Marhaban ya shahro Ramazon!!!  ( 155979 marta o'qilgan) Chop etish

1 2 3 4 5 6 7 8 ... 19 B


Sumayya  11 Sentyabr 2006, 18:31:04

Ramazonning fazilati

Olloh buyurdi:
- Ey mo'minlar, taqvoli kishilar bo'lishingiz uchun sizlardan ilgari o'tganlarga
farz qilingani kabi sizlarga ham sanoqli kunlarda ro'za tutish fazr qilindi.
(Baqara surasi 183-oyat)

Ramazonning ro'zasi, xijratning ikkinchi yilida farz qilingan.
 Ramazonning fazilati xaqida bir qancha hadislar biz uchun xujjat bo'lib qolgan.
Shulardan bir kechasini qayd qilaylik.
 
Olloh Rasuli buyurdilar:
 - Ramazonning birinchi kechasi kelganda Olloh hamma jannat eshiklarini ochadi. Butun oy davomida bu eshiklarning hech biri yopilmaydi. Olloh bir jarchiga amr etadi, jarchi baqiradi:
- Hey xayr talab inson, kel! Gunoh yo'lidasi sarson, qayt!
 Keyinroq deydiki:
 - Tavba- istig'for qiluvchilar yo'qmi? Tilang, mag'firat qilinasiz! Savob tilagan yo'qmi? Tilang, tilagingiz vojib bo'ladi. Tavba qilib, gunoh yo'lidan qaytayotganlar yo'qmi? Tavbasi qabul etiladi!
 Bu chaqiruv, bu da'vatlar shafaq qizarguncha davom etadi. Olloh hayit kechasi, a'zobga mustahiq (munosib) BO'LGAN BIR MILLION  kishini jahannamdan ozod qiladi.

Abu Homid G'azzoliy


Qayd etilgan


Sumayya  11 Sentyabr 2006, 18:31:40

Alloh ta'olo aytadi: " Ramazon oyi shunday (muborak) oydirki, unda Qur'on nozil bo'lgan" "Baqara", 185-oyat (' Hayatul-qulub")

  Rasulalloh (S.A.V) dan rivoyat qilirlar, " Har kim muborak Ramazon oyi kelganda xursand bo'lsa, Alloh Ta'olo u bandaning jasadiga Do'zox olovini harom qiladi".
                                 Muhammas Salim, ibn Muhammad Rahim Boxoriy


Qayd etilgan


Munira xonim  12 Sentyabr 2006, 09:22:56

Assalamu alaykum, Abdulaziz va Sumayya!
Alloh sizlardan rozi bo'lsin.
Juda ham foydali, oltinga teng so'zlardan bizni
habardor qilganingiz uchun tashakkur!

