Islom hayotidan ibratli hikoyatlar  ( 212847 marta o'qilgan) Chop etish

1 ... 30 31 32 33 34 35 B


Salsabil  22 Fevral 2013, 10:22:37

Шиъа рахнамоларидан бири: " Биз масжидун набавийга Умар ибн ал-Хоттоб номи билан аталувчи сшикдан кирмаймиз, Ò›асамки, биз у кишини ёмон курамиз"-деди. Ахли сунна уламоларидан бири бунга жавобан: " А­й Умар, Аллох сизни Уз рахматига олсин, шайтонлар сиздан Ò›урÒ›иб тириклигингизда хам Ò›очишар сди...., снди хатто вафотингиздан сунг хам улар сиздан Ò›очишмоÒ›да."- деди.

Qayd etilgan


Хадича  03 Mart 2013, 20:20:12

     

" U- Alloh azza va jalladir!!! "

Bir yigit Madina Islom universitetini tamomladi. Oxirgi imtixonlarni yaxshi topshirib,diplomni ham qo'liga oldi. Ishga joylashish uchun ko'pgina tashkilot va hukumat idoralariga kirib ko'rdi. Afsuski urinishlari zoye ketib,bironta dargohga ishga joylasha olmadi...
Lekin bu yigit pokizadan pokiza  shahar bo'lmish Madinai Munavvaradan tashqarida yashamaslikni,undan tashqariga chiqmaslikni diliga mahkam tukkandi.
Axir bu pokiza suyukli shaharda umr kechirish lazzatini totib ko'rgan inson bu makondan hech ajralgisi keladimi ?!
Axir, bu shaharni kezgan inson har bir qarichida payg'ambar sollallohu alayhi va sallamdan qolgan va u zotning asxoblari roziyallohu anxumdan qolgan esdaliklarni ko'radiku...!
Axir bu pokiza shaharda umrguzaronlik qilish bilan Rasulullohni ushbu muborak hadislari ahlidan bo'lish umidi ham borku :

" Kimki Madinada vafot etishga qodir bo'lsa,shunday qilsin. Albatta men bu shaharda vafot etgan kishini shafoat qilaman"
( Ahmad, Termiziy,  ibn Hibbon, ibn Mojalar ibn Umardan rivoyat qilgan sahih hadis. Sahihul Jome' 6-jild, 6105-hadis. )

Nihoyat,yigit bir kuni taniqli fozil ustozlardan birining oldiga bordi...
Ularga qarasangiz Allohni eslaysiz... So'zlarni tinglasangiz , Allohdan qo'rqishini bilasiz...

Yigitning o'zi hikoyani shunday davom ettiradi:
" Shayhning huzuriga borib,u kishidan so'radim:
" Shayh meni biror ishga oluvchiga yo'llab qo'ysangiz ? Balkim,siz ko'pchilikni taniysiz,biror tanishlaringiz bordir? Mening qarshimda hamma eshiklar yopildi! Shaharda men qoqmagan bironta eshik qolmadi, bari befoyda. Men esa Madinadan chiqishni aslo istamayman."
Shayh nima der ekanlar deb ularnini yuziga tikildim.
Shunda Shayh hotirjamlik bilan javob berdilar :
" Ha, men seni ishga oladiganni bilaman " -dedilar.
Darrov-a!!! Shoshib qoldim. Birdan xursand bo'lib yuzimga tabassum yugurdi.
" Alloh rozi bo'lsin sizdan,kim ekan u,bilsam bo'ladimi?...-dedim.
Shayh: " U - Alloh azza va jalladir !!! "-deb javob berdilar.
Tilimga biron so'z kelmay,biroz jim qoldim...

Shayh menga tikilib : " Ajabo,agar hozir men senga falonchi vazir yoki falonchi amaldor kishi deganimda albatta xursand bo'lgan bo'larding...
Barcha narsaning egaligi qo'lida bo'lgan va barcha narsaga Qodir, yeru osmon mulklari qo'lida bo'lgan  Zotni aytgan chog'imda, yuzing o'zgarib qolganini ko'rayapman...
Sening Allohning ushbu oyatidagi va'dasida shubhang borga o'xshaydi:

" Osmonda esa sizlarning  rizqu ro'zlaringiz  va sizlarga va'da qilinayotgan narsa bordir" ( Azzoriyot: 22 ).
Yana Shayh davom etdilar: " O'g'lim, sen bomdoddan bir soat oldin masjidi nabaviyga borgin. Tunning uchinchi qismida va sahar chog'larida  Allohga iltijo qilib, astoydil hojatingni so'ragin. Ishonamanki, Alloh sening hojatingni ravo qilib,ishingni o'nglaydi."

