Chustiyga berilgan savollarga javoblar:
3. Savol: Bilishimcha sizlar ota onangizdan uzoqda mustaqil yashaysizlar.Ba'zilaringiz o'qish va ba'zilaringiz ish sababli.Aytingchi uylanishga qaror qilsangiz.Forumda islomiy postlar qoldirayotgan qizga yozganlariga ko'ra turmush qilish taklifini qila olasizlarmi?
Javob: Vatandan, oila a'zolardan, yaqinlardan yiroqda mustaqil yashash (o'qish yoki ishlash) degani, bunday masuliyatli, judayam nozik masala bo'limish, kichik jamiyat ya'ni oila masalasini, o'zi mustaqil hal qila olidi degani emas.
Shuning bu masala avvalo oila a'zolar bilan birga va ularning boshchiligida hal qilinadi, ana undan keyin ularni fikr va maslahatlaridan so'ng keyingi etapga o'tiladi inshaAlloh.
Agar keyingi etapga o'tish jarayonida, tanigan, bilgan muslimalar topilmasa, ana undan keyin forum eshiklarini qoqish ehtimoli ham yo'q emas.
4. Savol: Deylik, sizga bir taomni tayyorlash ishonch bilan topshirildi. Siz e'tiborsizlik yoki boshqa sabab yuzasidan o'sha taomni buzib qo'ydingiz, taom dasturxonga tortilishiga juda oz vaqt qoldi. Uning ustiga boshqa masalliq ham mavjud emas. Shunaqa holatga tushganmisiz? Mobodo shunaqa holat bo'lib qolsa qanday yo'l tutasiz?
Javob: Bunday holat tez tez bo'lmasada, har holda tarjibada kuzatilgan.
Misol uchun 2001 yil edi chog'i o'shanda somsani hamirini tuzsiz qilganman, ba'zan drojjili hamirlaga droji tashash yoddan ko'tarilgan.
Endi qanday qovun tushirilganligiga bog'liq, buzib qo'ygan taomni sal bo'lsayam tog'irlash mumkin bo'lgan versiyasi bor, umuman tog'irlashni iloji bo'lmaydigan versiyalari bor.
Misol uchun drojili hamir qorildi, vaqt esa tig'iz, hamir ko'tarilmagan, shunda sal iliqroq suvga drojjini va ozgina shakar qoshib aralashtirib ustini yopib qo'yiladi, 2-5 daqiqada tayyorlangan suyuqlik ko'tariladi, shuni sekin hamir oralariga quyib ishlov beriladi. Tezda kutilgan natijaga yetishadi.
Sho'r bo'lib qolsa, suv bilan, qattiq bo'lib qolsa yog' bilan, suvli bo'lib qolsa un bilan, ishlov beriladi. bitta taomda ikki hil mahsulot bo'lsa (deylik somsa hamiri va masallig'i) shulardan birini tuzi kamro bo'lsa, birinikini ko'pro qilinadi.
Lekin kuyib ketgan, achib qolgan, dimiqib qolgan kabi va h/k holatlar bo'lsa unda o'zini o'tga cho'qqa urish befoyda.
5. Savol: Sizningcha "qabr" qanday maskan,uni qanday tasavvur qilasiz?Iloji bo'lsa hadis va rivoyatlar bilan javob bersangiz
Javob: Аввало барча савол йсллаганларга савол учун сз минннатдорчилигим билан бирга, жавоб кеч қолгани учун сз узримни ҳам айтиб стсам.
Қабр бу абадий хаётга боргувчи биринчи бекат, киши агар ушбу бекатдан, мувафақистли стиб олса, сафар мобайнида қийналмаслиги шубхасиздир. Шу сринда Абу Бакр Сиддиқ
нинг "Қабрга тайёргарликсиз борган киши, денгизга кемасиз чиққан киши кабидир" деган ссзларини ёдга олсак фойдадан холи бслмас иншаАллоҳ.
Қабр ҳақида, азоби, дахшати ҳақида, у ерда Мункар ва Аакир номли фаришталар майитнинг стқазиб олиб савол жавоб қилишлари ҳақида, қсп сшитгандирмиз.
Аммо бу сафар қабрни азоби, дахшати ва сиқуви ҳақида смас, балки қабрни мсмин(а)ларга бсладиган хушхабари ҳақида ссз юритсак. Шосдки бу хушхабаралар мусулмонларнинг қалбларига малҳам бслиш билан бирга тасалли ҳам бслса...
Бунинг учун биз Жалолиддин Суютийнинг "Барзах ҳаёти" номли рисолаларидан фойдаланамиз иншаАллоҳ..
Абдуллоҳ ибн Муборак ва ибн Абу Шайбалар А обиъ ибн Хусаймдан ривост қилади: «Ўлим мсъмин киши учун кутилаётган ғайбий нарсалардан ксра схшироқ»
Абу Ааъим «Ҳалис» китобида Ибн Убайдуллоҳдан ривост қилади: У Макҳулга: «Сен жаннатни схши ксрасанми? деди. Макҳул: «Жаннатни ким ҳам схши ксрмайди», деди. Убайдуллоҳ: «Сен слимни схши кср, чунки слмагунингча жаннатни ксра олмайсан», деди.
Ҳиббон ибн Асваддан ривост қилади: "Ўлим дсстни дсстга етказадиган схшиликдир".
Ибн Абу Шайбадан ривост қилинишича, Масруқ шундай деди: "Мсъмин киши учун лаҳаддан ксра схшироқ нарса йсқ. Кимки лаҳадга қсйилса, дунё ғамларидан қутилиб, Аллоҳнинг азобидан омонда бслади».
Ибн Қосим: «Ҳар бир нафс учун тсрт ҳовли (ҳолат) бор, ҳар бир ҳовли аввалгисидан каттароқ. Биринчиси онанинг қорни бслиб, у тор ва уч қатлам қоронғулик срнидир. Иккичиси бу ҳаёти дунё. У шу дунёда сралди, улғайди, схшилик ва ёмонликни ҳам шу диёрда касб қилди. Учинчиси барзах ҳовлиси. Барзах бу дунё ҳовлидан каттароқ ва кенгроқ бслиб, унинг дунёга нисбатан слчами ернинг она қорнига нисбатан слчови кабидир. Тсртинчиси банданинг охирги қарор топиш ҳовлиси — ё жаннат ёки дсзах ва бу ҳовлида бошқаларида бслмаган қатъий ҳукм ва ҳолатлар мавжуд.
Ибн Абу Дунё Солим ибн Омирнинг «Маросили»дан қуйидагича ривост қилади: «Мсъминнинг бу дунёдаги мисоли она қорнидаги ҳомилага схшайди. Гсдак онасининг қорнидан чиққан вақтда йиғлайди. Лекин ёруғликни ксргач ва онаси томонидан смизилгач, олдинги маконига қайтишни хоҳламайди. Худди шунга схшаб мсъмин киши ҳам дастлаб слимдан хавотирланади. Ларвардигоридан неъматлангач сса, дунёга қайтишни асло истамайди.
Яна Ибн Абу Дунё Амр ибн Динорнинг «Маросили»дан ривост қилади: «Бир киши вафот қилганда А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам: «Бу киши дунёдан риҳлат қилди. Агар у етишган нарсаларидан рози бслса, дунёга қайтиши уни хурсанд қилмайди, худди бирортангизнинг онасининг қорнига қайтиш хурсанд қилмагани каби», дедилар.
Л,С: хохловчиларга ушбу китобни слектрон версиссини юборишим мумкин.