Marg'ilon shahri manzaralari (fotogallereya)  ( 41466 marta o'qilgan) Chop etish

1 2 3 4 5 6 B


Музаффар  12 May 2011, 12:00:23


Qayd etilgan


Музаффар  13 May 2011, 08:33:19

Усталар иш устида:


Qayd etilgan


Rumiy  15 Aprel 2013, 19:35:00

Assalomu alaykum,

Turkiston Milliy Ozodlik Kurashi haqida o'qiyapman. G'orbuva (G'orbobo) so'zini ko'p uchrataman. Marg'ilon qishloqlaridan ekan. Google mapda qarasam topa olmadim. Bittasi Oltioriq - Marg'ilon oraligida desa bittasi Ramadan tomonda deydi. Shu haqda biladiganlar bormi taqsir.

Qayd etilgan


AbdulAziz  15 Aprel 2013, 21:54:12

Assalomu alaykum,

Turkiston Milliy Ozodlik Kurashi haqida o'qiyapman. G'orbuva (G'orbobo) so'zini ko'p uchrataman. Marg'ilon qishloqlaridan ekan. Google mapda qarasam topa olmadim. Bittasi Oltioriq - Marg'ilon oraligida desa bittasi Ramadan tomonda deydi. Shu haqda biladiganlar bormi taqsir.

Va alaykum assalom!
Ma'lumki, tarixda Marg'ilon katta bir viloyat maqomida bo'lgan. Uning tarkibiga taxminan hozirdagi Farg'ona viloyatining sharqiy qismi, Andijon viloyatining janubiy qismi, Qirg'izistonning O'zbekistonga yaqin hududlari kirgan.
G'orbuva Marg'ilondan shimolroqda hozirgi Toshloq tumani hududida joylashgan.