Yigit hikoyani davom ettirib shunday deydi:
" U kishining so'zlaridan juda qattiq hijolat tortib ketdim...  Shayh bilan xayrlashib,chiqib ketdim...
Soatim qo'ng'irog'ini  tungi soat uchga qo'yib,uyquga ketdim. Uyg'ongach,tahorat oldim. So'ng o'zimda jo'sh urib turgan,ta'riflab berolmaydiganim kuchli Iymon harorati bilan masjidi nabaviyga yo'l oldim...
Masjidga kirib, Alloh taqdir qilganicha namoz o'qidim... Qo'limni osmonga ko'tarib duo qilmoqchi bo'ldim,biroq ko'tarolmadim...
Yig'i g'olib kelib, o'zimni tuta olmay ho'ngrab yubordim...
Hatto,ruhim tanamdan chiqib ketadi deb gumon qildim. Yig'im bilan atrofdagilarga ham ozor berdim...  Alloh taologa atigi bir necha so'zlar bilangina duo qila oldim,xolos...
Alloh qalblar ichidagi narsalarni biluvchi Zotdir...
Namozxonlar bilan bomdodni o'qidim...
Namozdan keyin olimlardan birining darsida hozir bo'ldim. Keyin esa Allohdan o'zga hamma narsani yodimdan chiqarganimcha,dunyoviy ishlarim va muammolarimni unutib uyimga jo'natdim...
Uyga ketyapman-u kimdir menga mana bu ko'chadan yurgin,deyayotgandek bo'laverdi. O'sha ko'chaga burildim. Bu men biron marta yurmagan yo'nalish edi. To'satdan ro'paramdan hukumat idoralaridan biri chiqib qoldi. Men u yerga murojaat qilmagandim. O'zimga o'zim : " Kel, shulardan ham menga loyiq biron ish topiladimi,deb so'rab ko'rsam mendan nima ketadi-dedim. Mashinamdan tushib,idoraga kirib bordim. U yerda meni bir kishi iliq qarshiladi. Meni tanimasa ham yuzida tabassum bilan ko'rishdi. Salom-alikdan so'ng,men so'z boshladim :
" Birodar,bu yerda men hech kimni tanimayman. Agar ajr-savob umidida menga yordam qilmoqchi bo'lsangiz, mana bu mening hujjatlarim,diplomlarim. Men anchadan buyon ish qidirib yuribman,lekin,hanuzgacha topa olganim yo'q " dedim.
U kishi hujjatlarim bilan tanishib chiqqach, stolining ustiga ikki qo'lini tirab,o'rnidan turdi va menga qarab :
" Subhanalloh... Biz qachondan beri sizga o'xshagan mutahassislikka ega hodimlarni qidirib yurgandik...
Qayerda edingiy,do'stim ? Qayerdan paydo bo'lib qoldingiz? Xudo hohlasa,hoziroq ishga olinasiz"

O'rindiqdan turib, shu xonaning o'zidayoq Alloh taologa shukr sajdasini qildim...
Ko'zim yoshga to'lib ketgandi...
Shayhning so'zlarini eslab, uni takrorlardim :

" U - Alloh azza va jalladir !!!
U -  Alloh azza va jalladir...!!!"