Qayd etilgan


Doniyor  13 Sentyabr 2006, 07:51:04

RO'ZA.
Ibodati islomiyadan

— Islom dinida farz bo’lgan ulug’ ibodatlarning uchinchisi nima?
— Ramazon oyida har kuni ro’za tutish.
— Ro’za tutish qay tariqa bo’ladi?
— Tongdan to quyosh botguncha og’zini yopishga niyat qilib, yeyish, ichish va jinsiy aloqa qilishdan saqlaniladi.
— Ro’zaning farzi nechta?
— Uchta.
Birinchisi — niyat;
ikkinchisi — yeyish va ichishdan saqlanish;
uchinchisi — jinsiy aloqa qilmaslik.
— Niyatsiz kunni yemasdan, ichmasdan va jinsiy aloqa qilmasdan kech qilsa, ro’zaga hisob qilinadimi?
— Ro’za hisobiga o’tmaydi.
— Ro’zaga qaysi vaqtdan niyat qilinadi?
— Saharlikdan so’ng tong otguncha qilingan niyat afzal. Tong otgandan keyin katta choshgohgacha niyat qilsa ham durust. Undan keyin niyat qilish durust emas. Katta choshgoh — qiyomdan ikki soat yoki ikki soatu chorak daqiqa avvaldir.
— Bir kishi tongdan katta choshgohgacha ro’zaga zid narsani qilmasdan tursa, katta choshgohdan ozgina muqaddam o’sha kunning ro’zasini niyat qilsa, shu ro’za ro’zaga hisob bo’ladimi?
— Albatta, ro’zaga hisob bo’ladi.
— Bir kishi tongdan keyin ham yesa-yu undan keyin choshgohgacha shu kunning ro’zasini niyat qilsa, ro’zasi durust bo’ladimi?
— Durust bo’lmaydi.
— Ro’zaga niyatni til bilan qilish kerakmi yoki faqat dil bilan niyat qilsa kifoyami?
— Til bilan ham niyat qilish afzaldir, lekin faqat dil bilan niyat qilsa ham kifoya. Ammo ogoh bo’lish kerakki, faqat til bilan niyat qilib dilning bexabar qolishi niyat emas, chunki niyat dilning ishidir. Chunonchi, aksar avom odamlar til bilan bo’lgan niyatni niyat deb e’tiqod qiladilar. Masalan, namozda «niyat qildim»ni til bilan aytishni niyat, deydilar, holbuki, niyat farz bo’lgan ibodatlarning hammalariga faqat til bilan niyat qilish ila ibodat durust bo’lmaydi. Mo’’tabar niyat falon amal va falon ibodatni qilaman, deb dilda qasd qilish, dildan o’tkazishdir.
— Ro’za tutishda til bilan arabcha niyat qilmoqchi bo’lsa, nima deb niyat qiladi?
«Navvaytu an asuma sovma shahri ramazona min al-fajri ilal mag’ribi, xolisan lillahi taolo. Allohu akbar», deb niyat qilinadi.
Ma’nosi: «Alloh taolo uchun ixlos bilan tongdan to oftob botgunicha ramazon oyining ro’zasini tutmoqlikni niyat qildim».
— Quyosh botgach, ro’zasi tamom bo’lganda nima qiladi?
— Olov tegmagan biror taom yoki suv ila og’zini ochadi. Xurmoga o’xshash shirin taomlar bilan og’iz ochish mustahabdir. Og’iz ochilayotganda:
«Allohumma laka sumtu va bika amantu va ilayka tavakkaltu va ‘ala rizqika aftartu fag’firli ya g’offaru ma qoddamtu va ma axxartu», deb aytiladi.
Ma’nosi: «Ey bor Xudoyo, ushbu ro’zamni faqat Sen uchun tutdim va Senga imon keltirdim va Senga tavakkal qildim va Sening bergan rizqing bilan iftor qildim. Ey gunohlarimni avf qiluvchi Alloh! Sen endi mening avvalgi gunohlarimni va oxirgi gunohlarimni kechirgin va yorlaqagin».

Qayd etilgan


Doniyor  13 Sentyabr 2006, 07:51:33

Ro’zaning sunnat, makruh va mufsidlari

— Ro’za tutgan kishiga qanday ishlarni qilish sunnat?
— Saharlik qilish; subhdan ilgari ro’zaga niyat qilish; ro’za bilan nafsni yomon niyatlardan to’xtatishni qasd qilish; ro’za bo’lgan holda befoyda so’zlardan hamda ibosiz so’zlarni gapirishdan va eshitishdan o’zini saqlash; kishi bilan urishmoqdan va har bir gunoh ishlardan o’zini tortish; mumkin qadar zikr va tasbeh ila va ham Qur’on o’qimoqqa mashg’ul bo’lish; quyosh botgan vaqtda shom namozini o’qimasdan ilgari og’iz ochish sunnatdir.
— Ro’za tutgan kishilarga qanday ishlar makruh hisoblanadi?
— Foydasiz so’zlarni so’zlash; ibosiz so’zlarni so’zlash; odamlar bilan yoqalashish; hammomga tushish; suvga sho’ng’ish; taomni tatib ko’rish; o’tar ro’za, ya’ni bir kun kechgacha ro’za tutib og’iz ochmasdan ikkinchi kun ro’zasini davom ettirish kabi ishlar makruh.
— Ro’za tutgan kishiga qanday ishlarni qilish durust bo’ladi?
— Sotib oladigan narsalarni til tekkizib tatib ko’rish, zarur bo’lganda taom chaynab berish, ko’ziga surma tortish, yuzini moylash, misvokdan foydalanish, qon oldirish, zuluk soldirish, obdasta bilan g’usl qilish, sovun bilan poklanish durust bo’ladi, makruh emas.
— Ro’zani qanday narsalar buzadi?
— Kunjut qadar bo’lsa ham,taom yeyish; bir qatra bo’lsa ham, suv ichish; er bilan xotinning jinsiy aloqa qilishi ro’zani buzadi.
— Bir kishi o’zining ro’za ekanini bila turib ixtiyoriy ravishda ro’zani buzadigan ishlarni birinchi marta qilsa, u kishi nima qilishi lozim?
— Ro’zasining qazosini tutishi va ham kafforat qilishi lozim.

