Qiziq hikoya  ( 78797 marta o'qilgan) Chop etish

1 ... 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 B


siddiqa  06 May 2009, 07:22:18

3 савол.

Хорижий давлатда узок муддат таълим олиб кайтган йигит сзининг диндор ота-онасидан унинг 3 та саволига жавоб бера оладиган диний олим ёки бирор мутахассис топиб
беришларини ссради. Аихост, ота-онаси бир мусулмон олимни топишга муваффак бслишди"¦ Йигит:
- Сиз кимсиз? Менинг саволларимга жавоб бера оласизми?
Олим:
- Мен Аллох Субхонаху ва Таолонинг бандаларидан бириман. Иншоаллох, сенинг
саволларингга жавоб беришга кодирман.
Йигит:
- А остдан-а? Кспгина профессорлар ва мутахассислар менинг саволларимга жавоб топишдан ожиз колган сдилар.
Олим:
- Мен Аллохнинг тавфики ила имкон кадар жавоб беришга харакат киламан.
Йигит:
- Менинг учта саволим бор. Булар куйидагилар:
1. Аллох мавжудми? Шундай бслса, менга Унинг шаклини ксрсатинг.
2. Такдир нимадир?
3. Агар шайтоноловдан сратилган бслса, нима учун охир-окибат у сзи каби стдан иборат
бслган жаханнамга улоктирилади? Шайтон ва жаханнам стдан сратилгани сабабли шайтон бундан заррача озор топмайди-ку! Шу хакда Аллох сйламаганми?

Саволлар тугар скан, олим киши бирдан рспарасидаги йигитнинг юзига каттик тарсаки
тортиб юборди. Кутилмаган зарба аламидан йигит сзини йскотаёзди.
- Аима учун мендан газабланаспсиз?
- Мен газабланаётганим йск. Бу тарсаки сенинг уч саволингга бслган жавобдир.
- Сизни тушунмадим.
- Менинг шапалогимдан сснг нимани хис стдинг?
- Албатта огрикни хис килдим.
- Демак, огрикнинг борлигига ишонасан, шундайми?
- Албатта.
- У холда менга огрикнинг шаклини ксрсат-чи!
- Кандай килиб? Бунга кодир смасман-ку.

Шунда олим каршисидаги йигитчага бундай деди:
- Бу менинг биринчи жавобимдир: биз хаммамиз Аллохнинг шаклини ксришга кодир бслолмасак-да, Унинг борлигини хис стамиз"¦
Олим ссзида давом стди:
- Ўтган кеча менинг сенга тарсаки тортишимни хаёлингга келтирганмидинг?
Йигит:
- Йск.
Олим:
- Качондир мен сенга бугун тарсаки тортишим хакида сйлаганмидинг?
Йигит:
- Йск.
Олим:
- Мана шу такдир бслади!
Яна олим деди:
- Сенга шапалок туширган кслим нимадан сратилган?
Йигит:
- Теридан.
Олим:
- Юзинг-чи? У нимадан сратилган?
Йигит:
- У хам теридан сратилган.
Олим:
- Юзингга тарсаки туширганимдан сснг нимани хис стдинг?
Йигит:
- Огрикни.
Шунда олим деди:
- Шайтон ва жаханнам хам оловдан сратилган бслса-да, Аллохнинг хохиши билан жаханнам
шайтон учун нихостда азобли жой бслади


Qayd etilgan


Hadija  09 May 2009, 14:05:29

 :as:

Endi kech...

Juldur kiyim kiygan chol-kampir Bostondan kelgan poyezddan tushib, ming istihola bilan ko'zlagan manzillari sari yo'l oldilar. Garvard universiteti rektorining qabulxonasiga kirar-kirmas, kotiba ularning yo'lini to'sdi. Yoshi bir joyga borib qolgan bu odamlarning universitet rahbarida qanday ishlari bo'lishi mumkin?

Chol past ovozda rektor bilan ko'rishish istagida ekanini bildirdi. Kotiba rektorning vaqti ziqligi bois ularni qabul qilolmasligini aytdi. Kampir: "Mayli, kutamiz", deya ming'irlab qo'ydi. Bugun qanday qilib bo'lsa ham ishni bitirib ketishlari lozim edi. Kotiba indamay joyiga o'tirdi. Oradan bir necha soat o'tsa ham, qariyalar turay deyishmasdi. Тoqati toq bo'lgan kotiba o'rnidan turib, rektor huzuriga yo'l oldi: "Bir-ikki daqiqaga bo'lsa ham qabul qilmasangiz, ketish niyatlari yo'q bularning".

Yosh rektor ularni istamaygina qabul qildi. U oddiy "qishloqilar"dan hazar qilardi. "Menday odamning idorasiga kelishga qanday haddilari sig'di ekan!", deya g'udrandi.


Rahbarning avzoi buzuq, asablari taranglashgan edi.

Kampir dardini to'kib soldi: "O'tgan yili shu yerda tahsil olayotgan o'g'limiz avtohalokatda vafot etdi. U bu yerda o'zini juda ham baxtli his qilardi. Shuning uchun universitet hududida unga atab bir yodgorlik barpo qilsak, degandik".

Rektorning peshonasi tirishib, kinoya bilan: "Xonim,— dedi cho'rt kesib,— biz Garvardda tahsil olgan va o'lgan har bir odam uchun yodgorlik quraversak, universitetning qabristondan farqi qolmaydi-ku!"

— Yo'q-yo'q,— dedi kampir shoshib,— yodgorlikni noto'g'ri tushundingiz. Biz Garvard uchun biror bino qurib beraylik, demoqchi edik.

Rektor ularning juldur kiyimiga nafrat to'la nigohlari bilan bir qarab oldi-da:
— Bino deysizmi? Bir bino qurish uchun qancha pul kerakligini bilasizlarmi? Oxirgi qurgan binomizning o'ziga yetti yarim million dollardan oshiq mablag' sarflandi...

U bu gapi bilan qariyalarning xom hayollariga chek qo'ydim, deb o'ylagandi. Kampir choliga yuzlandi: "Universitet tashkil qilish uchun atigi shuncha mablag' ketar ekan, unda nega biz o'zimizning universitetimizni ochmasligimiz kerak?"
Rektorning yuzlari oqarib ketdi. U "ojiz" qariyalardan yengilgan edi.
Er-xotin Stenfordlar ohista tashqariga yo'naldilar.

Ular uylariga — g'arbiy Kaliforniyadagi Palo Alto shaharchasiga qaytishdi. Keyinroq Garvard mensimagan o'g'illarining nomiga universitet tashkil qilishdi. Bu bilan umri bahorida hazon bo'lgan o'g'illarining nomini abadiylashtirishdi...
Aytmoqchi, o'sha ilmgoh bugungi kunda Amerikadagi eng nufuzli oliy o'quv yurtlaridan biri — Stenford Universitetidir.

Shoakmal Isroilov, "œIrfon" taqvimidan

Qayd etilgan


siddiqa  19 May 2009, 08:32:45

Франяуз киз сабабли тавба килган аёл киссаси

Шайх Мухаммад Маснаднинг "Аллохга кайтган кизлар" рисоласидан Вадуд Ахмад таржимаси.

Мисрлик Сузи Мазхар йигирма йилдан бери Аллохнинг хак динига чакириш йслида юрган даъватчи аёл. Унинг исми Аллохга кайтиб, тавба килган санъаткор аёлларнинг исмлари билан боглик, шунингдек, улар орасида Исломистга даъват борасида анчайин ахамистли срни бор. Сузи сз тавбаси хакидаги киссасини шундай хикос килади:

"Университетни адабиёт факулътети журналистика бслимини тамомлаганман. Бувимнинг кслида восга етдим. Санъат устаси, артист Ахмад Мазхар амаким бслади. Ксп вактларимни театр ва коняертлар томошасида стказардим. А­ркинлик ва хурлик деб аталмиш тушунча билан атрофимдаги хайвоний ксзлар олдида сзимни жамолимни ксз-ксз килиб юрар сдим. Бувим менга каттик турмасдилар. Ота-онам хам шу каби сдилар. Ўзи кспгина зодагон одамлар ва уларнинг фарзандлари шу каби хаёт кечиришади. Улар хайвонлар каби, балки, улардан баттарок бслган турмушда сшашади.

