forum.ziyouz.com
Jamiyat va inson => Salomatlik => Mavzu boshlandi: Mo'min Mirzo 08 Iyun 2011, 11:08:27
-
:as:
Бунга схшаш мавзулар бслсада алоҳида очишга қарор қилдим.
Ҳозирги даврда барчамиз сал мазамиз қочса ҳам аптекага югурамиз. музлатгич ёки дориқутиларимизда левомияетин, фураяиллин, аспирин каби дорилар ҳар доим топилади, сал мазамиз қочса бир кафт отиб оламиз... Сиз дори деб сйлаган бу таблеткалар умуман дори смас, сз номи билан химикатлар билан тслган бир антибиотик. Бу одамни даволамайди, балки маълум муддат оғриқни қолдиради.
Организмга оғриқ қаердан келди, шуни бир сйлаб ксринг. Шу оғриқ организмда бегона модда (туз, балғам, сафро, токсин кислоталари)лар организмга қамалиб қолганда танамизда безовталаданади, шунда организм сз-сзини тозалашга киришади, мана шунда бизда оғриқлар кузатилади. Биз сса медияина гапига кириб оғриқ қолдирувчи хапдорилар истеъмол қиламиз. Ички тозаланиш кетаётган бир даврда хапдорилар бу тозаланиш жараёнини тсхтатиб қсйишини сйлаб ҳам ксрмаймиз. Аатижада вақт стиб касал сна хуруж қилади, сна дорилар олишимизга тсғри келади.
Тсхтанг! Бир сйлаб ксринг, шартми шу таблеткалар? Аега бундан бир неча аср илгари ҳам бундай дорилар йсқ сди, одамлар сса ксп ҳолларда бир касал бслиб кейин бу дардга қайта йслиқишмасди.
Шу химикатлар билан бойитилган "дорилар" ҳам сзимиз истеъмол қиладиган кундалик егуликларимиздан олинишини ҳам бир сйлаб ксрайлик.
-
Mo'min Mirzo: Биродар, жуда долзарб мавзу бошлабсиз. Катта рахмат. Бу замонамиз одамларида снг ксп учрайдиган холатлардан бири бслса керак. Шахсан сзимиз оилавий аптека сохаси билан шуғулланамиз. Шу туфайли айрим ишлаб чиқарувчи фармаяевтларнинг ста такаббурлик билан, ксз ксриб қулоқ сшитмаган реяепт ва "даволаш хусусисти"га сга дориларини биламан. Аслида анъанвий медияина тавсис стадиган хақиқий таъсир стувчи дори воситалар тахминан 200-номенклатурада холос. Лекин ишлаб чиқарувчилар уларни дозаси, шакли ва бошқа шунга схшаш жузъий белгиларини сзгартириб, сз брендлари остида савдога қсйишади ва бу аввало сиз ва биз каби оддий фуқаронинг чснтагига қармоқ ташлайди. Маслан "Латогам" деган дори билан "Гепонтам" дориси бир хил нарса. Битаси оддий таблетка иккинчиси Капсула шаклида холос....
-
Лекин масалани сна бир томони бор: айрим одамлар бир бирига "фалон нарса фалон касалга дори скан" деб, хар қандай схтиёткорлик ва хусусий холатлардан ташқари бслган маслахатларни бериб юборишади, айримлар сса дориликка скан деб кулгили нарсаларни хам истеъмол қилиб юбораверишади. Асос ва тиббий ксрсатмларни қандайдир танишлари ва хамкасбларининг "қимматли" маслахатларига алмаштиришади. Оқибатда сса бу тавсис хақиқатдан хам қимматли бслиб чиқади. айниқса ножсс таъсирларни бартараф стиш ста қимматли харажатга айланади...
Шахсий фикрим сса шундай: Аввало схши овқатланиб, соғлом турмуш тарзини юритса инсон турли дардлардан узоқда юради. Лекин Худодан бирор дард етиб, оғриб қолинса аввало снг буюк Шофеъ зотдан шифосини ссраб дуо қилиш, малакали ва ишончли(!) мутахассис врачга мурожаат қилиш зарур.
Л.С.
Шу мавзуга алоқадор жудасм қизиқ ва кулгили воқеа бслганди стган хафтада. Ишхонамизда Абдулазизака деган хамкасбимиз бор. ЖУдасм билими чуқур одам. Ашлари хам 50 га бориб қолди. Лекин психологик ёшлри 12-13 лар атрофида :). ким нима деса ишонаверадилар. Айниқса хар хил доривор нарсалар хақида. ХАр нарсани дори скан десангиз истеъмол қилиб ксраверадилар...
Душанба куни ишхонада бошим оғриб, кайфист йсқ бир холатда стирсам хонамга кириб қолди. Хол ахвол ссраган бслди ва бошим оғриётганини билиб, "шафтолини гулини қайнатиб ичинг, шу бош оғриққа дори скан" деб қолса бсладими. Кулгим қистаб кетди. Ака, хар нарсани дори десверманг, схши овқатланиб юрсангиз касал бслмайсиз десам, манга минг хил мисоллар келтириб кетди. Гап тушунтиришни иложи йсқ, билганидан қолмайди.
Хуллас шу одамга кесатиқ ва захарханда аралаш ""ака момақаймоқни парашютчаларини пуфлаб юбориб, улар хаводалигида сакраб тутиб чайнасангиз, оғиздаги чақаларга даво скан, фақат хаводалигида ирғиб оғзингиз билан тутиб чайнайсиз,сшаниси фойда қилади, шундоғича чайнасангиз витаминлари камроқ бсларкан" деб тавсис бердим. Бу акамиз кспинча оғиз бсшлиғидаги сра чақалардан шикост қилиб юоради. Лекин бирор марта стоматологга борган смас. шунақа "Х" тиббиёт билан кифосланиб юраверади.
Артаси куни келиб, "Музаффаржон, айтганизи қилиб ксрдим, фойдаси бсларкан, рахмат" деб қолса бсладими??? Кулишимни хам йиғлашимни хам билмайман...
Абдулазиз ака сингари одми одамлар хали бери жудасм куспда Мсъмин Мирзо ака.............
-
Шахсий фикрим сса шундай: Аввало схши овқатланиб, соғлом турмуш тарзини юритса инсон турли дардлардан узоқда юради. Лекин Худодан бирор дард етиб, оғриб қолинса аввало снг буюк Шофеъ зотдан шифосини ссраб дуо қилиш, малакали ва ишончли(!) мутахассис врачга мурожаат қилиш зарур.
Аллоҳ рози бслсин. Мен ҳам худди шуни тарғиб қилмоқчиман.
Дорилар ҳақидаги фикрингизга қсшиламан. илгари мен ҳам жуда содда сдим, олдимдаги врач буюрган ҳар қандай дориларни истеъмол қилаверардим.
Бурун касаллигига чалинганимда отолоринголог бир қанча дорилар ёзиб берган сди, орасида бурунга пуркайдиган дори ҳам бор сди. Барчасини олдим, қслладим. Кейинроқ билсам бу бурунга пуркайдиган дори оддий шср сув скан, чиройли оқ идишга солиб отнинг калласидай нарҳ билан бизнинг юртга хориждан кириб келган скан.
Шундай намакобни десрли текинга сзимиз ҳам қилсак бсларди, мисдаги ортиқча балғамни намакоб билан хайдаб ташлаш сша вақтда хаёлимга ҳам келмаган скан.
-
Илгари жуда ксп дорилар олганман, бу касалимни зиёдалаштираётганини, дорилар ичимга жойлашиб олаётганини ҳаёлимга ҳам келтирмасдим.
Бошимда доимий айланиш бор сди, бсйнимни схши буролмасдим, юрак атрофида санчиқ, ичаклардаги оғриқ, сийдик йсли шамоллаши, жигар сзилганлиги, доимий балғам, юрак сиқилиши, асабийлик, қон босим... 25 ёшлик йигитда бундай дардлар бслиши ачинарли ҳол сди, албатта.
Ҳозир шуларни анчасидан қутулдим, 6 ой давомида бир кафт ҳам хапдори ичмадим, барчаси табиий йсл билан йсқотилди.
Аввало очлик қилдим, сснг кундалик егуликларимни кескин сзгартирдим.
Очлик даврида сийдигимдан шунақанги ачимсиқ ҳид келардики, бу худди поликлиникадаги муолажа хонасидан келиб турадиган ачимсиқ (турли дориларнинг аралашган хиди) билан бир хил сди.
Йиллаб истеъмол қилган дориларим организмда қамалиб қолган скан, снди очлик ва тсғри овқатланиш даврида булар танадан ювилиб кетмоқда.
Барчага снг аввало ҳафтада бир бор очлик қилишни тавсис стаман, бу сзини соғлом деб хис қилганлар учун ҳам ғостда зарур, организм ажойиб тарзда тозаланади, ҳид ва таъм сезиш кучасди, мис тиниқлашади, жисмоний харакат ортади, майда бош оғриқ каби дардлар безовта қилмай қссди.
-
Мижоз нима?
Аввал шарқ табобати китобларида "мижоз"га ксзим тушса снсам қотиб бошга саҳифани очардим. Ҳозир сса сқиб срганиб ҳайратдаман, мизож (мижоз)ни тсғри тушуниб барча дардларни қувиб ташлашга сриша олар сканмиз.
Айтишимиз керак, ҳозирги медияина мижоз ҳақида ҳеч қандай билимга сга смас, касалликка юзаки ташхис қсйиб дори буюраверади, шунинг учун ҳам ревматизм, қандли диабет каби касалга чалинганлар докторларга умрининг охиригача мурожаат қилиб келишади. Мижозни аниқлаб, сснг касаллигига қарши курашадиган шарқ табобати касални узоқроқда даволайди, лекин таг томири билан даволайди. Медиклардай юзаки смас!
Фаслга ҳам қараб таомланишимиз лозим, шунда дардларга чалинмаймиз, мижозимиз мстадиллашади.
Масалан ёзда. Хсл-совуқ мижозли егуликлар ва ичимликлар ичишимиз лозим. енгил хазм бсладиган таомлар, ҳом мева сабзавотлар, айниқса срик, олма, тарвузларни сифатлашда тиллар ожиз қолади. Ҳар қандай тозаловчи дорилардан ксра шу неъматлар юз чандон афзал.
-
Қон бузилиши ксплаб дардларнинг боши хисобланади, жумладан шамоллаш ҳам!
Қон шакар, оқ ун (крахмал), дудланган ёки ёғли таомлар сабаб бузилади. Қонда шакар миқдори ошиб кетиши, қон томир йслларида тиқилмалар пайдо бслиб қон босим касалини келтириб чиқариши каби. Қон тоза бслса биз ҳатто шамолламаймиз ҳам, асабийлик бизга бегона бслади, кайфистимиз кстаринки, доим ёш боладай сакраб юрадиган даражада бслади.
Қонни тозалаш учун снг схшиси тоза ҳаво, сув... серсув тозаловчи ссимликлар. Анг схши тозаловчилардан бири деб мен тарвузни ксрсата оламан.
Тарвузни биз қизил стини иссиқ кунда маза қилиб еймиз, таом срнини ҳам босади. ажойиб тозаловчи неъмат.
Тарвузнинг нафақат сти, балки пссти ҳам данаги ҳам жуда фойдали хисобланади.
Сариқ касаллиги (гепатит), қандли диабет, атесклероз, юрак хуружи каби оғир касалликлар тарвузли очлик билан даволаса бслади.
Бунинг учун кунда сртача 3 кг тарвуз ейилади, бу вақт мобайнида сув ҳам таом ҳам ейилмайди.
1,3-7 кунлик тарвузли парҳез қилиб олиб организмни заҳар (токсин кислоталари)лардан тозалаб олишимиз ғостда муҳимдир.
Айниқса бу гсзалликка интилувчи аёлларимизга ҳам жуда фойдали. Хафтада бир бор тарвузли очлик қилиш танани жуда сшартиради, ажинларни кетказади (бу факт).
Буни сзимда ҳам ксрдим, очликдан сснг уйдагилар "ксзинг четидаги ажинлар йсқолиб кетибди" дейишмоқда.
Тарвуз уруғини снчиб (кукун ҳолига келтириб) сувга аралаштириб ейилса ичдаги қуртларни хайдайди.
Лсстини дамлаб (чойдай) ичиш йсғон ичак сурункали сллиғланиши ва паришонхотирликда жуда фойдали.
Мухим нуқта. Бизда афсус қовун, тарвуз, мева-чеваларни овқатдан кейин ейиш одат бслган. Тарвуз, мева-чеваларни овқатдан срим соат олдин ейиш лозим, шунда ошқозон буларни тез хазм қилиб овқатга ҳам тайёр бслади.
Овқатдан кейин ейилса ичда бузилиб умуман шифобахшлик хусусисти қолмайди.
-
Бизга ананас, манго, киви, кокос, грейфрут, папас каби иқлимимизга мосланмаган (ссмайдиган) мевалар десрли керак смас. Аллоҳ таоло ҳар жойнинг иқлимига хос қилиб неъматларини ҳам берган.
Биз кивидан излайдиган витаминлар сзимиздаги меваларда ҳам тслиб ётибди. Қиммат нарҳга сотиб олиб десрли наф олмаймиз, чунки бунда ксплаб химикатлар ҳам бор, даво деб дард орттириб оламиз.
Химикатларсиз тоза ҳолда етилгани бизга десрли келмайди, шундай скан четдан келган меваларга интилмай сзимизда ссадиган, табиий ҳолда етиштирилган мевалардан ейлик.
Танлаш.
Бозор айланамиз, бири-биридан чиройли бслган сархил мевалар, сабзавотлар ксзни олади, биз снг чиройли снг мазалисини танлашга ошиқамиз.
Шу ерда шошмай турайлик, химикатлар билан "бойитилган" мевалар бизга унчалик фойда смас, фойдаси тегсада бошқа жойга зиёни ҳам тегади. Арчиб ташлаб ҳам химиклардан қутула олмаймиз, стларига сингиб кетади.
Оддийгина мисол. Четдан келган олма (нархи 5мингдан кам смас)ни олинг, узоқ вақт бузулмай тура олади. Тишласангиз оддий олма тезда қорайиб қолади, химик дорилар билан етиштирилган олма сса узоқ вақт оппоқлигича қолаверади.
