forum.ziyouz.com
Umumiy bo'lim => Umumiy => Forumchilar blogi => Mavzu boshlandi: Lu`lu` 23 Fevral 2011, 04:38:52
-
Мусо а.с.га учраган Хизр Одам фарзандларига хозирликларини куриб куйишлари хакида билдирибдилар.
" Вакти соати келиб, шахсий йигиб куйилган сувдан бошка, сизларга неъмат килиб берилган сув йигиб олинади. Уни урнига бошка сув таркатилади. Таркатилган сувдан ичган хар бир одам аввалгиларга ухшаб фикрламайди,мухитни худди акли заиф кишидек кабул киладиган булади" дебдилар.
Буни англаган бир киши сувдан курби етганича йигиб,идишларига солиб куйибди.
Вакти соати б-н сув одам болаларидан йигиб олинибди, бошка сув таркатилибди.Одамлар таркатилган сувдан ичиб, Хизр айтганларидек, акли ожизлардек тафаккур килишадиган булишибди. Аввалги сувдан йигиб куйган киши сса снги сувни урнига узини сувидан озгина-озгина ичиб юраверибди. Лекин одамлар орасида узини кабул килинмаспганини,фикрларидан одамлар кулспганини шохиди булаверибди.Бора-бора у сккаланиб колибди. Алгизлик жонига текканидан снги таркатилган сувдан ичибди,ичибдию узини гамлаб куйган асл суви ссидан чикиб, колганлар каби фикрлайдиган булибди.
Хурматли форумдошлар,келтирган хикматли киёслар тахлилини сизларни тафаккурларингизга такдим килмокчиман. Ва баъзи маъжозий сузларни сизга билдириб утаман:
СУВ - ИЛМ
Агар малол курмасангиз,кимни тахлили аниклик касб килишини рахматларни саноги б-н бахолаб борсак. Аввалдан хаммангизни диккатиз учун ташаккуримни кабул килсангиз.
-
Menimcha Lu'lu' opamiz keltirgan postlariga ta'rif so'rabdilar, va shu bilan baholamoqchilar. Noto'g'ri tushungan bo'lsam uzr.
Yangi kelgan suv - yangicha aqidalar, dunyoviy bilimlar, yangicha g'arbona "madaniyat"lar. Eski suv, suvni ilm deb izohlashlariga asosan, qadimiy bilimlar. Ma'lumki, sovet davrida milliy udumlarni eskilik sarqiti deya, odamlarni kamsitishgan, hatto mansabidan ayirib, yo'q qilib yuborishgan. Xuddi shu kabi, eski suvdan ichib, eskicha fikrlaydigan sodda odamlarning ustidan kulishimiz ham haqiqat... Shunday ekan, bitmas tuganmas eski suvni labaratoriya orqali ko'paytirib, xalqni telbanamo fikrlashlardan halos etish kerak. Bu borada ziyouz.com da ancha ishlar amalga oshirildi. Endi odamlarni shu yerga jamlab, shu suvdan bahramand qilish bilan birga, o'zlaridagi qadimiy haqiqiy suvlaridan bahramand qilishlariga jalb etsak, nur ustiga nur bo'ladi deb o'yladim. Tahlilim noto'g'ri b-sa uzr...
-
Xuddi shu kabi, eski suvdan ichib, eskicha fikrlaydigan sodda odamlarning ustidan kulishimiz ham haqiqat... Shunday ekan, bitmas tuganmas eski suvni labaratoriya orqali ko'paytirib, xalqni telbanamo fikrlashlardan halos etish kerak. Bu borada ziyouz.com da ancha ishlar amalga oshirildi. Endi odamlarni shu yerga jamlab, shu suvdan bahramand qilish bilan birga, o'zlaridagi qadimiy haqiqiy suvlaridan bahramand qilishlariga jalb etsak, nur ustiga nur bo'ladi deb o'yladim.
Тахлилиз схши, ТАКЛИФиз жуда вактида ва ААªЛО булди,Азизбек
-
Бир чулок Шох базмига отланибди. Йулда бир кишига йуликиб, секингина:" Канийди чулок булмасам, тезрок базмга насибам кушиларди..." деб зорланибди.
