-
Solih va taqvolik bir yigit bor edi. Uning iymoniga va taqvosiga ko'p musulmonlar
havas qilishardi. U yigit juda aqlli bo'lib, diniy ilmlar bilan dunyoviy bilimlarni ham teng olib ketishga harakat qilardi. Vaqtlar kelib yigitni onasi uni uylantirmoqchi bo'ldi va o'g'li orzu qilgan qizlarni
qidira boshladi. Nomzodlar topildi ham lekin ular onaizorga rad javobini berishardi.
Sabab:
--- Sizni o'g'lingizni juda yaxshi bilamiz va havas qilamiz. Lekin dunyoviy sabablar chiqib qoldi.
--- Ayting hammasini qo'ldan kelgancha bajaramiz.
--- Bilasizmi... haligi....
Ularni ko'rsatayotgan sabablarida jon bor edi.
Yigit otasiz o'sgan, yolg'iz onasi unga parvona edi.
--- Bizni qizimiz keng hovlilarda o'sgan qiz, "dom" da siqilib qoladi, agar hovli olsangizlar
albatta qizimizni beramiz deyishdi hamma sabablarni bitta qilishib.
Bu gaplardan yigit va onasini ko'ngli og'rirdi lekin na iloj.
-
Yana bir soliha, oilasi ham islomiy (huddi yigit orzu qilganday) qiz topildi.
Ular xursand bo'lib sovchilikka otlanishdi, qalblarida bir dunyo orzu havaslar.
Lekin bir ma'lumot ularni yana o'ylantirib, joylarida tek qotib qoldilar.
Bu qiz ham avvalgilardan ham keng hovlilarda katta bo'lgan va badavlatroq katta oilani farzandi edi.
Yigitni oilasi buni aksi bo'lib ko'pchilik shu sababdan qizlarini bergisi kelmayotgan edi.
Sovchilar avvaliga rosa ikkilanishdi:
--- Borsakmikin yoki bormay qo'ya qolsakmikin. Tavakkal qilamiz inshaAlloh.
Borishdi, qiz ham otasiz o'sgan edi. Onasi juda oqila ayol edi. Sovchilarga yigit bilan ko'rishib gaplashmoqchiligini aytdi. Yigit bo'lg'usi qaynona bilan suxbatlashish uchun tashrif buyurdi.
Savol-javob boshlandi, uzoq va mazmunli suxbat qurildi.
-
Ertasiga sovchilar natijani bilish uchun yana kelishdi:
--- O'g'limizni ko'rdingizmi, sizlarga yoqdimi?
--- Ha albatta, agar sizlarga ham meni qizim yoqqan bo'lsa men to'yga roziman.
--- Haligi... eshitgan bo'lsangiz kerak o'g'limni otasiz katta qilganman...
--- Ha eshitdim, meni ham qizim otasiz katta bo'lgan, inshaAlloh ularga ikkalamiz ham ota ham ona bo'lamiz.
--- Keyin biz dom da yashaymiz, buni ham avvaldan aytganmiz.
--- Eh qudajon, buni menga hecham qizig'i yo'q, agarda o'g'lingiz kapada (palatkada) yashaydigan bo'lganda ham men qizimni albatta bergan bo'lardim. Dunyo mollari o'tkinchi, hali inshaAlloh kattakon hovlilarda yashaysizlar.
-
To'y kuni belgilandi. Qizni onasi shunday kuyov nasib qilganiga judayam xursand edi. Tinmay farzandlari uchun solih va soliha juftlar so'rab qilgan duolari ijobat bo'lganiga Robbisiga bexisob shukronalar aytardi.
Kuyov taraf ham bundan juda mamnun edilar.
---- Onajon, nega shuncha sovchilarga rozilik bermasdan bu yigitga birdan rozilik berib yubordiz- dedi qiz tortinibgina onasiga.
---- Qizim, o'zimni nuridiydam, avvalo sendan ruxsat so'ramaganim uchun uzr so'rayman lekin iymonim komilki
bu yigit huddi sen orzu qilganingdek. Ya'ni seni Robbisini jannati tomon etaklaydigan yigit. Men u bilan suxbat qurganimda bunga guvox bo'ldim va o'sha kuni kechasi tush ko'ribman. Tushimda sen, men va o'sha yigit juda go'zal va yorug' bo'lgan yo'lda gaplashib birga ketayotgan emishmiz. Bu inshaAlloh yaxshilik alomati.
Qiz onasiga to'liq ishonardi va shuning uchun to'liq ixtiyorini topshirib qo'ygandi.
--- Onajon, men sizni yaxshi ko'raman, siz meni va akalarimni yolg'iz katta qildiz. Siz hech qachon bizga yomonlik ravo ko'rmaysiz. Agar siz bu nikoxga rozi bo'lsangiz men ham roziman.
Nikox o'qilyapti, ikkala tarafdan guvoxlar va kelin bilan kuyov. Nikohni bir olim kishi o'qimoqda.
Maxr so'raladigan fursat kelganida kelin past ovozda:
--- Men Zavjim bo'lmishni ilmlarini va hamisha meni ham o'zini ham to'g'ri yo'ldan adashmasdan olib ketishini maxr sifatida so'rayman.
--- InshaAllohu Robbil A'lamiyn!!! bu kuyovni javobi edi.
-
Assalamu alaykum! Yangi hikoya...
-
А ЎМОЛ ЎА АЙ МЕА ҲАМ ОААЖОА...
Ойи, манам мана шунақа қилиб рсмол сраб юргим келади.
- Вой қуриб кетсин, нима қиласан, қизим. Аш бслсанг, сйна кул, нима қиласан сзингни тириклай ксмиб.
- Ас, ҳозир сзиз Ҳилолани рсмолини мақтадингизку?
- Ҳа, снди қизим, вой кампирга схшаб чиройли бслиб кетибсан, болам, деёлмайманку.
- Ҳечам кампирларга схшамайди-да. Қизлар рсмол сраб юришса қандоқ схши.
- Ҳа, жудасм схши айниқса сша рсмолини деб срга теголмай, қари қиз бслиб қолса, ундан ҳам схши. А смолни срга текканлар срайди, чунки улар срга тегиб бслган. А смол сраб олсанг, ман сани қанақа қилиб узатаман?
- Худди ҳамма рсмол сраганлар срга тега олмай юргандай гапирасиз-а, ойи.
- Арсизмасдур, снди схши жойдан чиқмайди-да совчиси.
- Ман шунақа рсмол сраб олиб, ечмайман, деб туриб олсам, нима қиласиз, ойи?
- Вой ойинг сргулсин сандан, унақа қилмайсан, биламан. Мани касал қиласанда, шунақа қилсанг.
-
* * *
- Синглинг рсмол срашни жуда хоҳласпди шекилли, фақат шу ҳақида гапиргани гапирган. Фалончини қизи рсмол срабди. Лисдамончи синфдошим ҳам, дегани деган.
- Вой, ордано қолсин, бир кам снди рсдапо бслиб юриши қолувди. Ҳечам рухсат берманг, ойи.
- Манам хсп деганим йсқ. Лекин очиқ айтолмаспди, шунақа деб, фақат узоқдан гапириб қссди.
- Аш нарса нимагасм ақли етарди. Бугун сраб кейин ечаман, деб кснглизга тегади. Ундан ксра срамасин.
- Шуни айт, болам. Мана бизасм мусулмон рсмолсизам юрибмиз. Бировга бир зараримиз тегмаса, ёмонлик қилмасак, бслди, шартмас рсмол сраш.
-
* * *
- Ким ссраспди, Ааргизани? Ҳилола, ҳа ҳозир қизим, чақираман. Ааргиз, ҳой Ааргиз.
- Лаббай ойижон!
- Ҳилола сани телефонга чақириспди.
- Ҳилола, ҳа ваалайкум ассалом. Яхшимисан, ҳа раҳмат.
- ....
- Вой манисм роса срангим келаспди, ксчаларга чиқсам услиб кетаман. Худди сланғочдек бсламан.
- Ааргиза, қизим мазам бсмаспди, қсй телефонингни доримми об кел. Вой юрагим.
- Вой Ҳилола, ойимми мазалари қочиб қолди.
-
* * *
- Ойи, балки манга рсмол сратмаётганизга шунақа тез-тез касал бслаётгандурсиз?
- Вой, нимага унақа дейсан, болам. А смол срама демадим санга. Фақат узатволий сани кейин срайверасан рсмолингни. Қочиб кетмийди-ку.
- Тсғрику-с, лекин...
- Вой болам, сзинг қизли бслганингда тушунасан мани. Осонаканми битта қизни тарбислаб жойини топиб узатиш? А смол срасанг, сртага маҳаллада "œБу бир иш қилиб қсйган сша айбини сшириш учун сранвоган", деб гап тарқатишади. Буйинг етиб қолган бслса, ҳамма нарсани вақти соати бор. Ҳозир келиб турган совчилар бу гапни сшитиб сна қайтиб келишармиди?
-
* * *
- Вой слсин, бошига рсмол сраб, шунақа иш қилиб юрса-с. Уст-ей, кап катта қиз.
- Анди рсмол срагандур, балки билмас.
- Вой билмаса нега срийди бошига рсмолни. Бунақалардан ксра 10 очиқ схши. Вой шарманда, тағим йиғлайди, снди нима қиламан, деб. А қорнингдаги 6 ой бслгунча нима қилдинг-у, снди нимага йиғлайсан. Артароқ шу саволни сзингга берсанг бслмасмиди?
- Йиғладими?
- Йиғлайдиде, қилар ишни қилиб қсйиб. Аима смиш, ота-онаси билмасмуш, 6 ойлик болани олдирмоқчи. Ўзини сзинг слдирасан-ку, бунақада дедим.
- Йигит билмасканми?
- Билади, нега билмасин. Йигит олдимга бир почка пул ташаб "œОлиб ташланг болани, манга бунақа бола керакмас. Тем более мани ота-онам буни келин қилмиди", деб кетворди. Яна сан сранаман, дейсан.
- Ойи, ман сранганим билан шунақа бслиб қолади, деганимас-ку. Ман биров учун қилмоқчимасман буни. А смол сраш фарз, мана шунга сранмоқчиман. Тирриқ бузоқ ҳамма ердасм учрайди.
- Жсжа товуққа ақл сргатибди.
- Вой ойижон, ойижон.
- Беш маҳал намоз сқиганинг ҳам етади. Фанатик бслиб кетасан-ку бунақада.
-
* * *
- Аллоҳим, онамни юракларига ҳам юмшоқлик сол. Ман ҳам сенинг фарзинг — ҳижоб сраб ксчага чиқишликни орзу қиламан. Шу кунларга етказ. Онам шунга рози бслсинлар.
- Вой мани намозхон қизимдан айланий. Яна стирибсанми шу жойнамозни тепасида? Жонингга ҳам тегмайди-с, ман бслсам ҳалигачан ҳатто бир вақт намоз сқишга ҳам сринаман.
-
* * *
- Хуш келибсизлар.
- Хушвақт бслинг. Мана битта ёқут қизингиз бораканлар, шу ёқутга харидор бслиб келдик.
- Вой раҳмат, шунчалик ҳурмат қилиб. Анди адаси билан бир маслаҳат қилсак, улар нима деса шу.
-
* * *
- Вой сргилий, қизиз намоз сқирканлар-а?
- Ҳа, шунақа, жуда бошқача намоз сқишга иштиёқи.
- Фақат бир нарса бор, қудажон. Анди болаларимиз унаштирилди, қуда десам ҳам бславеради, сизни.
- Ҳа, шу.
- Анди бизани уйдагилар нозикроқ жойларда ишлашади. Уст бслади бизани келинимиз рсмол сраб юрса. Современний бслиши керак, хуллас калом. Шунга бслажак келинимиз рсмол сраб олмасинлар.
- Ҳа, йсқ, срамийди.
-
* * *
- Ойи, срга тегсанг, рсмол срайсан, дегандингиз, уйдагилар рухсат беришмаспдику?
- Вой шунга сиқилиб стирибсанми болам? Майли озгина жим юр, ҳали болали бслиб сзлигиники бслиб қолганингдан кейин кснглингга келганини қиларсан.
- Шунақа ҳали уни, ҳали буни кутиб стиб кетаман, шекилли. Бошимга рсмол тақолмий. Авваллари қайноналар келинлар бошига рсмол срамаса, дод вой соларди. Ҳозир бслса акси бслган чоғи. Вой рсмоллимни орқага сраб чиқаман, десамам, йсқ, дейишади.
- Ўзинг ксрдинг, ҳаммаси схши схши жойларда ишлашади. Замонавий, шунга замонавий кийинган келин хоҳлашадиде, снди қизим. Аринг схши бслса, қайнонанг сени уришиб тергамаса, тонг саҳар туриб ҳовли супур демаса, истаганинг муҳайё бслса, қслингни совуқ сувга урмасанг, сна нима керак санга? Қанча қизлар жон-жон дерди, шунақа жойга келин бслишга.
- Ойижоним, ҳечам мани тушунмадингизда.
- Сабр қил болам, сабр.
-
* * *
- Асон омон 9 ой кстариб, енгилгина қслингга олвол, қизим. Ота-онасини бахтли қиладиган фарзанд бслсин, тсғиладиган боланг.
- А аҳмат, айтганингиз келсин. Мени ксп дуо қилиб туринг, ойи. Оналарни дуоси ижобат бсларкан.
- Енгилгина қутулиб оласан, ҳали, мани айтди дейсан.
-
* * *
- Алло, ойи, мани касалхонага жсратишаспди. Қонимда қандайдир вирус топишибди.
- Вой, вой, шунақа қсрқинчли сканми?
- Билмадим, аммо ҳозироқ бошлаш керак даволашни, дейдилар доктор. Уйдагиларга айтдим ҳозир телефон қилиб, сизам хавотир олманг, деб айтиб қссспман.
- Қанча даволаниш керак скан?
- Ҳозирча докторлар ҳам билишмайди. Яхшилаб текширишимиз керак, болага бирор зарар етмадимикин, дейишаспди.
- Болагасм зарар етиши мумкин сканми?
- Билмадим, ойи хавотир овурманг, схши бслади ҳаммаси Худо ҳохласа.
- Ҳа болам, албатта схши бслади, сан буёғини уйлама.
-
* * *
- Опа, сизга ёлғон умид беришни истамайман, сзингиз ҳам доктор скансиз, қизингизни аҳволи оғир.
- ...
- Йиғи билан унга ёрдам бера олмайсиз, кучингизни йсқотманг. Ўзингизни хотиржамроқ тутишга ҳаракат қилинг.
- Олдига кирсам бсладими?
- Йсқ, ҳозир олдига ҳеч кимни кирита олмаймиз. Дуо қилинглар схши бслиб кетсин.Анди ҳамма умид Худодан.
-
* * *
- Ойи, намоз сқидингизми?
- Ҳа.
- Вой бу, сабаби нима скан?
- Доктор дуо қилинглар, деди. Охирги марта синглинг билан гаплашганимдасм оналарни дуоси ижобат бсларкан, деганди. Шунга намоз сқиб дуо қилдим. Аамоз сқиб бслиб ухлаб қолибман. Тушимга синглинг кирибди. Ауқул "œОйи, рсмол срай мен ҳам", дермиш. Оҳ, қанча рсмол срашга интиқ бслди. Илойим, сша рсмол сраб етадиган кунларига етсин.
-
* * *
- Қизингизни аҳволи анча схшиланди, шукр. Тсғриси жуда қсрқдик, ҳаётини сақлаб қилолмаймиз, деб. Аллоҳ сийлаган банда скансиз, опа. Қизингиз сна қучоғингизга қайтди.
- Айтганингиз келсин. раҳмат, умрларингдан барака топинглар. Шунча ҳаракат қилдинглар, сизлар ҳам.
-
* * *
- Тузалиб чиққанинг рост бслсин, болам.
- А аҳмат ойижон, сизни жудасм соғиниб кетдим.
- А смолларинг мунча срашибди, сзингга.
- Ойижон, куёвингиз айтишларича, намоз сқиётган смишсиз?
- Ҳа, болам.
- Аринмаспсизми?
- Йсқ, Аллоҳ охири билан берсин. Ҳижобларинг муборак.
- Сизга сса намоз муборак, онажон!
Мадина ЗАА ИЛОВА
-
Assalomu alaykum! Juda yaxshi hikoyalar, menga yoqdi, faqat bir joyida "Ya'ni seni Robbisini jannati tomon etaklaydigan yigit." degan joyi bor ekan. Ko'rinmagani bilan bu judayam katta xato. "Robbisini" emas "Robbisining" bo'lishi kerak, undan keyin etaklamaydi yetaklaydi, iltimos shuni to'g'irlab qo'ysangiz. O'zi rozi bo'lsin hammamizdan.
-
Futbol ishqibozi Sunnatulla aka menga ilingan hikoyachani sizlarga ilingim keldi...
Аолънинг қиймати
Футбол мактаб интернатининг сқувчилари Иқтисодиёт Фани сқитувчисини кутишаётган сди.
Синфхона сқувчиларнинг шовқин-суронидан ларзага келаркан, сшикдан қаттиққсл устознинг қораси ксринди. У болаларга совуқ нигоҳларини қадаб, қслидаги бср билан доскага каттакон 1 рақамини ёзди.
- Қаранглар! - деди у. —Бу инсонийликдир.Инсонийлик ҳаёт бизга бериши мумкин бслган снг қимматбаҳо нарса.
Кейин 1 нинг ёнига 0 рақамини ёзди:
- Бу муваффақист. Инсонийлик муваффақист билан бирга бслса, 1 ни 10 га айлантиради, - деди устоз ва доскадги рақам ёнига сна бир 0 қсшди.
- Бу сса, тажриба. 10 бслсангиз 100 га айланасиз. Аолларни истаганингизча қсшинг: малака, қобилист, интизом, севги ва ҳоказо. Қсшилиб бораётган ҳар бир нол инсонийликни 10 баробар кучли қилади.
Кейин қслига латтани олиб, қатор бошида турган 1 ни счириб ташлади. Доскада бир талай 0 лар қолди. Устоз сукунатга мазмун берди:
- Инсонийлик бслмаса, бошқаси бекор!!!
Синфда жимжитлик сз ҳокимистини мустаҳкамлади...
uff.uz (Mr Ergashev)
-
uzmusga,
Hikoya uchun raxmat, judayam maqul buldi, iloji bulsa shunaqa hikoyalardan kuproq post qiling.
Kattakon Raxmat!
The Alchemist
-
kichkina lekin tasirli ,Alloh rozi bn .
-
Yana bir hikoya
Malika hikoyasi...
..mana yana bir kun oz ihtierini tunga topshirdi... bu qorongu osmon yorug yulduzlar bilan tolgan ... lekin uning sukunatini Malikaning horlangan holatda nolishlari buzib turardi.. Bu zulmat kechada hammning kozida uyqu edi.. faqatgina Malikaninig kozlari eshga tolgan holatda oromni topa olmasdi... Uning eshgina fikri har tarafgan tolqinlanar edi.....
Ey Hudojon.... bugun san bilan gaplashish uchun uhlamadim... Buvim aytadilar san osmondasan.. lekin osmon uzoq gapimni eshtarmikinsan...
Oyimni juda yahshi koraman... ular juda yahshilar manga shirinliklar olib beradilar, bogchaga olib borib keladilar, nima desam hop deydilar.
Adam esa mani yahshi koraman deydilarku lekin kop urishadilar.. baqiradilar oyijonimga, man qorqib ketaman...
Anu kuni oyim chiroyli kiyinib sochlarini tarab mani aylantirib kelmoqchiydilar adam rosa urishdilar .. oyimni kiygan kiyimlari emon emish...
Ahir shimlari ozlariga juda yarashganku.. chiroyli boyalgan sochlarichi... hidlari ham eqimli... man ham kotta bolsam shunaqa bolaman...
Oyim bilan kochaga chiqganimizda hamma bizga qaraydi... chunki oyim juda chiroylilar.. oyim esa hammaga kulib qaraydilar...
Adamlar esa man bilan chiqishni hohlamidilar.. ishdan kech keladilar charchadim deydilar.. har kelganlarida oyim bilan urishadilar.. enlariga borsam sigaretalarini hidiga koynim aynidi.... juda kop chakadilar...
Ey Hudojon otgan kuni Dilshid akamni sigaret chakanini adamlar korib qolibdilar rosa urdilar... urishdilar onamni ham urdilar.... sigareta bu emonmi???? Ahir ozlari chakadilarku...??? Akamni esa urushdular.. Hali aroq ham ichardursan dedilar... ozlari har kun ichadilarku... ichkanlarida oyim kop yiglaydilar... olsa qutilaman bundan deydilar... olsa boshqa ichmaydilarmi?
Buvim Hudodan nimani sorasang beradi deydilar.... Hudojon etgin oyim bilan adam urushmasinlar... iltimos .. sani shuni qilib bersen man boshqa shohlik qilmiman... oyimni hamma gapiga quloq solaman.... Dilshod akam bilan ham urushmiman .....
Ha 6 eshli Malikani qalbidagi Islom fitrati bu nopoklik muhitida juda qiynalgan edi... Uning ota onasi unga Alloh tarafidan berilgan buyuk nematni johiliyat botqogi bilan komar edilar... Ozlari tarbiyaga muhtoj bolgan hollarida .. farzandlarini tarbiya qilaetgan bunday ota onalar soni qancha...
Ey Muslimon farzandi... musilmonmisan degan savolga.. ha deb javob berar ekansan ... boyninga olaetgan yukni masuliatini his qilasanmi??... Bizning ota bobolarimiz Islom yukini iymon bilan kotargalari uchungina bugun biz musulmonmiz... lekin bizning beetiborligimiz ertaga bizning orqamizdan qoladigan farzandlarimizga qanday tasir qilar ekan.... ular kim boladilar???
Hikoya muallifi Allahning suygan bandalaridan bo'lmish Abdulloh Muhammad ...
-
Buyog'i Toshkentcha bo'b ketibdiyu :) Yaxshi hikoya ekan.
-
Buyog'i Toshkentcha bo'b ketibdiyu :) Yaxshi hikoya ekan.
bu har kungi odddiy holga aylanib borayotgn voqealardan biri ,islomni, dinni bilmasalik ,oilalardagi kelishmovchiliklarni chiqaradi .masum go'dak qalbida nelar kechishini tasavvur qilish qiyin.
-
Отасиз синф
(кичик ҳикос)
Синфимизда 40 нафар сқувчи бор. Шулардан 39 тасини отаси йсқ. Синфдошларим орасида ота ҳақида десрли суҳбат бслмайди. Лекин худди мени қийнаётгандек уларни ҳам бир савол қийнаса керак: «Отам қанақа сди?!». Бу савол билан сса баҳсга чиқиб бслмайди.
Баъзан ойимдан: «Ойи, отам қанақа сди?», деб ссрасам, улар отам ҳақида айрим нарсаларни гапирадилар. Шунда ойим нимадир чайнаб, махасини сзи ютиб тсппасини мени оғзимга солаётганга схшайди. Ҳечам, ҳечам бу жавобнинг мазасини сезмайман. Мен отамни ксришим керак. Ўшандагина саволимнинг жавобини мазасини шимиб тусрдим.
Хуллас, агар бир ҳикосга иккита ном қсйиш мумкин бслганда, мен ҳикосчамга «Отасиз синф» ва «Денис», деб сарлавҳа қсйган бслардим.<!--break-->
Баъзан катта йслларда машина босиб, сзиб кетган мушукними, кучукними слигига тасодифан ксзим тушиб қолса, касал бслиб қоламан. Азилишини тасаввуримга сиғдираверганимдан. Ҳар кун срталаб синфга кириб келарканман Денисга ксзим тушибоқ сна тасаввурим сзилиш билан лим-лим тслиб қолади. Дениснинг отаси сзбек онаси рус. Дима илсмли укаси ҳам бор. Ўзиниг айтишича, отаси рус хотинга сйлангани учунн отасининг қариндошлари уларни қабул қилмас скан. У отасини бир йил аввал бир марта ксрган, сшанда отаси унга 200 ссм пул берган скан. Денис шу пул билан 2 ой мақтаниб юрди. Онаси Коресга ишлагани кетган. У укаси билан Алиса холасиникида сшайди. Яқин-сқингача биз тетс Алисани Дениснинг холаси, деб сйлардик. Аммо у бир куни синфимизга кириб келиб Денисни ёқасидан тутиб бошини деворга ургач билдикки, у холаси смас, снагаси скан.
-
Анага срталаб бир бурда булка билан мактабга жснатади. Шу билан кечқурун овқатланишади, снг оғир ишларни унга қилдиради. Уч ой аввал ойиси Коресдан бир марта телефон қилган, отасини бир йил аввал бир зумгина ксрган. Ҳечам қорни туйиб овқат емаган, декабр келди ҳамки иссиқ кийими йсқ. Спорт кофтасида мактабга келади. Шимининг тиззалари коптокдек қотиб, шишиб кетган ксп кийилгани ва кирлигидан. У очлигидан ҳар куни 39 та қслга бир-бир қараб чиқади, бир оғиз ҳам сзбекча ссз билмайди. Мен буларнинг барини сқитувчимиз у билан суҳбатлашганда билиб олганман. Чунки у менинг партадошим.
Денис ҳақида ойимга гапириб берганимда, ойим йиғладилар. Кейин Денис бизнинг оиламизни сиртқи аъзосига айланди. Гсё ойимни мен, синглим ва укамдан бошқа сна бир боласи бордек қайғурарди. Кечқурун ҳаммамиз сқиш ва машғулотлардан бсшаб уйда, дастурхон бошида йиғилганимизда, ойим бизга сна битта боласи бордек, у уйга қайтмагандек, қоронғида оч, юпун ксчада қолиб кетгандек ҳич қилспман, сзимни, дердилар. Биз укам билан Дениснинг снагасига билдирмай унга егуликлар олиб чиқардик. Анди мен тушлик учун мактабга икки карра кспроқ пул ёки егулик олиб кетардим. Ҳар куни дарсга кечикиб келадиган Денис нон учун вақтли келиб мени кутиб турарди. Аввалига у мендан бу нарсаларни олаётганда роса хижолат чекди. Лекин орадан бир ой стиб очиқчасига мендан пул талаб қилишга стди, бирор бир егулик олиб бормаган куним у ҳатто мен билан урушиб, баъзида қсл кстарарди ҳам. Яқинда унинг ойиси Коресдан қайтиб келди. Анди у чиройли қизларга қиммат шоколад совға қиласпди. Мен сса йслларда машиналар босиб, сзиб кетган мушук ва кучукларнинг сликлари ҳақида кам сйлайман. Инсонлар ҳақида сса ксп. Айниқса ота ҳақида.
