Turmush chorrahalarida..........  ( 21957 marta o'qilgan) Chop etish

1 2 3 B


Mahdiyah  11 Avgust 2009, 16:33:34

Astag'firulloh. Manimcha bu ular uchun eng oqilona jazo bo'lsa kerak.

Siz shunaqa disiz. Lekin bu ishni qilib yashab yurganlar qancha.
Alloh hechnimani javobsiz qoldirmidi.

O'zim ham guvohi bo'lganman. Mandan 1 yosh kichkina qiz, maktabda adashmasam 9 ni bitirdiyu, huddi yuqorida etilgan qizlarga o'xshagan ishni qildi.
O'zicha yigitni aldadim hechnimani bilmadi deb yurgan qiz, eri bn 2 yo uch yil yashadiyam, orada farzandli ham bo'lishdi, kn qiz bilsa eri ashaddiy narkoman bo'lib chiqdi.

NIMANI EKSEN SHUNI OLASAN!!!

Qayd etilgan


Ziyovuddin  11 Avgust 2009, 17:07:37

Allohni o'zi asrasin bunaqaladan. Hamma ham o'z tengini uchratsin. Amiyn.

Qayd etilgan


Huseyn  04 Sentyabr 2009, 16:57:42

Турмуш... Келинглар, сна бир жиҳат хусусида фикрлашсак. А­ътибор берсак, аксарист талабалар олийгоҳни тамомлагач, пойтахтда қолишади. Яхши иш топишади, ижарада сшашади, оила қуришади - бир маромдаги ҳаёт бошланади. Аксарист тенгқурларимизда худди шундай. Барчасининг снг катта ташвишларидан бири - тезроқ Тошкентдан уй-жой сотиб олиш, шу ерни доимий Ватан қилиш.
Аима деб сйлайсиз, сҳтимол йиллар стгач, ёш ҳам бир ерга борганда барибир ҳамма туғилган гсшасини соғинади, қайтгиси келади. Аммо, сшанда Тошкентда туғилиб восга етган (сзини Тошкентликман деб ҳисоблайдиган) фарзданлар чекка қишлоққа қайтишга кснармикан? Мени кспроқ шу ташвишга солади. Бу ҳақида сиз нима дейсиз... 

Qayd etilgan


Ansora  04 Sentyabr 2009, 17:09:54

Menimcha bu masalaga bir qancha tarafdan qarash mumkin. 1.si o'qib, yaxshi ish topgan kishilar aytadiki, bekorga o'qimadimku, meni ham rohat farog'atda yashashga haqqim yo'qmi? Chunki hammamiz Toshkentgagina eng katta e'tibor berilganligini juda yaxshi bilamiz. Hatto propiska olish bundan 5 yil oldin dunyoni puli edi. 5 yildan beri O'zb-da bo'lmaganim uchun bilmayman. Bu propiska yuzidan boshimga kelganlarni yozsam ham doston bo'ladi ham boshimga balo, chunki kimlarga "pul qistirganimni" ham aytib o'tishga majbur qolaman:)
2. tarafi esa, boshqa yerlardan tobor Toshkentga yig'ila boshlagan xalq tabiiy holatda shahar transportiga katta ta'sirini ko'rsatadi. Toshkentda qanaqa bilmadim, lekin İstambul ortiq 15 milyon aholini "ko'tara olmayabdi". Chunki me'morlarning fikrlariga ko'ra İstambulning poydevori qishloq poydevori ekan. Shahar tarihiy, binolar, yo'llar hatto bir toshini ham o'rnidan siljitish mumkin emas. Sahardagi ko'chalarga o't o'chiruvchi mashinalar kira olmagani uchun qancha odam yong'indan o'lyabdi.
Bir kun kelib Toshkent ham shunday bo'lmasmikan? Chunki O'zbekistonning aholisi dunyoda eng tez o'sayotgan guruhga kiradi. Ham boshqa shaharlarda poytahtga ko'rsatilayotganchalik diqqat e'tibor bo'lmagani uchun hamma poytahtga intilaveradi. Menga Turkiyada eng ta'sir qilgan narsa, İstambul,Ankarada nima bo'lsa, boshqa Konyasi, Bursasi, Samsuni vh. shaharlarning barchasida bor. Masalan Toshkentta svejiy baliq bori lekin siz boshqa shaharlarning qanchasida topa olasiz. Menimcha eng birinchi o'rinda bularga e'tibor berish kerak. İnsonlarni ayblash oson aslida, lekin ular ham haqli.

