Ilm tahsili va tahlili  ( 14459 marta o'qilgan) Chop etish

1 2 3 B


Lu`lu`  23 Fevral 2011, 04:38:52

Мусо а.с.га учраган Хизр Одам фарзандларига хозирликларини куриб куйишлари хакида билдирибдилар.
" Вакти соати келиб, шахсий йигиб куйилган сувдан бошка, сизларга неъмат килиб берилган сув йигиб олинади. Уни урнига бошка сув таркатилади. Таркатилган сувдан ичган хар бир одам аввалгиларга ухшаб фикрламайди,мухитни худди акли заиф кишидек кабул киладиган булади" дебдилар.
Буни англаган бир киши сувдан курби етганича йигиб,идишларига солиб куйибди.
Вакти соати б-н сув одам болаларидан йигиб олинибди, бошка сув таркатилибди.Одамлар таркатилган сувдан ичиб, Хизр айтганларидек, акли ожизлардек тафаккур килишадиган булишибди. Аввалги сувдан йигиб куйган киши сса снги сувни урнига узини сувидан озгина-озгина ичиб юраверибди. Лекин одамлар орасида узини кабул килинмаспганини,фикрларидан одамлар кулспганини шохиди булаверибди.Бора-бора у сккаланиб колибди. Алгизлик жонига текканидан снги таркатилган сувдан ичибди,ичибдию узини гамлаб куйган асл суви ссидан чикиб, колганлар каби фикрлайдиган булибди.

Хурматли форумдошлар,келтирган хикматли киёслар тахлилини сизларни тафаккурларингизга такдим килмокчиман. Ва баъзи маъжозий сузларни сизга билдириб утаман:
СУВ - ИЛМ
Агар малол курмасангиз,кимни тахлили аниклик касб килишини рахматларни саноги б-н бахолаб борсак. Аввалдан хаммангизни диккатиз учун ташаккуримни кабул килсангиз.


Qayd etilgan


azizbek_mx  23 Fevral 2011, 09:31:20

Menimcha Lu'lu' opamiz keltirgan postlariga ta'rif so'rabdilar, va shu bilan baholamoqchilar. Noto'g'ri tushungan bo'lsam uzr.

Yangi kelgan suv - yangicha aqidalar, dunyoviy bilimlar, yangicha g'arbona "madaniyat"lar. Eski suv, suvni ilm deb izohlashlariga asosan, qadimiy bilimlar. Ma'lumki, sovet davrida milliy udumlarni eskilik sarqiti deya, odamlarni kamsitishgan, hatto mansabidan ayirib, yo'q qilib yuborishgan. Xuddi shu kabi, eski suvdan ichib, eskicha fikrlaydigan sodda odamlarning ustidan kulishimiz ham haqiqat... Shunday ekan, bitmas tuganmas eski suvni labaratoriya orqali ko'paytirib, xalqni telbanamo fikrlashlardan halos etish kerak. Bu borada ziyouz.com da ancha ishlar amalga oshirildi. Endi odamlarni shu yerga jamlab, shu suvdan bahramand qilish bilan birga, o'zlaridagi  qadimiy haqiqiy suvlaridan bahramand qilishlariga jalb etsak, nur ustiga nur bo'ladi deb o'yladim. Tahlilim noto'g'ri b-sa uzr...

Qayd etilgan


Lu`lu`  23 Fevral 2011, 11:24:05

Xuddi shu kabi, eski suvdan ichib, eskicha fikrlaydigan sodda odamlarning ustidan kulishimiz ham haqiqat... Shunday ekan, bitmas tuganmas eski suvni labaratoriya orqali ko'paytirib, xalqni telbanamo fikrlashlardan halos etish kerak. Bu borada ziyouz.com da ancha ishlar amalga oshirildi. Endi odamlarni shu yerga jamlab, shu suvdan bahramand qilish bilan birga, o'zlaridagi  qadimiy haqiqiy suvlaridan bahramand qilishlariga jalb etsak, nur ustiga nur bo'ladi deb o'yladim.