Qayd etilgan


AbdulAziz  29 May 2013, 19:31:05

 Бир неча йил илгари бир масжид имоми Лондонга ксчиб келган сди. У Ò³амиша уйидан масжидга автобусда борар, у чиÒ›адиган ваÒ›тда автобус кспинча бсш Ò³олатда бслар сди. Ксчиб келганига снди бир неча Ò³афта бслганди. Автобусга чиÒ›иб йсл Ò³аÒ›ини тслаб стирди. Ò²айдовчи Ò›айтимига керагидан 20 пенс ортиÒ›ча бериб юборганини ксрган имом бироз сйланиб, ичида сзига дебдики: "Мен албатта бу ортиÒ›ча маблаÒ“ни Ò›айтаришим зарур. Чунки, бу ортиÒ›ча пул менинг Ò³аÒ›Ò›им смас." Сснг сна бироз сйланиб туриб, сзига сзи шундай дебди: "Бу биров назарга илмайдиган, арзимас пул бслса, Ò›олаверса бу пул менда Ò›олгани билан автокорхонага Ò³еч Ò›андай зарари сезилмайди. Демак, мен пулни АллоÒ³нинг Ò³адсси деб Ò›абул Ò›илиб сзимда олиб Ò›оламанда, Ò³айдовчига индамайман."
АиÒ³ост автобус имом тушадиган бекатга келиб тсхтади. БироÒ›, у автобусдан тушаётиб, Ò³айдовчи олдида бир лаÒ³зага тсхтадию чснтагидан ортиÒ›ча 20 пенсни чиÒ›ариб Ò³айдовчига бериб деди: "œМарÒ³амат олинг, менга керагидан ортиÒ› Ò›айтим берган скансиз." Ò²айдовчи пулни олиб, табассум Ò›илди ва ссради: "œСиз шу ерга снги имом бслиб келган инсонмисиз? Мен анчадан бери масжидингизга бориб, динингиз билан танишмоÒ›ни сйлаб юрган сдим. Бугун нима Ò›илар скансиз деб, сизга атайин ортиÒ›ча Ò›айтим Ò›айтарган сдим."
Имом автобусдан тушар скан бслиб стган воÒ›еанинг оÒ“ирлигидан оёÒ›лари заифлашиб, ерга Ò›улаб туша ёзди. А­нг сÒ›ин турган тссинга сусниб олиб, осмонга юзланиб, ксзларида ёш билан дуо Ò›илди: "œА­й А оббим! Сал бслмаса динимни 20 пенсга сотиб Ò›ссй дедим-а!"

Ò²икмат
Биз учун арзимас бслиб ксринадиган баъзи ишлар бошÒ›алар учун жуда аÒ³амистли бслиши мумкин. Биз учун арзимас бслиб ксринган кичик хатолар бизларни кузатиб турган инсонлар учун биз Ò³аÒ›имизда, динимиз, сътиÒ›одимиз, миллатимиз, халÒ›имиз Ò³аÒ›ида носрин хулоса чиÒ›аришларига сабаб бслиб Ò›олиши мумкин. Бир иш Ò›илаётганда фаÒ›ат сзимизни смас балки сзимиз мансуб бслган динимиз, миллатимиз, халÒ›имиз шаъни Ò³ам Ò³амиша ксз снгимизда турмоÒ“и лозим.

Шавкатбек таржима Ò›илди.

 

Qayd etilgan


AbdulAziz  13 Iyul 2013, 18:37:00

А амазон ойи сди. Бир куни Аббосийлар давлати бошлиÒ“и Ò²орун ар-А ашид Шайх БаÒ³лул Ò³азратларига Ò›араб: «А­й БаÒ³лули доно! Шом намозида масжидга боринг ва барча намозга келганларни ифторга таклиф Ò›илинг», деди.
Халифа буюрганидек Шайх БаÒ³лул Ò³азратлари шом намозига масжидга бордилар. Азон айтилиб, намоз адо Ò›илинди.
Аамоздан сснг Шайх БаÒ³лул Ò³азратлари сн киши билан бирга саройга келдилар.
Ò²орун ар-А ашид жамоат жуда озчилик сканини ксргач, Ò³айратланиб:
— Булар ким, сй БаÒ³лул? — деб ссради.
— Султоним, булар сиз ифторга таклиф Ò›илган кишилардир.
— Мен намозга келган барчани саройга чаÒ›иринг демаганмидим?
— Худди шундай, Ò³азратим, сиз менга масжидга келганларни смас, намозга келганларни ифторга таклиф Ò›ил, деган сдингиз. Мана, намозга келганлар келишди...
— ÒšанаÒ›асига?..
— Аамоздан сснг камина масжид сшигида туриб, чиÒ›аётганлардан: «Имом намозда Ò›айси сураларни сÒ›иди?», деб ссрадим. Бу саволга фаÒ›атгина мана шу инсонлар жавоб беришди, холос. Масжидга келганлар кспчилик сди, аммо намозга келганлар фаÒ›ат шу кишилар скан, — деб жавоб Ò›илди БаÒ³лули доно.