Qayd etilgan


Muhammad Amin  05 Sentyabr 2009, 06:59:25

Аёл изтироби

«Алс“из сс“ил—слмос“из» дейишса ишонмасдим, с›алисм унга ёмонлик тиламайман. Биттаю битта сс“лим! Ишонганим с›ам, суснганим с›ам шу. Ундан бошсœа ёрус“ дунёда менинг кимим бор?! Касал бслсам сœарайди, слсам ксмади. Битта бслса с›ам Худонинг берганига шукр. Ўзисм ссли-с›ушлигина бслиб восга етди. АŒслида гулдай с›унари бор. Техникани схши тушунади. Хусусий автосервисда уста бслиб ишлайди. Мижозларининг сони бор санос“и йссœ. Шас›арнинг манаман деган бойваччалари уйимизга излаб келади. Ўс“лим топган пулини олиб келиб сœслимга тутсœазади. Мен бу пулни нима сœилардим, тсйига атаб бирон буюм олиб сœссман.
Аммо уйланди-ю, сс“лим сзгарди. Кснглига сœараб, севган сœизини олиб бердим. Келиним насœ азроил чисœди. Йссœ, аввалига бинойидек «ойи, ойи» деб атрофимда айланиб сргилди. Чизган чизис“имдан нари стмади.  Битта бола тусœсœанидан кейин бирдан сœилис“и чисœиб сœолди. Икки куннинг бирида онасиникига сœараб югурадиган бслди.
«А‹ой келин, мана шу хонадоннинг сгасисиз. А‹адеб ксчага чисœавермай у ёсœ-бу ёс“ига сœаранг. А­шикли уй биров келади, биров кетади», деб бир неча марта насис›ат сœилдим. Олдимда «хсп-хсп» деди-ю, сснг сзининг билганидан сœолмади. Ўс“лим бечора уззукун ишда бслади. Келин с›ам шум-да, унинг сœайтишига сœай гсрда бслса с›ам етиб келиб, сзини сœсй ос“зидан чсп олмагандай сœилиб ксрсатади.
Икки сртада менга сœийин бслди. Ашинг ставерганидан кейин чойни дамлаб ичиш с›ам малол келиб сœоларкан. Ўс“лимга айтиб «Хотинингни тартибга часœир», дейишга с›ам ботинолмайман. А­р-хотиннинг орасига совусœлик тушишидан хавфсирайман. «Ўзи билар, сзи сœсср, бир куни асœли кириб сœолар», деб тишимни тишимга сœсйиб чидадим. Охири сабр косам тслди. Бу келин андишанинг отини сœсрсœосœ сœсйиб олган скан. «А‹а, йсл бслсин?» деб ссрасам, «Онамникига!» деб чисœиб кетади. А­ртасига «АŒаёсœсœа?» десам «Опамникига!» дейди. Аима бало уйда стиролмайдиган бслиб сœолганми, индинига тос“аю холасиникига бориб келади. Бир куни йслини тссдим.
—А‹еч сœаерга бормайсан. Бундан кейин менинг олдимда сс“лимдан рухсат ссраб, ксчага чисœасан. Индамаганим сари с›аддингдан ошспсан. АŒариндош-урус“ларинг с›ам сендан безор бслиб кетишди,—деб юзига айтдим.
—Вой, ойижон, нималар деспсиз,—дес тилёс“ламаликка стди у.—Онамникига шундосœ бораману сœайтаман!
—АŒудамнинг сени ксришга жа ксзи учиб турган бслса, сзи келади,—деб бсш келмадим.
—Тсрт девор ичида стирарканман-да, снди сœош-сœовос“ингизга сœараб?
—Айтганимга кснмасанг, ана катта ксча. АŒайтиб бу хонадонга оёс“ингни босма. Менга сендасœа келиннинг кераги йссœ. Ўс“лимга онаси спмаган сœизни олиб бераман,—дедим зардам сœайнаб.
Мендан бу тас›лит кескин гапни кутмаган келиннинг дами ичига тушиб кетди. То кечсœурун сс“лим ишдан сœайтгунича хонасига сœамалиб олди. Индамадим. Кечаси келин мени роса ёмонлаган, шекилли, срталаб сс“лим хайр-хсшни с›ам насис сœилиб ишга жснади.  Мен срнатган тартиб бсйича келин бир с›афта сшади. Сснг тугунини сœслига олиб онасиникига кетиб сœолди.