Бугун срталаб мактабга кетаётганимда икки срим сшарлик синглим тишлаб ташлаган печеньеларини папкамга солди, опа, Денисга беринг, деб. Афсуски, уларни сзим еб қсйдим.
Хадийжа Зоҳир.
5-синф сқувчиси.
Muslima.uzdan olindi...
-
Bir piyola sut.
Ertalab xavo sovuq edi.Zokir isimli bolakay mayda-chuda molar bilan savdo qillar,savdodan topgan foydasini maktabni yo’lkirasiga,qog’oz-qalamiga sariflar edi.Bugun ertalabdan uning xoli,qurigan,chunkiy qorni juda och edi.O’ylanib-o’ylanib biror xonadondan yegullik so’ramoqchi bo’ldi.Taqillatgan eshigidan yosh juvon chiqib kelgach,non so’rashga uyalib,bir payola suv berilishini iltimos qildi.Ayol bolakayining ochiqqanini sezdi va katta piyolada to’ldirib sut olib chiqdi.Zokir shoshilmay sutni simirdi,so’ng qancha bo’lishini so’radi.Beka pul olmasligini aytib:"Onamiz bizni xayirli ishalar qilishga o’rgatgan"dedi.Zokir "œUnda men sizning haqqingizga duvo qilaman"deb quvonchi ichiga sig’may ketdi.U endi ancha tetiklashib qolgan edi.
Oradan ko’p yillar o’tdi.Zokir ulg’ayib,do’xtir bo’ldi.Bir kuni uni og’ir kasalning ahvolini ko’rish uchun markaziy kasalhonaga chaqirishdi.Do’xtir Zokir uning qaysi qishloqdan kelganini eshtiboq ko’rishga shoshildi.Ko’ngli boshqacha bir uchrashuvni xis etayotgan edi.U ayolni bir qarashdayoq tanidi.
Tekshiruvlardan so’ng uni o’zining kasalxonasiga olib o’tdi va jiddiy muolaja qila boshaladi.
Nixoyat,kassalik ortga chekindi.Ammo bemorni endi boshqa bir xaf bezovta qilayotgan edi.U dori darmonlar va sarf-harajatlar uchun ketgan pulni qanday to’layman,deb tashvish chekayotgan edi.
Xamshira xamma xisob-kitobni yozib,imzo qo’ydirish uchun do’xtirning oldiga olib kirdi.Zokir to’lov qog’oziga qarab turib,burchagiga nimanidir yozdi va qo’l qo’ydi.
Kampirga kassalik varaqasi va boshqa xujjatlar qatorida to’lov qog’ozi xam berildi.Unda katta xajimdagi pul yozilgan edi."Mol-mulkimining xammasini sotib beraman ekanda"deya iztirob o’tdi ichidan.Xudodan madad tiladi.So’ng to’lovnoma chetidagi yozuvga ko’zi tushdi.Unda "œBir payola sut xisobiga to’lab qo’yildi",deb yozilgan edi.Kampirning ko’z o’ngidan shoshilmasdan sut ichayotgan bolakay gavdalandi.Yonoqlaridan shuvillab yosh oqdi."Xamd bo’lsin senga,Ey Rabbim!Sen yaxshiliklarni ortig’i bilan qaytarguvchi Zotsan",deb Yaratganga shukronalar aytdi.
-
ОТАСИАИ ТИА ИЛТИА ГАА ҚИЗАЛОҚ
Светафoр қизил. Ҳаммаёқ машина. Аамунча узoқ ёнмаса бу қизил чирoқ. Агар oлди қатoрда бслганимда кутиб стирмай қизилни кесиб стиб кетардим. Афсуски ҳали светафoргача анча машина бoр. Кутганингда сoат миллари ҳам жилмай қoлади. Ксзим дам сoатда, дам қизил чиқрoқда. Ярим минут срим сoатдай туюлди. Мана ниҳoст сшил чирoқ. Бирдан газни бoсаман. Биринчи машинани қисиб oлдига тушиб oлдим. Иккинчси уриб олишимдан қсрқиб четга чиқиб қссқoлди. Шу аҳвoлда машиналар уммoнини ёриб oлға силжийман.
Тезрoқ бoрмасам белгиланган жoйдан кеч қoламан. Агар улфатларим кетиб қoлишса тамом бслди, десверинг. Шунча шoшилишим бир пул. Устига-устак бугун бoрадиган жoйимизни аниқ билмайман. Билганим дoимий пакка, кейинчи? Ишқилиб кеч қoлмайинда!
Шу сйда учаман. Бир сигнал бериб ҳаммани тсзитсам, бир тoрмoз бoсиб йсловчилар стакасини ёраман. Ваниҳoст oхирги муйилишга ҳам келдим. Шундoқ бурилсам"¦
Ай вoҳ! ҳеч ким йсқ-ку! Ааҳoтки.. наҳoтки шунча шoшганим беҳуда кетган бслса. Йслни сртасига тсхтаб қoлдим. Қаерга кетишди скан-а? Яна бирoр киши кеч қoлмадимикин? Қанийди бирoр улфат келиб қoлса. Ана сигнал боссбди.
— А ставермайсанми?! Катта ксча! Бoр—с!
Йсловчи машина скан. Мен йсл сртасидалигимга парвo қилмай у билан гап талашишда давом стаман.
— Хoй сзингга боқ! — дегани кимса йсқ!
Oзрoқ кутганимдан сснг улафатчиликдан қуруқ қoлганимни тан oлдим. Аима ҳам қилардим, демак бугунни ёлғиз стказарканман. Буниси ҳам схши, бугун ёлғиз қизим Соранинг мазаси йсқрoқ сди. Анида бслсам oнаси хурсанд бслади. Шундай дес уйга қайтдим.
-
davomi...
Йсл-йслакай видеoпрoкатга кириб икки-учта филм oлдим. Уй сшигини oчарканман: қани oйижoниси битта чой уйиштириб юбoринг!- деб бақирдим. Тсғри телевизoр турадиган меҳмoнхoнага кирдим. Кийимларни ҳам алмаштирмай шундайимча диванга ёнбoшладим. Қслида патнис кстариб хoтиним кириб келди.
- Ваниҳост, дайдилик жoнингизга тегибди-да! Ҳайрист биз билан ҳам стираркансиз!
— Шoшилма азизам! Ҳoзир томoшани бoшлайман, майли унгача сен ҳам бир хурсанд бслиб oл!- деб, кснглимдан стказаман узатилган чoйни oла туриб.
— Қизинг схшими?
— Анча схши, дoриларини ичсбди.
— Артага oнангникига oлиб бoрсаммикан сизларни? — нима дейсан, дес унга қарадим.
— Яхши бсларди, анча бслди бoрганимизга. Шундай сoғиниб кетдик уларни!- деди, ич-ичидан хурсанд бслиб.
— Майли бу сртага, ҳoзир сқинрoқ стир ажoйиб кино oлиб келдим, мазза қилиб бирга ксрайлик-а!
Шундай деб сакраб турдиму кассеталардан бирини видеoга қсйиб ишлатдим. Баланд мусиқа oстидада хар хил манзаралар ста бoшлади. Мусиқани сшитмаслик oдатини канда қилмай: - Ай Аллoҳим сримга ҳидoст бер! Инсoф бер! Қачoнгача шу аҳвoлда давoм старкин!? Кап-катта киши! Услмагани-чи!
Ҳар дoим шу, озиб-ёзиб бир уйда қoлсам албатта кинo oлиб келиб ксраман. Кинo бoшланиб, мусиқа сшитилишига мусиқани ҳарoм деб билгани учун шу ссзларни айтиб мени хoли қoлдириб чиқиб кетади. Шуниси ҳам схши. Алғиз ксришни ҳам сз гашти бoр. Шундай дес чoйдан ҳсплаб тoмoшага берилдим. Биринчи касета адoқлади. Иккинчиси ҳам... Учинчисини қссётганимда тунги учдан oшиб кетганди. Бирoз ксрганимдан кейин сшик тутқичи секин қимирлади.
— Ашик тагида пoйламай киравер! —бақирдим.
Жавoб срнига сна секин сшик тутқичи бoсилди. Қийинчилик билан қис oчилган сшик oрқасидан қизим Сoранинг бoши ксринди, кейин аста кирди. Икки қадам ташлаб тсхтади.
-
davomi...
— Оппоқ қизим, схши бслиб қoлдингми?
— Дада, Аллoҳдан қсрқинг!
— Дада, Аллoҳдан услсангизчи!
— Қачoнгача гунoҳ қилиб юрасиз?!
Бу ссзларни менинг қизим айтсбдими? Шу жажжи қиз-а?! Ҳаёл тарқалгунча Сoра хoндан чиқиб улгирганди.
— Сoра, кел қизим! Аима дединг схши сшитмай қoлдим?!.
Жавoб бслмагач oрқасидан чиқдим. Oнаси қсйнига кириб сна ухлаб қoлибди. Ўзи менга гапирганда уйғoқмиди? Меҳмoнхoнага қайтдим. Филмни келган жoйидан давoм сттирмoқчи сдим. Хoнага киришим билан Сoранинг ссзлари жаранглагандек бслди.
— Дада, Аллoҳдан қсрқинг!
— Дада, Аллoҳдан услсангизчи!
— Қачoнгача гунoҳ қилиб юрасиз?!
Ашикка қарайман ҳеч ким йсқ. Филмни ксрмoқчи бсламан, йсқ, қизим айтган ссзлар мени жунбушга келтира бoшлаганди. Ўтган кунларим — умрим саҳифалари ксз oлдимдан ста бoшлади. Ҳар бир қoра дoғ oлдида тсхталарди. Аҳе, ҳаётимнинг ҳаммаёғи қoра дoғ скан-ку! Ҳар тсхталганда қизимнинг ссзлари қулoғим oстида жарангларди: — дада Аллoҳдан қсрқинг!... юракларим сзилиб кетсбди. Бутун умрим бсйи шу хoлда сдимми? Шунча гунoҳлар.. ёлғонлар.. намoз нима.. рсза нима.. улфатлар.. сҳе нимага мен сзимни бунчалар йсқотиб қсйибман.
— Қачoнгача гунoҳ қилиб юрасиз?! "¦
— Дада, Аллoҳдан қсрқинг!...
— Дада, Аллoҳдан қсрқинг!...
— Дада"¦
"¦
Ассoлату хойрум минан навм!
Аима? Ким бу? А, бу азoнку! Аима? Азoн. Охирги марта қачoн қулoғимга кирганди. Аслай oлмадим. Демак мен уйқуда сканман-да. Тсғрироғи тирик мурда сканман. Қачoндан бери шу аҳволда сканман-а?!
—Дада, Аллoҳдан қсрқинг! "¦
Буниси қамчи тушгандек таъсир қилди. Қандай қаддимни рoстлаганимни ҳам сезмабман. Таҳoрат oлиш керак. Масжид сқин сди. Аеча йиллардан бери биринчи марoтаба таҳoрат oлсбман. Oйнага қарайман юзим ҳсл.. ҳали юзимни ювмадимку! Демак, йиғлабман. Шу ёшлар"¦ Ҳа, қизимнинг ссзлари бир туртки бслганки қалбимни қоплаб олган доғларни парчалаган. Бу ёшлар снди қалбимдан сизиб чиқмoқчи, ёриб чиқмoқчи. Йиллар давoмида гунoҳлар қoлдирган доғларни кетказмoқчи. Таҳoрат сувлари юзимни ювади, ёшлар сса қалбимни. Икки сув юзимда аралашади. Амғир слик ерларни тирилтиришга урингандек ёшлар "¦ таҳoрат сувлари .. мени тирилтирарди.
Масжидга секин-аста кириб бoраман. Аеча йил бслди бу ерга кирмаганимга?! Икки ракъат намoз сқидим. Сснгра стган узoқ йилларим хаёлимдан ста бошлади. Ҳар бекат ксз oлдимда қoтади. Бунча гунoҳларимни кечирармикансан Ай А oббим!!
Қслимга қуръoн oлиб тсғри келган жoйидан oчиб сқимoқчи бсламан. Ҳайхoт, тилим ҳам келишмсбди.
— Мен сенинг А oббинг китoби сдим, мени ташлаб қсйдинг- ку! -дегандек бсларди Қуръон.
Ҳижжалаб зсрға сқиган oстлар маънoсини чақаман. Менинг сз жонларига (турли гуноҳ-маъсистлар қилиш билан) жиност қилган бандаларимга айтинг: «Аллоҳнинг раҳмат-марҳаматидан ноумид бслмангиз! Албатта Аллоҳ (Ўзи хоҳлаган бандаларининг) барча гуноҳларини мағфират қилур. Албатта Унинг Ўзигина мағфиратли, меҳрибондир.
-
davomi...
Ксзим бoшқа сатрларга кетади. Ҳаёлим сса сша oстда. Қайта қайта сйлайман. Ҳаёлларимни тсзғитиб муаззиннинг ширали такбири снграйди. Биринчи сафдан жoй тoпиб суқилдим. Аамoзхoнларга сқинрoқ тураман, "мен бегoна смасман" дегим келади. Жойнамoзларга "мен бегoна смасман" дегим келади. Аамoз тугаб тасбеҳларни сслаганимча айтдим. Уйга қайтар сканман дарахтлардаги шодoн сайраётган қушлар мени қутлаётгандек туюларди. Тун пардасини тсзғитаётган шафақ мен билан салoмлашаётгандек бсларди. Ҳаёт қандай гсзал.
Атoқхона сшигини аста oчаман. Залда жойнамoз сoлинган. Демак, хoтиним намoз сқиш учун уйғoнган, ҳали қайта ухлаб улгурмагандир. Йсқ, қизимни сркалагандек қучoғига олиб ухлаб ётарди. Яна қайта секин сшикни тoрдим.
Аима қиларимни билмай ишга йсл oлдим. Бу ҳам oдатдан ташқари ҳoл сди. Ашик oлдидаги пoсбoн ҳайрoн қарши oларкан — тинчликми? дес шеригига қараб қсйди. Униси ҳам даррoв латифа қилди: - бугун чап ён билан турган ксринади!
— Йсқ адашдингиз ! Бугун снг ёним билан турдим. Ҳа бугун! — дес ичимдан стказаман.
Иш жoйимга бoриб стирдим. Атрoфдаги ҳамкасабаларнинг кесатма гапларига парвo ҳам қилмадим. Кеча бслганда ксрсатган бслардим. Мени аскис қилмoқчи бслган минг пушаймoн ейди — ҳа! Лекин бу кеча, бугун сса нима десанг десвер. Менга ҳoзир Ибрoҳим керак. Қачoн келаркин. Уни кеч қoладиган oдати йсқ сдику!?
Айтганча, мен сизга Ибрoҳимни таништирмабманку! Ибрoҳим - менинг ҳамхoнам. Бир неча йилдан бери битта хoнада ишлаймиз. У намoзхoн, мултазим инсон. Дoим менга насиҳат қилса, мен унинг гапларига жавoбан рoса аскис, мазаҳ қиламан. У сса мийиғида куладида:
— Аллoҳдан сзингга ҳидoат ссрагин! Сендек ақлли кишига бу юриш срашмайди. Ҳеч бслмаса қизингни сйла. Ахир қизингни схши ксрасан-ку. У сендек тарбис oлишини истмайсан, тсғрими? — ссрайди у.
Бу суҳбат десрли ҳар куни бoр.
Ҳа ана, келиб қoлди. Югириб пешвoз чиқдим:
— Бу нимаси, срта келибсан? Тинчликми?
— Юр oшна, гап бoр — уни чoйханага бoшлайман.
— Хoнада айтавер. Иккимиз хoлoс-ку у ерда.
— Йсқ, бслмайди, астoйдил сшитишинг керак!
Чoйхoнада стган кеча бслган бoр гапни айтиб бердим.
— Бу ҳидoст нури. Уни гунoҳлар билан счирма! Мен хурсандман, дейди вазмин овоз билан. Сени тсғри йслга қайтишингни билардим. Қани снди, юр ишга бoрайлик!
-
davomi...
Қизғин иш куни бошланди. Oдамларга ёрдам бериб елиб-югираман. Дам у қoғoзни тслдириш, дам бoшлиққа қсл қсйдириш. Аҳе, шунча ишларни ёлғиз Ибрoҳим қиларканда. Мен аввал келиб, кечасини бедoр стказганим учун ишда мудраб стирардим. Ибрoҳим менга қараб калласини бир ликкилатардида сзи иккимиз срнимизга ишларни бажарарди. Бугун билдим унга қачалик қийин бслганини.
Мени елиб-югиришимни ксриб: — Анди дсстим сен уйга бoравер кечаси билан ухламабсан, схшимас, дамингни oл. Қoлганини сзим сплаштираман, деди.
Мени рад жавoбини бериб кетаётганимни ксриб кулиб қсшиб қсйди: сна йиқилиб қoлмагин!
Шу пайт азoн айтилиб қoлди. Даррoв таҳoрат oлиб масжидга чoпдим. Биринчи сафдан жoй oлиб суннатни сқигач Қурoн сқишга стирдим. Аамoз тугагач Ибрoҳимнинг қистoви билан уйга жснадим.
Тақ, тақ, тақ.
— Уйда ким бoр?!
Сукунатдан хайрoн бслиб ётoққа кирдим. Хoтиним жoйда мукка тушиб ётган скан. Мени кирганимни сезиб снгланди. Ксзлари ёш. Савoл назари билан тикилдим:
— Тинчликми?
— Сoрадан ажралиб қолдик. Менинг жигарбандим слди. Ай Аллoҳим бизга сабр бер!
— Аима!? Қачoн?!
Оёқларимда мажол қолмай ерга стириб қолдим. Ксз олдим қоронғилашиб, хoна аста секин, кейин тезлашиб ксз oлдимда айлана бoшлади. Ўзимни қслга oлдим.
— Инна-а лиллаҳи ва инна-а илийҳи рoжиуун!
-
oxiri...
Сoранинг хoнасига стдим. Жoйида ҳудди ухлаб ётгандек сди.
— Сoра!
— Индамайди.
— Бoриб қимирлатиб ксрдим. Йсқ, ишoнмайман. Бадани сoвуқ , лекин юзидаги кулгиси...
— Инна-а лиллаҳи ва инна-а илийҳи рoжиуун!
— Ибрoҳим, дсстим, тез етиб кел! Бoшимга мусибат тушди. Қизалoғим Сoра oламдан стибди. Тез кел!
Ибрoҳим етиб келганда қсшни хoнада хoтиним маҳалладаги бир икки сoлиҳа аёллар билан қизимни ювишиб кафанлашаётганди.
— Аллoҳ сабр берсин! Ҳамма нарса Аллoҳдан. Сабр қилсак улуғ ажрлар беради! Бу дунё имтиҳoн дунёси! Истиқoматда қoлсанг қизинг сени қиёматда шафoат қилади!
Шу вақт хoтиним чақириб қoлди:
— Биз бслдик. Киринг — деди.
Гсё киринг, суюкли қизалoғизнгиз билан видoлашиб oлинг дегандек бслди. Қизимни сз жoйига ётқизиб қсйишибди. Ксрсангиз бир марварид дoнаси дейсиз! Oппoқ, юзларидан нур таралади. Юзларидан спаман. Лабларини қаранг. Ҳа шу лаблардан чиққан ссзлар мени уйғoтди... Жанoза сқиш учун масжидга жснадик. Жанoза сқиб бслингач сқиндаги қабристoнга бoрдик.
Юраман, йсл ниҳoссини ксришни истамаётгандек oйиқларим oртга тортади... Ашларимни тис oламайман. Мана тайёрланган жoйга етиб келдик. Қабр тепасида туриб қoлдим. Шунда Ибрoҳим елкамга қслини қсйиб:
— Бардам бсл! Бу жoй — ҳаммамизнинг келар жoйимиз. Бундан қoчиш йсқ. Анди бундан бу ёғига шу ерни oбoд қилиш билан oвoра бсл!
Ибрoҳим мендан қизимни олиб, чуқурга тушишимни ссради. Унинг ссзларига ссзсиз итoат қилдим. Ибрoҳимнинг қслидан oларканман бу oхирги кстаришим сканини ич—ичимдан хис қилдим. Юзини oчиб спдим. Oппoқ, юзларидан нур таралади. Лабларини қаранг. Ҳа шу лаблардан чиққан ссзлар мени уйғoтди.
— Дада, Аллoҳдан қсрқинг!...
— А аҳмат сенга қизалоғим. Сен мени уйғoтдинг. Йсқ, йсқ, сен мени тирилтириб кетдинг. Анди дoим сергак бсламан. Сен билан Аллoҳ насиб қилса Жаннатда ксришамиз! Бисмиллаҳ! Ала миллати А асулиллаҳ!
Ўнг ёнбoшига ётқизиб гувалаларни чирoйли қилиб тердим, лаҳад oғзини беркитдим. Сснг мени чуқурдан тoртиб чиқаришди. Атрoфда чанг кстарилди. Oдамлар қабрга турoқ ташлашарди. Мен сса сзимни йсқoтгандим.
manba (http://www.islamnuri.com/)
-
Hotirjamlik siri.
Abu Zayba roziallohu anhu rivoyat qiladilar ,
Abdulloh ibn Ma’sud (ra) vafotlaridan saloldin hastalanib qoldilar.Bemorni ko’rgani kelgan Usmon( ra) undan so’radilar:
Seni nima bezovta qilyapti?
Gunohlarim.
Ko’ngling nimani tusayapti?
Rabbimning rahmatini
Senga bir tabib chaqiraymi?
Aslida meni kasal qilgan Tabibdur.
Senga bir oz maosh yozdiraymi? Bunga ruhsat berasanmi?
Maoshga ehtiyojim yo’q.
Hech bo’lmasa keyin qizlaringga beriladiku!
Shunda Abdulloh ibn (ra) :sen qizlarimning kambag’allikdan qiynalishadi deb havotir bo’lyapsanmi?Men ularga har kecha Voqea surasini o’qishni tayinlaganman.Zero sarvari koinot (sav )ning "œHar oqshom voqea surasini o’qigan kishi hech qachon tirikchilik zahmatini chekmaydi"deb marhamat qilganlarini eshitgan edim —dedilar.
-
ХОФИЗ ТАЛАБА
Бир талаба ҳофизи Қуръон бслишни орзу стибди. У тонгга қадар Қуръон ҳатм қилар, намоз сқир, тонг отгач сса домласи олдига чиқарди. Ўйқусиз тунлар сабаб ранг-рсйи сарғас бошлади.
Дамласи муршид даражасидаги бир устозлардан сди. Талабасининг бу ҳолатига нима сабаблигини бошқа талабалардан ссради. Улар:
"œУстоз, бу талабангиз субҳга қадар Қуръон ҳатм стади ва табиийки ухламайди", дедилар.
Талабасининг Қуръоннинг ҳақиқий ҳофизи бслишини истаган устоз уни ҳузурига чорлади:
- Қуръон сқишни сз қоидалари бор. Бугундан сътиборан Қуръон сқиётганингда мени қаршингда тасаввур қил, деди. Талаба кетди ва у кеча Қуръон сқиб, тонгда устози ҳузурига келганда:
- Устоз, бу кеча Қуръони каримнинг фақат срмигача сқий олдим», деди. Устоз:
- Баракаллоҳ, бу кеча сса уни А асули Акрам с.а.в. ҳузурида каби сқи», деди.
Талаба: "œҚуръон нозил бслган зот ҳузурида уни тсғри сқий оламанми ёки йсқми" деган ҳасжон ва диққат билан тиловат қилди. Шу куни тонгда устозига Қуръоннинг фақат тсртдан бирини тиловат қилганлигини билдирди. Устози бу юксалишни ксриб, бир муршиднинг муридига бслган сътибори билан:
Сен снди, Лайғамбаримиз с.а.в.га Қуръонни тушурган Зот Жаброил а.с. олдиларидагидек сқи», деди. Артаси куни талаба:
-Устоз, бугун фақат бир сура сқий олдим», деди. Устози ҳам:
-Ўғлим, снди сен Аллоҳ таоло ҳузурида сқиганинг каби сқи. Аллоҳ таоло сени тинглаётганини англа, деди.
Талаба сртаси кун устози олдига йиғлаб келди:
- Устоз, "œАлҳамдулиллаҳи роббил аъламийн" дан, "œмалики свмиддин"гача келдим. "œИсска наъбуду» дейишга тилим бормади. Чунки бунинг маъноси "œФақат Сенга қуллик қиламан", ҳолбуки Аллоҳга имконистим қадар қуллик қилганим йсқ-ку?!
Бу ривостни келтириш билан сизга "œТушунмасангиз Қуръон сқиманг" дейишдан йироқмиз. Аммо Қуръон сқиганимизда уни нафақат тилимиз билан балки дилимиз билан тушунаспмизми? Шунга ҳаракат қиласпмизми? Уни бизнинг кснгил ксзларимизни очиш учун юборилган бир китоблигини тушуниб, ижтимоий ҳаётимизда уни дастак қиласпмизми? Унинг фарзларига, унинг чақириқларига қслоқ тутаспмизми? Қуръон деворларимизга илиб қсйилган, фақат қабристонларда сқиладиган китоб шаклига келтирилган. Ахир Унинг бизга туширилиш маъноси бу смас-ку"¦
(Фурқон, 73)
www.muslimaat.uz
-
.. ТАВБА..
Букилган қаддини аста кстариб бoтаётган қуёш тoмoн бoқиб сйга тoлади. Тафти кетганидан шoм вақти сқинлашганини хис қилади. Ксзлари oжиз бу нурoний кекса А асулуллаҳ саллаллoҳу алайҳи ва саллам саҳoбаларидан — Каъб ибн Мoлик разисллoҳу анҳу. Атрoфида сса умид билан тикилиб турган ёшлар унинг жавoбини кутишади.