http://www.qadriyat.uz/index.php?act=4&way=3&nid=117

Qayd etilgan


AbdulAziz  14 Iyul 2013, 17:01:50

   
Хотиржамлик манбаи
Бир куни мушкул бир муаммо Ò›аршимда ксндаланг бслди. Ундан  халос бслиш йслларини Ò›идира бошладим. Туни билан ксзимга уйÒ›у келмади. А­ртага бсладиган ишдан хаёлим паришон сди. Шу он сна ичимда имон сас берди:
"œСен сз ишингнинг бошÒ›арувчисимисан? А­ртанги кун  ташвишларини Ò³ам елкангга ортмоÒ›лаб олибсан, худди сендан бошÒ›а сенинг ишингни  бошÒ›арувчи йсÒ›дай. У Ò³олда онангнинг Ò›орнидан ер юзига бир парча гсшт Ò³олатида тушганингда, онгсиз, шуурсиз, нутÒ›сиз, кичкина срмаловчидан Ò³ам сзини Ò³имос  Ò›ила олмайдиган пайтингда ким сенинг ишингни бошÒ›арган! Ундан Ò³ам олдинроÒ› —  Ò³али Ò³омила пайтингда сени тарбис Ò›илган, кейинчалик гсдаклик лаÒ³заларингда Ò³ар  бир Ò³олингга мувофиÒ› ва муносиб сÒ³тиёжларингни таъминлаб турган ким сди? Сени  шу Ò›адар асраб-авайлаб парваришлаган, кейин Ò³ам Ò³ар бир Ò³олингга мувофиÒ› ва  муносиб ишингнинг тадбирини ксрган зот — АллоÒ³ наÒ³от снди Ò³имоссиз, сз Ò³олингга  ташлаб Ò›сйса?! Зеро, ушбу ваÒ³има ва тахликаларинг жоÒ³илликдан бошÒ›а нарса смас".
Шу сасни туйганимдан кейин гсё елкамдаги оÒ“ир юк Ò›улаб  тушгандек бслди ва хотиржам уйÒ›уга кетдим. Билдимки, хотиржамликнинг танÒ³о  манбаи имондир.
Али Тантовий
   
«Ò²идост» журнали 2003 йил 7-сонидан олинди.

