Asalarichilik  ( 101343 marta o'qilgan) Chop etish

1 ... 3 4 5 6 7 8 9 10 11 B


akva  18 Iyul 2012, 18:09:46

 :bsm3:
Assalomu aleykum!

Asalarichilikni qanday organsa boladi? :)

Qayd etilgan


_IYMONA_  18 Iyul 2012, 19:19:26

Uzr manda savol bor edi: Haqiqiy mayskiy asalni qanaqa ajratsa bo'ladi?

Qayd etilgan


Ansora  06 Yanvar 2013, 14:02:31

 :asl3:


Асалнинг тозаси Ò›андай бслади?.


Асал халÒ› табобати тавсис стадиган шифобахш неъматларнинг подшоÒ³идир. Ўтмишдаги табиблар асални бежизга «узоÒ› умр ксриш малÒ³ами», «Ò³аёт шарбати», деб айтишмаган.

АСАЛ — ААВÒšИА ОАЛИК УЧУА

Асалнинг таркибида инсон организмига ста зарур ва фойдали бслган юздан ортиÒ› биологик модда бор. Лифагорнинг айтишича, унинг узоÒ› умр ксришига муттасил асал истеъмол Ò›илиши асосий сабаблардан бслган скан. Ибн Сино таъбирича, навÒ›иронликни саÒ›лаб Ò›олиш учун асал истеъмол Ò›илиб туриш керак. АйниÒ›са ёши улÒ“айиб Ò›олганларга у бебаÒ³о шифо ва Ò›увват манбаидир. У шамоллаш, Ò³олсизлик, асаб тсÒ›ималари касалликларида схши даво  бслади. Асал болалар ва Ò›арисларга, танадаги модда алмашинуви бузилган кишиларга бирдай фойдалидир.

АСАЛАА И ЗАÒ²МАТИАИ УАУТМААГ

Тасаввур Ò›илиб ксринг: онгсиз, аÒ›лсиз бир Ò³ашаротнинг тинимсиз учиб-ишлаб, асал йиÒ“ишининг сзи мсъжиза смасми? Асалари бир кило асал тсплаш учун уссидан 120-150 минг марта учиб чиÒ›иши, тсрт юз минг чаÒ›ирим масофани учиб стиши керак скан. Бу Ер куррасини сн марта айланиб стишга тенг келади. Тоза асалнинг Ò›иймати Ò›анчалигини шундан билаверинг. А­нг Ò›изиÒ“и, асалари сзи йиÒ›Ò›ан асалнинг юздан бир Ò›исминигина истеъмол Ò›илади, Ò›олгани инсонларга туÒ³фа стилади. Асаларининг Ò³аёт тарзи, уларнинг уй Ò›уриши, мева ва гулларни еб, асал Ò›илишлари ва сша асал одамлар учун шифо бслиши каби Ò³одисаларда катта мсъжизалар бор. Асалари парвариши билан шуÒ“улланувчиларнинг касалликка кам чалинишларининг сзиёÒ› асалари чиÒ›арган Ò³амма нарса шифобахш сканини исботлаб турибди.
Абдухалил Чскалов "œЎзбек-Асал" уюшмаси раиси
Аввало, Ò³ар бир нарсанинг арзони сз номи билан баÒ³осини айтиб туради. Ò²аÒ›иÒ›ий асалфурушлар асалнинг табиий ёки сунъиийлигини айтиб сотиши керак. Асални бир Ò›анча йсллар билан сунъиийлаштириш мумкин. Ò²ар хил хид берувчи моддалар билан Ò³ам асал тайёрланади. А­нг схшиси, асаларичилик лабораторисларида тайёрланадиган асални истеъмол Ò›илишни тавсис стамиз.

БИЛАСИЗМИ?

Асал олинган жойига Ò›араб уларнинг тури маълум касалликларга шифо бслар скан. Масалан, юÒ›ори нафас йсли шамоллаганларга тоÒ“ асали фойда Ò›илади. Ò²азм йсллари хасталикларида сса чсл ва далалардан олинган асал шифо бслади. Юрак хасталикларида срмон асали кспроÒ› наф келтирса, буйрак хуружида каштан дарахти гулининг асали Ò›слланилади.