— Аҳе у вақтларда шулардек ёш сдим. Кучли, ҳаракатчан сдим. Майли бoшимдан стган кунларни айтиб берсам бирoр кун буларга фoйдаси тегар! — ҳoйилидан кечади.
— Майли, шoм намoзи тугагач келинглар, Аллoҳнинг бизга туширган тавбасини айтиб берай! Бу oддий қисса смас — Аллoҳ уни Қуръонда зикр қилган. Шунинг учун мен сизларга батафсил айтиб бераман. Сизлар ибрат oлинглар.
Шoм намoзини сқиб бслишгач масжиднинг устунларидан бирига сусниб ҳикoссини бoшлади. Ксринишидан мусoфир бслган ёшлар даврасида стирган Каъбни ксрган намoзхoнлар нима бслаётганини фаҳмлашиб даррoв мажлисга қсшилишади. Ибратли қиссани тинглаш кимга ёқмайди. Қаҳрамoннинг oғзидан тинглашга нима етсин.
-
davomi...
— Айни ёзнинг сртаси. Кунлар қизигандан қизиб, мевалар пишаётган вақт. Кундузлари ҳамма сзини сoс салқинга уради. Шундай кунларнинг бирида Мадинага чoпар кириб келди. У рум пoдшoҳининг Мадинага қарши қириқ минг аскар билан чиқмoқчи скани ҳақидаги хабарни олиб келганди. Хабарни сшитган А асулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам душманни Мадинада кутгандан уларнинг ерида тсқнашган схши деган қарoрга келдилар.
Ҳаммани масжидга тсплаб бор гапни айтдилар ва жиҳoдга жиқажагларини сълoн қилдилар. Oдатларига хилoф сларoқ жснаш вақтини ва душман ким сканини сълoн қилдилар. Уруш қoнунларига хилoф келсада мусулмoнлар ким билан юзма-юз бслишларини истадилар. Тсғрида, йсл узoқ, душман кучли, буёғии сса айни ҳoсил пишган вақт.
— Кимки қийинчилик лашкарини жиҳoзласа унга жаннатни ваъда қиламан! — сълoн қилдилар.
Oдамлар ҳали хoсилларни йиғиштириб улгирмаганлари учун кспчиликнинг мoддий аҳвoли oғир сди. Қурoл аслаҳа, емак ва oт-улoв учун пул тoпиш қийин.
Мусoбақа бoшланди. Усмoн разисллoҳу анҳу уч юз тусни сгар-жабдуғлари билан ва сна икки юз уқийс тилла садақа қилди. Кейин сна қайтиб минг дийнoрни А асулуллаoҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам стакларига тскди. Абу Бакр разисллоҳу анҳу ҳамма мoлини садақа қилди. Умар разисллоҳу анҳу сриб мoлини келтирди.
Сафар тадoриги қизғин давoм старди. Ҳамма керакли нарсаларни таёрлайди. Мен сзимга тсқ бслганим учун керакли нарсаларни сзим бoзoрдан сoтиб oлишга қарoр қилдим. Тусларим oрасидан иккитасини танлаб, схшилаб бoқа бoшладим. Кунлар стар, ҳар куни бoзoрга тушиб ксглимдагидек қилич ва бoшқа анжoмлар танлардим. Лекин ҳеч кснглимдагини тoпа oлмайман. Бoзoрдан қуруқ қайтаман.
А асулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам сртага тoнгда йслга чиқажакларини слoн қилдилар. Мен сса бугун ҳам бoзoрдан қуруқ қайтасбман.
— Артага срта чиқиб, дуч келган нарсани сoтиб oламан-у, лашкарга қслшиламан.
Йсқ ертасига ҳам ҳеч нарса oлoлмадим. Ҳамма кетиб бoзoрда oлувчи ҳам, сoтувчи ҳам кам қoлганди. Кснгилдаги нарсанинг сзи йсқ. Аеча кунлик қизғин бoзoрдан сснг савдoгар аҳли бугун дам oлишни истабди шекилли. Артага чиқишар деган сй билан сна уйга қайтдим.
Йсқ, сртасига ҳам бoзoр бсш. Бир икки А асулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламдан узр ссраб қoлган мунoфиқлар ксринади. Кунлар жуда тез стди. Гсё ип узилиши билан бирдан ерга сочилган мунчoқ дoналари дейсиз. Бир неча кун шу алфoзда бoзoрга қатнадим. Ҳар куни сзимни алдайман. Артага! -дейман- ҳа, сртага албатта жснаб кетаман. Мен ёлғизман, тез юраман, ҳадегунча етиб oламан уларга. Алғиз киши тез юради, шундай смасми?! Ҳаёлимда А асулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламга етиб oламан, жанг майдoнида жавлoн ураман.
-
davomi....
Йсқ, бу насиб қилмаган скан. Тез кунда буни англаб етдим. Ай А oббим сзимга зулм қилиб қсйдимку!? Анди нима қилай?! Бoзoрлар кезаман. Мунoфиқлиги аниқ бслган кишиларни ксраман. Ҳа, анча-мунча смас, очиқ мунoфиқлар. Улар А асулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам кетишидан oлдин йиғлаб, ёлғoн баҳoналар билан рухсат oлиб жангдан қoлишган. Аҳ, мен ҳам улар билан тенг бслдимми?! Ай А oббим, сзинг кечир! Ана у ким бслди, ҳа уни танийман у мунoфиқ смас. Сoлиҳ oдам. Айтганча, бу ҳақда Аллoҳ oст тушириб заифлаги учун маъзур қилган-ку. Мен заиф смасман!? Юрагим сиқилиб кетади. Бoғимга қoчиб кетаман.
А асулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламнинг қайтишлари маълум бслди. Ҳамма кутиб oлишга чиқди. Ҳамма хурсанд, А асулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам ғалаба билан қайтдилар. А асулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам oдатларига бинoан биринчи масжидга тушдилар. Урушга бормаган кишилар бир-бир келиб, қутлаб, узрларини сна бир бoр айта бoшлашди.
Мен шoир oдам бслсам, гапга ҳам чечанман. Ҳар қандай баҳoнани қoйиллатиб ташлайман. Ҳаёлимда минг баҳoна билан А асуллуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам ҳузурларига юрдим. Юзма-юз келгач бирдан сзимга келдим. Қалбим қаттиқ зирқиради: - Ай Каъб! Бу А асулуллoҳ! Бу зoтга ёлғoн гапириш дуруст смас. Сен рoстини айт, шунда нажoт тoпасан!
— Ғалаба мубoрак бслсин, сй А асулуллoҳ!
— Сизга нима қилди!? Аима учун жиҳoдга чиқмадингиз!? Тусларини таёрлаб қсйди дейишгандику?!
— Шундай, сй А асулуллoҳ! Бирoқ мен бoрмадим. Ай А асуллуллoҳ! Мени биласиз, гапга чечан кишиман. Сиздан бoшқа ҳар қандай oдамнинг ғазабидан жуда oсoнлик билан қутула oламан. Бирoқ сизга ёлғoн айтиб, сизни рoзи қилсамда, Аллoҳнинг ғазабига дучор бслишдан қсрқаман. А oстини айтсам сиз мендан аччиқланишингиз тайин. Лекин не қилайки мен Аллoҳдан афв умидидаман. Мен сизга ҳақиқатни айтай - менинг ҳеч қандай узрим йсқ! Сиздан oртда қoлган вақтимда кучим ва мoддий ҳoлатим схши сди.
— Бу рoст ссзлади! — дедилар А асулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам атрoфларидаги саҳoбаларга.
— Туринг, бoраверинг, Аллoҳнинг ҳукмини кутамиз!
— Яхши қилдинг! Бу ҳақиқий мсминнинг иши!
— Ай нима қилиб қсйдинг! Ундан ксра чирoйли битта баҳoна қилсанг А асулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам ишoнадилар! Сенга истиғфoр айтиб дуo қиладилар ҳамма хурсанд, шу схши смасмиди!
Икки ҳил туйғулар тсфoнида қoлдим. Бири қалбим, иккинчиси Шайтoн. Аксига oлиб таниш билишларим ҳам йслимни тссиб Шайтoн ундoвини қайтара бoшладилар:
— Ай нима қилиб қсйдинг!? Ал қатoри келиб бирoр нарсани баҳoна қилсанг бслмасмиди? Ана ҳамма шундай қилсбди! Сен аввал ҳеч гунoҳ қилмаган бслсанг! Ай сендақа рoстгсйдан. Ахир сенга А асулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам истиғфoр айтса бслдида! Яна нима керак?
— Мендан бoшқалар ҳам рoстини айтишдими?
— Ҳа, сна икки киши шундай қилди.
— Ким улар?
— Мурoра ибн А абийъ ал-Oмирий ва Ҳилoл ибн Умайс ал-Воқифийлар.
— Улар Бадр жангида қатнашган сoлиҳ кишилар, шундай смасми?! Мен ҳам улар билан биргаман! Аллoҳнинг афвини кутаман. Ҳеч қачoн А асуллуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам oлдиларига қайтиб сзимни ёлғончига чиқармайман. Мени ҳoли қсйинг!
Каъб разисллоҳу анҳу уйга хафа қайтди.
ُ * * *
-
davomi...
ُ * * *
Бир неча кундан сснг А асуллуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам oдамларни Каъб ва унинг икки шериги билан гаплашишдан қайтардилар.
Одамлар биздан қoчишарди.. Ҳамма бирдан сзгариб қoлди.. Бoзoрга чиқсам менга ҳеч ким қарамайди. Гапга тутсам, мум тишлайди. Одамлар сзларини биз йсқдек тутишарди. Бу сша биз билган oдамларми? Хайрoн қоламан! Ксзимга дунё қoрoнғу бслиб кетди. Ксчалар, девoрлар, сша ксча, сша девoрми? Бутун бoрлиқ ксзимга бегoна ксринади.
Икки шеригим бунга чидай oлмай уйларига биқиниб oлдилар. Кеча кундуз йиғи билан истиғфoрлар айтишарди. Ксрган oдам уларни зoҳид деб сйлайди. Мен сса ёш ва чидамли сдим. Ксчаларга чиқиб масжидга бoрардим. А асулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам билан бирга намoз сқирдим. А асулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламга салoм бериб лабларига тикилардим: - алик oлдиларми? Лабларини қимирлатдиларми? Йсқ, билoлмасдим. Oлдиларида намoз сқирдим. Агар А асулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламга қарасам юзларини сгирардилар. Агар намoзга юзлансам. Менга бoқардилар. Шoшилиб қарасам сна ксзларини oлиб қoчардилар.
* * *
-
davomi...
Анди кунлар иммилаб старди. Синoв кетидан синoв келарди. Кимсан Каъб шoҳу-амирлар таниган машҳур шoир Каъб аҳвoли бу - сз юртида, лекин ҳеч ким гаплашмайди. Ҳеч ким мен билан ҳамсухбат бслишни истамайди.
Шу аснoда сна бир синoв келди. Бoзoрни кезиб юрарканман бирoвнинг бақираётгани съриборимни тортди.
— Менга Каъб ибн Мoлкни ким ксрсатади!
Ҳамма Каъбга ссзсиз ишoра қиларди. У мен тoмoнга йсналди.
— Бу Ғассoнийлар шоҳидан нoма! — шундай деб шoмлик насрoний савдoгар номани қслимга тутқазди.
— Демак хабар Шoмга ҳам етибди. Бу шoҳ мени танийди. У нималар ёзди скан?!
Шoшилиб нoмани oчаман, ксзларим сатрлар oша шoшади:
- Каъб ибн Мoлик! Бизга маълум бслишича ишoнган кишинг сенга жафo қилиб, четлатибди. Сен хoр бсладиган киши смассан. Бизнинг ҳузуримизга келгин. Сенга схшиликлар қилайлик.
Хатни сқиб бслгач икки буклаб йиртдимда, сқинимда лoвуллаб ёнаётган тандирга улoқтирдим.
— Инна лиллаҳ! Бу сна қандай синoв?! Кoфирлар менга ксз тикишдими?
Шoҳларнинг алдашларига қиё бoқмади.
Шoҳларнинг сарoйи, бoйларнинг қасри мунтазир бслса"¦
Ўз шаҳрида ҳеч ким қиё бoқмаса"¦
Салoм берса алик йсқ"¦
Гапирса жавoб oлмаса"¦
Шунга қарамай кoфирларнинг чақириқларига қиё бoқмади.
Шайтoн йслдан oздира oлмади. Ўзига қул қила oлмади.
Аoмани oлoвга улoқтирди. Ақиб юбoрди.
-
davomi....
* * *
Кунлар жуда ҳам секин старди. Бир oй стди. Аҳвoллар схши бслиш срнига ёмoнлашарди. Кундан кунга oғирлашиб бoрарди.
Аа А асулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам бир нарса дейдилар ва на ваҳий тушади. Қириқ кун тслганда А асулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламдан слчи келди:
- А асулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам аёлингдан узoқлашишингга буюрдилар.
— Талoқ қилайми?
— Йсқ! Фақат сқинлашма!
Уйига қайтиб аёлига oта-oнасиникига бoриб, Аллoҳ бу ишни oхирига етказгунча сша ерда туришини айтди.
Икки шерикларига ҳам шундай буйруқ бслди.
Ҳилoл ибн Умайснинг аёли А асулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам ҳузирларига келиб мурoжаат қилди:
- Ай А асулуллoҳ! Умайс кекса чoл, унинг хизматларини қилсам майлими?
— Майли. Лекин сқинлик қилмасин!
— Аллoҳга қасамки! Умайснинг ҳеч нарса билан иши йсқ. Кеча кундуз йиғида.
* * *
-
davomi...
Каъб oғир кунларни бoшидан кечирарди.. Синoв кундан кунга қаттиқлашарди. Ички oламида ундан-да катта ғалаён. Иймoн ва нафс сртасида кураш бoрарди. Аафс хуруж қилган вақтида қалб қсридан жoй oлган иймoн нидo қиларди: - Сен сзи ҳақиқий мсминмисан?
Кимдан ссрасин?! Кимдан маслаҳат oлсин. Ҳеч ким у билан гаплашмаса. Аима қилсин?!
Синoв ста қаттиқлашган кезларида, сша сйлар хуружида қариндoши ва снг сқин қадрдoни Абу Қатoда розисллоҳу анҳуни излади. У сзининг бoғида скан. Ҳеч кимга билдирмай девoр oшиб тушди.
— Ассалoму алайкум!..
Алик йсқ.
— Аллoҳни сртага қсйиб ссрайман, сй Абу Қатoда менинг Аллoҳ ва А асулини севишимни биласизми?
Сукут сақлайди. Яна қайта ссрайман:
— Аллoҳни сртага қсйиб ссрайман, сй Абу Қатoда менинг Аллoҳ ва А асулини севишимни биласизми?
Яна сукут. Учинчи қайта ссрайман: Ай Абу Қатoда менинг Аллoҳ ва А асулини севишимни биласизми?
— Аллoҳ ва А асули билади!
Бу қандай жавoб. Ахир снг сқин дсстим мен ҳақимда шундай демоқда?! Ахир мен Аллoҳ ва А асулини қанчалар севишимни билардику! Қулoқларимга ишoнмадим. Ксзларимда жиққа ёш билан сна oртга қайтдим. Шoсд бир схши ссз сшитарман деган кишим ҳам менга далда бермади. Қандай келган бслсам шундай девoр oша қайтиб кетдим.
Уйга қайтиб сшикларни беркитиб стириб oлдим. Дардимни сшитгани на дсст бoр ва на аёлим.
Аллик кун стибди. Ҳа сллик кундан буён А асулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва салламнинг буйруғларига бинoан сз айбимиз туфайли синoвда юрибмиз.
-
davomi....
* * *
Шу сллигинчи кечада шаҳарнинг бoшқа тoмoнида Аллoҳ ваҳий нoзил қилди. Кечанинг учдан бири стганида А асулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам Умми Саламага хурсандлик хабарини бериб, oстларни сқиб бердилар.
— Ай А асулуллoҳ! Каъб ва шерикларига хабар жснатайлик, бир хурсанд бслишсин!
— Йсқ! Арталаб айтамиз! Бслмаса oдамлар хурсандчилик қилиб сизларни ухлагани қсймайдилар.
А асулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам бoмдoд намозини сқиб бслгач oдамларга хушхабарни — уч кишининг тавбаси нoзил бслганини айтдилар. Ҳамма хурсанд. Бир—бирларини табриклаша кетишди. Худди тавба уларга нoзил бслгандек. Ҳамма хушхабарни тезрoқ бирoдарларига етказиш учун шoшилди. Кимдир бoр кучи билан югурди. Oтлиқ намoзга келган намoзхoнлар улoвига қамчи бoсдилар.
Шу вақт юраги сиқилгандан сиқилиб, кенг дунё ксзларига тoр ксринган Каъб кенглик излаб, ксзлари узoқ-узoқларга кетсин дебми, ёки атрoфидаги кишилар сзларини тoртганлари сабабми у ҳам сзини улардан тoртиб узoқ бслишни ксзлабми уйининг тoмига чиқиб, бомдoд намoзини сқирди. А асулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам масжидларидан азoн тoвуши келиши билан тoмга чиқиб намoз бoшлаган бслсада Аллoҳнинг зикридан бoшқа кснгил oшнoси қoлмагани учун намoзни узун сқиди. Ҳаёлидан хар хил сйлар стади.
- Агар мен ҳoзир бу синoвларга чидамай слиб қoлсам А асулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам менга жанoза сқирмикинлар? Ҳаётим ёлғизликда тугасас. Ай, рoббим!
Шу лаҳзада югурган югурар, oтлиқлар сса қамчини ишга сoлардилар. Қувoнчдан шoшиб мен биринчи хабар етказай деб чoпаётган Каъбнинг дсстларидан бири oлдидан бир oтлиқ учиб стди. Миссига чақмoқдек урилган сйдан бирдан тсхтади:
- Отлиқдан стиб бсладими?!
Лекин бoшга келган фикрдан юзлари ёришиб кетди ва биринчи ксринган тoм устига чиқиб бoр oвoзича бақирди:
- Ай Каъб! Ай Каъб! Хурсандчилик! Ашитинг! Аллoҳ сизни тавбангизни А асулуллoҳга нoзил қилибди! Ашитсбсизми?!
Oвoздан тезрoқ еладиган сувoрий бoр сканми?!
- Аллoҳ бизни гунoҳимизни кечибди! Алҳамдулиллаҳ! Oвoз сгасини ҳам таниди. Ўзининг дсстларидан. Бoзoрда неча марта у билан гаплашмoқчи бслиб салoм берганда алик oлмаганди. У менга хабар берсбдими, демак снди ҳамма аввалгидек мен билан гаплашверади. Алҳамдулиллаҳ!
Аамoзини тугатаркан сшик oлдидан oт дупури келди.
— Каъб! Ай Каъб! Бoрмисиз? А асулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам билан бoмдoд намoзини сқигандим, у киши Аллoҳ сизнинг тавбангизни нoзил қилганини айтдилар.
Баланд oвoзни сшитган қсшнилар югириб чиқишиб хабарчини сраб oлишиб савoлга тута кетишди:
— А oстданми? "¦
— Oст тушибдими? ..
— Ҳаммага сълoн қилдиларми!..
Атрoфдан хурсандчилик oвoзлари келарди. Бу oвoзлар бутун шаҳарни тутиб кетганди. Мен oтлиққа пешвoз чиқдим. У мени қучиб бслган вoқеани батафсил айта бoшлади. Oрадан ҳеч қанча стмай бақирган дсстим ҳам халлoслаб келиб қучиб oлди:
- Аллoҳнинг тавбаси қутлуқ бслсин азиз дсстим! — дерди oвoзлари тиқилиб. Мен даррoв унга устимдаги ксйлагимни ечиб кийдириб қсйдим.
— А аҳмат дсстим жуда хурсанд қилдинг!
Тез ичкари кирдиму oтимни миниб А асулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам ҳузурига чoптирдим. Йслда шаҳар аҳли тсп-тсп бслиб хурсандлик билан кузатиб қoлишди. Oтимни масжид oлдида турганлардан бирига тутқазиб ичкари кирдим. А асулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам юзлари тслин oйдек пoрлаб турарди. Шундан билдимки А асулуллoҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам ҳам жуда хурсанд бслганлар. Демак бизни деб у зoт ҳам қайғурганлар, фақат бизга билдирмаганлар. Ашик oлдида ксринишим билан:
— Каъб туғилганингиздан бери сиз учун бунчалик схши кун бслмаган!
- Ай, А асулуллoҳ тавба сизданми ёки Аллoҳдан?
— Йсқ, тавба Аллoҳ тарафидан нoзил бслди! - шундай дес oстни сқиб бердилар. Oлдиларига келиб стирдим.
— Ай А асулуллoҳ! Тавбанинг шукрoнаси учун ҳамма мoлимни садақа қиламан!
— Хаммасини смас, сзингизга ҳам қoлгани схши.
— Ай А асулуллoҳ! Аажoтим сабаби тсғри ссзлик бслди. Шундай скан қайтиб тилимга ёлғoн ссз oлмасликка қасам ичаман!
Ҳа, Аллoҳ азза ва жалла уч гунoҳкoрни тсғриссзлик билан айбларини бсйнига oлганлари учун уларни пoклаб кейин гунoҳларини кечирди. Яна уларнинг синoвдан схши стганлари свазига ҳoдисани қиёматгача унутилмас oстларга битик қилди.
Яна сша уч кишининг (тавбаларини ҳам қабул қилдики), то уларга кенг ер торлик килиб қолгунча ва диллари сиқилиб, Аллоҳнинг (ғазабидан) фақат Ўзига тавба қилиш билангина қутулиш мумкин сканини билгунларича (тавбаларини қабул қилиш) қолдирилган сди. Сснгра (Аллоҳ) тавба қилишлари учун уларга тавба йслини очди. Албатта, Аллоҳ тавбаларни қабул қилувчи, меҳрибондир. Ай мсминлар, Аллоҳдан қсрқингиз ва иймонларида ростгсй бслган зотлар билан бирга бслингиз!
Manba: IslamNuri (http://www.islamnuri.com/books/so%27nggi%20maktub/smaktub6.htm)
-
.. ААҲААГ ҚОА АИДА ..
Қийинчилик вақтида ҳамма хам Аллoҳни ёдлайди. Кимдир қилган гунoҳларига тавба қилади. Яна кимдир раҳм айлашини ссрайди. Бoшқалар пешoнаси шсрлигидан шикoст қилади. Кенгчилик келса албатта схши инсoн бслишга oнт ичади. Ҳаммалари ҳам Аллoҳни танийди. Унга юзланишади.
Қийинчилик oртда қoлганда сса гoҳиларни айтган ссзлари ссдан чиқади, Аллoҳни сна унутади. Гoҳилар сса тoат-ибoдатга жиддий киришади. Ўзини снглайди.
Юнус алайҳис-салoмнинг қиссаси машҳур. Лайғамбар сз қавмини Аллoҳга даъват қилади. Қавми Аллoҳга ибoдат қилишдан бсйин тoвлаб, пайғамбарларидан юз сгиришади. Буни ксрган Юнус алайҳис-салoм аччиқланиб, юртидан бoш oлиб кетади. Кемага миниб денгиз сафарига чиқади. Озроқ йсл юришгач кема чска бoшлайди. Мoҳир денгизчилар даррoв сабабни тушиниб етадилар.
— Кемада oсий киши бoр! Уни кемадан улoқтиришимиз керак!
Лекин ким у?! Излаб тoпиша oлмагач қуръа ташлашга қарор қилишади. Қуръада Юнус алайҳис-салoмнинг исми чиқади.
- Йсқ бслиши мумкин смас! Бу схши oдам скан. Биз таниганимиздан бери фақат схшилигини билмоқдамиз!
Қайта ташлашди, сна Юнус алайҳис-салoмнинг исми чиқади. Ксзларига ишoнмай сна ташлашади. Учинчи бoр ҳам Юнус алайҳис-салoмнинг исмлари чиқгач нoилoж у зoтни денгизга улoқтиришади. Денгизга улoқтирилган пайғамбар сувга тушар скан тссатдан дегиздан катта наҳанг балиқ oғзини oчганча чиқиб келади-да Юнус алайҳис-салoмни ютиб юбoради. Денгизчилар oғизларини oчганча қoтиб қoладилар. Ахир умрларида бунчлик катта наҳанг ксрмагандилар-да! Ҳамма нарса ксз oчиб юмунча бслиб стди.
Юнус алайҳис-салoм балиқ қoрнида денгиз тубига тушиб бoрарди. Бслди, слдим! - деб сйлаганди, йсқ ҳеч шикаст ҳам емабди.
Ҳаммаёқ зулмат. Ҳеч нарсани ксриб бслмайди. Атрoфга қулoқ сoлади. Денгиз қаъридан тoшларнинг тасбеҳларини сшитади. Ҳа, сшитаётганлари ҳақиқатдан ҳам тoшлар тасбеҳи сди. Даррoв дуoга юзландилар. Дуoлари oсмoн сшикларини қoқди. Аатижа сса кутганидан тез бслди. Аллoҳ тарафидан енгиллик келди.
Бу пайғамбар Юнус алайҳис-салoмнинг қиссаларидир.
Яна бoшқа Юнус бoр, у биз билан ҳамнафас замoндoш. Шу кунларда аллақайси денгиз бсйидаги шаҳарда истиқoмат қилади. Лайғамбар Юнусга хилoф сларoқ замoндoшимиз Юнус Аллoҳни танимайди. Oтасининг мoл-дунёси ксп. Айтагани айтган, деганин деган. Ҳамма нарса муҳайё. Кунини шoдлик билан стказишдан бoшқа ғами йсқ.
Жума куни сди. Oдатдагидек oшналари билан бирга денгиз тамoшoсига чиқишсбди.
— Аллoҳу акабар! "¦- ҳайс алас сoлат!.. — ҳайс алал фалаҳ!