Хакикатда, Ислом хакида унинг номидан бошка хеч нарсани билмас сдим. Лекин, мол-дунё ва обрс-сътиборли бслсамда, менда бир нарсадан ксркув бор сди"¦ Мен газ ва слектрдан чикадиган ёнгинлардан жуда ксркардим. Аллох мени килаётган маъсистларим туфайли бир куни стда ёндириб юборади деган гумон мени ксркитарди. А­ртага Аллохнинг азобидан кандай нажот топаркинман деб ичимда сйлардим. Баъзида, виждонимнинг бу каби маломатларидан кочиб уйкуга гарк бслар, баъзида сса театр ёки кинога чикиб кетардим.

Вакти соати етиб, турмушга чикдим. Турмуш сртогим билан "асал ойи" ни стказиш учун Франяисга, Ларижга саёхат килдик. Сафарда бир нарса мени сътиборимни тортди. А имда юрган чогимизда Ватиканда бслгандик. А им Лапасининг музейига кирмокчи бслганимизда, сшикбон сгнимга катта кора халат кийиб олишимни, акс холда киргизмаслигини айтиб туриб олганди"¦ Улар сзларининг бузилган диёнатларини мана шундай хурматлашади"¦

Шу онда пичирлаб, сзимга савол бердим: "Бизга нима бслди, Исломимизни шунчалар хурмат килмай, бесътибор бслиб колибмиз??!"

Сунъий бахтиёрлигимнинг снг авжи кечаётган сша кунларнинг бирида сримга, неъматларига шукрона рамзида Аллох учун икки ракат намоз скиб ксймокчиман, дедим. У: "Аимани истаётган бслсанг шуни килишинг мумкин, бу сени сркинлигинг!!!" деди.

Бир куни узун ксйлак ва рсмол олдимда, Лариждаги катта жомеъ масжидга кирдим"¦. Икки ракат намоз скидим"¦

Масжиддан чикар сканман, бошимдаги рсмолни ва узун ксйлакни ечиб, снди сумкамга солмокчи сдим, кутилмаган бир вокеа содир бслди"¦

Олдимга кск ксзли бир франяуз киз скинлашди. Бу ксзларни унутмайман"¦ Бир умр унутмайман"¦ А­гнида исломий либос-хижоб"¦ Келиб, кслимдан охиста тутди ва елкамга кслини ксйиб, паст овозда:

"Опажон, хижобингизни нега ечаспсиз?

Ахир, бу Аллохнинг буйруги сканини билмайсизми!!!" дес шивирлади:

Унинг бу ссзларидан донг котиб колдим. Кейин, сзи билан бир неча дакикага масжидга киришимни илтимос килди. А ад стмокчи бслдиму, лекин, кизнинг чиройли одоби, латиф муомаласи мени ичкарига киришга мажбур килди"¦

У: "Аллохдан сзга илох йск сканига гувохлик берасизми??"¦ Ушбу шаходат калимаси - "Ла илаха иллаллох" нинг маъносини тушунасизми??"¦ Улар факат тилдагина айтиладиган калималар смас, балки, уни тасдиклаш ва унга амал килиш хам кераклигиничи??!" деб саволлар ёгдира кетди.

Ўша куни киз менга хаётдаги снг киска дарсни таълим берди"¦ Калбим титраб кетди"¦ Унинг ссзларидан хис-туйгуларим юмшаб, таъсирланиб кетдим"¦

Киска сухбатимиз нихоссига етиб, хайрлашар сканмиз, киз кслимдан тутиб: "Опажон, динга (Исломга амал килишлик билан) ёрдам беринг"¦" деди

Масжиддан атрофимда нималар бслаётганини сезмаган холда, сй-фикрларимга ксмилиб чикдим .

Ўша куним срим билан тунги клублардан бирида кунгилчоглик килиш учун жой буюриб ксйган сдик. "Кабаре" деб номланадиган то тонггача маишат бсладиган ушбу маконда сркагу аёл бирга раксларга тушишади. Улар мусика огушида, куй охангида аста-секин, бслаклаб-бслаклаб бир-бирларини кийимларини ечишади"¦ Шармандагарчиликлар авжига минади"¦Худди хайвонлар каби, йск, балки хайвонлар хам килмайдиган, килишга ор киладиган устсиз ишлар у ерларда то тонггача давом стади"¦

Томоша килиб стириб, бирдан улардан нафратланиб кетдим"¦ Залолатга чсмган нафсим улардан жирканиб кетди"¦ Улардан юзимни буриб тескари сгирилиб олдим"¦ Атрофимда ким борлигини сезмай бошладим"¦ Хаво етишмаётгандек бслди"¦ А­римдан нафас олиш учун ташкарига чикишимизни талаб килдим"¦

А­ртасигаёк Кохирага кайтиб кетдим. Келасолиб, биринчи ишим Ислом билан танишиш бслди. Гарчи мен шу вактгача дунё неъматларига бурканиб сшаган бслсамда, хотиржамлик ва оромни билмай сшаганман. Лекин, сша сакийнатни, оромни мен Исломга скинлашганимдан сснг, намоз скиб, Куръон тиловат кила бошлаганимдан кейингина топдим.

Атрофимдан жохилий хаёт чекинди ва мен снди куну-тун Куръон мутолааси билан банд бслдим"¦ Ибн Касийр, Саййид Кутбларнинг тафсирларини топиб скидим. Хонамда стириб олиб, узун соатларни завк ва шавк билан китоб скишга багишладим"¦. Ксп скидим"¦ Тунги стиришлар, кино-театрлар, маишатлар билан тслган залолат хаётимдан хижрат килдим"¦ Муслима аёллар билан таниша бошладим"¦

Аввалда, срим хижоб срашим, уларнинг жохилий хаётларидан чекинишим, кариндош ва бошка сркаклардан сзимни тортишим, номахрам сркаклар билан ксл бериб ксришмаслигим каби хатти-харакатларимга каттик туриб каршилик килди"¦

Буларнинг бари Аллох томонидан менга бслаётган имтихон ва синовлар сди. Лекин, иймоннинг илк кадамлари Аллохга тслалигича таслим бслиш, Унинг ксрсатмаларига бсйсуниш хамда Аллох ва А осулини барча бошка нарсалардан ортикрок схши ксриш билан ксйилади.

Кспгина муаммолар бошимдан стди. А­рим билан ажрашишгача борай дедик"¦

Лекин"¦. Кичкинагина уйимизга Исломнинг киришини амр стган Аллохга хамд бслсин"¦ Аллох субханаху ва таоло сримни хам Исломга хидост стди"¦ Хозир у мендан ксра схширок мусулмон кишига айланган"¦. Хозир у Аллохнинг Хак динига даъват стувчи мухлис кишилардан бири"¦ Майли, мен уни шундай деб хисоблайман ва Аллохга бирон кишини мактамайман...

Касалликлар, дунёвий мушкулотлар ва биз дучор бслаётган бир канча мусибатларга карамасдан биз хозир бахтиёрмиз"¦ Биз бу мусибатларимиз дунёмиздагина сканидан ва шукрким, динимизда смаслигидан жуда бахтиёрмиз"¦"

www.50megs.com

Qayd etilgan


siddiqa  19 May 2009, 08:51:50

А­й кизчам, 1-кисм (Хазрати Али Тантовий)
Ксконлик Аркинжон кори тарафидан таржима килинган.