Qayd etilgan


Nodi  14 Sentyabr 2006, 20:08:38

Рўзанинг фазилати

(3) Рўзанинг фойдалари шаксиз улкандир. Сахих хадисда Аллох таоло рўза тутишни факат Ўзи учун танлади, унинг ажрини хам Ўзи беради ва хад-хисобсиз кўпайтиради — дейилди. Аллох таоло хадис кудусийда шундай дейди: «Факат рўза мен учундир ва унга ажрни Ўзим бераман» (Имом Бухорий ривояти).

«Рўзанинг тенги йўк» (Насоий ривояти).

«Рўзадорнинг дуоси кайтарилмайди (ижобатсиз колмайди)» (Имом Бухорий ривояти).

«Рўзадорга икки марта хурсандчилик бор: Бири огзини очганда (ифтор вактида) ва иккинчиси (Киёмат кунида) роббисига рўбарў бўлганда» (Имом Муслим ривояти).

«Киёмат кунида рўза ўз эгасини шафоат килади ва: «Эй роббим, кун бўйи унинг таомланишига, жинсий хохишларини кондиришига тўскинлик килдим. Шунинг учун уни шафоат килишимга рухсат бер» — дейди.» (Имом Ахмад ривояти, Хайсамий «Ал Мажмаъ»да иснодини хасан деган, Сахихут таргиб).

«Аллох олдида рўзадорнинг огзидан келадиган хид, мушкнинг бўйидан хушбўйрокдир» (Имом Муслим ривояти).

«Рўза калкондир ва у кишини олов (дўзах) дан омонда сакловчи кучли химоячидир» (Имом Ахмад ривояти, сахихут таргиб).

«Бир киши Аллох йўлида бир кун рўза тутса, Аллох унинг юзини дўзахдан етмиш йиллик масофага узоклаштиради» (Имом Муслим ривояти).

«Бир киши Аллох юзининг умидида бир кун рўза тутса, агар ўша куни хаётининг сўнгги куни бўлса, у жаннатга киради» (Имом Ахмад ривояти, сахихут таргиб).

«Жаннатда «Райён» деб аталувчи бир дарвоза бор. Шу дарвозадан рўза тутувчи кишилар киради. Улардан бошка хеч ким бу ердан кира олмайди. Уларнинг хаммалари кириб бўлгандан сўнг дарвоза ёпилади ва хеч ким у ердан киритилмайди» (Имом Бухорий ривояти).

Рамазон рўзаси Ислом асосларидан биридир. Куръон мана шу ойда нозил бўлган ва бу ойда минг ойдан афзал бўлган бир кун бор. «Рамазон бошланганда жаннат эшиклари очилади, дўзах эшиклари ёпилади ва шайтонлар кишанланади» (Имом Бухорий ривояти).

«Рамазонда тутилган рўза ўн ойлик рўзага тенгдир» (Имом Ахмад ривояти).

«Бир киши рамазон рўзасини иймон билан ва ажрини умид килиб тутса ўтган барча гунохлари кечирилади» (Имом Бухорий ривояти).

«Хар (куни) ифтор вактида, Аллох таоло дўзахдан озод килиш учун одамларни танлаб олади» (Имом Ахмад ривояти).

Qayd etilgan


Nodi  14 Sentyabr 2006, 20:09:05

Рўзанинг фойдалари

(4) Рўзада кўплаб хикмат ва фойдалар бўлиб уларнинг хаммаси такво доирасида бўлади. Аллох таоло деди: «Эй мўминлар, такволи кишилар бўлишингиз учун сизлардан илгари ўтганларга фарз килингани каби сизларга хам рўза тутиш фарз килинди...» (Бакара: 183).

