Оилада фарзанд ўсаяпти  ( 23739 marta o'qilgan) Chop etish

1 2 3 4 5 B


Habib  18 Oktyabr 2010, 11:05:56

1. "Bek-Kichkintoy"
Manzil: Mirzo - Ulug'bek tumani, 6-Oqqurg'on proezdi, 46
Tel: 235-72-65; 256-50-58

2. "Bek-Kichkintoy" filiali
Manzil: Mirobod tumani, Said Baraka ko'chasi, 60
Tel: 252-17-86; 252-17-87; 252-17-88

3. "Bunyod Ziyo"  
Manzil: Sobir Rahimov tumani, Xasanova ko'chasi, 59
Tel: 246-65-74

4. "Dreamboat"
Manzil: Hamza tumani, Kyuri ko'chasi, 1
Tel: 296-04-20

5. "Happy children" ("Belezza" XF)
Manzil: Yunusobod tumani, Iftihor ko'chasi, 1
Tel: 234-13-71

6. "Intellekt" maktab-bog'cha
Manzil: Mustaqillik-Salar ko'chasi, 1B
Tel: 267-07-59

7. "Johd-Garmoniya"  
Manzil: Yakkasaroy tumani, Suqrot ko'chasi, 8
Tel: 250-49-70

8. "Kinder Globus"
Manzil: Mirzo-Ulug'bek tumani, massiv Yalong'och, 121-37
Tel: 262-21-26; 734-31-07

9. "Twinkle Star"
Manzil: Yunusobod tumani, Bobur bog'i ko'chasi, 23
Tel: 254-58-07; 189-39-05

10. "Unikum-Raza"  
Manzil: Mirzo-Ulug'bek tumani, Gulbadanbegim ko'chasi, 50
Tel: 269-10-56; 269-06-11

11. "Akademiya aleksandr"
Manzil: Yunusobod tumani, Amir Temir katta ko'chasi, 107
Tel: 234-40-79; 234-54-61

12. "Bolalar Akademiya Grup"
Manzil: Yunusobod tumani, Amir Temir katta ko'chasi, 107
Tel: 234-40-79; 234-54-61

13. "Erkin hayot bolalari" (oldingi N533 bog'cha)
Manzil: Sobir Rahimov tumani, massiv Qoaraqamich, 2/4
Tel: 229-38-23

14. N600 bog'cha
Manzil: Sergeli tumani, massiv Quruvchi,
Tel: 215-30-19

15. "Oltin qanot"
Manzil: Yunusobod tumani, Amir Temir katta ko'chasi, 24
Tel: 215-60-34

16. "Oltin Qanot"-1
Manzil: Yunusobod tumani, 19 kvartal, Sheglova ko'chasi, 17
Tel: 222-32-93

17. "Sitmal" (oldingi N310 bog'cha)
Manzil: Chilonzor tumani, massiv Chilonzor-8,
Tel: 278-72-83

18. "Do'mbog'cha" (oldingi N415 bog'cha)
Manzil: Yunusobod tumani, C-4,
Tel: 236-77-06; 233-02-90

19. "Unikum" (oldingi "Bahtli bolalar")
Manzil: Uchtepa tumani, Gulbadanbegim ko'chasi, 50
Tel:269-06-11; 269-10-56

Qayd etilgan


yoqutxon  18 Oktyabr 2010, 15:04:49

Болага уй вазифасини бажаришга ёрдам бериш керакми?
Баъзи биринчи синф сқувчилари ота-онасининг ёрдамисиз уй вазифасини бажара олишмайди. Аммо болалар мактабда берилган уй вазифасини сзлари бажаришлари лозим ва улар буни қила олишади. Фарзандингизга бир пайтнинг сзида унинг қобилистлари ва мустақиллигини ривожлантирган ҳолда ёрдам беришни одат қилинг.

Ҳатто болалар боғчасида ғурур билан «Ҳаммасини сзим қила оламан» шиори остида вазифаларни мустақил уддалай олган бола ҳам биринчи синфга борганида ксмакка муҳтож бслади. Бунниг ҳайрон қоладиган жойи йсқ, чунки снди уни сқитувчиси — съни мутлақо бегона киши биринчи марта баҳолайди-да.

