Sahobalar hayotidan  ( 132481 marta o'qilgan) Chop etish

1 2 3 4 5 6 7 8 ... 22 B


Munira xonim  05 Oktyabr 2006, 08:28:30

Мен химсликлардан сўрадим:
— Яна канака шикоятингаз бор?
— Баъзан биз билан сухбатлашиб ўтирган жойида хушини йўкотиб, ўзидан кетиб колади, — дейишди улар.
— Бунинг сабаби нима? — сўрадим мен.
Сайид айтди:
— Мен мушриклик пайтимда Хубайб ибн Адийнинг катл этилишини кўрганман. Ўшанда курайшликлар унинг жасадини нимталай туриб: «Хойнахой, канийди, Мухаммад менгинг ўрнимда бўлсайди, деб тургандирсан», дейишган эди. У эса: «Худо хакки, мен уйимда бола-чакам билан тинч-хотиржам бўлиб, бунинг эвазига Мухаммадга битта зирапча киришига хам рози эмасман», деб жавоб берди. Мен шу вокеани эсласам, ёрдамга кодир бўла туриб, кимир этмаганим ёдимга тушади. Бу гунохимни Аллох кечирмаса керак, деб
ўйлаб, кўркканимдан хушимдан кетиб коламан.
Шунда хазрати Умар Сайид хакидаги фикрини ўзгартир-магани учун Аллохга хамд айтди. Ва барча хожатларини бит-казиб олиши учун унинг уйига минг динор жўнатди. Буни кўрган хотини хурсанд бўлиб:
— Худога шукрки, халифа огирингизни енгил килди. Бу пулга ул-бул сотиб олсангаз хам, ходим ёлласангиз хам бўлади, - деди.
— Мен сенга яхширок йўлни кўрсатайми? — сўради Сайид. - Биз кўпрок шуни килишга мухтожмиз.
— Нимани назарда тугяпсиз?
- Пулнинг хамасини Аллохга карзга берамиз.
- Хўп бўлади, Аллох сиздан рози бўлсин, - деди аёл. Улар шу ернинг ўзидаёк динорларни, аввалги сафаргидай, бир канча хамёнга таксимладилар-да, бева-бечора, етим-есир, мискину факирларга таркатдилар.

Qayd etilgan


Munira xonim  05 Oktyabr 2006, 08:29:35

УМАЙР ибн САЪД

Умайр ибн Саъд — тенги йўк инсон.
Умар ибн Хаттоб

Умайр иба Саъд ал-Ансорий етимлик ва мухтожликнинг аччик шаробини гўдаклик, чогидаёк тотиб кўрди. Вафот этган Саъднинг оркасида на кўлга илингудек мол, на фарзандига кайикмайган ака-ука, кариндош-уруг колди. Кўп ўтмай онаси Жулос ибн Сувайд исмли Авс кабиласининг зодагонларидан бирига эрга тегди ва Умайр билан бирга янги уйга кўчиб ўтди.
Жулос Умайрни кучок очиб кутиб олди. Эркалаб пешонасини силар, суюб багрига босар, кўлидан келганча етимлигини билдирмасликка харакат киларди. Кўп мехрибончиликлар натижасида Умайр хам отасининг ўгай эканини гўёки унутгандай бўлди. Уларнинг иноклигини кўрган киши чин ота-бола деб ўйларди.
Умайрнинг ёшига ёш кўшилгани сари Жулоснинг калбидага мухаббатга мухаббат кўшиларди. Ўз фарзандидай бўлиб колган йигатчанинг хар бир хатти-харакатида зохир бўлаётган зийраклик ва олижаноблик аломатларидан, юриш-туришида яккол кўзга ташланиб турган беназир ахлок-одоби, хавас килгудек ростгўйлигидан Жулоснинг боши осмонга етарди.
Умайр ёши ўнга етар-етмас исломга кирди. Унинг ширк ифлослиги билан булганиб улгурмаган калбида иймон чу-кур ўрнашди, Унумдор жойга тушган ислом уруги тез муддатдаёк униб чикиб, гуркираб ўса бошлади. Хали кичкинагина болакай бўлишига карамасдаи хар куни беш вакт намозни масжидда, Расулуллох саллоллоху алайхи васал-ламнинг (САВ) оркаларида туриб адо киларди. У гох Жулос билан, гох ёлгиз ўзи масжидга катнар, буни кўрган онасининг калбида чексиз кувонч уйгонарди.
Умайр ибн Саъднинг хаёти шу йўсинда — зорлик-мухтожликдан йирок, корни тўк, уст-боши бут, тинчлик ва осойишталикда кечарди. Хотиржамлик кунлари то Аллох таоло уни огир синовга дучор этиб, хатто катта одамларни хам довдиратиб кўядиган кийин имтихон билан синаб кўргунча давом этди.