Одамларда ислох киламиз, одамларни тузатамиз деб маърузалар килдик. Китоблар ёздик. Гапиравериб тилларимиз чарчади, ёзавериб каламларимиз. Биз одамларни тузатамиз десак, одамларнинг бузилиши кспайиб кетспти. Фасоднинг доираси кенгайиб бир шахардан иккинчи шахарга караб чсзилиб кетспти. Худо манъ стган, харом деб айтган иш бутун дунёга ёйилиб кетспти. Жаннатнинг сшиги турганда, сзларини дсзахнинг сшигига караб урспти одамлар. Кскрак очиклик, бош слангочлик, бехаёлик, сатри авратнинг йсклиги аёлларнинг ичида бир шахардан иккинчи шахарга караб чсзилиб кетспти. Хатто бошидан оёгигача, бутун баданини ёпиб юрадиган, паранжилилари бор ислом давлати — Сурис давлатининг аёллари хам ксчага кскраги очик холатда, боши очик холатда чикиб кетспти. Шунча гапириб, муваффакистга сриша олмадик, нажот тополмадик хам. Муваффакистга сришамиз деб, умид хам килолмайман. Аимага, биласанми? Сабаби шуки, шунча насихатлар, шунча даъватлар килибмиз-у, одамларни тузатамиз дебмиз-у, одамларни тузатадиган жойнинг сшиги каердалигини билмаган сканмиз. А­шиги колиб, биз деразадан кириб юраверган сканмиз. Одамларни тузатадиган йсл каерда? Халиги, айтилган сшиги каерда? А­шикнинг калити кимнинг кслида? Биз билмас сканмиз буни. Охири билдикки, одамларни тузатадиган сшик у аёл киши скан. Одамларни тузатадиган сшикнинг калити аёлларнинг кслида скан. Шу нарсага снди иймоним комил бслди. Минг афсуски, бу нарсаларни умрим охирлаганда билдим.
Гунох жуда хам катта йсл. Бу катта йслга биринчи кадамни сркак киши кссди. Аёл киши бу йслга кадамни биринчи бслиб ксймайди, съни сркак киши бслмаса аёл киши бузилмайди, бузила олмайди.
Илк кадамни сркак киши ксйиши рост, сй кизим, аммо сенинг розилигинг бслмаганда у бу кадамни ксс олмас сди, - дейди у. — Сени мулойимлигинг бслмаганда, сркак киши дагаллик кила олмас сди. Сен унга сшикни очиб, баайни сгри-карокчига сшикни очиб, мархабо, келсинлар, мана уйимиз, ташриф буюринг дегансан. Ўгри кириб, бутун борлигингни, уйингдаги бор ашё, асбоб-ускунани сгирлаб чикиб кетганидан кейин ксчага чикиб олиб «войдод, одамлар, уйимни сгри урди» деб бакирган одамсан. Уйингни сгирлаб кетган сгри чикиб кетганидан кейин, агар ксчага чикиб дод солсанг, сгрини топиш мумкин. Ўгирлаб кетган матохларингни, агар сотиб юбормаган бслса, топиш мумкин. Аммо сенинг ор-номусингни сгирлаганларидан кейин, сгрини отанг топиб келса хам, аммо сгирланган ор-номусингни топиб келиб бслмайди. Бсрига каршисида турган ксйнинг чиройли териси хам, марокли маъраб бериши хам керак смас. Ширингина бир-икки кило гсшти керак. Сенга рсбарс бслган бегона сркак учун хам сенинг чиройли хулк-одобинг керак смас. Кийган чиройли ламбада ксйлагинг хам керак смас. У бутун хаётингда сенга шараф бериб турган, фахринг, зийнатинг бслиб турган хаётингни, ору номусингни талаб килади. У кутилмаганда ксйга ёпирилган бсри олиб келаётган мусибатдан ксра ёмонрок мусибатни талаб килади. Сени номусинг ксйнинг бир-икки кило гсштидак нарса смас. Ор-номусингнинг киймати шунаканги юкори нарсаки, агар поймол бсладиган бслса, киёматгача наслингнинг хаммасига таъсир килади. Ана шундай баходаги нарсани ссрайди.
Сен атрофингда айланишиб колган бегона сркакларнинг «сизнинг чиройли гапиришингиз мени адо килмокда», «мен сизнинг хулк-одобингиз гадосиман», «менга сизнинг ору номусингиз керак смас», деган гапларига ишонспсанми, шу гапларга алданспсанми? Аллохга касамки, бегона сркак бегона аёлни ксрганда, хаёлан унинг кийимларини ечиб ташлаб, уни слангоч тасаввур килиб ксрмаса, келиб менинг юзимга туфлагин. Хар бир бегона сркакнинг «сизни дсстона схши ксрамиз» деган гапларига учдингми? Сен бу гапларга алданмагин. Бегона сркакларнинг хилват, коронгу жойларда, аёл кишилар бслмаган давраларда аёллар тсгрисида гапирган беъмани, бехаё гапларини сшитганингда, уларнинг бетларига туфлаган бслардинг. Улар аёлни канча пулга гаплашганларини, канча пулга обрссини, ору номусини поймол килганликларини мактаниб гапириб стирганларини сшитганингда сен хам уларга бор нафратингни изхор килган бслардинг.
А­й, кизим, - дейди, - бу жамист шунаканги жамистки, инсонист шунаканги инсонистки, зино, харом иш, очик-сочиклик олиб борувчи номуссизлик шунаканги дог бслиб тушадики, сени гунохга, зинога даъват килган, сенинг ору номусингга тегиб олдингдан чикиб кетганидан кейин сркакнинг халиги гунохлари ссидан чикиб, ксчада хотиржам юрган вактида, гунохнинг оркасидан келган расволиклар умр бсйи сенинг каддингни букиб туради. Бу жамист, инсонист гунохга бошлаган сркакни сртага кечириб юборади, «ха, снди йигитчиликда бслган-да», - дейди. Лекин киз боланикини кечирмайди. Ашинг бир жойга бориб, кексайиб, тавба-тазарру килган ва, худо кечирган бслса хам булар сени бари-бир кечирмайди. Бузук аёл деган тамга бир умрга тушади пешонангга. Аёлники ёмонрок бслади. Аёл кишининг ор-номусига бир нарса бслса, бутун авлоди, бутун насл-насабига дог тушади. У догни кейин хеч ким покиза столмайди.
Шунинг учун мен аёлларга насихат килаётганимда, насихатнинг биринчисини Худодан ксркинглар деб бошлардим. Хамма ишнинг аввали худодан ксркишдир. Худодан ксрккани схши одамнинг. Корогида, хеч ким бслмаса хам зино килмаспти-ку. Хеч нарса монелик килмаспти унга, хеч ким ксрмаспти хам, факат худодан ксркиш уни тсхтатиб турибди. Худодан ксркканлиги учун у одам, буни тушунмаса хам, билмаса хам, ёлгон гапирмаспти-ку. Худодан ксркканлиги учун бозорда касам ичмаспти. Худодан ксркканлиги учун арок ичмаспти, худодан ксркканлиги учун, хеч ким ксрмасасм ота-отасини хурмат килспти. Аимага? Чунки худода ксркканлигидан килспти шуни. Шу сабабли насихатимни, сй, кизларим, худодан ксркинглар деб бошлар сдим. Инсон сзи шунака, табиати кизик: охиратдан гапирсам, охиратнинг гапи таъсир килмайди унга. Кспрок сз ксзи билан ксрган нарсалардан таъсирланадилар.
Уларга иккинчи гапирадиган гапим — касаллик. Уларни касаллик билан ксркитган бслардим. Бу ёмон ишнинг, зинонинг окибатида ёмон дардлар бор, тузалмас касалликлар бор дердим. Агар буни хам тушунмасалар, уларга айтардимки, сй кизим, дунёда хеч бир нарса абадий, бардавом турмаганидек, сени бу гсзаллигинг хам бардавом смас. Одамларни сзига жалб килиб турган бу гсзалликлар, юзингдаги чиройли терилар бир кун келиб гадир-будур бслиб, хайдалган ерга схшаб кетишлари бор. Бир ховуч бугдойни ташласанг хаммаси унга жо бслиб, ерга тушмайдиган бслиб кетишлари бор. Хар хил рангга бссб юрилган бу сочларнинг сшак думига схшаб кетишлари бор хали. Хеч бир нарсада камолот бардавом турмайди. Куёш хам чикиб дастлаб камол топади, сснгра бари бир заволга караб кетади. Хар бир нарсанинг заволи бор. Сенинг хуснинг хам абадий смас. Атрофингда юрган бу зотлар хозирча хусну жамолингга ишкивоз бслсалар, сендан хусн-жамол юз сгирганда, улар хам бошка тарафга юз сгириб кетадилар, сен сртада, аросатда колиб кетасан. Кариганингда гам-ташвишингни ким ейди, ким кайгуради сенга? Харом-хариш йслларга кадам ташлаганингда атрофимда парвона бслганлар дерсан, балки. Хеч ким гам-ташвишингни килмайди. Афсус ва надомат стида ковриласан ва ксрасанки, бошка кариган кампир, аёлларнинг гам-ташвишини фарзандлари, неваралари ейди. Ўша вактда, гам-ташвишини фарзанд ва неваралари еб турган вактда улар катта бир саройда стирган маликадек, бошига бахт тожи кийдирилган подшохдек стирадилар.
Давоми бор"¦. 

