Avliyolar hayotidan ibratli hikoyalar  ( 25111 marta o'qilgan) Chop etish

1 2 3 4 B


Tistak  17 May 2013, 23:39:14

Men Fariddidin Attorning  Avliyolar kitobi asarida o'qiganimni yozyapman bu yerdagi postlar mening shaxsiy fikrlarim emas

Fikr kimniki bo'lsa ham ba'zisi olinadi ba'zisi tashlanadi illa Allahning kalomi va  Payg'ambar alayhissalomning fikrlaridan  boshqa, degan hikmatga amal qilib turish zararli emasga o'hshidi :)

Qayd etilgan


Lu`lu`  18 May 2013, 05:52:27

Тазкиратул авлие насрий баенини узбек тилига Мирзобек ака Кенжабек таржима килганлар.
Тасаввуфий асарларда асосан холатлар зикр килингани ун купчиликка муболага булиб куринади.
Лн валостлари шариатга асосланган купгина тасаввуф ахллари кароматнинг снг улуги шариатдаги истикоматга амал килишади.

Qayd etilgan


Lu`lu`  18 May 2013, 16:05:52

Имоми А'зам абу Ханифа р. ни узига ракиб деб билган бир жохил имомни мулзам килиш ун шогирдлар даврасида савол берибди:
- Мусулмонлик да'восидаги кишининг сузларидан куфр хиди анкиб турса, унинг хукми кандок булади? Шу одам куйидагича гапиради: "Менинг жаннатдан умидим йук. Дузахдан ва Аллохдан куркувим йук. Улимтикни хуш куриб ейман. Аамозларимни руку' ва саждасиз адо киламан.
Яхудий ва насороларни куллайман. Шохид булмасам хам гувохлик бераман". Бу одам хакида нима дейсиз?
- Узинг канака фикр билдира оласан? дедилар хазрати Имом.
У сса: " Ман нима хам дердим, сиздан сураспманда" дебди.
Имоми А'зам р. шогирдларига юзланиб: " Бу одамни иймони бутундир. Унинг жаннатга инонмаслиги жаннатни Яратувчисига иймон келтиришидир. Дузахдан куркмаслиги дузах сгаси Аллохдан куркишидир; Аллохдан куркмаслиги Аллох таолонинг адолати голиблигига тан беришидир. Улимтикни хуш куришида баликни, руку' ва саждасиз намозда сса жаноза намозини назарда тутган. Яхудий ва насороларни куллаши сса улар хакидаги Каломни тасдиклашидир. Курмай туриб, калимаи шаходатни айтганини хаммангиз тушунгандирсиз".
Имом р.га савол берган киши ожиз фикридан каттик мулзам булиб, хазратни кулларини тутиб, лабларига босди ва минг бора узрини билдирди.



Имоми А'зам рохматуллохи алайх такфир хакида дедилар: "Исломга бид'ат киритспганларни хатоси бир-бирларини куфрда айблашларидир. Ахли суннанинг хайрлиги сса уларнинг бирортаси адашганида куфрда айбламаслигидир.
(Фикхул Акбар" Шархи Али Кори. 429 бет, Истамбул 1579)

Qayd etilgan


Lu`lu`  20 May 2013, 07:45:14

Ссфийлар суÒ³бати боби



МуÒ³аммад ибн АÒ³мад БаÒ“додий[1] айтади:

"œКим ссфийларга суÒ³батдош бслса, уларга нафс хоÒ³ишисиз, Ò›албсиз ва ихтиёрсизлик орÒ›али сргашсин! Бас, кимда нафсининг насибаси ва талабларига бсйсуниш бслса, булар маÒ›садга етишида монелик Ò›илади".

ИброÒ³им АдÒ³ам[2]: "œБанда ориф фаÒ›ирлар суÒ³бати билан орифлар маÒ›омига етишади", деди.

АÒ³мад ибн АбдуллоÒ³ Ширвонийдан Ò³икос Ò›илинади:

"œДарÒ³аÒ›иÒ›ат Абу Бакр ибн Дониёл Армуний уни тушида ксриб ундан ссради: "œÒšайси амалларни снг фойдали деб билдингиз?" У: "œТавÒ³ид илмини билгандан кейин фаÒ›ирлар суÒ³батини снг фойдали деб билдим", деди. У сна ссради: "œÒšайси амаллар зарарлидир?" У: "œСсфийлар Ò³аÒ›ида беÒ³уда ссзлашдир. Агар чиндан Ò³ам улар мени тсÒ“ри йслга бошламаганларида,  албатта адашганлардан бслур сдим. Улар Ò³аÒ›идаги ссзим амалимни чиппакка чиÒ›ариши мумкин сди. Уларнинг Ò³олларини билишим фазилати билан нажот топдим", деди.
http://islom.uz/content/view/3239/101/

Qayd etilgan


Lu`lu`  20 May 2013, 07:46:45

Давоми

ИброÒ³им ибн Шайбондан[3] Ò³икос Ò›илинади: "œБиз кафшим ва сувдоним дейдиган одам билан асло бирга суÒ³бат Ò›урмасдик".

