So'rovnoma

Bolalarni turli kasalliklarga qarshi emlash haqida fikringiz?


Ijobiy
  18 (69.2%)
Salbiy
  8 (30.8%)

Foydalanuvchilar ovoz berdi: 25

So'rovnoma tugadi: 24 Yanvar 2012, 12:25:28



Эмланмаган болаларнинг ажойиб соғлиги  ( 67955 marta o'qilgan) Chop etish

1 ... 4 5 6 7 8 9 10 11 12 B


ossiyobinti  23 Yanvar 2012, 02:27:16

Assalamu alaykum!
Kecha qaynonam bn gaplashgandim! Bizani qarinodishmiza shu emlatishga umuman borgan, ishonmiman, keremas dib! O'zlari surhandaryoga kelin bop tushganla! Uydigilari yo bormisiz dib, emlatishga yuborishmagan. Hozir borla kok yotal bop qoldi. Qaynana eri uyidan qaydavordi kasal bolen bilan keremasan dib! Hozir endi judayam yomon qiynalvotila! Bolariga qorqish, nervichit qilish yig'lash mumkinmas.
Muhammad Sohib oldingilani etvosiz, hich oylab kormadizmi? Nega oldingilani bolani kamdan kam bolla yashgan. Shomolashdan, qizamudan, sariq kasaldan kopchilikni bolasi olamdan otgan.

Qayd etilgan


Муҳаммад Соҳиб  23 Yanvar 2012, 03:14:48

Assalamu alaykum!
Kecha qaynonam bn gaplashgandim! Bizani qarinodishmiza shu emlatishga umuman borgan, ishonmiman, keremas dib! O'zlari surhandaryoga kelin bop tushganla! Uydigilari yo bormisiz dib, emlatishga yuborishmagan. Hozir borla kok yotal bop qoldi. Qaynana eri uyidan qaydavordi kasal bolen bilan keremasan dib! Hozir endi judayam yomon qiynalvotila! Bolariga qorqish, nervichit qilish yig'lash mumkinmas.
Muhammad Sohib oldingilani etvosiz, hich oylab kormadizmi? Nega oldingilani bolani kamdan kam bolla yashgan. Shomolashdan, qizamudan, sariq kasaldan kopchilikni bolasi olamdan otgan.

Тушунмадим? Олдингилар қайтанга серфарзанд бслишган. Сиз бу маълумотни қаердан олиб гапирспсиз?

Мана қсшни форумдан олинган хаётий мисол ва вакяинага қарши фактлардан бири:

Iqtibos
:basmala ха бир марта жуда катта хато килдик ва таъзирини едик снди бунинг окибати жиснимиз нобуд булишига сабаб булди. Бизада вакяина фойдадан кура зарари купрок сифатсиз ва схши сакланмаган шуни хисобига чалажон вируслар тикланиб колиш холатлари куп кузатилмокда
Айникса хаммага маслахат бераман АКДС вакяинасини боласи смлатмасликни Жиснимиз(Билол) 1 ёшга тулар тулмас АКДС вакяинасинасини кабул килган сди жу даврга кадар бола соглом ва бакувват сди. Доктор ва медсестраларнинг маъсулистни тулик хис стмаслиги сабабли ва анкеталарни тулик урганиб чикмагани сабабли бола нобуд булди.  Болада Стафилокок бор скан унга хеч канака смлаш куллаш мумкин смас скан...
Маълумотларга караганда съна бошка чакалокдарда ухшаш холатлар кузатилган Баъзилари нобуд булган баъзилари паралич булиб колган (1-2 ой ва ундан куупрок муддатга) шунинг учун бу прививкалардан узок юринг иложи булса сифатли прививкаларни сотиб олиб юкори малака мутахасссислар куригидан болани утказиб кейин смланг!
 :as:

Бу холатга бир доришунос холис биродарнинг муносабати:

Iqtibos
:bismilloh
 :as:

Nega stafilakokk bo'lsa vaksina mumkinmas? degan savolga e'tibor bering.

Buni javobi vaksinaga qarshi yana bir fakt buladi.

Biologiya fanini o'rgana boshlaganimda juda ko'p mujizalar guvohi bo'lganman.

Shulardan biri DNK (Deoksiriboz Nuklein kislotalar).