Qayd etilgan


Munira xonim  05 Oktyabr 2006, 08:30:39

Хижратнинг тўккизинчи йилида Расулуллох (САВ) Румга карши Табук газотига (Табук — Шом чегарасида жойлашган ўлка) чикажакларини эълон килдилар ва мусулмонларга хозирлик кўришни буюрдилар.
Одатда Расулуллох (САВ) газотга чикишни ирода килсалар, каёкка юришларини ошкор этмасдилар. Душманларни гафлатда колдириш учун ўзларини гўёки бошка тарафга кетаётгандай кўрсатардилар. Магар Табук газотида максадни очик баён килдилар. Негаки, масофа олис ва машаккатли, ракиб кучли ва айёр эди. Жиходга тайёргарлик кўришда эса, албатга, бу жихатларни хисобга олмай бўлмасди. Жазирама ёз фасли, куёшнинг харорати ёндираман дер, мевалар хил-хил пишганди. Кишиларнинг табиатида ялковликка ўхшаш туйгу уйгониб, соя-салкин жойларда дам олишга майл кучайганди. Лекин бунга карамай мусулмонлар пайгамбарларининг чакиригига "лаббай", деб жавоб бердилар ва барчалари бўлажак жангга хозирлик кўришга киришдилар.
Аммо бир гурух мунофиклар осойишталиклари бузулганидан норозиланиб тўнгиллашар, Расулуллох (САВ)ни берахмликда айблашиб, жон-жахтлари билан одамларни бу юришдан кайтаришга интилишарди, Ўзларининг хос мажлисларида кофирликларини аник-равшан кўрсатиб берадиган мазмунда сухбатлар куришарди.
Газотга тайёргарлик кўриш кизгин авж олган кунларнинг бирида Умайр ибн Саъд масжидган уйига хаяжонланиб кайтди. Хозиргина гувохи бўлган мусулмонларнинг фидойиликлари, Аллох учун хеч нарсани аямасликлари уни каттик тўлкинлантириб юборганди.
Мухожир ва ансорий аёллар безак ва такинчокларини келтириб Расулуллох (САВ)га беришганини Умайр ўз кўзи билан кўриб, бу зеб-зийнатларни сотиб, пулини Аллох учун жангга кетаётган кўшин эхтиёжларига сарфлашни сўрашганини кулоклари билан эшитди.
Усмон ибн Аффон бир копда минг динор тилло келтирганини, Абдурахмон ибн Авф икки юз укия (1 укия = 37.44 грамм) олтин кўтариб келиб Пайгамбар алайхис саломнинг оёклари остига тўкканининг гувохи бўлди. Хаммадан хам, кўрпасини сотиб, пулига Аллохнинг йўлида жанг килиш учун килич харид килмокчи бўлган факир кишининг олижаноблиги уни ларзага солди.

Qayd etilgan


Munira xonim  05 Oktyabr 2006, 08:31:15

Умайр, бир тарафдан, бу вокеаларни эслаганда, калби завк-шавкка тўлса, иккинчи тарафдан, имкони бўла-туриб, Расулуллох (САВ) билан бирга газотга чикиш учун тайёргарлик кўришни пайсалга солаётган Жулосдан таажжубланарди.
Умайр гўё Жулоснинг хамиятини кўзгаб, гайратини келтирмокчи бўлгандай ўзи эшитган ва кўрган вокеаларни унга гапириб бера бошлади. Айникса, Расулуллох (САВ)-нинг хузурларига келиб, Аллох йўлида жиход килишга кетаётган гозийлар сафига кабул этишни ўтиниб сўраган бир неча нафар мусулмонлар тўгрисида тўлиб-тошиб сўзлаб берди. Пайгамбар алайхиссалом берадиган от-улов-лари йўклигидан уларни кайтариб юбордилар. Улар энг суйган амаллари — Аллох учун жиход килишликдан, ким билади, балки шу билан бирга шахидлик мартабасига эри-шиш имкониятидан махрум бўлаётганларидан махзун кайфиятда, кўзлари жикка ёшга тўлиб кайтиб кетишди.
Аммо Жулос бу гапни эшитгар-эшитмас шундок жавоб килдики. Умайр кулокларига ишонмай, хуши бошидан учаёзди, Чунки ўгай ота жахл билан: "Агар Мухаммад пайгамбарлик даъвосида хак бўлса, биз эшакдан хам баттар эканмиз", деганди.

