Jamiyat va inson > Biznes

Asalarichilik

<< < (2/21) > >>

ан-Насафий:
Ассалому алайкум ва раҳматуллоҳ!

     Асалари нега йсқолиб бормоқда?

     Сснгги йилларда олимларнинг саъй-ҳаракатларига қарамай, асаларилар сони бутун дунёда фожеали равишда камайиб кетспти. Бунинг сабаблари ҳали узил-кесил аниқланганича йсқ. Олимларнинг башоратларига ксра, асалариларнинг камайиш суръати ҳозиргидек давом ставерса, сайёрамизда 30-35 йилдан сснг битта ҳам асалари қолмаслиги мумкин.
     Кейинги вақтларда асалари вируси пайдо бслган. Лекин унинг қаердан келганлиги маълум смас. У ҳозирда Австралис, Хитой, АҚШ, Исроил ва бошқа бир қатор мамлакатларда жунбушга кирган. Ҳозирча бундай вирус Ўзбекистонда йсқ. АҚШ асаларичиларининг гапига қараганда, уларнинг мамлакатига вирус спидемисси Хитойдан кириб келган. Гап шундаки, Хитой ҳар йили сзга мамлакатларга 13 минг тонна асалари сути сотади. Бу жаҳон асалари сути скспортининг 90 фоизини ташкил стади. Асалари сутининг ксп қисмини АҚШ асаларичилари сотиб олишади. Сотиб олинган асалари сутидан сз хсжаликларида асалариларни кспайтиришда фойдаланишади.
     Асаларилар нафақат АҚШда, балки Бразилис, Гватемала, Испанис, Лортугалис ва Европанинг бошқа бир қатор мамлакатларида йсқолиб бормоқда, лекин бу жараён А оссисда ҳали спидемис даражасига етгани йсқ. Бироқ бундан 5 йил мукаддам А оссиснинг марказий минтақаларида асалари оиласининг 50 фоизгача ҳалоқ бслганлиги кузатилган.
     Инсонист асалариларнинг Ер биосферасида мавжудлиги нақадар муҳимлигини 2006 йил охирларида асаларилар сони номаълум сабабларга ксра кескин камас бошлаганидагина фаҳмлади. Мабодо асаларилар буткул йсқолиб кетадиган бслса, инсонист чинакам биологик фожиага учрайди: кундалик озиқ-овқатларимиз сирасида нафақат хуштаъм ва кони фонда асал, балки барча сабзавот ва мевалар ҳам йсқолади. Асаларилар чанглатиш воситасида инсонистни умумжаҳон озиқ-овқат захирасининг тсртдан бири микдорида таъминлаб туришини назарда тутсак, асалариларнинг йсқолиб кетиши инсонистга очлик хавфини келтириши тайинлигига амин бсламиз. Асалари бслмаса, Ерда ҳаёт атиги тсрт йилча давом стиши мумкин скан.
     Италис асаларилари вирусга жуда берилувчан. Фақат Африка асаларисигина вирусни писанд қилмайди. Лекин улар жуда тажовузкор. Агар Африка асаларилари одам ёки бирон уй ҳайвонини таласа, аксарист ҳолларда слимга олиб келади. Африка асалариларининг фойдасини ксзлаб уларни Жанубий Американинг шимолий қисмига олиб келишди, бу ердан улар Американинг қуруқлик қисми орқали аста-секин таркалиб, ҳозир Мексиканинг жанубий томонларига етиб келди.
     Селекяионер асаларичилар Африка асалариларини Европа асаларилари билан чатиштириб, шу йсл билан вирус ва бошқа касалликларга чидамли, айни вақтда одам ва ҳайвонларни ҳуда-беҳуда чақавермайдиган асаларилар олиш устида тажриба олиб боришспти.
     Йснғичқани асаларилар ёрдамида чанглатиш борасида олимлар стказган тадкиқотлардан маълум бслишича, фақат ёввойи ҳашаротлар ксмагида чанглатилганда хосилдорлик гектарига 1,2 яентнерни ташкил стган. Дала чеккаларига асалари услари жойлаштирилганда ҳосилдорлик гектарига 8 яентнергача ошган. Битта асалари оиласи бир дақиқада 11-17 та гулни чанглатади, умуман кундузи ҳаво очиқлигида бир срим миллионтагача гулни чанглатишга улгуради. Бир гектар уруғлик йснғичқа майдонида сртача 500-800 миллионта гул бслади.
     Америкалик олимларнинг ҳисоб-китобларига ксра, мевали дарахтлар, буталар, полиз скинлари ва ҳоказоларни қслда сунъий чанглатиш биргина АҚШ ҳудудида йилига 90 миллион долларга тушар скан. Бундан асалари ва ёввойи ҳашаротлар қандай улкан ишни беминнат бажаришлари ксриниб турибти.
     Асаларининг душманлари ксп. Баъзан асалари қутилари қсйилган ерларда ари кспайиб кетади. Улар асаларилар ишига ҳалақит беради, усга кириб олиб, асал билан озиқланади. Ус атрофидаги ва учиб бораётган асалариларни паққос туширадиган қушлар ва тукли арилар хам асалариларга катта зиён келтиради. Сичқонлар асалари қутисининг туйникларидан усга кириб, у ерда сшайди, гулчанг, асал ва ҳатто, асалариларнинг сзи билан ҳам озиқланади.
     Олимларнинг фикрича, гулларни чанглатишда дастёри беминнат бслган асаларилар ва бошқа ҳашаротларнинг йсқолиб бораётганлигининг сабабларидан бири усли телефонлар ҳамда телеалоқа воситалари чиқараётган юқори частотали радиотслкинлар зичлигининг тобора ортиб бораётганлигидир. Учиб бораётган асаларилар радиотслқинлар таъсирида мслжал олиш қобилистини йскотади, деб тахмин қилишмоқда олимлар.

