forum.ziyouz.com

Jamiyat va inson => Salomatlik => Mavzu boshlandi: Mo'min Mirzo 08 Iyun 2011, 11:08:27

Nom: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Mo'min Mirzo 08 Iyun 2011, 11:08:27
:as:
Бунга схшаш мавзулар бслсада алоҳида очишга қарор қилдим.
Ҳозирги даврда барчамиз сал мазамиз қочса ҳам аптекага югурамиз. музлатгич ёки дориқутиларимизда левомияетин, фураяиллин, аспирин каби дорилар ҳар доим топилади, сал мазамиз қочса бир кафт отиб оламиз... Сиз дори деб сйлаган бу таблеткалар умуман дори смас, сз номи билан химикатлар билан тслган бир антибиотик. Бу одамни даволамайди, балки маълум муддат оғриқни қолдиради.
Организмга оғриқ қаердан келди, шуни бир сйлаб ксринг. Шу оғриқ организмда бегона модда (туз, балғам, сафро, токсин кислоталари)лар организмга қамалиб қолганда танамизда безовталаданади, шунда организм сз-сзини тозалашга киришади, мана шунда бизда оғриқлар кузатилади. Биз сса медияина гапига кириб оғриқ қолдирувчи хапдорилар истеъмол қиламиз. Ички тозаланиш кетаётган бир даврда хапдорилар бу тозаланиш жараёнини тсхтатиб қсйишини сйлаб ҳам ксрмаймиз. Аатижада вақт стиб касал сна хуруж қилади, сна дорилар олишимизга тсғри келади.
Тсхтанг! Бир сйлаб ксринг, шартми шу таблеткалар? Аега бундан бир неча аср илгари ҳам бундай дорилар йсқ сди, одамлар сса ксп ҳолларда бир касал бслиб кейин бу дардга қайта йслиқишмасди.
Шу химикатлар билан бойитилган "дорилар" ҳам сзимиз истеъмол қиладиган кундалик егуликларимиздан олинишини ҳам бир сйлаб ксрайлик.
Nom: Re: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Музаффар 08 Iyun 2011, 11:23:43
Mo'min Mirzo: Биродар, жуда долзарб мавзу бошлабсиз. Катта рахмат. Бу замонамиз одамларида снг ксп учрайдиган холатлардан бири бслса керак. Шахсан сзимиз оилавий аптека сохаси билан шуғулланамиз. Шу туфайли айрим ишлаб чиқарувчи фармаяевтларнинг ста такаббурлик билан, ксз ксриб қулоқ сшитмаган реяепт ва "даволаш хусусисти"га сга дориларини биламан. Аслида анъанвий медияина тавсис стадиган хақиқий таъсир стувчи дори воситалар тахминан 200-номенклатурада холос. Лекин ишлаб чиқарувчилар уларни дозаси, шакли ва бошқа шунга схшаш жузъий белгиларини сзгартириб, сз брендлари остида савдога қсйишади ва бу аввало сиз ва биз каби оддий фуқаронинг чснтагига қармоқ ташлайди. Маслан "Латогам" деган дори билан "Гепонтам" дориси бир хил нарса. Битаси оддий таблетка иккинчиси Капсула шаклида холос....
Nom: Re: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Музаффар 08 Iyun 2011, 11:29:38
Лекин масалани сна бир томони бор: айрим одамлар бир бирига "фалон нарса фалон касалга дори скан" деб, хар қандай схтиёткорлик ва хусусий холатлардан ташқари бслган маслахатларни бериб юборишади, айримлар сса дориликка скан деб кулгили нарсаларни хам истеъмол қилиб юбораверишади. Асос ва тиббий ксрсатмларни қандайдир танишлари ва хамкасбларининг "қимматли" маслахатларига алмаштиришади. Оқибатда сса бу тавсис хақиқатдан хам қимматли бслиб чиқади. айниқса ножсс таъсирларни бартараф стиш ста қимматли харажатга айланади...

   Шахсий фикрим сса шундай: Аввало схши овқатланиб, соғлом турмуш тарзини юритса инсон турли дардлардан узоқда юради. Лекин Худодан бирор дард етиб, оғриб қолинса аввало снг буюк Шофеъ зотдан шифосини ссраб дуо қилиш, малакали ва ишончли(!) мутахассис врачга мурожаат қилиш зарур.

   Л.С.
Шу мавзуга алоқадор жудасм қизиқ ва кулгили воқеа бслганди стган хафтада. Ишхонамизда Абдулазизака деган хамкасбимиз бор. ЖУдасм билими чуқур одам. Ашлари хам 50 га бориб қолди. Лекин психологик ёшлри 12-13 лар атрофида :). ким нима деса ишонаверадилар. Айниқса хар хил доривор нарсалар хақида. ХАр нарсани дори скан десангиз истеъмол қилиб ксраверадилар...
Душанба куни ишхонада бошим оғриб, кайфист йсқ бир холатда стирсам хонамга кириб қолди. Хол ахвол ссраган бслди ва бошим оғриётганини билиб, "шафтолини гулини қайнатиб ичинг, шу бош оғриққа дори скан" деб қолса бсладими. Кулгим қистаб кетди. Ака, хар нарсани дори десверманг, схши овқатланиб юрсангиз касал бслмайсиз десам, манга минг хил мисоллар келтириб кетди. Гап тушунтиришни иложи йсқ, билганидан қолмайди.
Хуллас шу одамга кесатиқ ва захарханда аралаш ""ака момақаймоқни парашютчаларини пуфлаб юбориб, улар хаводалигида сакраб тутиб чайнасангиз, оғиздаги чақаларга даво скан, фақат хаводалигида ирғиб оғзингиз билан тутиб чайнайсиз,сшаниси фойда қилади,  шундоғича чайнасангиз витаминлари камроқ бсларкан" деб тавсис бердим. Бу акамиз кспинча оғиз бсшлиғидаги сра чақалардан шикост қилиб юоради. Лекин бирор марта стоматологга борган смас. шунақа "Х" тиббиёт билан кифосланиб юраверади.
А­ртаси куни келиб, "Музаффаржон, айтганизи қилиб ксрдим, фойдаси бсларкан, рахмат" деб қолса бсладими??? Кулишимни хам йиғлашимни хам билмайман...
Абдулазиз ака сингари одми одамлар хали бери жудасм куспда Мсъмин  Мирзо ака.............
Nom: Re: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Mo'min Mirzo 08 Iyun 2011, 12:05:13
Шахсий фикрим сса шундай: Аввало схши овқатланиб, соғлом турмуш тарзини юритса инсон турли дардлардан узоқда юради. Лекин Худодан бирор дард етиб, оғриб қолинса аввало снг буюк Шофеъ зотдан шифосини ссраб дуо қилиш, малакали ва ишончли(!) мутахассис врачга мурожаат қилиш зарур.
Аллоҳ рози бслсин. Мен ҳам худди шуни тарғиб қилмоқчиман.
Дорилар ҳақидаги фикрингизга қсшиламан. илгари мен ҳам жуда содда сдим, олдимдаги врач буюрган ҳар қандай дориларни истеъмол қилаверардим.
Бурун касаллигига чалинганимда отолоринголог бир қанча дорилар ёзиб берган сди, орасида бурунга пуркайдиган дори ҳам бор сди. Барчасини олдим, қслладим. Кейинроқ билсам бу бурунга пуркайдиган дори оддий шср сув скан, чиройли оқ идишга солиб отнинг калласидай нарҳ билан бизнинг юртга хориждан кириб келган скан.
Шундай намакобни десрли текинга сзимиз ҳам қилсак бсларди, мисдаги ортиқча балғамни намакоб билан хайдаб ташлаш сша вақтда хаёлимга ҳам келмаган скан.
Nom: Re: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Mo'min Mirzo 08 Iyun 2011, 12:08:17
Илгари жуда ксп дорилар олганман, бу касалимни зиёдалаштираётганини, дорилар ичимга жойлашиб олаётганини ҳаёлимга ҳам келтирмасдим.
Бошимда доимий айланиш бор сди, бсйнимни схши буролмасдим, юрак атрофида санчиқ, ичаклардаги оғриқ, сийдик йсли шамоллаши, жигар сзилганлиги, доимий балғам, юрак сиқилиши, асабийлик, қон босим... 25 ёшлик йигитда бундай дардлар бслиши ачинарли ҳол сди, албатта.
Ҳозир шуларни анчасидан қутулдим, 6 ой давомида бир кафт ҳам хапдори ичмадим, барчаси табиий йсл билан йсқотилди.
Аввало очлик қилдим, сснг кундалик егуликларимни кескин сзгартирдим.
Очлик даврида сийдигимдан шунақанги ачимсиқ ҳид келардики, бу худди поликлиникадаги муолажа хонасидан келиб турадиган ачимсиқ (турли дориларнинг аралашган хиди) билан бир хил сди.
Йиллаб истеъмол қилган дориларим организмда қамалиб қолган скан, снди очлик ва тсғри овқатланиш даврида булар танадан ювилиб кетмоқда.

Барчага снг аввало ҳафтада бир бор очлик қилишни тавсис стаман, бу сзини соғлом деб хис қилганлар учун ҳам ғостда зарур, организм ажойиб тарзда тозаланади, ҳид ва таъм сезиш кучасди, мис тиниқлашади, жисмоний харакат ортади, майда бош оғриқ каби дардлар безовта қилмай қссди.
Nom: Re: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Mo'min Mirzo 08 Iyun 2011, 12:17:18
Мижоз нима?
Аввал шарқ табобати китобларида "мижоз"га ксзим тушса снсам қотиб бошга саҳифани очардим. Ҳозир сса сқиб срганиб ҳайратдаман, мизож (мижоз)ни тсғри тушуниб барча дардларни қувиб ташлашга сриша олар сканмиз.
Айтишимиз керак, ҳозирги медияина мижоз ҳақида ҳеч қандай билимга сга смас, касалликка юзаки ташхис қсйиб дори буюраверади, шунинг учун ҳам ревматизм, қандли диабет каби касалга чалинганлар докторларга умрининг охиригача мурожаат қилиб келишади. Мижозни аниқлаб, сснг касаллигига қарши курашадиган шарқ табобати касални узоқроқда даволайди, лекин таг томири билан даволайди. Медиклардай юзаки смас!
Фаслга ҳам қараб таомланишимиз лозим, шунда дардларга чалинмаймиз, мижозимиз мстадиллашади.
Масалан ёзда. Хсл-совуқ мижозли егуликлар ва ичимликлар ичишимиз лозим. енгил хазм бсладиган таомлар, ҳом мева сабзавотлар, айниқса срик, олма, тарвузларни сифатлашда тиллар ожиз қолади. Ҳар қандай тозаловчи дорилардан ксра шу неъматлар юз чандон афзал.
Nom: Re: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Mo'min Mirzo 08 Iyun 2011, 12:47:15
Қон бузилиши ксплаб дардларнинг боши хисобланади, жумладан шамоллаш ҳам!
Қон шакар, оқ ун (крахмал), дудланган ёки ёғли таомлар сабаб бузилади. Қонда шакар миқдори ошиб кетиши, қон томир йслларида тиқилмалар пайдо бслиб қон босим касалини келтириб чиқариши каби. Қон тоза бслса биз ҳатто шамолламаймиз ҳам, асабийлик бизга бегона бслади, кайфистимиз кстаринки, доим ёш боладай сакраб юрадиган даражада бслади.
Қонни тозалаш учун снг схшиси тоза ҳаво, сув... серсув тозаловчи ссимликлар. А­нг схши тозаловчилардан бири деб мен тарвузни ксрсата оламан.

Тарвузни биз қизил стини иссиқ кунда маза қилиб еймиз, таом срнини ҳам босади. ажойиб тозаловчи неъмат.
Тарвузнинг нафақат сти, балки пссти ҳам данаги ҳам жуда фойдали хисобланади.
Сариқ касаллиги (гепатит), қандли диабет, атесклероз, юрак хуружи каби оғир касалликлар тарвузли очлик билан даволаса бслади.
Бунинг учун кунда сртача 3 кг тарвуз ейилади, бу вақт мобайнида сув ҳам таом ҳам ейилмайди.
1,3-7 кунлик тарвузли парҳез қилиб олиб организмни заҳар (токсин кислоталари)лардан тозалаб олишимиз ғостда муҳимдир.
Айниқса бу гсзалликка интилувчи аёлларимизга ҳам жуда фойдали. Хафтада бир бор тарвузли очлик қилиш танани жуда сшартиради, ажинларни кетказади (бу факт).
Буни сзимда ҳам ксрдим, очликдан сснг уйдагилар "ксзинг четидаги ажинлар йсқолиб кетибди" дейишмоқда.

Тарвуз уруғини снчиб (кукун ҳолига келтириб) сувга аралаштириб ейилса ичдаги қуртларни хайдайди.

Лсстини дамлаб (чойдай) ичиш йсғон ичак сурункали сллиғланиши ва паришонхотирликда жуда фойдали.

Мухим нуқта. Бизда афсус қовун, тарвуз, мева-чеваларни овқатдан кейин ейиш одат бслган. Тарвуз, мева-чеваларни овқатдан срим соат олдин ейиш лозим, шунда ошқозон буларни тез хазм қилиб овқатга ҳам тайёр бслади.
Овқатдан кейин ейилса ичда бузилиб умуман шифобахшлик хусусисти қолмайди.
Nom: Re: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Mo'min Mirzo 08 Iyun 2011, 13:00:20
Бизга ананас, манго, киви, кокос, грейфрут, папас каби иқлимимизга мосланмаган (ссмайдиган) мевалар десрли керак смас. Аллоҳ таоло ҳар жойнинг иқлимига хос қилиб неъматларини ҳам берган.
Биз кивидан излайдиган витаминлар сзимиздаги меваларда ҳам тслиб ётибди. Қиммат нарҳга сотиб олиб десрли наф олмаймиз, чунки бунда ксплаб химикатлар ҳам бор, даво деб дард орттириб оламиз.
Химикатларсиз тоза ҳолда етилгани бизга десрли келмайди, шундай скан четдан келган меваларга интилмай сзимизда ссадиган, табиий ҳолда етиштирилган мевалардан ейлик.

Танлаш.
Бозор айланамиз, бири-биридан чиройли бслган сархил мевалар, сабзавотлар ксзни олади, биз снг чиройли снг мазалисини танлашга ошиқамиз.
Шу ерда шошмай турайлик, химикатлар билан "бойитилган" мевалар бизга унчалик фойда смас, фойдаси тегсада бошқа жойга зиёни ҳам тегади. Арчиб ташлаб ҳам химиклардан қутула олмаймиз, стларига сингиб кетади.
Оддийгина мисол. Четдан келган олма (нархи 5мингдан кам смас)ни олинг, узоқ вақт бузулмай тура олади. Тишласангиз оддий олма тезда қорайиб қолади, химик дорилар билан етиштирилган олма сса узоқ вақт оппоқлигича қолаверади.
Бундай меваларни болаларга бермасликни тавсис стаман, ссиб улғас бошлаётган бир даврда қонини химикатлар билан тслдириш ксп хасталикларга сшикни очиб беради.
Nom: Re: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Mo'min Mirzo 08 Iyun 2011, 16:40:16
TARVUZ

TarvuzlarMana bozorlarga yozda chanqoqni qoldiradigan tarvuz ham chiqdi. Demak, bugungi suhbatimiz ushbu shirin poliz ekinining foydali xususiyatlariga bag‘ishlanadi. Shunday qilib,..

