга билдириб утаман:
СУВ - ИЛМ
Агар малол курмасангиз,кимни тахлили аниклик касб килишини рахматларни саноги б-н бахолаб борсак. Аввалдан хаммангизни диккатиз учун ташаккуримни кабул килсангиз.
Nom: Re: Ilm tahsili va tahlili
Yuborildi: azizbek_mx 23 Fevral 2011, 09:31:20
Menimcha Lu'lu' opamiz keltirgan postlariga ta'rif so'rabdilar, va shu bilan baholamoqchilar. Noto'g'ri tushungan bo'lsam uzr.

Yangi kelgan suv - yangicha aqidalar, dunyoviy bilimlar, yangicha g'arbona "madaniyat"lar. Eski suv, suvni ilm deb izohlashlariga asosan, qadimiy bilimlar. Ma'lumki, sovet davrida milliy udumlarni eskilik sarqiti deya, odamlarni kamsitishgan, hatto mansabidan ayirib, yo'q qilib yuborishgan. Xuddi shu kabi, eski suvdan ichib, eskicha fikrlaydigan sodda odamlarning ustidan kulishimiz ham haqiqat... Shunday ekan, bitmas tuganmas eski suvni labaratoriya orqali ko'paytirib, xalqni telbanamo fikrlashlardan halos etish kerak. Bu borada ziyouz.com da ancha ishlar amalga oshirildi. Endi odamlarni shu yerga jamlab, shu suvdan bahramand qilish bilan birga, o'zlaridagi  qadimiy haqiqiy suvlaridan bahramand qilishlariga jalb etsak, nur ustiga nur bo'ladi deb o'yladim. Tahlilim noto'g'ri b-sa uzr...
Nom: Re: Ilm tahsili va tahlili
Yuborildi: Lu`lu` 23 Fevral 2011, 11:24:05
Xuddi shu kabi, eski suvdan ichib, eskicha fikrlaydigan sodda odamlarning ustidan kulishimiz ham haqiqat... Shunday ekan, bitmas tuganmas eski suvni labaratoriya orqali ko'paytirib, xalqni telbanamo fikrlashlardan halos etish kerak. Bu borada ziyouz.com da ancha ishlar amalga oshirildi. Endi odamlarni shu yerga jamlab, shu suvdan bahramand qilish bilan birga, o'zlaridagi  qadimiy haqiqiy suvlaridan bahramand qilishlariga jalb etsak, nur ustiga nur bo'ladi deb o'yladim.