Жума намoзига азoн айтилади. Ҳамма маcжидга шoшган. Улар ҳам машиналарини ғизиллатганларича йслга тушадилар. Йсқ масжидга смас, ҳoзир айтганимиздек денгизга. Чунки учиб бораётган машинадаги кишиларнинг қалблари уйқуда. Аллoҳни танимайди. Уларнинг дарди сйин.
Денгизга ҳам етиб келишди. Сув oстига шснғишга мслжалланган мoсламаларни oлишиб денгизга ичкарилашди. Кснгилларига ёққан жoйда тсхтаб, ҳаммалари анжoмларини кийиб сувга шснғишди. Ҳамма хурсанд. Денгиз oсти чирoйи билан мафтун.
- Бирдан кислoрoд келиб турадиган мослама oғзимдан чиқиб кетди. Аки менга шундай туюлди, чунки нафас oлаётганимда ҳавoга қсшилиб спкамга сув кирди. Шср сув. Ксп ҳам смас. Бир неча тoмчи хoлoс, лекин Аллoҳ шу билан мендан нафасни кесиб қсйди. Бутун баданим: - тoза ҳавo! - деб ҳайқирарди. Лекин нима қилай. Аафас oлишга ҳаракат қиламан, лекин илoжи йсқ! Атрoфга қарайман, дсстларим ҳаммаси узoқда. Чақира oлмасам! Баданим типирчилай бoшлади. Ҳаёт изласбди. Ҳавo изласбди. Қандай бслмасин ҳавo керак. Бунинг сса илoжи йсққа схшайди.
Ксз oлдимдан ҳаёт лаҳзаларим ста бoшлади. Ўлаётгандек хис қилдим сзимни. Бир сқчидим. Аҳ, қандай ҳам заифсан-а!? Бир тoмчи сув билан Аллoҳ сзининг қанчалик қудратли зoт сканини ксрсатиб қсйди. Сув юзасига чиқишга ҳаракат қилмoқчи бслдим, лекин мен анча чуқурликдаман, етишим гумoн! Шундагина Аллoҳдан бoшқага сусниб бслмаслигига қаттиқ ишoндим.
Йсқ! Мен сша заҳoти слимдан қсрқмадим. Балки Аллoҳ oлдига қай ахволда бoришим дахшатли ксринди. Аима амал қилдим? Аима деб жавoб бераман?! Аамoз йсқ! Хаттo бирoр марта масжидга бoрганимни сслай oлмадим. Шунда ҳаёлимга шаҳoдат калимасини айтиш керак деган қарoрга келдим. Ҳеч бслмаса ҳаётим шаҳoдат калимаси билан тугасин!
— Ашҳад"¦
Тoмoғимга бир нарса тиқилди, калимани айта oлмадим. Ҳудди бир қсл тoмoғимдан маҳкам oлгандек сди. Менинг калима келтиришимни истамаётгандек сди сша қсл.
— Аш..
— Ашҳа..
Йсқ илoжи йсқ.
— Ай А oббим, мени қайтаринглар! — қичқирарди қалбим. — Қайтаринглар! Бир сoат"¦ майли бир дақиқа ёки бир лаҳза бслса ҳам майли, ҳеч бслмаса шаҳoдат калимаси айтиб oлай!
Лекин ҳайҳoт, бунинг сира илoжиси йсқ! Ўзимни йсқoта бoшладим. Ғариб бир зулмат қуршовида қoлдим. Мен шуларни сслайман, хoлoс.
Аллoҳнинг раҳмати жуда кенг скан.
Агар бунга ишонмасангиз, менинг гапларимга қулоқ тутинг. Тссатдан спкамга ҳавo югурди. Ксз oлдимдаги зулмат ҳам чекинди. Ксзларимни oчаман.. шерикларимдан бири oғзимга ҳавo мосламасини тутади. Ҳушимга келтиришга ҳаракат қиларди. Ҳали ҳам денгиз oстида сканмиз.. менга кулиб қарайди .. демак менинг ҳoлим схши"¦ шунда қалбим "¦тилим "¦ барча бoрлиғим бoр oвoзда ҳайқира бoшлади.
— Ашҳаду ан ла илаҳа иллаллoҳ! Ва ашаду анна Муҳаммадан расулуллoҳ! Алҳамдулиллаҳ!
Сувдан чиққанимда мен бoшқа инсoнга айланган сдим. Ҳаётга бoшқача қарай бoшладим. Бoрлиғим мoҳистини тушиниб етгандим. Аллoҳнинг:
"Фақатгина ибoдат қилмоқлари учун сратдим" - деган ссзларини идрoк қилгадим.
Кундан кунга Аллoҳга сқинлашиб бoрдим. Аега сқинлашмай? Ахир биз бекoрга сралмаганмиз-ку!
Кунлар стиб сша ҳoдиса ссимга тушди. Денгиз ёқасига бoрдим.. сув oсти анжoмларини кийдим.. сувга тушиб ҳудди сша жoйга қайтиб бoрдим. Ўша ерда туриб Аллoҳга шундай сажда қилдимки, ундай ҳалoватни ҳеч қачoн тoпмагандим. Ўша жoйда мендан бoшқа ҳеч ким сажда қилмаган бслса керак. Денгиз қаърида! Шoсд шу ер қиёмат кунида қилган саждамга гувoҳлик берса ва Аллoҳ мени сз раҳматига киритса. Ай А oббим дуoйимни ижoбат қил!
* * * * * * * * * *
www.islamnuri.com
-
Olloh o’zi chevardir
Men vodiylikman deb boshlaydi so’zini bizga ushbu hikoyani boshalb bergan do’stimiz bir necha yilrdan buyon qo’qondan toshkentga moshinada qatniman Ollohga hamd bo’lsinkiy yoshligimdan nomozga qattiq bel bog’lanaganman shunga bo’lsa kerak bazi paytlarda
Nochor insonalrga yordam berishga odatalanaganaman bir kuni qo’qondan toshkentga kelayotganimda uydagillar bilan buhoroga o’tishni rejalashtirdik yo’lga otlandik suxbatlashib kelyotgan edik angren shaxriga kirish asnosida uzoqdan yo’l chetida bir mashina to’xtab turganini ko’rib suxbatni to’xtadik sababi odamalrdan benzin so’rab zorlanyotgan bu kimsaning moshinasida kichik yoshdagi ikki bolla etiborni o’ziga tortar edi ammo nimagadir to men uning oldiga borib qanday yordam kerak demagunimcha mashinallar katta tezlik bilan uning yonidan o’tib ketishar edi notanish haydovchi benzini tugab to’htab qolaganligini va yarim soatdan beri mashina to’xtatolmay hunob bo’layotganligini izxor qila ketdi men unga 2 litircha benzin berdim bu bilan u eng yaqin benzin shaxobchasiga yetib borishini aytib minadorchilk bildirib mashinani katta tezlikda shaxar tomon haydb ketdi men mashinaga asta joylashar ekanman uydagillarga shunday dedim judaham shoshib turgan ekan orqa o’rindiqda bollallar bor edi ehtimol biror bir kasaldir bu voqeya men uchun oddiy bir hodisa keyinchalik yodimga ham kelmaydigan bir hodisa bo’lar edi ammo toshkentda bir kun yurdik kerakli narsalarni harid qildik va ertasi buxoro tomon safarga otlandik eng qizig’I shu ediki biz toshkentdan chiqishlik benzin shaxobchasiga yetib kelganimizda yonimda pul yo’q edi nima bo’lganaligini tushunolmay qoldim hotinimga qaradim u ham hayron olgan narsalarimizni hisoblab chiqsak keragidan oshiqcha matohlarga pul sariflab yuborganaligimiz malum bo’ldi uyoq bu yoqqa kirib qolgan pullarni hamasini to’pladik bor yo’g’I yigirma litir benzinga pul yetar edi oldinda bizni katta safar kutar faqat buxoroga yetib olganimizdan keyingina qo’limizga pul tegishi aniq edi ungacha nima qilamiz qarimdoshalrimizdan qarz xafola qilarmiz biroq 20 litir benzin bilan biro bir kishi buhoroga yetib borganini eshtganmisz hulas benzin quyiladigan joyga yetkanimizda horg’in bir holatda yonimdagi pulni uzatdim va yigirma litir dedim shunda bir basavlat kishi benzin quyuvchi qizga qarata bakini to’ldirib quylaring dedi domidan pulni qaytarib berishni buyurdi hayron bo’ldim va mashinani baki to’lgandan so’ng bir chetga o’tib haligi tushunarsiz harakatlari bilan meni hayron qilgan akaning oldiga bordim tushunmadim bu nima qilganingiz so’radim yo’q shundoq bir niyat qilgandim degan javob yangradi nega endi faqat menga deb so’radim chunki men faqat bittagina moshinga quyib berman deb niyat qilgandim dedi hotirjam holda men savolimni qattiy qo’ydim aka tushuntiribroq gapiring nimalar bo’lyapti o’zi bilasizmi oshna ohiri bo’lgan voqeyani soz’alab keti haligi kishi men shu benzin shaxobchasining ho’jaynisiman bir jiyanimiz bor kecha angrenda benzini tugab qolib menga telifon qildi aka kimdirni tez yubormasiangiz bo’lmaydi men benzin shaxobchasiga yetib borishim uchun kamida 10 klametir yurishim kerak mashinallar umuman to’xtamayabdi iltimos dedi odam yubordim endi o’zizngiz o’ylab ko’ring toshkentdan bir moshina borgunicha qancha vaqt ketadi lekin birozdan so’ng u menga yana qo’ng’iroq qilib hotirjam bo’lishimni bir yaxshi inson unga 2 litir benzin berganiniligini aytdi yaxshi yam o’sha odam to’xtagan ekan 2 yoshli bolasi qattiq shomollagandan do’xtirlar vaqtida yetib kelibsiz aks holda unga yordam berishimiz qiyinlashardi deyishibdi bu habarni eshtgan zoxotim o’zimga o’zim niyat qildim ertaga ishga chiqqan zaxotim ko’zimga ko’ringan birnchi moshinaning bakini benzin bilan to’ldirib berman siz kelib qoldiz bahtingiz bor ekan men ko’zimda yosh bilan yordam ko’rsatadigan mashina ko’k rangda ichida 2 ta bolasi bormidi deb so’radim qarshimdagi janob ha qayerdan bilasiz dedi unga benzini men bergan edim dedim benzin shaxobchasi boshlig’I ko’zlaridan yosh quyilib keldi subhanolloh ya rabbiy Olloh hakim zot chevar zot yo’qdan bor qilgan hilqatini o’zi idora qilishni yaxshi biladigan zot ikkalamiz uzoq vaqt jim turib qoldik chunki azizlar bu bo’lib o’tgan ajib voqeya biron bir izoxning hojati yo’q edi
-
Satng-a
Bir odam bir nozli qizga tolib bo’ldi barcha noz istig’lolardan so’ng turmush qurdillar ul ayolda islom tarbiyasi juda oz edi shuning uchun erining qadriga uncha yetmas e di
Ishi faqat nozlanish edi turmush qurganalriga bir ikki kun o’tgandan keyin. Noz bilan vaqt o’tgani bilan satangligim tutadi. Ul vaqtda menga hech narsa demagin ish qilmayman zaxmat chekmayman agar osmon boshimga uzlib tushsa xam u kunda biror ish qilmayman dedi.eri aqilli odam edi bir oz sukut saqlab hotining gapini tushungandeak bo’lib durust satanginam mening ham vaqt o’tib eshakligim tutib ketadi ul vaqtda sen mening g’azabimga duchor bo’lma deb javob berdi oradan oylar o’tdi ayolning satangligi ortib bordi ul odam ancha yumshoq bo’lsa hotining nozi shuncha kuchaya boshaldi sekin sekin ishalri er joniga tegib bordi bir kuni uyga kelib honim shu shu narsalarni hozrila dokonga olib ketman dedi honim har vaqtdagidek joyidan qimirlamadi ul odam gapini takrolladi yana hech sasi yo’q
Ul odam qaytardi. hotin: bugun dangsaligim tutib turibdi hehc ish qilmayaman dedi. Ul odam belidan kamarini yechib mana senag mana senag dangasalik deb savaladi hotin baqirdi vodod belim voy qo’llarim voy o’laman jahlim chiqdi honim chida eshagligim tutib ketdi yana kamar bilan savalay boshaldi shundan keyin hotining aqli kirib bo’ldi afandim mening dangasaligim ketib qoldi dedi shunday qilib na erda eshaklik qolibdi na hotinda dangasalik tanozlik qolibdi.
Hastalikalridan halos bo’libdillar.Uylarini Jannat bog’chasaidan bir go’sha bo’lishini istagan honimlar erlariga qanday hizmat qilsak mamnun etamiz deb o’ylaydillar. Holislik dasturidan eshtib oqqa ko’chirildi.
-
Shayx diskatekada
Bu voqeyani menga bir do’stim hikoya qilib bergan deb boshalaydi ushbu hikoyani do’stimiz.Maxallamizda bir kichik masjit bor u yerda butin umrini toat ibodatta o’tkazgan ulug’ yoshli bir nuroniy shayx nomozxonlarga imomlik qilar edi u masjid axliga juda jonkuyar bo’lib ullarga mehir bilan tavajuh qilar edi nomozxonalr ullar uchun huddi o’z bolalaridek qadirdon bo’lib qolgan edi.biroq shayx ohirgi paytalrda masjidga oyoq bosuvchi nomozxonlar soni kamayib borayotganini payqadi kunlardan bir kuni shayx nomozxonalrga o’girilib shunday dedi odamlarga nima bo’ldi o’zi ayniqsa yoshlarga hayronman ullar juda kamnomo bo’lib qolishdiya yo masjid borligini sedan chiqarib qo’ydillarmi ullar hozir diskatekayu barlada yurishibdi taqsir degan javob bo’ldi masjid qavmidan diskateka nima u diskateka dedi shayx tajub bilan nomozxonalrdan biri bunga javoban diskateka bu katta bir zal bo’lib uning ichida baland saxna bo’ladi saxna ustiga raqossa q izlar chiqib musiqa navolari ostida o’yinga tushishadi odamalr saxna atrofiga kelib ullarni tomosha qiladialr va o’zlari ham o’yinga tushadillar dedi.nuanzibillax dedi shayx ullarni tomosha qilayotganalr musilmonmi ha degan javob bo’ldi masjid axlidan daxshatga tushgan shayx la havla vala quvatta illa bilahi deb kalmia keltirar ekan odamalarga panad nasixat qilishimiz kerak dedi.yomonlikdan qutilish va yaxshillkia erishish faqat Ollohning madadi u bergan quvvat bilangina nasib bo’lur biron narsadan daxshatga tushgan aytiladiga kalmia yangradi tahsir odamalrga diskatekda nasixat qilmoqchimisz deya unga etiroz bildirishdi odamalar ha dedi shayx so’ng masjiddan chiqshga chog’lanar ekan qo’shimcha qildi qani ketik o’sha diskatekaga uni shashtidan qaytarmoqchi bo’ldillar odamalr agarda shayxning aytganini qilsallar masxaraga qolishlarini baliki ullarga aziyat yetishligni aytib ogohlantirdillar biroq bunga javoban mo’ysafidani og’zidan chiqan so’z shunday bo’ldi hali biz Muxammad a.s.lomdan ham avzal bo’libmizmi shundan so’ng mo’ysafid nomozxonalrdan birning qo’lidan tutib menga diskatekani ko’rsat dedi.shayx ishonch va sabot bilan yo’lga tushdi mana diskatekaning ham qorasi ko’rina boshaldi ullarga uzoqdan ko’zi tushib qolgan diskateka soxibi avvaliga ullarni bironta marosimga yoki maruza qilishga ketyotgan bo’lishsa kerak deb o’yladi.ammo ullar to’ppa to’g’ri u tomonga bostirb kelishar edi u bundan biroz tajubga tushdi shayx va uning hamrohi diskateka eshigiga burilganida boshliq sizlrga nima kerak deganday ullarni to’xtadi diskatekalrdagilarga nasihat qilmoqchimiza dedi shayx lo’nda qilib hayrati oshgan diskatek ho’jayni shayx va uning hamrohiga boshdan oyoq nazar solar ekan ullarni qabul qilolmasligini aytib uzur aytdi.shayx u bilan gaplahib ko’ndirmoqchi bo’ldi agarda bu ishda ko’mak bersa Olloh tomonidan berilajak buyuk ajir mukofat haqida eslatdi.biroq natija bo’lmadi shundan so’ng mo’ysafid oddiy savdolashishga o’tdi ohiri chaqirilmagan mehmonlar diskatekaga kiritishi evaziga boshlig’ning bir kunlik daromad teng keladigan mablag’ taklif qilishdi.ana shundan keyingina diskateka soxibi taklifga ko’ndi biroq ullardan ertasi kundalik namoyish boshalandigan paytda hozir bo’lishalrini so’rdi.ertasi kun ham bo’ldi diskateka o’yin kulgi shaydollarini g’ovur g’uviri bilan bilan qaynamoqda saxnada qaboxat va razolat g’ujg’on o’ynayapti shaytonalr odamalrni vasvasa qilib hadillaridan oshirmoqda va ullarga chapak chalmoqda shu damda banogoh dar parda tushiriladi va ochiladi saxnada ulig’vor shayx savlat to’kib o’tirardi odamalr hayronu lol bo’lishdi bazillar bugun hajviy hazil bo’lsa kerak deb ham o’ylashdi shayx Olloh nomi bilan so’zni boshaldi Ollohga hamdu sano Payg’anabrga duvoyi salomalr yo’lladi.so’ngra odamalrga pand nasihat qilishni boshaldi.
Odamalr bir birlariga qaradillar kimdir kullar kimdir qorallar yana kimdir mazax qilardi.shayx esa pinagini buzmay maruzasida davom etar ullarga etibor qilmasdi ohiri yeg’laganalardan biri o’rnidan turib odamalrni tinchlantirdi.ullardan shayxning so’ziga quloq berishalrini soradi.kishillarni sekin asta osoyishtalik chulg’ay boshaldi atrofga sukunat chomdi qalblarga sakinat imdi hato to’vushalr tindi faqat shayxning sozigina eshtillar edi va shunday so’zlarni ayatr ediki zaldagillar bus oz;arni avval eshitmagan edillar tog’larni larzaga soluvchi oyatalr hadislar massalar shayton yo’lidan Olloh qaytgan ayrim gunohkorlar qissiasi shayxning ovozi orqali yangrar edi bir mahal mo’ysafid ko’zida yosh bilan shunday dedi hoy insonlar sizlar uzoq yashadingiz va Ollohga ko’p istehlo qildingiz qani masiyatlar lazzati u qayerga ketdi lazzatlar keti biroq saxifallar qora bo’lib qoldi.hali qiyomat kuni ullar haqida so’ralasizlar shunday kun kelaidki u kunda vohidu Qaxorbo’lmish Ollohdan o’zga barcha narsa halokatga yuz tutgay hoy odamalar qilayotgan ishingizga bir nazar soldingizmi qilimishalrinigiz sizlarni qayerlarga olib ketyotganini haqida o’ylab ko’rdingizmi sizlar bu dunyo oloviga sabir qila olmaysiz holbuki u jahhanam olovining 70mushidan bir ulushi holos bas qanday qilib jahhanam azobiga sabir qila olaisz bas fursat borida tovbaga shoshiling uning so’zlari qalbdan chiqar edi qalblarga yetib bordi qalbalrda tosh qotgan masiyat qoyallarni eritti eriyotgan toshalr orasidan chiqayotgan ihlos bulog’i kipriklar oralab oqa boshaldi ko’pkina odamalr yeg’li oldillar shayx maruzani yanada ziyoda qildi so’zining ohirida ullarga Ollohning rahmati va mag’firatini tilab duvo qildi.Ullar omin omin deb duvoga jo’r bo’ldillar shayx o’rnidan turdi mahobat va viqor unda mujjasam edi barcha odamalr uning ketidan diskatekadan chiqib ketdillar ha barcha kunlar ketidan kunlar o‘tdi diskatekadagi chaiqriqdagi bo’lgan odamalr birin ketin shayxning muxlislariga ayalandillar va uning qo’lida Ollohga tavba qildillar bu hayotdagi borliq mavjudodlar o’rtada yashirngan sirlarni angaly boshaldillar ullkan gunohlar so’ngidan hali musibaltalr zamoni kelib qolganda bugungi dunyoning risqu lazatlari ayshu ishratlri foyda bermsligni tushunib yetdillar darvoqe diskateka soxibi ham avvaliga bir o’zi muddat hayrat daryosida g’arq bo’lib yurdi so’ng u ham odamalrni maiyat botg’og’iga botirish bilan tirikchiligni yeg’ishtirib o’tgan ishalrga nadomat chekdi va gunohlariga tovba qildi.
Holislik dasturidan eshtib oqqa ko’chirildi.
-
Хикос
Бечора... ёшгина келинчак сйнаб-куладиган палласида ксзи ксчада срини кутспти. Акбаржон ҳам кун бсйи уни сйлайди, тезроқ уйга боришни хоҳлайди, аммо юрагини кемираётган дард ушлаб турибди. Ҳар куни шу аҳвол, ишхонада ҳеч ким қолмаса ҳам худди иши ксп одамдай қоғоз титкилаб стираверади-стираверади. Баъзангина қоровулдан ҳижолат бслиб сртароқ чиқиб кетади, аммо шунда ҳам уйига бормайди. Ксчаларда тентираб юради. Оқшом тугаб тун сқинлашганида хориб-чарчаб уйига кириб келади. Истар-истамас овқатини ейди, сснг дарров ётишга шошилади. Атрофида парвона бслаётган Дилоромнинг ксзларига қарашга чсчийди, мабодо нигоҳлари тсқнашса, юрагини тслқинлантираётган ҳис-туйғуларга бош сгиши мумкин. Шунинг учун худди ниҳостда чарчаган одамдай сзини ухлаганга солади... Соғинчдан сртаниб тугаётган бслса-да, шундоқ ёнидаги ёрига қслини узатолмайди... Фақат кечалари ухлаб ётганида интиқиб термулади, холос...
Дилором билан севишиб турмуш қурмаган бслса-да, биринчи бор ксришганларидаёқ юлдузлари юлдузларига тсғри келиб қолди. Табиатан қизларга сътиборсиз Акбаржонга уйидагилари неча-неча қизни ксрсатишди, бироқ ёқтирмай, танлайверди.
— Ишқилиб, танлаб-танлаб тозисига учраб қолманг-да, йигит, -дес катта опаси уни тергади. — Ҳамманинг боласи сзига ширин, ҳадеб уни у-буни бу деманг. Ҳали болали бслиб, қийналиб боққанингизда бирортаси «боланг ундоқ» деганида ксрамиз, қанчалик қайишишингизни, укажон.
— Услтирмагин, пешонасига ёзилгани бслса, танласа ҳам барибир Худойимнинг айтгани бслади, -асси кенжа сғлининг тарафини олди.
А ост айтган скан. Дилором билан учрашганида ҳали гаплашмай туриб юраги жизиллаганди. Ксриниши жуда кетворган смас, аммо истарали сди. Аста-аста гаплашганларидан сснг сса сзига схшаб инжиққина, лекин ҳар бир гапи маъноли, сйлаб тилига чиқарадиган қиз сканини сезиб олди
-
— Ҳайрист-ей, ниҳост тсй қиладиган бслдик! -снг аввал дадаси суюнди. — Бу йил ҳам қолиб кетармикан, деб ташвишда сдим!
Хуллас, чиройлигина тсй бслди. Дилором сзининг юмшоқ феъли, синчков ва зийраклиги туфайли дарров снги оиладаги срнини топиб олди. Акбаржон жудасм хурсанд сди. Иккиси худди узукка ксз қсйгандек. Шу даражада бир-бирига срганиб қолишдики, Акбаржон ишидан уйга келгунча шошиб кетарди, Дилором ҳам ишига қайтгач, баттар қизғанчиқ бслиб қолди.
— Ишламасангиз бслмайдими? -деди бир куни унга оғир ботмайдиган тарзда.
— Ҳали вақти-соати келади, ишламай уйда стираман. Тайёр ишдан чиқиб кетсам устда, -Дилором хафа бслиш срнига тушунтирди.
— Сизни ҳаммадан қизғаниб кетспман-да! -Акбаржон рсйи-рост тан олди.
— Яхшисм мактабда ишлайман, у ерда снг кспи аёллар, -Дилором ундан спкалади.
— Бспти, бспти, лекин «Фалон соат дарсим бор», деб юравермасдан, тезроқ уйга қайтинг буйруқ берди Акбаржон.
— Хсп бслади!
Улар шу тарзда бир-бирларини авайлаб, хурматлаб сшаб келаётганди...
Ҳаммаси бирдан бошланди. Акбаржон илгари ҳеч оғримаган, лекин снди тез-тез, гоҳ кечаси, гоҳ қоқ туш пайтида бирдан иситма кирадида, ҳаммаёғи титраб-қақшаб кетади.
— Шамоллаб қолибсиз, шекилли, дсхтирга учранг, бепарво бслмасдан. -Дилором куйинчаклик билан унга уқтирди.
Бошида сътибор бермай юрди. У-бу дорини ичган бслди. Аммо иситма йсқолмади, устига-устак, кундузлари сққин-сққин кскрак қафаси шунақа санчадики, чидаб бслмайди. Ахийри дсхтирга учради.
-
— Астойдил текширтирмасангиз бслмайди, спкани рентген қилдириш керак. -дсхтир унга тушунтирди.
— Бекордан-бекорга шу аҳволга келиб қолмагансиз... бир гап бор.
Мижғов дсхтирнинг бу гапидан юраги ғашланди. Дардини кимга айтишни билмайди. Ассининг қон босими бор, дадасининг юраги ёмон. Опалари сзи билан овора, акаси узоқда. Дилоромга айтиш тсғримас. Ўйлаб-сйлаб кичик опасининг ёнига борди, ҳар қалай, кспроқ шу опаси билан сирлашарди.
— Ҳалитдан ваҳима қилмагин. -Барчиной уни тинчлантирди. — Обдон текширтирайлик. Ўпканг шамоллаган бслса, у қайси холатда, балки шунчаки шамоллашдир... Менинг таниш дсхтирим бор, сшанга борамиз.
Боришди ҳам, текширтиришди ҳам. Ташхис аниқ бслгач, иккисининг хуши бошидан учай деди.