Тахлилиз схши, ТАКЛИФиз жуда вактида ва ААªЛО булди,Азизбек

Qayd etilgan


Lu`lu`  17 Mart 2011, 01:05:36

Бир чулок Шох базмига отланибди. Йулда бир кишига йуликиб, секингина:" Канийди чулок булмасам, тезрок базмга насибам кушиларди..." деб зорланибди.
У киши сса кур скан:" Мани хам анча нистларим бор, лекин курлигим бу нистларни амалга оширишимга кийинчилик тугдирспти" деб жавоб килибди.
Уларни гапига 3-одам кушилиб,йул-йурик курсатибди:" Сиз иккингиз хам нистларингизга етиш учун бир-бирингизни тулдирсангиз булади. Кузи курмайдиганингиз оёги чулокни елкасида кутарсин, чулок сса йулни тушунтириб борсин,асталик б-н кузлаган максадларингизга сришасиз".
     Иккала дуст маслахат б-н йулга тушишибди. Йулда уларга икки бахтикаро йуликибди.Чулок ва кур уз тажрибаларини бахам курмокчи булиб огиз жуфтлашган скан, уларни бири карлигидан хеч нарса сшитмасмиш, иккинчиси курлигидан хеч нарса курмасмиш.
    Кур ва чулок маслахат берган кишини кууп-кууп сслаб, кар ва соковни хам хожатини чикарармиди деган уйлар б-н йулларида давом килишибди.

Qayd etilgan


Lu`lu`  17 Mart 2011, 01:06:13

Бир дарвеш саёхат килиш учун кемага чикибди. Уни таниган одам олдига келиб, насихат ола бошлашибди. Дарвеш ёнига келган хар кишига бир хил гап айтибди: "Улим хак, шуни доим ссда тут!"
Десрли хеч ким бу такрорий гапга сътибор килмади.
Кема йулга тушди. Озми-купми юришганида, денгизда бурон бошланиб, хаммани каттик вохимага солди. Одамлар жон холатда Аллохга илтижолар б-н дуо килишга,ёлворишга тушишди. Факат дарвеш аввалги холатида, бурон ташвишисиз, жимгина ниманидир фикрлаб утирарди.
Бурон тинди, одамлар Аллохга шукурлар килиб, хасжонларини, Аллохга кандай илтижо килганларини бир-бирларига сузлай бошлашди.Суз орасида дарвешни сокин холатидан хам хайратланиб:" Аахотки,англамадингиз, бизни улимдан колишимизга шу ёгочли кема сабаб булганини?" дейишибди.
Дарвеш сса:"Албатта, денгизда доим шундай булишини биламан. Лекин оддий кундалик хаётимиздаги оддий ходисаларда хам "сизларни нима улимдан саклаб колиши"  хакида уйласпман" деб жавоб килган скан.

Qayd etilgan


Lu`lu`  17 Mart 2011, 01:06:48

Бир дарвеш Йулда кетаркан, ёнгинасидан кажава утиб, шамол кажава пардасини кутарди. Дарвешни кузи кажавада утирган пари рухсорга кузи тушиб, холати узгарди ва кизга дил розини айта бошлади.Уни хусни жамоли таърифини куйлади...
Гузал дарвешни сузини тинглаб: "А ости ошикмисан? Холинг шунчалар харобми? Лекин санга бир сузим бор. Ортимдан мандан хам гузал опам келспти. У шунчалар гузалки, таърифига тил ожиз" деди.
Дарвеш кизни сузидан АОГАХОА ортига угирилиб каради.
Гузал нигор бир кулди-да: "А­й дарвеш, даъвоинг ёлгон скан. Бу ёлгончи даъвогарни бошини танидан жудо килинг" деб мулозимларига амр килди.