МарÒ“илоннинг ТошлоÒ› депарасида, унинг чслга уланиб кетган снг четида жойлашган бу Ò›адимий Ò›ишлоÒ› бир тарафи скинзорлар, бошÒ›а тарафи сса Ò›амишзор ва чангалзорлар билан сралган, сша давр слчами бсйича сртача бир аÒ³оли масканидир. ÒšишлоÒ›нинг Ò›адимийлигини унинг сÒ›инида жойлашган Ò›алъа ва работнинг текисланиб, десрли ер билан битта бслиб кетган вайрона Ò›олдиÒ›ларидан билса бслади. Унинг атрофида Шилва, А амазон, нарироÒ›да сса Яккатут, Бсстон, Яккабед ва бошÒ›а Ò›ишлоÒ›лар жойлашган.
XX аср бошларида Ò’орбуво расмий жиÒ³атдан ФарÒ“она вилост МарÒ“илон уезди, шаÒ³ар атрофи участкасининг Яккатут волостидаги А амазон Ò›ишлоÒ› таркибида турган. Асрнинг бошларида аÒ³оли рсйхатига ксра, Ò’орбувода 172 хонадон мавжуд бслиб, 132 хонадон сз хусусий ер мулкига сга бслган, Ò›ирÒ› хонадон сса ерсиз Ò³исобланган. АÒ³олиси сса 686 кишидан иборат бслиб, шундан 393 нафари сркак, 293 нафари аёл сди. ÒšишлоÒ› МарÒ“илон шаÒ³ридан 20 чаÒ›ирим, Горчакова темирйсл станяиссидан 16 чаÒ›ирим масофада жойлашган. Ушбу машÒ³ур Ò›ишлоÒ› номи миллий-озодлик Ò³аракати акс сттирилган барча манбаларда учрайди. Уни тарихчи ва ёзувчиларимиз Карбобо, Ò’арбобо тарзида Ò›аламга олиб келдилар. ХалÒ›да сса у Ò’орбуво деган ном билан машÒ³ур. А ус тилида ёзилган манбаларда, бу тилда "œÒ’" товуши бслмаганлиги туфайли Гарбаба шаклида ёзиб келишди.
ÒšишлоÒ›дан бир оз нарида шу депарадаги уч-тсрт Ò›ишлоÒ› учун умумий Ò³исобланган катта бир Ò›абристон бор. Унинг сртасидаги бир тепалик стагида Ò’орбуво зиёратгоÒ³и жойлашган...
Совет Ò³окимисти йиллари сди. Хизмат сафари ёки сайри-саёÒ³ат юзасидан Ленинградга Ò³ар борганимда у ерлик таниш билишларни бир-бир йсÒ›лаб Ò›сср сдим. Аавбатдаги сафарларимдан бирида Ò³арбийда бирга хизмат Ò›илган бир зобит дсстимникида бир-икки соат меÒ³мон бслдим. У сидÒ›идил хизмати учун Ленинград Ò³арбий округи штабига стказилган сди. Унинг хотини шарÒ›шунос бслиб, тасаввуф тарихи билан шуÒ“улланар скан. Чой ичиб стирганимизда Людмила Борисовна (хотинининг исми шарифи шундай сди) савол бериб Ò›олди:
— МарÒ“илон шаÒ³ри сиз сшайдиган шаÒ³ардан узоÒ›ми?
— ЙсÒ›, унчалик узоÒ› смас, снг сÒ›ин йслдан юрилса, етмиш километр Ò³ам чиÒ›майди.
— Ўша МарÒ“илон сÒ›инида Гарбобо деган жойни сшитганмисиз?
— Ò²а, у жой Ò³аÒ›ида ксп сшитганман ва сÒ›иганман. У жой "œбосмачилар" уруши даврида (у ваÒ›тларда миллий-озодлик кураши деган ибора Ò³ар жойда Ò³ам тилга олинавермас, фаÒ›ат снг сÒ›ин, ишончли дсстлар даврасидагина пичирлаб айтиларди) антисовет кучларининг йирик Ò›ароргоÒ³и бслган. Аима сиз Ò³ам бу уруш тарихи билан Ò›изиÒ›иб Ò›олдингизми? Билишимча, соÒ³ангиз бошÒ›а сди шекилли.
— ЙсÒ›-йсÒ›, бу жойнинг "œбосмачилар" уруши даврига оид тарихи мени Ò›изиÒ›тиргани йсÒ›. Биласизми, мен сзим университетда ишласам Ò³ам, ишим юзасидан архив¬лар, илмий кутубхоналарда ксп бсламан. Салтиков-Шчедрин номли халÒ› кутубхонасининг ШарÒ› Ò›слёзмалари бслимида чамаси снтача жилдда (папкада) йиртиÒ›-сиртиÒ› Ò›оÒ“озлар саÒ›ланади. Улар турли китоблардан тушиб Ò›олган алоÒ³ида вараÒ›лар, бир Ò›исми йиртилган турли Ò³ужжатлардир. Улар шу туфайли илмий инвентар Ò³исобига киритилган. ШарÒ›шуносларнинг баъзилари бу папкаларга Ò³азил тариÒ›асида "œтурфа Ò›оÒ“озлар папкалари" деб ном Ò›сйиб олганлар, шуниси Ò›изиÒ›ки, асосий жамÒ“арма материалларида