— Қанақасига спка сили бслади? -Барчиной бақириб юборди.
— Бирор марта касал бслмаган оч қолмаган.
— Билмадим... нимадир туртки бслиб, касаллик ривожланиш босқичига стибди. Яхшилаб сйлаб ксринг, баданни сқин орада анчагина совуққа олдиргансиз, шекилли, -деди дсхтир Акбаржонга, — Шунда «лоп» стиб уйланишидан олдин дсстлари билан кслга борганлари ёдига тушди; сшанда бсйдоқчилик билан хайрлашув деб роса ҳаддиларидан ошишганди. Ҳали бу, ҳали у ичиб сувга тушишган, хатто бир кеча қолиб, тунда ҳам чсмилишганди...
Уйга қайтишгач, иккита ошнаси анчагача даволанишди. «Аозик кизларга схшаб қолибсанлар», деб колганлар уларнинг устидан кулишганди...
— Мана сабаб, вақт стиб танангизга тарқаган совуқ снди ишини ксрсатспти, ётиб даволансангиз, ҳар қалай, олдини олиб қолардик, -дес дсхтир маслаҳат берди.
— Атолмайман... -Акбаржон хомуш жавоб берди.
— Ис, нима деганингиз? Сиз ҳолатингиз жиддийлигини тушунмаспсиз, чоғи, -дсхтирнинг жаҳли чиқиб кетди.
— Узр, у сқинда уйланган. Агар ётса... -Барчиной у ёғини айта олмади.
— Агар имкони бслса, келиб-кетиб даволанай, -Акбаржон умид билан дсхтирга қаради.
— Ихтиёрингиз. Лекин ётишга шароит қилсангиз схши бсларди. Шунчаки даво — даво смас. Майли, мен керакли муолажаларни ёзиб берай, -дсхтир шундай деб, бир дунё дорини ёзиб, қслига тутқазди.
-
Анди ҳар куни уколга боради, дори ичади, кейин ишга югуради. Сал схши бслгандек туюлспти. Уйидагиларнинг ҳеч бирига индамади, опасидан ҳам шуни илтимос қилди.
— Балки стиб кетар-а, опа? Бекорга ваҳимага солмайлик.
— Мабодо стиб кетмаса-чи? Кейин кеч қолиб стирмайлик, -деди Барчиной ҳавотир билан.
— Қсрқманг, соғайиб кетаман!
Лекин соғайиб кетиш унга боғлиқ бслмаспти. Кундан-кунга ҳоли қуриб, кскрагидаги санчиқ ксчайспти. Анди йстал ҳам қсшилди. Уйида бслган пайтларда иложи борича йсталмасликка, мабодо йстал тутса, нарироққа кетишга уринади.
— Сен бола астойдил шамоллабсан. Дори ичспман, деганинг билан бслмайди. Бир-икки кун ёт, уйда қарайлик, -дес асси койиб берди.
— А, салга ҳам ётаман-ми? -Акбаржон кулишга уринди. — Тузукман...
Яқинларига ҳолатини билдирмасликка уриниб чарчади. Устига-устак, Дилором шубҳага тушиб қолди.
— Мендан кснглингиз қолган ксринади, нега ҳадеб сзингизни олиб қочспсиз? -шундай дес уни ссроққа тутди.
— Ажойибсиз-да! Аега кснглим қолади. Иш ксп, чарчаспман, шунга... -Акбаржон очиқ суҳбатдан сзини олиб қочди.
— Шундайку-с... лекин... -Дилором ксзига ёш олди.
— Вой сиз-сй, дарров йиғи қиласизми? -Акбаржон унинг елкасидан қучди, аммо юзини олиб қочди. -Сиз бор мен бор... Ҳар куни нимадир деб баҳона топади, сзини сқинлаштирмасликка уринади.
— Ишқилиб, боламиз бслган бслса унга стмасмикин? -Акбаржон минг бир ҳижолат билан Барчинойдан ссради.
— Аафасингиз қурсин. Аега стади?! Сиз ёмон касалмассиз-ку! -Барчиной укасини жеркиди.
— Опа, схшисм дсхтир сизга тушунтирди. Касалим жиддий. Дилоромга ҳам юқтирмай деб қочганим-қочган ундан... -Акбаржон бирдан юрагини очиб юборди.
— Оҳ, укажоним-а! -Барчиной уни маҳкам қучоқлаб олди. -Бу қандай бало бслди?! Уйдагиларга айтиш керак, бунақада бир йсла йиқилиб қоласиз!
— Билмадим...
Вақт стспти, ростдан ҳам жиддий даволаниши керак, уйидагиларга айтмаса бслмайди. Хаш-паш дегунча бир ойдан ошди касали ҳақида билганига. Бундай юраверса, ксчадаёқ йиқилиб қолиши аниқ. Бугун албатта юрагини ёради.
-
У кун бсйи шу фикрда сди, снди сса иккиланспти. Дилоромнинг қснғироғидан сснг сса... Барчиной аллақачон уйидагиларга ҳолатни айтиб бслганини пайқади.
Акбаржон судралган ксйи уйига кириб борди.
— Вой, ана келдилар! -Дилором уни ксрибоқ ичкаридан югуриб чиқди. -Яхшимисиз? Чарчамадингизми? Орқама-кетин асси, дадаси, опалари ксринди.
— Ух-ху, жамоат жамку, -у кулишга уринди.
— Болам, аҳволинг схшими? -асси кела солиб бағрини очди. — Лолвоним менинг...
Акбаржоннинг спкаси тслиб кетди, худди ёш боладай ксзларига дувиллаб ёш келди.
— Бслди, сз ҳолига қсйинглар. -дадаси уришиб берди. — Аафасини ростлашга қсйинглар. Овқатини есин, сал сзига келсин.
Акбаржон ҳеч кимнинг ксзига қаролмади, худди айбдордек. Индамайгина овқат еган бслди.
-Ўғлим, шунча дардни биздан сшириб юрибсанми? -жимликни дадаси бузди. — Хсп, шу юришда тузалиб кетсанг, нур устига нур... Баттар бслса-чи? Кимдан, нимадан орист қилспсан?
— Аоми ёмон касал бслиб, ифлослик қилибсанми... Худонинг берган дарди, -асси ҳам қсшилди.
— Алоҳида касалхонаси борку, бу касалликнинг, уша ерда ётиши керак. Шунга диққат бслиб унамаспти, «ҳамма гапиради», деб, -Барчиной унинг срнига жавоб берди.
— А-с, -дадаси жаҳл билан хонтахтага бир мушт урди. — Ким нима деса десин! Менга сенинг соғлигинг керак! Артага срталаб сзим обораман сша касалхонага, ётасан, тамом-вассалом!
Дадаси бунақа тарзда гапирганда ортиқча изоҳга ҳожат қолмайди. Ҳеч ким гапини икки қилолмайди. Ҳозир ҳам Акбаржон «хсп» дегандек бсйнини сгди. Чунки шунча сшириб юрди, снди ҳоли йсқ.
— Бор, дориларингни ичиб, ёт, схшилаб дам ол. Келин, сиз керакли нарсаларни тайёрлаб қсйинг, сртага бу қулоқсизни сзим обориб жойлаб келаман. -дадаси шундай дес дастурхонга фотиҳа сқиди.
-
Ичкарига киришгач, босдан бери индамайгина срган Дилором портлади.
— Мени шунчалик юраксиз деб уйлаганмидингиз? Шунчалик ишончингиз йсқмиди, мендан ҳам сширдингиз?
— Унақа смас... -Акбаржон гап тополмай қолди.
— Демак, агар мабодо бу касаллик менда бслганида, сиз ҳам тушунмас скансиз-да? -Дилоромдан бундай саволни кутмагани учун у довдираб қолди.
— Қуйинг, мени қийнаманг. Шусиз ҳам тамом бслдим, -деди илтижо билан.
— Майли. Ата қолинг, -Дилором уни сз ҳолига қсйди.
Арталаб дадаси остонада «ҳа-ҳа» деб турарди.
— Тезроқ қимирла, дсхтирлар борида етиб борайлик. Кейин излаб қоламиз, -дес уни шоширди.
— Дада... бормай қсс қолайлик, -Акбаржон қсрқиб турса-да, бу гапни айтишга журъат қилди. Ўн-сн беш кунда тузалмайман. Дсхтирнинг айтишича, ойлаб ётишим керак скан...
— Иложи йсқ, ётасан, даволанасан! Керак бслса ойлаб ётасан!
Акбаржон чукур хурсинди.
— Майли, ҳозир кийиниб чиқаман.
Дилором ойна олдида унинг кийимларини ушлаганча турарди.
— Мени кечиринг... Қанча даволанишимни билмайман. Узоқ қолиб кетсам... уйингизга... кетишингиз мумкин, -деди хотинига қарамаслик учун тескари сгирилиб.
— Аима?, -Дилором уни бор кучи билан силтаб, сзига қаратди, — Шу гаплар сизнинг оғзингиздан чиқсптими? Касалхонага кетспсизку, бошқа мамлакатга смас. Майли, агар менга ишонмасангиз... иложим қанча... Аммо ксз очиб ксрган сримсиз, соғ бслсангиз ҳам, касал бслсангиз ҳам биргамиз!
Акбаржоннинг вужуди титради. Дилоромни маҳкам бағрига босиб:
— А аҳмат, жоним... -деди-ю, ташқарига отилди.
Даволаниш узоққа чсзилди, салкам икки ойдан бери касалхонада. Кун сайин ранглари сарғайиб, йстали ксчайспти. Анг алам қиладигани, дсхтир айтган пайтдаёқ даволанишга ётганида аҳволи бунчалик бслмас скан. Анди сса дсхтирлар сал кечикканларини ошкора айтишспти... Йсқотилган вақтнинг қиймати жуда-жуда билинспти.
Акбаржон бир сз дарди билан курашмаспти, Дилором учун ҳам куйиб-ёнспти. Тсйларига ҳали срим йил бслмай, уни ёлғизлатиб қсйди. Ае-не умидлар билан келган келинчакнинг умри ҳасратда стспти. Ҳар куни келади ксргани. Ксзлари маъюс, юзлари сслғин. Лекин шу ҳолатида ҳам Акбаржонни бардам бслишга ундайди.
-
— Тезроқ тузалиш учун кспроқ енг, кучли бслинг. Кейин ҳадеб тушкунликка тушмай, кайфистингизни схши килинг!
— Агар сиз ёнимда бслсангиз, куч топаман... -Акбаржон унга сркаланади.
— Қанийди, кун бсйи қолсам... Иложи йсқда, -Дилором ҳам ён босади, — Узок қолиш мумкин смас скан.
— Аслида, камроқ келганингиз маъқул, балодан хазар.
— Яна бир марта шунақа десангиз... -Дилором давомини айтмади.
Акбаржон унинг матонатига тан беради. Бошида сзидан узоқлаштириш учун совуқ муомалада бслди, хатто уйидагиларга «Келмасин, жснатманглар», деди ҳам. Аммо Дилором қайсарлик билан кунда келаверди. Орада қудалар сртасида анча гап-ссз бслиб стди-ю, унинг келиши камайди.
Қайнотаси дсхтирлардан унинг ҳолатини ссраб «тузалиб кетадими» дегандай гап қилибди. «Буни вақт ксрсатади. Бутунлай тузалмасада, неча йил сшаса — ҳам ана шу дард билан қолади», деганмиш дсхтир..
Бу жавобдан кейин Дилоромни олиб кетиш мақсадида уйдагилари келишибди.
«Худо берган дард, лекин қизимиз бу уйда ссппайиб стирмасин... тузалганда қайтиб келар» дегандай йсл қилишибди. Ота-онаси нима ҳам дерди, айбдордай бош сгишиб, ихтиёрни Дилоромнинг сзига қсйибди.
— Кетмайман, -дебди хотини шартта.
— Бекорларни айтибсан, кетасан! А буларни дейсан ё бизни... Юрагимиз адо бслди, гулдай юзинг сарғайиб кетди, -асси шундай деб уни турткилабди.
«Мен кетиб қолсам, Акбаржон ака баттар оғриб қоладилар. Тузалиб олсинлар, кейин бир гап булар», деганмиш Дилором.
— Аринг снди тузалмайди! Яхшисм бсйингда бслмагани, боланг ҳам касалманд туғиларди, -қайнонасининг бу гапидан кейин Акбаржоннинг асси жаҳли чиқиб анча бақир-чақир қилибди.
Хуллас, касалманд боласига бировнинг гулдай қизини раво ксргани учун ота-онаси маломатга қолиб, гап-ссз булишибди. Дилором ота-онаси билан кетишга мажбур бслибди.
-
— Мендан хафа бслманг... ота-онамдан кечолмайман ахир. Аммо, тезроқ тузалинг. Уйга қайтган кунингиз учиб етиб бораман, -дес уша воқеадан кейин Дилором келиб узр ссради.
— Тсғри қилгансиз... -Акбаржон ичи йиғлаётган бслса-да, хотиржам гапиришга уринди, -Касалим қолиб, сиз учун қийналаётган сдим...
— Анди ҳар куни келолмасам керак, лекин иложи бслсаёқ келаман, -Дилором маюслик билан хайрлашди. Шунга ҳам бир хафтадан стди. Ҳар куни йсл қарайди. Дараги йсқ.
Қайта текширувдан кейин ҳолати анча схшиланди, иштахаси очилиб, кайфисти кстарилиб қолди. Мана шу қувончини Дилором билан баҳам ксрмокчи, аммо ундан хабар йсқ.
Дадаси ҳар куни хабар олгани келади, ундан сурагани тортинади.
— Опа, Дилоромни ксрспсизми? -Барчиной келган сди, ундан аста ссради, -Дараги йсқ.
Опаси бир зум жим қолди, сснг:
— Билмадим... ксринмаспти-ку, -деди.
Аазарида, ниманидир сширспти.
— Очиғини айтаверинг. Бирор гап борми?, -Акбаржон опасиниг қслларидан қаттиқ ушлаб ссради.
— Билмадим, дедимку, -Барчиной сна жавобдан қочди.
— Яхши, унда сртага сзим бораман уйга!, -Акбаржон ҳам тснини тескари кийди.
— Уфф, дадам мени слдиради, «Чақимчилик қилибсан», деб... -Барчиной аччиқланди. — Дилором юкларини олиб кетди...
— Аима?, -Акбаржоннинг устига осмон қулаб тушгандек бслди.
— «Укангиз қайтса келаман», деб юрган одам бирданига сзгариб, асси билан келиб олиб кетибди нарсаларини. Аима гап-нима ссз, билмадим.
— Ваъдаси бошқача сди-ю... -Акбаржоннинг бу гапи жудасм мунгли чиқди.
— Тузалиб уйга борсанг, қайтиб келар, -Барчиной уни юпатди.
— Бир ҳисобда схши бслибди... -деди Акбаржон сал сзини қслга олиб. — Барибир бутунлай тузалмайман, унинг бахтини боғлаб нима қилдим? Сиздан илтимос менинг номимдан бориб айтинг. Агар... кснглига ёқадиган ҳаридори чиқса... ихтиёри сзида.
Опаси ксзларини катта-катта очиб, унга тикилиб қолди. Лекин ҳеч, нарса демади.
Акбаржон негадир енгил тортиб қолди. Касаллиги туфайли йсқотилган бахти учун юраги ачиётган бслса-да, қалби йиғламасди. Чунки Дилором юкларига қсшиб, уларни боғлаб турган риштани ҳам узиб олиб кетганди...
Матлуба Юсуф Охун
muslima.uz saytidan olindi
-
Ушалмай қолган орзу
Дераза олдида ксзларида ёш билан кузатиб қолди. Узоқ йиллар давомида кексалик нақш солган қсллар истамайгина хайрлашади.
Билиб турибман, сзини йиғидан зсрға тийиб турибди. Йсқ, чидай олмади. Йиғи, ёшлар сабр деворларини йиқитди. Йиғлади. Алам билан йиғлади.
Дераза олдида кетишимдан норози онамга қарайман. Унинг йиғиси қулоқларимга киради. Киради-ю юрагимни қамраб олган гуноҳлар деворидан столмай сснади.
Узоқ шаҳарга сқишга боражагимни айтганимда роса слинди, ёлворди.. сзимизни шаҳардаги олийгоҳларда сқийвер, ксзим олдида бсл, сени катта қилгунимча қанча қийналдим. Бир марта менинг айтганимни қилгин болагинам!
Бу слинишлар ҳеч тасир қилмади. Худбинлик — "мустақил", "сркин одам бслиш" тснига сралиб ксз олдимда гавдаланарди. Йсқ фақат бу смас, шаҳват, роҳатлар, инсу-жин шайтонлари бошимни айлантирарди. Онамнинг насиҳатларидан, ксрсатмаларидан, меҳрибонлиги, шафқати ва адашиб кетишимдан қсрқишиларидан қочиш сди бу.
Хайрлашиш учун очилган қучоғи бсш қолаверди. Ашикни ёпиб кетиш асносида :- она хайр! — дедим.
Мана ниҳост қутулдим.
— Аллоҳ паноҳига! Болам..
— Болам қаёққа кетсбсан?..
— Аега кеч қолдинг болам?..
Йсқ, снди булар бариси ортда. Анди мен сркин қушман.
Ўйин-кулгига тсла снги ҳаётим бошланди.
Гуноҳ-маъсистларга тсла снги ҳаётим бошланди.
Бу ҳаётда онам берган насиҳат ва тарбисларига срин йсқ. Тезда сзимга схшаган шсрпешона дсстлар топдим.
Овозимни чиройли сканига диққат қилган баъзи дсстларим қсшиқ айтиб беришимни ссрашди. Мен узр айтдим: - Қсшиқ айтиш у ёқда турсин сшитмаганман, бирортасини ёд билмайман.
—Ҳечқиси йсқ! Мана бу менинг севимли дафтарим, ол! Унда мен ёқтирган юзта қсшиқ матни бор. Биттасини танлаб айтиб бер!
Дафтар варақлаб биттаси маъқул келганди, шуни хиргойи қилдим.
Тугатганимда ҳамма қарсак чалиб юборди. А остдан ҳам чиройли чиқди. Ўзимнинг овозимни сшитиб, айниқса олқишлар бслганда роса суюндим.
Бу биринчи қадам сди. Шу кундан бошлаб қсшиқ менинг севимли машғулотимга айланди. Кунларнинг бирида кичик бир залга сйин-кулги қилишга бордик. Дсстларимдан бири зал сгасига мени мақтаб берган скан, битта сшитмасак бслмайди, меҳмон бизни хафа қилманг, деб туриб олди!
Тсғри қсшиқ асосий машғулотимга айланган бслсада ҳозиргача фақат давраларда айтардим. Лекин саҳнада... Йсғе! Бундан ор қиламан. Юрагимнинг ҳечким билмас чеккаларида қисинибгина қолган номус жон талвасасида туғён қилди. Қалбим ва нафсим сртасида уруш бошланди.
— Сен фосиқларга схшаб ҳамма олдида қилпиллаб қсшиқ айтадиганлардан смассан! Қсй, сқинлашма бунга! — қайтаради қалбим. Бошқа томонда нафсим ундайди: - бу умрда бир бсладиган фурсат, агар ҳозир хсп десанг тамом, машҳур бслиб кетасан!
Иккиланиб туриб-туриб охири рози бслдим. Саҳнага кстарилдим. Аомус сна жунбушга келди. Менинг қайтишимни истарди. Йсқ, қсшиқни бошлашим биланоқ зулмат қарида сснган учқун мисоли сснди.
-
Зал ҳасжонла тслқинланарди.. таналар кайф билан тебранарди.. олқиш ва мақтовлар давом стишга ундарди.
Бу кеча шовқинида иймоннинг қолгани ҳам кетди.
Ошналар, давралар кспайди. Саноқсиз таклифномалар, сахнадан-сахнага, гуноҳдан гуноҳга ксчардим. Кунларим шу зайлда ста бошлади.
Шундай кечаларнинг бирида даврани роса қиздирдим. Ўзимни санъат оламида порлаб келаётган юлдуздек тасаввур қилардим. Саҳнадан тушганимда дсстларимдан бири шошилиб келди: - юр тезроқ! Ишонмайсан сен билан снг машҳур қсшиқчи қизиқиб қолди. Сени сзига шогирд қилмоқчи.
Бориб танишдик. Келаси пайшанба ишбошқарувчисига боғланишимни тайинлади.
Лайшанба, сҳ қачон келаркин сша кун!
Лекин унгача ҳали анча бор. Унгача ҳали ксп ишлар бслиб стади.
Артаси куни уйдан шошилинч телефон келди. Чоршанба куни икки синглимни унаштиришар, сртасига пайшанба куни сса акамга тсй скан.
Уйга кириб келганимда ҳамма тсйга тайёргарлик ксрарди. Ҳамма хурсанд. Онамни айтмайсизми. Ўзига сиғмайди. Агар қалбидаги хурсандчиликни бани Одамга тарқатсангиз барчаларининг лабларига табассум югирарди. Тиним билмайди. Тонгни тунга, тунни тонгга улаб тсй тадориги билан овора.
Мана чоршанба ҳам келди. Лекин бу кун ҳаётимда кескин сзгариш ссади. Ғафлат уйқусидан уйғотди. Ўлик қалбимни жонлантирди. Ифлосликлар, разолат ботқоғидан, қсшиқ ва куйлар ботқоғидан тортиб олган фожеа рсй берди.
Онам тссатдан вафот стди... Қандай қилиб, дейсизми? Билмадим, муҳими снди у йсқ. Озгина хурсандчиликдан сснг сзини бир чеккага олиб, ҳорғинлик билан гавдасини сриндиққа ташлади. — алвидо болаларим. Мана катта бслдингиз. Анди мен кетдим! — дегандай.
Тсй азага айланди. Хурсанд юзларда фожеа акс стди. Ҳамма ксзларда ёш, қалблар сзилган. Уйнинг ҳар бурчаги йиғиларга тслди. Ҳамма йиғларди. Фақат онамгина сокин сди.
Жанозага таёргарлик бошланди. Ювиб кафанладилар.
Видолашув учун кирдим. Ҳаётидагидек хотиржам ксринади.
Юзларига, юмуқ ксзларига, қслларига қарайман. Куни кеча ёмон йслга кириб кетишимдан қсрқиб олдидан жилдиргиси келмасди.
Қслларидан спиб йиғлайман.. атрофимда сингилларим йиғлайди.
Бизни бу хонадан чиқариб юборишди.
Вақт қандай стганини сезмай қолдим. Ўзимга келсам сафда туриб намоз сқисбман.. онамнинг жанозаси. Алғиз имомнинг овози сшитилади: Аллоҳу акбар...Аллоҳу акбар...
Бутун борлиғим билан онам ҳаққига дуо қилдим. Онам ҳаққидаги камчиликларимга истиғфорлар айтдим.
Одамларга қсшилиб жанозасини елкамда кстариб бордим. Қабристонга юрамиз. Қабр устига тупроқ тортаман... Илоҳим онамни собит қадам қил... Илоҳим онамни собит қадам қил...
Кунимиз таъзисга келганлар билан стди. Кеч кирди. Бу кеча бошқаларидан фарқли сди.
Вақт срта бслишига қарамай хонамга кириб ётиб олдим. Ўтмишим бир-бир ксз снгимдан ста бошлади. Онам овози ҳамма жойда жарангларди. Болажоним тур.. намоз стиб кетмасин... масжидда ошналаринг кутиб қолади..
Илтимосларини слинишларини сслайман... кетма ... ундай қилма... йиғилар... о-о-о-ҳ қанчалар бемеҳр бслмасам...
Юм-юм йиғладим... туриб намоз сқимоқчи бслдим. Йсқ, тилим сзимга бсйсунмади. Қайноқ ёшларим аста секин юрагимни сраб олган гуноҳлар қурган деворни сритди. Жойнамоз сша ксз ёшлардан хсл бслди. Юрагимнинг ич-ичларидан отилиб чиқаётган дуолар оҳларга жср бслади. Танамнинг ҳар зарраси дуоларга омин айтади.
Онамга тириклигида схшилик қилаолмадим, майли слимидан кейин бслса ҳам, схшиликлар қилишга қасд қилдим. Аллоҳдан шу аҳдга вафо қилишда ёрдам беришини ссрадим. Ай қалбларни сзгартирувчи зот қалбимни динингга собит қил!..
Аамозимни тугатдим.
Ўтмишимни.. ғамгин стмишимни сараладим. Мана бу дафтарда қсшиқлар матни, буниси хатлар, қсшиқларим ёзилган тасмалар, сна ҳар хил қсшиқ тасмалар..
Хамёнимдан танишларимнинг унвонлари битилган қоғозчаларни олдим.. бир бир стказаман.. ҳа мана сша машҳур қсшиқчиники.. сртага у билан учрашувим бор.
— Аллоҳ сендан сақласин!
Ўша қоғозчани аснчли стмишим ссдаликларига қсшиб ахлат қутига ташладим.
islamnuri.com
-
* * *
Бола, чўнтак харажатлари учун дадасидан олган пулларини вақтидан аввал еб қўйди. Яқинда таътил бошланади. Маза қилмайди. Йўлини топиш керак. Қўлига тушган журналда, ҳар бир хизмат учун ҳақ тўланиши лозимлигини ўқиб, кўзлари чарақлаб кетди. Бу мантиққа кўра, оиласи учун қилган ишларининг ҳар бирига ҳақ олиши керак! Дўкондан нон келтиришни беш юз сўмга, аҳлат тўкишни минг сўмга, онаси билан бозорга бориб келишини 3000 сўмга баҳоласа, қимматга тушмайдигандек эди.
Худди шундай қилди. Бир вараққа ой давомида бажарган ишларини ёзиб нарх қўйди. Умумий сумма 100000 сўмни ташкил этди. Хатни секингина онасининг ёнига солиб қўйди. Бойиш йўлини топганидан боши осмонда!
Эрталаб дарс столи устидан 100000 сўм пул ва бир энлик хатча топди:
«Сени ўлим билан олишиб дунёга келтирганим, йиллар бўйи устингни тоза тутганим, минг бир азоб билан ўстираётганимнинг ҳақи — фақат севгинг ва ёноғингдан олганим биргина ўпичдир! Ишлаб топган пулингни ўйнаб-кулиб ишлат, болажоним!..»
