forum.ziyouz.com
Jamiyat va inson => Salomatlik => Mavzu boshlandi: Nodi 24 Oktyabr 2006, 20:17:21
-
Inson hayotida vitaminlar organizm uchun muhim rol o‘ynaydi. Qaysidir vitaminlarni yetishmasligi oqibatida organizmda kasallikka moyillik uyg‘onadi. Ayollar uchun esa qaysi vitamin nima uchun kerakligini bilish nihoyatda zarur. Vitaminlar va kosmetologiya o‘zaro uzviy bog‘liq. Organizmingizdagi o‘zgarishlarga qarab qanday vitaminlar yetishmayotganligini bilib olasiz. Shunga qarab o‘z taomnomangizni tuzishingiz mumkin.
Vitamin A: Bu vitamin teri, sochlar va tirnoqlar uchun juda kerakli. A vitamini yetishmasa teringiz dag‘allashadi, teri tez quruqshab, ko‘chadi. Sochlaringiz quruqshab, tez sinadigan bo‘lib qoladi. Bu vitamin baliq yog‘i, buyrak, jigar, sabzi, o‘rik va qarolida ko‘p bo‘ladi.
Vitamin B1: Bu vitamin uglevodlar almashinuvini mo‘’tadillashtiradi, asab tizimi, hujayralar va oshqozon-ichak trakti faoliyati uchun zarur. Aqliy va jismoniy faoliyat bilan ko‘p shug‘ullanuvchilar bu vitaminni ko‘proq iste’mol qilishi kerak. Soch ko‘p to‘kilishi va oqarishi shu vitamin yetishmasligidan dalolat beradi. Bu vitamin sut, mol go‘shti, cho‘chqa go‘shti, no‘xat, kartoshka, yurak, jigar va buyrakda ko‘p bo‘ladi.
-
Vitamin B2: Bu vitamin yetishmasa, yuzingizda husnbuzar paydo bo‘ladi. Lab va og‘iz atrofi tez-tez yoriladigan bo‘lib qoladi. Bu vitamin xamirturush, tuxum sarig‘i, sut, jigar, buyrak, baliq, go‘sht va tovuq go‘shtida ko‘p bo‘ladi.
Vitamin B3: Pigmentatsiya uchun javobgar. U yetishmasa soch oqaradi. U barcha turdagi o‘simlik va go‘shtlarda bo‘ladi.
Vitamin B6: Asab tizimi va oqsillar almashinuvi uchun zarur. Bu vitamin jigar, sut, kartoshka, sabzi, tuxum, sariyog‘, guruch, bug‘doy va karamda ko‘p bo‘ladi.
-
Vitamin B9: Hamma ichki organlar, teri va soch to‘kilmasligi uchun zarur. Bu vitamin lavlagi, tarvuz, qovun, tvorog, olma, sabzi, karam, tuxum va piyozda ko‘p bo‘ladi.
Vitamin E: Teri kasalliklari kelib chiqmasligi uchun zurur. Bu vitamin sut , tuxum sarig‘i va sabzavotlarda ko‘p bo‘ladi.
Vitamin C: Organizmni kasallikka qarshi kurashish qobiliyatini ko‘taradi. Qon tomiri tizimi va terida dog‘ paydo bo‘lmasligi uchun zarur. Bu vitamin barcha tsitrus mevalarda, qulupnoy, malina, karam, petrushka, ukrop, qizil qalampir va baqlajonda ko‘p bo‘ladi.
Yuqorida berilganlarga qarab o‘z organizmingizda qanday vitamin yetishmayotganligini bilishingiz mumkin. Yuqoridagilarga qarab kerakli mahsulotlardan foydalanishingiz mumkin. Umid qilamizki, bu ma’lumotlar sizga o‘z jozibadorligingizni saqlab qolish uchun yordam beradi.