Tarvuz chanqoqni bosuvchi, tana haroratini tushiruvchi poliz mahsuloti hisoblanadi, u turli yallig‘lanishlarda foydali bo‘lib, qon bosimini me’yoriga keltiradi. Tarvuz immunitetni mustahkamlaydi, organizmni yengil hazm bo‘ladigan qandlar, temir, magniy moddalari va foliy kislotasi bilan ta’minlaydi, kamqonlik, ateroskleroz va o‘smalar hosil bo‘lishidan himoya qiladi. Tarvuz antibiotiklar tayinlangan bemor uchun juda foydali. U siydik haydovchi yaxshi vositadir, ortiqcha safroni chiqarib tashlaydi, qonning to‘g‘ri ishlab chiqarilish jarayoniga yordam beradi, qonni suyultiradi.

Tarvuz sharbati ich terlama kasalligida foydali. Oshqozon-ichak trakti zaifroq ishlaydigan kishilarga ham tarvuz etini yeyish tavsiya etilmaydi, bunda faqat ichakning tonusini ko‘taruvchi va qariyalarda uchraydigan ich qotishlarida juda foydali bo‘lgan tarvuz sharbatini ichish kerak. Shuningdek, tarvuz sharbati qon, jigar (sariq kasalligi, intoksikatsiya, tsirroz), buyrak hamda o‘t pufagidagi tosh kasalliklarida juda foydali.

Tarvuz buyrak va o‘t pufagini yaxshi tozalaydi, peshob miqdorini oshiradi, toshlarni va organizmdagi ortiqcha suyuqlikni chiqarishga yordam beradi. Uni gipertoniyada ichish foydali, bo‘g‘im kasalliklarida organizmga yaxshi ta’sir qiladi, ortiqcha vaznga qarshi kurashda yordam beradi. Tarvuz sharbatini kun davomida, ovqatlanishlar oralig‘ida ichish mumkin. Uni hatto muzlatib, keyinroq iste’mol qilish uchun muzlatgichda saqlab qo‘ysa ham bo‘ladi. 

Tarvuz turli parhezlarda va semirish kasalligida tavsiya etiladi.  Buyrak-tosh kasalligida, jigar, sistit, nefrit, siydik-tosh kasalliklarida har kuni 2-2,5 kilogramm tarvuz yeyish maslahat beriladi. U yurak qon-tomir tizimi va buyrak kasalliklari bilan bog‘liq shishlarda peshob haydovchi vosita sifatida ta’sir qiladi.

Agar sizda sariq kasalligi yoki o‘t pufagidagi tosh kasalligiga chalingan bo‘lsangiz, unda tarvuz sharbati yoki uning etini unga asal va sirkaning yengil eritmasini qo‘shgan holda iste’mol qilishingiz mumkin.

Tarvuz qondagi ortiqcha xolesterinni chiqarib tashlashga yordam beradi, bu aterosklerozga chalingan bemorlar uchun juda muhim. Tarvuz sharbati intoksikatsiyalarda, ovqat qiyinlik bilan hazm qilinganida va ich qotishlarda foydali. U organizmdagi tuzlarni (uratlar, oksalatlar, fosfatlar) eritadi va chiqarib tashlaydi, qum va tosh hosil bo‘lishining oldini oladi. Shu bois tarvuz podagra va artritda tavsiya etiladi.

Tarvuz etidan pardoz vositasi sifatida ham foydalaniladi. Undan vitaminli, tonusni ko‘taruvchi niqoblar tayyorlanadi, ular ajinlar paydo bo‘lishining oldini oladi, yuz terisining rangini yaxshilaydi, terini yumshoq va elastik holatga keltiradi. Buning uchun 5-6 qavat qilib bukilgan doka yoki momiqning yupqa qatlami tarvuz suviga botiriladi va 15-20 daqiqaga yuz va bo‘yin terisiga qo‘yiladi. Keyin suv bilan yuvib tashlanib, krem suriladi. Tarvuzli niqoblar quruq teriga ham, yog‘li teriga ham mos keladi.

Tarvuz po‘chog‘idan murabbo tayyorlanadi, bunday murabbo ichakda gazlar hosil bo‘lishining oldini oladi. Ba’zi meva va sabzavotlarning eti (masalan, bodringniki) qorinda bijg‘ishni keltirib chiqaradi, shu bois ularni po‘sti bilan yegan ma’qul. Xuddi shu narsa tarvuzda ham yuz beradi: tarvuz po‘chog‘i qorindagi bijg‘ishni yo‘q qiladi. Bundan tashqari, tarvuz murabbosini o‘tkir respirator kasalliklar va stenokardiyada hamda oshqozon yaxshi ishlamaganida iste’mol qilish foydali, chunki u ovqat hazm bo‘lishini rag‘batlantiradi. Tarvuz

Tarvuzning quritilgan po‘chog‘idan tayyorlangan damlamani esa o‘tkir va surunkali kolitlarda qo‘llashadi. Buning uchun 100 g quritilgan tarvuz po‘chog‘i 0,5 litr suvda damlanadi va sovugunga qadar tindirib qo‘yiladi, keyin dokada suzib olinadi. Har kuni 4-5 marta yarim stakandan qabul qilinadi.

Aytganday, tarvuz po‘chog‘ida karotin, kaliy va boshqa foydali moddalar mavjud, shu bois uni po‘chog‘i va hatto urug‘lari bilan birga sharbat chiqaruvchi qurilmadan chiqarilsa, sharbatning mineral va vitaminlar tarkibi yanada boyroq bo‘ladi. Bunday sharbat xlorofill bilan ham boyiydi, ammo ta’mi, albatta unchalik shirin bo‘lmaydi.

Xalq tabobatida hovonchada maydalangan tarvuz urug‘ini gijjalarga qarshi iste’mol qilishadi, shuningdek undan bachadondagi qon ketishlarida qonni to‘xtatuvchi vosita sifatida foydalanishadi. Tarvuz urug‘larida olein, linol kabi yog‘li to‘yinmagan kislotalar mavjud bo‘lib, ular nafaqat ovqatlanishda foydali, balki shifobaxsh xususiyatlarga ham ega. Buyuk alloma va tabib Abu Ali ibn Sino tarvuz urug‘larini buyrak-tosh kasalligini davolashda juda foydali deb hisoblagan.

Biroq tarvuz boshqa poliz ekinlari kabi o‘zida o‘g‘it sifatida qo‘llaniladigan turli kimyoviy moddalarni (nitratlar, selitra, fosfor va boshqalarni) yig‘ish xususiyatiga egaligini inobatga olish zarur. Bunday tarvuzni kesganda qalinligi bir necha santimetrgacha keladigan sariq uchastkalarni ko‘rish mumkin. Bunday tarvuzni yegan hatto sog‘lom qishilarda ham ko‘ngil aynishi, qusish, qorin og‘riqlari va ich ketishi paydo bo‘ladi. Bundan tashqari, u kichik yoshdagi bolalar va o‘tkir yoki surunkali nefroz, nefrit va pielonefrit tashhisiga ega bemorlar uchun juda xavfli.

Tarvuz qandli diabetga uchragan bemorlarga tavsiya etilmaydi.

Tarvuzni duch kelgan joydan xarid qilish yaramaydi. Uni xarid qilayotganingizda, bir bo‘lagini kesib olib, uni suvga tiqib ko‘ring. Agar suv oz bo‘lsa-da qizil rangga bo‘yalsa, bilingki, tarvuz tarkibida ko‘plab pestitsidlar bor. Ko‘cha-ko‘yda tarvuz kestirayotganda pichoqni tozalab artish yoki yuvish yodingizdan chiqmasin.

Tarvuzni yeyishning ham vaqti-soati bor. Uni ovqatlanishdan oldin yoki keyin yeyish mumkinmas. Bunda ovqat hazm qilish bilan bog‘liq muammolar kelib chiqishi mumkin. Tarvuzni boshqa narsalarga aralashtirmay yeyish kerak!!! Iloji bo‘lsa, ovqatlanishdan ikki soat oldin yoki shuncha vaqt keyin yesangiz, foydaliroq bo‘ladi.

Tarvuzni non yoki non mahsulotlari bilan yeyish ham ichaklarda gazlar hosil bo‘lishiga olib keladi. Shuningdek, uzoq safarga chiqishdan oldin tarvuz yeyish tavsiya etilmaydi. Chunki tarvuz siydik haydash xususiyati bilan mashhurdir.

http://uz.shifo.uznet.biz/TARVUZ
Nom: Re: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Nurdinboy 08 Iyun 2011, 18:31:06
Meni dadam shifokorlar. Kasal bo'lganimizda ko'pam dori ichishga ruhsat beravermaydilar. Avallari uch marta nichevo-nichevo desang o'tib ketadi, desalar hazil deb qabul qilardik. Inson miyasi shunday bir narsa ekanki, mushkul holatda ana shu narsa bo'lsa qutulaman degan narsa miyasiga o'rnashib qolsa - tamom. O'sha narsa kelmaguncha muammo hal bo'lmaydi. Albatta dorilarning foydali tomonlari ko'p. Lekin hammasi ham foyda beravermaydi. Ba'zilari boshqa kasallikni ham keltirib chiqaradi. Bir voqeani aytib beraman.
    2-kurs paytimda fakultetimiz yotoqxonasiga o'rtoqlarimni oldiga borib qoldim. Ertalab qandaydir mazam qochib, boshim og'riy boshladi. Men ketdim, deya uyga jo'nadim. U paytlar Dendropark (Uch qahramondan keyin, Chernayfka yo'lida)da turardim. Yo'lim katta bog' orasidan o'tadi. Boshim og'rib ketyapman. Shunda balki olvali yesam og'rig'i qolar, deb shipon oldidagi g'ij-g'ij pishgan olvalidan olib uygacha yeb kettim. Balki ishonmassiz, lekin bosh og'rig'im o'shanda qolgandi.
Nom: Re: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Nurdinboy 08 Iyun 2011, 18:34:35
    Keyinchalik bilsam olvalining murabbosi, umuman olvali shamollashni oldini olarkan. Vareniyasini har kuni ertalab issiq choyga shakar bilan qo'shib ichish shamollashga qarshi kurashning bir yo'li ekan.

    Hozir ayrim falshipka dorilar ko'pchilikni og'ir vaziyatlarda qoldirayapti.

    Lekin zamonaviy tabobatdagi ishlarga mening raddiyam yo'q. Ulardagi rivojlanish hozir haqiqiy cho'qqida.
Nom: Re: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Nurdinboy 08 Iyun 2011, 18:40:42
(http://s12.radikal.ru/i185/1106/f8/ef958b85f19f.jpg)
QOVUN

      Mana yoz ham tugab, pishiqchilik eng qizg'in pallaga kiradigan kuz ham kirib keldi. Do'konlarda, bozorlarda, shunchaki yo'l bo'ylarida qovun-tarvuzlar sotilayotganiga ko'zimiz tushadi. Hozir bu lazzatli poliz ekinidan bahra olishning ayni payti. Ammo oldindan ogohlantirib qo'yishni istardik: yo'l bo'yida sotilayotgan qovun-tarvuzlarni xarid qilmang, bunday mevalar qanchalik havasni keltirmasin, ular nafaqat yozgi quyosh nuriga, balki mashinalardan chiqadigan gazlar bilan ham to'yinib bo'lgan. Yaxshisi ularni maxsus ixtisoslashgan pavilyonlardan xarid qilgan ma'qul.

     Endi asosiy mavzuga - qovunning foydali xususiyatlariga to'xtalamiz. Avvalambor, qovunni shirin xushbo'y ta'mi va ajoyib parhez xususiyatlari uchun qadrlashadi. Xushbuy, yumshoq, shirin qovundan ham yaxshiroq desert bormikin. Qovunning shirali xushta'm go'shtida yengil o'zlashtiriladigan qandlar, kraxmal, oqsil, vitaminlar, biriktiruvchi to'qimalar, pektinlar, organik kislotalar, turli-tuman mineral tuzlar mavjud.
100 g qovunda 19 kkal mavjud.

   Qovunda ayniqsa temir va kaliy tuzlari juda ko'p, shu munosabat bilan qovundan kamqonlikda davolovchi ozuqa sifatida, yurak-qon-tomir kasalliklarida, jigar va buyrak xastaliklarida, shuningdek podagra va revmatizmda foydalaniladi.

   Qovunlar kremniy moddasiga boy. Olimlarning fikriga ko'ra, inson hayoti, uning salomatligi, fiziologik jarayonlarning tartibga solinishi kremniy moddasi bilan chambarchas bog'liq. U qattiq to'qimalarga, teri va sochlarning holatiga ta'sir qiladi. Kremniy bosh miya qobig'iga ajoyib tarzda ta'sir qiladi, u nervlarga, ichak devorlariga, ovqat hazm qilish traktiga va butun ichki organlar tizimiga kerak.

    Qovunda boshqa poliz ekinlariga qaraganda C vitamini ko'proq. Qovundagi biriktiruvchi to'qimalar ichak mikroflorasiga ijobiy ta'sir ko'rsatadi, organizmdan xolestrinni chiqarib tashlashga yordam beradi, ovqat hazm qilish jarayonini yaxshilaydi.

    Qovun ajoyib yoshartiruvchi xususiyatlarga ega. Bu borada Sharqda shunday ibora bor: "Qovun sochlarga jilo beradi, ko'zlarni yoshartiradi, lablarni qizil qiladi, istaklarni kuchaytiradi, imkoniyatlarni ro'yobga chiqaradi, erkaklarni aziz, ayollarni esa maftunkor qiladi". Quritilgan qovun - nozik tansiq taom hisoblanadi.

   Odatda qovun palakdan uzilganidan keyin iste'mol qilinadi. Ammo, bundan tashqari, undan murabbo, asal, jem, marmelad, povidlo, kompot, tsukatlar ham tayyorlashadi. Qovun qand moddasiga (13% gacha), C, PP vitaminlariga, karotin moddasi, foliy kislotasi, hamda temir moddasi va biriktiruvchi to'qimalarga juda boy bo'lgani bois, u qabziyatda (ich qotishida), aterosklerozda, gemorroyda, qon, buyrak va yurak-qon-tomir tizimi xastaliklarida juda foydali hisoblanadi.

    Qovunning foydali va davolovchi xususiyatidan asab tizimini mustahkalashda ham qo'llashadi. Qovun go'shtida serotonin - "baxt gormoni"ni ishlab chiqarishga yordam beruvchi moddalar mavjud. Agar ma'yus bo'lib qolsangiz, ikki tilik qovun yeng - kayfiyatingiz yaxshilanadi! Ushbu poliz ekinida qon ishlab chiqarish uchun zarur bo'lgan fermentlar ham ko'p. Bu esa jarrohlik operatsiyalari, yarali kasalliklarning kuchayishidan keyin tiklanishga yordam beradi. Qovun siydik haydaydigan ta'sirga ega. Unda qandlar miqdori ko'p bo'lgani bois, diabet va jigar kasalliklariga chalingan bemorlarga ko'p yeyish tavsiya etilmaydi.