—Орсœасидан слиниб борма, болам. А­р, оила керак бслса, сзи сœайтиб келади,—деб сс“лимга тайинладим.
Орадан бир с›афта стди. Аа келиндан, на сœуда тарафдан дарак бслди. Мен с›ам аччисœ устида орсœасидан бормадим. Аимага боришим керак? Айбим «уйингни, жойингни сйла», деганимми?
АŒудаларимни тузук одамлар десам, майдагап скан. АŒизлари уйига аразлаб бориб олганидан кейин, бслмас“ур гапларни тарсœатишибди: «Ўс“лининг тсйини ресторанда смас кафеда стказганди. Шунда с›ам с›аражатларнинг срмидан кспини биз кстаргандик. А­нди тили чисœиб сœолибди-да», дейишибди. А­шитиб хафа бслдим. Мендек бир бева аёл билан тенг бслишадими? Тсйда топганимни сртага сœсйганман, ортис“ига кучим етмасди. Асœлу фаросатлари жойида бслса, сœизларини бас“рига босиб стиравермай келишсин, гап нимадалигини билиб сснг хулоса чисœаришса бслмайдими? 
Шунда с›ам «Майли нима бслса, бслди. Келиним набирамни олиб уйга сœайтсин», деб сœсшни хотинни сœудамникига жснатгандим. У тарвузи сœслтис“идан тушиб сœайтди. «Куёвга айтинг, хотин, бола керак бслса, алос›ида квартира олсин. Сснг сœизимиз у билан бирга сшайди», дебди сœудам.
«АŒиз сстирган азиз-у, сс“ил тусœсœан панада» бслиб сœолдими? Сочи узун асœли калта келинни деб сс“лим мендан воз кечадими? 
Келиним кетиб сœолганидан сснг сс“лим тамоман ишга берилиб кетди. Баъзан ишхонасида тунаб сœолади. Мен  сс“лим иш билан чалс“иб, ташвишларини бир оз унутади деб юравердим. Бир куни сœарасам, рангида ранг сœолмабди.
—Болам, с›адеб пулнинг кетидан сœувиб жонингни койитаверма, сзингни с›ам сйла,—деб уришдим.
—Хавотир олманг, с›аммаси жойида,—деб менга тасалли берган бслди.
Аммо онанинг кснгли барибир сезар скан. Аазаримда, сс“лим мендан ниманидир сшираётгандек сди. Орадан бир ой чамаси васœт стгач снглишмаганимга амин бслдим. Ўс“лим менга билдирмай хотини билан срашиб олибди. АŒайнотасига тегишли «дом»да сна бирга сшашаётган скан. Демак, «Ишларим ксп, бугун уйга боролмайман», деб мени алдаб, хотинининг ёнига шошаркан-да. Буни сзи с›ам тан олди.
—Келиним ёмон, ёмон дейсиз! Мен нима сœилай? Ўртада бола бор. У билан ажрашолмайман. Ўзимнинг отасиз ссганим каммиди, снди болам с›ам отасиз сœолсинми?—деб сзини осœлашга уринди.
—Майли, болам, сœилган сœилмишинг учун мен сени сœарс“амайман,—дедим ичимдан сœиринди стса с›ам.—Ўз кунингга омон бсл. Мени сœссвер, мен бир кунимни ксраман.
А‹озир улар «дом»да сшашспти. А‹айс›отдек с›овлида бир сзимман. Куннинг ботиши с›ам, тонгнинг отиши с›ам сœийин...
Бошимга тушган ксргуликларни бировга айтиш нистида смасдим. Лекин дарду с“амни ичга с›адеб ютавериш азоб скан. Баъзан кснгил бир сус›батдош тусаб сœолади. АŒани снди, гапирсанг-гапираверсанг, ичингдаги борини тскиб солсанг, с“амларинг ариб сœушдек енгил тортсанг"¦

МАДИАА опанинг ссзлар.
 