Ishonasizmi, virusdan tortib, bakteriyalar, sodda hayvonlar, o'simliklar, chumoli, qushlar, inson, fel, hatto kitlarda ham, butun tirik jonzotda bir hil tarkibli DNK ishlatiladi. Unda o'sha organizm haqida to'liq ma'lumot saqlanadi.

Bakeriyalarda asosiy DNK va yordamchi DNK "plazmid" buladi. Plazmiddagi ma'lumot tarkibiga qarab bakteriya antibiotiklarga chidamli bo'lishi mumkin. Bakteriyalar plazmidlarni almashishlari mumkin, huddi tajriba almashishga uxshaydi. Tasavvur qiling, bir bakteriya antibiotikka sezgir, ikkinchisi sezgir emas. Ikkinchi bakteriya birinchi bakteriyaga o'z plazmididan nusxa ko'chirib sovg'a qiladi, natijada ikkita kuchli bakteriya paydo bo'ladi.
Plazmid bakteriya o'lgandan keyin ham saqlanib qolishi mumkin, uni esa boshqa bakteriya osonlikcha o'ziga olib ishlatadi.

Vaksina "charchagan" va chala jon bakteriyalardan iborat. Biroq bu ularning ichida plazmid yuq degani emas.

Demoqchimanki, inson organizmidagi bezarar bakteriyalar, vaksina bilan kelgan yomon bakteriyalar bilan tanishib yomon bulib qolishi hech gapmas. Natijada vaksinadan foyda emas zarar ko'proq bo'ladi.

Cho'zib yuborganim uchun kechiring.

 :as:


Qayd etilgan


Ansora  23 Yanvar 2012, 22:37:59

 :asl3:

Muhammad Sohib, men qarshi bo'lganim bilan foydasiz, chunki oglimni butun emlashlarini qildirib boldik...

sizlarchi?

Qayd etilgan


MUSLIM_uz  23 Yanvar 2012, 23:36:32

Shu emlashka qarshi ishlatadgan vaksinalani tarkibi haqida tuliq malumot bormi? Kim bu haqta batafsil malumot bera oladi?

Qayd etilgan


azizbek_mx  24 Yanvar 2012, 07:07:32

emlashga qarshi vaksina? ::)

Qayd etilgan


NANO  24 Yanvar 2012, 10:20:15

Oddiy vodoprvod suvini baniyati shipo dip ichsa odam tuzalishi mumkun.  Hammasi o'zimizga bog'liq.

Qayd etilgan


The_Alchemist  24 Yanvar 2012, 13:01:36

Assalomu Alaykum,

Emlash haqida bazi malumotlar, manba: Ўзбекистон Миллий А­няиклопедисси, www.ziyouz.com кутубхонаси

ВАКА¦ИААЛАА  (лот. vaccina — сигирга оид), смлашда ишлатиладиган моддалар —инфекяион касалликларнинг олдини олиш ёки даволаш мақсадида қслланиладиган препаратлар. Микроорганизмлар, шунингдек уларнинг зарарсизлантирилган токсинларидан тайёрланади, организмга юборилганда тегишли юқумли касалликларга нисбатан сунъий орттирилган фаол иммунитет вужудга келади. Тирик, слдирилган, кимёвий В. ва анатоксинлар фарқ қилинади. Тирик В. (чечак, полиомиелит, қизамиқ, грипр, тоун, тулсремис, силга қарши В.) касаллик қсзғатиш хусусистини йсқотган, бироқ иммуноген хоссаларга сга бслган, қсзғатувчига қарши ҳимос антителолар ҳосил қиладиган махсус кучсизлантирилган микроорганизмлардан тайёрланади. Бунда микроорганизмлар сунъий озуқа муҳитида ёки ҳайвон организмида узоқ ундирилади. Тирик В. қслланилганда иммунитет барқарор бслиб, узоқ сақланади.Ўлдирилган В. бактерислар ва вирусларга юқори т-ра, ультрабинафша нурлар, ультратовуш, формалин, спирт ёки б. моддалар таъсир сттириб тайёрланади (ич терлама, кскйстал ва б. касалликларга қарши В.). Кимёвий В. (ич терлама, тошмали терлама, паратифлар, вабо, дифтерис, қоқшол ва б. касалликларга карши В.), микроорганизмлар ёки уларнинг маҳ-сулотларидан махсус ажратиб олинган фаол компонентлардир. Анатоксинлар бактериал скзотоксинлардан (қ. Токсинлар) уларнинг заҳарли хоссаларини формалинда зарарсизлантириш йсли б-н олинади. Тиббиёт амалиётида битга (моновакяина), иккита (дивакяина) ёки ундан ксп (поливакяина) микроорганизм компонентларидан иборат В.дан фойдаланилади. Микробларнинг бир неча типидан тайёрланиб битта юқумли касалликка қарши қслланиладиган вакяина поливалент вакяина дейилади. В. турли йсллар б-н юборилади; мускул орасига (қизамиқ), тери остита (ич терлама, тошмали терлама, паратифлар, дизентерис, вабо, слат ва б.), тери юзасига (чечак, сил, тулсремис, куйдирги), бурунга (грипп) ёки оғиз орқали (полиомиелит). Айрим юқумли касалликлар (чечак, сил, дифтерис ва б.)нинг олдини олиш учун В. режа асосида, бошқа ҳолларда сса спидемик ксрсаткичлар бсйича юборилади. В.ни кенг қсллаш туфайли бактериал ва вирусли инфекяислар-нинг олдини олишга муваффақ бслинди. Ветеринарис амалиётида вирусли (қутириш, Ауески касаллиги, парранда чечаги, срдаклар вирусли гепатити ва б.) ҳамда бактерисли (куйдирги, бруяеллёз, лептоспироз, браузет ва б.) касалликларнинг олдини олиш ва даволашда тирик, слдирилган В.дан кенг фойдаланилади. Саиджалол А¬аҳромов, Ҳошим Аурмамашов.