Qayd etilgan


siddiqa  19 May 2009, 08:54:01


Фарзандларнинг тарбисси.
Мен мана шу камтаргина насихатларимни оталар ва оналарга хавола киламан. Бу аслида маълум ва машхур нарса. Бу гапларни айтар сканман, бу билан Архимеднинг снги конунини кашф килдим деб даъво килмайман. Кимлар буни ссидан чикарган бслса, сслатиб кссман, ссида бслганларни сса унга амал килишга даъват киламан, холос.
Биринчидан, фарзанди учун отаси билан онаси амалий намуна бслиши керак, съни уларнинг сзи сз фарзандига срнак бслиши керак. Отанинг сзи астойдил намоз скимаса, фарзандига астойдил намоз скигин дес олмайди. Фарзанди онаси бир кунда йигирма марта ёлгон гапирганини ксриб тургач, онанинг фарзандига ёлгон гапирмагин дейишидан нима наф? Айтайлик, она синглимникига бориб келдим дейди, вахоланки боласи онасининг бозорга бориб келганидан хабардор.
Боласининг ксз снгида дскондан икки ссмга олган нарсасини беш ссмга олдим деб отасидан пулини ундириб турган бслса-чи?! Отаси фарзандининг олдида ёшлигимда фаришда бслганман деб даъво килмасин, хулким шунаканги чиройли бслганки, хулким гсзалликда, комат зеболигида, скиган мактабимда, дарсларни ёдлашда, имтихонларда биринчиликни олишда сгона бслганман демасин. Чунки фарзанд отаси болалигида гирт шайтон бслганлигини бувисидан ёки аммасидан сшитиб бслган. Мактабда дангасаликда унинг олдига тушадигани бслмаганлигини хам, сн йилда аранг еттинчи синфни тамомлаганини хам сшитган.
Воиз — гапиргувчи одам айтиб турган гапига кафил бслса, феъллари сса унинг айтиб турган гапларини тасдиклаб турган бслса, хсп-хсп. Вактики, унинг насихати факатгина огиздан чикадиган гап бслса, факатгина бошлик бслиб колганлиги учун расмий тарзда гапираётган бслса, у бировга хеч хам фойда килмайди, манфаат хам бермайди — хох у насихат ота тарафидан бслсин, хох она тарафидан бслсин ёинки мактабдаги мударрис тарафидан бслсин ёки минбарда турган хатибники бслсин!
Хазрати Али Тонтови айтадиларки, болани тарбис килишдаги биринчи шарт уни сахих тарбис килишда ота билан она аввал сзини ислох килсин-у, ундан кейин фарзандларини ислох килсин, съни аввал сзларини тузатиб олсин.
Болани тарбис килишдаги иккинчи шарт шуки, бола билан ота-она жуда ксп гаплашсин, съни болани сзидан ажратиб ксйишмасин. Ота ишга барвакт, срта тонгда кетса, тонгда бола ухлаётган бслса, ота пешинда овкатлангани келганда бола мактабда бслса, ота кечкурун чойхонага, стириш-зиёфатларга кетса, кайтиб келганда бола сна ухлаб ётган бслса, айтингчи, бу алфозда фарзанд отасини качон ксради? Ота фарзандининг тарбисси билан качон машгул бслади? Аки она, у хам боласини тарбисчиларга бериб, ксни-ксшниникида колдириб, бошка жойларга кетаверса, ишга ёки бозорга борса ёинки хали у, хали бу дугонасиникига юриш топса, бу бола каерда тарбис олади? Ахир у ота-онанинг мехридан, хайрихохлигидан махрум бслиб колмокда-ку! Жохил, худони танимайдиган ходималар кслида колиб кетаётир-ку. Улар богча опа ёки ходималарнинг аъмолларига рспара бслиб, истаса-истамаса, уларнинг жохиллик, худо бехабарлик меваларидан бахраманд бслади. Хулки хунуклашиб, ёмонлик устига ёмонлик зиёда бслади.
Ота билан она фарзандининг ксчада тенгкур болалар билан сйнашига бепарво бслмаслиги ва хамиша хам бунга изн беравермаслиги керак. Бола биринчи дарсни, илк сабокни ксчадан олади. Ўтган-кетган одамлардан гапиришга ор килинадиган, хунук гапларни сшитади. Ўткинчиларга азист беради. Машиналар халокатга учраган жойларда уймалашиб колади. Аогахон бегона бир тош учиб келиб унинг бошини ёради. Хуллас сзининг ошиёнига жасадидасм, рухидасм факатгина зарар билан кайтиб келади.
А­нди ёмон онанинг кслида катта бслган бола каерда-ю, уйда стирган, сз ксксини тутиб уни сзи смизган, сз ксли билан унга хизмат килган, кечалари билан бедор бслиб унга тарбис берган схши онанинг фарзанди каерда? Кайси хотин уйини таниса, уйим-жойим деса, срини таниса, унинг иззат-хурматини жойига ксйса, боласининг тарбиссини бошка нарсалардан устун ксйса, турмуши осойишта кечади.
Ота билан фарзанднинг муомаласи шундай бслиши керакки, срталаб бамдодга турган отанинг биринчи вазифаси сзи уйгонганидан кейин фарзандини уйготсин, съни унга юзлансин. Ишидан кайтиб келганидан кейин хам у билан бирга бслсин. Унинг сайрини, юриш-туришини, сулхини, музокарасини, мурожаатини, гапираётган ссзларини, гапларининг охангини мурокабат килиб кузатсин, унинг хулкини тузатсин, дарс килиши, таълимига сътибор берсин, агар ота ташкарига айлангани чикадиган бслса уни хам сзи билан олиб чиксин. Йсл-йслакай насихатини килиб борсин. Ана шундай килинганда сиз стирган, сшаб турган уйингиз дорил омон бслади. Мухаббат билан скдиллик уйига айланади. Унда бир бутунликлар-у, иттифоклар жамулжам бслади. Бундай гсшада хамма одамлар аввало сзидан, колаверса бошкалардан рози бслади, худойи таоло хам рози бслади.
Яна иккинчи шарт шундан иборатки, ота сз тижоратини, сзининг сйин-кулгусини, фосих сртоклари билан гаплашишликни боласининг тарбиссидан устун ксймасин. Она хам ишлайдиган ишини, дугонасини зиёрат килишни ёинки тугилган кун бахонасидаги кандайдир зиёфатларга боришликни фарзандининг тарбиссидан устун ксймасин. Учинчи шартига келсак, хар бир ота билсинки, иймон билан куфр, солих билан фасод — хамма-хаммаси уругини боланинг ёшлигидан кссди. Иймон, фасод ёинки бошка хаммаси уруги боланинг ёшлигида скилади. Бола Аллох таолога иймонни, схшиликка мухаббатни, хакка сргашишликни ёшлигида срганиб бслади. Хазрати Али Тонтови бу ижодимда кискагина килиб гапирган гапларимни кейинчалик муфассал гапирсам керак деган умидим бор дейди ишонч билан.