Qayd etilgan


Munira xonim  05 Oktyabr 2006, 08:32:49

Умайр дахшат ичра лол бўлиб колди. У Жулосдай аклли, кўпни кўрган одамнинг огзидан бундай гапнинг чикишини хаёлига хам келтирмаганди. Энг дахшатли жиха-ти шунда эдики, бу гап айтувчисини филхол иймондай чикариб, унинг учун куфр дарвозасини ланг очиб кўярди.
Худди замонавий хисоблаш машиналари берилган масаланинг турли ечимларини кўрсатиб берганидай, йигитча Умайр ибн Саъднинг миясида бир-бирига карама-карши фикрлар гужгон ўйнай бошлади:
— Агар Жулос айтган гапни махфий саклаб, унинг айбини беркитса, Аллох ва расулига хиёнат килган, шундок хам мунофиклар тарафидан пинхоний хужумларга дучор этилаётган исломга зарар етказган бўлади.
Ўтган вокеани ошкор килишида эса этимлик; чогида бо-шини силаган, йўксуллик гамидан куткарган, вафот этган отаси ўрнида оталик килган кишига гўёки ок бўлишдай, яхшилигига ёмонлик билан жавоб кайтаришдай маъно бор эди.
Бир-бирига мутлако зид бўлган икки йўлдан бирини танлаш керак, Умайр кўп ўйланмади...
У Жулосга юзланиб:
—-Эй, Жулос, худо хакки, Ер юзида мен учун Мухам-мад ибн Абдуллохдан кейин сиздан кўра суюклирок ин сон йўк эди. Сиз мен учун энг афзал, кўп яхшиликлар кўргизган кишисиз. Хозирги гапингизни фош этсам, сиз-ни шарманда килган бўламан. Агар ичимга ютиб кетсам, омонатга хиёнат килиб, жонимнию динимни халокатга йўликтирган бўламан. Мен Расулуллох (САВ)нинг олдиларига бориб, барча гапларни битта кўймай етказишга карор килдим. Кадамингизни ўйлаб босинг,— деди.

Qayd etilgan


Munira xonim  05 Oktyabr 2006, 08:35:09

Умайр ибн Саъд масжидга бориб, Пайгамбар алайхиссаломга Жулос мбн Сувайддан эшитган гапларини окизмай-томизмай айтиб берди,
Расулулдох (САВ) уни ўз хузурларида колдириб, асхобларлидан бирини Жулосни чакириб келиш учун юбордилар, Кўп ўтмай Жулос келди. Расулуллох (САВ)га салом бериб, рўпараларига ўтирди.
- Умайр ибн Саъд бизга етказган гапларни кандай тушуниш керак?
Шундай деб Пайгамбар алайхиссалом ўртадаги гапларни зикр килдилар.
— У ёлган айтибди, ё Расулуллох. Менинг огзимдак бу гапларнинг биронтаси хам чиккани йўк,— деди пинак бузмай Жулос,
Атрофда тўпланиб турган сахобалар хусуматлашувчиларнинг кай бирлари рост, кайсилари ёлгон сўзлаётганини билиб олишни истагандай, назарларини гох унисига, гох бунисига кўчирардилар. Пичир-пичир авжига чикди. Калбида мунофиклик марази бўлган кишилардан бири баланд овоз билан:
-Бу бола окпадар экан. Тузини еб, тузлигига тупириш деб шуни айтадиларда,—деди.
Бошкалар инкор килишди:
— Йўк, бу бола Аллохнинг тоатида ўсган. Юзиданок тўгри сўзлаётгани кўриниб турибди.
Расулуллох (САВ) Умийрга бакдилар Унинг ёноклари кип-кизариб кетган, кўзларидан шашкатор ёш окар, елкалари силкиниб-силкиниб, тинмай "Роббим, расулинг- га менинг хаклигимни англат... Роббим, расулингга менинг хаклигамни англат...", деб пичирларди.
Бир иккита мунофикнинг кўлтигига сув пуркашидан рухланган Жулос:
— Ё Расулуллох, бу бола менга тухмат киляпти. Келинг, хар ким хаклигини исботлаш учун касам ичсин. Мен Аллохнинг номи билан касам ичаманки, Умайр сизга етказган гапларнинг биронтасини хам айтганим йўк,— деди.