    Bundan tashqari, qovun ter haydash xususiyatlariga ham ega. Sariq va istisqo (vodyanka) xastaliklariga chalingan kishilarga qovun iste'mol qilish juda foydali.

    Ushbu poliz ekinidan husnbuzarlar toshmasini davolashda hamda sepkillar va pigment dog'lardan xalos bo'lishda ham mahalliy surish yo'li bilan foydalaniladi. Qovun gelmintlarni yo'q qilishda ajoyib vosita hisoblanadi, bu birinchi navbatda, bolalar organizmiga taalluqli.

http://www.inmoment.ru
Nom: Re: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Nurdinboy 08 Iyun 2011, 18:41:13
Esingizda bo'lsin:

* Qovun iste'mol qilgandan keyin qatiq (sut mahsulotlari) va sovuq suv ichish mumkin emas.

* Shuningdek, qovunni spirtli ichimliklar bilan birga iste'mol qilish ham tavsiya etilmaydi, oshqozoningiz buzilishi xavfi bor.

* Qovunni och qoringa iste'mol qilmang.

* Ushbu xushbo'y poliz ekinini asosiy ovqatlanishlar oralig'ida mustaqil taom sifatida iste'mol qiling.

Yoqimli ishtaha!

http://www.inmoment.ru
Nom: Re: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Mo'min Mirzo 08 Iyun 2011, 21:29:37
Nurdinboy otangizning gaplariga amal qilib og'riqdan qutulishingizga sabab bu birinchidan ichki ishonch bo'lsa ikkinchidan organizm o'z o'zini davolashi bo'ladi. Ishonavering, organizm o'zini o'zi davolaydi.
Sizga shamollash kabi tashqaridan begona narsa ta'sir qilsa, organizm bezovtalanadi, bu begona narsani o'zidan chiqarib yuborishga urinadi. Mana shu vaqtda sizda og'riq, behollik kuzatiladi. Agar tabletkalar ichmasangiz bu kasallik tanangizdan butunlay chiqib ketadi. Bordiyu aspirin kabi dorilardan ichib olsangiz og'riq qoladi, lekin bir-ikki kun o'tib og'riq yana bosh ko'taradi. Toki organizm bu shamollashni batamom quvib tugatmas ekan og'riqlar tanangizdan chiqib ketmaydi, dorilar yordamida faqat og'riqlarni qoldirib (vaqtincha yashirib) tura olasiz. Hozirda meditsina asosan shu yo'nalishda davolaydi.
O'zimning qarindoshlarim orasida ham mediklar bisyor, o'zim ham 15yil katta katta doktorlarda kasalimni ko'rsatib yurdim. O'tgan yili ham yana horijga chiqish niyatida yurgan edim, hayotimga forum.islom.uzda bir akahon kirib keldiyu barchasi o'zgardi. u tavsiya etgan oddiy poklanishni 3kun qo'lladimu tanamda ulkan o'zgarishlarga guvoh bo'ldim. So'ng ochlik, sog'lom ovqatlanish, shifobaxsh giyohlar, mijozlarni o'rganishga kirishdim. Foydasi ko'p bo'ldi alhamdulillah. 15yildan beri meditsinadan olmagan foydamni 3kundayoq sezgandim. Ilgari har kuni bir-ikkitadan bosh og'riq dori, qon bosimni ko'tarish uchun alpen gold singari kuchli shokolad, allergiyadan qutilish uchun turli ichimlikdan ichib turardim. Hozir esa barcha og'riqlardan, bosh aylanishlardan qutuldim.
Shokoladni, go'shtni faqat yegim kelganda yeyman, aslo avvalgiday qon bosimni oshirish uchun emas. Qon bosim izga tushib ketgan.
hozir to'g'ri ovqatlanish va ochlikka o'tganimga 6 oy bo'ldi, kayfiyatim ko'tarinki doim. Davleniyelar, boshqa ichki kasalliklar, bosh aylanishlar, ko'z tinishlar kabi kasalliklarim umuman yo'qolib ketdi.
Vaholanki men har uch oyda 10kunlab kasalxonalarda yotib chiqardim, horijdagi doktorlarga ham ko'rinib otning kallasiday dorilarni olib qaytardim.
Rasululloh s.a.v. ham boshqa payg'ambarlar ham ochlik qilib tanalarini tozalab turganlar, u vaqtlarda barcha sog'lom ovqatlanganlar, shu bilan kasallikka chalinsa tabiiy yo'l bilan davolanganlar. Mana shu eng to'g'ri yo'l, eng yaxshi poklanish (ham jismonan ham ruhan) xisoblanadi.
Men hozirgi meditsinaga butunlay qarshi emasman, faqat ichki buzilishlar sabab yetgan kasalliklarga tabiiy yo'l bilan davolanish meditsinadan yuz barobar yaxshi deyman.
Agar biror kishi revmatizm, qandli diabet, o'pka sili, yoki qon bosim ortishi kabi og'ir kasallik bilan og'rib kasalxonada "tuzalib chiqibdi" desa men ertak eshitganday bo'lardim.
Kasalxonada tuzalmaydi, balki bir umr og'riq qoldiruvchi ukolu tabletkalar olib yurishi uchun "aptechka" deb atalmish "oshqozon"ni ko'tarib yurishga to'g'ri keladi.
Nom: Re: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Mo'min Mirzo 21 Iyun 2011, 08:59:29
Куни-кеча табиий турмуш тарзи мавзусида интернетни титиб стириб қуйидаги мақолага дуч келдим, жуда қизиқ скан, барчага тавсис стаман.

Табиийликка не етсин!
 
Табиатда аввалдан мавжуд бслмаган, кейинчалик инсон томонидан сйлаб топилган барча сунъий нарсалар одам табиатига стиришмайди, ёқмайди ва фойда бермайди. Масалан, нейлон ва атсетат каби сунъий матолардан тайёрланган кийим баданингизга ёқмайди. Аки уй жиҳозлари, мебеллар ичидаги поролон нарсалар 12-15 йилдан кейин албатта инсон соғлигига зарар етказа бошлайди. Худди шу каби сахарин, қуруқ сут, хушбсйловчи (ароматизатор) каби кимёвий йсл билан олинган таом ва ширинликлар асло фойда бермайди, турли кимёвий моддалар қсшиб чиқарилган «мева шарбатлари»нинг мутлақо нафи йсқ. Юқорида тилга олинган ҳолатлар сингари соғлиқни ҳимос қилишда ҳам, турли хасталиклардан даволанишда ҳам табиий дори-малҳам ва муолажалар кспроқ фойда келтириши, кейинчалик ҳам ҳеч қандай нохуш асорат ва зарар қолдирмаслиги ҳаммага беш қслдай аён бслса-да, кишилар барибир урф-мода кетидан қувиб ёки реклама алдовларига учиб, «ҳамма билган, ҳамма қилаётган даволаниш услублари»га ёпишиб олишган.