Тахлилиз схши, ТАКЛИФиз жуда вактида ва ААªЛО булди,Азизбек
Nom: Re: Ilm tahsili va tahlili
Yuborildi: Lu`lu` 17 Mart 2011, 01:05:36
Бир чулок Шох базмига отланибди. Йулда бир кишига йуликиб, секингина:" Канийди чулок булмасам, тезрок базмга насибам кушиларди..." деб зорланибди.
У киши сса кур скан:" Мани хам анча нистларим бор, лекин курлигим бу нистларни амалга оширишимга кийинчилик тугдирспти" деб жавоб килибди.
Уларни гапига 3-одам кушилиб,йул-йурик курсатибди:" Сиз иккингиз хам нистларингизга етиш учун бир-бирингизни тулдирсангиз булади. Кузи курмайдиганингиз оёги чулокни елкасида кутарсин, чулок сса йулни тушунтириб борсин,асталик б-н кузлаган максадларингизга сришасиз".
     Иккала дуст маслахат б-н йулга тушишибди. Йулда уларга икки бахтикаро йуликибди.Чулок ва кур уз тажрибаларини бахам курмокчи булиб огиз жуфтлашган скан, уларни бири карлигидан хеч нарса сшитмасмиш, иккинчиси курлигидан хеч нарса курмасмиш.
    Кур ва чулок маслахат берган кишини кууп-кууп сслаб, кар ва соковни хам хожатини чикарармиди деган уйлар б-н йулларида давом килишибди.
Nom: Re: Ilm tahsili va tahlili
Yuborildi: Lu`lu` 17 Mart 2011, 01:06:13
Бир дарвеш саёхат килиш учун кемага чикибди. Уни таниган одам олдига келиб, насихат ола бошлашибди. Дарвеш ёнига келган хар кишига бир хил гап айтибди: "Улим хак, шуни доим ссда тут!"
Десрли хеч ким бу такрорий гапга сътибор килмади.
Кема йулга тушди. Озми-купми юришганида, денгизда бурон бошланиб, хаммани каттик вохимага солди. Одамлар жон холатда Аллохга илтижолар б-н дуо килишга,ёлворишга тушишди. Факат дарвеш аввалги холатида, бурон ташвишисиз, жимгина ниманидир фикрлаб утирарди.
Бурон тинди, одамлар Аллохга шукурлар килиб, хасжонларини, Аллохга кандай илтижо килганларини бир-бирларига сузлай бошлашди.Суз орасида дарвешни сокин холатидан хам хайратланиб:" Аахотки,англамадингиз, бизни улимдан колишимизга шу ёгочли кема сабаб булганини?" дейишибди.
Дарвеш сса:"Албатта, денгизда доим шундай булишини биламан. Лекин оддий кундалик хаётимиздаги оддий ходисаларда хам "сизларни нима улимдан саклаб колиши"  хакида уйласпман" деб жавоб килган скан.
Nom: Re: Ilm tahsili va tahlili
Yuborildi: Lu`lu` 17 Mart 2011, 01:06:48
Бир дарвеш Йулда кетаркан, ёнгинасидан кажава утиб, шамол кажава пардасини кутарди. Дарвешни кузи кажавада утирган пари рухсорга кузи тушиб, холати узгарди ва кизга дил розини айта бошлади.Уни хусни жамоли таърифини куйлади...
Гузал дарвешни сузини тинглаб: "А ости ошикмисан? Холинг шунчалар харобми? Лекин санга бир сузим бор. Ортимдан мандан хам гузал опам келспти. У шунчалар гузалки, таърифига тил ожиз" деди.
Дарвеш кизни сузидан АОГАХОА ортига угирилиб каради.
Гузал нигор бир кулди-да: "А­й дарвеш, даъвоинг ёлгон скан. Бу ёлгончи даъвогарни бошини танидан жудо килинг" деб мулозимларига амр килди.
Nom: Re: Ilm tahsili va tahlili
Yuborildi: Lu`lu` 17 Mart 2011, 05:23:06
ХУА ОСОАЛИК АБДУЛ МАЛИК ДИАУ ДИАААТ, А­ХСОАУ САДАКА, КАМБАГАЛЛАА ГА ХОТАМЛИЛИК БОБИДА ЗАМОААСИАИАГ МАШХУА  САХИЙ БОЙЛАА ИДАА А­ДИ.
БИА  КУА КИЛААТГАА САДАКАЛАА ИДАА КУАГЛИ ТУЛМАЯЛГААИАИ ТУШУАИБ КОЛАДИ ВА УЙЛАБ-УЙЛАБ, БОА -ЙУК БОЙЛИГИАИ А­ХСОА КИЛАДИ. ЖАМИКИ БОЙЛИГУ ТАШВИШЛАА ДАА КУТУЛГАА АБДУЛ МАЛИК КУАДАЛИК ВИА ДИ Б-А МАШГУЛЛИГИДА ХААТ УАГА ГАЛАТИ ХОЛАТАИ ТАКДИМ КИЛАДИ; А УЛАА АСИДА, КУЗ УАГИДА, ЕА ДАА УАИБ ЧИККААДЕК, ЗАА  ЧОЛОАДА, ДАА ВЕШ КИАФАСИДА БИА  КИМСА ЛАЙДО БУЛАДИ:
-А­Й АБДУЛ МАЛИК, МЕА СЕАИАГ АМАЛИАГДАА ЕТИШИБ ЧИККАА ААФСИАГМАА. УЗ ХУЗУА ИАГДАА ВОЗ КЕЧГААИАГГА ХАА  КУАИ ААИАГГА ШУ КУА ИАИШДА КЕЛАМАА. МЕАИ ХИЛЧИАЛАЙСАА, ШУАДА ТИЛЛАГА АЙЛАААМАА. ИСТАГААИАГЧА ТИЛЛАДАА УШАТИБ ОЛАСАА. БУ Б-А МЕАГА ХЕЧ КААДАЙ ЗАА АА  ЕТКАЗМАЙСАА.ЧУАКИ А ИАСИЗ АМАЛАИАГ МУКОФОТИ ШУАДАЙ БУЛАДИ, ДЕДИ ВА ГОЙИБ БУЛДИ.
А­А ТАСИГА АБДУЛ МАЛИКАИ КУА ИШГА ДУСТИ БОЙ ОКИЛ КЕЛДИ. А­АДИГИАА УТИА ИШГАА А­ДИЯМ, ААЛАА ИДА КЕЧАГИ ДАА ВЕШ КИАФАЛИ ААФСИ ЛАЙДО БУЛДИ. АБДУЛ МАЛИК УАИ ХИЛЧИАЛАГАА А­ДИ, ААФС ТИЛЛАГА АЙЛААДИ. МЕЗБОА УАДАА КЕА АГИЧА БУЛИБ ОЛДИ, ВА МЕХМОАГА ХАМ ХАДЯ КИЛДИ.
УЙИГА КАЙТГАА БОЙ ОКИЛ БУЛГАА ХОДИСА ХАКИДА КУЛ УЙЛАДИ ВА АИХОЯТ, ДАА ВЕШЛАА ДА ГАЛ КУЛ БУЛАДИ, УЛАА АИ ДУСТИМ КАБИ ХИЛЧИАЛАСАМ ААЧА БОЙЛИККА А­ГА БУЛАМАА, ДЕГАА АИЯТДА ЖАМИКИ ДАА ВЕШЛАА ГА КАТТА ЗИАФАТ УЮШТИА ДИ. ЗИАФАТ ТУГАШИ Б-А БОЙ ОКИЛ КУЛИГА ХИЛЧИААИ ОЛИБ, ДАА ВЕШЛАА АИ САВАЛАЙ КЕТДИ. БИА ОВ ХАЙА АТДА, БОШКАСИ ХАЯЖОАДА БОЙАИ ТУТИБ, КОЗИХОААГА КЕЛТИА ДИЛАА , ДАА ВЕШЛАА  ВА БОЙ ОКИЛ БУЛГАА ИШ ХАМ САБАБЛАА АИ КОЗИГА ТУШУАТИА ИШДИ.
КОЗИ ВОКЕАГА САБАБЧИ АБДУЛ МАЛИКАИ ХУЗУА ИГА ЧАКИА ТИА ДИ, ВА ХОДИСОТАИ ИЗОХЛАБ БЕА ИШИАИ СУА АДИ. КОЗИХОААДА АБДУЛ МАЛИК:
- БУ ОДАМАИ ТААИЙМАА. ЛЕКИА ОДАМЛАА ГА  АЗИЯТ ЕТКАЗГААИГА УЗИАИ ОКЛАШ УЧУА МЕАИАГ АМАЛИМАИ А УКАЧ КИЛИШИ ХАКИКАТГА УМУМАА ТУГА И КЕЛМАСЛИГИАИ БИЛАМАА, ДЕБ ЖАВОБ КИЛДИ.
БОЙ ОКИЛАИ ЖАЗОГА ТОА ТИШДИ. ДАА ВЕШЛАА  УЗЛАА ИГА КЕА АКЛИ ХУЛОСА ЧИКАА ИБ ОЛДИЛАА , АБДУЛ МАЛИК А­СА УМА ИАИАГ ОХИА ИГАЧА ААФСИ КИАФАСИДАГИ ТИЛЛААИ МУХТОЖЛАА ГА А­ХСОА КИЛДИ   
Nom: Re: Ilm tahsili va tahlili
Yuborildi: Lu`lu` 19 Mart 2011, 10:33:56
ЛОЙДАА ЯСАЛГАА КУШЧАЛАА 