Qayd etilgan


AbdulAziz  15 Iyul 2013, 15:36:26

Агар менга бу воÒ›еани сз бошидан кечирган одам ссзлаб бермаганида, кимдир тсÒ›иган афсона деган бслар сдим. Сизларга Ò³ам айтиб стирмасдим. Мана, сша воÒ›еа, сшитинг:
«Мен асли Мадинаи Мунаввара шаÒ³ридан бсламан. Уйланганман, фарзандларим бор, ёшим сттиз еттида. Бир пайтлар Ò³аром ишларга муккасидан кетган одам сдим. Баъзи-баъзида одамлар ксзи учун жамоат намозларига бориб турар сдим. Ксп куним хулÒ›и ёмон дсстларим билан бирга шайтонга сргашиб стар сди. Менинг етти ёшли Марвон исмли кар ва соÒ›ов сÒ“лим бор. Лекин сÒ“лим мсмина онаси ксксидан имон сутини смиб катта бслган.
Бир куни кечÒ›урун сÒ“лим билан уйда сдим. Одатдагидек, ичимда бир нарса ксчага тортÒ›иласпти. Масжидда шом намози адо Ò›илиб бслинди. Шу пайт сÒ“лим Марвон менга гапира кетди (биз сзаро тушунарли бслган имо-ишоралар билан ссзлашар сдик):
«Отажон, нима учун намоз сÒ›имайсиз? Òšслини кстариб: «АллоÒ³ сизни ксриб турибдику, ахир», деди. ЎÒ“лим менинг баъзи мункар ишларимга Ò³ам гувоÒ³ бслган сди. Мен унинг «ссз»ларидан таажжубландим. У сса бирдан йиÒ“лай бошлади. Анимга чаÒ›ириб, сркалатмоÒ›чи бслсам, сзини олиб Ò›очди. Сал фурсат стмай, таÒ³оратга киришди. Сснг менга Ò›араб, бир оз кутиб туринг, дегандек ишора Ò›илди. Аамоз сÒ›иди. Кейин бориб, МусÒ³афи Шарифни олиб келди, вараÒ›ламасдан тсÒ“ри келган саÒ³ифани очди ва бармоÒ“ини ушбу остга Ò›сйди: «А­й ота, Ò³аÒ›иÒ›атан, мен сизга А аÒ³мон томонидан азоб етиб, (дсзахда) шайтонга дсст-сÒ›ин бслиб Ò›олишингиздан Ò›срÒ›урман» (Марсм, 45, мазмуни).
Кейин йиÒ“лади. Унга Ò›сшилиб мен Ò³ам йиÒ“лаб юбордим. ЎÒ“лим ксз ёшларимни артди.
Яна имо-ишоралар билан менга гапира бошлади:
«Отажон! ТупроÒ›Ò›а ксмилмасдан ва аламли азобга дучор бслиб Ò›олмасингиздан олдин намоз сÒ›инг...»
АллоÒ³га Ò›асамки, шундай Ò›аттиÒ› Ò›срÒ›ув ва даÒ³шат ила сакраб срнимдан туриб, уйдаги Ò³амма чироÒ›ларни ёÒ›а бошладим. ЎÒ“лим менинг ортимдан хонама-хона юриб, менга ачиниш назари билан боÒ›ар сди. Олдимга келиб:
«Ота, чироÒ›ларни Ò›сстуринг. Юринг, катта масжидга борамиз», деди. У Масжиди Аабавийни назарда тутарди. Мен унга:
«Балки уйимиз сÒ›инидаги масжидга чиÒ›армиз», дедим.
Марвон айтганида туриб олди. Уни олиб йслга чиÒ›дим. ÒšаттиÒ› Ò›срÒ›увда сдим. У мени асло назаридан Ò›очирмади. Вужуди ксзга айланиб, мени таъÒ›иб стмоÒ›да сди.
А авзаи Шарифга кирдик. Масжид одамлар билан тсла. Хуфтон намози адо стилмоÒ›да. Имом намозда АллоÒ³ таолонинг ушбу остини тиловат Ò›иларди:
«А­й имон келтирганлар! Шайтоннинг изларига сргашмангиз ва кимки шайтон изларига сргашар скан, албатта, у фаÒ³ш ва мункар ишларга буюради. Агар сизларга АллоÒ³нинг фазли ва раÒ³мати бслмаса сди, сизларнинг Ò³еч бирингиз Ò³еч Ò›ачон покланмаган бслардингиз» (Аур, 21, мазмуни).
Ўзимни тсхтатолмай, сна йиÒ“ладим. Марвон Ò³ам менга Ò›араб йиÒ“лар сди. Аамоздан сснг у чснтагидан рсмолчасини олиб, ксзёшларимни артиб Ò›сйди. Ота-сÒ“ил масжидда бир соатча стириб Ò›олдик. Тинимсиз йиÒ“лаётганимни ксрган сÒ“лим хавотирга тушиб:
«Етар, отажон... ÒšсрÒ›манг...» деди.
Уйга Ò›айтдик. Бу кеча мен учун снг ажойиб кеча сди. Чунки мен Ò›айтадан дунёга келгандек сдим. Хотиним, болаларим Ò›ошимга келдилар. Марвон туриб:
«Отам Масжиди Аабавийда намоз сÒ›идилар», деди.
Хотиним сзида йсÒ› хурсанд бслиб кетди. Мен унга Марвон билан орамизда содир бслган воÒ›еани ссзлаб бердим ва ундан:
- Сен унга Òšуръондаги сша ост битилган саÒ³ифани очишни сргатиб, тайинлаб Ò›сйганмидинг? дес ссрадим.
Хотиним Òšуръонни тсла ёд олган, таÒ›водор аёл сди. У АллоÒ³ номи ила уч бора Ò›асам ичиб, бундай Ò›илмаганини айтди. Сснгра:
- Ушбу Ò³идост учун АллоÒ³га Ò³амд айтинг, деди.
Бу онлар Ò³аётимдаги снг Ò³узурбахш онлар сди. А­нди сса, АллоÒ³га Ò³амд бслсинки, Ò³ар куни жамоат намозида Ò³озирман. А­ски «дсст»ларимдан буткул алоÒ›ани узганман.
Мен ниÒ³ост имон лаззатини тотдим. Хотинимга меÒ³р-муÒ³аббатим ортди. Болаларимни жондан азиз ксраман, айниÒ›са, соÒ›ов сÒ“лим Марвонни...»

  Юсуф АÒ³мад таржимаси.
«Ò²идост» журналининг 2002 йил 4-сонидан олинди.

Qayd etilgan


AbdulAziz  18 Iyul 2013, 04:04:51

Бир сархуш Илёс ибн Муовис Ò³азратларининг олдига келиб:
— А­й Илёс, бир оз узум есам, менга бирор зарарли таъсири бсладими? - деб ссрабди.
— ЙсÒ›.
— Узумдан сснг бир оз кулча сти есам-чи?
— Ò²еч Ò›андай зарари йсÒ›, ейишинг мумкин!..
— Буларнинг устидан бир миÒ›дор сув Ò³ам ичсам, бсладими?
— Албатта!
Сархуш бу жавоблардан хурсанд бслди:
— Бу санаб стганларим бирлашса, мукаммал шароб бслади. Уларни ошÒ›озонимнинг ичида бирлаштириш Ò³аром бслмайди-ю, ошÒ›озонимга тушмасдан бирлаштириш нега Ò³аром бслар скан?
Илёс ибн Муовис кулимсиради, ердан бир Ò³овуч тупроÒ› олиб сархушга савол берди:
— Сенга бу тупроÒ›ни отсам, бирор ерингга зарар етадими?
— ЙсÒ›.
— Кетидан бир Ò³овуч сув сепсам, жонинг оÒ“рийдими?
— ЙсÒ›.
— Сени мана шу Ò³олда иссиÒ›да кутдирсам, изтироб чекасанми?
— ЙсÒ›.
Илёс ибн Муовис давом стди:
— ТупроÒ›ни,сувни, иссиÒ›ни бирлаштириб бошингга отсам... Ò›андай бсларкин?
Сархуш бу ссзларни сшитгани заÒ³оти икки Ò›сли билан бошини ушлаб баÒ›ира бошлади:
— Вой бошим, вой бошим!
— Бошингга Ò“ишт отмаган бслсам, нега баÒ›ирасан?
— Ò’ишт отмадинг, лекин айтганларинг бошимга Ò“иштдан-да оÒ“ир зарба берди!