Демак, киши (рамазонда) Аллох таолонинг розилигини умид килиб ва жазосидан кўркиб халол нарсалардан тийилса, харом нарсалардан тийилиши жуда осон бўлади.

Кишининг корни оч бўлса, унинг бошка аъзолари очлик ва шахватдан фориг бўлади. Агар унинг корни тўк бўлса тили, кўзи, кўли ва жинсий аъзолари очлик сезади. Рўза шайтонни енгишга ёрдам беради. Яъни хохишларни бошкаради ва аъзоларни химоя килади.

Киши очликнинг огрикларини хис килганда мискинларнинг ахволини яхширок тушунади. Шундан кейин уларга нисбатан ачиниш хисси уйгонади. Чунки, мискин бечоралар хакида эшитиш улар чекаётган азиятларга шерик бўлиш дегани эмас. Бу худди уловдаги киши пиёда юришнинг азобини пиёда юриб кўрмагунича билмагани кабидир.

Рўза кишининг иродасини нафс шахватларидан ва гунохлардан четланишга тарбиялайди. Шу билан бирга рўза кишини тартибли ва ўз вактида иш юритишга ўрагатади.

Рўза мусулмонларнинг бирлигини яккол кўрсатади. Бутун уммат бир вактда рўза тутади ва бир вактда огиз очадилар.

Рўза бошкаларни Исломга чакириш учун катта имконият хамдир. Бу ойда кўп одамлар масжидларга борадилар. Буларнинг ичида биринчи марта келувчилар ёки анчадан буён келмай кўйиб рўза шарофати билан келаётганлар бўлади. Энг мухими калблар очик бўлади. Шунинг учун бу имкониятни ганимат билиб, бу ойни хушмуомалалик билан даъват килиш, таълим бериш ва солих амалларни биргалашиб килиш билан ўтказишмиз керак. Даъватчи бошкалар билан каттик ишлаб ўзини эсдан чикариб кўймасин, шам бошкаларни йўлини ёритиб, ўзини тугатгани каби.

Qayd etilgan


Nodi  14 Sentyabr 2006, 20:09:34

Рўза одоби ва суннати

(5) Барчамиз то бомдодга азон чакирилмагунича еб-ичиб сахарлик килишнинг мумкинлигига шак-шубхасиз ишонамиз. Расулуллох саллаллоху алайхи ва саллам: «Сахарлик килинглар, чунки сахарликда барака бор» — деб мархамат килганлар. (Имом Бухорий ривояти). «Сахарлик — баракадир. (Яъни сахарликда барака бор). Ва у (бизни) ахли китоблардан ажратиб туради. Мусулмон учун энг яхши сахарлик, бу хурмодир». (Абу Довуд ривояти).

Ифторни оркага сурмангиз, чунки расулуллох саллаллоху алайхи ва саллам: «Одамлар ифторларини кечга колдирмасалар, (бузилмасдан) мудом яхшилик узра коладилар» — деб мархамат килганлар. (Имом Бухорий ривояти).

Киши рўзасини куйида Анас розияллоху анху ривоят килган хадисда тасвирлаганидек очиши афзалдир: «Расулуллох саллаллоху алайхи ва саллам рўзаларини намоз (шом) дан олдин рутаб-хўл хурмо билан очардилар. Агар рутаб топилмаса, куритилган хурмо ердилар. Агар куритилган хурмо хам бўлмаса, икки-уч хўплам сув ичардилар» (Термизий ва бошкалар Термизий «гариб хасан хадис» деган. Албоний «ал ирваъ»да сахих деган).

Ифтордан кейин килинадиган зикр (дуо) тўгрисида Ибн Умар розияллоху анхумо расулуллох саллаллоху алайхи ва салламдан ривоят килади: «Расулуллох саллаллоху алайхи ва саллам рўзаларини очганларидан кейин: «Захабаз-замау, вабталлатил уру-у-ку ва сабатал ажру ин ша Аллох» «Чанкок кетди, томирлар хўлланди ва ин ша Аллох ажр собит бўлди» — дер эдилар. (Абу Довуд ривояти, Дора Кутний хасан деган).