Бу ёшда ҳамма вазифаларни тсғри ва «аъло» баҳога бажариш жуда муҳим. Шсринг қурғур тушунмовчиликнинг сабаби ҳам ана шунда: болалар уйда «Ойи, ёлғиз сзим бажаролмаспман!» деган фикрни назарда тутиб, «Ойи мен бажаролмаспман!» деб шикост қилишади. Оналар сса, сз навбатида, «Болам ёлғиз сзи уддалай олмайди», деб сйлайди ва ҳар сафар унга уй вазифасини бажаришда ёрдам беради.


Qayd etilgan


yoqutxon  18 Oktyabr 2010, 15:05:54

Қуйидагиларни одат қилинг: болага унинг қобилистлари ва мустақиллигини ривожлантиришга ёрдам берган ҳолда ксмаклашинг. Кейинги маслаҳатлар шундай тартибда санаб стилганки, ҳар бир кейинги маслаҳат олдингисига қараганда жиддийроқ ксмакни назарда тутади.

Фарзандингизга у ҳаммасини мустақил равишда бажара оладиган даражада қобилистли сканини тушунтиринг. Аммо «Агар мутлақо уддалай олмасанг, мендан ссрашинг мумкин», деб огоҳлантириб ҳам қсйинг.


Qayd etilgan


yoqutxon  18 Oktyabr 2010, 15:07:55

-Топшириқни текшириб ксришни таклиф стинг: «Истасанг, машқ ечимларини кейинроқ ксриб бераман».
-Оралиқ натижалар учун болани мақтанг. Бу уни руҳлантиради ва сзига бслган ишончни кучайтиради.
-Аввало, иш нега тсхтаб қолганини аниқлашга ҳаракат қилинг. «Буни қандай қилиб ҳисобладинг?» ёки «Бу рақамни қаердан олдинг?» деб ссранг.
-Агар бола машқни тушунмаган бслса, уни ечишнинг бошқа усулларини таклиф стманг.
-Агар фарзандингиз хато қилган бслса, унга конкрет ксрсатмаларни беринг: «Аатижада 15 сони ҳосил бслди, бу ерга сса умуман бошқа рақамни ёзгансан» ёки мисолларни бир нечта босқичда ечинг.
-Агар фарзандингиз сзи ҳаммасини ишонч билан бажараётганини ҳис стсангиз, унга сргатманг.
-Ўқитувчи билан фарзандингизнинг билим борасида оқсайдиган томонлари ҳақида суҳбатлашинг ва у билан маслаҳатлашинг. Агар фарзандингизга мисол ечимларини худди мактабда тушунтиришганидай тушунтириб берсангиз, уни адаштирмайсиз.
-Уй вазифаларини бажаришда берадиган ёрдамингизни чекланг, аммо қуйидаги ҳолатлар бундан истисно: боланинг узоқ касалланиб қолиши ёки жуда мураккаб материал.
-Агар бола билан шуғулланаётган бслсангиз, иложи борича унинг машқни ечиш жараёнига аралашмасликка ва иложи борича чеккароқда туришга ҳаракат қилинг. Бола сзи мустақил равишда қслидан келганича сйласин, ечсин, ҳисобласин ва ифодаласин.


Qayd etilgan


Hadija  18 Oktyabr 2010, 15:24:00

Javik, Yoquthon malades juda yaxshi mavzu ekan :) davomli qilsin!

Qayd etilgan


Ansora  20 Oktyabr 2010, 14:22:39

Abdulaziz Ensarni 1 oydan beri (yani 3 oylikdan beri) televizor diqqatini tortyabdi, doktoridan bu haqda so'ragandim, yaqinda borilgan hulosalarga qaraganda televizor bolalarni diqqatini susaytirib, shoshqaloqligini ortirarkan!!!

Ehtiyot bo'linglar aziz ota-onalar!