Бундай меваларни болаларга бермасликни тавсис стаман, ссиб улғас бошлаётган бир даврда қонини химикатлар билан тслдириш ксп хасталикларга сшикни очиб беради.
-
TARVUZ
TarvuzlarMana bozorlarga yozda chanqoqni qoldiradigan tarvuz ham chiqdi. Demak, bugungi suhbatimiz ushbu shirin poliz ekinining foydali xususiyatlariga bag‘ishlanadi. Shunday qilib,..
Tarvuz chanqoqni bosuvchi, tana haroratini tushiruvchi poliz mahsuloti hisoblanadi, u turli yallig‘lanishlarda foydali bo‘lib, qon bosimini me’yoriga keltiradi. Tarvuz immunitetni mustahkamlaydi, organizmni yengil hazm bo‘ladigan qandlar, temir, magniy moddalari va foliy kislotasi bilan ta’minlaydi, kamqonlik, ateroskleroz va o‘smalar hosil bo‘lishidan himoya qiladi. Tarvuz antibiotiklar tayinlangan bemor uchun juda foydali. U siydik haydovchi yaxshi vositadir, ortiqcha safroni chiqarib tashlaydi, qonning to‘g‘ri ishlab chiqarilish jarayoniga yordam beradi, qonni suyultiradi.
Tarvuz sharbati ich terlama kasalligida foydali. Oshqozon-ichak trakti zaifroq ishlaydigan kishilarga ham tarvuz etini yeyish tavsiya etilmaydi, bunda faqat ichakning tonusini ko‘taruvchi va qariyalarda uchraydigan ich qotishlarida juda foydali bo‘lgan tarvuz sharbatini ichish kerak. Shuningdek, tarvuz sharbati qon, jigar (sariq kasalligi, intoksikatsiya, tsirroz), buyrak hamda o‘t pufagidagi tosh kasalliklarida juda foydali.
Tarvuz buyrak va o‘t pufagini yaxshi tozalaydi, peshob miqdorini oshiradi, toshlarni va organizmdagi ortiqcha suyuqlikni chiqarishga yordam beradi. Uni gipertoniyada ichish foydali, bo‘g‘im kasalliklarida organizmga yaxshi ta’sir qiladi, ortiqcha vaznga qarshi kurashda yordam beradi. Tarvuz sharbatini kun davomida, ovqatlanishlar oralig‘ida ichish mumkin. Uni hatto muzlatib, keyinroq iste’mol qilish uchun muzlatgichda saqlab qo‘ysa ham bo‘ladi.
Tarvuz turli parhezlarda va semirish kasalligida tavsiya etiladi. Buyrak-tosh kasalligida, jigar, sistit, nefrit, siydik-tosh kasalliklarida har kuni 2-2,5 kilogramm tarvuz yeyish maslahat beriladi. U yurak qon-tomir tizimi va buyrak kasalliklari bilan bog‘liq shishlarda peshob haydovchi vosita sifatida ta’sir qiladi.
Agar sizda sariq kasalligi yoki o‘t pufagidagi tosh kasalligiga chalingan bo‘lsangiz, unda tarvuz sharbati yoki uning etini unga asal va sirkaning yengil eritmasini qo‘shgan holda iste’mol qilishingiz mumkin.
Tarvuz qondagi ortiqcha xolesterinni chiqarib tashlashga yordam beradi, bu aterosklerozga chalingan bemorlar uchun juda muhim. Tarvuz sharbati intoksikatsiyalarda, ovqat qiyinlik bilan hazm qilinganida va ich qotishlarda foydali. U organizmdagi tuzlarni (uratlar, oksalatlar, fosfatlar) eritadi va chiqarib tashlaydi, qum va tosh hosil bo‘lishining oldini oladi. Shu bois tarvuz podagra va artritda tavsiya etiladi.
Tarvuz etidan pardoz vositasi sifatida ham foydalaniladi. Undan vitaminli, tonusni ko‘taruvchi niqoblar tayyorlanadi, ular ajinlar paydo bo‘lishining oldini oladi, yuz terisining rangini yaxshilaydi, terini yumshoq va elastik holatga keltiradi. Buning uchun 5-6 qavat qilib bukilgan doka yoki momiqning yupqa qatlami tarvuz suviga botiriladi va 15-20 daqiqaga yuz va bo‘yin terisiga qo‘yiladi. Keyin suv bilan yuvib tashlanib, krem suriladi. Tarvuzli niqoblar quruq teriga ham, yog‘li teriga ham mos keladi.
Tarvuz po‘chog‘idan murabbo tayyorlanadi, bunday murabbo ichakda gazlar hosil bo‘lishining oldini oladi. Ba’zi meva va sabzavotlarning eti (masalan, bodringniki) qorinda bijg‘ishni keltirib chiqaradi, shu bois ularni po‘sti bilan yegan ma’qul. Xuddi shu narsa tarvuzda ham yuz beradi: tarvuz po‘chog‘i qorindagi bijg‘ishni yo‘q qiladi. Bundan tashqari, tarvuz murabbosini o‘tkir respirator kasalliklar va stenokardiyada hamda oshqozon yaxshi ishlamaganida iste’mol qilish foydali, chunki u ovqat hazm bo‘lishini rag‘batlantiradi. Tarvuz
Tarvuzning quritilgan po‘chog‘idan tayyorlangan damlamani esa o‘tkir va surunkali kolitlarda qo‘llashadi. Buning uchun 100 g quritilgan tarvuz po‘chog‘i 0,5 litr suvda damlanadi va sovugunga qadar tindirib qo‘yiladi, keyin dokada suzib olinadi. Har kuni 4-5 marta yarim stakandan qabul qilinadi.
Aytganday, tarvuz po‘chog‘ida karotin, kaliy va boshqa foydali moddalar mavjud, shu bois uni po‘chog‘i va hatto urug‘lari bilan birga sharbat chiqaruvchi qurilmadan chiqarilsa, sharbatning mineral va vitaminlar tarkibi yanada boyroq bo‘ladi. Bunday sharbat xlorofill bilan ham boyiydi, ammo ta’mi, albatta unchalik shirin bo‘lmaydi.
Xalq tabobatida hovonchada maydalangan tarvuz urug‘ini gijjalarga qarshi iste’mol qilishadi, shuningdek undan bachadondagi qon ketishlarida qonni to‘xtatuvchi vosita sifatida foydalanishadi. Tarvuz urug‘larida olein, linol kabi yog‘li to‘yinmagan kislotalar mavjud bo‘lib, ular nafaqat ovqatlanishda foydali, balki shifobaxsh xususiyatlarga ham ega. Buyuk alloma va tabib Abu Ali ibn Sino tarvuz urug‘larini buyrak-tosh kasalligini davolashda juda foydali deb hisoblagan.
Biroq tarvuz boshqa poliz ekinlari kabi o‘zida o‘g‘it sifatida qo‘llaniladigan turli kimyoviy moddalarni (nitratlar, selitra, fosfor va boshqalarni) yig‘ish xususiyatiga egaligini inobatga olish zarur. Bunday tarvuzni kesganda qalinligi bir necha santimetrgacha keladigan sariq uchastkalarni ko‘rish mumkin. Bunday tarvuzni yegan hatto sog‘lom qishilarda ham ko‘ngil aynishi, qusish, qorin og‘riqlari va ich ketishi paydo bo‘ladi. Bundan tashqari, u kichik yoshdagi bolalar va o‘tkir yoki surunkali nefroz, nefrit va pielonefrit tashhisiga ega bemorlar uchun juda xavfli.
Tarvuz qandli diabetga uchragan bemorlarga tavsiya etilmaydi.
Tarvuzni duch kelgan joydan xarid qilish yaramaydi. Uni xarid qilayotganingizda, bir bo‘lagini kesib olib, uni suvga tiqib ko‘ring. Agar suv oz bo‘lsa-da qizil rangga bo‘yalsa, bilingki, tarvuz tarkibida ko‘plab pestitsidlar bor. Ko‘cha-ko‘yda tarvuz kestirayotganda pichoqni tozalab artish yoki yuvish yodingizdan chiqmasin.
Tarvuzni yeyishning ham vaqti-soati bor. Uni ovqatlanishdan oldin yoki keyin yeyish mumkinmas. Bunda ovqat hazm qilish bilan bog‘liq muammolar kelib chiqishi mumkin. Tarvuzni boshqa narsalarga aralashtirmay yeyish kerak!!! Iloji bo‘lsa, ovqatlanishdan ikki soat oldin yoki shuncha vaqt keyin yesangiz, foydaliroq bo‘ladi.
Tarvuzni non yoki non mahsulotlari bilan yeyish ham ichaklarda gazlar hosil bo‘lishiga olib keladi. Shuningdek, uzoq safarga chiqishdan oldin tarvuz yeyish tavsiya etilmaydi. Chunki tarvuz siydik haydash xususiyati bilan mashhurdir.
http://uz.shifo.uznet.biz/TARVUZ
-
Meni dadam shifokorlar. Kasal bo'lganimizda ko'pam dori ichishga ruhsat beravermaydilar. Avallari uch marta nichevo-nichevo desang o'tib ketadi, desalar hazil deb qabul qilardik. Inson miyasi shunday bir narsa ekanki, mushkul holatda ana shu narsa bo'lsa qutulaman degan narsa miyasiga o'rnashib qolsa - tamom. O'sha narsa kelmaguncha muammo hal bo'lmaydi. Albatta dorilarning foydali tomonlari ko'p. Lekin hammasi ham foyda beravermaydi. Ba'zilari boshqa kasallikni ham keltirib chiqaradi. Bir voqeani aytib beraman.
2-kurs paytimda fakultetimiz yotoqxonasiga o'rtoqlarimni oldiga borib qoldim. Ertalab qandaydir mazam qochib, boshim og'riy boshladi. Men ketdim, deya uyga jo'nadim. U paytlar Dendropark (Uch qahramondan keyin, Chernayfka yo'lida)da turardim. Yo'lim katta bog' orasidan o'tadi. Boshim og'rib ketyapman. Shunda balki olvali yesam og'rig'i qolar, deb shipon oldidagi g'ij-g'ij pishgan olvalidan olib uygacha yeb kettim. Balki ishonmassiz, lekin bosh og'rig'im o'shanda qolgandi.
-
Keyinchalik bilsam olvalining murabbosi, umuman olvali shamollashni oldini olarkan. Vareniyasini har kuni ertalab issiq choyga shakar bilan qo'shib ichish shamollashga qarshi kurashning bir yo'li ekan.
Hozir ayrim falshipka dorilar ko'pchilikni og'ir vaziyatlarda qoldirayapti.
Lekin zamonaviy tabobatdagi ishlarga mening raddiyam yo'q. Ulardagi rivojlanish hozir haqiqiy cho'qqida.
-
(http://s12.radikal.ru/i185/1106/f8/ef958b85f19f.jpg)
QOVUN
Mana yoz ham tugab, pishiqchilik eng qizg'in pallaga kiradigan kuz ham kirib keldi. Do'konlarda, bozorlarda, shunchaki yo'l bo'ylarida qovun-tarvuzlar sotilayotganiga ko'zimiz tushadi. Hozir bu lazzatli poliz ekinidan bahra olishning ayni payti. Ammo oldindan ogohlantirib qo'yishni istardik: yo'l bo'yida sotilayotgan qovun-tarvuzlarni xarid qilmang, bunday mevalar qanchalik havasni keltirmasin, ular nafaqat yozgi quyosh nuriga, balki mashinalardan chiqadigan gazlar bilan ham to'yinib bo'lgan. Yaxshisi ularni maxsus ixtisoslashgan pavilyonlardan xarid qilgan ma'qul.
Endi asosiy mavzuga - qovunning foydali xususiyatlariga to'xtalamiz. Avvalambor, qovunni shirin xushbo'y ta'mi va ajoyib parhez xususiyatlari uchun qadrlashadi. Xushbuy, yumshoq, shirin qovundan ham yaxshiroq desert bormikin. Qovunning shirali xushta'm go'shtida yengil o'zlashtiriladigan qandlar, kraxmal, oqsil, vitaminlar, biriktiruvchi to'qimalar, pektinlar, organik kislotalar, turli-tuman mineral tuzlar mavjud.
100 g qovunda 19 kkal mavjud.
Qovunda ayniqsa temir va kaliy tuzlari juda ko'p, shu munosabat bilan qovundan kamqonlikda davolovchi ozuqa sifatida, yurak-qon-tomir kasalliklarida, jigar va buyrak xastaliklarida, shuningdek podagra va revmatizmda foydalaniladi.
Qovunlar kremniy moddasiga boy. Olimlarning fikriga ko'ra, inson hayoti, uning salomatligi, fiziologik jarayonlarning tartibga solinishi kremniy moddasi bilan chambarchas bog'liq. U qattiq to'qimalarga, teri va sochlarning holatiga ta'sir qiladi. Kremniy bosh miya qobig'iga ajoyib tarzda ta'sir qiladi, u nervlarga, ichak devorlariga, ovqat hazm qilish traktiga va butun ichki organlar tizimiga kerak.
Qovunda boshqa poliz ekinlariga qaraganda C vitamini ko'proq. Qovundagi biriktiruvchi to'qimalar ichak mikroflorasiga ijobiy ta'sir ko'rsatadi, organizmdan xolestrinni chiqarib tashlashga yordam beradi, ovqat hazm qilish jarayonini yaxshilaydi.
Qovun ajoyib yoshartiruvchi xususiyatlarga ega. Bu borada Sharqda shunday ibora bor: "Qovun sochlarga jilo beradi, ko'zlarni yoshartiradi, lablarni qizil qiladi, istaklarni kuchaytiradi, imkoniyatlarni ro'yobga chiqaradi, erkaklarni aziz, ayollarni esa maftunkor qiladi". Quritilgan qovun - nozik tansiq taom hisoblanadi.
Odatda qovun palakdan uzilganidan keyin iste'mol qilinadi. Ammo, bundan tashqari, undan murabbo, asal, jem, marmelad, povidlo, kompot, tsukatlar ham tayyorlashadi. Qovun qand moddasiga (13% gacha), C, PP vitaminlariga, karotin moddasi, foliy kislotasi, hamda temir moddasi va biriktiruvchi to'qimalarga juda boy bo'lgani bois, u qabziyatda (ich qotishida), aterosklerozda, gemorroyda, qon, buyrak va yurak-qon-tomir tizimi xastaliklarida juda foydali hisoblanadi.