Телевидение орқали овоза қилинаётган маҳсулотларнинг мутлоқ кспчилик қисмини дори-дармон ташкил стаётгани ҳам одамларимизни ҳушёр торттирмаётир. Табиий кскат ёки бирор неъмат ёрдамида тузалиш мумкин бслган жснгина хасталикка чалинган кишиларга филни ҳам думалатадиган дозадаги антибиотиклар таклиф қилинмоқда. Айниқса кейинги йилларда асабни тинчлантирувчи, оғриқни қолдирувчи турли кучли дори ва антибиотиклар кенг қслланилмоқда. Бунинг сса фойдасидан ксра зарари кспроқ.
Биргина мисол: айтайлик, сиз тумов бслиб қолдингиз. Узоқ йиллик тажрибалардан маълумки, ота-боболаримиз тумовни оддий воситалар билан даволашган, бир-икки кун ётиб, отдай бардам бслиб кетишган. Кспинча, тумов бслган одам терлашга ҳаракат қилган, пиёз ҳидлаган ёки уни чайнаган, асалли чой  ичган, қатиқдан қайноқ айрон (қоқирим) қилиб, мурч аралаштириб истеъмол қилган ва тезда шифо топган. Донишмандлардан бири тсғри таъкидлаганидай, «Севгининг ва шамоллашнинг давоси бслмайди, улар сзича стиб кетади».
Ҳозирда-чи? Тумов бслган одам дарров дорихонага чопади, чунки телевидение аллақандай қимматбаҳо хорижий дориларни «Бемор бслиб ётишга вақт йсқ» шиори остида тинмай овоза қилиб турибди-да! А екламага қаттиқ ишонганидан уни текшириб ҳам, сйлаб ҳам стирмай ичади-да чала қолган юмушига чопади. Ваҳоланки, реклама стмай қолган молларни бозоргир, харидоргир қилиши, «реклама савдонинг мотори» скани ҳақида у пайдо бслганидан бери тинмай ёзишади.
«Фил дозасида»ги дори касалликнинг ташқи асоратларини йсқотгандай бслади. Аммо бу дегани — у касалингизни батамом даволади, дегани смас. Грипп ва тумов каби касалликларни келтириб чиқарадиган вирус ва бактерислар сиз ичган дорига парво ҳам қилмай кспайишни бошлайди. Улар сизни тузалганга схшаб бепарво бслиб қолганингиздан фойдаланиб, танангизни заҳарлашга киришади ва охири барибир касаллик асоратларини юзага чиқаради.
А­нг ёмони, тинимсиз ичилган антибиотиклар бора-бора танангиздаги иммун тизимга зарар етказади, ташқаридан кирадиган микроб ва вирусларга қарши курашадиган фойдали «аскарлар»ни ҳалок қилади. Оқибатда касалга тез ва осон чалинадиган, унинг асорати оғир кечадиган ва организмингиз унга қарши кураша олмайдиган ночор ҳолатга келиб қоласиз.
Ҳар бир инсон танасида саратон (рак) шишларини пайдо қилувчи «ёмон» ҳужайралар мавжуд. Аммо танамизнинг иммун тизими унинг ривожланишига йсл қсймай, доимо «жиловлаб» туради. Агар Аллоҳ таоло бир инсоннинг саратон билан оғришини ирода қилган бслса, иммун тизими «ғафлатда қолиб», саратон ҳужайраси назоратсиз равишда шиддат билан ссиб кспас бошлайди.
Танамизни хавфли саратон ҳужайрасидан ҳимос қилиши зарур бслган иммун тизими нега масъулистсизлик қилиб, касалнинг пайдо бслиши ва ривожига «томошабин бслиб» қолди. Сабаби, биринчидан Аллоҳ таоло бандасига шу касални ирода қилган сди. Иккинчидан, иммун тизими бузилса, ҳар қандай касаллик вужудни осонгина сгаллаб олади.
Бу қоидани 1909 йили олмон бактериологи, иммунологис соҳасидаги Аобел мукофоти соҳиби Лаул А­рлих кашф стган сди. Унинг ҳисобсиз тадқиқотлари натижасига ксра, асосан тана аъзосига тиғ урдирган ёки бирор аъзони ксчириб стқаздирган ёхуд узоқ вақт иммунитетни маҳв стувчи дориларни ичиб юрган кишиларда саратон касали тезроқ пайдо бслар скан.
Саратон касалида одам танасида ёғлар кспайиб, сскиргани сайин ссимта пайдо бслишига шароит туғилади. У аста ривожланиб, сллиғланади. Бундай ҳолатда халқ табиблари кск чой ва хом карамни снг схши восита санашади. Кск чой бадандаги ортиқча ёғни йсқотади, микробларни слдириб, ссманинг ссишига шароит қолдирмайди. Шунга ксра, кск чой хавфли ссма касалликларини даволашда муҳим дорилардан ҳисобланади. Фаранг олимлари сут-қатиқнинг ҳам бу борада беминнат шифо скани ҳақида ёзишди.
Аки кспчилик катта фойдаси борлигига десрли сътибор бермайдиган, аслида саломатликнинг снг осон ва қулай омили бслган оддийгина слангоёқ юришни олиб ксрайлик. Услмай, ростини айтинг, кейинги пайтларда сзингиз қачон болалар каби ерда (асфалт, бетон ёхуд мармар устида смас!) слангоёқ юргансиз? Ҳеч бслмаганда, ишдан келгач жонга теккан пайпоқларингизни ечиб ташлаб, уй ичидаги тахта пол устида бир неча қадам ташлагансиз? Минг афсуски, кспчилик бу саволларга ижобий жавоб бера олмайди.
Ваҳоланки, қадимий Миср, Юнонистон, А им табиблари слангоёқ юришни танани умумий мустаҳкамлаш ва турли хасталиклардан даволанишда тавсис қилишган. Бугина смас, Суқрот, Сенека каби ксҳна дунёнинг машҳур файласуфлари слангоёқ юриш инсоннинг ақлий қобилистини ривожлантирувчи омиллардан бири сканини уқтиришган. Ўша олис замонларда болалар сн саккиз ёшга тслгунча умуман пойабзал кийишмаган. Яқин-сқингача сзимизда ҳам кишиларнинг ксп вақти слангоёқ юриш билан стган. Бугунга келиб сса бундай юриш аллақандай устли, ғайритабиий бир машғулотга айланиб қолди.
Замонавий тиббиёт олимлари слангоёқ юришнинг асаб-мускул жарёнларини фаоллаштириш, қон босимини мсътадиллаш ва барқарор қилиш, вужуддаги модда алмашинув жараёнларини схшилаш, хусусан тсқималарни кислород билан тсйинтиришда катта ёрдам беришини аниқлашган. Лойабзалсиз юришни афзал ксрувчилар ҳамиша схши кайфистда бслишади, лабларидан табассум аримайди, бутун таналарида кстаринкилик доимий ҳамроҳ бслади. Вақтинчага пойабзални тарк стиш ижобий ҳиссиётларни уйғотиб, бунинг натижасида стенокардис, гипертонис ва бошқа аср касалликларининг олдини олишда катта самара беради.
Маълумки, оёқ товонлари остида жуда ксп асаб толаларининг учи тспланган ва улар танадаги саломатликни асраш, хасталиклар келиб чиқишининг олдини олиш ва касаллик «ҳужумга стганида» сса унга қарши кураш олиб боришга хизмат қилади. Ерда ва табиий тсшамалар устида слангоёқ юрганда оёқ остидан биологик фаол нуқталар «қитиқланиб», уларнинг ишлаши жонланиб кетади. Бу сса барча ички аъзолар ва умуман танамиз фаолист тизимининг фаол ишлашини таъминлайди. Айниқса иссиқ ёз кунларида қизиган қум, тупроқ, тош каби нарсалар устида сланг юриб оёқни чиниқтириш бутун тана аъзоларини чиниқтиради, шамоллаш ва бошқа касалликларнинг олдини олади, организмнинг иммун тизимини схшилайди.
Бунинг кспчилик назаридан четда қоладиган сна бир хосисти бор: инсон танаси кийимга тегиб доимий ишқаланиши натижасида баданда слектр зарсди пайдо бслади. Айниқса кийган кийимларингиз сунъий синтетик матолардан бслса, буни сққол ҳис қиласиз. Қсл бармоқларингиз бирор металл буюмга бехосдан тегиб кетса, худди ток ургандай бслади. Техникавий соҳада слектр зарсдларини йсқотиш учун симнинг бир учи ерга стказиб юборилганидай (съни, «заземление» қилинганидай), танада тспланган зарсдлардан ҳам халос бслиш лозим. Агар у йиғилиб-кспасверса, тананинг умумий ҳолатига жиддий зарар етказади. Лойабзал сса бунга тссқинлик қилади. Агар товон бевосита ерга тегса, зарсд бемалол стиб кетади.
Ялангоёқ ҳолда пиёда юришнинг жуда ксп фойдалари борки, мутахассислар уларни саломатликнинг снг муҳим омиллари сифатида баҳолашади. Масалан, пиёда юриш қон тизими фаолистини схшилайди, томирлардаги қонни равонлаштиради, ҳар хил тиқилмаларга йсл очади.
Иккинчидан, бунинг руҳий ҳолатимизни схшилашда самараси катта: инсон руҳий зсриқишга (стресс) учраганида вужуддаги адреналин моддаси қон билан қсшилиб, унинг кайфистига салбий таъсир ксрсатади ва у сзи англамаган ҳолатда кайфисти ёмонлигидан, юраги сиқилаётганидан шикост қила бошлайди. Шунингдек, пиёда юриш инсонга хафачиликни унутиш ва хуш кайфистли бслишда ёрдам берадиган сндорфин гормонларининг ксп миқдорда ишлаб чиқилишига сабаб бслади. Лиёда юриш оғриқларни қолдирувчи, танани мсътадил ҳолатга олиб келувчи снг схши восита ҳамдир.
Кспинча кишилар «Илгари ота-боболаримиз жуда кам касал бслишган, чунки ҳаётлари десрли табиий асосга қурилган сди» деб нолиб қсйишади. Ҳақиқатан аввалда емиш ҳам, кийим-кечак ва турар жойлар ҳам, ҳамма нарса табиий сди. Булоқ ва ариқнинг мусаффо сувлари ичилган, бу сувлар тошдан-тошга урилиб кислородга тсйинган, қуёш нурида «пишган» бсларди. Ҳозирги водопровод суви сса тиндирилиб, барча фойдали маъдан ва слементлардан «тозаланади», бунинг устига керагича хлорланади.
Илгари одамлар сзини қуёшга тоблаб, пиёда юриб, оқин сувда чсмилиб сзини чиниқтирган бслса, бугунга келиб бу нарсалар урфдан батамом чиқиб кетспти. Момоларимиз ва боболаримизнинг срта баҳорда ёки кеч кузда сзларини офтобга тоблаб стирганларини ксп ксрганмиз. Улар бу йсл билан таналарини чиниқтиришган, бошланажак фаслга тайёрлашган. Бу нарса умуман унутилиб кетди. Бунинг срнига ғарбга тақлид қилиб, ёз пайтида офтобга товланиш, бадан қорайтириш урфга кирди. Агар бунда меъёрга амал қилинмаса, офтоб уриб кетиши ёки тери саратони орттириб олиш ҳеч гап смас!
Овқатланиш бобида ҳам аҳвол бундан схши смас. Таомларимиз ҳам тобора сунъийлашиб борспти. Гени сзгартирилган бозоргир маҳсулотлар бозорларимизни тслдириб бслди. Ўзи бслиқ, аммо на таъми, на мазаси бор қулупнайлар, ҳандалакдан олдин сотувга чиқаётган тарвузлар, серҳосил, аммо темирдай қаттиқ, камсув бодринг ва помидорларга ҳам срганиб бслдик.
Қовун-тарвуз етиштираётган «миришкор» деҳқонларнинг полиз маҳсулотларини семиртириш учун нитрат билан тинмай ишлов беришаётгани туфайли ана шу тансиқ полиз маҳсулотларидан ҳамма қсрқадиган бслиб қолди. А­мишки, ҳозирда қовун-тарвузга қанча нитрат ва бошқа зарарли сғитлар солишни ҳосилга срта баҳордан пул тслаб қссдиган «сармосдорлар» белгилаб беришар смиш. Бунинг оқибати аснчли бслспти. Ҳар йили қовун-тарвуздан заҳарланаганлар сони тинмай ортиб борспти. Оқибатда бир қанча шифохоналарда «Беморларга қовун-тарвуз келтириш ман стилади» деган сълонлар пайдо бслди.
Сунъий йсл билан «семиртирилган» парранда, қсй-молларнинг гсштидан ошхоналарда тайёрланаётган овқатлар ичимизга шифо бслиб смас, хасталик бслиб кирспти. Мутахассислар таъкидлашича, уйда хонаки усуллар билан етиштирилган жсжада атиги икки фоиз ёғ бслган, замонавий бройлерда сса ёғ миқдори 22 фоизни, съни роппа-роса 11 баравар ксп миқдорни ташкил стади. Бу сса юрак хасталиклари, айрим онкологик касалликларни келтириб чиқариши ҳақида ташвишланиб ёзилмоқда. Ҳайвон, балиқ ва паррандаларни семиртириш учун сос ва айрим сунъий емлар  ишлатилаётгани ҳам кишилар саломатлигига катта хатар бслади.
Ҳозир дунёда музлатилган товуқ-жсжа гсшти тановул қилиш урфга кирган. Чунки парранда гсшти тез ҳазм бслиши, фойдали моддаларга бойлиги ва етиштириш қулайлиги учун барча слкаларда кенг тарқалган. Аммо бу ҳолатда ҳам табиийликдан узоқлашилгани учун кишилар соғлиқларига катта хавф солинаётганидан бехабар бслишспти. Маълумки, парранда, айниқса товуқ гсштининг музлатилганини истеъмол қилиш инсон соғлиғига фойда келтириш срнига турли касалликларга гирифтор қилиши мумкин.
Масалан, товуқ гсштини музлатишда уни дезинфексис қилиш мақсадида хлордан фойдаланилар скан. Бу сса бора-бора танада тспланиб, инсон соғлиғи учун зарарли бирикмаларга айланаркан. Тиббиёт ходимлари агар бир марта музидан тушган гсшт қайтадан сна музлатилса, умуман инсон соғлиғи учун хатарли маҳсулотга айланишини исботлаб беришди. Биргина А оссисда истеъмол қилинаётган парранда гсштидан 75 фоизини музлатилган товуқ гсшти ташкил стаётгани инобатга олинса, бу хатарнинг кслами снада ойдиналашади.
Ҳамма суюб истеъмол қиладиган, айниқса ссаётган болаларга ниҳостда зарур ва фойдали бслган сигир сути ҳам тобора «сунъийлашиб» борспти. Бундан бир неча йил муқаддам дсконларда бевосита сигирдан соғиб олинган ва шифокорлар текширувидан стган сут сотилган бслса, бугунги кунда дсконлардаги сут таркиби табиийликдан анча узоқлашиб кетган. Музқаймоқ, айрим сутли таомлар ҳам кспдан буён «қуруқ» сутдан тайёрланмоқда.
Ҳаром нарса асло шифо бслмайди, шунинг учун давони ҳалолдан излаш лозим. Аммо айрим кишиларимиз дардларига ҳаром нарсадан шифо ахтаришга одатланиб кетишган. Ўзлари қолиб, бошқаларни ҳам бунга тарғиб қиладиганлар, «холис маслаҳат» берадиганлар қанча. Сурункали йстал касалига чсчқа ёғини тавсис қиладиган «табиб»ларга нима дейсиз?
Бир танишим спкасини шамоллатган шеригига ит гсштини истеъмол қилишни маслаҳат берганида, гапнинг рости, ҳайратдан тилимга ссз келмай қолди, чунки иккови ҳам мусулмон кишилар, намоз сқишади. Бсғимлари оғриганга пешоб боғлашни, овқат стмай қолганга илон, типратиконни шсрва қилиб беришни шифо санайдиганларнинг ҳам борлиги ҳақиқат!
Ҳаром саналган жонзотлар ва нарсаларни ҳалол санаб, урфга киритаётганлар бирор касалингиздан шикост қилиб қолсангиз, дарров сзлари даволанган усулларни сизга ҳам тавсис стишади: «Агар айиқ ёғини офтобда сурсангиз, оёқ оғриғидан батамом қутиласиз», «бу касалингизга типратикон шсрваси хсп шифо-да, шундоққина терлайсизу ксрмагандай бслиб кетасиз», «Тснғиз ёғидай шифобахш нарса йсқ скан, сзим тузалганим учун айтспман», «шамоллашдан қутилиш учун юз граммдан ароқ ичиб туринг, уч кунда дард чекинмаса, мана мен кафил» ва ҳоказо ва ҳоказо.
Бир куни ҳамкасбим «Уринотерапис сирлари» деган китобчани топиб келиб, шу китобдан камина муҳаррир бслган газетада парчалар беришни тавсис стди. Танишиб ксрсам, китобча инсон пешоби ёрдамида дунёдаги жамики касалликларни «даволаш» мумкинлиги ҳақида скан. Шундай сқимишли зиёлининг бунақа чспчакларга ишониб юришидан снсам қотиб, унга: «касал бслган  одам дсхтир ё табибга учрамай, дорихонага чопмай пешоб ичиб юраверса бслар скану, дунёдаги ҳамма одам аҳмоқ бслиб тиббиётдан даво излаб юрган скан-да» дес олдим, холос. 
Бир шифокор ҳикос қилади: «Бир беморни даволашимга тсғри келди. Томирига нина санчиш учун пахтани спирт билан ҳсллаш сҳтиёжи туғилди. Бемор сса буни рад стди. Анидан фуратсиллин олиб узатди. Спирт срнига шуни ишлатдим. Бсғинлари шамоллагани учун тиб банкаси қсйишим керак сди. Яна спирт ишлатмаслигимни ссради. Хом картошкани кесиб унинг крахмалини сурдим"¦». Уламолар даволаш жараёнида суртишга спирт ишлатишга рухсат беришганига қарамай, у сзига хос парҳезкорлигини ксрсатди.
Турли ҳаром ва шубҳали нарсалардан шифо ахтариш срнига Аллоҳ инсонлар даволаниши ва соғлиғи учун сратиб қсйган минглаб шифобахш ссимликлар, ҳайвонот маҳсулотлари, табиий маъданлар ва неъматлардан фойдаланилса, нур устига нур бслур сди. Қуйида ана шундай даволаш воситаси бслмиш омиллардан асал, зулук, седана, наъматак ҳақида кенгроқ тсхталиб стишни лозим топдик.

http://tib.islom.uz
Nom: Re: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Mo'min Mirzo 21 Iyun 2011, 09:17:17
Ko'cha-ko'y, gazetalarda, televizorda "foydali, zararsiz, tezkor, og'riqsiz "OZISH" degan reklamalariga ko'zim tushmoqda.
Ozish yo semirish shunchalar qiyinmi?!
Inson tanasiga hokimmi yo tana insongami?
Men xohlasam 10kunda ozib olaman, xohlasam 10kunda semirib olaman, tanamga xokimlikni qo'lga olganman, boshqalarday ortiqcha vazndan yo oriqlikdan aziyat chekmayman, qanday xohlasam tanamni o'shanday holatga keltira olaman, bunga atigi 10kun kifoya qiladi!
Umuman zararsiz, aksincha ozish yo semirish bilan ichki tozalanish ham bo'ladi.
Bu ochlik va parhezdir.

Odamlarga ochlikni gapirsak ensasi qotadi, huddi ovqatsiz bir narsa bo'ladiganday.
Lekin parhezga urinib ko'rishadi, qiyin bo'lsada.
Fitnesga qatnashganlarga ham parhez tavsiya etiladi, har qanday ozish yo semirishga uringanlarga ham muolaja bilan parhez tavsiya etiladi.

Men aniq ayta olamanki parhezdan ko'ra ochlik o'n chandon oson, va yengildir. Parhezda sevimli ovqatlardan tiyilish juda qiyin, buni ko'p odam uddalay olmay parhezni buzib yuborishadi.
Ochlikda esa bunday hol atigi ikki kun davom etadi, keyin ishtaha o'z o'zidan yo'qqa chiqadi.
Kuniga 0.5-1.5kg atrofida ves tashlay boshlaysiz. Eng muhimi yuzdagi ajinlar ham ketadi, ter taranglashadi (kosmetologlarga hojat yo'q, tabiiylik sohtalikdan doim ustundir), soch yaltiraydi, ko'ngil quvonchga to'ladi, harakatlar faollashadi, tanadagi tuzlar chiqib ketgani sabab istagancha egilib bukila olasiz.
Ochlik bilan qanday semirish mumkin, o'zi kunda 1kgdan ves tashlasa deb ajablanmang. Oriqlikning asosiy sababi kam yeyishda emas balki oshqozon hazm sistemasi buzilganidan bo'ladi. Ayrim oriq kishilarni ko'ramiz, ko'p yeydiyu lekin semirmaydi. Bu oshqozoni "buzilgani"dandir. Ochlik yordamida oshqozonga dam beramiz, oshqozon bu vaqtda o'zini o'zi tuzatib oladi. Ochlikdan keyin sharbatlar bilan "Og'iz ochamiz", keyin yengil meva va sabzavotlarga o'tamiz. Bular oshqozonda ajoyib tarzda so'rilib hazm bo'lib ketadi. Mana shu sharbatu meva-cheva, sabzavotlar ham semirishga imkon yaratadi. 2-3kundan keyin qaynatilgan guruch bilan taomlanadi, so'ng semirish boshlanadi, ishtaha  karnay-surnay bo'ladi.