Ийсо алайхис салом болалар б-н уйнаб, лойдан кушчалар ссадилар. Куш ссашни сплолмаган баъзи болакайлар катталар олдига Ийсо (а.с.)дан шикост килиб боришди. Катталар бугун шанба, хеч ким хеч кандай иш б-н машгул булмасликни уктиришди. Ийсо олдига боришиб, ссаган кушлари каердалигини сурашди. Ийсо (а.с.) лой кушчаларга ишора килганида, уларга жон кириб,учиб кетишди. Шунда катталардан биттаси:
- Кушларга жон киритиш, хам кириши мумкинмас; демак, у шанба кунини коидасига хилоф иш килди,-деди.
Иккинчиси:
- Мен хам у каби лойга жон багишлашни истайман,-деди.
Кейингиси сса:
- Бу муъжизамас, куз бойлогичлик, алдам, сехрдан бошка нарсамас,-деб инкор килди.
Шу билан уларнинг мукаддас шанбалиги сакланди; исталган муъжиза хам уларга номаълум булиб колди. Муъжизани сехр, алдам деган каттаю кичиклари уз-узларини алдадилар ва кушларга жон киритилиш мохистини англашдан бебахра булдилар.
Nom: Re: Ilm tahsili va tahlili
Yuborildi: Lu`lu` 31 Mart 2011, 09:56:20