У киши сса кур скан:" Мани хам анча нистларим бор, лекин курлигим бу нистларни амалга оширишимга кийинчилик тугдирспти" деб жавоб килибди.
Уларни гапига 3-одам кушилиб,йул-йурик курсатибди:" Сиз иккингиз хам нистларингизга етиш учун бир-бирингизни тулдирсангиз булади. Кузи курмайдиганингиз оёги чулокни елкасида кутарсин, чулок сса йулни тушунтириб борсин,асталик б-н кузлаган максадларингизга сришасиз".
Иккала дуст маслахат б-н йулга тушишибди. Йулда уларга икки бахтикаро йуликибди.Чулок ва кур уз тажрибаларини бахам курмокчи булиб огиз жуфтлашган скан, уларни бири карлигидан хеч нарса сшитмасмиш, иккинчиси курлигидан хеч нарса курмасмиш.
Кур ва чулок маслахат берган кишини кууп-кууп сслаб, кар ва соковни хам хожатини чикарармиди деган уйлар б-н йулларида давом килишибди.
-
Бир дарвеш саёхат килиш учун кемага чикибди. Уни таниган одам олдига келиб, насихат ола бошлашибди. Дарвеш ёнига келган хар кишига бир хил гап айтибди: "Улим хак, шуни доим ссда тут!"
Десрли хеч ким бу такрорий гапга сътибор килмади.
Кема йулга тушди. Озми-купми юришганида, денгизда бурон бошланиб, хаммани каттик вохимага солди. Одамлар жон холатда Аллохга илтижолар б-н дуо килишга,ёлворишга тушишди. Факат дарвеш аввалги холатида, бурон ташвишисиз, жимгина ниманидир фикрлаб утирарди.
Бурон тинди, одамлар Аллохга шукурлар килиб, хасжонларини, Аллохга кандай илтижо килганларини бир-бирларига сузлай бошлашди.Суз орасида дарвешни сокин холатидан хам хайратланиб:" Аахотки,англамадингиз, бизни улимдан колишимизга шу ёгочли кема сабаб булганини?" дейишибди.
Дарвеш сса:"Албатта, денгизда доим шундай булишини биламан. Лекин оддий кундалик хаётимиздаги оддий ходисаларда хам "сизларни нима улимдан саклаб колиши" хакида уйласпман" деб жавоб килган скан.
-
Бир дарвеш Йулда кетаркан, ёнгинасидан кажава утиб, шамол кажава пардасини кутарди. Дарвешни кузи кажавада утирган пари рухсорга кузи тушиб, холати узгарди ва кизга дил розини айта бошлади.Уни хусни жамоли таърифини куйлади...
Гузал дарвешни сузини тинглаб: "А ости ошикмисан? Холинг шунчалар харобми? Лекин санга бир сузим бор. Ортимдан мандан хам гузал опам келспти. У шунчалар гузалки, таърифига тил ожиз" деди.
Дарвеш кизни сузидан АОГАХОА ортига угирилиб каради.
Гузал нигор бир кулди-да: "Ай дарвеш, даъвоинг ёлгон скан. Бу ёлгончи даъвогарни бошини танидан жудо килинг" деб мулозимларига амр килди.
-
ХУА ОСОАЛИК АБДУЛ МАЛИК ДИАУ ДИАААТ, АХСОАУ САДАКА, КАМБАГАЛЛАА ГА ХОТАМЛИЛИК БОБИДА ЗАМОААСИАИАГ МАШХУА САХИЙ БОЙЛАА ИДАА АДИ.