Ozish uchun muhim nuqta mana shu yerda, ishtahaga qul bo'lmay o'zingizni atigi ikki hafta tiyib turing, ishtaha ketadi qoladi, go'zal qomat, tarang tortilgan yuz, charaqlagan ko'zlar, yaltiragan sochlar esa siz bilan qoladi.
Nom: Re: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Mufazzala 16 Iyul 2012, 12:40:34
 :asl3:

Mo'min Mirzo, juda yaxshi ish boshlaganakansiz, nega davom
etmay qo'ydingiz?
Postlaringiz juda ta'sirli bo'libdi, sababi o'zingiz bularga amal
qilganingiz bo'lsa kerak.
Nom: Re: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Mo'min Mirzo 16 Iyul 2012, 13:36:58
Va alaykum assalom. Mufazzala opa bir yarim yilcha amal qildim, ohirgi marta uch haftalik ochlik qilgandim, qarindoshlar "isyon" kotarishdi, shu bo'yi ochlik qilmadim. Aksincha, bahorda Andijonga qaytganimdan beri har kuni ustalar bilan osh yeyapman. Ves-ku normal, lekin ochlik davridagidek yengilliklar yoq.
Nom: Re: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Aqoid 16 Iyul 2012, 13:46:08
Muammo ham shundada. Uydagilar isyoni. 3 kunlik ochlikka qancha noroziliklar bo'lgan.
Yangi uylarga ko'chib olsak, yotvolib ochlik qilamiz, inshaalloh.
Nom: Re: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Mufazzala 16 Iyul 2012, 16:33:44
 :asl3:

Isyon deganda nimani tushunay, bizikilar ochlik qilsam
o'zlarini juda baxtli his qilishadi, biz tarapda :)

Shu bolalarga ovqat qilish, yedirish degan narsalardan
uzoqroqda bo'lganimda menam "yotvolib" ochlik qilardim.
Chunki ochlik paytida o'zimni judayam yengil va sog'lom his qilaman.
Nom: Re: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Mo'min Mirzo 16 Iyul 2012, 18:18:10
Men ko'p ochliklar o'tkazdim, men uchun eng afzali uch kunligi. Eng qiyini ham shu uch kunlik : )
Uch kunga chidab bergan odam to'rtinchi kunlarda o'zida ochlikni xis qilmaydi.
21 kunlik ochlikda menda ko'pam o'zgarishlar bo'lmadi, aksincha, haddan tashqari ozib ketganim sabab amakilarim qattiq tanbeh berishgandi, ochlikni eshitishsa sochlari tikka bo'ladigan darajaga borishgan : )

Iqtibos
sababi o'zingiz bularga amal
qilganingiz bo'lsa kerak.
Yuqorida aytganlarim barchasi o'zimda bo'lgan edi, ayniqsa sochlarim jilolanib yaltirar, ko'zlar charaqlab turardi, juda yengil qushday bo'lib o'zimda umuman behollik sezmasdim. Uydagilar sochlaring yonyaptiya, ovozing tiniq, tekis yuribsan... derdi, hozir bulardan asar ham qolmadi.
Shu uy qurilishlari bitsa Toshkentga qaytib yana ochlikni boshlamoqchi bo'lib turibman, avvalgiday ko'p kunlik emasu 3-7 kunliklarga qarindoshlar vahimaga tushishmas.

Nom: Re: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Mufazzala 17 Iyul 2012, 03:49:01
 :asl3:

Mening eng qisqa ochligim 3 kun, eng ko'pi esa 40 kunlik bo'lgan.
O'shanda 16kg ves tashlagandim.
Yaqinda esa haftada 3 kunlik, 3 kunlik qilib keyin 10 kunlik qildim.
Ancha dardlardan forig' qildi Robbim.
Ayniqsa dangasalik kasalidan qutuldim, epchilgina-chaqqongina bo'lib qoldim :)
Men ochlik qilsam oila budjetiga rosa foyda bo'lishiga ham qiziqaman :)
Nom: Re: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Mo'min Mirzo 17 Iyul 2012, 06:39:58
40 kun? Qoyil opa, menda 18 kunlikdan tomoqlarim qurib suv ham namlay olmaydigan darajaga yetgandi. 21 bir kunda tildagi oqish ketgandan so'ng ochlikni to'xtatgandim. Siz qirq kunlikda tildagi oq parda ketganmidi?
Nom: Re: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Sadulla 17 Iyul 2012, 07:26:15
Assalomu alaykum

:asl3:

Isyon deganda nimani tushunay, bizikilar ochlik qilsam
o'zlarini juda baxtli his qilishadi, biz tarapda :)


Isyon bu hamma siz qilayotgan "be'mani"ishga qarshi chiqishi.Sizlarda ochlik yuqoridagidaka munosabat bo'lsa,biz tarapda teskarisi  :D

Roppa-rosa bir yil oldin men ham Mo'min Mirzo akani yozganlaridan ilhomlanib ochlik o'tkazmoqchi edim.O'zi atigi bir kundan  orada tanaffus qilib ochlik o'tkazgandim,rossa gappi tegida qoldim  :) Sal ves tashlagandim Ota-onam rosa tanbeh berishdi.Ayniqsa onamla.Onam "Hozir yoshsan,ayni yeydigan payting"toshni yesang osh bo'ladi",-deb hech qo'ymaydilar  :D Baribir onalar bolasiga yaxshi bo'lsin deydida,nima ham derdik  :) Uyga Pol Bregni kitobini olib kelgandim.Bu ham foyda bermadi,teskarisiga salbiy ta'sir qildi.Lekin ro'za tutishimga qarshilik bildirishmaydi,shunisiga ham shukr.

Ammo Mufazzalaopaga qoyil qoldim :)
Nom: Re: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Ummu Muslima 17 Iyul 2012, 09:36:16
:asl3:

Mening eng qisqa ochligim 3 kun, eng ko'pi esa 40 kunlik bo'lgan.

40 kun :o
qoyile Mufazzala
man 1 yarim yil oldin 3 kunlik ochlik qilib o'zimni "qahramon"dek his qilib yurgandim : )

o't pufakda dimlanish muammosi  bor odamga va oshqozonda yarasi borlarga
Ochlik bn davolanish mumkin emas ekan,
boshqa kasalliklarda ochlik bn davolanish yahshi natija beryatganini ko'p eshityapmiz,

Horazim tarafda ham ochlik bn davolaydigan tabibda davolanib qaytgan bir odamni eshitgandim,faqat meva sokini icharkan,
rosa yahshi natija beribdi,
yana bir tanishimiz Samarqandda ochlik bn davolaydigan bir mashhur tabib haqida gapirdilar,davolanishga bormoqchilar
tanishimiz borib davolanib  kelsalar surishtiramiz, natijasini ko'raylikchi

man Pol Breggni kitobini o'qib kam bo'lmadim deb o'ylayman.
agarki ochlik qilmasa ham shu kitobni bir o'qib qo'yishni tavsiya qilaman,bu foydadan holi bo'lmaydi,
hech bo'lmasa, qorni ochmasa ham "obed bo'ldi,obed qilishim shart"degan tushinchasi o'zgaradiku...



Nom: Re: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Abdulhafizaka 17 Iyul 2012, 11:02:02
ikki kundan keyin ochlik bilan davolanishni boshlayman ;)
Nom: Re: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Mufazzala 17 Iyul 2012, 11:45:59
40 kun? Qoyil opa, menda 18 kunlikdan tomoqlarim qurib suv ham namlay olmaydigan darajaga yetgandi. 21 bir kunda tildagi oqish ketgandan so'ng ochlikni to'xtatgandim. Siz qirq kunlikda tildagi oq parda ketganmidi?


 :asl3:

Ha hammasi ketgan, "otdey" bo'lib ketganman.

Ochlik qilish uchun avvalo nima sababdan shu ishni qilayotganimizni
bilib olsak havasga qilamiz ekan. Men ochlik paytida ichimda "remont"
ketayotganini tasavvur qilib maza qivorardim.
Uylarimiz ta'mirlansa qanaqa xursand bo'lamiz, organizmimiz ham
shunaqa yap-yangi bo'lib qolarkan ochlikdan keyin.
Har yili har mavsum almashganida, qishda ayniqsa angina rosa
qiynardi meni. Isitmasini gardusnik ham o'lcholmay uzr opa, derdi :)
Eng birinchi shu dardlardan qutuldim.
Keyin tishlarim yildan-yilga yemirilib, chirib ketayotgandi u ham to'xtadi,
alhamdulillah. Bo'qoq bor edi, xozir yo'q. Oshqozonim Hudoni bergan har
kuni ertalabda bir yomon og'rivolardi, uyam yo'q. Xullas sanasam ko'p.
Islom.uz dagi Shoshiy birodar va Akbarjonni bizga ilingan Pol Breggni
"Ochlik mo'jizasi" kitobi sabab men bularni anglab yetdim. Ikkalasidan ham Alloh rozi bo'lsin.
Nom: Re: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Mufazzala 17 Iyul 2012, 11:50:16
:asl3:

Mening eng qisqa ochligim 3 kun, eng ko'pi esa 40 kunlik bo'lgan.

40 kun :o
qoyile Mufazzala
man 1 yarim yil oldin 3 kunlik ochlik qilib o'zimni "qahramon"dek his qilib yurgandim : )


 :asl3:

Sizda "zapas" yo'qda opajon, bizda seropchilik ;)
100 kun qilsak ham jin urmeydi.
Nom: Re: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: azizbek_mx 17 Iyul 2012, 12:23:16
Menam bir boshlab köraymikin... Ramazonni örtalarida, imtixonladan keyin boshlasam böladimi? Umuman saxarliksiz röza tutish mumkinmi?
Qanday boshlanishini örgatvorilar...
Nom: Re: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Mufazzala 17 Iyul 2012, 12:40:12
 :asl3:

Shu biz aytib "reklama" qilgan kitobni o'qib chiqib keyin boshlasangiz
juda yaxshi ta'limotlar bilan o'tkazasiz, inshaAlloh.

Kitob nomi "Ochlik mo'jizasi"
Muallif "Pol Bregg"
O'zbek tilida.
Hayotiy, voqeiy asar.
Nom: Javob: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Муҳаммад Соҳиб 04 Yanvar 2013, 01:49:35
Оч Ò›олганлар Ò›олмади шекилли а?
Nom: Javob: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Sadulla 04 Yanvar 2013, 08:43:45
 :as:

Оч Ò›олганлар Ò›олмади шекилли а?

Forumga hadeb shirin-shirin ovqatlarni rasmi-yu,retseptlarini joylivurgandan keyin ochlik bilan davolanish kimning ham hayoliga kelardi  :D

Keyin Mo'min Mirzo aka ham harakatni susaytirib qo'ydilar,oldinlari ko'p maslahatlar berib turardilar :)
Nom: Javob: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Mo'min Mirzo 04 Yanvar 2013, 10:55:39
Hozir uyda qisqa kunlik ochlik o'tkazishga qarshilik yo'g'u, shu ishtaha yomonda. Bir necha marta boshladim, asrga yetmay buzib yuboraverdim.
Ochlikni bir narsasi juda yomon, aytaylik 10 kunlik ochlik qilsak 6chi kundan boshlab (ishtaha bo'lmasa ham) faqat taomlarni o'ylaydigan bo'lib qolamiz.
Lekin ruh juda tetik bo'ladi, o'tgan yilgi davrimni sog'inib ketaman.
Nom: Javob: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Donishmand 04 Yanvar 2013, 11:34:27
O'zi forumda yopasiga ochlik o'tkazish kerak. Keyin ohirida bitta osh qilvoramiz.
Nom: Javob: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Mufazzala 04 Yanvar 2013, 16:41:04
 :asl3:

Ha dushmanlardan shunaqa qilib qutulsa bo'ladi, bitta osh qivorib oxirida(o'ldirishga).

Men yaqinda 20 kuncha ketma-ket 12 soatlik qildim.
Xozir esa bollar uyda, nonushta, obed deyishib meniyam aynitishyapti.
Nom: Javob: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Mo'min Mirzo 04 Yanvar 2013, 16:58:06
O'zi forumda yopasiga ochlik o'tkazish kerak. Keyin ohirida bitta osh qilvoramiz.
Yo'q yo'q, bunaqada hammamiz jarrohlik stolida yotib chiqamiz oqsoqol. ikkita bolam bor, meni yo'ldan urmanglar :  )))))

Nom: Javob: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Aqoid 04 Yanvar 2013, 18:20:49
:asl3:

Ha dushmanlardan shunaqa qilib qutulsa bo'ladi, bitta osh qivorib oxirida(o'ldirishga).

Men yaqinda 20 kuncha ketma-ket 12 soatlik qildim.
Xozir esa bollar uyda, nonushta, obed deyishib meniyam aynitishyapti.
Endi bollarni bahoni qilishga o'tishibdi. :-)
Qoyil-e!
Kattalar shunaqa qip tursa yoshlardan nima kutamiz?
Nom: Javob: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Mufazzala 04 Yanvar 2013, 18:58:18
 :asl3:

Siz "to'q"lar "och"larga o'ylab muomala qilinglar (bu ogohlantirish:)!


Sababimi? Ochlik insonni Haqqa yaqinlashtiradi. Tavsiya qilamiz.

Nom: Javob: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Mo'min Mirzo 04 Yanvar 2013, 20:03:52
Endi bollarni bahoni qilishga o'tishibdi. :-)
Qoyil-e!
Kattalar shunaqa qip tursa yoshlardan nima kutamiz?
Huddi o'zi ochlik va to'g'ri ovqatlanishga o'tgan odamday gapiradiya. Kechagina to'yib yog'li osh bilan tuzlangan bodring yeb, bostirib qora choy ichib, ovqatdan keyin medovik tortini yeb, endi yumshoq kursiga joylashib olib nasihat qilyapti : )))))
Nom: Javob: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Donishmand 04 Yanvar 2013, 20:10:43
Oshni gapirsam hamma shu yerga yig'ilib olibdi. Yoqmaydiya, yoqmaydi...  Yana ochlikmish.:)))
Nom: Javob: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Aqoid 04 Yanvar 2013, 20:56:46
Men ham ochlik o'tkazganman jaa "to'qmasmiz". Uydagilarga tushuntirish qiyin bo'lyapti xolos.
Yangi uyga ko'chvosak, inshaalloh, yotvolib "ochlik" qilamiz.
Nom: Javob: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: kamoliddinov 04 Yanvar 2013, 21:35:34
 :as:
Odam semirib ketsa oriqlashni eng sodda yuli qaysi? Och yuray desam masalan ertalab ovqatlanmay chiqsam obedda ovqat yemasam oshqozon qiynaydi, sanchib ogrishni boshlaydi. Qanaqadur retseptlar bormi odamni ozdiradigan.
Uzur yana bitta savol:
Qanaqa rejimda ovqatlanib yurishni ochlik deb aytayabsizlar? Kuniga bir mahalmi? yoki 2 mahal qilib ikkinchi marta poldni qilishmi?

Rahmat!
Nom: Javob: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: kamoliddinov 04 Yanvar 2013, 22:09:37
Bizni qovun tarvuzlar, ehhe. Bir voqea esimga tushib ketdi" O'zbekistondan chetda yurganimda bita ayol tarvuz sotib o'tirgan ekan, tarviz kichkina handalakchalik keladi(agar bizdagi handalaklar katta bo'lmasa), uni ustiga so'lib qolgan, kars kars emas. huddi suvsiz quyoshda qolgandek. oldiga borib shu xam tavuzmi dedim. Bizda tavuzlar bor bir kishi kutarishi qiyin. Shunaqa katta qip qizilki dedim. Qayerdanligimni surab angrayib qoldi. Mevalari yahshiga o'hshaydi, yesangiz tam degan narsa yo'q!  :-[
Nom: Javob: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Муҳаммад Соҳиб 05 Yanvar 2013, 01:48:00
Оч Ò›олиш бидъатмасми ишÒ›илиб? :)
Nom: Javob: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Mo'min Mirzo 05 Yanvar 2013, 08:26:46
kamoliddinov.
Ochlik bilan kuniga 1-2 kg ves tashlaydi, bir haftada 10 kg'ga ozasiz. Eng samarali, xavfsiz, va foydali usuli shu.
Ochlik davrida hech nima yeyilmaydi, sharbatlar ichilmaydi, faqatgina toza (qaynatilgan) iliq suv ichiladi.
Endi oshqozon sanchishiga kelsak, bu oshqozon og'rig'i emas, shunchaki oshqozon ovqat vaqti bo'ldi deb sizga signal beryapti. Bir kun sabr qilsangiz bu yol'g'onchi oshqozon sizni bezovta qilmaydi.
5chi kunlarda oshqozon yana bosh ko'taradi, bosh aylanib ko'ngil aynishi kuzatiladi. bunga sabab organizmdagi zaharlar oshqozonga to'planganidan. Bu zaharlarni yuvish uchun yarim choy qoshiq limon suvini 50ml suvga aralashtirib ichish bilan ketkazish mumkin. Iloji bo'lsa klizma qilinadi, oshqozon og'rig'i va bosh aylanishi taqqa to'xtaydi, klizma oshqozonni yuvib beradi.
Ochlikda uch kun ishtaha karnay bo'ladi, eng qiyini ham shu uch kun. Shu davrdan o'tib olsangiz to'rtinchi kundan qiynalmay ochlikni o'tkazaverasiz.
Boshida bir kun, bir hafta dam olib uch kunlik ochlik qilib o'rganing, birdan ko'p kunlik ochlikka o'tib ketish yaramaydi.

