Iymon va e'tiqod haqida she'rlar  ( 109961 marta o'qilgan) Chop etish

1 2 3 4 5 6 7 B


siddiqa  24 Oktyabr 2009, 07:49:05

Ишқинг борлиғимда ссниш топмоқда,
Дил ҳам мангуга осойиш топмоқда.
Ҳақнинг ишқи дилим стмоқда асир,
Ажиб бир дунё оройиш топмоқда...

А­нди хаёлимга кирмоғинг ҳавас,
Туйғу ирмоғимда юрмоғинг абас.
Танибон йслимни дедимки: "œАллоҳ",
Сен фоний ҳисларим ссйламагин, бас...

              yuqoridagi she'r ham Rum Xoksoriyga tegishli

Qayd etilgan


Shokirbek  24 Oktyabr 2009, 10:03:03

Iymonning negizini ixlos tashkil qiladi. Menimcha ixlos haqidagi ushbu she'r ham bu yerga qo'yilsa noto'g'ri bo'lmaydi:

ихлос ҳақида ривост

Қандай замон бслди билмам,
Файз кетмиш оламдан.
Қавллардан субут кетмиш,
Ихлос кетмиш одамдан.

Мухлисларни мен кундузи,
Чироқ ёқиб изладим.
Тополмагач, ихлос ҳақда,
Бир ривост ссзладим.

Хоҳ сшитинг, хоҳ сшитманг,
Менга бари баробар.
Маъқул келса — олинг, йсқса,
Ташлаб қсйинг биродар.

«Ссзламоқлик бизга дарддир,
Биз шундайин беморлар.
Одамилар сшитмаса,
А­шитар — ку, деворлар»

"¦Қадим-қадим замонда,
Қуёш чиқар томонда,
Қсрқинч-хавфдан омонда,
Ўз қувонч-у ғами ла,
Яшаркан бир қабила.

Алғончиси йсқ скан,
Бисёр скан чинлари,
Ислом скан динлари.
Тоат-ибодат билан,
Тоза скан диллари,
Оқ скан кснгиллари.

Амаллари андоза,
Ақидаси рост скан.
Аҳли сунна йслига,
Тутган йсли хос скан.

Залолат-у ширкдан,
Мутлақо олис скан.
Қилган ибодатлари,
Аллоҳга холис скан.

Улар қсшни халқларга,
А аҳмат ели сканлар.
Ўз номига муносиб,
Суннат сли сканлар.

Суннатга мос бу ҳаёт,
Ақмай иблис калонга,
Мулло қиёфасида,
Юзланиб халқ - авомга,
Дебди: «аё, халойиқ!
Ишларингиз — ҳақойиқ.
Аммо, руҳлар ҳурматин,
Билмасингиз нолойиқ.

Ахир сизларнинг юртда,
Муқаддас бир дарахт бор.
А­ллар унга сиғинган,
Тавоф қилган чаҳор ёр!

Бу дарахт билан аллоҳ,
Орасида пайғом бор —
Чунки, унинг остида,
Ухлагандир пайғамбар.

Шундай улуғ дарахтни,
Манзили руҳ дарахтни,
Бир кунда бир зиёрат
Қилмасангиз — устдир!
Улуғ пайғамбар билан,
Чаҳор ёрнинг ҳурматин
Билмасангиз устдир!»

Во ҳасрат-о, ё, ҳасрат!
Ожиз дилга жо ҳасрат!
Олиб тинмай бир дилни,
Дилларга вабо ҳасрат!

Ушбу кунидан бошлаб,
Ботилга қадам ташлаб,
Маъсийст-у гуноҳни
Йирик қилди халойиқ.
Аллоҳга бир дарахтни,
Шерик қилди халойиқ!

Фойдани ҳам зиённи,
Ксрардилар дарахтдан.
Дуо қилиб ҳожатни,
Ссрардилар дарахтдан.

«Бу дарахтнинг ичида,
Азиз руҳ бор» дердилар.
«Улар парвардигорга,
Яқин ва ёр» дердилар.

Дарахт сари шу тахлит,
Оқаверди авом халқ.
Аовдасига шох, латта,
Тақаверди авом халқ.