  Зебинисо А аÒ³матова тайёрлади.
«Ò²идост» журналининг 2002 йил 4-сонидан олинди.

Qayd etilgan


AbdulAziz  22 Iyul 2013, 12:21:48

Валид ибн Абу Валид, Абу Усмон ал-Маданийдан УÒ›ба ибн Муслим ривост Ò›илади:
Бир сафар Мадинага борганимда халÒ›нинг бир одам атрофида тспланганини ксриб:
— У одам ким? — деб ссрадим.
— Абу Ò²урайра, — дейишди. Шундан сснг унинг ёнига бориб стирдим. Абу Ò²урайра йиÒ“илганларга ваъз айтарди. Ссзларини тугатганидан сснг, жамоат тарÒ›алгач, унга:
— АллоÒ³ розилиги учун, агар жаноби ЛайÒ“амбаримиздан сшитиб,хотирангда схши саÒ›ланган Ò³адис бслса менга айтиб бер, — дедим.
Абу Ò²урайра:
— Майли, А асули Акрамдан сшитган ва схши сслайдиганим бир Ò³адисни айтаÒ›олай, — дедию Ò³ушидан кетиб, ерга йиÒ›илди. Анчадан кейин сзига келиб сна:
— Жаноби А асулуллоÒ³дан сшитган ва схшигина сслайдиганим бир Ò³адисни сенга айтиб берай, деди-ю такрор беÒ³уш Ò³олда йиÒ›илди.
ТаÒ“ин сзига келгач:
— Ò²а, Ò³а, сенга ЛайÒ“амбаримизнинг сзлари билан мендан бслак бирор кимса йсÒ›лигида айтган Ò³адисларини ссзлайин, — деди ва бу сафар снада Ò›аттиÒ›роÒ› беÒ³уш бслиб юзи билан ерга йиÒ›илди.
Уни елкаларидан ушлаб, кскрагим билай сусдим. АиÒ³ост Ò³ушёр тортиб, юз-ксзини ишÒ›алагандан сснг, Ò›уйидагиларни айтди:
— ЛайÒ“амбар, соллаллоÒ³у алайÒ³и ва саллам, марÒ³амат Ò›илдиларки, АллоÒ³ таоло Ò›иёмат куни Ò³аммани Ò³исоб-китоб Ò›илади. Тспланганлар тиз чсккан ксйи, навбатини кутади. А­нг аввал уч тоифа одамлар чаÒ›ирилади: Òšуръонни кскрагида жамлаган киши, мол-дунёси ксп бслган киши, АллоÒ³ учун шаÒ³ид бслган киши.
АллоÒ³ таоло Òšуръонни ёд олган кишидан:
— ЛайÒ“амбарга нозил стилганларни сенга сргатмадимми? — деб ссрайди.
— Менга билдирдинг, ё А аб?
— Сенга сргатилганларга мувофиÒ› Ò³аракат Ò›илдингми?
— Ò²а, ё А аббий! Мен кеча-кундуз Сенга ибодат Ò›илардим.
АллоÒ³ таоло:
— АлÒ“он гапирспсан, дейди.
— Сен ёлÒ“он гапирспсан,— дейишади фаришталар Ò³ам.
АллоÒ³ таоло:
— Одамлар: «Фалончи сÒ›иган, илмли», деб маÒ›ташлари учун сÒ›иган сдинг. Сени шундай дейишди Ò³ам, — дейди.
Ундан кейин мол-дунёси ксп бслган киши сртага олиб чиÒ›илади. АллоÒ³ таоло ундан:
— Мен сенга етарлича мол-дунё бермадимми, Ò³атто Ò³еч кимга муÒ³тож бслмайдиган даражада сени бой Ò›илиб Ò›сймадимми? — деб ссрайди.
— Ò²а, ё А аббий, — дес жавоб беради у одам.
АллоÒ³ таоло:
— Сенга берилган молни нима Ò›илдинг, Ò›андай сарфладинг? — деб ссрайди.
— Òšариндошлик Ò³аÒ›ларига риос стдим, садаÒ›а Ò›илдим, муÒ³тожларга ёрдам бердим.
АтлоÒ³ таоло:
— АлÒ“он гапирсисан,— дейди.
Фаришталар Ò³ам:
— АлÒ“он гапирспсан, - дейишади.
АллоÒ³ таоло:
— Сен «одамлар мени сахий деб маÒ›тасин» дес шундай Ò›илардинг. Сени шундай дейишди Ò³ам.
Шундан сснг АллоÒ³ йслида слдирилган киши олиб келинади. Жаноби Ò²аÒ› ундан:
— Сен нима учун слдирилдинг? — деб ссрайди.
— А А аббий, сенинг йслингда Ò›урбон бслдим.
АллоÒ³ таоло унга:
— АлÒ“он айтспсан, —дейди.
— АлÒ“он ссзласпсан, — дейишади фаришталар Ò³ам.
АллоÒ³ таоло унга дейди:
— Менинг амримни адо стиш учун смас, одамларнинг: «Фалончи жасур скан» дейишлари учун курашдинг. Мана, сени шундай дейишди».
Абу Ò²урайра, розийаллоÒ³у анÒ³у давом стиб, айтдики: «Жаноби ЛайÒ“амбаримиз, соллаллоÒ³у алайÒ³и ва саллам, шундан кейин, менинг тиззамга уриб:
— А­й Абу Ò²урайра, Ò›иёмат куни АллоÒ³нинг махлуÒ›ларидан жаÒ³аннам оловида биринчи ёнадиганлари ана шу уч одамдир, дедилар».