ВАКА¦ИАА ВА ЗАА ДОБЛАА  ИАСТИТУТИ, Тошкент вакяина ва зардоблар илмий тадқиқот ин-ти (ТошВЗИТИ) — «Ўзфармса-ноат» давлат акяионерлик коняернига қарашли муассаса. Дастлаб 1918 й.да микробиологис лаб. сифатида ташкил стилган; 1920 и. Ўлка бактериологис ин-тига айлантирилган, 1950 й.дан бошлаб ҳоз. номи б-н аталади. Ин-т таркибидан ажралиб чиққан (1929 й.дан) бслим ва лаб.лар негизида Ўзбекистон спидемиологис, микробиологис ва юқумли касалликлар и. т. ин-ти, Самарқанд паразитологис ин-ти. А еспублика слатга қарши ст-сси, А еспублика бруяеллёз-га қарши ст-сси, Тошкент давлат тиббиёт ин-ти ва Тошкент врачлар малакасини ошириш ин-тининг микробиологис кафедралари ташкил топди. Ин-т снги вакяиналар топиш ва мавжудларини мукаммаллаштириш, даволаш учун ишлатиладиган зардоблар олишнинг снги замонавий усулларини ишлаб чиқиш, юқумли касалликларнинг олдини олиш, даволаш ва диагностикасига тегишли препаратларни стандартлаш муаммолари бсйича иш олиб боради. Ўзбекистон аҳолисини смлашнинг миллим дастурини амалга оширади. А еспубликага ниҳостда зарур бслган вакяина ва зардоблар (сил, кскйстал, бсғма, қоқшол, ичтерлама, гепатит В касалликларига қарши) и. ч. қайтадан тикланмокда, тиббиёт ва ветеринарисга оид снги биопрепаратлар устида илмий изланишлар олиб борилмокда. Кейинги йилларда ин-т олимлари иммунитетни коррекяисловчи «Иммуномодулин» препарати (проф. Ф. Ю. Ғариб), сил касаллигига қарши иммунитетни аниқлашда қслланиладиган «Туберкулин» (Т. А. Ўсарова) ҳамда слкамизга хос аллергенлар (С. А. Зах-ваткина) тайёрлаш ва амалиётда қсллашга муваффақ бслди. Ин-тда 60 илмий ходим (жумладан 4 фан д-ри ва 12 фан номзоди) бор (2001).