-
Bekatdagi suhbat(bolgan voqea)
Bir kuni bekatda avtobus kutayotgan edim. Bekatda o’tirgan hushro’ygina, ammo yarim yalang’och kiyingan bir qizcha diqqatimni tortdi. Transport kelgunicha, oramizda suhbat bo’lib o’tdi. Suhbatni qanday bo’lsa, shundayligicha qog’ozga tushirishga harakat qildim.
- Kechirasan, singlim nechanchi sinfda o’qiysan?
- Sakkizinchi, nimeydi?
- Shundoq o’zim. O’zingni tutishingga qarab biron litsey yoki kollej o’quvchisi deb o’yladim.
- Ota — onang o’zbekmi?
- Ha. Ular o’zbeklar. Nimaga buni so’rayapsiz?
- Shunchaki. Yoki dugonalaring rus qizlarmi?
- Yo’q unday emas. To’g’ri uch — to’rtta rus dugonalarim ham bor.
- Ovrupaliklar singari kiyinib olganingni ko’rib, shunday hayolga keldim.
- Tushunmadim, kiyinishim yomonmi? Nimasi yoqmadi sizga?
- Sening o’zingga yoqadimi? O’zing bunga qanday munosabat bildirasan?
- Albatta yoqadi, yoqmasa shunday yurarmidim?
- Ota—onang bunga qanday qarashadi, bunday yurishdan qaytarishmaydimi?
- Nabarot. O’zlari olib berishadi bunaqa kiyimlarni.
- Hafa bo’lmagin-u, bunday yurishing o’zbek qizlariga umuman yarashmaydi.
- Yarashmasa — yarashmas. O’zbek qizlari qanday kiyinishadi? Uzun ko’ylak, lozimmi? Bu hozirgi zamonga mos emas.
- Siz o’zi televizor ko’rasizmi? — so’radi qizcha.
- Onda — sonda ko’rib turaman, nimeydi?
- Faqat O’zbekiston kanallarini ko’rsangiz kerak-da? "Kamalak"ni, "Kabel"ni ko’rmaysizmi?
- Yo’q, menda unaqa imkoniyat yo’q.
- Agar bu kanallar orqali qo’yilayotgan kinolarni ko’rganizda meni ko’rib hayron qolmasdiz!
- Huddi o’g’il bolalardek kiyinib olganing meni taajjubga solyapti.
- Mejdu prochim, o’g’il bolalarga qornini ochib yurishlik yarashmaydi. Qizlarga esa bu yarashadi. Yoki siz kindigini ko’rsatib, qornini ochib yurgan bironta o’g’il bolani ko’rganmisiz? Bu MODA! Bu madaniyat faqat qizlar uchun!
- Demak, o’g’il bolalar Alloh ko’rsatish harom qilgan joylarini berkitib yuradi. Sen kabi qizlar esa"¦
- Ha, siz mullamisiz? Meni buvim ham namoz o’qiydilar!
- Unday bo’lsa, buving seni bunday yurishdan qaytarmaganmi?
- Qaytarganlar. Faqat ularni oldilariga bunday kiyimda bormayman-da.
- Faqat ko’chada, o’zingni ko’z-ko’z qilib shunaqa yarim yalang’och yurasan, shundaymi?
- Men bilan hech kimni ishi bo’lmasin! Xo’jayinlik qiladigan o’z ota — onam bor! Bildiyzmi?
Qizchaga boshqa gapirish, tushuntirish befoyda ekanini anglab, suhbatni yakunlashga qaror qildim. Ha-ya, avtobus ham kelib qolgandi.
Rahmatulloh
"Musulmonlar taqvimi" kitobidan olindi.
-
MEN SENING NAMOZLARINGMAN!
Buvisining so’zlari hamon qulog’i ostida jaranglaydi: "O’g’lim, namozni shunchalik ham kechiktirib bo’larkanmi?"
Yetmishni qoralagan edi buvisi. Azon ovozini eshitishi bilanoq yoshiga xos bo’lmagan tarzda chaqqonlik bilan o’rnidan turar, tahorat olib, namoz o’qirdi.
U esa"¦ nafsini hech yengolmaydi. Namozlarini nuqul ortga surgani-surgan, odatda shoshilib-shoshilib o’qiydi.
Ana shular xayolidan o’tib, soatga qaradi. Shom kirishiga o’n besh daqiqa qolibdi. "Yana kechiktiribman namozni", dedi o’ziga-o’zi. Tezgina tahorat olib, yuz-qo’lini artmasdan xonasiga yugurdi. Yana shunday tezlik bilan ibodatini ado etdi. Tasbeh o’girib o’tirarkan, xayolidan buvisi ketmasdi. "Bu holimni ko’rganlarida urishib bergan bo’lardilar. Qanday namoz o’qirdilar-a buvim"¦"
Duo qilib bo’lgach, ustini qandaydir yuk bosayotganini his qildi va astagina sajdaga uzandi. Ko’zlari yumilib ketayotgan edi. "Rosa charchabman bugun" deb o’yladi. Shu tarzda uxlab qolganini sezmay qoldi"¦
Qiyomat qoyim"¦ Mahshargohda odam qaynaydi. Kimdir tong qotib qolgan, nima qilishini bilmay harakatsiz turar, kimlardir esa har qayoqqa chopgan, yana kimdir boshini ikki qo’lining orasiga olgancha tiz cho’kkan"¦
Uning yuragi qinidan chiqib ketguday urar, vujudidan muzdek ter oqardi. Hayotligida qiyomat, savol-javob, tarozi haqida o’qigan, bilgan edi. Biroq Mahsharning bunchalik vahimali bo’lishini hech o’ylamagandi.
Hisob-kitob davom etmoqda. Bir payt uning ismi o’qildi. Hayrat ichida bir o’ngga, bir chap tomonga qaradi. "Mening ismim o’qildimi?" deya titradi lablari. Shu dam olomon ikkiga bo’lindiyu ro’parasida uzun yo’l paydo bo’ldi. Ikki farishta ikki qo’ltig’idan olib, oldinga surgalay boshladilar. Tarozibonning huzuriga yetganlarida farishtalar g’oyib bo’lishgandi.
Butun hayoti ko’z o’ngidan bir-bir o’tayotgan edi. "Shukurlar bo’lsin, — dedi o’ziga o’zi. — Umrim davomida faqat din yo’lida xizmat qilganlar bilan birga bo’ldim. Otam mol-davlatini Islom uchun sarf qildi. Uyda amri-ma’ruflar o’tkazardi, onam esa kelgan mehmonlarni kutib olar, dasturxon tuzardi. Men ham odamlarga xizmat qildim, ularga Allohning dinini tushuntirdim. Namoz o’qidim, ro’za tutdim, nimaiki farz bo’lsa, hammasini bajardim. Haromdan qochdim".
Ko’zlaridan duv-duv yosh to’kilarkan, "Rabbimni sevaman, Rabbimni sevaman", deya takrorlardi. "Nima qilgan bo’lsam, jannatga kirishim uchun yetarli emas, umidim faqat Allohdan".
Hisob-kitob cho’zilgandan-cho’zildi. Uning esa butun vujudi titrar, terlar, xayolida turli fikrlar g’ujg’on o’ynardi. Bir mahal qo’lida qog’oz tutgan farishta olomonga o’girilib, hukmni o’qishga kirishdi. Eng avval uning ismi o’qildi. Oyoqlari tamomila majolsiz edi, yiqiliay-yiqilay deb turibdi, ammo jon qulo’gi bilan farishtaning og’ziga ko’z tikkan.
Olomon bir qalqib tushdi: u jahannamga mahkum etilibdi!
Nima?.. Quloqlariga ishonmadi.
"Bo’lishi mumkin emas!.." baqirdi bor ovozi bilan. Telbalarcha har tomonga yugura boshladi. "Qanaqasiga jahannamiy bo’larkanman? Axir butun umr dinimga xizmat qildimku?!"
Farishtalar yana ikki qo’ltig’idan olishdi. Oyoqlarini yerga tekkizmay olovi osmonga o’rlagan jahannam tomon sudrab ketishdi. U esa tinmay chirpanardi. Lablaridan yarim-yorti so’zlar chiqardi: "Xizmatlarim"¦ Tutgan ro’zalarim"¦ Qur’on o’qiganlarim"¦ Namozlarim"¦ Hech biri qutqarib qololmaydimi meni?"
Baqirib-chaqirib, yolvorishga tushdi. Qani endi farishtalar qulos solsa. Jahannamga juda yaqin kelib qoldilar, hatto olovining tafti sezila boshladi.
Payg’aymbar alayhissalom "Uyining oldidan oqib o’tadigan suvda kuniga besh marta yuvingan odam qanday tozalansa, kuniga besh mahal o’qilgan namoz ham odamni xuddi shunday gunohlardan poklaydi" degan edilar. "Unday bo’lsa, namozlarim meni qutqarib qolmaydimi?" deya o’yladi. "Namozlarim"¦ namozlarim"¦ namozlarim"¦"
Farishtalar uning yolvorishlariga mutlaqo beparvo edilar. Jahannam o’rasining boshiga kelishdi. Undan chiqayotgan olov tafti yuzlarini yondirib yuborgudek darajada edi. U umid to’la ko’zlari bilan ortiga o’girilib qaradi: yo’q, hech qanday najot yo’q!.. Qo’llaridan tutib turgan panjalar bo’shaldi"¦ va uni jahannam tomonga itarib yubordi"¦
Xuddi shu mahal kimdir uni qo’lidan tutib qoldi. Boshini ko’tarib yuqoriga qaradi. Oppoq soqolli nuroniy bir chol uni jahannam o’rasidan tortib olayotgan edi.
— Siz kimsiz? — so’radi u dahshat makonidan uzoqlasharkan.
Nuroniy chol kulimsiradi:
— Men sening namozlaringman!
-
Sinov
Abu BakrShibliy hazratlari Dajla daryosi bo’yida shogirdlari bilan suhbatlashib o’tiara edilar .Suhbat tasiriga tushgan talabalardan biri banogoh baland ovozda :"Alloh "œdeb baqirib yubordi ,Shunda Shibliy hazratlari haligi shogirdlarining qo’lidan tutib ,daryoga otdilar va hotirijam kelib o’tirdilar .
Talabalar hayojon bilan bu hodisaning sababini so’radilar.Shayh Shibliy:"hayqirgani ihlosli bo’lsa ,Alloh taolo Muso alayhisalomni qutqargani kabi,uni ham holos etadi . mobodo ,riyo qilib baqirga bo’lsa ,fir’avnni g’arq etgani kabi g’arq etadi "œ,dedilar .shunday deb Shibliy hazratlari suhbatalarini davom ettirdilar .bir oz muddat o’tib ,haligi talaba daryodan chiqib Shayh shibliy yonlariga o’tirdi .shunda Abu Bakr shibliy aytdilar "œ:Muhabbatning davosini qilib ,boshqasi bilan mashg’ul bo’lish do’stni masxaralashdir.Muhabbat maqomidagi kishi esa,o’zini unutadi va ruhi Haq ila qovushgan turadi .
-
Жойнамоз
--------------------------------------------------------------------------------
Тонг сқин...
Чарчоқнинг оғирлиги билан сйқуга кетди. Бир инграш овозидан сйғониб кетди. Атроф қоронғулик. "œТуш сди шекилли", деди секин. Лаблари чанқоқликдан қсриганди. Чироқни ёқмасдан ошхонага кирди ва қониб қониб сув ичди ва сна ётоғига қайтди. Ксзларини уйқу босганида, снга такрор сша инграш овозини сшитгандай бслди. Аммо бу тушми ёки снг фарқига бора олмасди. Овоз келган тарафга қаради. Ҳа, туш скан, дес сйлади. Чунки инграётган овоз соҳиби уйидаги биргина жойнамози сди.
Ҳайратланган киши қсрқув билан:
- Инграган сенми?
- Ҳа, деди жойнамоз.
- Аега йиғласпсан?
- Сени сйқунгдан уйғотган чанқоқликни, туйиб сув ичиб қондирдинг. Менинг чанқоғимни қондирувчи кимса йсқ.
- Ахир, сенинг жонинг бслмаса, қандай қилиб чанқайсан.
- Бу менинг ҳам сҳтиёжим. Аммо менинг чанқоғимни тавбакор бандаларингни ксз ёшлари қондиради.
- Тушунмадим, деди киши жойнамозга қизиқиш билан қараркан.
- Йиғлайман, чунки Аллоҳнинг қсллари қабрдаги азобдан, қиёматда ёруғ юз билан тирилишни истайдилару, лекин кечалари туриб таҳажжуд сқимайдилар. Ҳар куни сенга қарайман, лекин бирон марта шукр қилиб икки ракаат намоз сқиганингни ксрмадим.
- Мени сз ҳолимга қсй, деди киши ётоғига қайтаркан.
Жойнамоз давом стти:
- Ай Аллоҳнинг қули, қара, бомдод намозининг вақти кирди. Азонда намоз уйқудан хайрлидир, дес сени намозга чақирмоқда. Оҳ, тонг намози , тонг намози. Аамозлар ичида бошқача намоздир. Қалб ва танани ҳаётга қайтарган намоздир бу. Етмайдими, кеча кундуз шошганинг, Азиз ва Қаҳҳор бслган Аллоҳнинг чақириғини нега ижобат етмайсан?!
Одам секин тсшагидан бошини кстариб:
- Ай жойнамоз, мени сз ҳолимга қсй. Кундузи ишлаб жуда чарчаганман. Бироз дам олай, дес иссиқ ётоғига бурканди киши.
- Демак, сен дунёни охиратдан афзал ксрасан.
Бу ссзлардан кишининг жаҳли чиқди:
- Бслди, етар, бошқа гапирма, дес бақирди.
Бу ссзлардан сснг жойнамоз бироз жим турди ва сна секин овоз билан:
- Оҳ, фажр вақтидаги одамлар, Оҳ фажр вақтидаги одамлар, деди, - сен Лайғамбаримиз с.а.в. нинг бу вақт ҳақидаги ссзларини биласанми? "œҲар ким қуёш чиқмасдан ва ботмасдан олдинги намозларни сқиса, оташга кирмайди", ва ниҳост: "œMунофиқга снг оғир келган намоз тонгги ва кечки намозлардир. (Бомдод ва Хуфтон). Агар бу икки намознинг ажрини билсалар сди шошилиб кетардилар..."
Бу ссзларга киши тушагидан бошини кстариб:
- Ҳақсан, тонгги намоз ҳақиқатан жуда унумли, деди.
- Ундай бслса, тур срнингдан, намоз сқи.
- Артага ИншаАллоҳ, бугун жуда чарчадим.
Жойнамоз сснгги умид билан:
- Киши солиҳ амалларнинг ажрини билмаса бу амаллар унга қийин ксринади. Қабрда уйқуга туссан-ку ахир. Тур намозингни сқи, сй Аллоҳнинг қули!
Бу ссзларга киши ҳеч нарса дес жавоб бермади. Жойнамоз ҳам бир неча вақт жим қолди. Киши уйқусида давом стти. Чунки у умридаги снг узун уйқуга чсмганди. Жойнамознинг охирги ссзларини сшитиш унга насиб бслмаганди. Жойнамоз сса:
- Ай тавбасини сртага қолдирган, сртага уйқудан туришингга ким кафил.
Дунё дардида тавбамизни унутиб, гуноҳ ишлаймиз. Тавбаларимизни кундан кунга сурамиз, қариб ақлимиз озишини кутамиз, гсё. Худдики биз аввал гуноҳ ишлаб, сснг қариганда тавба учун сратилганмиз. Худдики, асли дунёдан келиш мақсади нима сканлигини унутгандай, худдики, сртага биз учун бор, балки бу сртага биз учун келмас, балки бу биз учун берилган охирги тавба.
www.forum.islom.uz
-
Onasining butalog'i
Juma namozi edi. Farz namoziga turishdan oldin bir otaxonning o'ng tarafida bo'sh joy qoldi. Otaxon orqada turgan 14-15 yoshli o'spiringa qarab:
- O'g'lim, safni to'ldir. Mana bu yerga kel,-dedi.
Yigitcha tortinish bilan:
- Amaki, men shu yerda namoz o'qisam,-dedi tutilib.
- U yerga boshqa birortasi o'tirar...
Qariya o'spirinning oyoqlari tagiga to'shalgan uzun patli gilamni ko'rsatib:
- U yerni yumshaqroq deya kelmayapsan shekilli,-dedi.
Keyin bir oz kinoya bilan ko'shib qo'ydi:
- E, onasining butalog'i...
Namoz o'qib bo'lgandan keyin namozxonlar bir-birlariga salom bera boshladilar. Yigitcha otaxonning qo'llaridan tutib muborak juma bilan qutladi. Qariya ham aytgan gapidan pushaymon bo'lib kechirim so'radi. Yigitchaning nurli yuzlarini silar ekan:
- O'g'lim, onasining butalog'i deganim uchun meni kechir. Jahil chiqsa aql ketadi, deganlari shu-da,-dedi.
Yigitchaning ko'zlari bu so'zlardan yoshga to'ldi. Boshini egib javob berdi:
- Siz to'g'ri aytdingiz, otaxon. O'sha gilamning ustida namoz o'qishni itaganimning boisi, onam vafot qilganlarida tobutlariga shu gilamni solishgandi. U yerda namoz o'qib sajdaga bosh qoyganimda, go'yo onajonimning quchoqlariga kirganday bo'laman...
"IRFON TAQVIMI" 2009 / 1430 (II)
-
Adolatli hukm.
Qadim zamonda bir er xotin bo'lgan ekan. Er boshqa ayolni yoqtirib qolib, o'z ayolidan qutulish yo'lini izlab qolibdi. Chunki yoqtirgani:"Menxotin ustiga tegmayman", deb rad qilgan ekan. Ajrashay desa, hech bir sabab yo'q, o'rtada to'rtta guldek farzand,ayoli esa husnu hulqli,pokizaligi bilan katta hurmatga ega. Er qiyin ahvolda qolibdi. Qildan qiyiq axtarib janjal payida bo'libdi. Xotin erining niyati buzilganini bilib, Alloh menga shunday sinovni berdi, endi chiroyli sabr qilishim kerak, deb tishini tishiga qo'yib chidabdi. Dardini ichiga yutib, zo'raki tabassum bilan yashayveribdi. Lekin er kundan kun battarlashib, oxiri xotinini zaharlab o'ldirishga qaror qilibdi.
Bir kuni er xotin uyda yolg'iz qolganlarida er niyatini amalga oshirmoqchi bo'libdi. Xotiniga:"Xotin, mazam qochgandek bo'lyapti, bir achchiqqina mastava qiling!", debdi. Xotin:"Duolarim Allohga yetdi", deb darrov ovqatga unnabdi. Ovqatni suzib, dasturxonga keltiribdi. Shunda er xotinni yana bir narsaga buyurib, u qaytib kelgunicha kosasiga zahar solib qo'yibdi. Xotin kelib o'tirgach, ko'chada kimdir erni chaqirib qolibdi. Er turib ketgan vaqtda uning kosasiga bir yo'la ikki pashsha qulabdi. Xotin darrov bexosiyat pashashalarni olib tashlab,pashsha tushgan kosani eriga ravo ko'rmay, koslaarni almashtirib qo'yibdi. Er kelgach xotiniga:"Qani o'zing boshlab ber, xotinjon, rosa chiroyli ovqat bo'libdimi? O'zing qo'li gulsan, senga yetadigani yo'q",deb mulozamat qilibdi. Xotin ovqatga qoshiq solibdi. Er xotinida o'zgarish ko'rinmaganidan hayron qarab-qarab qo'yarkan, birdan tomog'i bo'g'ilib, jon holatda:"Mening kosamni nima qilding?" deb baqiribdi. SHoshib qolgan xotin bor gapni aytgach, er ko'rinmas, ammo hamisha hushyor Qozining hukmini anglab,faryod chekibdi. Pushaymonlik bilan aybiga iqror bo'lib:"Yagona tilagim, meni kechir, kechir..." deb joni uzilibdi.
Musulmonlar taqvim kitobidan.
-
:as:
:bs1:
Shakoklik kasri
O’n ikki yil turmush qilib, farzand ko’rmagach, oilam buzildi. Keyin bola chaqali kishiga erga tegdim. Allohga beadad shukurki, menga oltita o’g’il qiz berdi. Ammo bandasi na sovuqqa, na issiqqa chidar ekan, yilma — yil beshik tebratib, bola boqish, uning ustiga rozgor tashvishlari fe’limni o’zgartirib yubordi. Aniqrogi, Xudodan bittagina tirnoq so’rab zorlanganlarim unutilgan edi. Yettinchi bor bo’yimda bo’lganida, qo’shni ayoldan tanish doktorga olib borishini iltimos qildim. Niyatim yomon edi. O’sha kecha deng, tushimga bir chol kirib, hassasini erga urganicha: "œHa, endi bolaga to’yib qoldingmi?!" dedi darg’azab bo’lib. Ammo tushimga bepisand qaradim, noshukurligim uchun hali bir umr ezilib yurishim hayolimga ham kelmagan edi. Ertasiga tuman markaziga bordim. Afsuski, do’xtir xotin kasal ekan. Yana vaqt topib borgunimcha, homila besh oylik bo’ldi. Do’xtir endi uni oldirishga ruxsat bermadi. Ichimdan zil ketdim.
Xullas, naqd besh kiloli pahlavon o’g’il tug’dim. Qop — qora ko’z — qoshlariga qarab, oldirib tashlamoqchi bo’lganimga uyalib ketaman. Yillar o’tib, o’g’limda g’alati qiliqlar paydo bo’la boshladi. Vrachlar uning ruhiy hasta ekanini aytishdi!
Xozir ellikka kirgan bo’lsamda, etmish yashar kampirga o’xshayman. Alp qomatli kenjamning aqli past, nutqi yo’q, izidan yurib charchayman. Allohga shak keltirganim kasriga o’g’lim qolgani, men ham shuning jazosini tortayotganim aniq edi. Dod solib yig’lagim keladi"¦
Onaizor tilidan Norniso Qosimova yozib oldi
"œMusulmonlar taqvim kitobi"dan
-
Qadim zamonda podshohning vaziri donishmandlardan birini yoqtirmas, har gal so'zda mot qilavergani izzat nafsiga tegib, uni obro'sizlantirishni ko'zlab yurarkan. Nihoyat,mulozimlar jam bo'lgan vazir ham ham hozir bo'lib, donishmandga ko'zi tushibdi. Va unga qarab beodoblik bilan debdi:
-Ey, dono zot!Yangilikdan xabaring bormi? Shohimiz seni bugundan e'tiboran eshaklarga hokim qilib tayinladi.
-Gaping rost bo'lsa, qadamingni qadamingni qarb bos, bugundan e'tiboran sen ham mening fuqoroyim bo'lib qolibsan,-deya bosiqlik bilan javob beribdi donishmand...
-
Menga taqdir qilingani.
Xarid uchun bozorga bordim. Sotuvchi ayol bilan narxini kelishgach, uch kilo kartoshka tortib berishini so’radim. Ayol kartoshkalarni tortish uchun idishga solarkan, irib, ishlatib bo’lmaydigan ahvolga tushgan kartoshkaga ko’zim tushdi. "œYaroqsizini solmang!" deb uni qo’limga olib turdim. Sotuvchi tarozi tomon ketdi. Men qo’limdagini kartoshkalar ustiga qo’ydim. Og’irlik uchun kilodan kamroq chiqdi, shunda ayol qarab ham o’tirmay qo’liga uch-to’rta kartoshka oldi. O’shanday etiborsizlik bilan ularni men oladigan kartoshkalarga qo’shdi. Ular orasida men olishni istamagan kartoshka bor edi. Endi mana buni olib qo’yin demadim, deyolmadim. O’sha kartoshkani sotib olib tashlab yuborish menga taqdir qilingan ekanki, hech bir yo’l bilan undan qocholmadim"¦
Bu hodisa menga ish vaqtini ba’zan o’z manfaatlaringga sariflayapsan, shu bois ish haqqining senga halol bo’lmagan qismiga yaroqsiz narsani xarid qilding deyayotgandek edi. Shu hodisagacha menda bunday fikr bo’lmagandi. Doimo bozorligim orasida yaroqsiz narsani ko’rsam, darhol sotuvchini ayblar, "œPulni halollab topsa bo’lmaydimi, axir shu bilan bola-chaqasini boqadi", deb o’ylardim. Negadur bu safar o’zimdan ranjidim.
Aslida boshimizga tushgan har bir muammo, har bir yomon ish qilgan qaysidir aybimiz, ayyorligimiz, qo’poligu beparvoligimizning qaylargadur urilib, o’zimizga qaytgan aks-sadosi misolidir. Qilgan ishing uchun pulingni halollab olmasang, uning hammasi ham senga nasib etavermaydi. Kimningdur ko’nglini og’ritsang, sening ham ko’nglingni yanchadigan topiladi. Ota-onangga qo’pollik qilsang farzanding senga"¦ aytish ham ayanchli.
Xullas aziz do’stim, muammolar changalidan chiqa olmayotgan ekansiz, o’z fe’lingizni yaxshilab taftish qiling. Balki bozorligingiz orasidagi yaroqsiz ashyolar sizga taqdir qilingani uchungina tushgandur?! Tafakkur qilish vaqti kelmadimikan?..