manba.
www.osiyo.asia

Qayd etilgan


siddiqa  02 Iyun 2009, 06:53:54

АЖОЙИБ АŒИАС

АŒуйидаги восœеани ислом оламининг ксзга ксринган ёзувчиларидан бири Абдулмалик АŒосим сзининг бадиий асарлар китобида келтириб стган. Бугун ана шу ходисага сътиборингизни сœаратар сканмиз, хулоса чисœариб олишни сзингизга сœолдирамиз.
... Жорж, тсладан келган, баланд бсйли, кeнг елкали, 50 ёшдан стиб сœолган амeрикалик киши, у сос“лом ва с›аракатчан. У Вашингтоннинг шимолида жойлашган кичик бир шахарда сшайди. У катта шас›арлардаги мсл-кслчилик, фаровонлик сзига жалб сœилишига карамасдан дарё бсйида жойлашган шас›арчасини жуда севади. У куни билан тижорий ишлари билан банд бслади. Кечга ссœин уйига xотини, икки сœизи ва бир сс“лининг хузурларига сœайтади. Бсш васœтларини улар билан стказади. Ўс“ли фарзандларининг тснс“ичи бслиб, у с›озир 11-синфни тамомлаб дорулфунунга кириш арафасида турибди.
Зул-Хижжа (сœурбонлик) ойи ссœинлашгач Жорж хотини ва фарзандлари билан биргаликда Зул-с›ижжа ойи кирганини билиш учун оммавий аxборот воситаларини кузата бошладилар. АŒанийди уларда бирорта исломий давлат консуллигининг телефон расœами бслсайди, улардан ссраб билишган бсларди. Бу ишнинг улар учун ас›амисти катталиги ва барчаларининг сœурбон с›айитини интисœлик билан кутаётганликлари сабабли улар ишни шундай таксимладилар: Жорж радиони, хотини фазоий телеканалларни кузатадиган бслди. Ўс“ил сса интернетдаги исломий сас›ифаларнинг унисини ксйиб, бунисини очарди. Ва нис›ост Жорж сœурбонлик ойи кирганини радиодан сшитиб сœувониб кeтди ва "бу кеча радио жуда тинисœ ишласпти", деб сœсйди.
Арафотда туриш ва сœурбонлик куни анисœланиши билан оламда мусулмонларнинг такбирлари снгради. Жорж с›ам сз срнида байрамни схшилаб нишонлашга астойдил киришди. А­ртасига пешиндан кейин бир йилдан бeри тсплаган пулини олдида, шас›арнинг шарсœидаги катта бозорга отланди. Чунки тирик сœсйни фасœат ана шу бозордангина топса бслади, холос. Бозорга етиб келгач, уни бир сœсчсœор ажаблантирди, биросœ унинг пулига келиша олмади. У анча сœиммат сди, сœслидаги пули бунга етмасди. У схши сœсчсœор ссйиш суннат сканини биларди. Шунинг учун айнан шу сœсчсœорни олишга сœарор сœилди ва банк с›исобидан пул чисœариб олиш учун ссœинрокдаги банкка борди. Етарли пулни чисœаргач сœсчсœорни сотиб олди ва сс“лининг ёрдамида уни машинасига юклади. Уйга сœайтдилар. Жорж йслда борар скан сœсчсœорни суннатга биноан сз ксли билан ссйишни, исломий сœоидаларни жойига келтиришни хаёлидан стказди. АŒсчсœорнинг маъраши борган сари кстарилиб борарди. Унинг беш ёшли сœизчаси ширин овози билан сœсчсœорга маърашда тасœлид сœиларди:
"Дадажон хайит сœандай гсзал-а? Ўс“ил болаларсиз фасœат сœизлар билан сйнаймиз, доира чалиб исломий сœсшисœлар айтамиз. Сизлар билан мен с›ам ийд намозини ссœийман, снги ксйлагимни кисман ва хижобимга сранаман!!! Ахир мен катта бслиб сœолдим-ку. Ох, сœурбон с›айити сœандай сxши-с! Ўз сœслимиз билан сœсй гсштини бслакларга бсламиз, сœсшниларимизга тарсœатамиз, сœариндошларимизни зиёрат сœиламиз, аммамларникига борамиз. АŒани снди с›ар куни хайит бслса..."
А‹амма завсœ билан унинг ссзига сœулосœ соларди. Йслда кетаркан Жорж орсœага сгирилиб сœсчсœорга сна бир назар ташлаб сœсйди. АŒсчсœор суннатда айтилган сифатларга тсла мувофисœ, икки ксзи схши, сœулос“и ва оёсœлари бус-бутун сканлигини ксриб снада сœувончи ортди.
Уйга етиб келишгач хотини шошиб чисœа туриб дeди: "Жорж, сœсйни учга тасœсимлаш суннатга мувофисœ скан: учдан бирини фасœир-мискинларга тарсœатамиз, учдан бирини сœсшниларимиз Давид, А­лизабет ва Моникаларга берамиз, сœолган учдан бир бслагини сса сзимизга олиб сœоламиз."
Улар сœсйни сссдиган васœтда сœиблани излашди ва Саудис Арабистони тарафни тахмин сœилишди. Жорж сœсйни сœиблага сœаратиб, пичос“ини сœслига олди ва сœсйни ссйди. Ссйиб бслгач, xотини суннатга ксра уни учга бслди. Xотини жуда шошилиб, тез-тез с›аракат сœиларди, Жорж аччис“идан овозини кстариб, юзлари сœизариб, с“азабнок с›олатда: "АŒани тез-тез бслмайсанларми, ахир бугун скшанба-ку, чeрковга боришимиз керак!".
Жорж черковга боришни асло тарк сœилмас сди, с›аттоки у хотини ва болаларини с›ам сзи билан бирга олиб борарди".
... А‹икос шу ерга eтганда стирганлардан бири с›икосчидан ссради: "Хой биродар, нималар деспсиз, Жорж мусулмонми сзи?! Аки насронийми?! Агар у мусулмон бслса, нима учун чeрковга боради?!". А‹икос сœилувчи унга сœарата: "Йссœ, Жорж, унинг xотини ва болалари - уларнинг хаммаси насроний динидалар - улар куфр ас›лидирлар! Улар Алс“из Аллос›га ва Унинг расулига иймон келтирмайдилар. Балки, Худони учта дeб даъво сœиладилар, Аллос› ва расулига кофирдирлар."
Мажлисда с“ала-с“овур бошланди, шовсœин-сурон кстарилди. Улардан бири одобсизларча деди: "Хой Ас›мад, бизларни алдама, Жорж ва унинг оиласи бу ишни сœилишига ким ишонади? Хeч жас›онда кофир с›ам ислом маросимларини бажарадими? А­, бслмагур гапни сœсйсангчи, сœанасœасига у хайитни байрам килсин?".
Шунда с›икосчи сзини химос кила бошлади: "А­й биродарлар нимага ишонмайсизлар? Бир насроний бизнинг исломий байрамимизни нишонласа нишонлабди-да. Мусулмонлар ичида кофирларнинг байрамини нишонлаётганлар озми?! Мусулмонлар кофирларнинг байрамларини нишонлаганида, нeга кофирлар мусулмонларнинг байрамини нишонламасин?! Вахоланки, мусулмонлар тус“илган кун, саксœизинчи март, снги йил ва шунга схшаш куфр ас›лининг байрамларини нишонлашспти-ку!!!
Демак, Жорж ва унинг оиласи хайитни байрам сœилишидан ажабланишга с›ожат йссœ. Агар сизлар Жоржнинг ишидан ажабланаётган бслсангизлар, мен мусулмонларнинг ишларидан ажабланмосœдаман. Уларнинг холига каранглар, тобелик ва мас“лублик шу даражада с›ам бсладими?!"
Мажлисда сна овозлар кстарилди, хамма Ас›мадга с›ужум сœила кетди. Шунда Ас›мад уларга сœарата: - Илтимос, менга сœулосœ тутинглар. Мен сизларга хозир бошсœа бир, сизлар ишонадиган с›икосни айтиб бераман, - деди: - Мана бу Мухаммад, юртимизнинг сс“лонларидан бири, отаси унга схши нист билан пайс“амбаримиз Мус›аммад саллоллос›у алайс›и ва салламнинг исмларини сœсйган. Янги йилга бир с›афта сœолганда Мухаммад бозорга борди, арча сотувчидан одам бсйи келадиган "арча" ва уни безатиш учун бир сœути сйинчосœлар сотиб олди. Йсл-йслакай снги йил базми учун керакли нарсаларни харид сœилди, "шампанский" олишни с›ам унутмади. Уйига сœайтгач хотини ва болалари билан биргалашиб арчани уйнинг сртасига срнатишиб, уни келинчакдек ссатишди. Улар сабрсизлик билан кун санай бошладилар, ва нис›ост календарнинг "31 декабр" деб ёзилган варас“и пайдо бслди. Шу кеча уларникига Мус›аммаднинг ака-укалари хотин ва фарзандлари билан Янги йилни кутиб олиш учун келишди. Тунги соат сн иккига сн беш дасœисœа сœолганда сшик сœснс“ирос“и чалинди, Мус›аммаднинг катта сс“ли Абдуллос› сшикни очди. Абдуллос› келган азиз мехмонларни ксриб хурсандлигидан сœичсœириб юборди:
"УА А-А!! АŒорбобо ва сœорсœиз келди..."
АŒорбобо ва сœорсœиз базмга ксшилдилар ва хаммани снги йил билан табриклаб, кичкинтойларга совс“алар таркатишди. АŒорбобо ва сœорсœиз сœсшни бинода сшайдиган Абдулсœодир ва Фотималар скан...
Хсш бунга нима дейсизлар?,- деди Ахмад с›икоссини тугатар скан. Мажлисдагилар хижолат бслганларидан бошларини кстара олмай жим сœолдилар... Ас›мад сœслини бир силтаб сœсйди-да ссзида давом стди: - Мeн Амeрикада 10 йилдан ортисœ сшадим, бирорта кофирнинг мусулмонларга хос байрамни нишонлаганини ксрмадим. Улардан бирорталарини бизнинг байрам ва муносабатларимиз хасœида ссраганини с›ам ксрмадим. Байрамлар диннинг зохирий шиорларидандир. А‹ар бир мусулмон ва муслима ушбу с›адисни ёдда тутсин: "Кимки бирор кавмга сзини сxшатса, бас, у сшалардандир."

www/50megs.com

Qayd etilgan


siddiqa  14 Iyun 2009, 01:21:51

"У — Аллох азза ва жалладир!!