Лодшохнинг вориси

Кадимда  Шарк номли мамлакатда одамлар подшолардек, инок-тотувликда бир оиладек умр кечиришарди.Бундай оилани тукис бахтини ифодалашга тил ожизлик киларди.
Мамлакат шахзодаси хам уз хаётидан мамнун умр кечириб,балогат ёшига етганида,ота-онаси:"Азиз фарзандимиз,юртимиз урф-одатига кура,хар бир инсон балогат ёшига етгач,сафар килиб, имтихон-синовлардан утмоги керак.Бундай сафар мамлакатни мустакил бошкара олишингга,сафар натижасида сришган мустахкам иймон ва закийлигинг б-н узинг кабиларга ибратли булишингга омил булади.Сендан аввалгилар хам бу йулдан юрганлар,сендан кейингиларга хам шу йул конундир"деб насихат килишди.
Шундай килиб шахзода сафар тадоригини курибди. Якинлари йулга керакли озукани тайёрлаб тутказдилар.Озукани ажойиб хислати - куп булса-да оз жойни сгаллади.Яна шундай нарса бердиларки,у б-н бегона юртларда тугри ишлатса,хавф-хатарда аскотишини таъкидлашди.
Шахзода Мисрга сафари давомида шахзодалигини сширадиган кийим кийгизиб,бир рахбар б-н йулга туширишди.Унинг вазифаси Мисрда дахшатли махлук куриклаб утирган кимматбахо гавхарни олиб келиш сди.
Шахзода йулга тушди.Маълум ерга етганида рахбар шахзодани ёлгиз колдириб,ортга кайтди.
Шахзода йулда узига ухшаш йуловчини учратиб,Мисрга етгунича шериги б-н гох шахзодалик даврларини,гох вазифаларини сслаб,манзилга етиб боришди.Янги мухит уларни кандайдир даражада уз огушига камраб олди.Ашлар срим карахт холда вазифаларини унутишди.
Шахзода снги ерга мослашиб,халол тирикчилик б-н камтарона умр кечирарди.Бу орада Шаркдагилар узига хос услубда Шахзодани ёрдамга мухтожлигини билиб, онгига б-н бажариши керак булган вазифсини сслатувчи Сас-овоз юворишди.
Сасдан хушини йигволган Шахзода,худди шу сасга буйунсунган холда махлукни енгиб,гавхар б-н юртига кайтди.
Имтихонлардан утган шахзода сокин хаёт кечира бошлади. Мисрликларнинг саломатлик буйисунишда деб аталмиш турмуш тарзида бошка маком,съни омонлик макоми хам борлигини англади.

(Бу тазкира Истамбулда тахсил олган ва шу ерда 1429 йилда вафот стган бухоролик шайх Амир Султондан ёзиб олган  бир дарвешнинг сахифасидан олинди)
Nom: Re: Ilm tahsili va tahlili
Yuborildi: Lu`lu` 04 Aprel 2011, 01:25:20
Qissadan xulosa chiqara olmadim. Tahlil qiluvchilar bormi? Menimcha ma'no yashiringan joylar, ko'p bo'lsada, oz joy egallagan ozuqa, to'g'ri ishlatsa xavf hatarni daf qiluvchi nimarsa, rahbar, yo'lovchi do'st, o'ziga xos ravishda ogiga buyruq berish va dahshatli maxluq... Nimagadir qiyoslangan deb o'yladim, nimaligini anglolmadim...