топилмаган айрим фактлар ва маълумотлар айни ушбу папкалардан чиÒ›иб Ò›олади. Шу туфайли шарÒ›шунослар сз ишлари жараёнида, албатта, уларни Ò³ам ксздан кечириб Ò›ссдилар. Мен Ò³ам шу папкаларни титиб стириб, ÒšсÒ›он хонларидан бслмиш Аорбс¬табекнинг бош вазири Хонхсжа томонидан МарÒ“илон вилости ТошлоÒ› депарасидаги Ò’орбуво Ò›ишлоÒ“и сÒ›инида жойлашган Хожа ЛирмуÒ³аммад Òšаландар мозорига берилган ваÒ›ф мулки Ò³аÒ›идаги "œВаÒ›фнома" деб номланадиган Ò³ужжатнинг бир парчасини топиб олдим. Ò²ужжат чамамда тсрт букланган Ò³олатда Ò›аерлардадир узоÒ› саÒ›ланган. ВаÒ›т стиши билан буклов чизиÒ“идан йиртилиб, мазкур папкага унинг тсртдан бир Ò›исмигина тушиб Ò›олган. Òšаландарлик соÒ³аси менинг илмий ишимга сÒ›ин бслганлиги учун бу Ò›аландарнинг шахси Ò³аÒ›ида маълумот изладим. Айналиб-сргилиб, кичик, узук-юлуÒ› маълумотни сна шу папкаларнинг биридан топдим. Маълумки, Туркистон ва А­ронда авлиёлар, зоÒ³идлар, обидлар, шайхлар ва Ò›аландар-дарвешлар Ò³аёти ва фаолистига баÒ“ишланган умумий номи "œТазкират ул авлиё" бслган асарлар (авлиёлар Ò³аÒ›ида ёдномалар) сратилган. Бу асарларнинг айрим вараÒ›лари Ò³ам мазкур паришон Ò›оÒ“озлар папкасига тушган скан. Ушбу вараÒ›ларнинг бирида Хожа ЛирмуÒ³аммад Òšаландар шахси Ò³аÒ›ида кичик бир маълумот бор скан. Маълум бслишича, Хожа ЛирмуÒ³аммад XVIII асрнинг биринчи срмида ФарÒ“онада сшаб стган бслиб, "œÒšодирис" сулукига мансуб зот скан. Гарчи у ёшлигига Ò›арамай, илмда, тариÒ›атда шайхлик даражасига етишиб Ò›олган бслсада, Ò›аландарлик жуббасини ташламаган скан. У XVIII асрнинг Ò›ирÒ›инчи йилларида Ò›алмоÒ› босÒ›инчилари билан бслган жангларда асир олиниб, Ò›атл Ò›илинган скан. Бу Ò›аландар шахси Ò³аÒ›ида бошÒ›а Ò³еч нарса топа олмадим.
Бу борада ссз очишимдан маÒ›сад шу сдики, сиз раÒ³бар одамсиз. Хизмат юзасидан водийда ксп юрсангиз керак. Шу улуÒ“ одам (агар шунчалик улуÒ“ бслмаганда, хоннинг вазири унинг Ò›абрига Ò“амхсрлик Ò›илармиди?) Ò³аÒ›ида хоÒ³ ёзма, хоÒ³ оÒ“заки маълумот Ò›слингизга тушиб Ò›олса, менга бир нусха жснатишингизни илтимос Ò›илган бслар сдим. Хаёлимдан кстарилмаслиги учун Ò›аландарнинг номини бир парча Ò›оÒ“озга ёзиб берди.
Ленинграддан Ò›айтгач, таÒ›дир мени ÒšсÒ›оннинг катта Ò›абристонидаги хонаÒ›оÒ³лардан бирида истиÒ›омат Ò›илиб турган Ò²айдарÒ›ули Òšаландар билан учраштирмагунча Людмила Борисовнанинг илтимосини Ò›ониÒ›тирадиган бирор бир маълумот топишни насиб стмади. У киши хаÒ›ида менга дсстларим дарак бериб — "œÒ›аландарлар тарихини Ò³еч ким Ò²айдарÒ›ули буводан ксп билмаса керак" — дедилар. ДарÒ³аÒ›иÒ›ат, Ò²айдарÒ›ули Òšаландар тасаввуф тарихини, Ò›аландарлар Ò³аётининг катта билимдони скан. Бир умр Ò›аландарлик Ò›илиб, 1960 йилларда фаолистнинг бу тури таÒ›иÒ›лангач, Ò›абристондан нонини топиб еб юрган. Шу кишини уйга олиб бориб, меÒ³мон Ò›илгач, Хожа ЛирмуÒ³аммад Òšаландар шахси, у киши дафн стилган Ò’орбуво мозори Ò³аÒ›ида ссрадим. У киши менга бутун бир афсона ссзлаб бердики, китобимиз мавзуси Ò’орбуво смас, миллий-озодлик Ò³аракати бслганлиги туфайли, унинг Ò›исÒ›а баёнинигина келтириб стишга тсÒ“ри келди.
ХалÒ› оÒ“заки ижоди антиÒ›а бир рсё: унда афсона, илоÒ³ий куч, сеÒ³р аралашмаган бирорта сюжет топиш Ò›ийин. Шу тариÒ›а, Ò’орбуво ривости Ò³ам афсонавий унсурлардан Ò³оли смас.
(Мансурхсжа Хсжаев. ШермуÒ³аммадбек Ò›србоши)