Бир йигит Мадина Ислом университетини тамомлади. Охирги имтихонларни схши топшириб, дипломни хам кслига олди. Ишга жойлашиш учун кспгина ташкилот ва хукумат идораларига кириб ксрди. Афсуски, уринишлари зое кетиб, биронта даргохга ишга жойлаша олмади... Лекин, бу йигит покизадан покиза шахар бслмиш Мадинаи мунавварадан ташкарида сшамасликни, ундан чикмасликни дилига махкам тукканди.

Ахир, бу покиза суюкли шахарда умр кечириш лаззатини тотиб ксрган инсон бу макондан хеч ажралгиси келадими?!

Ахир, бу шахарни кезган инсон хар бир каричида пайгамбар саллаллоху алайхи ва салламдан колган ва у зотнинг асхоблари розисллохи анхумдан колган ссталикларни ксради-ку!

Ахир, бу шахарда умргузаронлик килиш билан А осулуллохнинг ушбу муборак хадислари ахлидан бслиш умиди хам борку:

"Кимки Мадинада вафот стишга кодир бслса, шундай килсин. Албатта мен бу шахарда вафот стган кишини шафоат киламан." (Ахмад, Термизий, ибн Хиббон, ибн Можалар ибн Умардан ривост килган сахих хадис. Сахихул Жомеъ 6-жилд, 6105-хадис).

Аихост, йигит бир куни таникли фозил устозлардан бирининг олдига борди"¦ Уларга карасангиз Аллохни сслайсиз... Ссзларни тингласангиз, Аллохдан ксркишини биласиз"¦

Йигитнинг сзи хикосни шундай давом сттиради:

"Шайхнинг хузурига бориб, у кишидан ссрадим: "Шайх, Мени бирор ишга олувчига йсллаб ксйсангиз? Балким, сиз кспчиликни танийсиз, бирор танишларингиз бордир? Менинг каршимда хамма сшиклар ёпилди! Шахарда мен кокмаган биронта сшик колмади, бари бефойда. Мен сса Мадинадан чикишни асло истамайман".

Шайх нима дер сканлар деб унинг юзига тикилдим.

Шунда шайх хотиржамлик билан жавоб бердилар:

"Ха, мен сени ишга оладиганни биламан" — дедилар.

Дарров-а!!! Шошиб колдим. Бирдан хурсанд бслиб, юзимга табассум югурди.

"Аллох рози бслсин сиздан, ким скан у, билмас бсладими?"¦" дедим.

Шайх: "У — Аллох азза ва жалладир!!" деб жавоб бердилар.

Тилимга бирон ссз келмай, бироз жим колдим"¦

Шайх менга тикилиб: "Ажабо, агар мен хозир сенга фалончи вазир ёки фалончи амалдор киши деганимда албатта хурсанд бслган бслардинг? Барча нарсанинг сгалиги кслида бслган ва барча нарсага Кодир, еру осмон мулклари кслида бслган Зотни айтган чогимда, юзинг сзгариб колганини ксраспман"¦. Сенинг Аллохнинг ушбу остидаги ваъдасида шубханг борга схшайди:

"Осмонда сса сизларнинг ризку рсзларингиз ва сизларга ваъда килинаётган нарса бордир" (Аззориёт: 22).

Яна шайх давом стдилар: "Ўглим! Сен бомдоддан бир соат олдин масжиди набавийга боргин. Туннинг учинчи кисмида ва сахар чогларида Аллохга илтижо килиб, астойдил хожатингни ссрагин. Ишонаманки, Аллох сенинг хожатингни раво килиб, ишингни снглайди."

Йигит хикосни давом сттириб, шундай дейди: "У кишининг ссзларидан жуда каттик хижолат тортиб кетдим"¦ Шайх билан хайрлашиб, чикиб кетдим"¦ Соатим кснгирогини тунги соат учга ксйиб, уйкуга кетдим. Уйгонгач, тахорат олдим. Кейин сзимда жсш уриб турган, таърифлаб беролмайдиганим кучли Иймон харорати билан масжиди набавийга йсл олдим"¦

Масжидга кириб, Аллох такдир килганича намоз скидим"¦ Кслимни осмонга ксртариб дуо килмокчи бслдим. Бирок, кстаролмадим"¦ Йиги голиб келиб, сзимни тута олмай хснграб юбордим"¦ Хатто, рухим танамдан чикиб кетади деб хам гумон килдим. Йигим билан атрофимдагиларга хам озор бердим. Аллох таолога атиги бир неча ссзлар билангина дуо килдим, холос. Аллох калблар ичидаги нарсаларни билувчи Зотдир"¦

Аамозхонлар билан бомдодни скидим"¦ Аамоздан кейин олимлардан бирининг дарсида хозир бслдим. Кейин сса, Аллохдан сзга хамма нарсани ёдимдан чикарганимча, дунёвий ишларим ва муаммоларимни унутиб, уйимга жснадим"¦

Уйга кетаспману, кимдир менга мана бу ксчадан юргин десётгандек бславерди. Ўша ксчага бурилдим. Бу мен бирон марта юрмаган йсналиш сди. Тссатдан рспарамдан хукумат идораларидан бири чикиб колди. Мен у ерга мурожаат килмагандим. Ўзимга сзим: кел, шулардан хам менга лойик бирор иш топиладими деб ссраб ксрсам мендан нима кетади — дедим. Машинамдан тушиб, идорага кириб бордим. У ерда мени бир киши илик каршилади. Мени танимаса хам юзида табассум билан ксришди.

Салом-аликдан сснг, мен ссз бошладим: "Биродар, бу ерда мен хеч кимни танимайман. Агар ажр-савоб умидида менга ёрдам килмокчи бслсангиз, мана бу менинг хужжатларим, дипломларим. Мен анчадан буён иш кидириб юрибман, лекин, ханузгача топа олганим йск " дедим.

У киши хужжатларим билан танишиб чиккач, столининг устига икки кслини тираб, срнидан турди ва менга караб:

"Субханаллох"¦ Биз качондан бери сизга схшаш мутахассисликка сга ходимларни кидириб юргандик... Каерда сдингиз, дсстим? Каердан пайдо бслиб колдингиз? Худо хохласа, хозирок ишга олинасиз"

"Ўриндикдан туриб, шу хонанинг сзидаёк Аллох таолога шукр саждаси килдим"¦ Ксзим ёшга тслиб кетганди"¦ Шайхнинг ссзларини сслаб, уни такрорлардим: "У — Аллох азза ва жалладир!! У — Аллох азза ва жалладир!!"