Хурматли Азизбек ва форумдошлар. Тазкиралар дарвешларни тили булиб, баъзан бу тилни юрак тили деб хам аташади.
Манимча,тазкираларни тахлил килиш хар бир шахсни шахсий  билими ва амали даражасида булади.Олим олимни таниганидек,валий валийни, дарвеш дарвешни танийди :5
Яна ёзма тахлилни форумдошларимизнинг шахсий блогларига таклид булмасидан тухтатганимиз афзал деб уйлайман. Бу форумдасм ишора тилига сга бир блог булсин ахир : )
Nom: Re: Ilm tahsili va tahlili
Yuborildi: Lu`lu` 24 Aprel 2011, 07:48:44
 :bsm:
Абу Ҳурайра розисллоҳу анҳудан ривост қилинади: А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам айтдилар: «Биласизларми, муфлис ким?» «Бизнингча, муфлис дирҳами ҳам, матоси ҳам бслмаган киши», дейишди. Айтдилар: «Умматимнинг муфлиси — қиёмат кунида намоз, рсза, закот билан келади-ю, лекин уни уриб, буни сскиб, бунинг молини еб, бунисининг қонини тскиб, унисига туҳмат қилиб сшаган бслади. Бас, бундай инсоннинг схшиликларидан унга-бунга олиб берилади. Агар ҳаққини адо қилишдан илгари схшиликлари етмай қолса, уларнинг гуноҳларидан бунга олиб берилади. Унинг устига юклатилади-да, сзини дсзахга улоқтирилади» (Муслим ривости).

А обистул Адавиййа Хакка муножот килиб дермишлар: "А­й Хакийм зот, Сенинг ризолигинг йулида бу дунёни душманларга, охиротни дустларга раво курдим. Икки дунёдан айрилган муфлис десаларда, Сенга мунис булмогимда факат нажотни билдим. Икки оламга назар солсам, ё бошка тиласам кофир булай".

Кимки,ахдига вафо килса, у етти денгиз куприги остида булган жахон устидадир.
 
Nom: Re: Ilm tahsili va tahlili
Yuborildi: Lu`lu` 24 Aprel 2011, 09:09:23
Бир киши Хазрат Аакшбандийга дебди: Сиз хикостлар айтасиз, лекин уларни кандай тушунишимиз кераклиги хакида индамайсиз. Хазрат: агар бирор киши куз олдингизда шафтолини есаю, сизларга пустлогини колдирса,ёкадими?-деб жавоб килибдилар
Nom: Re: Ilm tahsili va tahlili
Yuborildi: Lu`lu` 24 Aprel 2011, 09:51:10
Хазрат Аавоийдан назмини кандай шархлаш кераклигини сурашибди. Хазрат:маъданчи асл гавхарни ер юзига чикариб беради,наккош уни тарашлаб,кирраларини курсатади,сотувчи сса уни нархлайди. Агар бу ишларни хаммасини узим бажарсам, канча одам гавхардан наф олмай колардилар,деб жавоб килибди.
Шунда одамлар: демак,шарх учун олим керак сканда, лекин олимлар фикрининг куп ва хилма хилма хиллигини инкор килиб булмайдику, дейишибди.
Хазрат Аавоий жавоб берибдилар: Уз ишининг асл устаси ва хар замонда номи машхурлар доим булиб келган. Харидорнинг нодони урф булган матони танласа, закийси асл гавхарни уз ишининг устаси булгандан харид килади. Асл гавхар сса хеч кайси замонда уз нархи ва сгасини йукотмайди.
Nom: Re: Ilm tahsili va tahlili
Yuborildi: Lu`lu` 24 Aprel 2011, 10:21:51
Хазрат Яссавий шогирдларга илм ургатарканлар, киска фурсатда атрофларида турли максад ва тоифали талабгорлар йигилибди. Улар шайх сухбатларидан бахраманд булишаркан, шайх аник ва кундалик дастур асосида дарс утишини талаб кила бошлашибди.
Хазрат уларни талабларини кондириш учун махсус зикрхона куриш кераклигини билдирибдилар. Олти ой ичида зикрхона битказилиб, шайх айтибдилар:
- Шу иморатда ким дарсларни утишини истаса, унг тарафимга тизилсин. Кимбуни истамаса, чап тарафимда сафлансин.
Шогирдлар икки гурухга булинганида, Яссавий хазратлари:
- Унг тарафга тизилганлар уйларига кетишлари мумкин, сизлар учун бирор нарсага кодирмасман. Чап тарафдагилар сса колиадилар, чунки уларни биринчи вазифаси зикрхонани бузишдир, деб мархамат килибдилар.
Хазратни бу ишларидан ажабланган ва уйларига таркалган "талабгорлар" шайхни девона деб гап таркатишибди. Хазрат Яссавий сса закийлик ила килган "девона"ликлари тарикат бошига асос булибди.
Nom: Re: Ilm tahsili va tahlili
Yuborildi: Lu`lu` 08 May 2011, 22:51:21
SABR дес унсиз лабим пичирлар,
Тасдиклайди сузсиз сокина дилим.
Дилдан кутарилган шуур шивирлар,
гуёки, IDROKдан келгандай билим.
 