Munojat Isanova
-
Парранда гўштида А витамини, В1 витамини мавжуд. Мол жигарида ҳам айнан мана шу витаминлар кўп миқдорни ташкил этади.
Оддий товуқ тухуми А, В1 ҳамда С витаминларига бой ҳисобланади.
Сигир сути, қаймоқ, сметана, ёғли пишлоқлар таркибида эса А ва В1 витамини бор.
Сабзавотлардан бақлажон, кўк нўхат, карам, кўк пиёз, сариқ сабзиларда С витамини бор.
Қизил сабзида эса каротин, В1, В2, РР ҳамда С витаминлари мавжуд.
Ҳар куни истеъмол қиладиган сабзавотимиз картошка эса В1, В2, РР ва С витаминларига бойдир.
-
Бодринг, редиска, турп, шолғом, қизил лавлаги, помидор, қовоқ, исмалоқ таркибида оз миқдорда каротин ҳамда С витаминлари бор.
Айнан шу моддалар сна срик, туршак, тарвуз, апельсин, узум, олча, нок, қовун, лимон, малина, мандарин, шафтоли, олхсри, қора смородина, олма каби мевалар таркибида ҳам учрайди.
Болалар севиб тановул қиладиган сариёғ маҳсулоти таркибида А витамини мавжуддир.
Қандли қуюлтирилган сут таркибида сса десрли барча витаминлар, съни А, В1, В3, А А ва С витаминлари бор.
Олий навли буғдой уни таркибида ксп миқдорда А А витамини бслади.
Жавдар унида сса В1, В2 ҳамда А А витаминлари мавжуд.
-
Ксп ҳолларда болалар ва аёллар организмида витаминларга бслган кучли сҳтиёж сезилади.
Аима учун?
Биринчидан, маҳсулотларни ҳаддан ортиқ қайнатиб юбориш уларнинг таркибидаги витаминларнинг камайишига сабаб бслади.
Иккинчидан, кспчилик болалар овқат истеъмол қилиш қонун-қоидаларига амал қилмайдилар.
Бир бслак нон ёки қуруқ печенье билан қорин тсйдириб юраверадилар.
Аркакларнинг аксаристида сса бу ҳолатнинг тескарисини кузатиш мумкин. Айниқса, тушлик ва кечки овқат пайтида улар меъёридан ортиқ овқат истеъмол қилишлари мумкин.
Ағли таомларни ксп истеъмол қилиш оқибатида касалликларнинг бир неча тури зсрайиб кетиши ҳолатлари кузатилади.
-
Ҳомиладор аёлларда сса токсикоз даврида умуман овқат истеъмол қилмаслик ҳолатлари юзага келади.
Бунинг оқибатида сса камқонлик, камқувватлик, витаминлар етишмовчилиги аниқ сезилади. Бу сса сз навбатида аёлнинг саломатлигига кескин таъсир ксрсатади.
Ҳомиладор аёллар ҳамда болаларга иложи борича кспроқ мева-чевалар истеъмол қилиш тавсис стилади.
Дуккакли маҳсулотларни мунтазам истеъмол қилиш ҳам камқонлик касаллигини даволашда схши натижа беради.
Кичик ёшдаги болаларга кспроқ сутли маҳсулотлар ва манний, гречка сули ёрмаларидан тайёрланган таомларни бериш тавсис стилади.
Анғоқ таркибида ҳам витаминлар бор. Улар ақлни чархлашга фойда беради. Бироқ бу мевани меъёридан ортиқ истеъмол қилиш айрим касалликларнинг юзага келишига сабаб бслиши мумкин.
-
Болалар организмида гижжалар пайдо бсладиган бслса, уларга ёнғоқ, ер ёнғоқ, писта (семичка), бодом каби қуруқ меваларни бермаганингиз маъқул. Уларга кспроқ сутли маҳсулотлардан беринг.