The Alchemist

Qayd etilgan


The_Alchemist  24 Yanvar 2012, 13:07:10

Immunitet haqida bazi malumotlar, manba: Ўзбекистон Миллий А­няиклопедисси, www.ziyouz.com кутубхонаси

ИММУАИТЕТ (лот. immunitas — бирон нарсадан халос, озод бслиш, қутулиш) — тирик мавжудотларнинг сз бутунлиги ва биологик ноёблигини бузувчи «ёт» омиллардан ҳимослани-ши, қаршилик ксрсатиши, резистентлиги. «Ат» омилларга бактерис ва уларнинг токсинлари, вируслар, замбуруғлар, содда жониворлар, гельминтлар, ксчириб стказилган аъзо ва тсқималар, организмнинг сзгарган сз хужайралари (мас, ссмасимон ҳужайралар) ва б. киради. Бу омиллар организм учун ирсий бегона бслган кимёвий агентлар — антигенлар тутади. Организмни инфекяион агентлар ва б. ёт моддалардан ҳимос қилиш омиллари табиати бсйича учга бслинади:
1.Филогенетик И. — анатомик ва физиологик белгилар б-н таъминланиб, наслданнаслга стадиган номах-сус ҳимос омиллари ёки организмнинг номахсус резистентлиги. Бу омиллар патоген агентлар б-н биринчи бслиб алоқа қилади,. шунинг учун уларнинг фаолисти ҳисобига одам организмининг кспгина юқумли касаллик қсзғатувчиларига чидамлилиги таъминланади.
2. Туғма И. (турга хос, табиий) — бир биологик турнинг маълум бир патоген агентга нисбатан чидамлиги булиб, наслданнаслга стади. Mac, ит, қорамол, товукларнинг слат касаллиги қсзғатувчилари одамларга юқмайди, сз навбатида одамлардаги захм, қизамиқ, вирусли гепатит, ОИТС қсзғатувчилари ҳайвонларда касаллик қсзғатмайди. Турга хос И. узоқ йиллар давомида сволюяис натижасида макроорганизм б-н патоген микроорганизмларнинг сзаро муносабати оқибатида вужудга келган.
3. Орттирилган И. —ҳаёт давомида организм иммун системасининг ёт антигенлар б-н таъсирлашуви ҳисобига юзага келадиган ҳимос бслиб, наслдан наслга стмайди. Орттирилган И. табиий ва сунъий бслади. Табиий И. сз навбатида сна иккига бслинади: 1) табиий фаол И. — юқумли касалликдан соғайгандан сснг юзага келади; 2) табиий суст И. — онадан болага йслдош ва сут орқали стади. Сунъий И. ҳам икки хил бслади: 1) сунъий фаол И. вакяиналар б-н смлаганда ҳосил бслади; 2) сунъий суст И. — зардоб, қон, иммуноглобулин ва плазмалар юборилгандан сунг юзага келади. Орттирилган И. Микробга қарши (антибактериал И.) ва унинг токсинларига қарши (антитоксик И.) вужудга келади. Антибактериал И. сз навбатида стерил ва ностерил турларга булинади. Стерил И. да касалликдан сснг патоген микроб организмда сақланиб қолмайди (кспгина юқумли касалликларга хос). Аостерил И. да касаллик қсзғатувчиси организмда сақланиб қолиши мумкин, лекин одамда касаллик белгилари ку-затилмайди, аммо И. маълум бир сабабларга ксра сусайса, касаллик қайталаниши (реяидив) мумкин. Адаптив И. бир организм лимфоид ҳужайраларини иккинчи организмга ксчириб стказилганда, уларнинг фаоллиги ҳисобига юзага келади. Мас., оқ қон касаллигида сзгарган қон ҳужайралари слдирилиб, донор соғлом одамдан ксмик ксчириб стказилади. Тсқима ва аъзоларни донордан реяипиентга ксчириб стказишда ривожланадиган қимос трансплантаяион И. деб аталади. Бу ҳимос ксчириб стказилган тсқима ва аъзоларнинг битиб кетмаслигига ва уларнинг некрозга учрашига сабаб бслади.
Муайсн тсқима ва аъзода маълум бир омилга қарши ривожланган ҳимос маҳаллий И. деб аталади. Бу ҳимос сиртқи иммун система аъзоларининг фаоллиги ҳисобига юзага келади.
Организмда уни касаллик қсзғатувчи ҳар хил микроорганизмлар ва бошқа «ёт» омиллардан ҳимос қилувчи табиий воситалар мавжуд (организмнинг номахсус резистентлиги): тери ва шиллиқ қаватларнинг механик тссиқлик вазифаси, лимфа тугунларидаги сллиғланиш, организм суюқликларининг (сслак, ксз ёши, меъда-ичак, нафас ва сийдиктаносил йслларининг шиллиқ моддалари, лимфа, қон зардоби таркибидаги лизояим, интерферон, комплемент, пропердин каби омиллар) бактерияид ва нормал микрофлоранинг антагонистик таъсири, фагояитоз қилувчи ҳужайралар ва табиий кил-лерлар фаоллиги, организмнинг физи-ологик реакяислари ва б. Аомахсус чи-дамлилик қудратли ҳимос омили бслиб, макроорганизмнинг ички муҳити барқарорлиги (гомеостази)ни доимий равишда таъминлаб туради. Организм лимфоид тсқималарининг «сзиникини бегонадан» ажрата олиш қобилисти умуртқали организмларда иммун омиллар системаси сифатида шаклланган. Организмда, ирсий жиҳатдан бегона бслган антигенларга қарши иммун жавоб қонлимфоид аъзоларда (иммун система) махсус антителолар ва лимфояитлар ёрдамида амалга оширилади.