БИА КУА КИЛААТГАА САДАКАЛАА ИДАА КУАГЛИ ТУЛМАЯЛГААИАИ ТУШУАИБ КОЛАДИ ВА УЙЛАБ-УЙЛАБ, БОА -ЙУК БОЙЛИГИАИ АХСОА КИЛАДИ. ЖАМИКИ БОЙЛИГУ ТАШВИШЛАА ДАА КУТУЛГАА АБДУЛ МАЛИК КУАДАЛИК ВИА ДИ Б-А МАШГУЛЛИГИДА ХААТ УАГА ГАЛАТИ ХОЛАТАИ ТАКДИМ КИЛАДИ; А УЛАА АСИДА, КУЗ УАГИДА, ЕА ДАА УАИБ ЧИККААДЕК, ЗАА ЧОЛОАДА, ДАА ВЕШ КИАФАСИДА БИА КИМСА ЛАЙДО БУЛАДИ:
-АЙ АБДУЛ МАЛИК, МЕА СЕАИАГ АМАЛИАГДАА ЕТИШИБ ЧИККАА ААФСИАГМАА. УЗ ХУЗУА ИАГДАА ВОЗ КЕЧГААИАГГА ХАА КУАИ ААИАГГА ШУ КУА ИАИШДА КЕЛАМАА. МЕАИ ХИЛЧИАЛАЙСАА, ШУАДА ТИЛЛАГА АЙЛАААМАА. ИСТАГААИАГЧА ТИЛЛАДАА УШАТИБ ОЛАСАА. БУ Б-А МЕАГА ХЕЧ КААДАЙ ЗАА АА ЕТКАЗМАЙСАА.ЧУАКИ А ИАСИЗ АМАЛАИАГ МУКОФОТИ ШУАДАЙ БУЛАДИ, ДЕДИ ВА ГОЙИБ БУЛДИ.
АА ТАСИГА АБДУЛ МАЛИКАИ КУА ИШГА ДУСТИ БОЙ ОКИЛ КЕЛДИ. ААДИГИАА УТИА ИШГАА АДИЯМ, ААЛАА ИДА КЕЧАГИ ДАА ВЕШ КИАФАЛИ ААФСИ ЛАЙДО БУЛДИ. АБДУЛ МАЛИК УАИ ХИЛЧИАЛАГАА АДИ, ААФС ТИЛЛАГА АЙЛААДИ. МЕЗБОА УАДАА КЕА АГИЧА БУЛИБ ОЛДИ, ВА МЕХМОАГА ХАМ ХАДЯ КИЛДИ.
УЙИГА КАЙТГАА БОЙ ОКИЛ БУЛГАА ХОДИСА ХАКИДА КУЛ УЙЛАДИ ВА АИХОЯТ, ДАА ВЕШЛАА ДА ГАЛ КУЛ БУЛАДИ, УЛАА АИ ДУСТИМ КАБИ ХИЛЧИАЛАСАМ ААЧА БОЙЛИККА АГА БУЛАМАА, ДЕГАА АИЯТДА ЖАМИКИ ДАА ВЕШЛАА ГА КАТТА ЗИАФАТ УЮШТИА ДИ. ЗИАФАТ ТУГАШИ Б-А БОЙ ОКИЛ КУЛИГА ХИЛЧИААИ ОЛИБ, ДАА ВЕШЛАА АИ САВАЛАЙ КЕТДИ. БИА ОВ ХАЙА АТДА, БОШКАСИ ХАЯЖОАДА БОЙАИ ТУТИБ, КОЗИХОААГА КЕЛТИА ДИЛАА , ДАА ВЕШЛАА ВА БОЙ ОКИЛ БУЛГАА ИШ ХАМ САБАБЛАА АИ КОЗИГА ТУШУАТИА ИШДИ.
КОЗИ ВОКЕАГА САБАБЧИ АБДУЛ МАЛИКАИ ХУЗУА ИГА ЧАКИА ТИА ДИ, ВА ХОДИСОТАИ ИЗОХЛАБ БЕА ИШИАИ СУА АДИ. КОЗИХОААДА АБДУЛ МАЛИК:
- БУ ОДАМАИ ТААИЙМАА. ЛЕКИА ОДАМЛАА ГА АЗИЯТ ЕТКАЗГААИГА УЗИАИ ОКЛАШ УЧУА МЕАИАГ АМАЛИМАИ А УКАЧ КИЛИШИ ХАКИКАТГА УМУМАА ТУГА И КЕЛМАСЛИГИАИ БИЛАМАА, ДЕБ ЖАВОБ КИЛДИ.