Foydalari ko'p, eng muhimi ochlarni eslaysiz, ochlarni tushunasiz. Qon tozalanadi, qon tomir yo'llaridagi tiqilmalar ochiladi. Hotira juda kuchayadi, eshitish va ko'rish yaxshilanadi.
Ochlikdan keyin quyuq yog'li, tuzli, achchiq, shakarli, kraxmalli taomlardan ochlik o'tkazgan kun miqdoricha iste'mol qilmay turasiz.
Nom: Javob: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Donishmand 05 Yanvar 2013, 12:51:14
Ochlik bilan kuniga 1-2 kg ves tashlaydi, bir haftada 10 kg'ga ozasiz...

Bundan chiqdi man ikki hafta ochlik qilsam, qo'shimcha daromad ham olishim mumkin ekan:
Maktabga yarim stavkaga ishga kiraman - biologiya darsida ko'rgazmali qurol sifatida skeletning o'rniga burchakda tursam oyiga 300-400 ming borda! )))
Nom: Javob: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Mo'min Mirzo 05 Yanvar 2013, 13:54:31
Ana ko'rdingizmi har tomonlama foydali bu, siz bo'lsa bir yildan beri etibor bermay kelasiz. 30-40 kunli ochlik qilsangiz yog', go'sht, shakar, oliy nav un, qahva, panta kola, tuzlamalardan naq ikki oy istemol qilmaysiz, suv tekin, bemalol behavotir yuraverasiz.
Ochlik 30 kunga yetganda et suyakka yopishib, ko'zlar kosasidan chiqquday bo'lib qolganda biror daxshat filmda rol o'ynasangiz kamida 6ming ko'kni qurtday sanab olsangiz bo'ladi.
Darsda ham ko'krakda nechta suyak bor deb belalol ko'rgazma o'tkazaverasiz, qarabsizki oiladagi iqtisod, va darsdagi qo'shimcha daromad bilan ikki oyda sutrang lositti sotib olasiz. )))
Nom: Javob: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Mufazzala 05 Yanvar 2013, 17:12:58
 :asl3:

Mo'min Mirzoni gaplariga qo'shimcha (rihlom)

Baqirolmay, chaqirolmay qolasiz.
Choyxona, samovar, gap, o'tirish ham yo'q. Qarabsizki, uyda sevimli
va fidokor ota-onaga aylanasiz qolasiz.
Sanasam ko'p juda, foydalari. Hullas har tomonlama foyda.
Kep qoling, och qoling.
Nom: Javob: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Donishmand 05 Yanvar 2013, 17:30:16
:asl3:
Baqirolmay, chaqirolmay qolasiz...
Shu joyi sal to'g'ri kelmayapti-da... Unda kim ishlaydi?...
Iqtibos
Choyxona, samovar, gap, o'tirish ham yo'q...
Hmmm... Choyxonachining ham bola-chaqasi bor...
Nom: Javob: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Mo'min Mirzo 05 Yanvar 2013, 19:13:40
:asl3:
Baqirolmay, chaqirolmay qolasiz...
Shu joyi sal to'g'ri kelmayapti-da... Unda kim ishlaydi?...
Iee hali ishxonada baqirib kun o'tkazaman deng, oqsoqol deb bejiz aytmagan ekanman : )

Mufazzala opaning gaplarida jon bor. O'tgan yili shunday holatga tushgandim.
Uyda bir-ikki ortiqcha meva bor edi, shuni bir forumdoshimizdan pul kerak deb sotib berishini so'radim, u forumdoshimiz o'sha narsa bilan savdo qilardi...
Oldimga keldi, ozib ketganimni ko'rib hol-ahvol so'radi.
- Nima bo'ldi?
- O'zi, ovqat yemayapman.
- A, nima bo'ldi? Umuman yemayapsizmi? (Boyaqish aka, pul kerak deganimga umuman puli qolmaganidan ovqatsiz kun o'tkazyaptikan deb o'ylabdi)
- Ha.
- Puliz yo'qmi?
- Oldimdami, yo'q uzr. (uy kiyimida chiqqanim uchun pul olmabman)
Aka qo'rqib ketti, "tez o'tiring mashinaga" deb rulga o'tirdi. Gapiray desam ovoz yo'q, gapirsam ham tushunmaydi, tomoq yarim soniyada qup-quruq bo'lib qolib tilimga bir tomchi ham so'lak kelmasa...
- Qayoqqa ketyapmiz?
- Bozorga, yegulik olamiz. Ishqilib o'g'ilchez yaxshimi?
- Iee aka... - og'iz qurib ketib gapirolmay qoldim, cho'ntakdan telefonni olib "ochlik o'tkazyapman, Pol Breg" deb yozib ko'rsatdim.
- Ee shunaqa demaysizmi, qo'rqib kettimey, Xudoga shukr. Xayriyat. O'g'liz yaxshimi o'zi?
Nom: Javob: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Donishmand 06 Yanvar 2013, 12:16:50
Оч Ò›олиш бидъатмасми ишÒ›илиб? :)
Hozir nanotexnologiyalar asri, bidi'atligini ham, bidi'atmasligini ham isbotlab berishlari mumkin. "Ho'p," - deb tursangiz bo'lgani. ;)
Nom: Javob: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Mo'min Mirzo 16 Mart 2013, 14:10:37
Талабга биноан жигар, ут пуфак, ошкозон, асяит (сув йигилиши) дан келиб чикадиган касалликларга кандай очлик утказиш хакида гаплашамиз.
Бу бир неча боскичдан иборат, асосий киладиган ишимиз зарарли таомлар тузлама, дудланган, консерваланган, аччик шур харкандай таомдан тийилиб пархез килиш, ва очлик утказиб ични тозалаш...
Ут пуфак бевосита жигар билан богланиб туради, буни даволаш учун уртача 15-20 кунлик очлик ва 15 кунлик пархез утказиш керак булади.
1 чи кадам.  1-2 кунлик пархез, зарарли таом ва ичимликлардан тийилиш, асосий ичимликни сув ташкил стиши керак, кора чой ва кахва такикланади.
2 чи кадам. Кечаси ётиш олдидан сурги дори ичиш. Буни аптекадан олмай Лайгамбаримиз "Агар бирор нарсада улимнинг шифоси булса, санода булар сди" деб мактаб утган маккаи сано дамламасидан ичамиз, бу жуда енгил сурги дори хисобланади, магний сулфатга ухшаб одамни кийнамайди.
Бир ош кошик маккаи санодан олиб катта кружка деб аталадиган 350-400 мл пиёлага солиб, устидан кайнок сув куйиб 2-3 соатга димлаб куйилади. Кечаси ётиш олдидан шуни охиригача ичиб уйкуга кетилади, шу билан очлик бошланди.
3 чи кадам. Очлик утказишда кунда 2литр тоза сув ичиш тавзис стилади. Хар соатда 100-200 мл сув ичилса кечгача бемалол 2 литр сув истеъмол килиш мумкин.
Очлик вактида хеч нима ейилмайди, витаминга тула шарбатлар хам, табиий доривор гиёхлардан тайёрланган дамламалар хам ичилмайди, ичимлик хам таом хам факат сув.
Очликда корин огриб, бош айланиб кунгил айнаб кусса, бу ошкозонда захарлар тупланганидан далолат, бунинг давоси клизма. Кунда бир марта клизма килиб ични тозалаб туриш тавсис стилади. Агар бош айланмаса клизмага хожат йук, шунчаки бир чой кошик лимон сувини 50 мл сувга солиб ичиб юбориш керак булади. Бу лимон шарбатини кунда факат бир марта ичилади, бу ошкозонда йигилиб колган захарларни ташкарига хайдайди.
Nom: Javob: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Mo'min Mirzo 16 Mart 2013, 14:18:49
Лимон топилмаса асал хам булаверади. 100мл сувга чой кошикнинг туртдан бир кисмича асал кушилади, шуни симириб ичиш керак, кунига бир махал.

Йукорида бир нарсани унутибман, снги бошлаганлар бирдан 15 кунлик очликка утиб кетмасин, аввал уч кунликдан бошланади, сабаби бирдан 15 кунлик утказишга ошкозон тайёр булмайди. Аввал 3 кунлик, бир хафталик танаффусдан сунг 15 кунлик очликка утилади.
Nom: Javob: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Абдурроҳман 16 Mart 2013, 20:42:19
Òšон таркибидаги гемоглобин  миÒ›дорини тез фурсатда халÒ› табобати билан кспайтириш юзасидан кимда Ò›андай тавсислар бор? Бир ойча муддат ичида 8 ни хеч бслмаса 11 га кстаришимиз зарур.

Дори дармон кор Ò›илмаспти, сабаби дори истеъмол Ò›илиши билан кснгил айниб, ич кетиши ва кечаси билан ухлай олмай чиÒ›иш Ò³оллари кузатилспти.

Кунда жигар Ò›овуриб беришга Ò›арор Ò›илдим. Лекин 3 марттадан кейин у Ò³ам ошоÒ›озонни безовта Ò›ила бошлади. 3 кунда зсрÒ“а сзига келди...
Nom: Javob: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Mo'min Mirzo 16 Mart 2013, 21:44:09
Gemoglobinni kopaytirishda meditsina ham yaxshi ishlaydi.
biz asosan barbaris (qoraqand) dan kompot qilib ichib oshiramiz. Uch litr suvga bir piyola barbaris solib qaynatiladi, 10-15 daqiqalardan so'ng 200mg novvot ham solinadi, bir litr qolguncha qaynatiladi.
Yoki yong'oq, bodom, mayiz, novvotni olib, barchasini tuyib bir idishga solib qoyiladi. Har kuni nahorda och qoringa bir qoshiqdan istemol qilinadi.
Nom: Javob: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Муҳаммад Соҳиб 17 Mart 2013, 09:39:55
Òšон таркибидаги гемоглобин  миÒ›дорини тез фурсатда халÒ› табобати билан кспайтириш юзасидан кимда Ò›андай тавсислар бор? Бир ойча муддат ичида 8 ни хеч бслмаса 11 га кстаришимиз зарур.

Дори дармон кор Ò›илмаспти, сабаби дори истеъмол Ò›илиши билан кснгил айниб, ич кетиши ва кечаси билан ухлай олмай чиÒ›иш Ò³оллари кузатилспти.

Кунда жигар Ò›овуриб беришга Ò›арор Ò›илдим. Лекин 3 марттадан кейин у Ò³ам ошоÒ›озонни безовта Ò›ила бошлади. 3 кунда зсрÒ“а сзига келди...

Мсмин Мирзога Ò›сшимча. Òšизилчани Лавлаги дермиди Ò›ирÒ“ичдан стказиб, хомича ейиш Ò³ам гемоглобинни кспайтиради иншоаллоÒ³. Асосийси, табии, безарар.
Nom: Javob: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Mo'min Mirzo 17 Mart 2013, 11:12:59
Meva sabzavotlarni supermarketdan olmang, iloji boricha dexqonlardan oling, chiroyli uzun sabzilarda siz kutgan moddalar bo'lmaydi. Hunuk, kichkina bolsayam dorilanmaganini, tabiiy yol bilan o'stirilganini oling.

Gemoglobin MuhammadSohib aytgan qizilchani qirib ustiga yong'oq qo'shib yeyilsa yanada yaxshi bo'ladi.
Nom: Javob: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Donishmand 17 Mart 2013, 11:41:23
Mirzo, Hamma narsani yozibsiz-u, ochlikning eshigidan qanday kirishni yozmabsiz-ku? Misol uchun, men ochlik boshlamoqchi bo'lsam, ertalabda turib, yaxshilab saharlik qilib, osh-posh, qovurilgan birnimalar, shashlik-pashlik, baliq, tabakalarni yeb, keyin  boshlaymanmi, yoki kunning to'g'ri kelgan paytidan boshlab "bo'ldi, endi hech narsa yemayman" - deb o'zimga-o'zim hukm chiqarib qo'yaveramanmi?
Nom: Javob: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Mo'min Mirzo 17 Mart 2013, 12:39:42
Oqsoqol Kasallikdan to'liq qutulamiz edimi mavzu nomi, hullas salomatlik bo'limida kecha yozdim. Avval ikki kun siz sanab o'tgan narsalardan tiyilib (yaxshisi chiroylik tog'oraga solib toshkentga jonatvoring ))) parhez qilasiz, keyin kechasi yotish oldidan sano damlamasi ichib yotasiz, shu bilan ochlik boshlanadi.
Nom: Javob: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Зайнаб 17 Mart 2013, 12:51:36
Ассалому алайкум. Менинг Ò³ам саволларимга жавоб берсангиз.
Сано русчасига нима бслади? МаккажсÒ³ори сочи смасми?
Кейин, очлик пайтида баданнинг Ò³ар хил жойларида оÒ“риÒ› туриши нимадан? Бу нормал Ò³олатми? Бу оÒ“риÒ›лардан Ò›андай Ò›утилиш мумкин?
Nom: Javob: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Муҳаммад Соҳиб 17 Mart 2013, 13:41:34
Ассалому алайкум. Менинг Ò³ам саволларимга жавоб берсангиз.
Сано русчасига нима бслади? МаккажсÒ³ори сочи смасми?
Кейин, очлик пайтида баданнинг Ò³ар хил жойларида оÒ“риÒ› туриши нимадан? Бу нормал Ò³олатми? Бу оÒ“риÒ›лардан Ò›андай Ò›утилиш мумкин?

Узр Мирзони срниларига:

Санонинг русча номлари «Сенной», "ЛЛОДА« СЕААА«",
Кассис остролистнас (лист сеннс‹, александрийский лист) каби номланади.
Очлик пайтида баданнинг Ò³ар жойларида оÒ“рик туриши, сизда бслаётган ижобий сзгаришлардан. Яъни, овÒ›ат хазм Ò›илиш аъзоларининг дам олиб, Ò›олган бир Ò›анча аъзоларда йиÒ“илиб Ò›олган заÒ³арларни организм ташÒ›арига чиÒ›ариш пайидан бслгани туфайли, оÒ“риÒ›лар, кснгил озиши, бош оÒ“риÒ“и кузатилади. Одатда, бу Ò³олат организмнинг Ò›ай даражада саломатлигига Ò›араб кузатилади. Баъзилар очликка дарров ксникиб олади. Яъни, уларнинг организмлари у Ò›адар токсинларга тслиб кетмаган бслади. Унинг учун оз-оздан очлик Ò›илишлари билан агар сна нотабии нарсалар истеъмолини кспайтирмасар, дарÒ³ол режимга тушиб оладилар.