Баъдал қисса бир куни,
Йиғиб ақл-у ҳушини,
Авомнинг залолатин,
Англаб етди бир обид.

Англади-ю «с, воҳ!» деб,
«Кечир бизни аллоҳ!» деб,
Ширк йслини тссмоққа,
Ул дарахтни кесмоққа
Қасам ичди бир обид,
Авом халқнинг раъйидан,
Тамом кечди бир обид.
Қслга олиб болтасин,
Шитоб кетди бир обид.

Табиий, бу ҳолатга,
Бу ғайрат — шижоатга,
Ғазабланган азозил,
Худди сша соатда,
Жангари бир ҳолатда,
Осмондан бслиб нозил,
Зоҳир қилиб зсрликни,
Ҳимос қилиб ширкни,
Ҳамла қилди обидга.
Ул иймони собитга.

Обид баҳодир сди.
Ксп ишга қодир сди.
Билагига куч қсшган
Ғазаби зоҳир сди.

Хуллас, икки бақувват,
Бир-бирига бермай дов.
Субҳидамдан шомгача
Олишдилар беаёв.

Тун пардасин ёйганда,
Танлар ҳолдан тойганда,
Шайтоннинг ҳолсизланиб,
Қолганин сезди обид.
Мадад ссраб Аллоҳдан,
Алғиз Олампаноҳдан,
Ерга босиб шайтонни,
Кскракдан сзди обид.

А­зиб манфур жасадни,
Личоқ олиб ёнидан,
«Аблаҳ сенга слим!» деб,
Ҳаволатган онида"¦

«Тсхта!» деди азозил.
«Бир гапим бор, сшитгил
Лухта - деди азозил.

Садоқатинг аллоҳга,
Ксрдим чакки смасдир.
Лекин"¦қирқ йил муттасил
Сиғинсанг ҳам сен унга,
Ҳамон нонинг сримта,
Биринг икки смасдир.

Токайгача, сй, обид
Маймун йиғлар ҳолингга.
Ихлос билан тавҳидни
Еб бслмайди қоринга.

Аопок бслгин демасман,
Ҳаромдан хсп, хазар қил.
Аммо, схшилаб сйлаб,
Атрофингга назар қил.

Ае сабабдан ҳс анов,
Дунё аҳли — боёнлар,
Сен томонга қайрилиб,
Қиё боқиб қарашмас.

Уларда бслган гсзал,
Бсстонлар-у, бинолар,
Аечук сенга нолойиқ,
Ааҳот сенга срашмас?

А­шит мени, сй йигит,
Қайтгил дарахт қасдидан.
Айтай сенга ажойиб,
Фойдали гап — ростидан.
Қайтсанг агар, ҳар куни
Икки тилло топарсан,
Шом намоздан кейиноқ
Жойнамозинг остидан.

* * *
Во ҳасрат-о, ё ҳасрат,
Инсонларнинг ҳолига.
Ае зотларни йслидан
Оздирмаган бу дунё!
Тамаъ қсшиб инсоннинг,
Аийст-у омолига,
Холис ишни олдинга,
Ўздирмаган бу дунё!

А­р йигитга ҳақиқий
Хеш бслмаган бу дунё.
А­згуликка ҳеч қачон,
А­ш бслмаган бу дунё.

Ким берилса дунёга,
Шайтон бслар ёрони.
Хароб қилган бу дунё,
Искандар-у Дорони.

Обид демай, шоҳ демай,
Хароб қилган бу дунё.
Ҳақиқатни ёлғон-у
Сароб қилган бу дунё.

Аксар найранг-ҳийладан,
Ўсиб чиққан бу дунё!
Мудом ҳақнинг йслини,
Тссиб чиққан бу дунё!

* * *
Во ҳасрат-о ,ё ҳасрат,
Аамозхоннинг ҳолига!
Алданди у шайтоннинг,
Алғон қийл-у қолига:
«Маъқул — деди — ризқимнинг,
Тсрвасини тешмайин.
Озод қилай сени ҳам,
Дарахтни ҳам кесмайин.
Лекин, сшит Азозил,
Ксриб қсй бу сроқни,
Қачон ваъданг бузилса,
Йсқ қилурман дарахтни!