Qayd etilgan


Munira xonim  05 Oktyabr 2006, 08:36:02

Одамлар баб-баравар нигохларини Умайр ибн Саъдга кўчирдилар, лекин хали у огзини очиб улгурмасидан Расулуллох (САВ) вахий кабул киладиган пайтдаги холатларига тушиб колдилар. Хамма нафасини ичига ютиб, тек котди. Атрофга пашша учса билинадиган жимлик чўкди, Шунда Жулосни хавотир босиб, кўзлари ола-кула бўлиб кетди. Умайрнинг кўзларида эса, аксинча, кувонч учкунлари порлай бошлади.
Пайгамбар алайхиссалом ўзларига келгач, янги нозил бўлган, "Аллохнинг номи билан айтмаганликларига касам ичадилар, холбуки куфр калимасини аник айтдилар ва исломга кирганларидан сўнг кофир бўлдилар", деб бошланадиган оятни то "Агар тавба килсалар, ўзларига яхши бўлур. Агар юз ўгирсалар, Аллох уларни аламли азоб би-лан азоблар", деган жойигача ўкидилар.
Жулос хозиргина янграган оятларнинг нечоглик хакконийлигидан титраб-какшаб кетди. Аввалига кўркувдан тили калимага келмай кодди. Сўнг Расулуллох (САВ)га юзланиб:
— Мен тавба киламан, ё Расулуллох, тавба киламан. Ёлгончи менман, Умайр рост айтган эди. Аллохга дуо килинг, тавбамни кабул килсин, ё Расулуллох, курбонингиз бўлай,— деб ёлворишга тушди.
Расулуллох (САВ) кувонч кўз ёшлари иймон нури ила йўгрилган юзини юваётган Умайр ибн Саъднинг кулок-ларини муборак кўллари билан тутдилар ва эркалатиб чўзган бўлдилар-да:
— Кулокларинг сени уялтириб кўймади, болакай. Буни роббинг тасдикдади,—деб кўйдилар,

Шу вокеадан кейин Жулос исломга узил-кесил кирди. Сахобалар уни кейинчалик хам Умайрга кўп яхшиликлар килганини эслашади. Качонки Умайрнинг номи тилга олинса, камоли миннатдорлик ила "Аллох унга менинг номимдан мукофот берсин. У мени куфр исканжасидан куткариб, дўзах оловида жизганак бўлишимдан саклаб деб ёд этарди.

