Ошхонага мархамат  ( 339596 marta o'qilgan) Chop etish

1 ... 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 ... 75 B


Ansora  17 Sentyabr 2009, 21:32:36

Bu esa Turk oshpaz:)


Qayd etilgan


Ansora  17 Sentyabr 2009, 21:43:31



Oshpazlar maktabida.
Domla: Erjan, sen darsdan keyin qolib 30 dona somsa qilasan!
Talaba: Bu domla boshimga balo bo'ldi...

Qayd etilgan


Ansora  17 Sentyabr 2009, 21:47:23

Chustiy qarang nima topdim:)


Qayd etilgan


Ansora  17 Sentyabr 2009, 21:52:00

Bunga nima deysiz:)


Qayd etilgan


Ansora  17 Sentyabr 2009, 22:02:04


Qayd etilgan


Ansora  17 Sentyabr 2009, 22:03:21



"Oralarigga meni ham olinglar, nimaga yuzimga qaramayabsizlarrr"

Qayd etilgan


Chustiy  19 Sentyabr 2009, 10:16:59

 :as:

Barcha forumdoshlarni va ular orqali ularning yaqinlarini yaqinlashib kelayotgan Ramazon Hayiti munosabati ila chin dildan muborakbod etaman...

Alloh ush Ramazon oyidan barchani onadan tug'ilgandek, gunohlardan holi bo'lgan holda chiqib, tutgan ro'zalari tufayli Rayyon eshiklaridan kirguvchilar safidan joy olishni nasib etsin va kelasi yillagayam qatordan kam qilmasdan va haq yo'ldan toyilmasdan yetib borishni nasib etsin..


Qayd etilgan


Chustiy  19 Sentyabr 2009, 10:19:46

Chustiy qarang nima topdim:)



www.karving.ru dayam yaxshi ijod namunalari bor...
InshaAllah duo qilib tursela shu kunlada, karving.uz yoki carving.uz domenini omoqchiman  :1

Qayd etilgan


Musannif Adham  19 Sentyabr 2009, 13:39:51

Ayni damda eng yoqqan she'riy asar Abdug'ofur Sobir Mirzoning "Insonnoma"si bo'lmoqda, kitob rastalaridan bu kitobni topolmayamman, ubu kim topishga yordam bervoradimi??

Assalomu Alaykum. Bu kitobning Xayrulloh Hamidov o'qigan audioshakli bor. Insha Alloh talblar bo'lsa, Islomiy media bo'limiga kiritishimiz mumkin.

Ayni paytda forumimizda deyarl odatdagidek, ushbu kitobning elektron shakli bor. Kitobn Internetga Munira xonim kiritganlar:

"Insonnoma". Abdug'ofur Sobir Mirzo.

P.S. To'g'risi, bu postni deyarli yozib bo'lganimda, Chusty akamizning ushbu mavzudan xabardorligiga ko'zim tushdi. Mayli boshqalar uchun kerak bo'lib qolar....

Qayd etilgan


Chustiy  19 Sentyabr 2009, 21:35:39

Hozirgi kunda ba'zi bir sabrsiz insonlar orasida har hil gap so'zlar yurganligi bois, enciklopediyadan quydagilarni topib oldim va shuni sizlarga ham ilindim....

Исламский календарь — луннс‹й календарь, используемс‹й в исламе длс определенис дат религиознс‹х праздников, а также как офияиальнс‹й календарь в некоторс‹х мусульманских странах. Летоисчисление ведётсс от Хиджрс‹ (16 июлс 622 г. н. с.) — датс‹ переселенис пророка Мухаммада и первс‹х мусульман из Мекки в Медину. Лостому в мусульманских странах календарь назс‹вают календарём Хиджрс‹ (араб. الـتـقـويم الـهـجـري‎‎, ат-таквиму-л-Хиджри).

Год состоит из 12 луннс‹х мессяев и содержит около 354 дней, что на 10 или 11 дней меньше солнечного года. Ло стой причине дни мусульманских религиознс‹х праздников каждс‹й год сдвигаютсс относительно григорианского календарс.

Сутки, согласно мусульманскому календарю, начинаютсс в момент захода солняа, а не в полночь, как в григорианском календаре.

Мессяс‹ состост из 29 или 30 дней, обс‹чно без какого-либо видимого порсдка. Ло традияии, первс‹м днём нового мессяа считалсс первс‹й день после астрономического новолунис, в которс‹й вскоре после захода солняа на небе можно бс‹ло увидеть серп лунс‹. Если серп не бс‹л виден после 29-го днс мессяа, например, из-за облаков или из-за того, что луна заходила сразу после солняа и небо бс‹ло ес‰ё слишком светлс‹м, то новс‹й день считалсс 30-м днём текус‰его мессяа. Ааблюдение лунного серпа должнс‹ засвидетельствовать как минимум два заслуживаюс‰их доверис мусульманина.

Такас система до сих пор используетсс в некоторс‹х странах, например, в Лакистане и Бангладеш. Однако в большинстве исламских стран пользуютсс астрономическими правилами, которс‹е позволсют рассчитать начало мессяев заранее. В разнс‹х странах используютсс разнс‹е правила. Кроме того, разнияа во времени между заходом солняа и заходом лунс‹ зависит от географических координат местности. Чем западнее находитсс страна, тем больше веростность, что месся будет виден на небе. Таким образом, в разнс‹х исламских странах календари различаютсс и часто одни и те же религиознс‹е праздники отмечаютсс в разнс‹е дни.

Qayd etilgan