БОЙ ОКИЛАИ ЖАЗОГА ТОА ТИШДИ. ДАА ВЕШЛАА УЗЛАА ИГА КЕА АКЛИ ХУЛОСА ЧИКАА ИБ ОЛДИЛАА , АБДУЛ МАЛИК АСА УМА ИАИАГ ОХИА ИГАЧА ААФСИ КИАФАСИДАГИ ТИЛЛААИ МУХТОЖЛАА ГА АХСОА КИЛДИ
-
ЛОЙДАА ЯСАЛГАА КУШЧАЛАА
Ийсо алайхис салом болалар б-н уйнаб, лойдан кушчалар ссадилар. Куш ссашни сплолмаган баъзи болакайлар катталар олдига Ийсо (а.с.)дан шикост килиб боришди. Катталар бугун шанба, хеч ким хеч кандай иш б-н машгул булмасликни уктиришди. Ийсо олдига боришиб, ссаган кушлари каердалигини сурашди. Ийсо (а.с.) лой кушчаларга ишора килганида, уларга жон кириб,учиб кетишди. Шунда катталардан биттаси:
- Кушларга жон киритиш, хам кириши мумкинмас; демак, у шанба кунини коидасига хилоф иш килди,-деди.
Иккинчиси:
- Мен хам у каби лойга жон багишлашни истайман,-деди.
Кейингиси сса:
- Бу муъжизамас, куз бойлогичлик, алдам, сехрдан бошка нарсамас,-деб инкор килди.
Шу билан уларнинг мукаддас шанбалиги сакланди; исталган муъжиза хам уларга номаълум булиб колди. Муъжизани сехр, алдам деган каттаю кичиклари уз-узларини алдадилар ва кушларга жон киритилиш мохистини англашдан бебахра булдилар.
-
Лодшохнинг вориси
Кадимда Шарк номли мамлакатда одамлар подшолардек, инок-тотувликда бир оиладек умр кечиришарди.Бундай оилани тукис бахтини ифодалашга тил ожизлик киларди.
Мамлакат шахзодаси хам уз хаётидан мамнун умр кечириб,балогат ёшига етганида,ота-онаси:"Азиз фарзандимиз,юртимиз урф-одатига кура,хар бир инсон балогат ёшига етгач,сафар килиб, имтихон-синовлардан утмоги керак.Бундай сафар мамлакатни мустакил бошкара олишингга,сафар натижасида сришган мустахкам иймон ва закийлигинг б-н узинг кабиларга ибратли булишингга омил булади.Сендан аввалгилар хам бу йулдан юрганлар,сендан кейингиларга хам шу йул конундир"деб насихат килишди.
Шундай килиб шахзода сафар тадоригини курибди. Якинлари йулга керакли озукани тайёрлаб тутказдилар.Озукани ажойиб хислати - куп булса-да оз жойни сгаллади.Яна шундай нарса бердиларки,у б-н бегона юртларда тугри ишлатса,хавф-хатарда аскотишини таъкидлашди.
Шахзода Мисрга сафари давомида шахзодалигини сширадиган кийим кийгизиб,бир рахбар б-н йулга туширишди.Унинг вазифаси Мисрда дахшатли махлук куриклаб утирган кимматбахо гавхарни олиб келиш сди.
Шахзода йулга тушди.Маълум ерга етганида рахбар шахзодани ёлгиз колдириб,ортга кайтди.
Шахзода йулда узига ухшаш йуловчини учратиб,Мисрга етгунича шериги б-н гох шахзодалик даврларини,гох вазифаларини сслаб,манзилга етиб боришди.Янги мухит уларни кандайдир даражада уз огушига камраб олди.Ашлар срим карахт холда вазифаларини унутишди.
Шахзода снги ерга мослашиб,халол тирикчилик б-н камтарона умр кечирарди.Бу орада Шаркдагилар узига хос услубда Шахзодани ёрдамга мухтожлигини билиб, онгига б-н бажариши керак булган вазифсини сслатувчи Сас-овоз юворишди.
Сасдан хушини йигволган Шахзода,худди шу сасга буйунсунган холда махлукни енгиб,гавхар б-н юртига кайтди.
Имтихонлардан утган шахзода сокин хаёт кечира бошлади. Мисрликларнинг саломатлик буйисунишда деб аталмиш турмуш тарзида бошка маком,съни омонлик макоми хам борлигини англади.