Qayd etilgan


Munira xonim  05 Oktyabr 2006, 08:37:08

SALMON FORSIY

Bu voqea hijratning beshinchi yili Handaq kuni bo‘lgan edi. O‘shanda yahudiy a’yonlaridan bir nechasi Makka tarafga yo‘lga chiqishdi. Ularning maqsadi — mushriklarni to‘plab, Rasululloh (sollallohu alayhi va sallam) va musulmonlarga qarshi qabilalarni yig‘ish va bahamjihat bu yangi dinni ildizi bilan sug‘urib tashlaydigan hal qiluvchi jangda o‘zaro yordamga ahdlashish edi.
Xoinona jang rejasi tuzildi. Unga ko‘ra, Quraysh va G‘atafon qo‘shinlari Madinaga tashqaridan, Banu Qurayza esa ichkaridan, musulmonlar safi ortidan hujum qiladi. Shunda musulmonlar ikki tegirmon toshi orasida qolib, tayyor go‘shtga aylanadilar, ulardan faqat xotira qoladi!
Bu kun Rasululloh (sollallohu alayhi va sallam) va musulmonlar son jihatidan ustun va yakson qilishga qodir qurol-aslaha bilan Madinaga yaqinlashayotgan behisob qo‘shinning xabarini to‘satdan bilishdi. Musulmonlar nima qilishni bilmay qolishdi. Nogahoniy qo‘rqinchdan aqllari boshlaridan uchdi.
Qur’onda bu shunday tasvirlanadi: "œO‘shanda ular sizlarning yuqori tomoningizdan ham, sizlardan quyiroq tomondan ham (bostirib) kelgan edilar. O‘shanda ko‘zlar tinib, yuraklar bo‘g‘izlarga tiqilab qolgan va sizlar Alloh haqida (turli) gumonlar qila boshlagan edinglar" (Ahzob, 10).
Abu Sufyon va Uyayna ibn Hisn boshchiligidagi yigirma to‘rt ming jangchi Muhammadga (sollallohu alayhi va sallam), diniga va ashobiga barham berish uchun qamal qilish, hal etuvchi zarbani urish maqsadida Madinaga yaqinlashayotgan edi.
Bu qo‘shin Qurayshning o‘zidangina iborat emasdi. Balki Islomda o‘ziga xatar ko‘rgan har bir qabila va manfaat Quraysh bilan birga edi. U Rasulullohning (sollallohu alayhi va sallam) barcha g‘animlari — shaxslar, jamoalar, qabilalar va manfaatlarning oxirgi va hal qiluvchi urinishi edi.
Musulmonlar o‘zlarini juda qiyin holatda ko‘rishdi. Shunda Rasululloh (sollallohu alayhi va sallam) ashoblarini maslahat uchun yig‘dilar. Tabiiyki, mudofaa va urushning muhokamasiga yig‘ildilar, lekin qanday mudofaa?
Shunda uzun bo‘yli, sersoch, Rasulullohga (sollallohu alayhi va sallam) cheksiz muhabbat va ehtirom ko‘rsatadigan bir kishi oldinga chiqdi...
Salmon Forsiy oldinga chiqdi va baland tepalik uzra Madinaga sinchkov nazar tashladi. Shahar atrofidan tog‘-toshlar bilan o‘ralgan, biroq g‘anim osonlik bilan himoyani yorib o‘tishi mumkin bo‘lgan keng va uzun bo‘shliq — tekislik ham bor edi. Salmon vatani Forsda bo‘lgani ko‘pgina jang vositalari va urush firiblari, hiylalaridan xabardor edi. U Rasulullohga (sollallohu alayhi va sallam) arablar urushlarda oldin ko‘rmagan taklifni aytdi. Taklif Madina atrofidagi hamma ochiq joylarda haqdaqlar kavlashdan iborat edi.
Musulmonlar agar bu g‘azotda handaq qazishmaganida, Alloh biladi, boshlaridan ne ko‘rguliklarni o‘tkazishardi. Quraysh handaqni ko‘rib, kutilmagan bunday hiyladan esankirab qoldi. Qo‘shinlari Madinaga yorib kirishdan ojiz qo-lib, chodirlarida bir oy qolib ketishdi. Hatto bir kecha Alloh ularga juda kuchli shamolni yuborib, chodirlarini yer bilan yakson qildi va o‘zlarini par kabi to‘zg‘itib tashladi...
Abu Sufyon noumid, ezilgan va tinkasi qurigan holda qo‘shinga kelgan joyiga qarab jo‘nashni buyurib, qichqirdi. 