Келган синовларга жоним симиллар,
TOQAT йулин ушлар хамхона калбим.
AHDu PAYMONAси ичра гимирлар,
SABOTдан гуёки олгандай таълим.
 
Дунё ташвишидан кузлар юмилар,
Хаёлимни ростлар мосуво кунглим.
А иё заминидан юзлар бурилар,
А ИАЗАТдан топиб осуда qo`nim.
Nom: Re: Ilm tahsili va tahlili
Yuborildi: Lu`lu` 18 May 2011, 04:39:45
 :bsm:
65. «Батахкик, сизлардан шанба куни тажовузкорлик килганларни билдингиз. Биз уларга: «Кувилган, хор-зор маймунга айланинг »,-дедик».
66. «Биз бу(ҳодиса)ни унинг олдидагиларга ва кейинидагиларга ва такводорларга мавъиза килдик».(Бакара сураси)

Бир донишманд дусти бн хайвонот богига борди.
- Курспсанми бу маймунларни,- суради донишманд.
- Ха,- жавоб берди дусти.
- Ув анавиничи, бошка маймунларни битини тераётганни?
- Ха,албатта.
- Ана ушаниси уларни ичидаги "Кузатувчи" каттаси. Кавмини "битлаганлар" деб билади ва уларни "халоскори" хисобланади.
- Уларчи?
- Уларми, тозаланишади,кетидан сна битлашаверади.
- Уларни "кузатувчи халоскори"ни ким тозалайди?
- Хеч ким.Шунгасм у битликида.


Маймунлар схудийларга киёс килинган,сабаби уларни йулбошловчиси-раввини,схудчасига рабб(астагфируллох,улар бошликларига робб деб Аллохни сифатини исм киволишган) нотугри акидаси б-н кавмини тарбиславомман деб уйлайдию,кайтанга узини битини юктириб юраверади,съни битлики касалига дучор булганлардан.
Nom: Re: Ilm tahsili va tahlili
Yuborildi: Lu`lu` 12 Sentyabr 2011, 21:08:18
" ... Углимникини уйлаб ейман..." сабок

"( Курьон) сизларнинг орангиздаги Тугри йулда булмокни хохлаган кишилар учун бир сслатмадир"( Таквир,28)

Жамики хамдлар Аллохгадир. Унгагина тавба киламиз, нафсимиз емонлигидан Унгагина кочамиз.
Кочамизу, такдирга иймонимиз сустлигидан юкоридаги " углимникини уйлаб ейман" жумлалар хаетга сингиб кетганини хам тан оламиз. Аега шундай?..
Бу саволни акийкадаги йигинда уртага ташламокчийдим, хали максад- нистларини схши билмаган одамлар орасидалигим андишасида сукут килиб, вазистни кузатдим...
Хар киши аел, сркак булсин уз ихтиери еки мажбурликдан содир буладиган ишни схши тушунади. Шунингдек," белимда пулим булгани схши" иборасисм киши максадини аник- тиник белгилайди. Танлаш ихтиери " манданмас, такдирдан" дейиш сса жохилликдан бошкасимас.
Оддийгина мисол, бир тоифа аеллар куввати борича пул топиб, узини таьминлаш, шунингдек, огирлиги тушмаслиги ва кийинчиликда нафи тегишини асос килиб олади. Бошка тоифа сса нафни купрок маьнавий булиши тарафдори. А­нди бу 2 тоифани номаи аьмолини куз олдимизга келтирсак, охирида кайси тоифа узини оклашга, кайсиси розиликда шукур килади.
" Орангизда дуне истаган кишилар хам, охирот истаган кишилар хам бордир"( оли Имрон,152)
Остдан куриниб турганидек, оиласига маьнавий наф келтирган аел схшиликларда устунлигини " Инсон хохиши Аллох азза ва жалланинг хохишига тобе- буйсунувчилигидир"дан билиб олаверинг.
1- тоифа аеллар пул топдим, нафим тегди деб куни кучада утади, лекин аеллик, оналик, бувилик масаласидаги фойдаси кайси улчамда скан-а?..
2- тоифа аелчи, куввати борида хизмат килди, оиласига барака кирди, кетидан хизмати снада бокий колувчи, мевалари 2 дунеда нафи сероб амалида бардавом булди.
Биринчи тоифа аеллар сна айтади:"Ахир жонимни Жабборга бериб, манам харакат килдимку..."
Шунда иккинчилари айтсин:"Хой аеллар, уз ишингизни килинг, шунда углингизни топганини хам куркмай ейсиз".
Nom: Re: Ilm tahsili va tahlili
Yuborildi: Lu`lu` 19 Dekabr 2011, 08:24:06
Фейсбукдаги болам Хиндистонлик олим Ашраф Али Тахонавий каламларига мансуб маколани куйиб, хаммамиз билан бахам курганига сизларгасм илиндим.