Гунохлардан четланинг, чунки расулуллох саллаллоху алайхи ва саллам: «Сизлардан бирортангиз рўза тутса, гунох иш килмасин...» — деб мархамат килганлар. (Имом Бухорий ривояти).

Расулуллох саллаллоху алайхи ва саллам: «Кимда-ким ёлгон гапиришдан тўхтамаса ва ёлгонга биноан амал килса, Аллохга унинг еб-ичишдан тийилишининг кераги йўк» — деб мархамат килганлар. (Имом Бухорий ривояти).

Рўзадор гийбат, сўкиниш, ёлгон каби барча харом амаллардан тийилмаса, унинг савоблари йўкка чикиши мумкин. Бу хакда расулуллох саллаллоху алайхи ва саллам: «... У киши очликдан бошка нарсага эга бўлмайди» — деганлар. (Ибн Можа ривояти, сахихут таргиб).

Савобларни йўк килиб, гунохларни кўпайтирадиган ёмон ишларга куйидагиларни хам киритишимиз мумкин:

Бугун кўп рўзадор кишилар ўз вактларини хаёсиз ва лагвга тўла кўрсатувлар, томошалар, сериаллар, мусикали томошалар, кинолар ва спорт мусобакаларини томоша килиш, лагв давраларида ўтириш, бирон бир касдсиз кўчаларда ёки бошка жойларда юриш билан ўтказадилар. Айримлар эса, тахажжуд, зикр, ибодат ойи бўлган ушбу улуг ойни очликни хис килмасликлари учун кундузи билан ухлаб ўтказадилар. Бу билан улар намозларни казо киладилар ва намозларни жамоат билан ўкиш имкониятларини кўлдан чикарадилар. Кейин эса кечани турли кўнгил очар нарсалар ва шахватларини кондириш билан ўтказадилар. Хатто баъзилар бу ойни газаб билан кутиб олади. Чунки, улар бу ойда рохатларини йўкотадилар. Баъзилар эса Рамазон ойида атайин таътил олиб, кофир мамлакатларга сафар килиб, кўнгил очиб келади. Хатто масжидлар хам бундай ёмонликлардан холи эмас. Аёллар бўяниб ва атирлар суриб олганини кўрасиз. Баъзи одамлар эса бу ойни — эхтиёжлари бўлмаса хам — тиланчилик мавсуми килиб олади. Баъзилар эса вактларини бозор ва дўконларни айланиш билан ўтказади.

Бирортанинг газабланишига йўл кўйманг. Чунки, расулуллох саллаллоху алайхи ва саллам: «Агар бирор киши рўзадор билан уришса, ёки хакорат килса, у «мен рўзадорман, мен рўзадорман» — десин» — деб мархамат килганлар. (Имом Бухорий ривояти).

Бунинг бир сабаби (рўзадор эканини) ўзи эслаши бўлса, бошка бир сабаби душманига эслатишдир. Аммо хозир рўзадорларнинг хатти-харакатларига караган киши анча фаркли нарсаларни кўради.

Кўп еманг, чунки расулуллох саллаллоху алайхи ва саллам «Одам боласининг ошкозонидан кўра ёмонрок тўлдирадиган идиши йўк» — деб мархамат килганлар. (Термизий ривояти, хасан сахих хадис деганлар). Окил ейиш учун яшамайди, балки, яшаш учун ейди. Енг яхши таом бу осон тайёр бўладиган таомдир. Аммо баъзи одамлар турли туман таомларни ейишдан завкланадилар. Улар улар анвои таомлар тайёрлашга харакат киладилар. Шунинг учун уй бекалари ва хизматкорлар бутун вактларини таом тайёрлаш билан ўтказади ва бу уларни ибодат килишдан гафлатда колдиради. Баъзилар рамазон ойида таом тайёрлашга бошка вактлардагига караганда кўпрок вакт ва пул сарфлайдилар. Турли хил таомларни тайёрлаб олганларидан кейин очкўзлар каби ейдилар ва чанкок касалига гирифтор бўлган туя каби ичадилар ва бу ой улар учун хазм килиш, семириш ва гастрит касаллигини орттириб олиш ойи бўлади. Ошкозонларини тўлдириб олганларидан сўнг, тарових намозига турганларида намоз ўкигилари келмасдан хохишсиз ўкийдилар ва баъзилари аввалги икки ракатдан кейинок чикиб кетади.

