forum.ziyouz.com
Jamiyat va inson => Salomatlik => Mavzu boshlandi: Nodi 26 Oktyabr 2006, 14:53:11
-
Bosh og‘rig‘ini yo‘qotish uchun osoyishtalikdan, uzoq fikrlashga barham berishdan ko‘ra yaxshi davo yo‘q.
Bosh og‘riganda aslo uqalamaslik kerak, og‘riq bosilsa-da, keyinchalik zarar qiladi. Bosh og‘rig‘ida oyoq kaftini uqalab, yaxshilab mushtlash foyda beradi.
Bosh og‘rig‘ining turlari ko‘p: mizoj o‘zgarishi, shaqiqa, shamollash, o‘ta diqqat bo‘lish, qattiq charchash, zaharlanish, tabiiy ta’sirlar va boshqalardan bosh og‘rishi mumkin. Uni davolashda ana shu omillarni hisobga olish darkor.
-
Boshi og‘rigan kishi qizil atirgulning yaprog‘ini qaynatib yoki oftobda saqlab olingan moyidan surkab yursa, darddan forig‘ bo‘ladi.
Agar issiqdan bosh og‘risa, salqinga o‘tib, ko‘knor, gulxayri va oq atirgulni yanchib boshga surkash foyda beradi.
Yong‘oqning toza yashil po‘stlog‘ini yanchib, xina bilan aralashtirib boshga surtilsa, og‘riqni qoldirishda yordam beradi.
-
Moychechak (romashka) gulini suvda qaynatib, choy kabi ichib yurilsa ham, bosh og‘rig‘ida foydasi tegadi.
Agar bosh lo‘qillab yoki zirqirab og‘risa, binafsha gulini yoki xantal (gorchitsa)ni asal bilan aralashtirib, manglayga bog‘lab yotsangiz, dardingiz yengillashadi.
Agar bosh aylansa, sunbul o‘tini qaynatib suvi ichilsa, u to‘xtaydi.
-
Mabodo bosh og‘rig‘i kamqonlikdan bo‘lsa, olma, behi, uzum va bodomni qand-shakar bilan aralashtirib yeyish va novvotli choy ichish dardni yengillashtiradi.
Qashqar bedani suvda qaynatib, suvi iste’mol qilinsa, bosh og‘rig‘iga shifodir.
Bosh og‘rig‘idan xalos bo‘lish uchun bir siqimdan gulxayri va binafsha gulidan, uch siqim bug‘doy kepagini qaynatib, suviga oyoq solib o‘tirish kerak.
-
Safrodan bo‘lgan bosh og‘rig‘ida arpa suvi va moshni qaynatib ichish foyda beradi.
Savdo tufayli boshlangan bosh og‘rig‘iga chalinganlar devpechak sharbatini ichishsa, bodom va moychechak (romashka) moyini aralashtirib surkashsa, no‘xat solingan ugra osh iste’mol qilib yurishsa, inshaalloh, shifo topishadi.
Issiqda ko‘p yurish tufayli bosh og‘riy boshlasa, ismaloq shirasi va gulxayri suvini aralashtirib surkalsa, davo bo‘ladi.
-
Shaqiqa (boshning yarmi og‘rishi)da za’faron va ko‘knor urug‘ini tuyib, gulob (gul suvi)da xamir qilib surkalsa, foyda beradi.
Ismaloq sharbatidan bir-ikki osh qoshiq ichib turish miyaning lorsillab og‘rishidan xalos qiladi.
-
БОШ АЙЛААИШИ
Бош айланганда мувозанат бузилиб, атрофдаги нарсалар айланаётгандек бслади. Бунда бемор кснгли айниб қусади, қулоғи шанғиллайди, схши сшитмайди, ранги бсзаради, томир уриши сусасди, срнидан турганида аксари йиқилиб тушади ва ҳоказо. Ички қулоқдаги мувозанат сақлови аъзо, сшитувнинг мувозанат сақловчи қисми, нерв толалари ва бош мис срим шарлари чакка қисмининг шикастланиши бош айланишига сабаб бслади. Соғлом одам ҳам кескин ҳаракат қилганида, масалан, срнидан сакраб турганида, айланганида, автомобилда кетаётганида, самолётда учганида, жуда баландда юрганида боши айланиши мумкин. Бундай кишилар болалик вақтларидаёқ транспортда юрганда, арғимчоқ учганида сзини ёмон ҳис стади. Бош айланиши сабабини аниқлаш учун беморни шифокор синчиклаб текширади ва тегишли даво чораларини тавсис стади. Бош кучли айланганда бемор срнида ётиши ва албатта шифокор чақириши лозим.
-
БОШ ОҒА ИҒИ
Бошда оғриқ сезиш, турли касалликларнинг мис пардалари томирларидаги нервлар охирининг таъсирланиши натижасида келиб чиқади. Томирлар касалликларида бош сҳтин-сҳтин оғриб, киши қаттиқ чарчаганда, спиртли ичимликларни истеъмол қилганда, ксп чекканда, шунингдек шовқин-сурон, қсланса ҳид, равшан ёруғлик таъсир стганда кучасди.