Qovunning foydali va davolovchi xususiyatidan asab tizimini mustahkalashda ham qo'llashadi. Qovun go'shtida serotonin - "baxt gormoni"ni ishlab chiqarishga yordam beruvchi moddalar mavjud. Agar ma'yus bo'lib qolsangiz, ikki tilik qovun yeng - kayfiyatingiz yaxshilanadi! Ushbu poliz ekinida qon ishlab chiqarish uchun zarur bo'lgan fermentlar ham ko'p. Bu esa jarrohlik operatsiyalari, yarali kasalliklarning kuchayishidan keyin tiklanishga yordam beradi. Qovun siydik haydaydigan ta'sirga ega. Unda qandlar miqdori ko'p bo'lgani bois, diabet va jigar kasalliklariga chalingan bemorlarga ko'p yeyish tavsiya etilmaydi.
Bundan tashqari, qovun ter haydash xususiyatlariga ham ega. Sariq va istisqo (vodyanka) xastaliklariga chalingan kishilarga qovun iste'mol qilish juda foydali.
Ushbu poliz ekinidan husnbuzarlar toshmasini davolashda hamda sepkillar va pigment dog'lardan xalos bo'lishda ham mahalliy surish yo'li bilan foydalaniladi. Qovun gelmintlarni yo'q qilishda ajoyib vosita hisoblanadi, bu birinchi navbatda, bolalar organizmiga taalluqli.
http://www.inmoment.ru
-
Esingizda bo'lsin:
* Qovun iste'mol qilgandan keyin qatiq (sut mahsulotlari) va sovuq suv ichish mumkin emas.
* Shuningdek, qovunni spirtli ichimliklar bilan birga iste'mol qilish ham tavsiya etilmaydi, oshqozoningiz buzilishi xavfi bor.
* Qovunni och qoringa iste'mol qilmang.
* Ushbu xushbo'y poliz ekinini asosiy ovqatlanishlar oralig'ida mustaqil taom sifatida iste'mol qiling.
Yoqimli ishtaha!
http://www.inmoment.ru
-
Nurdinboy otangizning gaplariga amal qilib og'riqdan qutulishingizga sabab bu birinchidan ichki ishonch bo'lsa ikkinchidan organizm o'z o'zini davolashi bo'ladi. Ishonavering, organizm o'zini o'zi davolaydi.
Sizga shamollash kabi tashqaridan begona narsa ta'sir qilsa, organizm bezovtalanadi, bu begona narsani o'zidan chiqarib yuborishga urinadi. Mana shu vaqtda sizda og'riq, behollik kuzatiladi. Agar tabletkalar ichmasangiz bu kasallik tanangizdan butunlay chiqib ketadi. Bordiyu aspirin kabi dorilardan ichib olsangiz og'riq qoladi, lekin bir-ikki kun o'tib og'riq yana bosh ko'taradi. Toki organizm bu shamollashni batamom quvib tugatmas ekan og'riqlar tanangizdan chiqib ketmaydi, dorilar yordamida faqat og'riqlarni qoldirib (vaqtincha yashirib) tura olasiz. Hozirda meditsina asosan shu yo'nalishda davolaydi.
O'zimning qarindoshlarim orasida ham mediklar bisyor, o'zim ham 15yil katta katta doktorlarda kasalimni ko'rsatib yurdim. O'tgan yili ham yana horijga chiqish niyatida yurgan edim, hayotimga forum.islom.uzda bir akahon kirib keldiyu barchasi o'zgardi. u tavsiya etgan oddiy poklanishni 3kun qo'lladimu tanamda ulkan o'zgarishlarga guvoh bo'ldim. So'ng ochlik, sog'lom ovqatlanish, shifobaxsh giyohlar, mijozlarni o'rganishga kirishdim. Foydasi ko'p bo'ldi alhamdulillah. 15yildan beri meditsinadan olmagan foydamni 3kundayoq sezgandim. Ilgari har kuni bir-ikkitadan bosh og'riq dori, qon bosimni ko'tarish uchun alpen gold singari kuchli shokolad, allergiyadan qutilish uchun turli ichimlikdan ichib turardim. Hozir esa barcha og'riqlardan, bosh aylanishlardan qutuldim.
Shokoladni, go'shtni faqat yegim kelganda yeyman, aslo avvalgiday qon bosimni oshirish uchun emas. Qon bosim izga tushib ketgan.
hozir to'g'ri ovqatlanish va ochlikka o'tganimga 6 oy bo'ldi, kayfiyatim ko'tarinki doim. Davleniyelar, boshqa ichki kasalliklar, bosh aylanishlar, ko'z tinishlar kabi kasalliklarim umuman yo'qolib ketdi.
Vaholanki men har uch oyda 10kunlab kasalxonalarda yotib chiqardim, horijdagi doktorlarga ham ko'rinib otning kallasiday dorilarni olib qaytardim.
Rasululloh s.a.v. ham boshqa payg'ambarlar ham ochlik qilib tanalarini tozalab turganlar, u vaqtlarda barcha sog'lom ovqatlanganlar, shu bilan kasallikka chalinsa tabiiy yo'l bilan davolanganlar. Mana shu eng to'g'ri yo'l, eng yaxshi poklanish (ham jismonan ham ruhan) xisoblanadi.
Men hozirgi meditsinaga butunlay qarshi emasman, faqat ichki buzilishlar sabab yetgan kasalliklarga tabiiy yo'l bilan davolanish meditsinadan yuz barobar yaxshi deyman.
Agar biror kishi revmatizm, qandli diabet, o'pka sili, yoki qon bosim ortishi kabi og'ir kasallik bilan og'rib kasalxonada "tuzalib chiqibdi" desa men ertak eshitganday bo'lardim.
Kasalxonada tuzalmaydi, balki bir umr og'riq qoldiruvchi ukolu tabletkalar olib yurishi uchun "aptechka" deb atalmish "oshqozon"ni ko'tarib yurishga to'g'ri keladi.
-
Куни-кеча табиий турмуш тарзи мавзусида интернетни титиб стириб қуйидаги мақолага дуч келдим, жуда қизиқ скан, барчага тавсис стаман.
Табиийликка не етсин!
Табиатда аввалдан мавжуд бслмаган, кейинчалик инсон томонидан сйлаб топилган барча сунъий нарсалар одам табиатига стиришмайди, ёқмайди ва фойда бермайди. Масалан, нейлон ва атсетат каби сунъий матолардан тайёрланган кийим баданингизга ёқмайди. Аки уй жиҳозлари, мебеллар ичидаги поролон нарсалар 12-15 йилдан кейин албатта инсон соғлигига зарар етказа бошлайди. Худди шу каби сахарин, қуруқ сут, хушбсйловчи (ароматизатор) каби кимёвий йсл билан олинган таом ва ширинликлар асло фойда бермайди, турли кимёвий моддалар қсшиб чиқарилган «мева шарбатлари»нинг мутлақо нафи йсқ. Юқорида тилга олинган ҳолатлар сингари соғлиқни ҳимос қилишда ҳам, турли хасталиклардан даволанишда ҳам табиий дори-малҳам ва муолажалар кспроқ фойда келтириши, кейинчалик ҳам ҳеч қандай нохуш асорат ва зарар қолдирмаслиги ҳаммага беш қслдай аён бслса-да, кишилар барибир урф-мода кетидан қувиб ёки реклама алдовларига учиб, «ҳамма билган, ҳамма қилаётган даволаниш услублари»га ёпишиб олишган.
Телевидение орқали овоза қилинаётган маҳсулотларнинг мутлоқ кспчилик қисмини дори-дармон ташкил стаётгани ҳам одамларимизни ҳушёр торттирмаётир. Табиий кскат ёки бирор неъмат ёрдамида тузалиш мумкин бслган жснгина хасталикка чалинган кишиларга филни ҳам думалатадиган дозадаги антибиотиклар таклиф қилинмоқда. Айниқса кейинги йилларда асабни тинчлантирувчи, оғриқни қолдирувчи турли кучли дори ва антибиотиклар кенг қслланилмоқда. Бунинг сса фойдасидан ксра зарари кспроқ.
Биргина мисол: айтайлик, сиз тумов бслиб қолдингиз. Узоқ йиллик тажрибалардан маълумки, ота-боболаримиз тумовни оддий воситалар билан даволашган, бир-икки кун ётиб, отдай бардам бслиб кетишган. Кспинча, тумов бслган одам терлашга ҳаракат қилган, пиёз ҳидлаган ёки уни чайнаган, асалли чой ичган, қатиқдан қайноқ айрон (қоқирим) қилиб, мурч аралаштириб истеъмол қилган ва тезда шифо топган. Донишмандлардан бири тсғри таъкидлаганидай, «Севгининг ва шамоллашнинг давоси бслмайди, улар сзича стиб кетади».
Ҳозирда-чи? Тумов бслган одам дарров дорихонага чопади, чунки телевидение аллақандай қимматбаҳо хорижий дориларни «Бемор бслиб ётишга вақт йсқ» шиори остида тинмай овоза қилиб турибди-да! А екламага қаттиқ ишонганидан уни текшириб ҳам, сйлаб ҳам стирмай ичади-да чала қолган юмушига чопади. Ваҳоланки, реклама стмай қолган молларни бозоргир, харидоргир қилиши, «реклама савдонинг мотори» скани ҳақида у пайдо бслганидан бери тинмай ёзишади.
«Фил дозасида»ги дори касалликнинг ташқи асоратларини йсқотгандай бслади. Аммо бу дегани — у касалингизни батамом даволади, дегани смас. Грипп ва тумов каби касалликларни келтириб чиқарадиган вирус ва бактерислар сиз ичган дорига парво ҳам қилмай кспайишни бошлайди. Улар сизни тузалганга схшаб бепарво бслиб қолганингиздан фойдаланиб, танангизни заҳарлашга киришади ва охири барибир касаллик асоратларини юзага чиқаради.
Анг ёмони, тинимсиз ичилган антибиотиклар бора-бора танангиздаги иммун тизимга зарар етказади, ташқаридан кирадиган микроб ва вирусларга қарши курашадиган фойдали «аскарлар»ни ҳалок қилади. Оқибатда касалга тез ва осон чалинадиган, унинг асорати оғир кечадиган ва организмингиз унга қарши кураша олмайдиган ночор ҳолатга келиб қоласиз.
Ҳар бир инсон танасида саратон (рак) шишларини пайдо қилувчи «ёмон» ҳужайралар мавжуд. Аммо танамизнинг иммун тизими унинг ривожланишига йсл қсймай, доимо «жиловлаб» туради. Агар Аллоҳ таоло бир инсоннинг саратон билан оғришини ирода қилган бслса, иммун тизими «ғафлатда қолиб», саратон ҳужайраси назоратсиз равишда шиддат билан ссиб кспас бошлайди.
Танамизни хавфли саратон ҳужайрасидан ҳимос қилиши зарур бслган иммун тизими нега масъулистсизлик қилиб, касалнинг пайдо бслиши ва ривожига «томошабин бслиб» қолди. Сабаби, биринчидан Аллоҳ таоло бандасига шу касални ирода қилган сди. Иккинчидан, иммун тизими бузилса, ҳар қандай касаллик вужудни осонгина сгаллаб олади.
Бу қоидани 1909 йили олмон бактериологи, иммунологис соҳасидаги Аобел мукофоти соҳиби Лаул Арлих кашф стган сди. Унинг ҳисобсиз тадқиқотлари натижасига ксра, асосан тана аъзосига тиғ урдирган ёки бирор аъзони ксчириб стқаздирган ёхуд узоқ вақт иммунитетни маҳв стувчи дориларни ичиб юрган кишиларда саратон касали тезроқ пайдо бслар скан.
Саратон касалида одам танасида ёғлар кспайиб, сскиргани сайин ссимта пайдо бслишига шароит туғилади. У аста ривожланиб, сллиғланади. Бундай ҳолатда халқ табиблари кск чой ва хом карамни снг схши восита санашади. Кск чой бадандаги ортиқча ёғни йсқотади, микробларни слдириб, ссманинг ссишига шароит қолдирмайди. Шунга ксра, кск чой хавфли ссма касалликларини даволашда муҳим дорилардан ҳисобланади. Фаранг олимлари сут-қатиқнинг ҳам бу борада беминнат шифо скани ҳақида ёзишди.
Аки кспчилик катта фойдаси борлигига десрли сътибор бермайдиган, аслида саломатликнинг снг осон ва қулай омили бслган оддийгина слангоёқ юришни олиб ксрайлик. Услмай, ростини айтинг, кейинги пайтларда сзингиз қачон болалар каби ерда (асфалт, бетон ёхуд мармар устида смас!) слангоёқ юргансиз? Ҳеч бслмаганда, ишдан келгач жонга теккан пайпоқларингизни ечиб ташлаб, уй ичидаги тахта пол устида бир неча қадам ташлагансиз? Минг афсуски, кспчилик бу саволларга ижобий жавоб бера олмайди.
Ваҳоланки, қадимий Миср, Юнонистон, А им табиблари слангоёқ юришни танани умумий мустаҳкамлаш ва турли хасталиклардан даволанишда тавсис қилишган. Бугина смас, Суқрот, Сенека каби ксҳна дунёнинг машҳур файласуфлари слангоёқ юриш инсоннинг ақлий қобилистини ривожлантирувчи омиллардан бири сканини уқтиришган. Ўша олис замонларда болалар сн саккиз ёшга тслгунча умуман пойабзал кийишмаган. Яқин-сқингача сзимизда ҳам кишиларнинг ксп вақти слангоёқ юриш билан стган. Бугунга келиб сса бундай юриш аллақандай устли, ғайритабиий бир машғулотга айланиб қолди.
Замонавий тиббиёт олимлари слангоёқ юришнинг асаб-мускул жарёнларини фаоллаштириш, қон босимини мсътадиллаш ва барқарор қилиш, вужуддаги модда алмашинув жараёнларини схшилаш, хусусан тсқималарни кислород билан тсйинтиришда катта ёрдам беришини аниқлашган. Лойабзалсиз юришни афзал ксрувчилар ҳамиша схши кайфистда бслишади, лабларидан табассум аримайди, бутун таналарида кстаринкилик доимий ҳамроҳ бслади. Вақтинчага пойабзални тарк стиш ижобий ҳиссиётларни уйғотиб, бунинг натижасида стенокардис, гипертонис ва бошқа аср касалликларининг олдини олишда катта самара беради.