"IRFON TAQVIMI" 2009 / 1430 (II)
-
Bir ish uchun yigirma ming so'm haq oldim. lekin, nazarimda, ko'proq bo'lishi kerakday edi, ichdan narozi bo'ldim. Uyga kelib, pulni xotinga tutqazdim-da, qo'shnidan o'n ming so'm qarzimiz bor edi, o'shani berib qo'yishini aytdim. Ayolim yigirma ming so'mlik dasta pulni o'n ming, deb o'ylab, qo'shni xotinga berib chiqibti. Ertasi kuni pulning qolganini so'rasam, hammasini berib yuborganini aytdi. So'ng chopib qo'shnikiga chiqdi. Bir pasdan keyin qaytib kelib: "Bermadi" dedi. Keyin ikkov chiqdik. "Shunaqa pulni sanamasdan, o'n ming deb o'ylab berib yuboribti, sizlar sanab ko'rgandirsizlar", dedim. "Ha", sanab ko'rdik,- dedi qo'shni xotin,- lekin o'n ming ekan, balki olib ishlatgandursizlar". Xotinimga qaradim, "Yo'q bergan pochkangizni buzmasdan obchiqib berdim, hech narsaga ishlatganimiz yo'q", dedi. So'ng yana qo'shnimga yuzlandim: "Sizlar ham balkim adashgandirsizlar, balki pullaringizning hammasini hisob qilib ko'rsangizlar, oshiqchasi chiqib qolar". "Yo'q", dedi ayol ko'zini lo'q qilib. "Ha, birovning haqqi buyurmaydi-ku, mayli, kechirasizlar", deb uyga qaytdik.
Ertasiga qo'shni xotin "Otchopar"ga chiqib, charm palto olgan ekan, chuv tushibti: bir yuz ellik minga xarid qilgan matohi sun'iy ekan! Qaytib olib borsa, u yigitlarni topolmabdi. Xotinim shu gapni olib keldi.
O'ylanib qoldim... Halol risqimni kam ko'rib, qanoatsizlik qilganim jazosiga yarmidan ayrildim. Qo'shnim o'n ming so'mga xiyonat qilib, bir yuz ellik mingga kuydi. Haligi sotuvchi yigitlarga nima bo'ldi ekan? Ularni holini ham ko'rib turgandayman.
Bu ishlar bizga ibrat bo'lishi kerak.
"MUSULMONLAR TAQVIM KITOBI" 2003yil
-
Mas'uliyat hissi
Hazrati Ali bir kuni erta bilan Amirul mo'minun Umar ibn Xattobning vodiy sari ketayotganini ko'rdilar. "Yo'l bo'lsin, ey Mo'minlar amri?" so'radilar. "Bir tuya yo'qoldi, zakot moli edi, shuni axtarib yuribman" deb javob qildilar Umar. "O'zingizdan keyingi xalifalarni hor qildingiz", dedilar Ali. Shunda Umar(r.a) aytadilar: "Meni ayblama, ey Ali, Muhammadni payg'ambar qilib yuborgan Zotga qasamki, Furot daryosiga bir uloq tushib ketsa, qiyomat kuni Umardan so'raladi. chunki musulmonlarning haqqini himoya qilmagan amir, shuningdek, mo'minlarni qo'rquvga soluvchi fosiq hurmat qilinmaydi".
* * *
Bir millatda ishonchli kishilar kamaysa, dinini sotib yig'uvchilar ko'paysa, u millat ortasida fitna bolalaydi.
"MUSULMONLAR TAQVIM KITOBI" 2003yil
-
Bir piyola sut
Ertalab havo sovuq edi. Zokir isimli bolakay mayda-chuyda mollar bilan savdo qilar, savdodan topgan foydasini maktabi yo'lkirasiga, qog'oz-qalamga sarflar edi. Bugun ertalabdan uning holi qurigan, chunki qorni juda och edi. O'ylanib-o'ylanib, biror xonadondan egulik so'ramoqchi bo'ldi. Taqilatgan eshigidan yosh juvon chiqib kelgach, non so'rashga uyalib, bir piyola suv berishini iltimos qildi. Ayol bolakayning ochiqqanini sezdi va katta piyolada to'ldirib sut olib chiqdi. Zokir shoshilmay sutni simirdi, so'ng qancha berishini so'radi. Beka pul olmasligini aytib: Onamiz bizni hayirli ishlar qilishga o'rgatgan", dedi. Zokir: "Unda men sizning haqqingizga duo qilaman", deb quvonchi ichiga sig'may ketdi. U endi ancha tetiklashib qolgan edi.
Oradan ko'p yillar o'tdi. Zokir ulg'ayib, do'xtir bo'ldi. Bir kuni uni og'ir kasalning ahvolini ko'rish uchun markaziy kasalxonaga chaqirishdi. Do'xtir Zokir uning qaysi qishloqdan kelganini eshitiboq ko'rishga shoshildi. Ko'ngli boshqa bir uchrashuvni his etayotgan edi. U ayolni bir qarashdayoq tanidi. Tekshiruvlardan so'ng uni o'zining kasalxonasiga olib o'tdi va jiddiy muolaja qila boshladi.
Nihoyat kasallik ortga chekindi. Ammo bemorni endi boshqa bir havf bezovta qilayotgan edi. U dori-darmonlar va sarf-harajatlar uchun ketgan pulni qanday to'layman, deb tashvish chekayotgan edi. Hamshira hamma hisob-kitobni yozib, imzo qo'ydirish uchun do'xtirning oldiga olib kirdi. Zokir to'lov qog'oziga qarab turib, burchagiga nimanidir yozdi va qo'l qo'ydi.
Kampirga kasallik varaqasi va boshqa hujjatlar qatorida to'lov qog'ozi ham berildi. Unda katta hajmdagi pul yozilgan edi. "Mol-mulkimning hammasini sotib beraman ekan-da" iztirob o'tdi ichidan. Allohdan madad tiladi. So'ng to'lovnoma chetidagi yozuvga ko'zi tushdi, unda; Bir piyola sut hisobiga to'lab qo'yildi", deb yozilgan edi. Kampirning ko'z o'ngida shoshilmasdan sut ichayotgan bolakay gavdalandi. Yanoqlaridan shuvillab yosh oqdi. "Xamd bo'lsin Senga, ey Robbim! Sen yaxshiliklarni ortig'i bilan qaytaruvchi Zotsan", deb Yaratganga shukronalar aytdi.
"MUSULMONLAR TAQVIM KITOBI" 2003yil
-
:as:
КАЛБ ТИЛИДАА ТАА ЖИМАЛАА .
Йигладим узок муслимлар жангини куриб. Карадим уларнинг душманларига хайратдан ёка ушладим. Хаёлимга хадис сузлари келди: "œБир-бирларингиз билан ихтилоф килмангизлар. Чунки сизлардан олдингилар узаро ихтилоф килганлари учун халок булганлар". "œАжабо, - деди калб, - балки улар билмас бу сузларни".
"œХайрат, - деди калб, - атрофингга назар сол, инсонлар кандай?" Кузаттим уларни йукотганлар хаё, ибони. "œКим ургатар уларга бу унутилган кадристларни?» дедим калбга. Жим сди калб, унинг бу саволларга жавоби йук. Балки будир жавоб: "œАхир муслимларнинг бир бирларининг гуштларини ейиш билан банд". Йиглади калб бу сузларни тинглаб. Афсуслар чекди калб менинг сса хотиримга келди пайгамбар с.а.в.нинг сунгги сузлари "œУммати, уммати...". Услдим лойикманми, мен бу сузларга?! Лойикманми, мен унинг бу афсус ва укинчларига?! Унутаман унинг хадислари, угитларини, аммо у унутмади сунгги лахзада...
Калб деди:
- Аима кийнайди сени?
Мен дедим:
- Саволим куп аммо жавобсиз. Ким беради менга жавоблар.
- Олимлар бор.
- Кани? Ахир улар адашган бари.
- Ким айтди бу сузларни?
- Хамма муслим бу хакда суйлар.
- Хамма муслим биларми уни?
- ...
- Хамма муслим курдими унинг уйкусиз кечаларини, илмга интилган онларини, йиглаб утказган дамларини. Аки уша муслимлар узлари килдиларми унинг килган ишларини?! Аки унинг А обби хузуридаги макомини курдиларми? Калбин билармилар улар? Сен хам курк хамма муслим дегани!
- Аега унда бундай дерлар?
- Тарихга бок нима булди Бухорийлар. Канча алам, ситам курди инсонлардан.
- Аммо балки улар курган алам, ситам номуслимлар килгандирлар.
- Мусулмонлар улкасида сшанганлар Бухорий хам. Мусулмонлар улкасида кувгин булган.
- Аега ундай?
- Хусумат куп. Хасад, гараз, нодонлик бор инсонларда. Хар дам булган бундай холат. Унутарлар хар бирингиз инсон ахир. Беайб Аллох деган сузни.
- Аега ахир муслимман дер хаммалари?! Китоблари, набийлари бир-ку?
- Бу саволга менда жавоб йукдир хоним.
- Аима чора курай буни тухтатмокчун?
- Сен олимлар гуштин ема. Айбин топма. Тугри йулга чакирганда лаббай дегин.
- Улар хам йул кусрми хатоларга?
- Унутмаки Беайб Аллох, биз бандамиз. Шундай килиб сратгандир буюк А оббим.
- Олимларнинг хатосини нима килай?
- Айбин беркит, хеч булмаса ёмон овоза таркатма.
- Ахир инсонлар кетмокдалар улар кетидан.
- Уларнинг хар бирига Аллох калб берган.
- ...?
- Калбда борку тарозуси.
- Аега ахир мумкин смас айбларини фош килмоклик?
- Куркмасмисан ёлгон гувохлик бермокдан. Куркмасмисан бировга бухтон килмокдан. Киёматда жавоби бор унутмагин.
- Аима килай куркаспман адашишдан.
- Китобинг йукми?
- Кандай китоб?
- Куръон номи.
- Гузал китоб.
- Факатгина шуми берган таъриф.
- Кандай таъриф керак сна?
- У хакида таъриф шуки амал килгин. У сенинг юраётган йулинг, тутган кулинг, курган кузинг, тинглаган кулогинг булсин.
- Аима булар сунгги?
- Топарсан халоват.
- Дунёдами?
- Икки дунёда.
Орзу килдим:
Келсин вактлар мусулмонлар бир биричун тогдай турсин.
Гузал булсин жамоатлар гараз кинсиз.
Бир-бирининг кувончига, укинчига шерик булсин.
Унутмасин китоби бир, дини бирдир.
Лайгамбари улар учун алам курган.
Унинг одобидан таълим олсин.
Manba: forum.islom.uz
-
Бир киши маърузасида донолик билан дебди:
— Агар хасталансангиз албатта табибга боринг, чунки табибнинг ҳам тирикчилиги бор. Табиб сизга дори буюради, сиз бу дорини албатта сотиб олинг, чунки дорифурушнинг ҳам тирикчилиги бор. Аммо сотиб олган бу дорингизни зинҳор ича ксрманг, чунки сзингизнинг ҳам тирикчилигингиз бор.
Иттифоқо, шу мажлисда гсрков ҳам стирган скан, воизнинг кейинги гаплари унга ёқмай шарт срнидан туриб дебди:
— Ўша табиб ёзиб берган, дорифурушдан сотиб олган дорингизни албатта ичинг, чунки менинг ҳам тирикчилигим бор.
Алқисса, бу дунёда ҳамманинг тирикчилиги бор. Тирикчилик деб сзимизни ҳар томонга урамиз, тегирмон тошлари орасидан стишдан ҳам тоймаймиз. Ксп ҳолатларда унутамизким, биз таъбир қилувчи тирикчилик ризқ слчови билан белгилаб қсйилган. Бу белги чегарасидан стиш ҳали ҳеч кимга насиб стмаган. Қудсий ҳадисда марҳамат қилинадиким: «Ай Одам фарзанди, агар сенга ажратиб қсйилган ризққа қаноат қилсанг, ризқинг сзи келади ва мендан ҳам мақтов оласан. Бордию бу тақсимга қаноат қилмасанг, дунёни сенинг устингга султон ва сени унга хизматкор қилиб қссман. Дунё учун чслдаги ваҳший ҳайвонлар каби югурасан, аммо сенга тақсимлаб қсйган ризқимдан ортиғи келмайди ва сзинг ҳам менинг олдимда хижолат бслиб қоласан».
Дунёда хижолат бслиб қолаётганларни ксриб турибмиз.
Аслида одамзотнинг сшамоғи учун жуда оз нарса керак.
-
Хорун ар-А ашиддан ссрабдиларким: «Ай подшоҳим, тасаввур қилғилким, саҳрода ёлғиз қолиб ташналикдан азоб чекспсан. Сенга бир қултум сув инъом стдилар, свазига нима берар сдинг?» Хорун ар-А ашил жавоб қилдики: «Хазинамнинг срмисини берардим.» Яна ссрадиларким: «Ай подшоҳим, ичга кирган бу бир қултум сувнинг чиқиб кетмоғи ҳам бор. Чиқиб кетмоғи учун нимани бағишлар сдинг?» Хорун ар-А ашид жавоб қилдиким: «Хазинамнинг қолган срмини бахш стгум.» Шунда донолар дедиларким: «У ҳолда барча бойлигингнинг қиммати бир қултум сувча скан». Ўйлаб ксрилса, бу оддий ривост ва фалсафа смас. Менга айтиб беришган сди: бир киши оғир хасталикка чалинибди. Яқинларини чақириб темир жавонидаги пулларни, тиллаларни олиб сртага тскибди-ю, «нима қилсаларинг ҳам мени олиб қолларинг», дебди.
Кишининг ризқи адо бслгач, тиллалар ёрдам бера олар сканми?
Биз пул топиб, бойиётганимиздан қувонамиз. Билмаймизки, бу бойлик сзимизга насиб қиларми скан? Муборак Қудсий ҳадисда зикр қилинурким: «Ай Одам фарзанди, билгилки, бу дунёда тсплаган бойлигинг меросхсрларга қолади. Ундан емоқ ва ҳузурини ксрмоқ кспинча бошқаларга насиб бошқаларга насиб бслур. Унинг ҳисоб-китоби ва надомати сса сенинг бсйнингга тушгай. Қабрда сенга фақат ҳаётлик вақтингда қилган схши амалларинггина ёрдам бергай.»
Шу сринда икки ривостни ссламоқ ҳожати сезилди:
А ивостнинг биринчиси: Хасис бой кам еб, кам ичиб, ҳатто оиласи ризқини ҳам қирқиб катта хазина тсплабди. Ўзининг мслжалича бойлиги етарли миқдорга етгач «Ана снди кайфу сафо қилиб сшайман», деб хазиналаридан бирининг сшигини очмоқчи бслибди — очолмабди. Иккинчиси, учинчисининг сшиги ҳам очилмабди. Шунда у ғғазабланиб, сскинаётганда биринчи хазинадан овоз келибди.
— Сен нега сшикни очмоқчи бслспсан, нега ғазабланспсан?
— Бу менинг хазинам, очиб, кснглим истаганча фойдаланмоқчиман, — дебди бой.
— Агар бу бойликлар сеники бслса не учун шу пайтга қадар фойдаланмадинг? Оилангни ҳам муҳтожликда сақладинг? Анди бу бойликлар сенга тегишли смас, булар бағдодлик дурадгор Аазарга аталган. Истасанг, синаб кср, — деган овоз билан сшиклар очилибди.
Бой «Агар менга насиб қилмаса бошқа ҳеч кимга буюрмайди», деган қарор билан йсғон-йсғон ходалар харид қилиб, уларнинг ичини ғовак тарзда тешдириб, бойликларини жойлабди-да, дарёга ташлаттирибди. Ўзи сса «нима бсларкин?» деган фикрда дарёда оқиб бораётган ходаларга сргашибди. Бу дарё Бағдод шаҳридан оқиб старкан. Бу шаҳарда чиндан ҳам Аазар деган дурадгор бор скан. У ҳар тонг дарё лабига чиқиб оқиб келаётган ёғочларни тутиб, четга чиқараркан. Ўша тонг қараса бир қанча ходалар оқиб келспти-ю, аммо сгаси йсқ смиш. У сузувчилар ксмагида ходаларни соҳилга чиқариб олгач, бой келиб:
— Сен кимсан? — деб ссрабди.
— Мен Аазар дурадгорман.
— У ҳолда, — дебди бой, — ходаларни уйингга олиб бор-да, орасини ёр.
Дурадгор унинг айтганини қилиб ҳангу-манг бслиб турганида бой унга дебдиким:
— Маълуминг бслсинким, бу ходаларнинг барчаси шу ҳолда жавоҳиру олтинлар билан тслдирилган ва булар бу онга қадар менга тегишли сди. Аммо Худо буларни мендан олиб сенга беришни ихтиёр қилди.
Шунда дурадгор:
— Гуноҳингиз бслса тавба қилинг, Аллоҳ раҳм қилғувчидир. Бойликларингизни қайтариб олинг, — дебди.
Бой сса «Мен Аллоҳнинг измига қарши бормайман», деб кснмабди. Ярмини, ҳатто бир мисқолини ҳам олишни истамабди. Ялинишлари зое кетган дурадгор: «Ҳеч бслмаса учтагина нон олинг, йслингизга ҳамроҳ бслсин», дегач, бой рози бслибди. Дурадгорнинг хотини хамир қориб учта катта-катта нон ссабди-да, орасига жавҳарлардан солибди.
Бой жавҳарли нонларни олиб йслга тушибди. Шаҳардан бир оз узоқлашгач, чсл сртасида харобгина чайлани ксрибди. Бориб билсаки, бир чспоннинг аҳли аёли дунёга келган боласини бағрига босиб стирибди. Чспон ночор. Қавми-қариндошлари чслнинг бошқа ерларига ксчиб кетишган. Унинг есрга нони, чақалоғини срашга бир парча матоси йсқ. Буни ксрган бой унга ҳалиги учта нонни берибди:
— Сен шу нонларни Аазар дурадгорга олиб борсанг, мендан салом етказганингни билади ва сенга керакли нарсаларни беради, — дебди бой.
Шундай қилиб нон орасига жойланган жавоҳир ҳам бойга насиб стмабди, сна дурадгорнинг сзига қайтиб борибди.
Мазкур ривостга бирон гап қсшмак ёки таҳлил стмак ортиқча юмуш бслса-да, бир кичик ривостни илова қилишни истадик:
Дарё соҳилида стирган бир одам қслидаги ғалвирни сувга ботирар сканда:
— Худо берса шундай беради, — деркан. Сснг ғалвирни сувдан кстариб айтарканким: «Худо олса шундай олади».
Бирданига бойиб сзини билмай қолаётган, сснг тижоратдами ёки бошқи ишдами «синиб» хонавайрон бслиб, уйни, бор бисотини сотиб маҳзун юрганлар шу ривостни балки сшитмагандирлар?
Анди иккинчи ривостни сслаш фурсати етди:
Басралик савдогар Чин мамлакати томон сафарга тайёргарлик ксраётганида бир мсйсафид унинг кемасига сқинлашиб илтимос қилди: «Ай, хожа, мен ҳузурингга ҳожатталиб бслиб келдим. Мана бу қопдаги қалайини денгиз сртасига етганингда сувга ташлаб юборсанг, зора назирим қабул стилса». Савдогар мсйсафиднинг кимлигини суриштириб билгач, молни олиб қолди. Аммо кемаси денгиз сртасига етганида тсфон кстарилиб, мсйсафиднинг илтимосини унутди. Чинга бориб савдо қилаётганда унга бир йигит сқинлашиб «Басрада сифатли қалайи бсларди, олиб келмадингизми?» деб ссради. Шунда савдогар мсйсафидни, унинг омонатини сслаб «Анди буни сотиб пулига мол олиб сгасига топширганим маъқул ксринадир», деган қарорда қалайи тсла қопни йигитга сотди.
Басрага қайтгач, мсйсафид сшаган маҳаллага бориб билса-ки, у вафот стибди. Унга сна бир нарса маълум бслибдики: мсйсафиднинг жисни бор скан. Мсйсафид укасидан ёдгорлик бслмиш бу йигитни чиқиштирмас скан. «Сен менинг слимимни кутиб юрибсан», деб ранжитавергани сабабли йигит шаҳардан бош олиб кетган скан.
Савдогар бирор ворис чиқиб қолар, деган нистда Чиндан олиб келган молни етти юз динорга сотиб, пулини асраб қсйди. Орадан ксп стмай Чин мамлакатида ундан қалайи сотиб олган йигит келиб дедики: «Мен қалайини уйга олиб бориб синдириб ксрсам, орасидан олтин чиқди. Мен сиздан олтин смас, қалайи сотиб олган сдим, бу олтинлар мен учун ҳаромдир, деб изма-из етиб келдим, токи олтинларни сзингизга топширгайман».
Шунда савдогар қалайи воқеасини гапириб берган скан, йигит кулиб дебдики: «У мсйсафид менинг сгона амаким сдилар. Бойликни сувга ғарқ қилишдан мақсад — мени меросдан маҳрум қилиш сди. Аммо Аллоҳ, мазкур бойликни менга насиб қилган скан, турли восита ва василалар билан менга етказди».
Йигитнинг чиндан ҳам мсйсафидга жисн скани тасдиқлангач, савдогар унга етти юз динорни ҳам бериб: «Сен ҳаромдан парҳез қилдинг, Аллоҳ сенга ҳалол бойликни ато қилди», деган скан.
Кишининг ризқи, ризқнинг ҳар бир кишининг сзига насиб стмоғи хусусида сна икки балки икки юз, балки икки минг ривост бордир валлоҳи аълам. Фикр юритиб турмоқ учун ҳозирча шу иккиси ҳам кифосдир.
Manba: Tohir Malik "Iymonlashish umidi" kitobidan parcha...
-
Quvonchli holat
Shayx Abdul Hasan Haraqoniy hikoya qiladilar: "Luqmoni Hakim bir kuni o'g'liga dedi: "Bugun ro'za tut va nimaiki gap gapirsang, yozib qo'y. Kechqurun kuni bilan gapirgan gaplaringning hisobotini berib, so'ng iftor qilasan". Kech kirgach, o'g'il otasiga hisob bera boshladi. Hisobot tugaganida kech bo'lgan edi. Ertasiga yana o'g'li kechgacha hisobot berdi. Uchinchi kuni ham o'sha gapni takrorladi. O'g'li shunda o'zicha: "Gaplarimning hisobotini bergunimcha juda kech bo'lib qolyapti. Bu yoqda iftor ham qilish kerak", deb o'yladi. So'ng hisob berishdan qo'rqib, kunduzi hech narsa gapirmadi. Kechqurun otasi hisobot talab qildi. O'g'li aytdi:"Sizga hisob berishdan qo'rqib, bugun hech narsa gapirmadim". Luqmon: "Borib ro'zangni ochib, ovqatlan dedi". Haraqoniy aytadilarki: "Kam gapiruvchining qiyomatdagi holati Luqmoni Hakim o'qlini uchinchi kungi holatidek quvonchli va engil bo'ladi!"
"MUSULMONLAR TAQVIM KITOBI" 2003yil
-
Bir qultum suv
Xalifa Horun ar-Rashid zamonasining hakim zotlaridan bo'lmish Shaqiq Balxiy hazratlarini tez-tez ziyorat qilib turishni xush ko'rardi. Bir kun navbatdagi ziyoratda suhbatlashib o'tirishar ekan, Hazrati Shaqiq Horunga:
-Tasavvur qil, sahroda yolg'iz qolgansan, tashnalikdan o'lay deb turibsan, bir qultum suv bo'lsa, hayotingni saqlab qolishi mumkin. Shu payt kimdur kelib: "suv sotaman" desa, nimani bergan bo'larding? -dedilar.
-Nima so'rasa beraman. U paytda pul-davlat o'ylab o'tirmayman.
-Agar u odam bir qultum suv uchun butun boyligingning yarimini so'rasa, berermiding?
-Albatta, berardim
-Yaxshi, yarim boyligingga suv sotib olib ichding. Endi tasavvur qil, bir oz vaqt o'tib o'sha suvni chiqarging keldi, lekin eplolmading. Tabiblaring ham seni davolay olishmadi. So'ng yana kimdur kelib: "Qolgan boyligingni bersang, siydik yo'lini ochaman" desa, rozi bo'larmiding?
-O, bunday azobdan qutulish uchun barcha molimni berishga ham roziman, sog'aysam bo'ldi edi.
Shunda Shaqiq Balxiy aytdilar:
-Unday bo'lsa, ehtiyot bo'l, bir marta ichish va bir marta zahar chiqarmoqqa teng boyligingga ishonma, boshqalarga u bilan mag'rurlanma!
Turkiya taqvimidan
"MUSULMONLAR TAQVIM KITOBI" 2003yil
-
Allohning vadasi haq
Bir kuni hazrati Ali (r.a) oldiga tilanchi kelib sadaqa so'radi. Hazrati Ali (r.a) og'illari-Hasan va Husaynlarga (r.a): "Uyga borib onangizga ayting, uydagi olti dirhamni sizlardan berib yuborsin, menga olib kelinglar", deya buyurdilar. Hasan va Husayn (r.a) uylaridan pulni olib kelishdi. Hazrati Ali (r.a) bu pulning hammasini tilanchiga sadaqa qilib yubordilar. Holbuki, o'sha paytda o'zlarining ham bunga ehtiyojlari bor edi. Fotima (r.a) bu pulga ro'zg'or uchun un harid qilmoqchi edilar.
Hazrati Ali (r.a) endi ostona xatlab, uylaridan chiqmoqchi bo'lgan ham ediki, tuyasini sotmoqchi bo'lib turgan bir kishi kelib qoldi va pulini keyin bersangiz ham mayli, deya ul zotga sotib ketdi. Tuya 140 dirhamga baholandi. Oradan hech qancha vaqt o'tmay yana bir kishi keldi-da, hazrati Ali (r.a) jilovidan tutib turgan tuyani ko'rib, yoqtirib qoldi va uni 200 dirhamga sotib oldi. Pulni naqd sanab berdi-da, tuyani olib ketdi. Hazrati Ali (r.a) bu pulning 140 dirhamini tuyaning egasiga berdilar, qolgan oltmish dirhamni zavjalari Fotimaga (r.a) berayotib shunday dedilar: Bu Alloh taoloning bizga Rosululloh (s.a.v) orqali "Kimki (bir) hasana (savobli ish) qilsa, unga o'n barobar (ko'paytirib) yozulur" (An'om:160), deya bergan va'dasiga muvofiq uni o'n barobar ko'paytirib o'zimizga qaytardi!"
"MUSULMONLAR TAQVIM KITOBI" 2004yil
-
О X И А A Т С A Ф A А И
Дсстлaр бoрaсидa ссрaдим сaвoл: Мeнгa xaбaр бeринг, улaрдa нe хoл?
Мeнгa дeдилaрки: Aлбaттa улaр Бу ёруг дунёдaн килдилaр сaфaр.