Qayd etilgan


Mahdiyah  05 Sentyabr 2009, 08:06:40

Турмуш... Келинглар, сна бир жиҳат хусусида фикрлашсак. А­ътибор берсак, аксарист талабалар олийгоҳни тамомлагач, пойтахтда қолишади. Яхши иш топишади, ижарада сшашади, оила қуришади - бир маромдаги ҳаёт бошланади. Аксарист тенгқурларимизда худди шундай. Барчасининг снг катта ташвишларидан бири - тезроқ Тошкентдан уй-жой сотиб олиш, шу ерни доимий Ватан қилиш.
Аима деб сйлайсиз, сҳтимол йиллар стгач, ёш ҳам бир ерга борганда барибир ҳамма туғилган гсшасини соғинади, қайтгиси келади. Аммо, сшанда Тошкентда туғилиб восга етган (сзини Тошкентликман деб ҳисоблайдиган) фарзданлар чекка қишлоққа қайтишга кснармикан? Мени кспроқ шу ташвишга солади. Бу ҳақида сиз нима дейсиз...  

Juda tog'ri yozibsiz.

Bu holat hamisha bo'lgan
Va bundan keyin ham bo'ladi.
Butun jahonda bu huddi aksiomadek gap
Ayniqsa rivojlanishi pastroq davlatlarda.
Chunki ularda asosiy e'tibor Poytaxtga va tarixiy shaharlarga qaratiladi.

Misol Rossiyada ham hozir huddi shu muammo.
Hamma Moskvaga QOCHGAN
Moskvadagilar esa chet elga QOCHGAN  :D.
Chet eldagilar esa adashmasam qaytangi qishloq hayotiga qiziqib, yashash sharoiti qiyin mamlakatlarda SAYOHAT QILIB yirshibdi.

Kapalak etganlaridek bizda ham Turkiyadagidek xol bo'lganida boshqa gap edi.
Afsuski Toshkentda bor narsani ko'pini boshqa katta shahararda qadirib ham topolmaysiz  :(

O'shanchun Huseyn siz etganizde yoshimiz o'tib o'z tug'ilgan joyimizni qumsab, ketishni xohlab qolsagu, yonimizdagilar xohlamasa  :D deyabsiz.
Demak keyiniyam o'ylab oila qurish kerak
Xuddi siz tug'ilgan joyim, VATANIM deganingizdek ularni ham O'Z TUG'ILIB O'SGAN JOYLARI ,VATANI, o'z qumsaydigan joyi bor!!!

Qayd etilgan


Shoxjahon12  10 Sentyabr 2009, 11:07:26

Bizda qachon molni so'yishadi? Mol obdon bo'lmag'ur narsalarni yeb qo'ygandan keyin qassob keladi.
-Buni go'shtini yeb bo'lmaydi,xotin, - deydi er. - Bozorga opchiqib sotvorish kerak.
O'ziga ravo ko'rmagan narsani boishqaga ravo ko'radi-da...

(Marxum Xojiboy Tojiboyev xangomalaridan)

Qayd etilgan


Bayern M  10 Sentyabr 2009, 14:32:14

Bugun ertalab Karvonbozorga (O'rikzor)ga tushgandim tunnel ostida g'alati bir hodisani guvohini ko'rdim tilanchilik qilayotgan bir oyog'i yo'q yoshi 40lardagi amaki bilan militsiya xodimi mushtlashar edi. Amaki yerda yotgancha qo'ltiqtayog'i bilan militsiya xodimini 1-2 yaxshilab tushirdi, militsiya xodimi ham uni ayab o'tirmasdan tepardi. Odamlar ajratishdi, bir-birlarini juda bolaxonador qilib so'kishardi...juda xunuk ko'rinar ekan....

Qayd etilgan