Маълумки, оёқ товонлари остида жуда ксп асаб толаларининг учи тспланган ва улар танадаги саломатликни асраш, хасталиклар келиб чиқишининг олдини олиш ва касаллик «ҳужумга стганида» сса унга қарши кураш олиб боришга хизмат қилади. Ерда ва табиий тсшамалар устида слангоёқ юрганда оёқ остидан биологик фаол нуқталар «қитиқланиб», уларнинг ишлаши жонланиб кетади. Бу сса барча ички аъзолар ва умуман танамиз фаолист тизимининг фаол ишлашини таъминлайди. Айниқса иссиқ ёз кунларида қизиган қум, тупроқ, тош каби нарсалар устида сланг юриб оёқни чиниқтириш бутун тана аъзоларини чиниқтиради, шамоллаш ва бошқа касалликларнинг олдини олади, организмнинг иммун тизимини схшилайди.
Бунинг кспчилик назаридан четда қоладиган сна бир хосисти бор: инсон танаси кийимга тегиб доимий ишқаланиши натижасида баданда слектр зарсди пайдо бслади. Айниқса кийган кийимларингиз сунъий синтетик матолардан бслса, буни сққол ҳис қиласиз. Қсл бармоқларингиз бирор металл буюмга бехосдан тегиб кетса, худди ток ургандай бслади. Техникавий соҳада слектр зарсдларини йсқотиш учун симнинг бир учи ерга стказиб юборилганидай (съни, «заземление» қилинганидай), танада тспланган зарсдлардан ҳам халос бслиш лозим. Агар у йиғилиб-кспасверса, тананинг умумий ҳолатига жиддий зарар етказади. Лойабзал сса бунга тссқинлик қилади. Агар товон бевосита ерга тегса, зарсд бемалол стиб кетади.
Ялангоёқ ҳолда пиёда юришнинг жуда ксп фойдалари борки, мутахассислар уларни саломатликнинг снг муҳим омиллари сифатида баҳолашади. Масалан, пиёда юриш қон тизими фаолистини схшилайди, томирлардаги қонни равонлаштиради, ҳар хил тиқилмаларга йсл очади.
Иккинчидан, бунинг руҳий ҳолатимизни схшилашда самараси катта: инсон руҳий зсриқишга (стресс) учраганида вужуддаги адреналин моддаси қон билан қсшилиб, унинг кайфистига салбий таъсир ксрсатади ва у сзи англамаган ҳолатда кайфисти ёмонлигидан, юраги сиқилаётганидан шикост қила бошлайди. Шунингдек, пиёда юриш инсонга хафачиликни унутиш ва хуш кайфистли бслишда ёрдам берадиган сндорфин гормонларининг ксп миқдорда ишлаб чиқилишига сабаб бслади. Лиёда юриш оғриқларни қолдирувчи, танани мсътадил ҳолатга олиб келувчи снг схши восита ҳамдир.
Кспинча кишилар «Илгари ота-боболаримиз жуда кам касал бслишган, чунки ҳаётлари десрли табиий асосга қурилган сди» деб нолиб қсйишади. Ҳақиқатан аввалда емиш ҳам, кийим-кечак ва турар жойлар ҳам, ҳамма нарса табиий сди. Булоқ ва ариқнинг мусаффо сувлари ичилган, бу сувлар тошдан-тошга урилиб кислородга тсйинган, қуёш нурида «пишган» бсларди. Ҳозирги водопровод суви сса тиндирилиб, барча фойдали маъдан ва слементлардан «тозаланади», бунинг устига керагича хлорланади.
Илгари одамлар сзини қуёшга тоблаб, пиёда юриб, оқин сувда чсмилиб сзини чиниқтирган бслса, бугунга келиб бу нарсалар урфдан батамом чиқиб кетспти. Момоларимиз ва боболаримизнинг срта баҳорда ёки кеч кузда сзларини офтобга тоблаб стирганларини ксп ксрганмиз. Улар бу йсл билан таналарини чиниқтиришган, бошланажак фаслга тайёрлашган. Бу нарса умуман унутилиб кетди. Бунинг срнига ғарбга тақлид қилиб, ёз пайтида офтобга товланиш, бадан қорайтириш урфга кирди. Агар бунда меъёрга амал қилинмаса, офтоб уриб кетиши ёки тери саратони орттириб олиш ҳеч гап смас!
Овқатланиш бобида ҳам аҳвол бундан схши смас. Таомларимиз ҳам тобора сунъийлашиб борспти. Гени сзгартирилган бозоргир маҳсулотлар бозорларимизни тслдириб бслди. Ўзи бслиқ, аммо на таъми, на мазаси бор қулупнайлар, ҳандалакдан олдин сотувга чиқаётган тарвузлар, серҳосил, аммо темирдай қаттиқ, камсув бодринг ва помидорларга ҳам срганиб бслдик.
Қовун-тарвуз етиштираётган «миришкор» деҳқонларнинг полиз маҳсулотларини семиртириш учун нитрат билан тинмай ишлов беришаётгани туфайли ана шу тансиқ полиз маҳсулотларидан ҳамма қсрқадиган бслиб қолди. Амишки, ҳозирда қовун-тарвузга қанча нитрат ва бошқа зарарли сғитлар солишни ҳосилга срта баҳордан пул тслаб қссдиган «сармосдорлар» белгилаб беришар смиш. Бунинг оқибати аснчли бслспти. Ҳар йили қовун-тарвуздан заҳарланаганлар сони тинмай ортиб борспти. Оқибатда бир қанча шифохоналарда «Беморларга қовун-тарвуз келтириш ман стилади» деган сълонлар пайдо бслди.
Сунъий йсл билан «семиртирилган» парранда, қсй-молларнинг гсштидан ошхоналарда тайёрланаётган овқатлар ичимизга шифо бслиб смас, хасталик бслиб кирспти. Мутахассислар таъкидлашича, уйда хонаки усуллар билан етиштирилган жсжада атиги икки фоиз ёғ бслган, замонавий бройлерда сса ёғ миқдори 22 фоизни, съни роппа-роса 11 баравар ксп миқдорни ташкил стади. Бу сса юрак хасталиклари, айрим онкологик касалликларни келтириб чиқариши ҳақида ташвишланиб ёзилмоқда. Ҳайвон, балиқ ва паррандаларни семиртириш учун сос ва айрим сунъий емлар ишлатилаётгани ҳам кишилар саломатлигига катта хатар бслади.
Ҳозир дунёда музлатилган товуқ-жсжа гсшти тановул қилиш урфга кирган. Чунки парранда гсшти тез ҳазм бслиши, фойдали моддаларга бойлиги ва етиштириш қулайлиги учун барча слкаларда кенг тарқалган. Аммо бу ҳолатда ҳам табиийликдан узоқлашилгани учун кишилар соғлиқларига катта хавф солинаётганидан бехабар бслишспти. Маълумки, парранда, айниқса товуқ гсштининг музлатилганини истеъмол қилиш инсон соғлиғига фойда келтириш срнига турли касалликларга гирифтор қилиши мумкин.
Масалан, товуқ гсштини музлатишда уни дезинфексис қилиш мақсадида хлордан фойдаланилар скан. Бу сса бора-бора танада тспланиб, инсон соғлиғи учун зарарли бирикмаларга айланаркан. Тиббиёт ходимлари агар бир марта музидан тушган гсшт қайтадан сна музлатилса, умуман инсон соғлиғи учун хатарли маҳсулотга айланишини исботлаб беришди. Биргина А оссисда истеъмол қилинаётган парранда гсштидан 75 фоизини музлатилган товуқ гсшти ташкил стаётгани инобатга олинса, бу хатарнинг кслами снада ойдиналашади.
Ҳамма суюб истеъмол қиладиган, айниқса ссаётган болаларга ниҳостда зарур ва фойдали бслган сигир сути ҳам тобора «сунъийлашиб» борспти. Бундан бир неча йил муқаддам дсконларда бевосита сигирдан соғиб олинган ва шифокорлар текширувидан стган сут сотилган бслса, бугунги кунда дсконлардаги сут таркиби табиийликдан анча узоқлашиб кетган. Музқаймоқ, айрим сутли таомлар ҳам кспдан буён «қуруқ» сутдан тайёрланмоқда.
Ҳаром нарса асло шифо бслмайди, шунинг учун давони ҳалолдан излаш лозим. Аммо айрим кишиларимиз дардларига ҳаром нарсадан шифо ахтаришга одатланиб кетишган. Ўзлари қолиб, бошқаларни ҳам бунга тарғиб қиладиганлар, «холис маслаҳат» берадиганлар қанча. Сурункали йстал касалига чсчқа ёғини тавсис қиладиган «табиб»ларга нима дейсиз?
Бир танишим спкасини шамоллатган шеригига ит гсштини истеъмол қилишни маслаҳат берганида, гапнинг рости, ҳайратдан тилимга ссз келмай қолди, чунки иккови ҳам мусулмон кишилар, намоз сқишади. Бсғимлари оғриганга пешоб боғлашни, овқат стмай қолганга илон, типратиконни шсрва қилиб беришни шифо санайдиганларнинг ҳам борлиги ҳақиқат!
Ҳаром саналган жонзотлар ва нарсаларни ҳалол санаб, урфга киритаётганлар бирор касалингиздан шикост қилиб қолсангиз, дарров сзлари даволанган усулларни сизга ҳам тавсис стишади: «Агар айиқ ёғини офтобда сурсангиз, оёқ оғриғидан батамом қутиласиз», «бу касалингизга типратикон шсрваси хсп шифо-да, шундоққина терлайсизу ксрмагандай бслиб кетасиз», «Тснғиз ёғидай шифобахш нарса йсқ скан, сзим тузалганим учун айтспман», «шамоллашдан қутилиш учун юз граммдан ароқ ичиб туринг, уч кунда дард чекинмаса, мана мен кафил» ва ҳоказо ва ҳоказо.
Бир куни ҳамкасбим «Уринотерапис сирлари» деган китобчани топиб келиб, шу китобдан камина муҳаррир бслган газетада парчалар беришни тавсис стди. Танишиб ксрсам, китобча инсон пешоби ёрдамида дунёдаги жамики касалликларни «даволаш» мумкинлиги ҳақида скан. Шундай сқимишли зиёлининг бунақа чспчакларга ишониб юришидан снсам қотиб, унга: «касал бслган одам дсхтир ё табибга учрамай, дорихонага чопмай пешоб ичиб юраверса бслар скану, дунёдаги ҳамма одам аҳмоқ бслиб тиббиётдан даво излаб юрган скан-да» дес олдим, холос.
Бир шифокор ҳикос қилади: «Бир беморни даволашимга тсғри келди. Томирига нина санчиш учун пахтани спирт билан ҳсллаш сҳтиёжи туғилди. Бемор сса буни рад стди. Анидан фуратсиллин олиб узатди. Спирт срнига шуни ишлатдим. Бсғинлари шамоллагани учун тиб банкаси қсйишим керак сди. Яна спирт ишлатмаслигимни ссради. Хом картошкани кесиб унинг крахмалини сурдим"¦». Уламолар даволаш жараёнида суртишга спирт ишлатишга рухсат беришганига қарамай, у сзига хос парҳезкорлигини ксрсатди.
Турли ҳаром ва шубҳали нарсалардан шифо ахтариш срнига Аллоҳ инсонлар даволаниши ва соғлиғи учун сратиб қсйган минглаб шифобахш ссимликлар, ҳайвонот маҳсулотлари, табиий маъданлар ва неъматлардан фойдаланилса, нур устига нур бслур сди. Қуйида ана шундай даволаш воситаси бслмиш омиллардан асал, зулук, седана, наъматак ҳақида кенгроқ тсхталиб стишни лозим топдик.
http://tib.islom.uz
-
Ko'cha-ko'y, gazetalarda, televizorda "foydali, zararsiz, tezkor, og'riqsiz "OZISH" degan reklamalariga ko'zim tushmoqda.
Ozish yo semirish shunchalar qiyinmi?!
Inson tanasiga hokimmi yo tana insongami?
Men xohlasam 10kunda ozib olaman, xohlasam 10kunda semirib olaman, tanamga xokimlikni qo'lga olganman, boshqalarday ortiqcha vazndan yo oriqlikdan aziyat chekmayman, qanday xohlasam tanamni o'shanday holatga keltira olaman, bunga atigi 10kun kifoya qiladi!
Umuman zararsiz, aksincha ozish yo semirish bilan ichki tozalanish ham bo'ladi.
Bu ochlik va parhezdir.
Odamlarga ochlikni gapirsak ensasi qotadi, huddi ovqatsiz bir narsa bo'ladiganday.
Lekin parhezga urinib ko'rishadi, qiyin bo'lsada.
Fitnesga qatnashganlarga ham parhez tavsiya etiladi, har qanday ozish yo semirishga uringanlarga ham muolaja bilan parhez tavsiya etiladi.
Men aniq ayta olamanki parhezdan ko'ra ochlik o'n chandon oson, va yengildir. Parhezda sevimli ovqatlardan tiyilish juda qiyin, buni ko'p odam uddalay olmay parhezni buzib yuborishadi.
Ochlikda esa bunday hol atigi ikki kun davom etadi, keyin ishtaha o'z o'zidan yo'qqa chiqadi.
Kuniga 0.5-1.5kg atrofida ves tashlay boshlaysiz. Eng muhimi yuzdagi ajinlar ham ketadi, ter taranglashadi (kosmetologlarga hojat yo'q, tabiiylik sohtalikdan doim ustundir), soch yaltiraydi, ko'ngil quvonchga to'ladi, harakatlar faollashadi, tanadagi tuzlar chiqib ketgani sabab istagancha egilib bukila olasiz.