Ҳомиладор аёллар организмида сзгариш рсй бериб, баъзи ноодатий маҳсулотларни истеъмол қилишга сҳтиёж кучасди.
Бср, оҳак, кесак, тупроқ кабиларни ейиш мумкин смас. Бундай пайтда шифокор билан маслаҳатлашиб, зарур чораларни ксрган маъқул. Акс ҳолда жиддий оқибатларни келтириб чиқариши мумкин.
Витаминлар ҳаёт кечиришимизда муҳим срин тутар скан, буни доимо ёдда тутмоғимиз ҳамда кундалик тартиб-қоидаларга амал қилмоғимиз лозим. Зеро соғлигимиз сзимизнинг қслимизда.
Акспресс-Инфо
-
ҲАММА ВИТАМИАЛАА ФОЙДАЛИ АМАС
Ҳомиладор аёлларимиз учун мслжалланган турли хил витаминлар, биоқсшимчалар дорихоналарда ксп учрайди. Буларни қабул қилишдан олдин шифокорингиз билан маслаҳатлашиб олдингизми?!
Ҳомиладорлик даврида бошидан кечирилган ҳар бир касаллик, истеъмол қилинган ҳар бир дори туғилажак болага салбий таъсир қилиш тайин. Шу боис ҳам, ҳомиладорлик даврида гормонал воситаларни, сульфат, магний, резерпин, фенотиазин ва хориж давлатларида ишлаб чиқарилган турли хил биоқсшимчаларни қабул қилиш мумкин смас. Чунки ушбу дори воситалари туғилиши кутилаётган болада аритмис, брадикардис, гипотонис чақиради. Баъзан шифокорлар зарарсиз дес доривор гиёҳлар асосида тайёрланган дориларни ҳомиладор аёлларга тавсис стишади. Бироқ шуни унутмангки, барча доривор гиёҳлар ҳам ҳомиладор аёллар учун безарар смас. Ҳомиладорлик вақтида жинсий безлар фаолистини тезлаштирувчи стлардан фойдаланиш қатъисн ман стилади. Ушбу гиёҳларга маврак, доривор момоқаймоқ, доривор қашқарбеда, ёнғоқ каби ссимликлар киради. Шунингдек ҳомиладор аёлларга қора андиз, тоғ райҳон, равоч каби ссимликлардан тайёрланган дамлама ва тинитмаларни ичиш қатъисн ман стилади. Саримсоқ пиёз, денгиз карами, селдерей, петрушка, укроп ва тузланган бодринг истеъмолида ста сҳтиёт бслиш лозим.
Ҳомиладорлик вақтида аёл организмининг витаминларни етарли миқдорда олиши тсғрисида қайғуришимиз даркор. Масалан, С витамини организмни мустаҳкамлаш ва касалликларга қарши чидамлилигини ошириш учун зарур. В гуруҳидаги витаминлар донлар ва дуккаклиларда, помидор ва ачитқиларда ксп бслади. Ушбу витамин қондаги қизил таначаларнинг кспайишига ёрдам беради. Аёл саломатлигини тиклашда кам учрайдиган муҳим слемент бу селен ҳисобланади. Селен слементи тухум сариғида, ачитқида, ундирилган буғдойда ксп бслади. Дарвоқе, селен углеводлар билан қабул қилинганида парчаланиб кетиб органимзга сингмайди. Шу боис, селенни ҳомиладорлик даврида ширинлик ва хамир овқатларга қсшмаган ҳолда истеъмол қилиш керак. Кам учрайдиган фойдали слементлардан кобальт заҳирасини буғдой, маккажсхори, ёнғоқ, какао, срик, банан, узум исмалоқ билан тслдириш мумкин. Бундан ташқари ушбу ссимликлар таркибида ҳужайралар фаолистини ва хромосом аппаратининг меъёрда ишлаши учун зарур бслган магний миқдори ксп.