Шу сринда алоÒ³ида таъкидлаш бслган жиÒ³ат шуки, бирданига очликка кириб кетиш фикримизча, бироз хавфли. Яъни, аввал Мсмин Мирзо юÒ›орида таъкидлаган нон маÒ³сулотлари, консервалар, кофе, ширинликлар, айниÒ›са, шакар, оÒ›Ò›анд кабилардан бир йсла воз кечиб, уларнинг срнига карам, сабзи, олма, кскатлар, асал, хурмо кабиларни истеъмол Ò›илиб туриш маÒ›садга муофиÒ›. 2-3 кун шундай давом стиб, организм сзига сраша ксникма Ò³осил Ò›илгандан кейин фаÒ›ат тоза сув истеъмоли билан очлик йслига стилса, иншоаллоÒ³ Ўзи ёрдам беради.
А­нг асосийси, очлик пайтида содир бсладиган турли нохуш Ò³олатлардан Ò›срÒ›иб Ò›олмаслик керак. Унда очликнинг фойдасига Ò³ам футур етказиб Ò›сйилади. ВаллоÒ³у аълам.
Nom: Javob: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Mo'min Mirzo 17 Mart 2013, 15:35:25
Ассалому алайкум.
...очлик пайтида баданнинг Ò³ар хил жойларида оÒ“риÒ› туриши нимадан? Бу нормал Ò³олатми? Бу оÒ“риÒ›лардан Ò›андай Ò›утилиш мумкин?
Va alaykum assalom.
Badanning har xil joylarida og'riq turishi bu kasal joydagi ortiqcha narsalardan tozalanayotganiga nishona. Og'risa emas og'rimasa tashvishlanish kerak bo'ladi, ochlikda kasal joy og'rishi tabiiy hol.
Og'riqlardan (agar kuchayib ketsa) qutulish uchun ochlikni to'xtatib turishingiz kerak, uch-to'rt kundan keyin yana davom ettirasiz. Bu og'riqlar sizga katta foyda berayotganini bildiradi, siz adashmay to'gri yo'ldan ketyapsiz, ochlik tez-tez o'tkazib turing.
Agar bosh aylanib ko'ngil aynisa tezda oshqozonni zaharlardan tozalash kerak, bu Bregg tavsiyasi bo'yicha limon suvi yo asalchoy ichib yoki Nikolayev tavsiyasi bo'yicha klizma qilib oshqozon tozalanadi.
Nom: Javob: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Зайнаб 17 Mart 2013, 19:45:55
Жавобинглар учун катта рахмат. Шижоат ва ихлосим сна Ò³ам кучайди. Шу мавзуни тсхтатмасдан олиб боринглар деб Ò›оламан.  :)
Шунда сано бу хильбами? Сенна деб Ò›идирсам, пажитник сенной-хильба деб чиÒ›арспти.
Nom: Javob: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Mo'min Mirzo 17 Mart 2013, 20:46:45
Yo'q sano umuman don emas, barglar, uni choyday ichiladi, yengil surgi dori.
Ko'rinishi tol bargiga o'xshaydi, lekin kichik va yupqaroq, rangi och yashil. ko'pincha quritilgan holda sotiladi. Toshkentda deyarli barcha dexqon bozorlaridan bor.
(http://img.alibaba.com/photo/127553473/Medicinal_Herbs_Senna_Leaves.jpg)
Rossiyada esa aptekalardan so'raysiz, paketchalarda upakovkalangan holda sotiladi. "Sena" ham deyiladi.
Nom: Javob: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Muxsiya 18 Mart 2013, 09:50:37
bunaqa o'simlikni endi eshitishim vodiydan ham topsa bo'ladimi buni
Nom: Javob: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Mo'min Mirzo 18 Mart 2013, 10:57:03
Ha dehqon bozorlarida zanjabil, dolchin, qalampirmunchoq kabi dorivor giyohlar bilan savdo qiladiganlardan so'raysiz. Lekin buni muntazam ichib yurish yaramaydi, hammasi tabib belgilab bergan meyorda ichiladi. Retseptsiz oyda bir marta ichish ham mumkin.
Nom: Javob: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Muxsiya 20 Mart 2013, 13:03:34
damlab ichish kerakmi
Nom: Javob: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Mo'min Mirzo 20 Mart 2013, 13:20:34
Ha (400ml)lik krujkaga bir choy qoshiq to'ldirib solib, ustiga qaynab turgan suv quyib krujka og'zini yopib dimlab qo'yiladi. Ikki soatlardan so'ng ohirigacha ichiladi. Undan keyin hech narsa yeyilmaydi.

Buni shanba kuni amalga oshirgan afzal, yakshanba dam olish bo'lgani uchun.
Nom: Javob: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: ziyod_000 20 Mart 2013, 15:40:54
Mo'min Mirzo, sizlarda "Ochlik mo'jizasi" degan kitob bormi ? Bolsa meni pochtamga yuboringlar iltimos ! Siz aytgan odamlarga shahsiy maktub yubordim , mana 3 kundirki javob haligacha yo'q . Yoki chorsu bozorida ham o'zbekchasi bo'ladimi ?
Nom: Javob: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Muxsiya 20 Mart 2013, 17:26:40
менисм руйхатга кушиб куйинг менгасм жуда керак бу китоб
Nom: Javob: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: AbdulAziz 20 Mart 2013, 20:08:13
Mo'min Mirzo, sizlarda "Ochlik mo'jizasi" degan kitob bormi ? Bolsa meni pochtamga yuboringlar iltimos ! Siz aytgan odamlarga shahsiy maktub yubordim , mana 3 kundirki javob haligacha yo'q . Yoki chorsu bozorida ham o'zbekchasi bo'ladimi ?

Лол Брсгг:  "Очлик мсъжизаси" (http://forum.ziyouz.com/index.php?topic=5125.msg276301#msg276301)
Nom: Javob: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Mo'min Mirzo 20 Mart 2013, 20:58:45
ziyod_000 oddiy kitobini olmoqchi bo'lsangiz Chorsuda bor. Kitoblar olami"ga o'rta eshikdan kirib o'ngdagi birinchi do'konga qarang, ro'mol o'ragan to'laroq hola ishlaydi. O'sha holadan Pol Breggning kitoblaridan so'rang, "ochlik mojizasi" ham "yurak" ham bor. Agar tugagan bo'lsa Ixlosga kiring, sal qimmatroq bo'lsayam kitobni olsangiz bo'ladi.
Nom: Javob: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: soliha_siddiq 20 Mart 2013, 21:34:05
Assalamu alaykum...

Ochlik boyicha  mana bu ayol ham yaxshi tajribaga ega,man shu asosda qilaman, natijalar zor bovotti alhamdulillah...

 http://alfamedis.narod.ru/

 http://www.youtube.com/watch?v=V3jlvUibiFA
Nom: Javob: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Mo'min Mirzo 20 Mart 2013, 22:42:29
Soliha_siddiq. Yaqinda islom.uz forumida ham yozgandim, agar inson o'z mijozini bilmasa damlamalik ochlik o'tkazish mumkin emas. Inson o'ziga o'zi tashxis qo'ya olmaydi, bir tabibning tashxisi kerak, u tabib shu bilan mijozini ham aytadi.
Marva Oganyanga kelsak, u ayol ochlikni shifobaxsh giyohlar bilan olib boradi, bu Oganyanni g'oyasi emas, Ibn Sino ham damlamalik ochliklar dasturini keltirgan. farqi ibn Sino inson kasali bilan uning mijoziga qarab damlamalarni buyurgan, Marva Oganyan esa muayyan bir kasallikka qarab damlama buyuradi, bu esa xato yo'l, kimgadir (mizoji o'sha damlamaga mos kelsa) foyda, kimgadir (mizojga to'g'ri kelmasa) ziyon beradi.
Ochlik bo'yicha eng yaxshi va havfsiz yo'lni tanlagan mutaxassislar Bregg, Nikolayev, Sheltonlar kiradi.
Chunki ular ochlikni faqat suv bilan olib boradi, suv esa hamma mijozlarga to'g'ri kelaveradi.
Nom: Javob: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: ziyod_000 22 Mart 2013, 20:04:33
Kim qancha ochlik otqazgan uzog'i . 2 haftalik ochlik otkazsa qorin ochganligi bilinadimi juda . Men hozirda kitobni oqishda davom etyapman.
Nom: Javob: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Mo'min Mirzo 23 Mart 2013, 08:35:04
Men ko'pi bilan 21 kunlik ochlik o'tkazganman. uch kun ochlikdan so'ng ovqatga bo'lgan ishtaha keskin tushib ketadi, qorin ochgani uncha sezilmaydi. Muhimi suvni vaqtida ichib yuring.
Muzaffala opa 40kunlik ochlik o'tkazib forumdoshlar orasida rekord o'rnatgan.
Nom: Javob: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Mo'min Mirzo 24 May 2013, 05:54:50
Талабга биноан жигар, ут пуфак, ошкозон, асяит (сув йигилиши) дан келиб чикадиган касалликларга кандай очлик утказиш хакида гаплашамиз.
Бу бир неча боскичдан иборат, асосий киладиган ишимиз зарарли таомлар тузлама, дудланган, консерваланган, аччик шур харкандай таомдан тийилиб пархез килиш, ва очлик утказиб ични тозалаш...
Ут пуфак бевосита жигар билан богланиб туради, буни даволаш учун уртача 15-20 кунлик очлик ва 15 кунлик пархез утказиш керак булади.
1 чи кадам.  1-2 кунлик пархез, зарарли таом ва ичимликлардан тийилиш, асосий ичимликни сув ташкил стиши керак, кора чой ва кахва такикланади.
2 чи кадам. Кечаси ётиш олдидан сурги дори ичиш. Буни аптекадан олмай Лайгамбаримиз "Агар бирор нарсада улимнинг шифоси булса, санода булар сди" деб мактаб утган маккаи сано дамламасидан ичамиз, бу жуда енгил сурги дори хисобланади, магний сулфатга ухшаб одамни кийнамайди.
Бир ош кошик маккаи санодан олиб катта кружка деб аталадиган 350-400 мл пиёлага солиб, устидан кайнок сув куйиб 2-3 соатга димлаб куйилади. Кечаси ётиш олдидан шуни охиригача ичиб уйкуга кетилади, шу билан очлик бошланди.
3 чи кадам. Очлик утказишда кунда 2литр тоза сув ичиш тавзис стилади. Хар соатда 100-200 мл сув ичилса кечгача бемалол 2 литр сув истеъмол килиш мумкин.
Очлик вактида хеч нима ейилмайди, витаминга тула шарбатлар хам, табиий доривор гиёхлардан тайёрланган дамламалар хам ичилмайди, ичимлик хам таом хам факат сув.
Очликда корин огриб, бош айланиб кунгил айнаб кусса, бу ошкозонда захарлар тупланганидан далолат, бунинг давоси клизма. Кунда бир марта клизма килиб ични тозалаб туриш тавсис стилади. Агар бош айланмаса клизмага хожат йук, шунчаки бир чой кошик лимон сувини 50 мл сувга солиб ичиб юбориш керак булади. Бу лимон шарбатини кунда факат бир марта ичилади, бу ошкозонда йигилиб колган захарларни ташкарига хайдайди.

Жигарни тозалаш
 
 Жигар ва сафро косасини (ст пуфагини) тозалашни бошлашдан аввал Ò³азмни тузатиш, ичакларнинг схши ишлашини таъминлаб, ич Ò›отишини кетказиш керак бслади. Агар ич кетаётган бслса, ичакларни кучайтириш, ошÒ›озон ва ичакларда сралар бслса, уларни даволаш керак бслади. Яъни Ò³азм тизими, жигар ва сафро косаси (ст пуфаги) зарарли моддаларни чиÒ›ара олиши учун Ò›увватланишлари талаб Ò›илинади.
 
 Дастлабки тайёргарлик  жараёни 3-4 Ò³афта давом стади.
 Жигарни тозалаш муддати 3 кун. Умумий жараён сса 24-31 кун.
 А­рталабдан Тушликкда Ò›адар салат ёки Ò›атиÒ› билан бир Ò›анча сабзавотдан Ò›илинган таом ёки фаÒ›атгина салат ёки Ò›атиÒ› ейиш мумкин. ÒšатиÒ›ни майда тсÒ“ралган петрушка, снги пиёз ёки саримсоÒ› билан аралаштириш керак.
 Тушликда салат ёки Ò›атиÒ› билан бир Ò›анча сабзавотдан Ò›илинган таом ёки фаÒ›атгина салат ёки Ò›атиÒ› ейиш мумкин. ÒšатиÒ›ни майда тсÒ“ралган петрушка, снги пиёз ёки саримсоÒ› билан аралаштириш керак.
 КечÒ›урун салат, мева ёки Ò›овун-тарвуз ейилади ёки занжабил чойи ёки кск чой асал билан ичилади. 30 гр саримсоÒ›ли зайтун ёÒ“и ва 30 гр лимон суви аралаштирилиб, уйÒ›уга ётишдан аввал ичилади.
 ИзоÒ³: Тайёргарлик жараёнида Ò³афтада 1-2 кунни фаÒ›ат мева ёки сабзи суви аралашмаси билан стказиш схши. Ичи Ò›отган кишилар майдаланган санони таомга сепиб, ейишлари мумкин. Сано срнига снги майдаланган ёки намланган зиÒ“ир уруÒ“и Ò³ам ишлатишлари мумкин:

СоÒ“лом ёшлар тайёргарлик жараёнини Ò›исÒ›артиришлари мумкин:
 ЮÒ›орида айтиб стилганидек 7 кун стказилади. 8, 9 ва 10 кунлар оч Ò›олинади ("œ3 кунлик очлик" бслимига Ò›аранг.) А сзадан кейин 11-чи кун соат 17.00 гача олма суви ичилади, соат 17.00да 1 ош Ò›ошиÒ› тслдирилиб, магнезиум сульфат 1 пиёла сувда сритилиб, ичилади ва кечÒ›урун соат 19.00да жигар тозаланиши бошланади. ("œЖигарни тозалаш, 3-чи кун" бслимига Ò›аранг.)
 Умумий жараён 11 кун.
 5-10 ёшли болаларда сса 1 ёки 3 кун очлик Ò›илинади. Жигар тозаланиши 1 кунлик очликда "œЖигарни тозалаш, 1-чи кун" бслимига мувофиÒ› бошлаб, 3 кунлик очликда "œЖигарни тозалаш, 3-чи кун" бслимига мувофиÒ› равишда амaлга оширилади.
 Умумий жараён 4 кун.
 Бу ёшдаги болаларда Ò›слланиладиган зайтун ёÒ“ миÒ›дори 100-150 гр, соат 17.00да ичиладиган магний сульфат миÒ›дори 1 чой Ò›ошиÒ› бслиши керак.
 ДиÒ›Ò›ат! Тайёр таом ва ичимликлар, гсшт, сут, тухум, пишлоÒ›, шакар, Ò›ора чой, Ò›аÒ³ва ва шоколад истеъмол Ò›илиш  таъÒ›иÒ›ланади.
 Биринчи кун тайёрланишга ва жигар тозалашга нист Ò›илинади. Тайёрланиш тугаганидан кейин жигар тозаланиши нисти такрорланади. Бу жараёнда нист Ò›илиш, жуда муÒ³имдир, чунки жигар сз фаолистини Ò›илинган сгасининг, съни одамнинг Ò›илган нистга ксра режалаштиради.
 ОгоÒ³лантириш: жигар тозаланишига тайёргарлик мазкур китобни сÒ›иб, даволанишни татбиÒ› Ò›илган кишилар учундир. Доктор тавсисси билан алоÒ³ида даволанганлар жигарни тозалашни "œ3-чи кун" бслимида ксрсатилган тартибда Ò›илишади.