* * *
Шу тариқа намозхон,
Кечди дарахт қасдидан.
Тилло топиб ҳар куни,
Жойнамози остидан,
Мол-у дунё йиғарди.
«Аллоҳ» демай, «тилло» деб,
Ҳар лаҳзада дунё деб,
Дунё учун қувониб,
Дунё учун йиғларди.

Лул топишнинг турфа хил,
А ежаларин тсқирди.
Аамозни ҳам у фақат,
Тилло учун сқирди.

* * *
Обид ҳоли шул срса,
Аима қилсин авом халқ?
Уйғотмай дил — карахтни,
Илоҳ қилиб дарахтни,
Ушбу амалларида,
А­таверди давом халқ.

* * *

Шайтон мудом шайтондир,
Ссзлагани ёлғондир.
Қачон шайтон ваъдаси,
Тсғри ваъда бслғондир?


Йслдан урган бу баттол,
Ҳатто одам-атони.
Алдамаса, слибди,
Бир обиди хаттоъни.
Шайтон иши мустасно,
Қсш келади «иллолар»
Хуллас, бир кун жойидан —
Жойнамознинг пойидан,
Топилмабди тиллолар!

* * *

Ксринг снди обидни,
Қаҳр тскиб афтидан,
Қайтмай сна «шаштидан»,
Қаттиқ қисиб тутганча,
Қурч болтасин дастидан,
Йсл олибди далага,
Яна дарахт қасдида.

Етиб борса Азозил,
Ўшал жойда турганмиш.
Ваъдасини сслатса,
А­рмак қилиб кулганмиш.


Жанжал-сурон бошланиб,
Айланибди урушга.
Лекин ҳожат қолмабди,
Ксп беллашиб туришга.
Аегадир ҳолсизланиб,
Чарчаб қолган намозхон,
Енгилибди бу сафар,
Шайтону бадбурушдан.


- Во ажабо! бу не ҳол?
Бу қандайин синоат?!
Шайтон, сенга бу қувват,
Қайдан бслди бино, айт?


- Хом сут смган сй, банда,
А­й, бадбахт, сй шарманда!
Ғалат бордир ссзингда.
Менда ҳеч сзгариш йсқ,
Ҳамма бало сзингдан:

Сен аввалги чиққанда,
Бор ғайрат-у кучингни,
Билагингга йиққанда,
Бузуқ сй-у ҳаёллар,
Дилингдан олис сди.
Ғайрат-у шижоатинг
Аллоҳга холис сди.

Кураш олдидан «Аллоҳ!»
Деб айлаган дуойинг,
А­шитиб, куч қсшганди,
Билагингга худойинг.

Худо сзининг холис,
Бандасин хор стмагай.
Холис зотларга сса,
Менинг кучим етмагай.

Ҳозир сса сен шсрлик,
Дунё учун курашдинг.
Холис Аллоҳ учунмас,
Тилло учун курашдинг.
Шул сабабдан Худойинг,
Дариғ тутди нусратин.
Шундандир ғолиблигим,
Шундан сенинг ҳасратинг.


* * *

Во ҳасрат-о, ё ҳасрат,
Инсонларнинг ҳолига!
Ае зотларни йслидан,
Оздирмаган бу дунё!
Тамаъ қсшиб фикр-у,
Аийст-у омолига,
Холис ишни олдинга,
Ўздирмаган бу дунё!

* * *

Хайр снди, сқувчим,
(Улуғдирсиз ё бола)
Қисса тамом, ҳиссаси,
Ўзингизга ҳавола.
1992-93-й.й.

Шамсуддин Ҳакимзода.

Qayd etilgan


siddiqa  26 Oktyabr 2009, 01:06:00

А­й еру-кскнинг сгаси...

А­й еру-кскнинг сгаси, сй васфи Оллоҳуссомад!
Саноқсиз исёнла келдим, сшигингга, қилма рад!

Лутфинг-ла бу бечорага, фазлинг-ла бу оворага,
Афвинг-ла юзи қорага, сй А аббим, сен айла мадад!

Осийларга ғуфрон Сендан, дардлиларга дармон сендан,
Адолату сҳсон Сендан, рахматингга йсқдир адад!