Qayd etilgan


Rumiy  16 Aprel 2013, 23:34:40

Assalomu alaykum,

Turkiston Milliy Ozodlik Kurashi haqida o'qiyapman. G'orbuva (G'orbobo) so'zini ko'p uchrataman. Marg'ilon qishloqlaridan ekan. Google mapda qarasam topa olmadim. Bittasi Oltioriq - Marg'ilon oraligida desa bittasi Ramadan tomonda deydi. Shu haqda biladiganlar bormi taqsir.

Va alaykum assalom!
Ma'lumki, tarixda Marg'ilon katta bir viloyat maqomida bo'lgan. Uning tarkibiga taxminan hozirdagi Farg'ona viloyatining sharqiy qismi, Andijon viloyatining janubiy qismi, Qirg'izistonning O'zbekistonga yaqin hududlari kirgan.
G'orbuva Marg'ilondan shimolroqda hozirgi Toshloq tumani hududida joylashgan.



Rahmat AbdulAziz bek. Mansurxo'ja Xo'jayev domlaning kitobidan shu satrlarni ham iqtibos qilmoqchiman:

Iqtibos
Milliy-ozodlik harakatining vodiydagi eng qizg‘in o‘chog‘i, boshqaruv markazi bo‘lmish muqaddas G’orbuvo go‘shasi, uning qadimdan qolgan qo‘rg‘oni, minglab shahidlarni o‘z bag‘riga olgan tepaliklari bilan bog‘liq xotiralar asta-sekin odamlar yodidan o‘cha bordi. Balki bu borada Vaqtning o‘zigina emas, balki, loqaydlik, sho‘rolar davridagi mafkura ta’siri ham faoliyat ko‘rsatgandir. Nima bo‘lganda ham, bu tabarruk zaminning ahamiyati unutilib, tirikchilik ko‘yida yurgan mahalliy aholi uning muqaddas bo‘lmish tuprog‘idan g‘isht va guvalaklar quyishga tushib ketdilar. Agar taqdir bu go‘shaga ajoyib inson, asli tagi Toshloqning Varzak kentidan bo‘lmish, falakning gardishi bilan hozirda Istanbulda istiqomat qilib turgan, yilda bir bor kelib, Vatan tuprog‘ini ko‘ziga to‘tiyo qilib surguchi vatandoshimiz, o‘sha suronli-dolg‘ali yillarda kent sardori bo‘lmish Asomiddin Mingboshining nabirasi Sobir Sayxon Xolmatxon o‘g‘lini bizga yo‘llamaganda, kim bilsin, bu azim tepalikdan nom-nishon qolarmidi?
Vatan ishqi, vatanparvarlik hissi, aslida, hech kimga begona emas. Biroq bu ishq Vatan tuprog‘idan ayri yurgan kishilarda kuchliroq bo‘lishi tabiiydir. Sobir Sayxon vatanga har bir tashrifida bu muqaddas go‘shani ziyorat qilmay qo‘ymaydi. U navbatdagi tashriflaridan birida bu holatni ko‘rdi-yu, joni hiqildog‘iga kelib, darhol bong urdi "œO’zbekiston adabiyoti va san’ati" gazetasi bosh muharriri, mashhur yozuvchi, Ahmadjon Meliboev va boshqa jonkuyar ziyolilar, fidoyilar yordamida xalqqa, tegishli tashkilotlarga murojaat qilib, bu go‘shani na faqat milliy-ozodlik harakati, balki xalqimiz, vatanimiz tarixi bilan bog‘liq noyob yodgorlik ekanligini tushuntirdi, bu joylarni o‘z holicha saqlab qolish, uni xalqimiz, ajnabiy mehmonlar, sayyohlar uchun ochiq havodagi muzeyga aylantirish g‘oyasini ilgari surdi va shu yo‘l bilan saqlab qolishga muvaffaq bo‘lindi.

Qayd etilgan