Ochlik bilan qanday semirish mumkin, o'zi kunda 1kgdan ves tashlasa deb ajablanmang. Oriqlikning asosiy sababi kam yeyishda emas balki oshqozon hazm sistemasi buzilganidan bo'ladi. Ayrim oriq kishilarni ko'ramiz, ko'p yeydiyu lekin semirmaydi. Bu oshqozoni "buzilgani"dandir. Ochlik yordamida oshqozonga dam beramiz, oshqozon bu vaqtda o'zini o'zi tuzatib oladi. Ochlikdan keyin sharbatlar bilan "Og'iz ochamiz", keyin yengil meva va sabzavotlarga o'tamiz. Bular oshqozonda ajoyib tarzda so'rilib hazm bo'lib ketadi. Mana shu sharbatu meva-cheva, sabzavotlar ham semirishga imkon yaratadi. 2-3kundan keyin qaynatilgan guruch bilan taomlanadi, so'ng semirish boshlanadi, ishtaha karnay-surnay bo'ladi.
Ozish uchun muhim nuqta mana shu yerda, ishtahaga qul bo'lmay o'zingizni atigi ikki hafta tiyib turing, ishtaha ketadi qoladi, go'zal qomat, tarang tortilgan yuz, charaqlagan ko'zlar, yaltiragan sochlar esa siz bilan qoladi.
-
:asl3:
Mo'min Mirzo, juda yaxshi ish boshlaganakansiz, nega davom
etmay qo'ydingiz?
Postlaringiz juda ta'sirli bo'libdi, sababi o'zingiz bularga amal
qilganingiz bo'lsa kerak.
-
Va alaykum assalom. Mufazzala opa bir yarim yilcha amal qildim, ohirgi marta uch haftalik ochlik qilgandim, qarindoshlar "isyon" kotarishdi, shu bo'yi ochlik qilmadim. Aksincha, bahorda Andijonga qaytganimdan beri har kuni ustalar bilan osh yeyapman. Ves-ku normal, lekin ochlik davridagidek yengilliklar yoq.
-
Muammo ham shundada. Uydagilar isyoni. 3 kunlik ochlikka qancha noroziliklar bo'lgan.
Yangi uylarga ko'chib olsak, yotvolib ochlik qilamiz, inshaalloh.
-
:asl3:
Isyon deganda nimani tushunay, bizikilar ochlik qilsam
o'zlarini juda baxtli his qilishadi, biz tarapda :)
Shu bolalarga ovqat qilish, yedirish degan narsalardan
uzoqroqda bo'lganimda menam "yotvolib" ochlik qilardim.
Chunki ochlik paytida o'zimni judayam yengil va sog'lom his qilaman.
-
Men ko'p ochliklar o'tkazdim, men uchun eng afzali uch kunligi. Eng qiyini ham shu uch kunlik : )
Uch kunga chidab bergan odam to'rtinchi kunlarda o'zida ochlikni xis qilmaydi.
21 kunlik ochlikda menda ko'pam o'zgarishlar bo'lmadi, aksincha, haddan tashqari ozib ketganim sabab amakilarim qattiq tanbeh berishgandi, ochlikni eshitishsa sochlari tikka bo'ladigan darajaga borishgan : )
sababi o'zingiz bularga amal
qilganingiz bo'lsa kerak.
Yuqorida aytganlarim barchasi o'zimda bo'lgan edi, ayniqsa sochlarim jilolanib yaltirar, ko'zlar charaqlab turardi, juda yengil qushday bo'lib o'zimda umuman behollik sezmasdim. Uydagilar sochlaring yonyaptiya, ovozing tiniq, tekis yuribsan... derdi, hozir bulardan asar ham qolmadi.
Shu uy qurilishlari bitsa Toshkentga qaytib yana ochlikni boshlamoqchi bo'lib turibman, avvalgiday ko'p kunlik emasu 3-7 kunliklarga qarindoshlar vahimaga tushishmas.
-
:asl3:
Mening eng qisqa ochligim 3 kun, eng ko'pi esa 40 kunlik bo'lgan.
O'shanda 16kg ves tashlagandim.
Yaqinda esa haftada 3 kunlik, 3 kunlik qilib keyin 10 kunlik qildim.
Ancha dardlardan forig' qildi Robbim.
Ayniqsa dangasalik kasalidan qutuldim, epchilgina-chaqqongina bo'lib qoldim :)
Men ochlik qilsam oila budjetiga rosa foyda bo'lishiga ham qiziqaman :)
-
40 kun? Qoyil opa, menda 18 kunlikdan tomoqlarim qurib suv ham namlay olmaydigan darajaga yetgandi. 21 bir kunda tildagi oqish ketgandan so'ng ochlikni to'xtatgandim. Siz qirq kunlikda tildagi oq parda ketganmidi?
-
Assalomu alaykum
:asl3:
Isyon deganda nimani tushunay, bizikilar ochlik qilsam
o'zlarini juda baxtli his qilishadi, biz tarapda :)
Isyon bu hamma siz qilayotgan "be'mani"ishga qarshi chiqishi.Sizlarda ochlik yuqoridagidaka munosabat bo'lsa,biz tarapda teskarisi :D
Roppa-rosa bir yil oldin men ham Mo'min Mirzo akani yozganlaridan ilhomlanib ochlik o'tkazmoqchi edim.O'zi atigi bir kundan orada tanaffus qilib ochlik o'tkazgandim,rossa gappi tegida qoldim :) Sal ves tashlagandim Ota-onam rosa tanbeh berishdi.Ayniqsa onamla.Onam "Hozir yoshsan,ayni yeydigan payting"toshni yesang osh bo'ladi",-deb hech qo'ymaydilar :D Baribir onalar bolasiga yaxshi bo'lsin deydida,nima ham derdik :) Uyga Pol Bregni kitobini olib kelgandim.Bu ham foyda bermadi,teskarisiga salbiy ta'sir qildi.Lekin ro'za tutishimga qarshilik bildirishmaydi,shunisiga ham shukr.
Ammo Mufazzalaopaga qoyil qoldim :)
-
:asl3:
Mening eng qisqa ochligim 3 kun, eng ko'pi esa 40 kunlik bo'lgan.
40 kun :o
qoyile Mufazzala
man 1 yarim yil oldin 3 kunlik ochlik qilib o'zimni "qahramon"dek his qilib yurgandim : )
o't pufakda dimlanish muammosi bor odamga va oshqozonda yarasi borlarga
Ochlik bn davolanish mumkin emas ekan,
boshqa kasalliklarda ochlik bn davolanish yahshi natija beryatganini ko'p eshityapmiz,
Horazim tarafda ham ochlik bn davolaydigan tabibda davolanib qaytgan bir odamni eshitgandim,faqat meva sokini icharkan,
rosa yahshi natija beribdi,
yana bir tanishimiz Samarqandda ochlik bn davolaydigan bir mashhur tabib haqida gapirdilar,davolanishga bormoqchilar
tanishimiz borib davolanib kelsalar surishtiramiz, natijasini ko'raylikchi
man Pol Breggni kitobini o'qib kam bo'lmadim deb o'ylayman.
agarki ochlik qilmasa ham shu kitobni bir o'qib qo'yishni tavsiya qilaman,bu foydadan holi bo'lmaydi,
hech bo'lmasa, qorni ochmasa ham "obed bo'ldi,obed qilishim shart"degan tushinchasi o'zgaradiku...
-
ikki kundan keyin ochlik bilan davolanishni boshlayman ;)
-
40 kun? Qoyil opa, menda 18 kunlikdan tomoqlarim qurib suv ham namlay olmaydigan darajaga yetgandi. 21 bir kunda tildagi oqish ketgandan so'ng ochlikni to'xtatgandim. Siz qirq kunlikda tildagi oq parda ketganmidi?
:asl3:
Ha hammasi ketgan, "otdey" bo'lib ketganman.
Ochlik qilish uchun avvalo nima sababdan shu ishni qilayotganimizni
bilib olsak havasga qilamiz ekan. Men ochlik paytida ichimda "remont"
ketayotganini tasavvur qilib maza qivorardim.
Uylarimiz ta'mirlansa qanaqa xursand bo'lamiz, organizmimiz ham
shunaqa yap-yangi bo'lib qolarkan ochlikdan keyin.
Har yili har mavsum almashganida, qishda ayniqsa angina rosa
qiynardi meni. Isitmasini gardusnik ham o'lcholmay uzr opa, derdi :)
Eng birinchi shu dardlardan qutuldim.
Keyin tishlarim yildan-yilga yemirilib, chirib ketayotgandi u ham to'xtadi,
alhamdulillah. Bo'qoq bor edi, xozir yo'q. Oshqozonim Hudoni bergan har
kuni ertalabda bir yomon og'rivolardi, uyam yo'q. Xullas sanasam ko'p.
Islom.uz dagi Shoshiy birodar va Akbarjonni bizga ilingan Pol Breggni
"Ochlik mo'jizasi" kitobi sabab men bularni anglab yetdim. Ikkalasidan ham Alloh rozi bo'lsin.
-
:asl3:
Mening eng qisqa ochligim 3 kun, eng ko'pi esa 40 kunlik bo'lgan.
40 kun :o
qoyile Mufazzala
man 1 yarim yil oldin 3 kunlik ochlik qilib o'zimni "qahramon"dek his qilib yurgandim : )
:asl3:
Sizda "zapas" yo'qda opajon, bizda seropchilik ;)
100 kun qilsak ham jin urmeydi.
-
Menam bir boshlab köraymikin... Ramazonni örtalarida, imtixonladan keyin boshlasam böladimi? Umuman saxarliksiz röza tutish mumkinmi?
Qanday boshlanishini örgatvorilar...
-
:asl3:
Shu biz aytib "reklama" qilgan kitobni o'qib chiqib keyin boshlasangiz
juda yaxshi ta'limotlar bilan o'tkazasiz, inshaAlloh.
Kitob nomi "Ochlik mo'jizasi"
Muallif "Pol Bregg"
O'zbek tilida.
Hayotiy, voqeiy asar.
-
Оч Ò›олганлар Ò›олмади шекилли а?
-
:as:
Оч Ò›олганлар Ò›олмади шекилли а?
Forumga hadeb shirin-shirin ovqatlarni rasmi-yu,retseptlarini joylivurgandan keyin ochlik bilan davolanish kimning ham hayoliga kelardi :D
Keyin Mo'min Mirzo aka ham harakatni susaytirib qo'ydilar,oldinlari ko'p maslahatlar berib turardilar :)
-
Hozir uyda qisqa kunlik ochlik o'tkazishga qarshilik yo'g'u, shu ishtaha yomonda. Bir necha marta boshladim, asrga yetmay buzib yuboraverdim.
Ochlikni bir narsasi juda yomon, aytaylik 10 kunlik ochlik qilsak 6chi kundan boshlab (ishtaha bo'lmasa ham) faqat taomlarni o'ylaydigan bo'lib qolamiz.
Lekin ruh juda tetik bo'ladi, o'tgan yilgi davrimni sog'inib ketaman.
-
O'zi forumda yopasiga ochlik o'tkazish kerak. Keyin ohirida bitta osh qilvoramiz.
-
:asl3:
Ha dushmanlardan shunaqa qilib qutulsa bo'ladi, bitta osh qivorib oxirida(o'ldirishga).
Men yaqinda 20 kuncha ketma-ket 12 soatlik qildim.
Xozir esa bollar uyda, nonushta, obed deyishib meniyam aynitishyapti.
-
O'zi forumda yopasiga ochlik o'tkazish kerak. Keyin ohirida bitta osh qilvoramiz.
Yo'q yo'q, bunaqada hammamiz jarrohlik stolida yotib chiqamiz oqsoqol. ikkita bolam bor, meni yo'ldan urmanglar : )))))
-
:asl3:
Ha dushmanlardan shunaqa qilib qutulsa bo'ladi, bitta osh qivorib oxirida(o'ldirishga).
Men yaqinda 20 kuncha ketma-ket 12 soatlik qildim.
Xozir esa bollar uyda, nonushta, obed deyishib meniyam aynitishyapti.
Endi bollarni bahoni qilishga o'tishibdi. :-)
Qoyil-e!
Kattalar shunaqa qip tursa yoshlardan nima kutamiz?
-
:asl3:
Siz "to'q"lar "och"larga o'ylab muomala qilinglar (bu ogohlantirish:)!
Sababimi? Ochlik insonni Haqqa yaqinlashtiradi. Tavsiya qilamiz.
-
Endi bollarni bahoni qilishga o'tishibdi. :-)
Qoyil-e!
Kattalar shunaqa qip tursa yoshlardan nima kutamiz?
Huddi o'zi ochlik va to'g'ri ovqatlanishga o'tgan odamday gapiradiya. Kechagina to'yib yog'li osh bilan tuzlangan bodring yeb, bostirib qora choy ichib, ovqatdan keyin medovik tortini yeb, endi yumshoq kursiga joylashib olib nasihat qilyapti : )))))
-
Oshni gapirsam hamma shu yerga yig'ilib olibdi. Yoqmaydiya, yoqmaydi... Yana ochlikmish.:)))
-
Men ham ochlik o'tkazganman jaa "to'qmasmiz". Uydagilarga tushuntirish qiyin bo'lyapti xolos.
Yangi uyga ko'chvosak, inshaalloh, yotvolib "ochlik" qilamiz.
-
:as:
Odam semirib ketsa oriqlashni eng sodda yuli qaysi? Och yuray desam masalan ertalab ovqatlanmay chiqsam obedda ovqat yemasam oshqozon qiynaydi, sanchib ogrishni boshlaydi. Qanaqadur retseptlar bormi odamni ozdiradigan.
Uzur yana bitta savol:
Qanaqa rejimda ovqatlanib yurishni ochlik deb aytayabsizlar? Kuniga bir mahalmi? yoki 2 mahal qilib ikkinchi marta poldni qilishmi?
Rahmat!
-
Bizni qovun tarvuzlar, ehhe. Bir voqea esimga tushib ketdi" O'zbekistondan chetda yurganimda bita ayol tarvuz sotib o'tirgan ekan, tarviz kichkina handalakchalik keladi(agar bizdagi handalaklar katta bo'lmasa), uni ustiga so'lib qolgan, kars kars emas. huddi suvsiz quyoshda qolgandek. oldiga borib shu xam tavuzmi dedim. Bizda tavuzlar bor bir kishi kutarishi qiyin. Shunaqa katta qip qizilki dedim. Qayerdanligimni surab angrayib qoldi. Mevalari yahshiga o'hshaydi, yesangiz tam degan narsa yo'q! :-[
-
Оч Ò›олиш бидъатмасми ишÒ›илиб? :)
-
kamoliddinov.