Сен жонларнинг жононисан, дардлиларнинг дармонисан,
Оламларнинг султонисан, мен бир ғариби ҳожатманд!

Дардимга қилмасанг даво, Сендан сзга кимга борай,
Ҳар схшилик фақат Сендан, Холиқ, маъбуд Оллоҳ аҳад!

Han

Qayd etilgan


siddiqa  27 Oktyabr 2009, 20:00:46

Ko'zingni och
Muhammadning (sav)ummati

 Dunyo yaralgandi uning xurmati,
Qani bu ummatning anga xizmati?!
Dunyoga qul bo`lish senga yarashmas.
Ko`zingni och, ey Muhammad ummati!

Oldingga boq, tozalab yur organgni,
Darvozadan olib tashla taqangni!
Axli kitob bit kun tutar yoqangni,
Ko`zingni och, ey Muhammad ummati!

Qanday bardash bergaysan bu qayg`uga?
Fikr yurit, berilmayin tuyg`uga!
Ming yil bo`ldi kirganinga oyquga,
Ko`zingni och, ey Muhammad ummati!

Sig`inganing Alloh emas, bir mozor,
Shayton bugun iymonninga xaridor!
Boshqa ummat seni kutar intuzor,
Ko`zingni och, ey Muhammad ummati!

Chin musulmon yig`lab chaksa alamni,
Turk ajratsa falon otlig` xo`jayini,
Arab kulib tan olmasa ajamni
Ko`zingni och, ey Muhammad ummati!

Gareshitsin desang Alloh nolangni,
TUn ko`ynida yig`lab oqiz jolangni
Ertak aytma uhlatgani bolangni
Ko`zingni och, ey Muhammad ummati!

Qalbdan itar g`oyri Alloh Qorqinchni
NAri turtgin ming arslik sog`inchni,
Bas, bosib o`t amal degan bosqinchni
Ko`zingni och, ey Muhammad ummati!

Ko`zga boq, insoniyat yuzisan,
Nusratsizlik sababi ham o`zingsan,
Tam sog`ingan umatlarning tuzisan
Ko`zingni och, ey Muhammad ummati!

Tutab turgan mashalani yoq endi,
Ilimga och bolanga ham boq endi
Ruxiyatning eshifini qoq andi
Ko`zingni och, ey Muhammad ummati!

Makkani toldirding ravoflarinngga,
Ammon begonasan savoblatingga,
Bucoriylar ilxaq javoblaringga-
Ko`zingni och, ey Muhammad ummati!

Qo`y o`rtaga, mangu yashar savolni,
Nacot zamin ko`rmay o`tsa rijolni,
Bu xolingda ne qilasan dajjolni?-
Ko`zingni och, ey Muhammad ummati!

Saodatni alishtirding ro`yo`ga,
Ummonlarni cho`ktirding-a daryoga
Suqirlikka kelmagansan dunyoga
Ko`zingni och, ey Muhammad ummati!

Kimdir qo`shiq aytib nolon baqirar,
Olimlaring uyg`onishga chaqirar,
Xatto Iyso payg`ambar ham hayqirar:
Ko`zingni och, ey Muhammad ummati!

Xo`p o`rganding davry davron surishni,
Endi boshla jinday xayol surishni!
To`xtataqol to`yxonalar qurishni
Ko`zingni och, ey Muhammad ummati!

Nechun qunyo arqoniga boylanding,
Bozorlarning peshvosiga aylanding,
Asli boshqa yumish uchun saylanding
Ko`zingni och, ey Muhammad ummati!

Qachon ko`kka tarqab ketar bu qo`rqinchm
Ibotarlar zamirida ming o`qinch,
Dunyo yig`lab, sendan so`rar bir o`tinch,
Ko`zingni och, ey Muhammad ummati!

Boshdan nari ketmay qolmosh ominlar,
Iymoniga qani puxta mo`minlar?!
Milliarddan ham oshdi soxta mo`minlar
Ko`zingni och, ey Muhammad ummati!

O`zingga ham og`ir bunday yurishing,
Kofirlarni-da xayron aylar turishing,
Bu dunyoni oson bo`lar ko`rishing
Ko`zingni och, ey Muhammad ummati!