Жунайд БаÒ“додийнинг[4] устози Абу АÒ³мад Òšалонисий бундай дейди: "œБасра шаÒ³рида фаÒ›ирлар жамоасига кирдим. Улар мени ксп Ò³урмат ва иззат Ò›илишди. Бир куни мен: "œКсйлагим Ò›аерда?", дес ссрадим. Шунда улар назаридан Ò›олдим".

ИброÒ³им ибн Мавлид[5] айтади: "œМен Тартус[6] шаÒ³рига борган сдим. Одамлар фалон Ò³овлида бир жамоа йиÒ“илган, деб хабар беришди. Улар Ò³узурига бордим ва у ерда барчалари бир Ò›албга бирлашган сн етти фаÒ›ирни ксрдим".

Абу Саид Харроз[7]: "œА­ллик йил ссфийлар билан бирга Ò³амсуÒ³бат бслдим. Мен билан улар сртасида бирон хилофли иш содир бслмади", деди. Ундан: "œАима учун шундай бслди?", деб ссрашди. У: "œМен сзим билан машÒ“ул сдим", дес жавоб берди. Яъни, у сз айблари билан овора сди. Ким сз айблари билан машÒ“ул бслса, бошÒ›а одамларнинг камчиликларини ахтармайди.

Зуннун Мисрий[8]: "œАллоÒ³ билан тавфиÒ› орÒ›али бирга бсл! ХалÒ› билан насиÒ³ат асосида бирга бсл! Аафс билан унга хилоф иш юритиш асосида бирга сша! Шайтон билан доимо курашда бсл!", деди.
http://islom.uz/content/view/3239/101/

Qayd etilgan


Lu`lu`  20 May 2013, 07:49:48

А акамларга изох:

Ссфийлар суÒ³бати боби

[1] А увайм ибн МуÒ³аммад ибн АÒ³мад БаÒ“додий "œА увайм БаÒ“додий" номи билан машÒ³ур бслган улуÒ“ ссфийлардан бслган.

[2] Абу ИсÒ³оÒ› ИброÒ³им ибн АдÒ³ам ссфийлар шайхидир. У Хуросоннинг Балх шаÒ³рида таваллуд топган бслиб, амирзодалардан сди. ТабаÒ›от китобларида Ò³икос Ò›илинишича, у ёшлигида тенгдошлари билан овга чиÒ›ади. АогоÒ³ у оÒ³иста нидони сшитди: "œА­й ИброÒ³им! сен шу нарса учун сратилганмидинг?" ИброÒ³им ибн АдÒ³ам бу нидони сшитганидан кейин ссфийлар йслига киради. Маккага боради. Суфён Саврий ва Фузайл ибн Иёз суÒ³батларида бслади. Шомга сафар Ò›илади ва у ерда истиÒ›омат тутади. У 162 Ò³ижрий санада шу ерда вафот стади.

[3] Абу ИсÒ³оÒ› ИброÒ³им ибн Шайбон Òšармисинийнинг лаÒ›аби Шайхул жабал сди. У зоÒ³ид ссфийларнинг улуÒ“ларидан бслиб, ссфийликни иддао стувчиларга жуда Ò›аттиÒ› Ò›аршилик Ò›илгувчилардан сди. У АбдуллоÒ³ МаÒ“рибий ва ИброÒ³им Ò²аввос билан бирга бслди. Ксплаб кароматлар соÒ³иби сди.

[4] Жунайд БаÒ“додий. Ссфийлар тоифасининг шайхи. Абул Òšосим Жунайд ибн МуÒ³аммад Хаззоз БаÒ“додий. Асли АаÒ³ованд шаÒ³ридан бслиб, ИроÒ›да таваллуд топган ва шу ерда сшаган. Абу Савр мазÒ³абидаги фаÒ›иÒ³ сди. Òšуръони карим ва суннатга асосланган ссфийлардан бслиб, Сиррий СаÒ›отий ва Ò²орис МуÒ³осабийлар суÒ³батини топган сди. У 297 Ò³ижрий санада вафот стган.

[5] Абу ИсÒ³оÒ› ИброÒ³им ибн АÒ³мад Мавлид А иÒ›Ò›а шаÒ³рининг улуÒ“ шайхларидан бслиб, Ò³адиси шарифни ривости у кишига топширилган сди. Ксплаб фатво бергувчи ва илми ксп шайхлардан бслган. Абу АбдуллоÒ³ Жало ДимашÒ›ий ва ИброÒ³им Òšассор А иÒ›Ò›ийлар унинг асÒ³обларидан сди.

[6] Тартус шаÒ³рига халифа Ò²орун ар-А ашид 191 Ò³ижрий санада асос солган.

[7] Абу Саид АÒ³мад ибн Исо Харроз БаÒ“додий ссфийларнинг снг аввали ва имомларидан бири сди. Айтишларича у биринчи бслиб Ò’ино ва БаÒ›о илми Ò³аÒ›ида ссзлаган скан. У Зуннун Мисрий, Сиррий СаÒ›отий, Бишр ибн Ò²орис Хофий ва бошÒ›алар билан суÒ³батда бслган. У 279 Ò³ижрий санада вафот стди.