Ochlik bilan kuniga 1-2 kg ves tashlaydi, bir haftada 10 kg'ga ozasiz. Eng samarali, xavfsiz, va foydali usuli shu.
Ochlik davrida hech nima yeyilmaydi, sharbatlar ichilmaydi, faqatgina toza (qaynatilgan) iliq suv ichiladi.
Endi oshqozon sanchishiga kelsak, bu oshqozon og'rig'i emas, shunchaki oshqozon ovqat vaqti bo'ldi deb sizga signal beryapti. Bir kun sabr qilsangiz bu yol'g'onchi oshqozon sizni bezovta qilmaydi.
5chi kunlarda oshqozon yana bosh ko'taradi, bosh aylanib ko'ngil aynishi kuzatiladi. bunga sabab organizmdagi zaharlar oshqozonga to'planganidan. Bu zaharlarni yuvish uchun yarim choy qoshiq limon suvini 50ml suvga aralashtirib ichish bilan ketkazish mumkin. Iloji bo'lsa klizma qilinadi, oshqozon og'rig'i va bosh aylanishi taqqa to'xtaydi, klizma oshqozonni yuvib beradi.
Ochlikda uch kun ishtaha karnay bo'ladi, eng qiyini ham shu uch kun. Shu davrdan o'tib olsangiz to'rtinchi kundan qiynalmay ochlikni o'tkazaverasiz.
Boshida bir kun, bir hafta dam olib uch kunlik ochlik qilib o'rganing, birdan ko'p kunlik ochlikka o'tib ketish yaramaydi.
Foydalari ko'p, eng muhimi ochlarni eslaysiz, ochlarni tushunasiz. Qon tozalanadi, qon tomir yo'llaridagi tiqilmalar ochiladi. Hotira juda kuchayadi, eshitish va ko'rish yaxshilanadi.
Ochlikdan keyin quyuq yog'li, tuzli, achchiq, shakarli, kraxmalli taomlardan ochlik o'tkazgan kun miqdoricha iste'mol qilmay turasiz.
-
Ochlik bilan kuniga 1-2 kg ves tashlaydi, bir haftada 10 kg'ga ozasiz...
Bundan chiqdi man ikki hafta ochlik qilsam, qo'shimcha daromad ham olishim mumkin ekan:
Maktabga yarim stavkaga ishga kiraman - biologiya darsida ko'rgazmali qurol sifatida skeletning o'rniga burchakda tursam oyiga 300-400 ming borda! )))
-
Ana ko'rdingizmi har tomonlama foydali bu, siz bo'lsa bir yildan beri etibor bermay kelasiz. 30-40 kunli ochlik qilsangiz yog', go'sht, shakar, oliy nav un, qahva, panta kola, tuzlamalardan naq ikki oy istemol qilmaysiz, suv tekin, bemalol behavotir yuraverasiz.
Ochlik 30 kunga yetganda et suyakka yopishib, ko'zlar kosasidan chiqquday bo'lib qolganda biror daxshat filmda rol o'ynasangiz kamida 6ming ko'kni qurtday sanab olsangiz bo'ladi.
Darsda ham ko'krakda nechta suyak bor deb belalol ko'rgazma o'tkazaverasiz, qarabsizki oiladagi iqtisod, va darsdagi qo'shimcha daromad bilan ikki oyda sutrang lositti sotib olasiz. )))
-
:asl3:
Mo'min Mirzoni gaplariga qo'shimcha (rihlom)
Baqirolmay, chaqirolmay qolasiz.
Choyxona, samovar, gap, o'tirish ham yo'q. Qarabsizki, uyda sevimli
va fidokor ota-onaga aylanasiz qolasiz.
Sanasam ko'p juda, foydalari. Hullas har tomonlama foyda.
Kep qoling, och qoling.
-
:asl3:
Baqirolmay, chaqirolmay qolasiz...
Shu joyi sal to'g'ri kelmayapti-da... Unda kim ishlaydi?...
Choyxona, samovar, gap, o'tirish ham yo'q...
Hmmm... Choyxonachining ham bola-chaqasi bor...
-
:asl3:
Baqirolmay, chaqirolmay qolasiz...
Shu joyi sal to'g'ri kelmayapti-da... Unda kim ishlaydi?...
Iee hali ishxonada baqirib kun o'tkazaman deng, oqsoqol deb bejiz aytmagan ekanman : )
Mufazzala opaning gaplarida jon bor. O'tgan yili shunday holatga tushgandim.
Uyda bir-ikki ortiqcha meva bor edi, shuni bir forumdoshimizdan pul kerak deb sotib berishini so'radim, u forumdoshimiz o'sha narsa bilan savdo qilardi...
Oldimga keldi, ozib ketganimni ko'rib hol-ahvol so'radi.
- Nima bo'ldi?
- O'zi, ovqat yemayapman.
- A, nima bo'ldi? Umuman yemayapsizmi? (Boyaqish aka, pul kerak deganimga umuman puli qolmaganidan ovqatsiz kun o'tkazyaptikan deb o'ylabdi)
- Ha.
- Puliz yo'qmi?
- Oldimdami, yo'q uzr. (uy kiyimida chiqqanim uchun pul olmabman)
Aka qo'rqib ketti, "tez o'tiring mashinaga" deb rulga o'tirdi. Gapiray desam ovoz yo'q, gapirsam ham tushunmaydi, tomoq yarim soniyada qup-quruq bo'lib qolib tilimga bir tomchi ham so'lak kelmasa...
- Qayoqqa ketyapmiz?
- Bozorga, yegulik olamiz. Ishqilib o'g'ilchez yaxshimi?
- Iee aka... - og'iz qurib ketib gapirolmay qoldim, cho'ntakdan telefonni olib "ochlik o'tkazyapman, Pol Breg" deb yozib ko'rsatdim.
- Ee shunaqa demaysizmi, qo'rqib kettimey, Xudoga shukr. Xayriyat. O'g'liz yaxshimi o'zi?
-
Оч Ò›олиш бидъатмасми ишÒ›илиб? :)
Hozir nanotexnologiyalar asri, bidi'atligini ham, bidi'atmasligini ham isbotlab berishlari mumkin. "Ho'p," - deb tursangiz bo'lgani. ;)
-
Талабга биноан жигар, ут пуфак, ошкозон, асяит (сув йигилиши) дан келиб чикадиган касалликларга кандай очлик утказиш хакида гаплашамиз.
Бу бир неча боскичдан иборат, асосий киладиган ишимиз зарарли таомлар тузлама, дудланган, консерваланган, аччик шур харкандай таомдан тийилиб пархез килиш, ва очлик утказиб ични тозалаш...
Ут пуфак бевосита жигар билан богланиб туради, буни даволаш учун уртача 15-20 кунлик очлик ва 15 кунлик пархез утказиш керак булади.
1 чи кадам. 1-2 кунлик пархез, зарарли таом ва ичимликлардан тийилиш, асосий ичимликни сув ташкил стиши керак, кора чой ва кахва такикланади.
2 чи кадам. Кечаси ётиш олдидан сурги дори ичиш. Буни аптекадан олмай Лайгамбаримиз "Агар бирор нарсада улимнинг шифоси булса, санода булар сди" деб мактаб утган маккаи сано дамламасидан ичамиз, бу жуда енгил сурги дори хисобланади, магний сулфатга ухшаб одамни кийнамайди.
Бир ош кошик маккаи санодан олиб катта кружка деб аталадиган 350-400 мл пиёлага солиб, устидан кайнок сув куйиб 2-3 соатга димлаб куйилади. Кечаси ётиш олдидан шуни охиригача ичиб уйкуга кетилади, шу билан очлик бошланди.
3 чи кадам. Очлик утказишда кунда 2литр тоза сув ичиш тавзис стилади. Хар соатда 100-200 мл сув ичилса кечгача бемалол 2 литр сув истеъмол килиш мумкин.
Очлик вактида хеч нима ейилмайди, витаминга тула шарбатлар хам, табиий доривор гиёхлардан тайёрланган дамламалар хам ичилмайди, ичимлик хам таом хам факат сув.
Очликда корин огриб, бош айланиб кунгил айнаб кусса, бу ошкозонда захарлар тупланганидан далолат, бунинг давоси клизма. Кунда бир марта клизма килиб ични тозалаб туриш тавсис стилади. Агар бош айланмаса клизмага хожат йук, шунчаки бир чой кошик лимон сувини 50 мл сувга солиб ичиб юбориш керак булади. Бу лимон шарбатини кунда факат бир марта ичилади, бу ошкозонда йигилиб колган захарларни ташкарига хайдайди.
-
Лимон топилмаса асал хам булаверади. 100мл сувга чой кошикнинг туртдан бир кисмича асал кушилади, шуни симириб ичиш керак, кунига бир махал.
Йукорида бир нарсани унутибман, снги бошлаганлар бирдан 15 кунлик очликка утиб кетмасин, аввал уч кунликдан бошланади, сабаби бирдан 15 кунлик утказишга ошкозон тайёр булмайди. Аввал 3 кунлик, бир хафталик танаффусдан сунг 15 кунлик очликка утилади.
-
Òšон таркибидаги гемоглобин миÒ›дорини тез фурсатда халÒ› табобати билан кспайтириш юзасидан кимда Ò›андай тавсислар бор? Бир ойча муддат ичида 8 ни хеч бслмаса 11 га кстаришимиз зарур.
Дори дармон кор Ò›илмаспти, сабаби дори истеъмол Ò›илиши билан кснгил айниб, ич кетиши ва кечаси билан ухлай олмай чиÒ›иш Ò³оллари кузатилспти.
Кунда жигар Ò›овуриб беришга Ò›арор Ò›илдим. Лекин 3 марттадан кейин у Ò³ам ошоÒ›озонни безовта Ò›ила бошлади. 3 кунда зсрÒ“а сзига келди...
-
Gemoglobinni kopaytirishda meditsina ham yaxshi ishlaydi.
biz asosan barbaris (qoraqand) dan kompot qilib ichib oshiramiz. Uch litr suvga bir piyola barbaris solib qaynatiladi, 10-15 daqiqalardan so'ng 200mg novvot ham solinadi, bir litr qolguncha qaynatiladi.
Yoki yong'oq, bodom, mayiz, novvotni olib, barchasini tuyib bir idishga solib qoyiladi. Har kuni nahorda och qoringa bir qoshiqdan istemol qilinadi.
-
Òšон таркибидаги гемоглобин миÒ›дорини тез фурсатда халÒ› табобати билан кспайтириш юзасидан кимда Ò›андай тавсислар бор? Бир ойча муддат ичида 8 ни хеч бслмаса 11 га кстаришимиз зарур.
Дори дармон кор Ò›илмаспти, сабаби дори истеъмол Ò›илиши билан кснгил айниб, ич кетиши ва кечаси билан ухлай олмай чиÒ›иш Ò³оллари кузатилспти.
Кунда жигар Ò›овуриб беришга Ò›арор Ò›илдим. Лекин 3 марттадан кейин у Ò³ам ошоÒ›озонни безовта Ò›ила бошлади. 3 кунда зсрÒ“а сзига келди...
Мсмин Мирзога Ò›сшимча. Òšизилчани Лавлаги дермиди Ò›ирÒ“ичдан стказиб, хомича ейиш Ò³ам гемоглобинни кспайтиради иншоаллоÒ³. Асосийси, табии, безарар.
-
Meva sabzavotlarni supermarketdan olmang, iloji boricha dexqonlardan oling, chiroyli uzun sabzilarda siz kutgan moddalar bo'lmaydi. Hunuk, kichkina bolsayam dorilanmaganini, tabiiy yol bilan o'stirilganini oling.
Gemoglobin MuhammadSohib aytgan qizilchani qirib ustiga yong'oq qo'shib yeyilsa yanada yaxshi bo'ladi.
-
Mirzo, Hamma narsani yozibsiz-u, ochlikning eshigidan qanday kirishni yozmabsiz-ku? Misol uchun, men ochlik boshlamoqchi bo'lsam, ertalabda turib, yaxshilab saharlik qilib, osh-posh, qovurilgan birnimalar, shashlik-pashlik, baliq, tabakalarni yeb, keyin boshlaymanmi, yoki kunning to'g'ri kelgan paytidan boshlab "bo'ldi, endi hech narsa yemayman" - deb o'zimga-o'zim hukm chiqarib qo'yaveramanmi?
-
Oqsoqol Kasallikdan to'liq qutulamiz edimi mavzu nomi, hullas salomatlik bo'limida kecha yozdim. Avval ikki kun siz sanab o'tgan narsalardan tiyilib (yaxshisi chiroylik tog'oraga solib toshkentga jonatvoring ))) parhez qilasiz, keyin kechasi yotish oldidan sano damlamasi ichib yotasiz, shu bilan ochlik boshlanadi.
-
Ассалому алайкум. Менинг Ò³ам саволларимга жавоб берсангиз.
Сано русчасига нима бслади? МаккажсÒ³ори сочи смасми?
Кейин, очлик пайтида баданнинг Ò³ар хил жойларида оÒ“риÒ› туриши нимадан? Бу нормал Ò³олатми? Бу оÒ“риÒ›лардан Ò›андай Ò›утилиш мумкин?
-
Ассалому алайкум. Менинг Ò³ам саволларимга жавоб берсангиз.
Сано русчасига нима бслади? МаккажсÒ³ори сочи смасми?
Кейин, очлик пайтида баданнинг Ò³ар хил жойларида оÒ“риÒ› туриши нимадан? Бу нормал Ò³олатми? Бу оÒ“риÒ›лардан Ò›андай Ò›утилиш мумкин?
Узр Мирзони срниларига:
Санонинг русча номлари «Сенной», "ЛЛОДА« СЕААА«",
Кассис остролистнас (лист сеннс‹, александрийский лист) каби номланади.