Qayd etilgan


Habib  20 Oktyabr 2010, 14:30:34


Агар болалар мактабда ёмон сқишса, демак муаммо уларнинг интеллектуал қобилистида смас, балки боланинг мис фаолисти учун зарур бслган озиқ моддалар етишмаётганлиги ёки у нотсғри озиқланаётганлигидадир. Улғайиб бораётган боланинг мисси — организмга тушадиган овқатнинг жуда катта миқдордаги озиқ моддаларини сзлаштирадиган анчайин "œочксз" орган ҳисобланади. Шу боис болаларнинг нормал ривожланиши учун уларни тсғри овқатлантириш жуда муҳим. Қуйида болалар учун тавсис стиладиган унинг мис фаолистига ижобий таъсир қилувчи снта маҳсулотни келтирамиз.

1. Лосось. Ушбу ёғли денгиз балиғининг таркибида мис фаолисти учун фойдали бслган омега-3 ёғ кислотаси мавжуд. Уни истеъмол қилиш миснинг когнитив фаолистини схшилайди. Фарзандингизга қовурилган ёки димлаб пиширилган балиқни сабзавотлар билан (бодринг, помидор ёки салат барглари қсшиб) бутерброд ксринишида беришингиз мумкин.

2. Тухум. Тухум сариғи таркибида хотирани схшилайдиган холин слементи мавжуд. Ўқувчига тушликка қовурилган тухум ёки нон орасига омлет қилиб бериш мумкин.

3. Ер ёнғоқ ёғи. Ер ёнғоқ мисдаги асаб мембраналарини ҳимос қилувчи антиоксидант - Е витаминининг манбаи ҳисобланади. Тузланмаган ер ёнғоқни исталган салатга қсшиш мумкин, ер ёнғоқ ёғини сса нонга суриб ейиш жуда мазали.

4. Тозаланмаган дон. Инсон мисси нормал фаолист юритиши учун муайсн миқдорда глюкозани талаб қилади. Тозаланмаган донда глюкоза ҳам, бириктирувчи тсқималар ҳам (қонга қанча миқдорда глюкоза тушишини бошқарувчи) мавжуд, шунингдек унинг таркибида асаб тизимини озиқлантирувчи В гуруҳи витаминлари бор. Ўзингиз ва фарзандларингизга оқартирилмаган ундан тайёрланган нон маҳсулотларини харид қилинг ёки нонни сзингиз ёпинг.

5. Сули ёрмаси. Сули — бу бола учун снг схши нонуштадир, чунки унинг таркибида Е, В витаминлари, потассиум ва руҳ моддалари мавжуд. Ушбу слементлар ва витаминлар фарзандингизга сзининг интеллектуал салоҳистини тсла намоён стишига ёрдам беради. Сулини унга қсшиб пироглар, оладьслар, сирниклар тайёрлаш ёки уни шунчаки қуруқ товада ёнғоқ билан қовуриб ширин бслмаган йогурт ёки сут билан бирга истеъмол қилиш мумкин. Агар срталаб сабзавотли ва мевали шарбатларни тайёрлашни одат қилган бслсангиз, шарбатга озроқ хом сули ёрмасидан қсшинг.

6. Майда мевалар. Қулупнай, черника, олча, малина, маймунжон ва бошқалар саратон касаллигининг олдини олувчи антиоксидантларга сга. Тадқиқотлар қулупнай билан черниканинг хотирани схшилашини, малина, қулупнай, маймунжон ва ертутининг уруғлари омега-3 кислотасига бойлиги ксрсатди. Янги узилган меваларни салатларга, сабзавотли таомларга, мюслига қсшиш ёки шунчаки истеъмол қилиш мумкин.

7. Дуккаклилар. Ловис, нсхат, нут, ссмиқ дони таркибида протеин, мураккаб углеводлар (қондаги қанд моддаси миқдори унчалик оширмайдиган), бириктирувчи тсқималар, витаминлар ва минераллар ксп бслгани боис, улар жуда фойдали. Дуккаклиларни ҳар қандай томатли қайла билан гарнир ёки салатга қсшимча сифатида истеъмол қилиш мумкин.

8. А англи сабзавотлар. Ломидор, брокколи, бақлажон, қовоқ, сабзи, исмалоқ, булғор қалампири, маккажсхори — ёрқин ранглардаги ушбу сабзавотлар таркибида шикастланган тсқималарни тикловчи ксп миқдорда антиоксидантлар бор. Болаларга снги узилган сабзавотларни кесиб беринг ёки макаронга сабзавотлардан қайла тайёрлаб беринг.