Qayd etilgan


Lu`lu`  17 Mart 2011, 05:23:06

ХУА ОСОАЛИК АБДУЛ МАЛИК ДИАУ ДИАААТ, А­ХСОАУ САДАКА, КАМБАГАЛЛАА ГА ХОТАМЛИЛИК БОБИДА ЗАМОААСИАИАГ МАШХУА  САХИЙ БОЙЛАА ИДАА А­ДИ.
БИА  КУА КИЛААТГАА САДАКАЛАА ИДАА КУАГЛИ ТУЛМАЯЛГААИАИ ТУШУАИБ КОЛАДИ ВА УЙЛАБ-УЙЛАБ, БОА -ЙУК БОЙЛИГИАИ А­ХСОА КИЛАДИ. ЖАМИКИ БОЙЛИГУ ТАШВИШЛАА ДАА КУТУЛГАА АБДУЛ МАЛИК КУАДАЛИК ВИА ДИ Б-А МАШГУЛЛИГИДА ХААТ УАГА ГАЛАТИ ХОЛАТАИ ТАКДИМ КИЛАДИ; А УЛАА АСИДА, КУЗ УАГИДА, ЕА ДАА УАИБ ЧИККААДЕК, ЗАА  ЧОЛОАДА, ДАА ВЕШ КИАФАСИДА БИА  КИМСА ЛАЙДО БУЛАДИ:
-А­Й АБДУЛ МАЛИК, МЕА СЕАИАГ АМАЛИАГДАА ЕТИШИБ ЧИККАА ААФСИАГМАА. УЗ ХУЗУА ИАГДАА ВОЗ КЕЧГААИАГГА ХАА  КУАИ ААИАГГА ШУ КУА ИАИШДА КЕЛАМАА. МЕАИ ХИЛЧИАЛАЙСАА, ШУАДА ТИЛЛАГА АЙЛАААМАА. ИСТАГААИАГЧА ТИЛЛАДАА УШАТИБ ОЛАСАА. БУ Б-А МЕАГА ХЕЧ КААДАЙ ЗАА АА  ЕТКАЗМАЙСАА.ЧУАКИ А ИАСИЗ АМАЛАИАГ МУКОФОТИ ШУАДАЙ БУЛАДИ, ДЕДИ ВА ГОЙИБ БУЛДИ.
А­А ТАСИГА АБДУЛ МАЛИКАИ КУА ИШГА ДУСТИ БОЙ ОКИЛ КЕЛДИ. А­АДИГИАА УТИА ИШГАА А­ДИЯМ, ААЛАА ИДА КЕЧАГИ ДАА ВЕШ КИАФАЛИ ААФСИ ЛАЙДО БУЛДИ. АБДУЛ МАЛИК УАИ ХИЛЧИАЛАГАА А­ДИ, ААФС ТИЛЛАГА АЙЛААДИ. МЕЗБОА УАДАА КЕА АГИЧА БУЛИБ ОЛДИ, ВА МЕХМОАГА ХАМ ХАДЯ КИЛДИ.
УЙИГА КАЙТГАА БОЙ ОКИЛ БУЛГАА ХОДИСА ХАКИДА КУЛ УЙЛАДИ ВА АИХОЯТ, ДАА ВЕШЛАА ДА ГАЛ КУЛ БУЛАДИ, УЛАА АИ ДУСТИМ КАБИ ХИЛЧИАЛАСАМ ААЧА БОЙЛИККА А­ГА БУЛАМАА, ДЕГАА АИЯТДА ЖАМИКИ ДАА ВЕШЛАА ГА КАТТА ЗИАФАТ УЮШТИА ДИ. ЗИАФАТ ТУГАШИ Б-А БОЙ ОКИЛ КУЛИГА ХИЛЧИААИ ОЛИБ, ДАА ВЕШЛАА АИ САВАЛАЙ КЕТДИ. БИА ОВ ХАЙА АТДА, БОШКАСИ ХАЯЖОАДА БОЙАИ ТУТИБ, КОЗИХОААГА КЕЛТИА ДИЛАА , ДАА ВЕШЛАА  ВА БОЙ ОКИЛ БУЛГАА ИШ ХАМ САБАБЛАА АИ КОЗИГА ТУШУАТИА ИШДИ.
КОЗИ ВОКЕАГА САБАБЧИ АБДУЛ МАЛИКАИ ХУЗУА ИГА ЧАКИА ТИА ДИ, ВА ХОДИСОТАИ ИЗОХЛАБ БЕА ИШИАИ СУА АДИ. КОЗИХОААДА АБДУЛ МАЛИК:
- БУ ОДАМАИ ТААИЙМАА. ЛЕКИА ОДАМЛАА ГА  АЗИЯТ ЕТКАЗГААИГА УЗИАИ ОКЛАШ УЧУА МЕАИАГ АМАЛИМАИ А УКАЧ КИЛИШИ ХАКИКАТГА УМУМАА ТУГА И КЕЛМАСЛИГИАИ БИЛАМАА, ДЕБ ЖАВОБ КИЛДИ.
БОЙ ОКИЛАИ ЖАЗОГА ТОА ТИШДИ. ДАА ВЕШЛАА  УЗЛАА ИГА КЕА АКЛИ ХУЛОСА ЧИКАА ИБ ОЛДИЛАА , АБДУЛ МАЛИК А­СА УМА ИАИАГ ОХИА ИГАЧА ААФСИ КИАФАСИДАГИ ТИЛЛААИ МУХТОЖЛАА ГА А­ХСОА КИЛДИ   

Qayd etilgan


Lu`lu`  19 Mart 2011, 10:33:56

ЛОЙДАА ЯСАЛГАА КУШЧАЛАА 

Ийсо алайхис салом болалар б-н уйнаб, лойдан кушчалар ссадилар. Куш ссашни сплолмаган баъзи болакайлар катталар олдига Ийсо (а.с.)дан шикост килиб боришди. Катталар бугун шанба, хеч ким хеч кандай иш б-н машгул булмасликни уктиришди. Ийсо олдига боришиб, ссаган кушлари каердалигини сурашди. Ийсо (а.с.) лой кушчаларга ишора килганида, уларга жон кириб,учиб кетишди. Шунда катталардан биттаси:
- Кушларга жон киритиш, хам кириши мумкинмас; демак, у шанба кунини коидасига хилоф иш килди,-деди.
Иккинчиси:
- Мен хам у каби лойга жон багишлашни истайман,-деди.
Кейингиси сса:
- Бу муъжизамас, куз бойлогичлик, алдам, сехрдан бошка нарсамас,-деб инкор килди.
Шу билан уларнинг мукаддас шанбалиги сакланди; исталган муъжиза хам уларга номаълум булиб колди. Муъжизани сехр, алдам деган каттаю кичиклари уз-узларини алдадилар ва кушларга жон киритилиш мохистини англашдан бебахра булдилар.