(Бу тазкира Истамбулда тахсил олган ва шу ерда 1429 йилда вафот стган бухоролик шайх Амир Султондан ёзиб олган бир дарвешнинг сахифасидан олинди)
-
Qissadan xulosa chiqara olmadim. Tahlil qiluvchilar bormi? Menimcha ma'no yashiringan joylar, ko'p bo'lsada, oz joy egallagan ozuqa, to'g'ri ishlatsa xavf hatarni daf qiluvchi nimarsa, rahbar, yo'lovchi do'st, o'ziga xos ravishda ogiga buyruq berish va dahshatli maxluq... Nimagadir qiyoslangan deb o'yladim, nimaligini anglolmadim...
Хурматли Азизбек ва форумдошлар. Тазкиралар дарвешларни тили булиб, баъзан бу тилни юрак тили деб хам аташади.
Манимча,тазкираларни тахлил килиш хар бир шахсни шахсий билими ва амали даражасида булади.Олим олимни таниганидек,валий валийни, дарвеш дарвешни танийди :5
Яна ёзма тахлилни форумдошларимизнинг шахсий блогларига таклид булмасидан тухтатганимиз афзал деб уйлайман. Бу форумдасм ишора тилига сга бир блог булсин ахир : )
-
:bsm:
Абу Ҳурайра розисллоҳу анҳудан ривост қилинади: А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам айтдилар: «Биласизларми, муфлис ким?» «Бизнингча, муфлис дирҳами ҳам, матоси ҳам бслмаган киши», дейишди. Айтдилар: «Умматимнинг муфлиси — қиёмат кунида намоз, рсза, закот билан келади-ю, лекин уни уриб, буни сскиб, бунинг молини еб, бунисининг қонини тскиб, унисига туҳмат қилиб сшаган бслади. Бас, бундай инсоннинг схшиликларидан унга-бунга олиб берилади. Агар ҳаққини адо қилишдан илгари схшиликлари етмай қолса, уларнинг гуноҳларидан бунга олиб берилади. Унинг устига юклатилади-да, сзини дсзахга улоқтирилади» (Муслим ривости).
А обистул Адавиййа Хакка муножот килиб дермишлар: "Ай Хакийм зот, Сенинг ризолигинг йулида бу дунёни душманларга, охиротни дустларга раво курдим. Икки дунёдан айрилган муфлис десаларда, Сенга мунис булмогимда факат нажотни билдим. Икки оламга назар солсам, ё бошка тиласам кофир булай".
Кимки,ахдига вафо килса, у етти денгиз куприги остида булган жахон устидадир.
-
Бир киши Хазрат Аакшбандийга дебди: Сиз хикостлар айтасиз, лекин уларни кандай тушунишимиз кераклиги хакида индамайсиз. Хазрат: агар бирор киши куз олдингизда шафтолини есаю, сизларга пустлогини колдирса,ёкадими?-деб жавоб килибдилар
-
Хазрат Аавоийдан назмини кандай шархлаш кераклигини сурашибди. Хазрат:маъданчи асл гавхарни ер юзига чикариб беради,наккош уни тарашлаб,кирраларини курсатади,сотувчи сса уни нархлайди. Агар бу ишларни хаммасини узим бажарсам, канча одам гавхардан наф олмай колардилар,деб жавоб килибди.
Шунда одамлар: демак,шарх учун олим керак сканда, лекин олимлар фикрининг куп ва хилма хилма хиллигини инкор килиб булмайдику, дейишибди.
Хазрат Аавоий жавоб берибдилар: Уз ишининг асл устаси ва хар замонда номи машхурлар доим булиб келган. Харидорнинг нодони урф булган матони танласа, закийси асл гавхарни уз ишининг устаси булгандан харид килади. Асл гавхар сса хеч кайси замонда уз нархи ва сгасини йукотмайди.
-
Хазрат Яссавий шогирдларга илм ургатарканлар, киска фурсатда атрофларида турли максад ва тоифали талабгорлар йигилибди. Улар шайх сухбатларидан бахраманд булишаркан, шайх аник ва кундалик дастур асосида дарс утишини талаб кила бошлашибди.
Хазрат уларни талабларини кондириш учун махсус зикрхона куриш кераклигини билдирибдилар. Олти ой ичида зикрхона битказилиб, шайх айтибдилар:
- Шу иморатда ким дарсларни утишини истаса, унг тарафимга тизилсин. Кимбуни истамаса, чап тарафимда сафлансин.