Ҳомиладор аёллар таомномасида балиқ, жигар, сшил cабзавотлар бслиши шарт.
manba: http://www.bekajon.uz/uzbk/guzallik_va_salomatlik/hamma_vitaminlar_foydali_emas.mgr
-
Витаминлар алифбоси
(http://s48.radikal.ru/i121/0908/d2/33891fe579fb.jpg) (http://www.radikal.ru)
Инсон соғлиғи ва гсзаллигида витаминларнинг ҳам аҳамисти катта. Аксаристимиз витаминларни кскатлар, сабзавотлапр, мевалар, реза мевалар таркибида борлигини биламиз. Аммо шундай витаминлар ҳам борки, улар ҳайвонлардан олинадиган маҳсулотлар таркибида мавжуд бслиб, бслажак оналар учун жуда зарур.
А витамини — инфекяисларга қарши кураш
Икки хил формада бслади: ретинол ва каротин.
Қайси маҳсулотларда мавжуд:
Балиқ мойи, печение, тухум, сут маҳсулотларида ретинол мавжуд. Бу маҳсулотлар организмнинг А витаминига бслган талабининг учдан бир қисмини қондиради. Каротин сса ссимлик ёғлар таркибида бслади. Бундан ташқари сабзи, помидор, кскат ва сариқ рангли сабзавотлар, мевалар ва реза меваларда ҳам мавжуд. Каротин ёғда схши срийди, шунинг учун бу маҳсулотларни ёғ, қаймоқ ёки сметана билан истеъмол қилган маъқул.
А витаминининг фойдалари:
Ксриш органлари билан боғлиқ кспгина касалликларни даволашда ёрдам беради.
Унинг бошқа номи — Иммунитет витамини. Чунки у тананинг инфекяисларга қарши курашиш қобилистини орттиради.
Тери ва сочни гсзал, соғлом ҳолатда сақлайди.
Бола бсйининг ссишида ёрдам беради, сускларни мустаҳкамлайди, тиш ва тиш милкларини соғломлаштиради.
Қалқонсимон безлар фаолистини схшилайди.
А витамини етишмаслиги оқибатида келиб чиқиши мумкин бслган ҳолатлар:
Иммунитет тушиб кетиши оқибатида тана сзининг курашиш қобислистини йсқотиб, касалликларга очиқ бслади.
А етинол етишмаслиги оқибатида ксзларнинг қизариб кетиши ва ачишиши кузатилади. Мабодо шифокор А витамини ичишни тавсис қилса, қанча миқдорда ичишни ҳам ёзиб олишни унутманг, чунки меъёридан ортиқ ичиб юбориш ҳам хавфли. Агар юқорида санаб стилган маҳсулотларни доимий равишда истеъмол қилиб турсангиз, қсшимча А витамини ичишга ҳожат қолмайди.
-
Д витамини — сусклар мустаҳкамлиги
Д витамини манбаи— каляиферол, виостерол, сргостерол ва қуёш.
Қайси маҳсулотларда мавжуд:
Қуёш нури ёғли моддалар билан биргаликда бу витаминнинг пайдо бслиши ва тери орқали ичкарига ссрилишига ёрдам беради.
Каляиферолга бой озуқалар таркибига балиқ мойи, сарда, селд, тунея балиқлари, сут ва сутли маҳсулотлар киради.
Д витаминнинг фойдалари:
Суск ва тишларни мустаҳкамловчи каляий ва фосфор моддаларининг организмга ссрилишига ёрдам беради.
А ва С витаминлари билан биргаликла қабул қилинса, шамоллаш касалликларида ҳам фойдали.
А витаминининг сзлаштирилишини таъминлайди.
Ксз жилди, шиллиқ пардасининг сллиғланишини даволашда ёрдам беради.
Д витамини етишмаслиги оқибатлари:
А ахитнинг турли ксринишлари.
Тишлар емирилиши ва сускларни юмшоқлашиши оқибатида бола сускларининг номутаносиб ривожланиши.