Гипертонис касаллиги билан оғриган беморлар ухлаб турганидан кейин бошида оғирлик сезади ва снсаси тортишиб оғрийди. Одатда шамоллатилган хонада ухлаганда ва срталаб енгил-енгил машқлар қилганида оғриқ камасди. Умуртқа поғонасининг бсйин қисми касаллигида, бош мускуллари таранглашганда, иш вақтида бошни нотсғри тутиш натижасида бсйин мускуллари зсриқиши оқибатида ҳам бош оғрийди. Хира ёруғда сқиб-ёзганда ксзга зср келиши, ксришнинг бузилиши, ксз касаллиги, масалан, глаукома ҳам бош оғриғига сабаб бслиши мумкин. Мис ва пардалари сллиғланганда ҳарорат кстарилиб, бош оғриғи кучли бслади. Бурун ёндош бсшлиқларининг сллиғланиши касаллигида калла сусги шикастланиб тузалиб кетган кишиларда, баъзан турли инфекяион касалликлар, ички органлар касалликларида ҳам тез-тез бош оғриб туради.
Доим бош оғриб турса, бемор синчиклаб текширилиши ва бош оғриғига сабаб аниқлангандан сснг шифокор назоратида даволаниши лозим. Ўзбилармонлик қилиб, оғриқ қолдирувчи ҳар хил дориларни узоқ вақт ичиб юриш саломатликка путур етказади. Ўз вақтида шифокорга учрашиб, асосий касалликка қарши дори-дармон қилинса бош оғриғи йсқолиб кетади ёки анча камасди.
-
БОСИАҚИА АШ
Босинқираш, уйқусираш - уйқу бузилиши турларидан бири. Бунда киши ҳадеганда ухлай олмайди. Ухлаб қолганида ҳам ҳар хил қсрқинчли тушлар ксради. Уйқусида тушуниб бслмайдиган гаплар айтиб, турли хил товушлар чиқаради. А уҳан сзилган ёки жисмонан қаттиқ чарчаган кишилар, шунингдек, ички касалликлар билан оғриган баъзи беморлар тез-тез босинқирайди. Айрим ҳолларда босинқираш сткир давом стадиган баъзи руҳий касалликларнинг бошланғич белгиларидан ёки сткир юқумли касаллик аломатларидан бслиши мумкин. Босинқираш одати бор кишилар албатта шифокорга учрашиб, тегишли маслаҳат олишлари, касаллик сабабларини аниқлаб, даволатишлари лозим. Босинқирайдиган кишилар ётишдан олдин очиқ ҳавода бироз сайр қилишлари, кофе ёки аччиқ чой ичмасликлари керак.
Акспресс Инфо
-
Mediklarga va hamma bilganlarga savol:
Ko'pincha bosh og'rig'i nimadan kelib chiqishi mumkin?
Men odatda ko'chada ko'p yursam, yoki bir ish bilan ko'proq shug'ullansam boshim og'riy boshlaydi, og'riq kuchayganidan har bir qadam tashlaganimda, boshim lo'qillab og'riydi. Bu holat ko'pincha ko'chada ertalabdan kechgacha yurganimda bo'ladi, ko'pchilik tabletka ichishni tavsiya qilishadi lekin har doim ham dori ichavermayman, chunki o'rganib qolish mumkin.Ko'p shifokorlar ko'rigidan o'tdim, lekin hech qanday kasallik yo'q deyishdi. Ko'pchilik vrachlar qon bosimim past ekanligini aytishdi.
-
Бош оғриғингиз аксар врачлар таъкидлаган қон босимингиз камлигидан ҳам бслиши мумкин. Кейин сна схши дам олмасликдан, съни тунги уйқунинг меъёрида бслмасликдан ҳам бслади. Кечқурун хуфтондан кейин ухлашга ётишни одат қилиб, бир неча муддат шундай давом стсангиз, иншоАллоҳ жсмингизга кераклик нарсани берган бсласиз. Одатда, хазил смас-ку, уйланиш олдидан аксар буйдоқларда шундай хол кузатилади. Айниқса, рсзҳор ташвиши бошига тушмаган йигитларда. Чунки, ҳозирги техника тараққиёти даврида вақтнинг жуда тез стаётгани ҳаммамизга маълум. Ксплаб ёшларимиз қизиқишлари ва ёки касблари тақозоси туфайлик комютер қаршисида ёхуд теле скран рспарасида кечки пайт анча муддат қолиб кетишади. Аатийжада тунгу уйқу меъёрида кечмайди. Арталаб мажбур туриш керак. Кундузи ухлаб оларман деган хаёлда кечга қадар ксчадаги ишлар ила банд бслинади. Жисмимиз сзига лозим бслган "дам соатлари"дан фойдалана олмагач зсриқиш билан ишлайди. Аммо айни ёш пайтимиз сабабидан танамизнинг бошқа аъзолари буни хис стмай, фақатгина бош мис озроқ зсриқиш бслганини намоён қилади. Аатийжада қадам босиш каби ҳаракатларни амалга оширишда тана аъзоларимизга буюруқни қийналиб беради ва бунинг оқибати слароқ сизга оғриқ сезилади.
Бу ҳолатда уйга келгач, оҳиста қилинган массаж ста фойдалик. Дунё ташвишларини унутиб, техника воситаларидан сзингизни узоққа олиб, кунда срим соат бошингизни массаж қилинг. Кейин хамирлик таомлар ва ёғлиқ овқатлатлардан ба қадри имкон четлашиб туринг. Чунки, кучлик овқатларни майдалашга ҳам буйруқни ошқозонга айнан бош беради. Уларни хазм қилиш учун ичакка ҳам буйруқни бош беради. Умуман бутун танангизда кечадиган жараёнлар бевосита асаб
тизими назорати остида бошқарилади. Маълум-ки, бошқарув маркази бошда жойлашган. Ана шунинг учун сз вақтида дам олиш бошимизни схши ишлашига асосий омилдир. Валлоҳу аълам.
Аллоҳ бошингизни омон қилсин!