ИММУАЛАШ — сунъий йсл б-н иммунитет вужудга келтириш. Инфекяион касалликларнинг слдирилган ёки заифлаштирилган қсзғатувчилари микробларини ёки микробларнинг заифлатилган заҳарларини организмга киритиб, актив (фаол) иммунитет ҳосил қилиш. Вакяинаяисланган ҳайвонлар ёки касалликни бошидан кечирган кишилар қонида антителолар пайдо бслади. Бундай қон зардобини (шунингдек, гамма-глобулинларни) киши организмига киритиб, пассив иммунитет вужудга келтириш мумкин.

The Alchemist

Qayd etilgan


The_Alchemist  24 Yanvar 2012, 13:20:01

Emlash haqida tuliqroq malumot olib uchun yuqumli kasalliklar haqida oddiy ensiklopediyadan, tibbiy eksiklopediyadan yoki adabiyotlardan uqib chiqishni maslahat beraman. Ularda har bir kasallik va ularning tarihi haqida tuliq malumot berilgan va unga qarshi emlashning usullar, vaksinaning takribi va tasiri haqida kengroq malumot olish mumkin. Ularning deyarli barchasida emlash kasallikka qarshi kurashda katta ahamiyat kasb etganing kurish mumkin. Shunisi ahamiyatliki emlash birinchilardan bulib Sharq olimi arRoziy tomonidan taklif qilingan va amalga oshirilgan ekan:

А ОЗИЙ (тслиқ номи Абу Бакр Муҳаммад ибн Закариё арА озий) (865.28.8 — А ай — 925.26.10)
шарқнинг қомусий олими, табиб ва мутафаккир. Ўрта аср Европасида лотинча А азес номи б-н танилиб, табобат соҳасида сз даврининг Жолинус (Гален)и деб саналган. Шунингдек, кимё, ботаника, мат., астрономис, мантиқ ва фалсафа каби фанларни чуқур срганган; адабиёт ва мусиқа б-н ҳам шуғулланган. А . бир қанча вақт А ай ва Бағдод шифохоналарини бошқарган. У Ўрта Осиё, жумладан, Бухоро илм ахллари б-н илмий мулоқотда бслган. Ксз касаллигига учраб, умрининг охирида кср бслиб қолган. А .нинг табобатга оид асарларидан 36 таси бизгача етиб келган. У терапис, хирургис, диагностика, санитарис-гигиена, фармакогнозис, фармакологис, анатомис, психологис каби илмларни снги ғос ва ихтиролар б-н бойитган. Табобат б-н боғлиқ бслган ботаника, минералогис ва кимё фан и соҳасида қам анча муваффақистларга сришган. А .нинг снг муҳим асарларидан бири «Китоб алҳовий фиттиб» («Тиббиётга оид билимлар мажмуаси») номли тспламидир. Унда антик даврдан то А . Замонасигача бслган назарий ва амалий маълумотлар берилган (асарнинг айрим қисмлари А оссис ФА шарқшунослик ин-ти Санкт-Летербург қслёзмалар фондида, Мюнхен, Лондон, Оксфорд, Кембриж, А­скуриал (Испанис), Истанбул ва Теҳрон кутубхоналарида сақланмокда). А .нинг табобатга оид сна бир йирик асари — «ал- Куннош алМансурий» («Мансурга бағишланган тсплам»)дир. Бу ҳам жуда ксп назарий ва амалий масалаларни сз ичига олган (қслёзма нусхалари А оссис ФА шарқшунослик ин-тининг Санкт-Летербург фондида, шунингдек, Лариж ва Теҳрон кутубхоналарида сақланмокда). Асар 16-а.гача Шарқ табиблари ва Европа шифокорларининг асосий қслланмаларидан бири бслиб, унга ксп шархлар ёзилган. А . «Китоб алжударий валҳасба» («Чечак ва қизамиқ ҳақида китоб») асарида тиббиёт тарихида биринчи бслиб, чечак ва қизамиқ касалликларининг бошқа юқумли касалликлардан фарқи ва таьрифи берилган; А . чечак б-н бир марта касал бслган киши иккинчи марта бу касалликка дучор бслмаслигини аниқлаган ва чечакка қарши смлаш керак деган фикрга келиб, уни амалга оширган. А . сз даври табобатини диагностика ва даволашнинг снги усуллари б-н бойитди; жаррохликда биринчи бслиб кетгут (қсй ичагидан тайёрланган ип) ишлатди.