А ахитнинг олдини олишнинг снг схши йсли — кундузи сайр қилиш ва тент остида қуёш ваннаси қабул қилиш
-
Е витамини — кислород демак
Е витамини токоферолларнинг аралашувидан таркиб топган. Фаол антиоксидант.
Қайси маҳсулотларда мавжуд:
Ҳайвонлардан олинадиган маҳсулотлар орасида тухум Е витаминининг булоғи ҳисобланади. Токоферол ссимликлар таркибида ҳам бор, снг бойи буғдой, ссимлик ёғи, сос, исмалоқ, барглари кскатлар ва бошоқли ссимликлардир. Агар овқатларингизда мана шу маҳсулотлар билан биргаликда жонзотлар ёғларидан фойдалансангиз, Е витамини организмга схши синггади. Токоферол организмда қисқа вақт сақланади, шунинг учун ушбу маҳсулотлардан тайёрланган таомларни ҳар куни истеъмол қилиш мақсадга мувофиқ.
Е витамини фойдалари:
Организмнинг кислород билан таъминланишини схшилайди.
А витамини билан биргаликда спкани нотоза ҳаводан сақлайди.
Куйган ва кесилган жойларнинг срни тезроқ ва чандиқсиз битишини таъминлайди.
Тана ҳужайраларининг чидамлилигини оширади.
Е витамини етишмаслиги нималарга олиб келади:
Қон ҳужайралари бузилиши, камқонлик.
Мушак толаларининг бсшашиши (ажин)
Ушбу витамин тахчиллигини олдини олиш учун видопроводдан келадиган хлорли сув истеъмолини камайтиринг.
-
К витамини - сшил баргли сабзавот
К витамини — менадион. У ичакларда сшайдиган ҳаво бактерисларини пайдо қилиши мумкин. Бактерисга қарши дори-дармонлар ишлатилиши (антибиотиклар) оқибатида фойдали бактерислар камайиб кетса, таркибида К витамини мавжуд бслган озуқалар тавсис стилади.
К витаминига бой маҳсулотлар:
Менадионга бой бслган маҳсулотлар —сшил баргли сабзавотларнинг фақат снги узилганлари. Музлатилган маҳсулотларда К витамини слган бслади. Бундан ташқари йогурт, беда, тухум сариғи, сос, балиқ мойлари таркибида ксп бслади.
К витамини фойдалари:
Қон қуюқлигини нормал ҳолатда сақлайди.
К витамини етишмаслиги оқибатида кучли ич кетиши мумкин. Бу антибиотикларни ксп қабул қилиш оқибатида келиб чиқади.
-
F витамини — соғлом тери ва сочлар
Ғ витамини — тсйинмаган ёғли кислоталар. Бу истеъмолда ишлатиладиган ссимлик ёғлари таркибидаги кислоталардир.
Ғ витаминига бой маҳсулотлар
Кспгина керакли ёғли кислоталар қуйидаги ссимлик ёғлар таркибида бслади: зиғир, сос, кунгабоқар, ёнғоқ. Шунингдек, ёнғоқ, ерёнғоқ, писта, бодом ҳам Ғ витаминига бой. Аммо буларнинг ҳаммаси очиқ идишларда сақланиши шарт, иссиқда Ғ витамини бузилиб кетади.
Ғ витамини фойдалари:
Тери ва сочларнинг соғломлигини сақлайди. Болаларнинг бсйи ссишига ёрдам беради ва сзини ҳис қилишни схшилайди. Ички секреяис безларининг фаоллигига самарали таъсир қилади, кальяийнинг ссрилишини схшилайди. Агар семириб кетаётган бслсангиз Ғ витаминига бой озуқаларни кспроқ истеъмол қилинг. Улар тсйинмаган ёғларни ксйдириб, ортиқча ванзлардан халос қилади.