"Ò²АÒšИÒšИЙ ТИББИАТ (йсÒ›отилган шифонинг изидан)" (http://www.facebook.com/groups/haqiqiytibbiyot/)
Nom: Javob: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Mo'min Mirzo 24 May 2013, 06:07:33
Др.Ойдин СолиÒ³ дастури Ò³ам жуда схши скан.

Очлик билан даволаш (А сза)

Очликда нист жуда муÒ³имдир. Очликка нист Ò›илинганда вужуд сзини бу нистга ксра дастурлаштиради. Очликнинг Ò³ар куни учун аниÒ› миÒ›дорларда ортиÒ›ча моддаларни камайтиришга ва сарф Ò›илишни режалаштиради. Вужуднинг дастурини бузмаслик учун нистни бузмаслик керак. Очликдан Ò›срÒ›иш учун сабаб йсÒ›, очликдан инсонга Ò³еч бир зарар келмайди. Чунки, АллоÒ³ Таъолони зикр Ò›илган Ò³ужайрага Ò›абрда Ò›урт-Ò›умурсÒ›а тега олмагани каби, очлик Ò³ам вужуддаги зикр стган Ò³ужайраларга тега олмайди. Очликда бадан Ò³ам оч Ò›олмайди, чунки Ò³ар бир Ò³ужайранинг 40 кунлик заÒ³ираси, ризÒ›и бор.
Шу билан бирга, вужуд йиллар давомида тспланган ортиÒ›ча модда ва ёÒ“ни озуÒ›ага алмаштириб, Ò›сллайди. Буни идрок стганнинг очлиги хотиржам стади.
Олимлар: "œСоÒ“лиÒ› учун оч Ò›олиш рсза Ò³исобланмайди", дейдилар. Демак, нист стганда фаÒ›ат АллоÒ³нинг розилиги учун соÒ“лом бслишни ксзлаб, нист Ò›илиш тсÒ“ри бслади.
Ò²айзли ва нифосли (туÒ›Ò›ан) аёллар Ò³ам рсза нисти билан смас, соÒ“лиÒ› нисти билан очликни амалга оширишлари лозим.
СоÒ“лом бслиш учун сн кундан ксп очликка Ò³ожат йсÒ›дир.
Очлик Ò›ила олмаганлар очлик кунининг 2 бараваригача Ò³ар куни мева ва сабзавот шарбати ичиб, мисол учун, 3 кунлик очлик срнига 7 кун, 10 кунлик очлик срнига 21 кун фаÒ›ат мева ва сабзавот шарбати ичиб, стказишлари лозим. Кунига 1,5-2 литр снги сикилган мева ва сабзавот шарбати етарли бслади. Мева ва сабзавот шарбатига бироз сув Ò›сшимча стишни унутмаслик лозим. Мева шарбатини танлаганда "œДорилар" бслимига Ò›аранг. ФаÒ›ат турли мева шарбати танлаганингиз каби, Ò³ар сафар бошÒ›а-бошÒ›а мева шарбатлари Ò³ам ичишингиз мумкин. Мисол учун, 7 кун мобайнида фаÒ›ат олма суви ва олма шарбати + сабзи шарбати ва Ò›изил лавлаги шарбати+сабзи шарбати аралашмаси Ò³ам ичишингиз мумкин. Мисол учун, срталаб лимон, грейфрут ва апельсин шарбати, пешинда - анор, пешиндан кейин - олма + савбзи шарбати аралашмаси, кечÒ›урун сса - сабзи + Ò›изил лавлаги суви ичилиши мумкин.
СоÒ“лом одам учун мева сувидан ксра меванинг сзи жуда фойдалидир.
1 кунлик очлик
Суннат рсзалари Ò³ар душанба ва пайшанба куни тутилади. Бу, шубÒ³асиз, рсза учун снг xайрли кунлардир. Шу билан бирга, Ò³афтанинг исталган кунида Ò³ам рсза тутиш мумкин. Мисол учун, душанба куни тутилувчи бир кунлик, съни 36 соатлик очлик рсзаси Ò›уйидаги шаклда амалга оширилади:
Якшанба кечÒ›урун соат 19:00’дан сътиборан Ò³еч бир нарса еманг. УйÒ›удан олдин сано ёки магнезиум сулфат каби бир ичак бсшатувчи дори ичилади. Душанба срталаб Ò³еч нарса емасдан катта хожат келиши учун 1 стакан сув ичилади ва рсза бошланади.
Ич Ò›отиш муаммосига дучор бслганлар клизма Ò³ам Ò›илиши мумкин.
Ич Ò›отиш муаммоси бслмаса, 1 кунлик ва 3 кунлик рсзада клизма Ò›илишга ва сано ичишга зарурат йсÒ›. Ифторда рсза Ò³еч нарса емасдан 1-3 ютум сув билан очилади. БироÒ› сув ичишни истаганлар истаганича сув ичишлари мумкин.
Сешанба сраталаб соат 07:00’да мева шарбати ичилади ва мева ейилади. Шу тарзда 36 соатлик рсза тамомланади. Шу куни кун бсйи фаÒ›ат мева суви ичилади, мева ва салат ейилади, кечÒ›урунга сÒ›ин овÒ›ат ейилиши мумкин.
А сза ширинлик ва овÒ›ат билан очилмайди. А сзани ширинлик билан очиш ошÒ›озон ости безига xавф туÒ“дириб, уни Ò›ийнайди. А сзани овÒ›ат билан очиш сса ичак сралишига сабаб бслиши мумкин.
Бир кунлик рсзани давом сттиришни истаганлар Ò³афтанинг айни куни, мисол учун, Ò³ар душанба, танафуссиз давом сттиришлари лозим. Чунки вужуд учун Ò³афтанинг айни куни тутилган рсза Ò›улай бслади.
А сза куни келганда иштаÒ³а сз-сзидан кесилади ва очлик осойишта стади.
А сза фарÒ›ли кунларда тутилса, организм сзини йсÒ›отиб Ò›ссди, иштаÒ³а кесилмайди ва очлик Ò›улай кечмайди.
Бола ва ёшлар рсзага жуда Ò›улай мослашади ва Ò›исÒ›а ваÒ›тда бутун хасталиклардан Ò›утилишади.
Ò²афтада 1 кун рсза тутган ва овÒ›ат тартибини бузмаган кишилар касаллик ксрмайдилар. АÒ›лли инсон хасталиклардан умр бсйи Ò³имосланиш учун Ò³афтада 1 кун рсза тутишни канда Ò›илмайди.
Кексалар бутун тозалашларни амалга оширгандан сснг 1 кунлик рсза тутишади.
(Др.Ойдин СолиÒ³)

----------------------------------------------------------------------------------------------------

10 кунлик очлик

 Ўсимталар(шиш), оÒ“ир суск хасталиклари, руÒ³ий касалликлар, тутÒ›аноÒ› (спилепсис) ва мултипл склероз (MS), каби неврологик касалликлар, юрак томир хасталиклари ва барча оÒ“ир дардлардан 10 кун оч Ò›олмасдан Ò›утилиш Ò›ийин. Чунки юÒ›орида айтилгани каби, очлик фаÒ›ат 5-чи-7-чи кундан сснг Ò³ужайраларга тушади ва сзгарган Ò³ужайраларни схшилайди, схшиланмаганларини йсÒ› Ò›илади.
 А сза бошлашдан олдин кечÒ›урун снчилган сано ёки магнезиум сулфат олинади ва саÒ³арда 1-2 стакан сув ичилади.Ичаклар бсшамаса, клизма Ò›илинади, чунки рсза давомида ичаклар тоза бслиши керак.
 Илк 3 кун ифторда 1-3 ютум, жуда исталса, исталганича сув ичиш мумкин. 3 кундан сснг ифтор ва саÒ³арда исталганича сув ичиш мумкин. Ичилган сувнинг сифати жуда муÒ³имдир.("œСув" бслимига Ò›аранг.)
 Кунда 1-2 марта совуÒ›Ò›а сÒ›ин илиÒ› ёки совуÒ› сув билан Ò“усл Ò›илинади. ТаÒ³орат учун Ò³ам, ичиш учун Ò³ам иссиÒ› сув Ò›слланилмаслиги лозим, чунки очликда ошÒ›озон безлари ишламайди ва фермент ишлаб чиÒ›армайди. Ичилган ва Ò“усулда Ò›слланилган иссиÒ› сув ошÒ›озон безларини ишлатиб юборади, ошÒ›озон безлари сса фермент ишлаб чиÒ›ара бошлайди. Бундай Ò³олатда инсон рсзасини очишга мажбур бслади.
 Очликда Ò³ар хил жойларда оÒ“риÒ›лар, иситма, титраш, Ò›усиш, ич кетиши бслиши мумкин, Ò›oндаги шакар ва Ò›он босими тушиши мумкин. Буларнинг барчаси нормал Ò³олат бслиб, схшиланишга ишоратдир.
 Бу жараён организмнинг сз Ò³олатига ксра сз сÒ³тиёжини тартибга солишидир, бу жараёнга аралашиш, съни уни тсхтатиш учун дори ичиш тсÒ“ри смас. Бу Ò³олатлардан бири ёки бир Ò›анчаси юзага келса, сув клизмаси Ò›илинади.
 Клизма йсли билан ташÒ›арига чиÒ›Ò›ан унсурлар ксп бслса, очлик давомида бир-икки кунда бир клизма Ò›илинаверади.
 10 кунлик рсзани шу масалани тушунган бир доктор назоратида амалга ошириш жуда Ò›улайдир. Бундан ташÒ›ари, рсзанинг моÒ³истини англамаган докторлардан узоÒ› туриш лозим. Oчлик тугагандан кейинги 10 кунлик босÒ›ич сн кун очлик каби муÒ³имдир.
 Бу кунларда вужуд йсÒ›олган хаста Ò³ужайраларнинг срнини тслдириш учун соÒ“лом Ò³ужайраларни кспайтириб, аъзоларни снгидан Ò›уришни бошлайди. Яъни тамомланган рсзанинг натижаси бевосита бу сн кун мобайнида еган овÒ›атларга боÒ“лиÒ›дир. Истеъмол Ò›илинган овÒ›ат мева, тоза сабзи, рафина килинмаган зайтун ёÒ“и, табиий асал бслиши керак. Cувга диÒ›Ò›ат Ò›илиш лозим! ("œСув" бслимига Ò›аранг.)

Nom: Javob: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: kamoliddinov 24 May 2013, 20:32:56
 :asl3:
Juda yaxshi post ekan. 3 kunlik ochlik deganda nimani nazarda tutayabsizlar? Shunda kuniga 1 maxal ovqat yeb yuriladimi hech bo'lmasa. 40 kun ochlik degandachi(Hech nimasiz 40 kun yashab bo'lmasligini bilaman, suv ichib xam yashab yurish qiyin bo'lsa kerak)? Necha kunda bir ovqatlaniladi yoki kuniga necha maxal?. Man xozir sal sermiganman(4-5 kiloga). 4-5 oydan beri 2 maxal ovqat yeyman. 12 soatda bir marta. To'g'risi umuman rezultatini ko'rmadim. Internetda o'qisam qaytaniga 2 mahal ovqat yeyish odamni semiz qiladi deyilgan yerlar ham bor.

Oldindan raxmat.
Nom: Javob: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: Муҳаммад Соҳиб 24 May 2013, 23:55:58
:asl3:
Juda yaxshi post ekan. 3 kunlik ochlik deganda nimani nazarda tutayabsizlar? Shunda kuniga 1 maxal ovqat yeb yuriladimi hech bo'lmasa. 40 kun ochlik degandachi(Hech nimasiz 40 kun yashab bo'lmasligini bilaman, suv ichib xam yashab yurish qiyin bo'lsa kerak)? Necha kunda bir ovqatlaniladi yoki kuniga necha maxal?. Man xozir sal sermiganman(4-5 kiloga). 4-5 oydan beri 2 maxal ovqat yeyman. 12 soatda bir marta. To'g'risi umuman rezultatini ko'rmadim. Internetda o'qisam qaytaniga 2 mahal ovqat yeyish odamni semiz qiladi deyilgan yerlar ham bor.

Oldindan raxmat.


3 кунлик очлик деганда 3 кун сувдан бошÒ›а Ò³еч нарса истеъмол Ò›илмасликни тушунилади. 40 кунлик очлик деганда 40 кун сувдан бошÒ›а Ò³еч нима емасликни тушунилади.
Бир кунда икки маÒ³ал овÒ›ат билан бирор киши сизга "одам озади" деган бслса хато гапирибди валлоÒ³у аълам. 
Nom: Javob: Касалликдан тўлиқ қутуламиз
Yuborildi: kamoliddinov 25 May 2013, 01:16:24
:asl3:
Juda yaxshi post ekan. 3 kunlik ochlik deganda nimani nazarda tutayabsizlar? Shunda kuniga 1 maxal ovqat yeb yuriladimi hech bo'lmasa. 40 kun ochlik degandachi(Hech nimasiz 40 kun yashab bo'lmasligini bilaman, suv ichib xam yashab yurish qiyin bo'lsa kerak)? Necha kunda bir ovqatlaniladi yoki kuniga necha maxal?. Man xozir sal sermiganman(4-5 kiloga). 4-5 oydan beri 2 maxal ovqat yeyman. 12 soatda bir marta. To'g'risi umuman rezultatini ko'rmadim. Internetda o'qisam qaytaniga 2 mahal ovqat yeyish odamni semiz qiladi deyilgan yerlar ham bor.

Oldindan raxmat.


3 кунлик очлик деганда 3 кун сувдан бошÒ›а Ò³еч нарса истеъмол Ò›илмасликни тушунилади. 40 кунлик очлик деганда 40 кун сувдан бошÒ›а Ò³еч нима емасликни тушунилади.
Бир кунда икки маÒ³ал овÒ›ат билан бирор киши сизга "одам озади" деган бслса хато гапирибди валлоÒ³у аълам. 

Tushunarli, raxmat.