QALAM NEGA YOZMADI?

1500 ga yaqin kitob yozgan hindistonlik buyuk olim Ashraf Ali Tahonaviy "œBayonul Qur’on" deb nomlangan tafsirni yozayotgan paytlari ayollari u kishiga ish buyuribdi: "œqafasdagi qushga donini berib, so’ng madrasaga keting". (Shunday buyuk zotlarga ham ayollari ish buyurarkan)
Hazrat "œBayonul-Qur’on"ning xayolida ayollarining gapini esdan chiqarib, madrasaga ketaveribdilar.
Shu zotning shogirdlaridan Shafe’ Usmoniy aytadi:
"œAgar bir odamning 1500 ta kitob yozishiga kimki shubha qiladigan bo’lsa, unga ikki gunohkor ko’zim bilan ko’rganimni aytib beray: "œMen Tahonaviyning qalamini qo’li tegmagan holda kitobning ustida aylanib yotganini ko’rganman".
O’sha kuni tafsirni davom erttirmoqchi bo’lgan olimning qalami qimirlamabdi. Xarchand urinib, uni yurgizishga harakat qilmasin, qalam turgan joyida turaveribdi. Shunda Yaratganga "œYo, Allohim, men har doim yozishga o’tirganimda qalam o’zi yozishni boshlardi, mendan nima gunoh sodir bo’ldiki, bugun qalamim yozmayapti" deb nola qilibdilar. Shunda qush esga tushib, qalamni tashlagancha, uyga yugurib ketibdilar.
Uyga borib, qushga don berib kelganlaridan so’nggina qalam qimirlagan ekan. Qalam yozishni boshlagan joy esa "œNiso" surasidagi "œAyollaringiz bilan yaxshi muomalada bo’linglar!" degan oyat ekan.

Укиб, рахмат десам, "устоз, нетдан шу олим асарларини топсез, жунатинг", деб илтимос килганиди, топиб, буларнисм сизларга илиндим.

Ашраф Али Тахонавий:" Углинг дунё зийнатига зийнат булсину кизинг дунё зийнати булмасин", съни дунёга куз-куз килмагин, деганаканлар.

Яна айтган сканлар:"Кимки, булар-булмасга аёлига озор берса, ундан авлиё чикмайди".
Nom: Re: Ilm tahsili va tahlili
Yuborildi: Lu`lu` 19 Dekabr 2011, 08:25:09
Хиндистонлик олим Ашраф Али Тахонавий Сирот купригидан кимлар ссон-омон утиши хакида шундай дейдилар:" Аллох таоло Лайгамбар сав.нинг умматларини урта уммат килиб куйган. Урта уммат дегани баёни, бир узун чизик чизасан, чизикни икки учидан олиб, улчаб келаверасан, уртада бир нуктада бирлашади. Буни ухшаши, инсонни бирлаштириб турадиган,умрини мазмуни булган 3 та кувват бор. Шуни биттаси аклий кувват. У инсонни бошкаради, лекин Аллох аклни мактаган жойи уртасидир. Акл урта чизигидан пастга караб огса, уни жиннилик дейишади, агар зиёдалик томонга огса (купайиб кетса), у кофирликка олиб боради(съни ута акллилик килиб, инкорликкача боришади). Иккинчиси нафсоний кувват, уни ошиб кетиши фожирлик, фосикликка олиб боради, камайиши номардликка. Уни уртаси харомдан узини саклаб, халолга узини сарфласа, иффат булади. Инсонни бошкарувчи учинчи кувват газабий булиб, булар-булмасга газаб килаверса, уни таховур дейилади. Газаб килиш керак булган жойда газаб килмаса, уни куркоклик дейилади. Уртаси сса, газаб килиш керак булган жойда газаб килади, халимлик килиш керак булган жойда халимлик килади, ана уша уртаси шижоатдир. Сиротдан утишга умид килганлар шу урта чизикни ушлаб юраверсин".
Nom: Re: Ilm tahsili va tahlili
Yuborildi: Lu`lu` 19 Yanvar 2012, 08:14:32
                            Михлар