Tingla! Quloq osgin bugun so`zimga,
Tik qaragin tik qaragan ko`zimga,
Quloqlaring berkit mayli bir zumga
Ko`zingni och, ey Muhammad ummati!

Ayollaring og`zi tinmas shallaqi,
SHaharliging desa tinmay <<qishloqi>>,
Sanga bog`liq bugun islom ravnaqi
Ko`zingni och, ey Muhammad ummati!

Kerak emas mavzularga qarashma,
Tov boshqadir, o`zing bilan kurashma!
Xadeb sunnat xuxuxida talashma,
Ko`zingni och, ey Muhammad ummati!

Xalovat ne oqar ummon, ariqlar,
Senga mushtoq daryodagi baliqlar!
Tug`avermay faqat ko`zi yumuqlar
Ko`zingni och, ey Muhammad ummati!

Baxt topasan asxoblarga oxshasang,
Tinmay erib ketajaksan yumshasang,
Umar yashagandek yasha yashasang!
Ko`zingni och, ey Muhammad ummati!

Unit yot kimsalar so`ylar ertagin,
Yostiq qilma boshginagga patagin!
Ushla maxkam Buxoriyning etagin
Ko`zingni och, ey Muhammad ummati!

So`nggi so`zim o`yga cho`mishdan oldin,
Otangni, onangni ko`mishdan oldin
Ko`zingni rostakam yumishdan oldin
Ko`zingni och, ey Muhammad ummati!

Musulmonlar jamoasi.com

Qayd etilgan


Jamila  11 Noyabr 2009, 07:11:00

Mo'MiNNi oXiRdA koFiR EtMaGin!
Mo’minni oxirda
kofir etmagin.
Qiyomat yaqin deb ogoh etarlar
Ogoh etganlarin bilib netarlar
Vafosiz dunyodan vafo kutarlar
Mo’minni oxirda kofir etmagin.

Baytullohdan aziz saroylari ko’p
Cho’l qumlaridanda orzulari ko’p
Qumloqdan ark qilib ketarlari ko’p
Mo’minni oxirda kofir etmagin.

Mo’minman deymizu doim hammamiz
Olamlar itoatda buni ko’ramiz
Ko’rib turib yana gunoh qilamiz
Mo’minni oxirda kofir etmagin.

Zino bo’ldi doim qilar ishimiz
Huzursiz toatdir ibodatimiz
Kechirgin ey Rahmon bizlar bandamiz
Mo’minni oxirda kofir etmagin.
Nafsil amrimizga qullik etmagin
Rabbim iymonimdan judo etmagin
Hayotimni Holiq zulmat etmagin
Mo’minni oxirda kofir etmagin
Toatin qaytarib osiy etmagin.

Qayd etilgan


Muhyiddin  24 Noyabr 2009, 14:49:18

Iymon sotilganda bozor qolmasdi
Benomus qolmasdi beor qolmasdi...
Bir zumda sotilib eski o’liklar
Keyinroq o’lganga mozor qolmasdi...

Asqar Mahkam «Analhaq»

Qayd etilgan


Mas'ud  04 Dekabr 2009, 04:11:03

E’tiqoding ziynating emas,
Qadring minba’d qiymating emas,
Mo’minga xos xislating emas,
Dilda agar ixlos bo’lmasa.

Qalbda nurdan bo’lmaydi darak,
Zim-ziyodir quyoshli falak.
Kimga kerak undayin yurak -
Dilda agar ixlos bo’lmasa

Jannat hidin abad tuymaysan,
Farz-sunnatni, xatto suymaysan
Mol-dunyoga balki to’ymaysan -
Dilda agar ixlos bo’lmasa

Bandasi hech kelolmaydi bas,
Farzandlaring qilmaydi havas,
Sen nima-yu, nima yerda xas,
Dilda agar ixlos bo’lmasa

Ajrlarni kutmagin zimdan,
Uzoq bo’lgin Qur’on Karimdan.
Mehr kutma Payg’ambarimdan,
Dilda agar ixlos bo’lmasa

Rasulimning ummatimassan
Dilda borin tilda demassan,
Qalbda iymon bilan o’lmassan,
Dilda agar ixlos bo’lmasa