Qayd etilgan


siddiqa  14 Iyun 2009, 01:34:59

Rayhonlar isi (ibratli hikoya)

Kechagina sizu bizga hamnafas bo’lib yashagan, bugun Rahmonning huzuriga safar qilgan yurtdoshimiz hayotining so’nggi daqiqalaridan so’nggi daqiqalaridan bir lavhani siz azizlarga hikoya qilish niyatida qalam ushladim. Bu hikoyam yana qaysimizningdir hidoyatimizga va eng muhimi so’nggi nafasda shahodat keltira olishimizga vasila bo’lar, degan xayrli maqsadni dilga tugdim. Siz azizlarga xayrli uzoq umr imkonini, Shahrisabzda yashab, umrining yigirma oltinchi bahorida vafot qilgan singlimiz Nodiraxonga allohning rahmatini sog’inib:
Gulbahor Abdulloh qizi
Zulayho xola qizi Nodiraning betob bo’lib qolganini eshitgach, qo’li ishga bormay qoldi. O’tirsa-tursa, faqat: "Qizimga nima bo’lgan ekan? Xudoyim shifo bergin!.. Bolalarigayam qarayolmay qolgandir..." degan hayol nari ketmadi.
Kechga tomon darvozadan kimdir ovoz berdi.
- Shavkatjon, kimdir kelganga o’xshaydi, - dedi xola shom namozini o’qimoqlik uchun joynamoz yozarkan.
Kelgan mehmon Nodiraning umr yo’ldoshi Akromjon edi. Salomlashib, hol-ahvol so’rashgach, xola darhol qizi haqida so’radi.
- Do’xtirga olib bordik, lekin aniq bir to’xtamga kelishgani yo’q. Hozircha uyda shifokorlarning nazoratida muolaja olyapti, - dedi kuyovi.
- Bolalargayam qarayolmayatgandir?..
- Bolalarga onam qarayptilar, siz xavotir olmang.
- O’rgilay, Akromjon, yaxshiyam taqdiriga sizday tushunadigan turmush o’rtog’i, onangizday mehribon qaynona bitilgan ekan, ming rahmat"¦
Kunlar o’taverdi. Xastaning rangi kun o’tgan sayin so’lib boraverdi.
Uni ko’rsatishmagan tabib-do’xtirlari qolmadi, hisob.
"Cho’kayotgan odam xasga yopishadi" deganlaridek, kim nima desa, hammasini qilib ko’rishdi. Nodira tuzalish o’rniga brogan sari og’irlashaverdi"¦ Bundan xavotirga tushgan onasi Akromga:
- O’rgilay o’g’lim, meni to’g’ri tushunsangiz, bittagina iltimosim bor. Har kuni qizimning ahvolidan xabar ololmayman, qarichilik"¦ Lekin, ko’rmasam ham ko’nglim tinchimaydi. Rozi bo’lsangiz, ozgina o’ziga kelgungacha men olib ketsam. Onangiz ham sizga, bolalarga, qizimga qarab, ancha toliqib qolganga o’xshaydi, nima deysiz? — dedi.
Akromning roziligi bilan Nodira ota uuyiga olib kelindi. Hovliga ekib qo’yilgan, kuzak shamolida bitta-bitta barg to’kayotgan gullarga deraza osha termulgancha yotgan Nodira:
- Onajon, namoz vaqti kirdimi? — deya so’radi.
- Ha bolam, peshin endigina kirdi.
- Men o’qib olayin.
- Avval ovqatingni yeb ol, keyin o’qiysan. Yangang sen uchun ataylab qaynatma pishiribdi.
- Onajon, jon omonat ekan"¦ Shunday og’ir ahvolga tushganimdan keyin anglab yetdim bu haqiqatni. Har bir nafasimiz g’animat"¦ Bir kosa ovqatni yeb bitirgunimizcha yetadigan imkon berilganmi-yo’qmi, bilolmaymiz. Avval Allohning buyrug’ini ado qilay. Yemak bu dunyolik, ibodat oxiratlik"¦- dedi-yu, tayammum qilishga hozirlandi.
Zulayho xola qizining og’zidan chiqayotgan har bir so’zdan hayratlanar, nazarida uning gaplari oddiy gap emas, hikmatlarga o’xshardi"¦
Ona bir kuni tanishlaridan bir gap topib keldi:
-Nodira qizim, bir folbin xotin bor ekan. Judayam kuchli deyishyapti. Do’xtirlar davolay olmagan kasallarni qararkan, tuzatarkan. Shuni olib kelsak, nima deysan?
-Folbin? Onajon, axir folbinga borish ham, fol ochirish ham gunoh-ku! Payg’ambarimiz sollallohu alayhi vasallamning hadislarida fol ochguvchiyam, ochirguvchiyam la’natlangan, - dedi.
- Sening qiynalayotganingni ko’rib turib qanday chidayman, bolam? Axir onangman!..
- G’am chekmang, onajon. Kasallikni bergan Xudoyim, xohlasa, shifosini ham O’zi beradi. Alloh bizga nimaniki taqdir qilgan bo’lsa, hammasida hikmat bor. Shu yotishimda qancha-qancha gunohlarim to’kildi, buning hisobini na siz, na men bilamiz. Har doim Xudoning aytgani bo’ladi, ko’nmay ilojimiz yo’q. Yaxshisi, namozlaringizda haqqimga duo qiling, - dedi.
Nodira hufton namozini o’qigach, uzoq vaqt duo qildi, so’ng uyquga ketdi. Tush ko’rdi. Tushida u yotgan uyning qibla taraf devoridan ikki barobar balandlikdan qo’zni qamashtiradigan darajada nurdan parda bor emish. Nodira hayrat ichra pardaga boqib turarkan, undan bir ayol chiqib kelibdi. Ayol qo’llarida o’zidan nur taratib turgan Qur’oni Karimni ushlagancha jilmayib turarmish. Yaxshilab qarasa, unga ilk bor namoz o’qishni o’rgatgan, "Muallimi soniy"dan saboq bergan ustozi ekan. Ayol Nodiraning o’ng qo’liga bir bilaguzuk taqibdi-yu, nurdan bino bo’lgan parda bag’riga singib ketibdi"¦
Nodira o’ziga kelgach, qo’liga qarabdi. Bilaguzuk oltindan ishlangan bo’lib, o’rtasida ta’riflarga sig’mas darajada benihoyat go’zal, mo’jazgina Qur’oni Karim o’rnatilgan emish"¦
Tush ta’sirida uyg’onib ketdi-yu, ko’zlariga qaytib uyqu kelmadi.
Tuni bilan yig’lab chiqqan Zulayho xola nima qilishini bilmasdi. Folbinga boray desa, Xudodan qo’qadi, bormay desa, "Chiqmagan jondan umid, shuniyam bir ko’rsak, keyin armon bo’lmasmidi"¦" degan xayolni shayton ongiga quyaverdi.
Ertasi turib, folbinga borishga qaror qildi.
Uylariga folbin ayol doirasini ko’tarib kirib kelganda Nodira peshin namozini o’qiyotgan edi. Unga ko’zi tushgan folbin bir seskanib tushdi.
Nodira onasiga savol nazari bilan qararkan, ona qizining o’tkir nigohidan ko’zlarini olib qochdi.
Folbin ayol darhol ishni boshlab yubordi:
- Sening foling ko’rinyapti, qizim! Tez orada sog’ayib ketasan va mendan ham kuchli folbin bo’lasan. Faqat buning uchun qirq kun chillada o’tirishing kerak va mening ko’rsatmalarimni to’la ado etishing shart! Sen "odamli" ekansan, "qo’l" olmasang, jinni bo’lib qolishing hech gapmas, dedi.
- Nima qilishim kerak? — so’radi Nodira.
- Bir daraxtning tagiga borasan-da, "Momolarim, kelinglar-o-o, kelingla-a-r, menga madad beringlar!" deysan. Momolar o’zi kelib, davolab olishadi. Keyin ular senga nimani buyurishsa, o’shani qilasan, - dedi.
- Shu xolosmi? — dedi Nodira.
- Eng asosiy bir narsani unutibman. Momolardan folbinlikka "qo’l" olganingdan keyin also "A’uzu billahi minash-shaytonir-rojiym"ni aytmaysan, "Oyat al-Kursiy"niyam o’qimaysan, buni unutma! Hozir kasalsan, namoz o’qishing ham shartmas. Tuzalganingda o’qirsan. Hali yosh bo’lsang, hammasiga ulgurasan! — dedi.
Nodiraning qulog’iga kimdir: "Shu folbinning etagidan mahkam tut. Tezda shifo topasa, ham el ichida tanilib, pulga ko’milasan. Boyidingmi bas, ko’ngling tusaganiday yashaysan. Dunyo besh kun bo’lsa, o’zingni qiynab nima qilasan? O’qiyotgan namozlaring senga nima ham qilib berardi?!" — deya shivirlaganini aniq eshitdi. Bir muddat karaxt ahvolda turib qoldi.
So’ngra:
- Astag’firulloh! — dedi. Va "La ilaha illalloh", deya o’zini qo’lga olishga urindi:
- "Momolaringiz" — jinlar, shundaymi? Balki ular dunyodagi ishlaringizga yordam berayotgandir. Oxirat-chi?! Jannatga kirishingizga ham kafolat bera olishadimi o’sha "odamlaringiz"?! Bu dunyo uch-besh kun, o’tadi-ketadi. Lekin haqiqiy-abadiy qoladigan joyimizda ahvolimiz nima kechadi? Bu dunyoda shaytonga ergashganlar oxiratda uning ortidan do’zaxga tashlanadi-ku? — dedi.
Folbindan sado chiqmadi.
Nodira:
- Oldin siz kecha tunda ko’rgan tushimni eshiting. Xulosani o’zingiz chiqarasiz, - dedi.
Tushini so’zlab bergach:
- O’ng qo’limda o’sha bilaguzukning zalvorini hamon sezyapman, - dedi.
Folbin nima qilishini bilmay qoldi. Shunda ham tayyor "o’lja"ni qo’ldan chiqarmaslik ilinjida doirasini qo’lga olib ura boshladi. Lekin doira qo’lidan otilib chiqib ketdi. Bu holat uch bora takrorlandi. Qaro terga botgan folbin ayol oxiri tan oldi:
- O’zi kirib kelishimdan namoz o’qiyotganini ko’riboq, ko’nglim bir nimani sezganday bo’luvdi. Qizim, men ham folbinlikka "qo’l" olmasimdan oldin bir tush ko’rganman. Tushimda buvimdan qolgan eski sandiq ichida o’zidan nur taratib turgan benihoyat chiroyli kitobni ko’rdim. Turib kitobni olish uchun qo’l uzatarkanman, kimdir doira tutqazib ketdi. Kitobni ololmadim. Keyin balsam, o’sha kitob Qur’on ekan. Kitobni tushimda ololmagan bo’lsam ham, o’ngimda gunohlarimga tavba qilib, namoz o’qiganimda, men ham hozir jin-shaytonlarning tuzog’iga ilinganman, folbinlik qilmagan bo’larmidim? Shu-shu shaytonning yo’lidaman, hech chiqolmayman, - dedi.
Folbin ayol ketgach, Nodira onasiga tahorat olmoqchi ekanini aytdi. So’ng "Istig’for" namoziga niyat qildi. Sajdaga bosh qo’ydi va shu holatda umrining yakun topishini dildan istadi"¦ Bir ozgina folbinni tinglagani uchun, uning fol ko’rishiga ruxsat bergani uchun o’zini kechirolmas edi. Inson ozgina ojizlik qilib qo’ysa bas, shaytonning tuzog’iga tushib qolishi tayin ekanini anglab yetgandi. Va uni shaytonning sharridan asrab qolgani uchun Tangri Taologa shukrlar aytib yig’lardi"¦
Shifokorlarning tavsiyasi bilan Nodirani poytaxtdagi shifoxonaga olib ketishadigan bo’lishdi.
U otasidan iltimos qildi.
- Otajon, agar iloji bo’lsa, Maxsum bobo biz bilan borsinlar"¦
Yil davomida faqat Ramazon va Qurbon hayitidagina og’zi "ochiq", qolgan paytlar hamisha ro’zador holatda yuradigan, o’ta taqvodorligi bois, el ichida "non yemas bobo" nomini olgan Maxsum bobo xastaning iltimosini yerda qoldirmadi.
Palataning shiftiga termulganicha har nafasida "Alloh, Alloh" deya zikr aytayotgan Nodira o’ng yoniga o’girildi va negadir ko’zlari porlagancha:
- Onajon, menga bir dona rayhon uzib bering, dedi.
Uning bu gapidan ajablangan onaizor darhol qiziga egilgancha, peshonasiga qo’l uzatdi.
Nodira:
- Onajon, tashvishlanmang, xayolim joyida. Qarang, nahotki ko’rmayotgan bo’lsangiz, oyog’ingizning osti to’la rayhon-ku! — dedi. So’ngra uch bora rayhon uzayotgandek harakat qildi-da, ohista o’rniga uzalarkan: - Oh-h!.. Bunchalar xushbo’y bo’lmasa!.. — deya jilmaydi.
Onaizor dilbandining harakatlarini ming hayrat ichra kuzatarkan, xonani tutib ketgan rayhon hididan sarxush bo’ldi-yu, bu sir-sanoat qarshisida lol qoldi"¦
- Onajon, qishlog’imizdagi imom-domla so’nggi namozlarini yotib o’qigan ekan, deganmidingiz?
- Ha, bolam, nima edi?
- Unda men ham domlaga o’xshab"¦
- Bolam, meni qo’rqitma, onaginang o’rgilsin! — degancha qizini mahkam bag’riga bosdi-yu, onaning ko’zlaridan qaynoq yoshlar seli quyildi"¦
- Qo’rqmang, onajon!.. O’limdan qo’rqish kerakmas, unga tayyorlanish kerak, - deya, zaifgina barmoqlari bilan onasining yuzlarini siladi Nodira"¦
Namozdan so’ng U Maxsum boboni so’radi.
Bobo kirgach:
- Bu yog’i sizga xavola, bobojon, - dedi.
Maxsum bobo xastaning yoniga cho’kkancha "Yasin" tilovatini boshladi. "Yasin" yetti bor o’qildi. Xasta ham yetti bor tilovatga hamrohlik qildi. So’ngra:
- Allohim, diydoringga, ishqingga intizor bandangman. Meni Rahmatingdan judo aylama! — dedi.
Avval chap yoniga, so’ngra o’ng yoniga qaradi-da:
- Ash-hadu al-la ila-ha il-lal-lo-o-oh"¦ dedi-yu, tabassum ichra ko’zlarini manguga yumdi"¦