Очлик пайтида баданнинг Ò³ар жойларида оÒ“рик туриши, сизда бслаётган ижобий сзгаришлардан. Яъни, овÒ›ат хазм Ò›илиш аъзоларининг дам олиб, Ò›олган бир Ò›анча аъзоларда йиÒ“илиб Ò›олган заÒ³арларни организм ташÒ›арига чиÒ›ариш пайидан бслгани туфайли, оÒ“риÒ›лар, кснгил озиши, бош оÒ“риÒ“и кузатилади. Одатда, бу Ò³олат организмнинг Ò›ай даражада саломатлигига Ò›араб кузатилади. Баъзилар очликка дарров ксникиб олади. Яъни, уларнинг организмлари у Ò›адар токсинларга тслиб кетмаган бслади. Унинг учун оз-оздан очлик Ò›илишлари билан агар сна нотабии нарсалар истеъмолини кспайтирмасар, дарÒ³ол режимга тушиб оладилар.
Шу сринда алоÒ³ида таъкидлаш бслган жиÒ³ат шуки, бирданига очликка кириб кетиш фикримизча, бироз хавфли. Яъни, аввал Мсмин Мирзо юÒ›орида таъкидлаган нон маÒ³сулотлари, консервалар, кофе, ширинликлар, айниÒ›са, шакар, оÒ›Ò›анд кабилардан бир йсла воз кечиб, уларнинг срнига карам, сабзи, олма, кскатлар, асал, хурмо кабиларни истеъмол Ò›илиб туриш маÒ›садга муофиÒ›. 2-3 кун шундай давом стиб, организм сзига сраша ксникма Ò³осил Ò›илгандан кейин фаÒ›ат тоза сув истеъмоли билан очлик йслига стилса, иншоаллоÒ³ Ўзи ёрдам беради.
Анг асосийси, очлик пайтида содир бсладиган турли нохуш Ò³олатлардан Ò›срÒ›иб Ò›олмаслик керак. Унда очликнинг фойдасига Ò³ам футур етказиб Ò›сйилади. ВаллоÒ³у аълам.
-
Ассалому алайкум.
...очлик пайтида баданнинг Ò³ар хил жойларида оÒ“риÒ› туриши нимадан? Бу нормал Ò³олатми? Бу оÒ“риÒ›лардан Ò›андай Ò›утилиш мумкин?
Va alaykum assalom.
Badanning har xil joylarida og'riq turishi bu kasal joydagi ortiqcha narsalardan tozalanayotganiga nishona. Og'risa emas og'rimasa tashvishlanish kerak bo'ladi, ochlikda kasal joy og'rishi tabiiy hol.
Og'riqlardan (agar kuchayib ketsa) qutulish uchun ochlikni to'xtatib turishingiz kerak, uch-to'rt kundan keyin yana davom ettirasiz. Bu og'riqlar sizga katta foyda berayotganini bildiradi, siz adashmay to'gri yo'ldan ketyapsiz, ochlik tez-tez o'tkazib turing.
Agar bosh aylanib ko'ngil aynisa tezda oshqozonni zaharlardan tozalash kerak, bu Bregg tavsiyasi bo'yicha limon suvi yo asalchoy ichib yoki Nikolayev tavsiyasi bo'yicha klizma qilib oshqozon tozalanadi.
-
Жавобинглар учун катта рахмат. Шижоат ва ихлосим сна Ò³ам кучайди. Шу мавзуни тсхтатмасдан олиб боринглар деб Ò›оламан. :)
Шунда сано бу хильбами? Сенна деб Ò›идирсам, пажитник сенной-хильба деб чиÒ›арспти.
-
Yo'q sano umuman don emas, barglar, uni choyday ichiladi, yengil surgi dori.
Ko'rinishi tol bargiga o'xshaydi, lekin kichik va yupqaroq, rangi och yashil. ko'pincha quritilgan holda sotiladi. Toshkentda deyarli barcha dexqon bozorlaridan bor.
(http://img.alibaba.com/photo/127553473/Medicinal_Herbs_Senna_Leaves.jpg)
Rossiyada esa aptekalardan so'raysiz, paketchalarda upakovkalangan holda sotiladi. "Sena" ham deyiladi.
-
bunaqa o'simlikni endi eshitishim vodiydan ham topsa bo'ladimi buni
-
Ha dehqon bozorlarida zanjabil, dolchin, qalampirmunchoq kabi dorivor giyohlar bilan savdo qiladiganlardan so'raysiz. Lekin buni muntazam ichib yurish yaramaydi, hammasi tabib belgilab bergan meyorda ichiladi. Retseptsiz oyda bir marta ichish ham mumkin.
-
damlab ichish kerakmi
-
Ha (400ml)lik krujkaga bir choy qoshiq to'ldirib solib, ustiga qaynab turgan suv quyib krujka og'zini yopib dimlab qo'yiladi. Ikki soatlardan so'ng ohirigacha ichiladi. Undan keyin hech narsa yeyilmaydi.
Buni shanba kuni amalga oshirgan afzal, yakshanba dam olish bo'lgani uchun.
-
Mo'min Mirzo, sizlarda "Ochlik mo'jizasi" degan kitob bormi ? Bolsa meni pochtamga yuboringlar iltimos ! Siz aytgan odamlarga shahsiy maktub yubordim , mana 3 kundirki javob haligacha yo'q . Yoki chorsu bozorida ham o'zbekchasi bo'ladimi ?
-
менисм руйхатга кушиб куйинг менгасм жуда керак бу китоб
-
Mo'min Mirzo, sizlarda "Ochlik mo'jizasi" degan kitob bormi ? Bolsa meni pochtamga yuboringlar iltimos ! Siz aytgan odamlarga shahsiy maktub yubordim , mana 3 kundirki javob haligacha yo'q . Yoki chorsu bozorida ham o'zbekchasi bo'ladimi ?
Лол Брсгг: "Очлик мсъжизаси" (http://forum.ziyouz.com/index.php?topic=5125.msg276301#msg276301)
-
ziyod_000 oddiy kitobini olmoqchi bo'lsangiz Chorsuda bor. Kitoblar olami"ga o'rta eshikdan kirib o'ngdagi birinchi do'konga qarang, ro'mol o'ragan to'laroq hola ishlaydi. O'sha holadan Pol Breggning kitoblaridan so'rang, "ochlik mojizasi" ham "yurak" ham bor. Agar tugagan bo'lsa Ixlosga kiring, sal qimmatroq bo'lsayam kitobni olsangiz bo'ladi.
-
Assalamu alaykum...
Ochlik boyicha mana bu ayol ham yaxshi tajribaga ega,man shu asosda qilaman, natijalar zor bovotti alhamdulillah...
http://alfamedis.narod.ru/
http://www.youtube.com/watch?v=V3jlvUibiFA
-
Soliha_siddiq. Yaqinda islom.uz forumida ham yozgandim, agar inson o'z mijozini bilmasa damlamalik ochlik o'tkazish mumkin emas. Inson o'ziga o'zi tashxis qo'ya olmaydi, bir tabibning tashxisi kerak, u tabib shu bilan mijozini ham aytadi.
Marva Oganyanga kelsak, u ayol ochlikni shifobaxsh giyohlar bilan olib boradi, bu Oganyanni g'oyasi emas, Ibn Sino ham damlamalik ochliklar dasturini keltirgan. farqi ibn Sino inson kasali bilan uning mijoziga qarab damlamalarni buyurgan, Marva Oganyan esa muayyan bir kasallikka qarab damlama buyuradi, bu esa xato yo'l, kimgadir (mizoji o'sha damlamaga mos kelsa) foyda, kimgadir (mizojga to'g'ri kelmasa) ziyon beradi.
Ochlik bo'yicha eng yaxshi va havfsiz yo'lni tanlagan mutaxassislar Bregg, Nikolayev, Sheltonlar kiradi.
Chunki ular ochlikni faqat suv bilan olib boradi, suv esa hamma mijozlarga to'g'ri kelaveradi.
-
Kim qancha ochlik otqazgan uzog'i . 2 haftalik ochlik otkazsa qorin ochganligi bilinadimi juda . Men hozirda kitobni oqishda davom etyapman.
-
Men ko'pi bilan 21 kunlik ochlik o'tkazganman. uch kun ochlikdan so'ng ovqatga bo'lgan ishtaha keskin tushib ketadi, qorin ochgani uncha sezilmaydi. Muhimi suvni vaqtida ichib yuring.
Muzaffala opa 40kunlik ochlik o'tkazib forumdoshlar orasida rekord o'rnatgan.
-
Талабга биноан жигар, ут пуфак, ошкозон, асяит (сув йигилиши) дан келиб чикадиган касалликларга кандай очлик утказиш хакида гаплашамиз.
Бу бир неча боскичдан иборат, асосий киладиган ишимиз зарарли таомлар тузлама, дудланган, консерваланган, аччик шур харкандай таомдан тийилиб пархез килиш, ва очлик утказиб ични тозалаш...
Ут пуфак бевосита жигар билан богланиб туради, буни даволаш учун уртача 15-20 кунлик очлик ва 15 кунлик пархез утказиш керак булади.
1 чи кадам. 1-2 кунлик пархез, зарарли таом ва ичимликлардан тийилиш, асосий ичимликни сув ташкил стиши керак, кора чой ва кахва такикланади.
2 чи кадам. Кечаси ётиш олдидан сурги дори ичиш. Буни аптекадан олмай Лайгамбаримиз "Агар бирор нарсада улимнинг шифоси булса, санода булар сди" деб мактаб утган маккаи сано дамламасидан ичамиз, бу жуда енгил сурги дори хисобланади, магний сулфатга ухшаб одамни кийнамайди.
Бир ош кошик маккаи санодан олиб катта кружка деб аталадиган 350-400 мл пиёлага солиб, устидан кайнок сув куйиб 2-3 соатга димлаб куйилади. Кечаси ётиш олдидан шуни охиригача ичиб уйкуга кетилади, шу билан очлик бошланди.
3 чи кадам. Очлик утказишда кунда 2литр тоза сув ичиш тавзис стилади. Хар соатда 100-200 мл сув ичилса кечгача бемалол 2 литр сув истеъмол килиш мумкин.
Очлик вактида хеч нима ейилмайди, витаминга тула шарбатлар хам, табиий доривор гиёхлардан тайёрланган дамламалар хам ичилмайди, ичимлик хам таом хам факат сув.
Очликда корин огриб, бош айланиб кунгил айнаб кусса, бу ошкозонда захарлар тупланганидан далолат, бунинг давоси клизма. Кунда бир марта клизма килиб ични тозалаб туриш тавсис стилади. Агар бош айланмаса клизмага хожат йук, шунчаки бир чой кошик лимон сувини 50 мл сувга солиб ичиб юбориш керак булади. Бу лимон шарбатини кунда факат бир марта ичилади, бу ошкозонда йигилиб колган захарларни ташкарига хайдайди.
Жигарни тозалаш
Жигар ва сафро косасини (ст пуфагини) тозалашни бошлашдан аввал Ò³азмни тузатиш, ичакларнинг схши ишлашини таъминлаб, ич Ò›отишини кетказиш керак бслади. Агар ич кетаётган бслса, ичакларни кучайтириш, ошÒ›озон ва ичакларда сралар бслса, уларни даволаш керак бслади. Яъни Ò³азм тизими, жигар ва сафро косаси (ст пуфаги) зарарли моддаларни чиÒ›ара олиши учун Ò›увватланишлари талаб Ò›илинади.
Дастлабки тайёргарлик жараёни 3-4 Ò³афта давом стади.
Жигарни тозалаш муддати 3 кун. Умумий жараён сса 24-31 кун.
Арталабдан Тушликкда Ò›адар салат ёки Ò›атиÒ› билан бир Ò›анча сабзавотдан Ò›илинган таом ёки фаÒ›атгина салат ёки Ò›атиÒ› ейиш мумкин. ÒšатиÒ›ни майда тсÒ“ралган петрушка, снги пиёз ёки саримсоÒ› билан аралаштириш керак.
Тушликда салат ёки Ò›атиÒ› билан бир Ò›анча сабзавотдан Ò›илинган таом ёки фаÒ›атгина салат ёки Ò›атиÒ› ейиш мумкин. ÒšатиÒ›ни майда тсÒ“ралган петрушка, снги пиёз ёки саримсоÒ› билан аралаштириш керак.
КечÒ›урун салат, мева ёки Ò›овун-тарвуз ейилади ёки занжабил чойи ёки кск чой асал билан ичилади. 30 гр саримсоÒ›ли зайтун ёÒ“и ва 30 гр лимон суви аралаштирилиб, уйÒ›уга ётишдан аввал ичилади.
ИзоÒ³: Тайёргарлик жараёнида Ò³афтада 1-2 кунни фаÒ›ат мева ёки сабзи суви аралашмаси билан стказиш схши. Ичи Ò›отган кишилар майдаланган санони таомга сепиб, ейишлари мумкин. Сано срнига снги майдаланган ёки намланган зиÒ“ир уруÒ“и Ò³ам ишлатишлари мумкин:
СоÒ“лом ёшлар тайёргарлик жараёнини Ò›исÒ›артиришлари мумкин:
ЮÒ›орида айтиб стилганидек 7 кун стказилади. 8, 9 ва 10 кунлар оч Ò›олинади ("œ3 кунлик очлик" бслимига Ò›аранг.) А сзадан кейин 11-чи кун соат 17.00 гача олма суви ичилади, соат 17.00да 1 ош Ò›ошиÒ› тслдирилиб, магнезиум сульфат 1 пиёла сувда сритилиб, ичилади ва кечÒ›урун соат 19.00да жигар тозаланиши бошланади. ("œЖигарни тозалаш, 3-чи кун" бслимига Ò›аранг.)
Умумий жараён 11 кун.
5-10 ёшли болаларда сса 1 ёки 3 кун очлик Ò›илинади. Жигар тозаланиши 1 кунлик очликда "œЖигарни тозалаш, 1-чи кун" бслимига мувофиÒ› бошлаб, 3 кунлик очликда "œЖигарни тозалаш, 3-чи кун" бслимига мувофиÒ› равишда амaлга оширилади.
Умумий жараён 4 кун.
Бу ёшдаги болаларда Ò›слланиладиган зайтун ёÒ“ миÒ›дори 100-150 гр, соат 17.00да ичиладиган магний сульфат миÒ›дори 1 чой Ò›ошиÒ› бслиши керак.
ДиÒ›Ò›ат! Тайёр таом ва ичимликлар, гсшт, сут, тухум, пишлоÒ›, шакар, Ò›ора чой, Ò›аÒ³ва ва шоколад истеъмол Ò›илиш таъÒ›иÒ›ланади.