Илмни таркатиш, пулни беришда ўзининг обрўси ёки жисмоний кучи билан бошкаларга яхшилик килишда астойдил бўлиш. Бухорий ва Муслимда Ибн Аббос розияллоху анхумодан шундай хадис ривоят килинган: «Расулуллох саллаллоху алайхи ва саллам (Яхшилик килишда) одамларнинг энг сахийси эдилар. Рамазонда Жибрил алайхис салом билан учрашганларида яна хам сахий бўлиб кетардилар. Жибрил алайхис салом набий саллаллоху алайхи ва саллам билан рамазоннинг хар кечаси учрашарди ва у билан Куръонни дарс килишарди. Расулуллох саллаллоху алайхи ва салламнинг яхшилик килишдаги сахийликлари эсаётган шамолдан хам тез эди». (Имом Бухорий ва Муслим ривоятлари). Одамлар кандай килиб сахийликни бахилликка алмашадилар-а! Улар амалларини кўнгилдагидек килмайдилар ва бошкаларга ёмон муомала килиб буларнинг барчаси учун рўзани узр килиб кўрсатадилар.

Расулуллох саллаллоху алайхи ва саллам айтганларидек, рўзани мискинларни тўйдириш билан боглаш жаннатга элтгучи сабаблардан биридир: «Жаннатда ташкарисидан ичкарисини ва ичкарисидан ташкарисини кўриш мумкин бўлган уйлар бор. Аллох таоло бу уйларни мискинларга таом едирувчилар, мулойим гапирувчилар, узлуксиз (давомий) рўза тутувчилар ва кечаси бошкалар ухлаётган вактда намоз ўкувчилар учун тайёрлаб кўйган». (Ахмад ибн Хузайма ривояти,). Расулуллох саллаллоху алайхи ва саллам яна шундай мархамат килганлар: «Кимда-ким рўзадорга ифтор килиб берса, рўзадорнинг савобидан заррача камайтирилмаган холда рўзадор эга бўлганчалик савобга эга бўлади». (Имом Термизий ривояти, сахихут таргиб). Шайхул Ислом ибн Таймийя: «Бу хадисда, рўзадорни тўйгунича таомлантириш назарда тутилган» — деганлар. (Ихтиёротул фикхийя 109-бет).

Салафлар ифторларини бечора-мискинлар билан бахам кўришни ўзларига одат килиб олганлар. Улардан Абдуллох ибн Умар, Молик ибн Дийнор, Ахмад ибн Ханбал ва бошка улуг имомларни санаб ўтишимиз мумкин. Абдуллох ибн Умар бир етим ёки мискин бўлмаса, ифтор килмас эдилар.

Qayd etilgan


Nodi  14 Sentyabr 2006, 20:10:04

Улуг ой мобайнида нималар килиш лозим?

Киши ўзини ва мухитини ибодатга тайёрлаши, тавбага ва Аллох таолога кайтишга шошилиши, ойнинг кириб келганидан хурсанд бўлиши, чиройли рўза тутиши, таровех намозларини ўкиётганда Аллох таолодан кўркиши, ойнинг ўртасидаги ўн кунлигига келиб ўзида чарчокни хис килмаслиги, лайлатул Кадрни топишга харакат килиши, бир неча марта куръонни ўкиб ўтказиши, ўкиётганда маъноларини тушунишга ва йиглашга харакат килиши керак. Рамазон ойида килинган умра савоби хаж савоби билан тенгдир ва бу мукаддас ойда берилган эхсон-садакаларга бир неча баробар кўп ажрлар берилади. Рамазон ойида масжидда эътикоф ўтириш суннати муаккададир.