www.islomdini.islomiy hikoyalar.com

Qayd etilgan


Munavvara  14 Iyun 2009, 17:09:46

Rayhonlar isi (ibratli hikoya)


 :as: Siddiqa opa bu hikoya joylangan. http://forum.ziyouz.com/index.php?topic=2934.75

PS:Iltimos forum a'zolari hikoyalarni o'qimasangiz ham mavzusini o'qib keyin joylanglar!

Qayd etilgan


siddiqa  15 Iyun 2009, 01:50:36

Katta saboq
Muslima.Uz тарафидан Як, 2007-12-30 20:37 да киритилган.
Tagged: Ҳаёт чорраҳаларида
Dadamni qishloqqa olib borib kechki soat to`rtlarda qaytishimni aytdim. Keyin o`zim mashinani ustaxonaga tashlab , vaqt o`tkazish uchun , ustaxona yonidagi kinozalga kirdim. Kinoga shu darajada berilib ketganimdan vaqt o`tganini bilmay qolibman, soatga qaraganimda uning millari oltini ko`rsatib turar , men ikki soatga kech qolgan edim . Dadam kinoga tushganimni bilsalar mashina haydashdan mahrum bo`lishim aniq, shunday hayol bilan boshqa bir bohona o`ylab topishga qoror qildim.

Kelishilgan joyga borganimda dadam yo`lning bir chekkasida o`tirardilar,oldilariga borib uzr so`radim va mashinaning ishi cho`zilib ketganini aytdim.Shunda dadam menga shunday tikilib qaradilarki , bu nigoh hali hali yodimda..

-Yolg`on gapirib meni xafa qilding.

-Gapim rost.

-Sen kelavermagach xovotirlani ustaxonaga telefon qilsam , "œxali kelmadi"deyishdi,mashlna vaqtida tayyor bo`lgan ekan.

Shunda men xato ish qilganimni tushundim va aybimni bo`ynimga oldim.
Dadam gaplarimni eshitib bo`lgach:

-Xafaman ,-dedilar: "Lekin sendan emas,o`zimdan.AGAR SEN SHU YOSHGA KIRIB HAM YOLG`ON GAPIRA OLAR EKANSAN,DEMAK MEN SENGA YAXSHI TARBIYA BERA OLMABMAN. Endi uygacha piyoda yurib nimada adashganimni bilishim kerak."

-Yo`l uzoq, kech ham kirib qoldi.Qanday ketasiz?

Dadam hech bir gapimga parvo qilmasdilar,ular juda qattiq xafa,tushkunlikka tushib qolgan edilar. Asta-sekin chang yo`llardan yura boshladilar, men bo`lsam mashinada orqasidan kelardim. Qanchalik uzr so`rab mashinaga o`tirishini yolvormay ,umuman javob qaytarmas, jimgina yo`lda davom etardilar.

30km.lik yo`lni shu tariqa bosib o`tdik.Dadamning bu darajada ham jismonan ham ma`nan qiynalganini ko`rish men uchun juda-juda og`ir edi va eng katta saboq ham bo`ldi.

Shundan keyin men umuman yolgo`n gapirmadim.

Turkchadan tarjima.
www.muslima.uz

Qayd etilgan