Шогирдлар икки гурухга булинганида, Яссавий хазратлари:
- Унг тарафга тизилганлар уйларига кетишлари мумкин, сизлар учун бирор нарсага кодирмасман. Чап тарафдагилар сса колиадилар, чунки уларни биринчи вазифаси зикрхонани бузишдир, деб мархамат килибдилар.
Хазратни бу ишларидан ажабланган ва уйларига таркалган "талабгорлар" шайхни девона деб гап таркатишибди. Хазрат Яссавий сса закийлик ила килган "девона"ликлари тарикат бошига асос булибди.
-
SABR дес унсиз лабим пичирлар,
Тасдиклайди сузсиз сокина дилим.
Дилдан кутарилган шуур шивирлар,
гуёки, IDROKдан келгандай билим.
Келган синовларга жоним симиллар,
TOQAT йулин ушлар хамхона калбим.
AHDu PAYMONAси ичра гимирлар,
SABOTдан гуёки олгандай таълим.
Дунё ташвишидан кузлар юмилар,
Хаёлимни ростлар мосуво кунглим.
А иё заминидан юзлар бурилар,
А ИАЗАТдан топиб осуда qo`nim.
-
:bsm:
65. «Батахкик, сизлардан шанба куни тажовузкорлик килганларни билдингиз. Биз уларга: «Кувилган, хор-зор маймунга айланинг »,-дедик».
66. «Биз бу(ҳодиса)ни унинг олдидагиларга ва кейинидагиларга ва такводорларга мавъиза килдик».(Бакара сураси)
Бир донишманд дусти бн хайвонот богига борди.
- Курспсанми бу маймунларни,- суради донишманд.
- Ха,- жавоб берди дусти.
- Ув анавиничи, бошка маймунларни битини тераётганни?
- Ха,албатта.
- Ана ушаниси уларни ичидаги "Кузатувчи" каттаси. Кавмини "битлаганлар" деб билади ва уларни "халоскори" хисобланади.
- Уларчи?
- Уларми, тозаланишади,кетидан сна битлашаверади.
- Уларни "кузатувчи халоскори"ни ким тозалайди?
- Хеч ким.Шунгасм у битликида.
Маймунлар схудийларга киёс килинган,сабаби уларни йулбошловчиси-раввини,схудчасига рабб(астагфируллох,улар бошликларига робб деб Аллохни сифатини исм киволишган) нотугри акидаси б-н кавмини тарбиславомман деб уйлайдию,кайтанга узини битини юктириб юраверади,съни битлики касалига дучор булганлардан.
-
" ... Углимникини уйлаб ейман..." сабок
"( Курьон) сизларнинг орангиздаги Тугри йулда булмокни хохлаган кишилар учун бир сслатмадир"( Таквир,28)
Жамики хамдлар Аллохгадир. Унгагина тавба киламиз, нафсимиз емонлигидан Унгагина кочамиз.
Кочамизу, такдирга иймонимиз сустлигидан юкоридаги " углимникини уйлаб ейман" жумлалар хаетга сингиб кетганини хам тан оламиз. Аега шундай?..
Бу саволни акийкадаги йигинда уртага ташламокчийдим, хали максад- нистларини схши билмаган одамлар орасидалигим андишасида сукут килиб, вазистни кузатдим...
Хар киши аел, сркак булсин уз ихтиери еки мажбурликдан содир буладиган ишни схши тушунади. Шунингдек," белимда пулим булгани схши" иборасисм киши максадини аник- тиник белгилайди. Танлаш ихтиери " манданмас, такдирдан" дейиш сса жохилликдан бошкасимас.
Оддийгина мисол, бир тоифа аеллар куввати борича пул топиб, узини таьминлаш, шунингдек, огирлиги тушмаслиги ва кийинчиликда нафи тегишини асос килиб олади. Бошка тоифа сса нафни купрок маьнавий булиши тарафдори. Анди бу 2 тоифани номаи аьмолини куз олдимизга келтирсак, охирида кайси тоифа узини оклашга, кайсиси розиликда шукур килади.
" Орангизда дуне истаган кишилар хам, охирот истаган кишилар хам бордир"( оли Имрон,152)
Остдан куриниб турганидек, оиласига маьнавий наф келтирган аел схшиликларда устунлигини " Инсон хохиши Аллох азза ва жалланинг хохишига тобе- буйсунувчилигидир"дан билиб олаверинг.