Qayd etilgan


Munira xonim  05 Oktyabr 2006, 08:37:57

* * *
Handaq qazishda Salmon g‘ayrat ko‘rsatayotgan musulmonlar safidan joy oldi. Rasululloh (sollallahu alayhi va sallam) ham qo‘llariga cho‘qmor olib, ular bilan barobar ter to‘kdilar.
Salmon sheriklari bilan ishlayotgan joyda uning cho‘qmori metin, sinmas toshga urildi. U zuvalasi pishiq, beli baquvvat kishi edi, kuchli qo‘llari bilan har zarba urganida xarsangtoshni maydalab tashlar, uning parchalari atrofga sochilar edi. Biroq bu toshning oldida u ojiz qoldi. Yonidagilar bilan birgalashib ham harakat qilib ko‘rishdi, ammo mashaqqatlari ziyoda bo‘ldi, xolos. Salmon Rasulullohning (sollalllohu alayhi va sallam) oldilariga borib, bu siljimas, qaysar xarsangga behuda kuch sarflamaslik uchun chuqurning yo‘nalishini o‘zgartirishga izn so‘radi.
Rasululloh (sollalllohu alayhi va sallam) o‘sha joy va toshni o‘z ko‘zlari bilan ko‘rish uchun Salmon bilan birga bordilar. Uni ko‘rgach, cho‘qmor keltirishni buyurdilar va ashoblaridan tosh parchalari otiladigan joydan bir oz uzoqroq turishni so‘radilar.
"œBismilloh", deb, cho‘qmor tutgan ikki muborak qo‘llarini azmu quvvat bilan yuqori ko‘tarib, xarsangga zarba berdilar. Bir vaqt u darz ketib, yoriqlaridan ko‘zni qamashtiradigan alanga taraldi.
Buni ko‘rgan Salmon aytadi: "œAlanga Madina atrofini yoritib yuborgan edi". Rasul (sollallohu alayhi va sallam) takbir aytgan holda qichqirdilar: "œAllohu akbar! Menga Forsning kalitlari berildi. Yorug‘likdan Hayrat qasrlari, Kisro mamlakatlari ko‘rindi. Albatta, ummatim ulardan g‘olib keladi!"
Uchinchi zarba urganlarida xarsang o‘zining taslim bo‘lganini ko‘rsatdi, kuchli va yorqin ziyosi bilan nur taratdi. Rasululloh (sollallohu alayhi va sallam) va u kishi bilan birga musulmonlar quvonchdan takbir aytishdi. Payg‘ambar (sollallohu alayhi va sallam) ularga hozir Suriya, San’o va bir kuni kelib, osmonida Allohning bayrog‘i hilpiraydigan boshqa mamlakatlar qasr-larini ko‘rganlari xabarini berdilar. Musulmonlar komil imon bilan qichqirishdi: "œBu narsa bizga Alloh va Rasulining bergan va’dasi. Alloh va Rasuli rost so‘zlaydi!"
Salmon handaq qazishda maslahat sohibi bo‘ldi. Payg‘ambardan (sollalllohu alayhi va sallam) yordam so‘ragan paytida esa ba’zi g‘ayb, kelajak sirlarini ochib tashlagan xarsang sohibi bo‘ldi. Rasululloh (sollalllohu alayhi va sallam) yonlarida nurni ko‘ruvchi, bashoratlarini eshitib turuvchi baxtli zotlardan bo‘ldi.
Umri vafo qilib, bashoratlarni yashovchan haqiqat va hayotiy voqe’lik o‘laroq ko‘rdi. Fors va Rum mamlakatlarini ko‘rdi. San’o, Suriya, Misr va Iroq qasrlarini ko‘rdi.
Yer yuzining hamma tarafini titratgan muborak ovozning baland mevalaridan hidoyat va ezgulik nurlarini sochgan holda taralganini ko‘rdi! 

Qayd etilgan


Munira xonim  05 Oktyabr 2006, 08:39:31

* * *
Mana u, Madoindagi hovlisi oldida, tarvaqaylab shoxlagan, serbarg daraxt soyasida o‘tiribdi. Hamsuhbatlariga haqiqat yo‘lidagi ajoyib sarguzashtlarini, qanday qilib fors qavmi dinini tashlab, masihiylikka, undan so‘ng Islomga o‘tganini hikoya qilib beryapti.
Haqiqatni izlash yo‘lida qul bozorida qanday sotilganini...
Rasululloh (sollalllohu alayhi va sallam) bilan qanday uchrashib, qanday imon keltirganini... aytib bermoqda.
«Bir kuni oldimizdan karvon o‘tib qoldi. Mamlakatlari haqida so‘radim. Shunda ularning Arab jazirasidan ekanlarini bildim. Ularga: "œMeni mamlakatingizga olib ketsangiz, evaziga sizlarga mana bu qo‘y-sigirlarimni beraman", dedim. Ular: "œBo‘pti", deyishdi.
To Vodial-Quro degan joyga yetib kelguncha ularga hamroh bo‘ldim. Va o‘sha yerda zulm qilib, meni bir yahudiyga sotib yuborishdi. Bu joyda ko‘pgina xurmolarni ko‘rdim. Menga tavsiflab berilgan, yaqinda kelishi kutilayotgan Payg‘ambar hijrat qiladigan shaharmikan, deya umid qildim. Lekin unday bo‘lib chiqmadi.
Meni sotib olgan kishining uyida qolib ketdim. Va nihoyat Bani Qurayzadan bo‘lgan bir yahudiy kelib, meni sotib oldi, so‘ng Madinaga olib ketdi. Allohga qasamki, ko‘rishim bilan menga tavsif etilgan shahar shu ekaniga imon keltirdim.
Men Bani Qurayzadagi xurmozorda ishlab, bu yahudiy bilan birga yashadim. Bu orada Alloh Rasulini yubordi va u Madinaga kelib, Bani Amr ibn Avfga qarashli Qubo degan yerga kelib tushdi.

Qayd etilgan