Hadis kirmas bo’lar quloqqa,
Pokizalik ketar yiroqqa,
Tinch ketmaysan qora tuproqqa
Dilda agar ixlos bo’lmasa

Amallaring qabul etmagay,
Daftaringga savob bitmagay,
Yaxshilikni hech kim kutmagay -
Dilda agar ixlos bo’lmasa

Riyo seni egallab olar,
Xush ishlaring dunyoda qolar.
Tavhid shamsi butkul yo’qolar
Dilda agar ixlos bo’lmasa

Duolaring ijobati yo’q,
Bu kasalning tabobati yo’q,
Ko’ngling sira bo’lolmaydi to’q -
Dilda agar ixlos bo’lmasa

Kirar yo’ling bo’lar jaholat,
Ichingda in qurar razolat
Zalolatdan erur dalolat -
Dilda agar ixlos bo’lmasa"¦

Munofiqsan — muhlis ermasang,
Imoningni qoplab olar zang
Yuzingdan ham qochib ketar rang
Dilda agar ixlos bo’lmasa

Vijdon tig’i ming bora tilsin,
Boshqalar ham eshitib bilsin,
Alloh senga kifoya qilsin,
Dilda agar ixlos bo’lmasa

Oqibatin o’ylagin biroz -
Tandan shayton bo’lmaydi xalos.
Namoz -tanga mashg’ulot xolos,
Dilda agar bo’lmasa ixlos"¦

Indalloni aytayin shu chog’,
Gap xullasi — ushbudir izoh:
Alloh Sendan bolmagay rizo,
Dilda agar ixlos bo’lmasa.


© 3 dekabr... London

P.S. Ushbu she'rning yozilishiga , ko'nglimga kelib qolgan ushbu ikki qatorgina sabab bo'ldi... "Namoz -tanga mashg’ulot xolos, Dilda agar bo’lmasa ixlos"¦"

Qayd etilgan


Mas'ud  10 Dekabr 2009, 03:04:28

Дсстлар мусибатда ёнингга келмас,
Аринг азобларинг дилдан хис қилмас,
Олами боқийда ҳеч тенги бслмас.
Дуо олганлардан дуо ол, болам.

Дунёнинг ташвиши адо бслмайди,
Ҳеч кимса сен учун фидо бслмайди,
Дуо олган шоҳ-ки, гадо бслмайди,
Дуо олганлардан дуо ол, болам.

Фано ҳаммамизга азалий қисмат,
Кимга мансаб керак,кимгадир ҳурмат,
Қонимиз жон смас, жондир охират,
Дуо олганлардан дуо ол, болам.

Яқинлар омонат, ошно омонат,
Омонатга асло стма хиёнат.
Зиёни улашиб сшаш матонат,
Дуо олганлардан дуо ол, болам.

Яхшилик бошингда срқираган тож,
Амондан сақлангин, ёмонликдан қоч,
Оллоҳдан сзгулик ссраб қслни оч,
Дуо олганлардан дуо ол, болам!

(c)...2006 yil

Qayd etilgan


Shokirbek  13 Dekabr 2009, 02:30:26

Maqsading - Rabbing rizosi bo'lsa gar toatda tur,
Unga ixlosu itoat birla har soatda tur.
Hojatin etgil ravo kim kelsa ham qilmay g'araz,
Alhazar unday musulmondanki, o'ylar o'zni bas.
Bandalikni beriyo bul yerda keltirsang ado,
Baxti kulgan bandasan, ul yerda Jannat senga jo.
Aldanib qolma, bu dunyo tez o'tar, bo'l ehtiyot,
Tanda joning bor ekan, toatda tur, shuldir najot!

Qayd etilgan


Robiya  23 Iyul 2010, 10:41:12

:as:

САБА 

Баҳорни соғинган дарахт бепардоз,

Хотирлар висолдан тотганларини.

Йслига тсшайди зарҳал посндоз,

Сабрнинг тагидан топганларини.

Бир куни бардоши беради мева,

Ва снди ҳаёти стади беғам.

Кскгилам ҳуснига тсйиб ол дес

Минг-минг лаб ксз ато стади А­гам.

Абдуғаффор ОДИЛОВ.

Qayd etilgan