* * *

Абу Усмон ал-Маданий ривост Ò›илади: «Аъло ибн Абу Ò²аким шундай дейди:
«Мен Муовиснинг Ò›иличбардори сдим. Бир кун бир киши келиб, Абу Ò²урайрадан сшитган бу Ò³адисни унга наÒ›л Ò›илди. Шунда Муовис:
— Бу уч кишининг аÒ³воли шундай бслса, бошÒ›аларнинг Ò³оли Ò›андай бсларкин? — деб йиÒ“лашга тушди. Шунчалар куйиб йиÒ“ладики, биз уни слиб Ò›оладими деб сйлаб:
— Бу одам бизга ташвиш келтирди, — дейишгача бордик.
Шунда Муовис ксзларини очиб, юзини силаб:
—АллоÒ³нинг ЛайÒ“амбари рост ссзлабдилар. Чунки АллоÒ³ таоло: «Кимки дунё Ò³аёти ва унинг зийнатини истаса, уларга амалларини (савобини) шу (дунёда) мукаммал берурмиз ва улар (дунёда) зиён ксрмайдилар. (Яъни, савоблари учун ажрни Ò³ам шу дунёда олиб, охиратда бенасиб бслурлар). Ана сшаларга охиратда дсзахдан бошÒ›а (нарса) йсÒ›дир. (Уларнинг) савобли ишлари Ò³абата (барбод) ва Ò›илиб юрган амаллари ботил бслур» (Ò²адид, 15-16, мазмуни) дес марÒ³амат Ò›илган-ку? деди».

    АбдуллоÒ³ Мурод тайёрлади.
«Ò²идост» журналининг 2002 йил 7-сонидан олинди.

Qayd etilgan


AbdulAziz  24 Iyul 2013, 03:32:39

Ò²ижратнинг тсÒ›сон еттинчи йили халифа Сулаймон ибн Абдулмалик зиёрат учун Мадинага келганида Мадинанинг Ò›озиси, олими ва имоми бслган Салама ибн Дийнор билан учрашиб, сзини Ò›изиÒ›тирган саволларга Ò›уйидагича жавоблар олган скан.

Савол: Аега биз слимни ёмон ксрамиз?
Жавоб: Чунки биз дунёимизни обод Ò›илиб, охиратимизии хароб Ò›илдик, шунинг учун обод жойдан хароб жойга ксчиб сгишни ёÒ›тирмаймиз.

Савол: Òšанийди АллоÒ³нинг Ò³узурида бизлар учун нима бслишини билсам?
Жавоб: Òšилаётган амалларингни Òšуръонга солиштирсанг, буни билиб оласан: АллоÒ³ таоло Òšуръони каримда бунинг хабарини берган: "œАлбатта, схшилар (мсминлар) неъмат (жаннат)дадирлар. Фожирлар сса дсзахдадирлар" (Инфитор, 13-14).