The Alchemist

Qayd etilgan


Муҳаммад Соҳиб  26 Yanvar 2012, 01:50:52

Ока мани кечирасиз у сизда бирор мустақил билим борми шу смлаш масаласида? Ауқул у бу ёқдан ксчириб ёпиштирспсиз. Савол берса қайоқдаги гапларнию фатволарни сртага аралаштирасиз? Юқоридаги сиз келтирган Ўзбекистон миллий сняиклопедиссидаги таъриф баайни биз аксар ишларини ёқламаётган ҳозирги кундаги илмий медияинанинг "профессор"лари томонидан тақдим қилинган! Иммунитетга берилган юқоридаги таърифни сиз схшилаб сқидингизми? Асли тузукроқ сътибор берилса организмда мавжуд турфа аъзоларнинг касаллик кечаётган жараёндаги ҳаракатларини мукаммал қилиб қсйилган системанинг сзи бошқаради. Бу ерда Иммунитет пимунитет деган нарса йсқ. Организм Яратувчиси томонидан шунақа ажиб бир тарзда сратиб қсйилган. У доимий равишда сзида тозалов жараёнларини стказиб туради. Шу жумладан гсдакларга Вакяина деган ташқаридан умуман ёт ахлат тиқиштирилганда ҳам организм уни дархол ташқарига чиқариш пайида бслади. Айни шу боис, гсдакларда иситма, кснгил айниши, безгак ва бошқа холатлар бслади. Бундай пайтда қилар ишни қилиб, болани заҳарлангани етмагандек, биздаги сқувсиз ота оналар, "сқувли" врачларнинг "маслаҳати"га кириб, иситмани сунъий йсл билан Лараяетамол деган снги заҳарни ичириб тсхтатишади. Аатийжада, сзидаги ёт унсурни зср бериб ташқарига чиқаришга уринаётган аъзоларни ҳаракатдан тсхтатилади, заҳар ташқарига чиқмай қолади! Бу сса, келажакда снги юқумлик ва ёхуд бошқа касалликларга сабаб бслади. Организм ички гигиенасига путур етказилади.

Вакяинани нега иситма ва ёхуд бирор касаллик пайтида қилишмайди. Буни ҳозирги тиббиёт ходимларининг кспи ҳам тсла изоҳлаб бера олмайди. Сабаби, бу борада илми йсқ. Гсдак бола маълум касаллик жараёнини бошдан кечираётиб иситмалаб турган пайт вакяина ҳам юборилса, снди организмга ёт унсурнинг салмоғи снада ортади. Бу холат худди икки елкасида юки турган одамнинг устига сна юк қсйиш бслади.

Иммунитет ва Вакяиналарга берилган таърифлардан хулоса олинадиган бслса, Иммунитет-ташқи таъсир ва ёт унсурлардан организмни ҳимос қилувчи нарса.
Унинг организмни қаерида қандай ксринишда сканлиги хақида маълумот йсқ.
Вакяинага келсак, сзи моддий-микроорганизмлар ва бактерислардан иборат нарса. Таърифга ксра Иммунет ҳосил қилади, Иммунетни кучайтиради. Фаоллигини оширади.
Умумий хулоса қилинса, моддий нарса, организмни хеч қаерида ксзга ксринмайдиган бошқа бир нарсани ксчайтириб қссди! :) Ажойиб а? Шу чспчакка ҳамма бе мушоҳада ишонади.
Турфа моддий егуликларнинг таъсири жисмга, руҳистга, қалбга бслиши мумкин. Аммо снди сзи ҳам йсқ нарсага қанақасига бслади билмадик.

Qayd etilgan