Рамазоннинг бошида одамлар ой кириб келгани билан бир-бирларини табриклашлари мумкин. Расулуллох саллаллоху алайхи ва саллам асхобларига рамазоннинг кириб келаётгани хушхабарини берар эдилар ва уларни солих амалларга рагбатлантирардилар. Абу Хурайра розияллоху анху ривоят килади: «Расулуллох саллаллоху алайхи ва саллам: «Рамазон — рахмат ойи келмокда. (Бу ойда рўзани) Аллох сизларга фарз килди. (Бу ой) мобайнида жаннат эшиклари очилади ва дўзах эшиклари кулфланади ва шайтонлар кишанланади. (Бу ойда) минг ойдан афзал бўлган бир кеча бор. Кимда-ким унинг яхшилигидан махрум бўлса, у шаксиз махрум кишидир» — деб мархамат килганлар». (Насоий ривояти, сахихут таргиб).

Qayd etilgan


Nodi  14 Sentyabr 2006, 20:10:29

Рўзага оид баъзи хукмлар

(6) Рўзалардан пайдар-пай тутилиши фарз бўлганлари бор улар: Рамазон рўзаси, бир кишини билмасдан ўлдириб кўйгани учун каффорот рўзаси, хотинини зихор килгани учун тутиб бериладиган рўза (Зихор арабча «аз-захр» «бел» маъносидаги сўздан олинган бўлиб, бирор киши хотинига сенинг белинг онамнинг белидек деб, хотинини онасига ўхшатишлик. Айнан белни зикр килишнинг сабаби хотинни от-уловларга ўхшатишдир. Уларни минилганда устига яъни белига минилади. Хотин хам эрнинг уловидир, уни уловга ўхшатиш эса аёл жимоъда эрнинг тагида бўлгани учундир. Зихор талок эмас, балки у хотинни ўзига харом килишдир. Эр то каффорот бермагунича хотинига якинлашмайди. Каффорот бериши билан хотини унга халол бўлади. Каффороти ушбу тартибда: 1- Кул озод килиш. 2- икки ой пайдар-пай рўза тутиш. 3- 60 та мискинни корнини тўйдириш. Ислом Нури), рамазоннинг кундузларида жинсий алока килгани учун тутиб бериладиган рўза хамда бир неча кун пайдар-пай рўза тутишни назр килган бўлса, шу назрига вафо килиб тутиладиган рўза.

Пайдар-пай тутиш лозим бўлмаган рўзалар хам бор. Улар: рамазон кунларидан ўтказиб юборган кишининг рўзаси, хажда курбонлик килишга кодир бўлмаган кишининг ўн кун рўза тутиб бериши, «каффоратул ямин» «касам каффорати учун» тутиладиган рўза, эхромда таъкикланган ишлардан бирини килгани учун (жазо) рўзаси (бу рожих кавлларда), кетма-кетликни ният килмаган бўлса назр рўзаси хам.

(7) Ихтиёрий (нафл) рўзалар фарз рўзаларнинг камини тўлдиради. Нафл рўзаларга куйидагиларни мисол келтириш мумкин: Ошуро (Мухаррамнинг: афзали 9 ва 10 ёки 10 ва 11 ва ёки факат 10 куни) нинг рўзаси, Арафа кунининг рўзаси, Айёмул Бийз (ойдин кечалар, яъни хижрий ойларнинг 13, 14, 15- кунлари) да тутиладиган рўза, шаввол ойида тутиладиган 6 кун рўза, ва Мухаррам ва Шаъбон ойларида кўпрок рўза тутиш.

( 8 ) Жума куннинг ўзида рўза тутишдан кайтарилган. (Имом Бухорий ривояти). Шанба куни хам фарздан бошка рўзани тутиб бўлмайди. (Имом Термизий ривояти). Бу ерда хеч кандай сабабсиз хослаб олиш назарда тутилган. Хар куни рўза тутиш, икки ёки ундан кўп кун ифтор килмай ўткарма рўза тутиш хам жоиз эмас.

Икки хайит кунида, ташрик кунлари яъни, Зулхижжанинг 11, 12, 13- кунлари рўза тутиш харомдир. Чунки, бу кунлар ейиш-ичиш ва Аллох таолони зикр килиш кунларидир. Аммо (Ташрик кунлари) курбонлик килишга кодир бўлмаган (хожи) киши Минода рўза тутиши мумкин.

Qayd etilgan