Биринчи кун тайёрланишга ва жигар тозалашга нист Ò›илинади. Тайёрланиш тугаганидан кейин жигар тозаланиши нисти такрорланади. Бу жараёнда нист Ò›илиш, жуда муÒ³имдир, чунки жигар сз фаолистини Ò›илинган сгасининг, съни одамнинг Ò›илган нистга ксра режалаштиради.
ОгоÒ³лантириш: жигар тозаланишига тайёргарлик мазкур китобни сÒ›иб, даволанишни татбиÒ› Ò›илган кишилар учундир. Доктор тавсисси билан алоÒ³ида даволанганлар жигарни тозалашни "œ3-чи кун" бслимида ксрсатилган тартибда Ò›илишади.
"Ò²АÒšИÒšИЙ ТИББИАТ (йсÒ›отилган шифонинг изидан)" (http://www.facebook.com/groups/haqiqiytibbiyot/)
-
Др.Ойдин СолиÒ³ дастури Ò³ам жуда схши скан.
Очлик билан даволаш (А сза)
Очликда нист жуда муÒ³имдир. Очликка нист Ò›илинганда вужуд сзини бу нистга ксра дастурлаштиради. Очликнинг Ò³ар куни учун аниÒ› миÒ›дорларда ортиÒ›ча моддаларни камайтиришга ва сарф Ò›илишни режалаштиради. Вужуднинг дастурини бузмаслик учун нистни бузмаслик керак. Очликдан Ò›срÒ›иш учун сабаб йсÒ›, очликдан инсонга Ò³еч бир зарар келмайди. Чунки, АллоÒ³ Таъолони зикр Ò›илган Ò³ужайрага Ò›абрда Ò›урт-Ò›умурсÒ›а тега олмагани каби, очлик Ò³ам вужуддаги зикр стган Ò³ужайраларга тега олмайди. Очликда бадан Ò³ам оч Ò›олмайди, чунки Ò³ар бир Ò³ужайранинг 40 кунлик заÒ³ираси, ризÒ›и бор.
Шу билан бирга, вужуд йиллар давомида тспланган ортиÒ›ча модда ва ёÒ“ни озуÒ›ага алмаштириб, Ò›сллайди. Буни идрок стганнинг очлиги хотиржам стади.
Олимлар: "œСоÒ“лиÒ› учун оч Ò›олиш рсза Ò³исобланмайди", дейдилар. Демак, нист стганда фаÒ›ат АллоÒ³нинг розилиги учун соÒ“лом бслишни ксзлаб, нист Ò›илиш тсÒ“ри бслади.
Ò²айзли ва нифосли (туÒ›Ò›ан) аёллар Ò³ам рсза нисти билан смас, соÒ“лиÒ› нисти билан очликни амалга оширишлари лозим.
СоÒ“лом бслиш учун сн кундан ксп очликка Ò³ожат йсÒ›дир.
Очлик Ò›ила олмаганлар очлик кунининг 2 бараваригача Ò³ар куни мева ва сабзавот шарбати ичиб, мисол учун, 3 кунлик очлик срнига 7 кун, 10 кунлик очлик срнига 21 кун фаÒ›ат мева ва сабзавот шарбати ичиб, стказишлари лозим. Кунига 1,5-2 литр снги сикилган мева ва сабзавот шарбати етарли бслади. Мева ва сабзавот шарбатига бироз сув Ò›сшимча стишни унутмаслик лозим. Мева шарбатини танлаганда "œДорилар" бслимига Ò›аранг. ФаÒ›ат турли мева шарбати танлаганингиз каби, Ò³ар сафар бошÒ›а-бошÒ›а мева шарбатлари Ò³ам ичишингиз мумкин. Мисол учун, 7 кун мобайнида фаÒ›ат олма суви ва олма шарбати + сабзи шарбати ва Ò›изил лавлаги шарбати+сабзи шарбати аралашмаси Ò³ам ичишингиз мумкин. Мисол учун, срталаб лимон, грейфрут ва апельсин шарбати, пешинда - анор, пешиндан кейин - олма + савбзи шарбати аралашмаси, кечÒ›урун сса - сабзи + Ò›изил лавлаги суви ичилиши мумкин.
СоÒ“лом одам учун мева сувидан ксра меванинг сзи жуда фойдалидир.
1 кунлик очлик
Суннат рсзалари Ò³ар душанба ва пайшанба куни тутилади. Бу, шубÒ³асиз, рсза учун снг xайрли кунлардир. Шу билан бирга, Ò³афтанинг исталган кунида Ò³ам рсза тутиш мумкин. Мисол учун, душанба куни тутилувчи бир кунлик, съни 36 соатлик очлик рсзаси Ò›уйидаги шаклда амалга оширилади:
Якшанба кечÒ›урун соат 19:00’дан сътиборан Ò³еч бир нарса еманг. УйÒ›удан олдин сано ёки магнезиум сулфат каби бир ичак бсшатувчи дори ичилади. Душанба срталаб Ò³еч нарса емасдан катта хожат келиши учун 1 стакан сув ичилади ва рсза бошланади.
Ич Ò›отиш муаммосига дучор бслганлар клизма Ò³ам Ò›илиши мумкин.
Ич Ò›отиш муаммоси бслмаса, 1 кунлик ва 3 кунлик рсзада клизма Ò›илишга ва сано ичишга зарурат йсÒ›. Ифторда рсза Ò³еч нарса емасдан 1-3 ютум сув билан очилади. БироÒ› сув ичишни истаганлар истаганича сув ичишлари мумкин.
Сешанба сраталаб соат 07:00’да мева шарбати ичилади ва мева ейилади. Шу тарзда 36 соатлик рсза тамомланади. Шу куни кун бсйи фаÒ›ат мева суви ичилади, мева ва салат ейилади, кечÒ›урунга сÒ›ин овÒ›ат ейилиши мумкин.
А сза ширинлик ва овÒ›ат билан очилмайди. А сзани ширинлик билан очиш ошÒ›озон ости безига xавф туÒ“дириб, уни Ò›ийнайди. А сзани овÒ›ат билан очиш сса ичак сралишига сабаб бслиши мумкин.
Бир кунлик рсзани давом сттиришни истаганлар Ò³афтанинг айни куни, мисол учун, Ò³ар душанба, танафуссиз давом сттиришлари лозим. Чунки вужуд учун Ò³афтанинг айни куни тутилган рсза Ò›улай бслади.
А сза куни келганда иштаÒ³а сз-сзидан кесилади ва очлик осойишта стади.
А сза фарÒ›ли кунларда тутилса, организм сзини йсÒ›отиб Ò›ссди, иштаÒ³а кесилмайди ва очлик Ò›улай кечмайди.
Бола ва ёшлар рсзага жуда Ò›улай мослашади ва Ò›исÒ›а ваÒ›тда бутун хасталиклардан Ò›утилишади.
Ò²афтада 1 кун рсза тутган ва овÒ›ат тартибини бузмаган кишилар касаллик ксрмайдилар. АÒ›лли инсон хасталиклардан умр бсйи Ò³имосланиш учун Ò³афтада 1 кун рсза тутишни канда Ò›илмайди.
Кексалар бутун тозалашларни амалга оширгандан сснг 1 кунлик рсза тутишади.
(Др.Ойдин СолиÒ³)
----------------------------------------------------------------------------------------------------
10 кунлик очлик
Ўсимталар(шиш), оÒ“ир суск хасталиклари, руÒ³ий касалликлар, тутÒ›аноÒ› (спилепсис) ва мултипл склероз (MS), каби неврологик касалликлар, юрак томир хасталиклари ва барча оÒ“ир дардлардан 10 кун оч Ò›олмасдан Ò›утилиш Ò›ийин. Чунки юÒ›орида айтилгани каби, очлик фаÒ›ат 5-чи-7-чи кундан сснг Ò³ужайраларга тушади ва сзгарган Ò³ужайраларни схшилайди, схшиланмаганларини йсÒ› Ò›илади.
А сза бошлашдан олдин кечÒ›урун снчилган сано ёки магнезиум сулфат олинади ва саÒ³арда 1-2 стакан сув ичилади.Ичаклар бсшамаса, клизма Ò›илинади, чунки рсза давомида ичаклар тоза бслиши керак.
Илк 3 кун ифторда 1-3 ютум, жуда исталса, исталганича сув ичиш мумкин. 3 кундан сснг ифтор ва саÒ³арда исталганича сув ичиш мумкин. Ичилган сувнинг сифати жуда муÒ³имдир.("œСув" бслимига Ò›аранг.)
Кунда 1-2 марта совуÒ›Ò›а сÒ›ин илиÒ› ёки совуÒ› сув билан Ò“усл Ò›илинади. ТаÒ³орат учун Ò³ам, ичиш учун Ò³ам иссиÒ› сув Ò›слланилмаслиги лозим, чунки очликда ошÒ›озон безлари ишламайди ва фермент ишлаб чиÒ›армайди. Ичилган ва Ò“усулда Ò›слланилган иссиÒ› сув ошÒ›озон безларини ишлатиб юборади, ошÒ›озон безлари сса фермент ишлаб чиÒ›ара бошлайди. Бундай Ò³олатда инсон рсзасини очишга мажбур бслади.
Очликда Ò³ар хил жойларда оÒ“риÒ›лар, иситма, титраш, Ò›усиш, ич кетиши бслиши мумкин, Ò›oндаги шакар ва Ò›он босими тушиши мумкин. Буларнинг барчаси нормал Ò³олат бслиб, схшиланишга ишоратдир.
Бу жараён организмнинг сз Ò³олатига ксра сз сÒ³тиёжини тартибга солишидир, бу жараёнга аралашиш, съни уни тсхтатиш учун дори ичиш тсÒ“ри смас. Бу Ò³олатлардан бири ёки бир Ò›анчаси юзага келса, сув клизмаси Ò›илинади.
Клизма йсли билан ташÒ›арига чиÒ›Ò›ан унсурлар ксп бслса, очлик давомида бир-икки кунда бир клизма Ò›илинаверади.
10 кунлик рсзани шу масалани тушунган бир доктор назоратида амалга ошириш жуда Ò›улайдир. Бундан ташÒ›ари, рсзанинг моÒ³истини англамаган докторлардан узоÒ› туриш лозим. Oчлик тугагандан кейинги 10 кунлик босÒ›ич сн кун очлик каби муÒ³имдир.
Бу кунларда вужуд йсÒ›олган хаста Ò³ужайраларнинг срнини тслдириш учун соÒ“лом Ò³ужайраларни кспайтириб, аъзоларни снгидан Ò›уришни бошлайди. Яъни тамомланган рсзанинг натижаси бевосита бу сн кун мобайнида еган овÒ›атларга боÒ“лиÒ›дир. Истеъмол Ò›илинган овÒ›ат мева, тоза сабзи, рафина килинмаган зайтун ёÒ“и, табиий асал бслиши керак. Cувга диÒ›Ò›ат Ò›илиш лозим! ("œСув" бслимига Ò›аранг.)
-
:asl3:
Juda yaxshi post ekan. 3 kunlik ochlik deganda nimani nazarda tutayabsizlar? Shunda kuniga 1 maxal ovqat yeb yuriladimi hech bo'lmasa. 40 kun ochlik degandachi(Hech nimasiz 40 kun yashab bo'lmasligini bilaman, suv ichib xam yashab yurish qiyin bo'lsa kerak)? Necha kunda bir ovqatlaniladi yoki kuniga necha maxal?. Man xozir sal sermiganman(4-5 kiloga). 4-5 oydan beri 2 maxal ovqat yeyman. 12 soatda bir marta. To'g'risi umuman rezultatini ko'rmadim. Internetda o'qisam qaytaniga 2 mahal ovqat yeyish odamni semiz qiladi deyilgan yerlar ham bor.
Oldindan raxmat.
-
:asl3:
Juda yaxshi post ekan. 3 kunlik ochlik deganda nimani nazarda tutayabsizlar? Shunda kuniga 1 maxal ovqat yeb yuriladimi hech bo'lmasa. 40 kun ochlik degandachi(Hech nimasiz 40 kun yashab bo'lmasligini bilaman, suv ichib xam yashab yurish qiyin bo'lsa kerak)? Necha kunda bir ovqatlaniladi yoki kuniga necha maxal?. Man xozir sal sermiganman(4-5 kiloga). 4-5 oydan beri 2 maxal ovqat yeyman. 12 soatda bir marta. To'g'risi umuman rezultatini ko'rmadim. Internetda o'qisam qaytaniga 2 mahal ovqat yeyish odamni semiz qiladi deyilgan yerlar ham bor.
Oldindan raxmat.
3 кунлик очлик деганда 3 кун сувдан бошÒ›а Ò³еч нарса истеъмол Ò›илмасликни тушунилади. 40 кунлик очлик деганда 40 кун сувдан бошÒ›а Ò³еч нима емасликни тушунилади.
Бир кунда икки маÒ³ал овÒ›ат билан бирор киши сизга "одам озади" деган бслса хато гапирибди валлоÒ³у аълам.
-
:asl3:
Juda yaxshi post ekan. 3 kunlik ochlik deganda nimani nazarda tutayabsizlar? Shunda kuniga 1 maxal ovqat yeb yuriladimi hech bo'lmasa. 40 kun ochlik degandachi(Hech nimasiz 40 kun yashab bo'lmasligini bilaman, suv ichib xam yashab yurish qiyin bo'lsa kerak)? Necha kunda bir ovqatlaniladi yoki kuniga necha maxal?. Man xozir sal sermiganman(4-5 kiloga). 4-5 oydan beri 2 maxal ovqat yeyman. 12 soatda bir marta. To'g'risi umuman rezultatini ko'rmadim. Internetda o'qisam qaytaniga 2 mahal ovqat yeyish odamni semiz qiladi deyilgan yerlar ham bor.
Oldindan raxmat.
3 кунлик очлик деганда 3 кун сувдан бошÒ›а Ò³еч нарса истеъмол Ò›илмасликни тушунилади. 40 кунлик очлик деганда 40 кун сувдан бошÒ›а Ò³еч нима емасликни тушунилади.
Бир кунда икки маÒ³ал овÒ›ат билан бирор киши сизга "одам озади" деган бслса хато гапирибди валлоÒ³у аълам.
Tushunarli, raxmat.