1- тоифа аеллар пул топдим, нафим тегди деб куни кучада утади, лекин аеллик, оналик, бувилик масаласидаги фойдаси кайси улчамда скан-а?..
2- тоифа аелчи, куввати борида хизмат килди, оиласига барака кирди, кетидан хизмати снада бокий колувчи, мевалари 2 дунеда нафи сероб амалида бардавом булди.
Биринчи тоифа аеллар сна айтади:"Ахир жонимни Жабборга бериб, манам харакат килдимку..."
Шунда иккинчилари айтсин:"Хой аеллар, уз ишингизни килинг, шунда углингизни топганини хам куркмай ейсиз".
-
Фейсбукдаги болам Хиндистонлик олим Ашраф Али Тахонавий каламларига мансуб маколани куйиб, хаммамиз билан бахам курганига сизларгасм илиндим.
QALAM NEGA YOZMADI?
1500 ga yaqin kitob yozgan hindistonlik buyuk olim Ashraf Ali Tahonaviy "œBayonul Qur’on" deb nomlangan tafsirni yozayotgan paytlari ayollari u kishiga ish buyuribdi: "œqafasdagi qushga donini berib, so’ng madrasaga keting". (Shunday buyuk zotlarga ham ayollari ish buyurarkan)
Hazrat "œBayonul-Qur’on"ning xayolida ayollarining gapini esdan chiqarib, madrasaga ketaveribdilar.
Shu zotning shogirdlaridan Shafe’ Usmoniy aytadi:
"œAgar bir odamning 1500 ta kitob yozishiga kimki shubha qiladigan bo’lsa, unga ikki gunohkor ko’zim bilan ko’rganimni aytib beray: "œMen Tahonaviyning qalamini qo’li tegmagan holda kitobning ustida aylanib yotganini ko’rganman".
O’sha kuni tafsirni davom erttirmoqchi bo’lgan olimning qalami qimirlamabdi. Xarchand urinib, uni yurgizishga harakat qilmasin, qalam turgan joyida turaveribdi. Shunda Yaratganga "œYo, Allohim, men har doim yozishga o’tirganimda qalam o’zi yozishni boshlardi, mendan nima gunoh sodir bo’ldiki, bugun qalamim yozmayapti" deb nola qilibdilar. Shunda qush esga tushib, qalamni tashlagancha, uyga yugurib ketibdilar.
Uyga borib, qushga don berib kelganlaridan so’nggina qalam qimirlagan ekan. Qalam yozishni boshlagan joy esa "œNiso" surasidagi "œAyollaringiz bilan yaxshi muomalada bo’linglar!" degan oyat ekan.
Укиб, рахмат десам, "устоз, нетдан шу олим асарларини топсез, жунатинг", деб илтимос килганиди, топиб, буларнисм сизларга илиндим.
Ашраф Али Тахонавий:" Углинг дунё зийнатига зийнат булсину кизинг дунё зийнати булмасин", съни дунёга куз-куз килмагин, деганаканлар.
Яна айтган сканлар:"Кимки, булар-булмасга аёлига озор берса, ундан авлиё чикмайди".
-
Хиндистонлик олим Ашраф Али Тахонавий Сирот купригидан кимлар ссон-омон утиши хакида шундай дейдилар:" Аллох таоло Лайгамбар сав.нинг умматларини урта уммат килиб куйган. Урта уммат дегани баёни, бир узун чизик чизасан, чизикни икки учидан олиб, улчаб келаверасан, уртада бир нуктада бирлашади. Буни ухшаши, инсонни бирлаштириб турадиган,умрини мазмуни булган 3 та кувват бор. Шуни биттаси аклий кувват. У инсонни бошкаради, лекин Аллох аклни мактаган жойи уртасидир. Акл урта чизигидан пастга караб огса, уни жиннилик дейишади, агар зиёдалик томонга огса (купайиб кетса), у кофирликка олиб боради(съни ута акллилик килиб, инкорликкача боришади). Иккинчиси нафсоний кувват, уни ошиб кетиши фожирлик, фосикликка олиб боради, камайиши номардликка. Уни уртаси харомдан узини саклаб, халолга узини сарфласа, иффат булади. Инсонни бошкарувчи учинчи кувват газабий булиб, булар-булмасга газаб килаверса, уни таховур дейилади. Газаб килиш керак булган жойда газаб килмаса, уни куркоклик дейилади. Уртаси сса, газаб килиш керак булган жойда газаб килади, халимлик килиш керак булган жойда халимлик килади, ана уша уртаси шижоатдир. Сиротдан утишга умид килганлар шу урта чизикни ушлаб юраверсин".