Савол: Унда АллоÒ³нинг раÒ³мати Ò›аерда?
Жавоб: "œАллоÒ³нинг раÒ³мати сзгу иш Ò›илувчиларга сÒ›индир" (Аъроф, 56).

Савол: А­ртага (Ò›иёматда) АллоÒ³нинг Ò³узурига боришимиз Ò›ай Ò³олатда бслишини билсам сди?
Жавоб: Чиройли амаллар Ò›илгувчи схшилар, оиласига Ò›айтаётган мусофир каби. ГуноÒ³ ишларни Ò›илувчи осийлар сса, Ò›очиб кетган Ò›улнинг хожасига олиб келинаётган Ò³оли каби бслур.

Савол: Òšандай Ò›илсак, схшилардан бсламиз?
Жавоб: Ўзингдан манманликни кетказиб, мурувват билан безансанг.

Савол: Мана бу молу давлат, унда АллоÒ³га таÒ›во Ò›илишнинг йсли Ò›андай?
Жавоб: Бунинг йсли уни ноÒ³аÒ› олмаслик. Уни Ò³аÒ›дор кишиларга бериш. Уни тенглик ила таÒ›сим Ò›илиш ва халÒ›сртасида адолатли бслиш...

Савол: Инсонларнинг афзали кимлар? Хабар бер.
Жавоб: Мурувват ва таÒ›во сгалари.

Савол: Одил ссз Ò›айси ссздир?
Жавоб: Кишининг ундан Ò›срÒ›иб турган ёки ундан умид Ò›илаётган одам олдидаги айтган Ò³аÒ› ссзидир.

Савол: Тезда Ò›абул бслувчи дуо Ò›айси?
Жавоб: Яхши одамнинг схшилар Ò³аÒ›ига Ò›илган дуосидир.

Савол: Афзал садаÒ›а Ò›айсидир?
Жавоб: Лули кам кишининг пули йсÒ› кишига миннатсиз берган садаÒ›аси.

Савол: А­нг аÒ›лли одам ким?
Жавоб: АллоÒ³га итоат Ò›илган ва бошÒ›аларни Ò³ам шунга далолат Ò›илган одам.

Савол: А­нг аÒ³моÒ› ким?
Жавоб: Золим дсстнинг орзу-Ò³аваси билан Ò³аёт кечириб, бировнинг дунёси билан сз охиратини сотган кимса.

Савол: Менга насиÒ³атинг?
Жавоб: Ларвардигорингни улуÒ“ла. А аббинг сени Ò›айтарган сринларда сени ксришидан ва сенга буюрган сринларда сени топмаслигидан саÒ›лан. Вассалому алайкум ва раÒ³матуллоÒ³и ва барокатуÒ³.

  "œТобеинлар Ò³аётидан лавÒ³алар " китобидан Камолиддин ИностуллоÒ³ сÒ“ли таржимаси
«Ò²идост» журналининг 2004 йил 10-сонидан олинди.

Qayd etilgan


Mirоlim  17 Oktyabr 2013, 19:16:52

Аллоҳ ризолиги мен учун
қадрлироқдир‏.‏

Бир одам Жунайд
Боғдодийни олдига келиб
сўради:
- Самимиятни кимдан
ўргангансиз?
- Муқаддас Макка шаҳрида
ҳаражатларим учун пулсиз
қолиб кетдим. Басрадан
менга пул жўнатишларини
кутдим, аммо келмади. Соч ва
соқолларим жуда ўсиб кетган
эди. Сартарошга бордим.
- Олдиндан айтай, пулим йўқ,
- дедим унга, - Аллоҳ йўлида
соч- соқолимни текислаб
қўёлмайсанми?
Сартарош бир олийнасаб
кишининг сочини олиб турган
пайти эди. Ишини охиригача
тугатмай, мени сочларимни
текислашга киришди. Ҳалиги
одамнинг жаҳли чиқди.
Сартарош у кишига жавобан:
- Афв этасиз, афандим.
Сизнинг сочингизни маълум
миқдор ҳақ эвазига оламан.
Бироқ бу йигит Аллоҳ йўлида
соч кестиришни истабди.
Сартарош сочимни олибгина
қолмай, яна менга пул ҳам
берди. Бир оз вақт ўтгач , мен
кутган пуллар ҳам этиб
келди. Бир халта олтинни
сартарошга олиб келдим.
- Бу пулларни ололмайман, -
деди у, - Аллоҳ ризолиги мен
учун қадрлироқдир.

Qayd etilgan