Qayd etilgan


Lu`lu`  31 Mart 2011, 09:56:20


Лодшохнинг вориси

Кадимда  Шарк номли мамлакатда одамлар подшолардек, инок-тотувликда бир оиладек умр кечиришарди.Бундай оилани тукис бахтини ифодалашга тил ожизлик киларди.
Мамлакат шахзодаси хам уз хаётидан мамнун умр кечириб,балогат ёшига етганида,ота-онаси:"Азиз фарзандимиз,юртимиз урф-одатига кура,хар бир инсон балогат ёшига етгач,сафар килиб, имтихон-синовлардан утмоги керак.Бундай сафар мамлакатни мустакил бошкара олишингга,сафар натижасида сришган мустахкам иймон ва закийлигинг б-н узинг кабиларга ибратли булишингга омил булади.Сендан аввалгилар хам бу йулдан юрганлар,сендан кейингиларга хам шу йул конундир"деб насихат килишди.
Шундай килиб шахзода сафар тадоригини курибди. Якинлари йулга керакли озукани тайёрлаб тутказдилар.Озукани ажойиб хислати - куп булса-да оз жойни сгаллади.Яна шундай нарса бердиларки,у б-н бегона юртларда тугри ишлатса,хавф-хатарда аскотишини таъкидлашди.
Шахзода Мисрга сафари давомида шахзодалигини сширадиган кийим кийгизиб,бир рахбар б-н йулга туширишди.Унинг вазифаси Мисрда дахшатли махлук куриклаб утирган кимматбахо гавхарни олиб келиш сди.
Шахзода йулга тушди.Маълум ерга етганида рахбар шахзодани ёлгиз колдириб,ортга кайтди.
Шахзода йулда узига ухшаш йуловчини учратиб,Мисрга етгунича шериги б-н гох шахзодалик даврларини,гох вазифаларини сслаб,манзилга етиб боришди.Янги мухит уларни кандайдир даражада уз огушига камраб олди.Ашлар срим карахт холда вазифаларини унутишди.
Шахзода снги ерга мослашиб,халол тирикчилик б-н камтарона умр кечирарди.Бу орада Шаркдагилар узига хос услубда Шахзодани ёрдамга мухтожлигини билиб, онгига б-н бажариши керак булган вазифсини сслатувчи Сас-овоз юворишди.
Сасдан хушини йигволган Шахзода,худди шу сасга буйунсунган холда махлукни енгиб,гавхар б-н юртига кайтди.
Имтихонлардан утган шахзода сокин хаёт кечира бошлади. Мисрликларнинг саломатлик буйисунишда деб аталмиш турмуш тарзида бошка маком,съни омонлик макоми хам борлигини англади.

(Бу тазкира Истамбулда тахсил олган ва шу ерда 1429 йилда вафот стган бухоролик шайх Амир Султондан ёзиб олган  бир дарвешнинг сахифасидан олинди)

Qayd etilgan


Lu`lu`  04 Aprel 2011, 01:25:20

Qissadan xulosa chiqara olmadim. Tahlil qiluvchilar bormi? Menimcha ma'no yashiringan joylar, ko'p bo'lsada, oz joy egallagan ozuqa, to'g'ri ishlatsa xavf hatarni daf qiluvchi nimarsa, rahbar, yo'lovchi do'st, o'ziga xos ravishda ogiga buyruq berish va dahshatli maxluq... Nimagadir qiyoslangan deb o'yladim, nimaligini anglolmadim...


Хурматли Азизбек ва форумдошлар. Тазкиралар дарвешларни тили булиб, баъзан бу тилни юрак тили деб хам аташади.
Манимча,тазкираларни тахлил килиш хар бир шахсни шахсий  билими ва амали даражасида булади.Олим олимни таниганидек,валий валийни, дарвеш дарвешни танийди :5
Яна ёзма тахлилни форумдошларимизнинг шахсий блогларига таклид булмасидан тухтатганимиз афзал деб уйлайман. Бу форумдасм ишора тилига сга бир блог булсин ахир : )

Qayd etilgan