9. Сут ва йогурт. Сут маҳсулотлари протеин ва В гуруҳи витаминларига жуда бой. Ушбу моддалар мис тсқимасининг ссиши, нейротрансмиттерлар ва снзимлар ҳосил бслишида муҳим аҳамистга сга. Болаларга нонуштага ширин бслмаган йогурт, ёғсиз сметана, сут, рсженка ва ёғсиз қатиқ харид қилинг.

10. Ағсиз мол гсшти. Ағсиз гсшт — темир ва руҳ моддасининг манбаи ҳисобланиб, у миснинг когнитив фаолистини схшилашга ёрдам беради. Ағсиз гсштни С витаминига бой озуқа (помидор, булғор қалампири, апельсинлар, қулупнай) билан бирга истеъмол қилиш организмнинг темир моддасини схши ҳазм қилишига ксмаклашади.

Манба

Qayd etilgan


JaviK  27 Oktyabr 2010, 10:11:53

ТУА МУШГА ЧИКИШГА КУА ККАА КИЗ


Бир она бизга кунрирок килиб ёрдам беришимизни суради:
-   Йигирма ёшдаги бир кизим бор. Яхши касб
сохибаси. Чиройи хам бор. Канча совчилар келди,
аммо барчасини рад стди. йук, мен турмушга чикишни
истамайман, дейди-кусди. Бошка хеч нарса демайди.
-   Балки ёктирган инсони бордир.
-   Ундай булмаса керак, дастлаб биз дам шундай
уйлаган сдик. Лекин ёктиргани булса, албатта узи
айтар еки дугоналаридан сшитар сдик.
-   Кизингизнинг отаси борми?
-   Ха, бор. Оила бошлиги булган бир ношуд инсон
билан сшайман.
-   Аега ундай деспсиз ёки турмуш уртогингиз билан
муносабатингиз схши смасми?
-   У киши билан факат мен смас, балки бошкалар
хам келиша олмайди.
-   У холда нега бу характердаги инсон билан турмуш
курдингиз?

-   Аш мухандислик пайтида кунглимни сгаллади.
Онам хам: "Узи мухандис, топиш-тутиши схши, сенга
сна нима керак?" деди. Аима килай, пешонамга шу
ёзилган скан?
-   Яхши, кейин нима булди? Аега ср-хотин бундай
бир-бирингизга тескари булиб колдингиз?
-   Доктор, сиздан кизимга ёрдам беришингизни
сураган сдим, менга смас.

Qayd etilgan


JaviK  27 Oktyabr 2010, 10:12:39

-   Илтимос, мени нотугри тушунманг, бу саволларим
кизингизнинг муаммосини хал кшшшга ёрдам беради.
Холбуки, сизнинг шахсий хаётингизга аралашмокчи
смасмиз.
-   Саволларингизнинг кизимга кандай алокаси бор,
тушунмаспман?
-   Келинг, бундай киламиз, сиз кизингиз билан бирга
шу ерга келинг. Юзма-юз утириб барча муаммони
хал киламиз. Албатта, сизнинг дардингизни
енгиллаштириб, кунглингизни хотиржам киламиз.
Она ва бола билан алохида-алохида сухбатлашиб, муаммо нимада сканини аникладик.

Qayd etilgan


JaviK  27 Oktyabr 2010, 10:15:58

Бой пудратчи мажлисларни бахона килиб доим уйга кеч кайтади. Ора-сира хотини билан зиёфатларга бориб туради. Уйга кеч келган кунлари албатта маст булади. Хотини каерда ва кандай мажлисда булганини сураганида зарда билан "Хотин деган сркакларнинг ишига аралашмайди, куп савол бермайди", деб бакиради.
Аш келинчак хомиладор сканини айтган куни ср севиниш, бахтдан масрур булиш урнига гост  сокин холда "Яхши, мана снди бола тугилганда у билан уйнаб вактингни утказасан, балки шундан кейин мен билан жанжаллашишни бас киларсан", дебди. А­рининг бу сътиборсизлиги устига у тугрисида турли гап-сузлар хотинининг кулогига етиб келади. А­рининг хаётида бошка аёллар хам бор. Кеч келишларининг сабаби шу сди. Мажлис бир бахона сди.

Qayd etilgan