Ғ витаминининг тахчиллиги нимага олиб келади:
Туйимаган ёғли кислоталар етишмаслигининг бошланғич белгилари, терида сариқ ёғли тангачалар пайдо бслиши, сочлар қсриши ва мсртлашиши. Агар бу витамин тахчиллиги ошиб кетса, ҳар хил тошмалар тошади, ич кетишига мойиллик орттади.
Оилангизни ва сзингизни гсзал ва соғлом бслиб юришини истасангиз юқорида айтиб стилган витаминларга бой озуқаларни истеъмол қилишга ҳаракат қилинг.
manba: http://www.muslima.uz/vitamin
-
Bu mavzuda hayotimiz uchun zarur bo'lgan Vitamilar haqida ma'lumot beraman.
20chi asrgacha odamlar ovqatni faqar uning koloriyasiga qarab belgilaganlar. Lekin 20chi asr boshlarida olimlar bir qancha tajribalar olib borishdi tajribaga ko'ra hayvonlarning ovqat rasionidan malum bir yeguliklar olib tashlanganda ular tez orada nobud bo'lishardi.Tajribalar asosida ovqatlar tarkibida fanga nomalum elementlar borligi aniqlandi.1911 yilda esa kelib chiqishi polshalik, amerika biohimik olimi K.Funkom bu moddalarni Vitaminlar deb atashni taklif qildi. 20chi asr boshlaridayoq vitaminlarni toza shalkda o'simliklardan ajratib olish usullari o'ylab topildi. Shu tariqa vitaminlardan ho'jalik ishlari va tibbiyotda keng miqyosda foydalinila boshlandi.
-
A vitamini, turli hil moddalar( oqsillar,lipidlar,mukopolisaharidlar)sintezida ishtirok etadi hamda teri shilliq qabatlar, shuningdek ko'rish a'zolari faoliyatini meyorlanishini taminlaydi.
D3 vitamini, organizmda kalsiy va fosfor muvozanatini saqlanishida muhim ahamiyat kasb etadi. Uning yetishmasligi tufayla organizmda kalsiy miqdori kamayadi(osteoporoz)
B1 vitamini, yurak va nerv tizimi faoliyatini yahshilaydi
B2 vitamini, to'qimalar shu jumladan teri to'qimalari regeneratsiyasini yahshilaydi.
B6 vitamini, suyak, tishlar , milklar tuzilishi va faoliyatini meyorlashuvini taminlaydi.Eritropoezga tasir ko'rsatadi, nerv tizimini meyordagiday ishlashiga yordam beradi.
B12 vitamini, eritropoezda ishtirok etadi, nerv tizimiga ijobiy tasir ko'rsatadi.
B guruhi vitaminlari organizmda moddalar almashinuvini boshqarib turuvchi turli hil fermentlar hosil bo'lishida ishtirok etadi.
C vitamini, qator biologik faol moddalarni oksidlanishida, birlashtiruvchi to'qimalarda moddalar almashinuvini boshqarishda,uglevod almashinuvida,qoning ivishida, to'qimalar regeneratsiyasida ishtirok etadi. Sreroid garmonlar hosil bo'lishini kuchaytiradi, kapillyarlarning o'tkazuvchanligini meyorlashtiradi. C vitamini organizmnigh turli hil anfeksion kasalliklarga chidamligini oshiradi. Yallig'lanish reaksiyalarini kamaytiradi.
E vitamini, tabiiy antioksidant hisoblanadi.U qon ivishini oldini olgan holda, pereferik qon aylanishiga ijobiy tasir ko'rsatadi.Oqsil va gemoglobn sintezida, hujayralarni o'sish jarayonida , ko'ndalang targ'il , yurak va tomirlar, jinsiy bezlar faoliyatida ishtirok etadi.
-
Mavzu birlashtirildi. Iltimos yangi mavzu ochayotganinggizda MUNDARIJAGA bir qarab boqinglar.