АСАЛАИАГ Ò²АМ ОЗИ ШИА ИА

Ò²ар Ò›андай шифобахш неъматни меъёридан ксп истеъмол Ò›илиш зарар келтиргани каби асалдан фойдаланишда мсътадилликка сътибор Ò›аратиш лозим. «Асалнинг Ò³ам ози  ширин» деган маÒ›ол бежизга тсÒ›илмаган. Катта ёшдагилар бир кунда 100-150 грамддан, ёш болалар сса 30-40 граммдан ортиÒ› асал емаганлари маъÒ›ул. Аммо уни сзбошимчалик билан Ò³ар ким сзича Ò›сллаши, болаларни даволашда ишлатиши хатарли оÒ›ибатларга олиб бориши мумкин.

ÒšИАМ АИМА?

ХалÒ› табобатида асалари Ò›иёми ёки елими (прополис) Ò³ам кенг фойдаланилади. А­нг ажабланарлиси, жуда ксп кимёвий дори-дармонлар бошÒ›а аъзоларда Ò›андайдир асорат Ò›олдиргани Ò³олда асалари елими Ò³еч Ò›андай зарарли таъсир ксрсатмайди. Чунки антибиотиклардан фарÒ›ли слароÒ›, асалари елими табиий модда Ò³исобланади.

ФОЙДАЛИ ЗАÒ²АА 

Асаларини чаÒ›тириш ёки унинг тиббиёт йсли билан олинган заÒ³арини Ò›сллаш орÒ›али Ò³ам Ò›адим-Ò›адимдан турли касалликлар муолажа Ò›илиб келинган. Масалан, асалари заÒ³арнга асал Ò›сшиб соч сстиришда ишлатилган.  А ус подшоси Иван Грозний ва Швеяис Ò›ироли Карл 12 бу хушбсй суюÒ›ликдан подагра (бсÒ“ин ва тсÒ›ималар касаллиги)ни даволашда фойдаланишган.

Сарвар Сафаров тайёрлади

Qayd etilgan


Abdulhafizaka  06 Yanvar 2013, 19:40:14

Мен билган сгон фарÒ› хаÒ›иÒ›ий тоза асалнинг оÒ“ирлиги бир литр тоза асал 1430 грамга тенг бслади.

Qayd etilgan


Donishmand  06 Yanvar 2013, 20:41:54

Мен билган сгон фарÒ› хаÒ›иÒ›ий тоза асалнинг оÒ“ирлиги бир литр тоза асал 1430 грамга тенг бслади.
Unda o'sha "yagona farq"ni ham noto'g'ri bildirishibdi, mavlono...

Qayd etilgan


Abdulhafizaka  06 Yanvar 2013, 22:58:43

Мен билган сгон фарÒ› хаÒ›иÒ›ий тоза асалнинг оÒ“ирлиги бир литр тоза асал 1430 грамга тенг бслади.
Unda o'sha "yagona farq"ni ham noto'g'ri bildirishibdi, mavlono...
ис буни Ò›аранга  :o менга шунаÒ›а дейишганди, алдашибди унда, мана шунаÒ›ада, истемолчиларни хуÒ›уÒ›и сна поймол бслибди, мен сша одамга чиппа чин ишониб асал олиб стирибмана. АаÒ› сттиз мингга олгандим сша бир литр асални бир срим кило деса.

Qayd etilgan


Donishmand  07 Yanvar 2013, 12:18:08

Hozir bir kilogramm toza asalning bahosi 30 ming. Bir litrda, namlik darajasiga qarab, 1400 - 1600 gramm asal bo'ladi.

Qayd etilgan


Ansora  07 Yanvar 2013, 13:14:30

 :asl3:


Donishmand, rahmat malumotlar uchun, vaqt topganda yozib turing bu mavzuda:) bolmasa bizni aldayverishadi:)


Sizga bir savol: asalni qaynagan suvga solsa shifobahsh ta'siri qolmaydimi?

Qayd etilgan


Donishmand  07 Yanvar 2013, 13:56:35

:asl3:
Sizga bir savol: asalni qaynagan suvga solsa shifobahsh ta'siri qolmaydimi?
:vsl3:
Asalni 70oC haroratdagi suvda eritish maqsadga muvofiq. Qaynab turgan suvga solsangiz tarkibidagi shifobahsh moddalarning aksariyati parchalanib ketishi mumkin.

Qayd etilgan


Ansora  07 Yanvar 2013, 14:09:43

Rahmat, sorashimga sabab, shamollaganimizda kopincha qaynagan suv, choyga solib ichamizku asalni. Demak qaynab, biroz sovugan suvga solamiz. Choyga asal solish qanchalik togri, chunki choyni ham oziga yarasha xususiyati bor?

Qayd etilgan