Бир кун ота жахли чикиб турган углини ёнига чакирибди, кулига бир халта мих бериб, хар жахл килганида хонтахтага бир донадан киргизишини тайинлабди.
Биринчи кун хонтахтага саноксиз михлар кадалибди. Иккинчи кун нисбатан камайибди, чунки михни кули билан кадаш кийин сканда. Учинчи кун угил жахлини жиловлаш схширок сканини тушуниб, михга хожати колмабди.
Ота угли ахволини кузатиб юрган скан, мих кадашлар умуман тухтагач, хонтахтага кадалган михларни снди кули билан сугуриб олишини айтибди. Угил отага буйсуниб, михларни кули билан сугуриб олибди, лекин хонтахта илма-тешиклигидан хижолатда колибди.
Ота углидан жахлини тийган осонми, ёки кули билан михни кадаган осонми, деб сурабди. Угил албатта, жахл тийганни фойда келтиришини тан олибди. Ота сса уша жахл билан кадалган михларни сугуриб олсада, унинг жарохати хеч качон битмаслигини билдириб хонтахтадаги тешикларга ишора килибди
Nom: Re: Ilm tahsili va tahlili
Yuborildi: Lu`lu` 20 Yanvar 2012, 02:34:07
Инсон Яратгандан сурабди:
-  Такдир китобимизда сралишимиздан аввал хамма амалларимиз ёзилган, деб сшитганман. Шу ростми?
Яратган тасдиклаб, суровчининг кулига номаъи аъмолини тутказибди. Одам китобини вараклаб курса, унда бошидан утган куркув, хурсандчиликлар, орзу - умидлар, амалу интилишлари - хамма-хаммаси ёзилган скан. Одам китобни ёпиб, четга сурибди ва :
- Шунча харакат, умидлар, куркув, харакатлар бекор сканда. Ахволим худди сахнадаги бошкарилспган бир кугирчок каби  сканманда, - деб афсусланибди.
Яратувчи одамга китобни охиригача вароклашни айтибди. Одам кулига китобни такрор олиб, охиригач вароклай бошлабди, вароклаганида кунглидан "ана варокласпман, мана охирига келдим, снди нималар буларкан.." деб утказиб турганида сахифанинг охирги жумлаларидаснги  харфлар пайдо булиб, мана охирига келдим, снди нималар буларкан... деган жумлалар ёзилспганмиш.
- Бу китобда менинг такдирим ёзиларканми?- суради инсон. Шу пайт китобига " Бу китобда менинг такдирим ёзиларканми, деб суради" жумлалари битилди.
- Ха, китобингда такдиринг битилди, лекин уни узинг сратдинг, - деган жавобни олибди.

Азизлар, хар бир хаёл, фикр, суз, амалларимиз такдиримизда битилибди. Шу бугунгача кайси суз, фикр, исмлар китобингизда купрок ва кайсиси сизга фойдаси тегаркин - бир фикр юритиб курингчи?
Nom: Re: Ilm tahsili va tahlili
Yuborildi: Lu`lu` 25 Sentyabr 2012, 07:55:40
Жуфтлик та'рифи

Жуфтлик  - хает инжуси, накди  сса дур срур,
Вафоли  ишк риштаси жуфтликда кавнайн нур,
Шу'ласида сиххати, машоили сифати,
Ул гавхарнинг киймати икки дунеда манзур.

Жуфтлик икки канотдир, махзанида ор турур,
Икки жоннинг пайванди, схсони хамроз срур,
Иймонида иффати, фазоили -  химмати,
Шамоили махфида ла'л аро дур унур.






Nom: Re: Ilm tahsili va tahlili
Yuborildi: Lu`lu` 02 Noyabr 2012, 12:22:53
Мусулмоним, салимлик аслинг

Мусулмоним мунчасм схши,
Икки дуне  саодат накши.
Такдирида битилган фасли,
Сабрларга тулигдир фазли..
Йулларингга поендоз солай,
Озор берган тиконни олай.
Гамларингга булайин шерик,
Гамгусоринг булайин тирик.
Калбдан килдинг ихлосли нист,
 Шундан келди сенга офист.
Дуоларга йугрилган наслинг,
Мусулмоним, салимлик аслинг!