ummugulsumm:
      Arining qorinchalari va asalning shifosi.
Uzunligi tahminan 13mm keladigan arining vujudi bosh,kukrak va qorindan iborat.Arilar qornining ichki qismida bittasiga asal turvasi va ikkinchisiga qursaq ismi berilgan 2ta oshqozon mavjud.Ari gullardan olgan asal nektarini avval qursoqida asal holiga keltiradi.Arining qorin qismi kimyo labaratoriyasi singari ishlaydi va asal ishlab chiqaradi.Asalari gul konini topgach uni qaerda ekanini bildirish uchun raqsga tushib,boshqa arilarga uning koordinatalarini bildiradi.Raqs vositasida berilgan ma'lumotlarda manbaning hususiyati va qaerda ekani aniq etkaziladi.Ari asal hom ashyosi manbaini faqat quyoshga qarab aniqlay oladi.U qutini aylanguncha quyosh har 4 daqiqada 1 daraja joy uzgartiradi.Bu bn ari ham manbani topadi,ham qutiga borishning eng yaqin yulini aniqlaydi.Ari bu ishni bekami kust bajaradi.Bularning bari arilarga hos tugma instinktdir. Bor yugi 6 hafta yashovchi bu arilar uz ishlarining ustasi.Yaratuvchi arini ana shunday mukammal tarzda yaratgan
    

ummugulsumm:
   "Ey,Muhammad! Robbingiz asalarilarga vahiy[buyruq]qildi;

"Toglarga,darahtlarga va[odomlar] quradigan narsalarga in quringiz.
 Sungra turli mevalardan eb,Parvardigoringiz[siz uchun] qulay qilib quygan yullardan yuringiz!"Ularning qorinlaridan odomlar uchun shifo bulgan turli rangdagi sharbat[asal] chiqur.Albatta, bunda fikr yuritadigan qavm uchun alomat bordir".

BelleQizcha:
THE BEE MOVIE -multfilimini ko'pchilik ko'rmagan bo'lsa kerak..
Bu multifilim, hayolda, yosh bollarga emas, balki kottalarga bag'ishlangandey tuyuladi doim ko'rsam..
doim ko'rsam, boshida rossa rahmim keladi, kiyin esa..
Ishqib bu multfilim, bir asalarini hayotdi haqida gapiradi.
Multfilim bo'yicha, har bir asalari, yoshi kotta bo'lgani bilan, hayotiy ishlari-yaniy asal terish bilan shug'urlanadi, biri uyini ichida ishlasa qogani, ko'chadan asal yeg'ib keladi.. to bir *qitmirog'i* chiqmagungacha.. ishqib, asallarilar, inson hayotiga kelib, o'zlari tinib tinchamay qilgan asalarini, uxlamay yeg'gan asllarini qanchalak serob *hor* bo'lganini ko'rib, odamlarga Asal bermaslika, va gullardan asal yeg'maslika qaror qilashadi *Boycott* qilishadi-de.
ishqib, asalari qonmagan gullar, daraxtalr bir pasda sunib boradi..
kinoni ohiradda- esa, odamzot asalarisiz, hayot yog'ligini tushinib yetishadi va asalarni asrab, asalarga bo'lgan nazar o'zgaradi..

Lekin hayronman, qo'l telfonlar haqida esa ko'pchilik gapirmaydi... Anu antenalik telfonlar yana chiqsa bo'lardi.. asalariyam kam o'larmidi...

Ishqib, Allah mo'jizasiga hayron qolasan kishi.... bir barmoqchayam kelmaydigan jonzot, butun tabiatni boshqarsaya... ... shu bir jonvor, dunyodagi eng shirin mahsulot ishlab chiqarsa-ya///

Aqoid:
Siz ularning ishlash jarayonini kuzating-da,mazza qilasiz. Eshik oldida 2ta soqchisi bo'ladi. Gullardan "boshqa" joylarda yuradigan,yoki iflos joylarda yurgan arilarni ichkariga qo'yishmaydi.

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page

[*] Previous page

Go to full version