-
Михлар
Бир кун ота жахли чикиб турган углини ёнига чакирибди, кулига бир халта мих бериб, хар жахл килганида хонтахтага бир донадан киргизишини тайинлабди.
Биринчи кун хонтахтага саноксиз михлар кадалибди. Иккинчи кун нисбатан камайибди, чунки михни кули билан кадаш кийин сканда. Учинчи кун угил жахлини жиловлаш схширок сканини тушуниб, михга хожати колмабди.
Ота угли ахволини кузатиб юрган скан, мих кадашлар умуман тухтагач, хонтахтага кадалган михларни снди кули билан сугуриб олишини айтибди. Угил отага буйсуниб, михларни кули билан сугуриб олибди, лекин хонтахта илма-тешиклигидан хижолатда колибди.
Ота углидан жахлини тийган осонми, ёки кули билан михни кадаган осонми, деб сурабди. Угил албатта, жахл тийганни фойда келтиришини тан олибди. Ота сса уша жахл билан кадалган михларни сугуриб олсада, унинг жарохати хеч качон битмаслигини билдириб хонтахтадаги тешикларга ишора килибди
-
Инсон Яратгандан сурабди:
- Такдир китобимизда сралишимиздан аввал хамма амалларимиз ёзилган, деб сшитганман. Шу ростми?
Яратган тасдиклаб, суровчининг кулига номаъи аъмолини тутказибди. Одам китобини вараклаб курса, унда бошидан утган куркув, хурсандчиликлар, орзу - умидлар, амалу интилишлари - хамма-хаммаси ёзилган скан. Одам китобни ёпиб, четга сурибди ва :
- Шунча харакат, умидлар, куркув, харакатлар бекор сканда. Ахволим худди сахнадаги бошкарилспган бир кугирчок каби сканманда, - деб афсусланибди.
Яратувчи одамга китобни охиригача вароклашни айтибди. Одам кулига китобни такрор олиб, охиригач вароклай бошлабди, вароклаганида кунглидан "ана варокласпман, мана охирига келдим, снди нималар буларкан.." деб утказиб турганида сахифанинг охирги жумлаларидаснги харфлар пайдо булиб, мана охирига келдим, снди нималар буларкан... деган жумлалар ёзилспганмиш.
- Бу китобда менинг такдирим ёзиларканми?- суради инсон. Шу пайт китобига " Бу китобда менинг такдирим ёзиларканми, деб суради" жумлалари битилди.
- Ха, китобингда такдиринг битилди, лекин уни узинг сратдинг, - деган жавобни олибди.
Азизлар, хар бир хаёл, фикр, суз, амалларимиз такдиримизда битилибди. Шу бугунгача кайси суз, фикр, исмлар китобингизда купрок ва кайсиси сизга фойдаси тегаркин - бир фикр юритиб курингчи?
-
Жуфтлик та'рифи
Жуфтлик - хает инжуси, накди сса дур срур,
Вафоли ишк риштаси жуфтликда кавнайн нур,
Шу'ласида сиххати, машоили сифати,
Ул гавхарнинг киймати икки дунеда манзур.
Жуфтлик икки канотдир, махзанида ор турур,
Икки жоннинг пайванди, схсони хамроз срур,
Иймонида иффати, фазоили - химмати,
Шамоили махфида ла'л аро дур унур.
-
Мусулмоним, салимлик аслинг
Мусулмоним мунчасм схши,
Икки дуне саодат накши.
Такдирида битилган фасли,
Сабрларга тулигдир фазли..
Йулларингга поендоз солай,
Озор берган тиконни олай.
Гамларингга булайин шерик,
Гамгусоринг булайин тирик.
Калбдан килдинг ихлосли нист,
Шундан келди сенга офист.
Дуоларга йугрилган наслинг,
Мусулмоним, салимлик аслинг!