[8] Зуннун Абу Файз Савбон ибн ИброÒ³им Мисрий Ахмимий Аубада (Жанубий Миср) таваллуд топган. Отаси ИброÒ³им нубалик сди. Зуннун Мисрий мусулмон ссфийларнинг машÒ³урларидан бири. Айтишларича, у биринчи бслиб ссфийлик аÒ³воллари ва маÒ›омотлари Ò³аÒ›ида ссзлаган скан. Зуннун Мисрий тасаввуфда биринчи табаÒ›а кишиларидан бслиши билан бирга олим ва муÒ³аддис сди. Унинг ссзларидан намуна: "œИлм аÒ³лидан бслган кишига илми билан дунёни ёмон ксриши зиёда бслади, бугунги кунда сса кишига илми дунё муÒ³аббати ва уни ахтаришини зиёда Ò›илади. Киши молини илм йслида нафаÒ›а Ò›илар сди. Бугунги кунга келиб киши илми билан мол-дунё касб стишга стди". Зуннун Мисрий 245 Ò³ижрий санада вафот стган.
http://islom.uz/content/view/3239/101/

Qayd etilgan


Muxsiya  21 May 2013, 12:46:28

HAZRATI SHAYZ IBROHIM BIN ADHAM
Ko'p shayxlar bu ulug'g' zotni yuzini ko'rib, hazrati payg'ambarimiz janoblarini ko'rgandek bo'lganlar. Shayx Jonayd bu zotni ilmlar kaliti deb ta'riflagan.
ul zot avvaliga balx shahrining podshoxi bo'lgan bo'lib, qirq quli oltin qalqonlari bilan oldida va qirqtasi ortida yurar edi. Bir kecha saroyida yotar ekan tomning tepasida dupurni eshitib uyg'ondi.
ul nimadir?
Tuyamni qidiryapman
Tuyani tomning ustidayam qidiradimi, degan edi
-Ey g'ofil, Allohni atlas ko'rpachalar orasida qidiradimi,dedi
bu so'zni eshitgach joniga o't tushib tonggacha uxlay olmadi. Tongda  ovga chiqdi.  Ne qilarini bilmas, ketayotib  saroy ahlidan ajraldi. Shinda unga Intabih (Ogoh bo'l) degan sado eshitildi. e'tibor bermadi, yana takrorlandi. Uchunchi marta  Intabih, qobla an tamuuta(O'moqdan avval uyg'on) deyildi. Buni eshitgan zamon dunyodan qo'l tortdi. Oldidan kiyik chiqdi, uni ovlamoqni xoxlagan edi, kiyik tilga kirib
-Ey Ibrohim, Alloh seni ov qilmoq uchun yaratganmid, boshqa ishing yo'q'mi, dedi.
Shundan so'ng "Sen ov qilish uchun yaratilmading" degan ovoz eshitildi. bu ovoz uni titratdi, ko'ziga malaklar ko'rinib yig'lay boshladi, shunchalik yig'ladiki, kiyimi ho'l bo'ldi. Joni dili bilan tavba qildi.


Qayd etilgan


Muxsiya  21 May 2013, 12:50:40

shu ketishda uni qo'ylarini boqayotgan cho'ponga duch keldi. Choponning chakmoni va telpagini olib, qo'ylarini unga ehson qildi. Ibrohimning bu holiga nazar tashlagan malaklar "Podshohlik libosini yechib, jannat va jamolulloh oshig'i oxirat libosini kiydi" dedilar. U yerdan Marvga ketdi. Ko'prikdan o'tayotgan bir kishi pastga quladi. buni ko'rib "Allohummahfuzhu" dedi va u odam suvga tushmay, havoda muallaq qoldi. Haloyiq bu karomatdan lol qoldi.

Qayd etilgan


Muxsiya  21 May 2013, 12:53:42

U yerdan nishopurga keldi. Bir g'orda to'qqiz yil yashadi. Har payshanba g'ordan tashqariga chiqib, o'tin sotib yarmini darvishlarga tortiq qilar va g'orga qaytib ro'zasini tutar edi. bu g'or "Ibrohim g'ori" nomi bilan hozirda ham mashhurdir.
Hazratning so'zlari mo'min kishining nishoni budurkim, sukuti fikr, qaragani ibrat, yurgani toat bo'lur.




Qayd etilgan


Muxsiya  21 May 2013, 12:56:13

Bir insonga uch pardani ko'nglidan chiqarmaguncha da'vat eshigi ochilmas
1-bu dunyoning hammasi berilsa ham sevinmaslik, sevinsa u harisdir, haris, tilakdan mahrumdir
2-kavsari dunyoni oziga berib, yana qaytarib olasalar ham mutaassir bo'lmaslik
3-maqtalgan chog'ida sevinmaslik, yomonlangan holida qayg'urmaslik

Qayd etilgan