Тoпгaймaнму,- дeдим, - aгaр излaсaм, - Aллoхгa кaсaм
Килгaн aмaллaри бслиб мустaжo, Кaбрлaргa бслдилaр жo.
Oпaм рaнги oкaриб, нимжoн бслиб кoлгaнди. Лeкин у oдaтигa ксрa, дoимo Куръoн скирди. Кидиргaн пaйтимиздa уни нaмoз скийдигaн xoнaсидa рукуъ, сaждa килиб, кслини oсмoнгa кстaриб дуo килaётгaнини ксрaрдик. У сртa- ю кeч, хaттo тун срмидa хaм мaнa шундaй чaрчaш нимa, зeрикиш нимa билмaсди. Мeн ссa aдaбий журнaллaр вa хикoсли китoблaрни скишгa кизикaрдим. Аихoст дaрaжaдa ксп видeo тoмoшa килaрдим. Уй вaзифaларини тслик бaжaрмaсдим вa нaмoзлaримни сз вaктидa адo килмaсдим.
Мaнa, уч сoaт тсxтoвсиз хaр xил филмлaрни ксриб бслиб, видeo aппaрaтини счиргaнимдaн кейин, ёнимиздaги мaсжиддaн aзoн oвoзи сшитилди. Атиш учун срнимгa бoрдим. У нaмoз скийдигaн xoнaсидaн мeни чaкирaрди.
- Хa! Аимa дейсaн, сй, Аурa?,- дeдим.
У мeнгa мулойим oвoзи билaн:
- Бoмдoд нaмoзини скимaсдaн уxлaмa,- дeди.
- Уф ф ф ф,- дeдим.
У снa мулoйим oвoзи билaн:
- Бoмдoд нaмозигa бир сoaт кoлди, сшитдингми, биринчи тoнг aзoни aйтилди,- дeди.
Oгир кaсaл бслиб, тсшaккa ётиб кoлишидaн илгaри у дoим мaнa шундaй сди. Мeни чaкирди:
- Ай Хaнo, ёнимгa кeл.
Мeн унинг тaлaбини умумaн рaд килoлмaймaн, унинг сoфлиги вa тсгрилигини билгaнингдaн кейин шубхaсиз мaжбур бслиб, "œлaббaй" дeб жaвoб бeрaсaн.
- Аимa дeйсaн?...
- Анимгa стир.
- Мaнa стирдим, нимa дейсaн?
У ёкимли мaйин oвoзи билaн Куръoн скиди:
"œХaр бир жoн слимни тoтгувчидир. Вa Киёмaт Кунидa хeч шaк-шубхaсиз, aжр-сaвoблaрингизни кoмил сурaтдa oлурсиз".[1]
У бир oз жим туриб, кейин мeндaн ссрaди:
- Ўлимгa ишoнмaйсaнми?
- Аега, aлбaттa ишoнaмaн.
- Сeн кaттa-кичик бaрчa гунoхлaринггa хисoб бeришинггa ишoнмaйсaнми?
- Aлбaттa ишoнaмaн, лeкин Aллoх Кeчиргувчи, А aхмдил Зoт, умр ссa узун...
- Ай синглим, тaсoдиф слимдaн ксркмaйсaнми? Мaнa кaрa, Хинд сeндaн ёши кичик бслсa хaм автомaшинa хaлoкaтидa вaфoт стди. Фaлoнчи вa фaлoнчилaрчи? Ўлим ёшгa кaрaмaйди. Унинг чoрaси йск...
Унинг нaмoз скийдигaн кoрoнгу xoнaсидaн вaхимaгa тушиб, титрoк oвoз билaн унгa жaвoб бeрдим:
- Мeн кoрoнгудaн ксркaмaн. Сeн мeни слимдaн ксркитиб ксйдинг. Анди кaндaй килиб уxлaймaн? Бу йилги тaътилдa биз билaн дaм oлиш учун сaфaргa чикасaн дeб сйлaр сдим.
Тссaтдaн унинг oвoзи xириллaб чикди вa мeнинг юрaгим кaттик уриб кeтди.
- Ахтимoл, мeн бу йил бoшкa жoйгa, узoккa сaфaр килсaм кeрaк. Aхир, Хaнo, умрлaр Aллoхнинг кслидa-ку,- дeди.
Мeнинг ксзимдaн ёш oтилиб чикди. Мeн унинг кaсaлининг oгирлиги тсгрисидa вa шифoкoрлaр дaдaмгa унинг бу кaсaли унгa узoк умр бeрмaслигини сширинчa гaпиргaнлaри тсгрисидa сйлaдим. Лeкин буни унгa ким aйтди? Аки у сзи бунинг бслишини кутсптими?
Аимaгa сйлaниб кoлдинг?,- бу сaфaр унинг oвoзи мeнгa кучли кeлди- бу нaрсaлaрни кaсaл бслгaнлиги учун aйтспти,- дeб сйлaйсaнми? Йск, схтимoл, мeнинг умрим сoглaрникидaн узунрoкдир. Мaнa сeн кaчoнгaчa сшaйсaн, мумкин йигирмa йил, мумкин кирк, кейин нимa...- кoрoнгидa кслини ишoрa килиб, кaттик силтaди — бизнинг oрaмиздa фaрк йск, хaммaмиз бу дунёни тaшлaб, Оxирaт сaфaригa кeтaмиз, ё жaннaтга, ё дсзaxгa. Aллoхнинг ушбу ссзини сшитмaгaнмисaн?
"œБас, ким дсзaxдaн чeтлaтилиб, жaннaтгa киритилсa, мухаккак (бaxт-сaoдaтгa) сришгaй".[2] Анди бoрaкoл, сxши ётиб тур.
Мeн тeздa кeтдим, унинг "œAллoх сeни хидoст килсин, нaмoзингни унутмa!" дeгaн oвoзи кулoгимдaн кeтмaсди. Артaлaб сoaт сaккиз, сшикни кимдир тaкиллaтaрди. Бу уйгoнaдигaн вaктим смaс. Йиги-сиги, хaр-xил oвoзлaр... Аимa бслди? Билсaм, Аурaнинг aхвoли oгирлaшибди. Дaдaм уни шифoxoнaгa oлиб кeтибди.
"œAлбaттa биз Aллoхнинг (бандаларимиз) вa aлбaттa биз У Зотгa кaйтгувчилармиз".[3]
Ишкилиб, Аурa сзи aйтгaнидeк узoккa сaфaр килиб кeтмaсин. Узoк кутгaндaн кейин, пешин вaктидa, сoaт бирлaрдa дaдaм шифoxoнaдaн кснгирoк килди:
- Aгaр хoзир уни ксришгa кeла oлсaлaринг, тeздa кeлинглaр.
Oнaмнинг aйтишичa, дaдaмнинг ссзи xaвoтирли, oвoзи сзгaргaн.
Кслимдa плaшим...
Кaни хaйдoвчи?...
Тeздa мaшинaгa стирдик. Хaр дoим стиб юрaдигaн, кискa бслиб ксрингaн йсл кaни? Аимa учун у бугун жудaсм узун? Ўнг вa чaпгa кaрaб тoмoшa килиб кeтишлигим учун мeнгa чирoйли бслиб ксрингaн oдaмлaрнинг гaвжуми кaни? Oнaм ёнимдa Аурaни дуo килиб кeтaрди. У сoлихa, итoaтли киз сди. Хeчaм вaктини бeкoр сткaзaётгaнини ксрмaгaнмaн.
Шифoxoнaнинг тaшки сшигидaн кирдик. Мaнa бу кaсaл oх-вoхлaспти, буниси мaшинa хoдисaсигa учрaгaн, унисининг ссa ксзлaри киртaйиб кeтгaн... Билмaйсaн, у дунё aхлидaнми ёки Оxирaт aхлидaнми? Дaхшaтли мaнзaрa, бунaкaсини илгaри ксрмaгaнмaн. Зинaпoсдaн тeздa тeпaгa кстaрилдик. У рeaнимaяис xoнaсидa скaн. Хaмширa етиб кeлди. У ёкимли киз скaн. "œСизлaрни унинг oлдигa oлиб бoрaмaн",- дeди вa хушигa кeлгaнидaн кейин Аурaнинг aхвoли сxши скaнлигини aйтиб, oнaмни тинчлaнтирди. Мaнa рeaнимaяис xoнaси. "œБир кишидaн oртик киши кириши мaн килинaди", - дeб ёзиб ксйилгaн. Xoнa сшигидaги кичкинa дeрaзaдaн шифoкoрлaрнинг сртaсидa Аурa oпaмнинг ксзлaри мeнгa тикилиб тургaнлигини ксрдим. Унинг ёнидa oнaм турaрди. Икки дaкикaдaн кейин oнaм ксз ёшлaрини сширa oлмaгaн хoлдa чикди. Ксп гaплaшмaслик шaрти билaн икки дaкикaгa мeнгa хaм руxсaт бeришди.
- Aхвoлинг кaлaй, Аурa? Кeчa кeчкурун сxши сдинг, сeнгa нимa бслди?
Кслимни сикиб ушлaгaничa, мeнгa жaвoб бeрди:
- Мeн хoзир хaм сxшимaн, Aлхaмдулиллaх.
- Aлхaмдулиллaх дeспсaну лeкин кслинг музлaб ётибди, - мeн крoвaтнинг чeтигa стирaр скaнмaн, унинг oёгигa билмaй тeгиб кeтдим.
- Кeчир мeни, сeни сикиб ксйгaн бслсaм, - дeдим-дa, oёгини aстa суриб ксйдим. У бслсa:
- Йск, хeчaм сикиб ксйгaнинг йск. Лeкин мeн Aллoхнинг ушбу oсти хaкидa сйлaб кoлдим,- дeб, Куръoндaн тилoвaт килди:
"œ... (жон бериш кийинлигидан) оёк oёккa чaлмaшиб кoлгaн бир вaктдa — aнa сшa Кундa Алгиз Ларвардигорингиз (хузури)гa хaйдaлиш бoрдир!".[4]
- Хaнo, мeни дуo килиб тур, мeн скиндa Оxирaт кунлaрининг aввaлини кaрши oлсaм кeрaк. Сaфaр узoк, лeкин oзукaм oз.
У aйтгaн гaплaрни сшитгaнимдaн кейин ксзимдaн ёш oтилиб чикди вa йиглaдим. Ўзимнинг кaердaлигимни билмaй кoлдим. Ксзлaрим йигидaн тсхтaмaй кoлди. Дaдaм Аурaдaн ксрa мeндaн кспрoк xaвoтир бслa бoшлaди. Чунки дaдaм мeнинг бундaй йиглaгaнимни ксрмaгaндилaр.
Ўшa кaйгули куннинг куёши бoтиши билaн уйимиздa узун сукунaт хукм сурди. Oлдимгa xoлaмнинг кизи, кейин aммaмнинг кизи кирди. Уйимизгa кeлaётгaн oдaмлaр кспaйиб кeтди. Oвoзлaр aрaлaш-курaлaш бслиб кeтди. Бир нaрсaни билдимки, Аурa слибди... Ким кeлaётгaнини aжрaтoлмaсдим, нимa дeсётгaнини билмaсдим...
А Aллoх, мeн кaердaмaн, нимa бслспти, хaттo йиглaшгa хaм хoлим кoлмaди. Кейин мeнгa aйтишлaричa, дaдaм мeнинг кслимдaн ушлaб oпaм билaн oxирги мaртa видoлaшишгa oлиб бoргaн вa мен уни спгaнмaн. Мен фaкaт бир нaрсaни — унинг кaфaнгa срaлгaн жaсaдини ксргaн вaктимдa унинг слим тсшaгидa ётгaн хoлидa aйтгaн ссзлaрини сслaдим: "œ... (жон бериш кийинлигидан) оёк oёккa чaлмaшиб кoлгaн бир вaктдa — aнa сшa Кундa Алгиз Ларвардигорингиз (хузури)гa хaйдaлиш бoрдир!",[5] вa бу oстнинг хaкикaтини тушуниб етдим.
Биринчи мaртa сшa кeчa унинг нaмoз скийдигaн xoнaсигa кирдим. Ўшa вaктдa ким мeн билaн oнaмнинг кoрнидa шeрик бслгaнини сслaдим. У мeн билaн сгизaк сди. Ким мeнинг гaмлaримгa шeрик бслгaнлигини сслaдим. Ким мeндaн кaйгулaримни кeтгaзганлигини, ким мeн учун хидoст ссрaб дуo килгaнлигини вa ким слим вa хисoб хaкидa мeнгa гaпириб, узун кeчaлaр ксз ёшлaрини тсккaнлигини сслaдим.
"œAллoх — ёрдaм ссрaлгувчи Зoт".
Бу Аурaнинг кaбрдaги биринчи кeчaси. Aллoх унгa рaхм килсин вa унинг учун кaбрини мунaввaр килсин. Мaнa бу унинг Куръoни, бу жoйнaмoзи вa мaнa бу ссa у мeнгa, тсйимдa кисмaн дeб oлиб ксйгaн пушти рaнг ксйлaги. Уни сслaб, бeкoр кeтгaн кунлaримгa йиглaдим. Тсxтaмaсдaн йиглaдим. Ич-ичимдан йигладим. Мeнгa рaхм килгин, тaвбaмни кaбул килгин, мeни кeчиргин дeб Aллoхгa дуo килдим вa у шундaй дуo килишини сxши ксргaнидeк, Аурaни хaм кaбридa сoбит кaдaм килишини ссрaб Aллoхгa дуo килдим.
Тссaтдaн сзимгa сaвoл бeрдим: aгaр мeн слгaнимдa нимa бслaрди? Ўзимни срaб oлгaн ксркинчдaн жaвoб тoпa oлмaдим. Aччик- aччик йиглaдим.
Aллoху aкбaр...
Aллoху aкбaр...
Мaнa, бoмдoд нaмoзининг aзoни aйтилди, лeкин у бу сaфaр нaкaдaр лaззaтли! Мeн муaззин aйтaётгaн кaлимaлaрни тaкрoрлaгaн хoлимдa биринчи мaртa xoтиржaмлик вa рoхaтни хис килдим. Хижoбимни кийиб, видoлaшувчининг нaмoзидeк, нaмoз скидим.
Тoнг oтсa кeчaни кутмaймaн,
Кeч кирсa тoнгни кутмaймaн...
________________________________________
[1] "Оли-Имрон"- 185.
[2] "Оли-Имрон"- 185.
[3] "Бaкaрa"- 155.
[4] "Киёмат"- 29.
[5] "Киёмат"- 29.
Aбдулмaлик Кoсим
Таржимон Абдуллох Абдулхамид
-
ШАЛАЛОҚ
Бир йигит бслган скан. Ота-онаси анча пулдор одамлар скан ва уни чет слга сқишга юборишибди. Узоқ вақт чет слда сқиган ҳалиги бола қайтиб келганда бироз сзгариб қолибди. У сзини ниҳостда замонавий деб ҳисоблар ва отасининг намоз сқишини ксрганда гсёки ачингандек қараб турар скан. Бунинг сабабини ссрашса:
— Ҳаммаларингиз кап-катта одамсизлар, қилаётган ишларингиз ёш болаларга схшайди. Умуман ксрмаган нарсага қанақа қилиб сиғинасизлар ҳайронман, — дебди.
— Ўғлим, бу динга ота боболаримиз ҳам амал қилишган.
— Аима бслибди? Сизлар замондан анча орқада қолибсизлар. Чақиринг, сша снг катта домлаларингизни, бир мот қилиб қссй. Агар ҳақиқатдан менинг саволларимга жавоб бера олса бошқа гап.
Излаб-излаб, охири бир олим одамни олиб келишибди.
— Кимсиз? Менинг саволларимга жавоб бера оласизми?
— Мен Аллоҳнинг бир қулиман. Иншооллоҳ, саволларингизга қслдан келганча жавоб беришга ҳаракат қиламан.
— Бу саволларимга чет слда катта олимлар ҳам жавоб топиша олишмаган.
— Аллоҳ қодир қилса, ҳеч гап смас.
— Менда учта савол бор:
1. Худо борми? Бор бслса, унинг шаклини ксрсатинг.
2. Тақдир нима?
3. Агар шайтон оловдан сралган бслса, нега охиратда у дсзахда оловга ташланади? Бу унга азоб бермайди-ку, шуни Худо олдиндан сйлаб ксрмаганми?
Кутилмаганда олим йигитнинг бетига шапалоқ тортиб юборибди. Ҳалиги йигит кутилмаган зарбадан сзини йсқотиб қсйибди ва:
— Аега урдингиз? Саволларимдан шунчалик аччиқландингизми? — деб, ссрабди.
— Йсқ, сғлим, хафа бслмадим, — жавоб берибди олим, бу шапалоқ сенинг учала саволингга жавобдир
— Тушунмадим
— Ҳозир сени урганимда оғриқ ҳис қилдингими? — деб, ссрабди олим
— Албатта, ҳис қилдим
— Демак, сенингча, оғриқ мавжуд, шундайми?
— Ҳа
— Ундай бслса, унинг шаклини ксрсата оласанми?
— Йсқ, ксрсата олмайман.
— Бу менинг биринчи жавобим. Биз Аллоҳнинг шаклини англай олмасак ҳам. Унинг борлигини ҳис қиламиз. Кеча кечқурун, мен сени уришимни тасаввур қилганмидинг?
— Йсқ.
— Умуман, бирор кун менинг сенга айнан бугун шапалоқ уришимни билганмидинг ёки сйлаганмидинг?
— Йсқ.
— Бу тақдир, — давом стибди олим, — сени шапалоқ билан урган қслим нимадан иборат?
— Теридан
— Сенинг юзинг-чи?
— У ҳам теридан.
— Теридан иборат бслган қслим билан, сенинг теридан иборат юзингга урганимда нимани ҳис қилдинг?
— Оғриқни
— Демак, агар Аллоҳ хоҳласа, оловдан иборат бслган дсзах сти оловдан сралган шайтон учун оғриқ беришга қодир бслади, — деб ссзини тугатибди олим.
Шундай қилиб олим бир шапалоқ билан йигитнинг учта қийин саволига жавоб берган скан.
Қаҳрамон АСЛААОВ.
-
Hazrati Umar halifa bo'lganlarida bir odam yo'llabti. Har kun bir tilla beraman debti, bu odam vazifasining nimaligini so'rasa: "Har kun oldimga kelib o'lim bor Umar deysan"-debti. Bu odam ancha vaqtgacha kelib "O'lim bor Umar" deb bir tillasini olib ketar ekan.
Nihoyat bir kun kelib O'lim bor Umar deb bir tillasi olibti. Shunda hazrati Umar boshqa kelma, chunki boshqa o'limni unutmayman debti. O'sha kuni saqolida birinchi oqni ko'rgan ekan.
-
Qizilishton
Bola edim...kuz edi...So'rida dars qilib o'tiribman. Ammam bir burchakda mudrab turibdi... Osmonda mezonlar uchadi. Qondek qizargan tok barglari ohista chayqaldi. O'rik xazonlari unsiz pir-pirlab to'kiladi. Bog' tomonidan yakkash bir sado keladi: "tuk-tuk-tuk-tuk-tuk-tuk". G'ashga tegadi. hayolingni qochirdi... Oxiri bo'lmadi, ammamdan so'radim:
-Nima u, amma?
-Ammam cho'chib ko'zini ochdi.
-Nimani so'rayapsan, bolam?
-Anavi tukillayotganni-da, nima o'zi?
-Ammam bir oz quloq solib turdi. Keyin menga qarab jilmaydi.
-Qizilishton-ku!
-Nega hadeb to'qillatadi? Jonga tegdi-ku?
-Unaqa dema bolam,-dedi ammam hursanib.- Alloh uni shunga yaratgan, daraxtning qurtini yeb tozalaydi...-Uzoq jim qoldi-da, qo'shib qo'ydi.-Qaniydi, Alloh odamzodning ko'nglidagi qurtlarni tozalaydigan shunday jonivor yaratsa. Hamma jannatga kirarmidi...
"IRFON TAQVIMI" 2008 / 1429 (III)
-
Assalom alaykum va rahmatullohu va barakatuhu
Bir kun Hazrat Jabroil alayhissalom Alloh taolo huzuriga kelib so'radilar: " Yo Robbim men kabi go'zal, man kabi ko'rkam go'vdali qilib shunday baquvat, zotni yaratganmisan?"- deb so'raganlarida, Alloh taolo shunday javob berdi: " Yo'q, sen nihoyatda go'zal va farishtalarni imomisan" Hazrati Jabroil alayhissalom qiriq ming yil ibodat qigankanlar shunda Alloh taologa hamd etganlarida "Ey Jabroil alayhissalom sani bu ibodating manga maqul, man sani barcha mahluqotdan aziz qilib yaratganim shukronasi qabul. Ammo mening bandalarim bor oxiri zamon, Ojizlik bilan namoz o'qiydi hayollari joyda bo'lmaydi( ikki rakat o'zi o'qiganda ham, yani hayoli joyda bo'lmasdan o'qishi bir rakat o'qidimmi yoki yo'q deb hayollar chalg'iydigan odamlardir) ana shu sani qiriq ming yil o'qigan namozingdan avzal turadi man uchun" -deb javob qildi Alloh taolo. Jabroil alayhissalom, javoblaridan titrab ketdilar hayratda qolib " Yo Robbi o'sha ojisona bandalaring o'qigan namozlar qanday namoz?" -deb so'raganlarida, "Ikki rakat Juma namozi" -deb javob qildi Alloh taolo.
Hajil masokin bo'lgan Juma barchamizga muborak aziz dindoshlar. Ojislik bilan o'qigan namozlar Alloh o'z dargohida qabul qilsin (amin).
Alloh barchamizdan rozi bo'lsin
-
ZIYOFAT
Hindiston. Gubernator va uning xotini katta ziyofat berishayotgandi. Ular — harbiylar, elchixona xodimlari, ularning ayollari va amerikalik tabiatshunos katta stol atrofida — oshxonada o’tirishardi.
Bir ayol va polkovnik ayollarning sichqondan ham qo’rqishlari xususida qizg’in bahslashishardi.
— Ayollar har qanday qiyin vaziyatda chinqirishadi, — dedi polkovnik. — Erkaklar esa asabini jilovlay olishadi.
Tabiatshunos bahsga qo’shilmay, mehmonlarni kuzatib o’tirardi. Birdan u uy bekasining yuzi o’zgarib ketganini ko’rdi. Beka to’g’riga qarab o’tirar, go’yoki qotib qolgandi. Ayol ohista imlab xizmatkor bolani chaqirdi va uning qulog’iga nimadir deb pichirladi. Bolaning ko’zlari katta-katta ochildi va xonani tezda tark etdi.
Tabiatshunosdan boshqa hech kim bolaning ayvonga likopda sut keltirib qo’yganini sezmadi. U tashvishlana boshladi. Hindistonda likopda sut qo’yish bir narsani — ilonni chaqirishni bildiradi. Tabiatshunos xonada kobra borligini angladi. U xonaning burchaklariga, guldon orasiga ko’z yugurtirdi. Ilon ko’rinmadi. Faqat bir joy — stol osti qolgandi.
U shartta sakrab turmoqchi, boshqalarni ham ogohlantirmoqchi bo’ldi, lekin keskin harakat kobrani cho’chitib, ilon biror kishini chaqib olishi mumkinligini bilardi. U tez-tez, hammaning diqqatini jalb qiladigan ohangda gapirdi.
— Men kimning asabi chidamli ekanligini bilmoqchiman. Hozir uch yuzgacha — besh daqiqa sanayman, birortangiz qimir etmay o’tirishingiz lozim. Kim qimirlasa, ellik rupiy to’laydi. Tayyorlaning!
Stol atrofidagi yigirma nafar kishi toshday qotib o’tirardi. U ikki yuz saksonga yetganida ko’z qiri bilan kobraning ayvondagi sut idish tomon o’rmalab ketayotganini ko’rdi. Ilon ayvonga chiqishi bilan u sakrab turib eshikni yopganida hamma qichqirib yubordi.
— Siz haq ekansiz, polkovnik!-dedi gubernator. — Mana, hozirgina erkak kishi asabini qanday jilovlay olishini bizga namoyish etdi.
— Bir daqiqaga,-dedi tabiatshunos uy bekasiga qarab.-Missis Vinks, xonada kobra borligini qaydan bildingiz?.
Ayol tabassum qilganicha javob qaytardi:
— Ilon oyog’imga o’ralib olgandi.
Ingliz tilidan Dilshodbek Asqarov tarjimasi
-
Uyqu"¦
Foniyda bir o’lim turidir uyqu, toki uyg’onganga qadar. Uyg’oqlik
yashash bilan aloqador bo’lgan, yangi bir kun, yangi bir tug’ilish va balki
yangi bir umitdir, bunga intizor va buning (vaqt o’tgan sari kamayib
borayatgan hayot daftarimizning varaqlari-kunlari) qadrini bilganlar
uchun.
Sizga ushbu risolada bir uyqu holi haqida bayon qilamiz. Insholloh
bundan o’zimizga chiroyli ibrat olsak, yoki bundagi urg’u berilgan
masalaga yanada e’tiborli bo’lsak xayrli bo’lar edi"¦
***
-Kun hali yorishmagan, subhidam yaqin bir payt. Charchovning bergan
og’irligidan darrov uxlab qolgandi. Lablari suvsizlikdan qurigan, juda ham
chanchoq holatda edi.
Chiroqlarni yoqmasdan, oshxonaga borib suv ichti va yotog’iga qaytib keldi. Endi
uyquga ketayatgan paytda, xuddi bir ingrashga o’xshaydigan ovoz quloqlarini
titratdi.
Ammo buni ro’yomi yoki o’ngida bo’layatgan voqe’likmi farqlay olmadi. Ovoz
kelgan tarafga qayrildi. O’sha zahot bu bir ro’yo ekanligiga to’liq amin bo’ldi.
Chunki u eshitgan ovoz sohibi uyning yakkayu yagona sajdagohi-joynamozi edi
Kishi hayron bo’lib, qo’rquv to’la bir ovoz bilan:
- "Ingragan senmiding?"
- "Ha men edim";
-"Nega yig’layapsan?"
Sajdagoh yana yurakni ezadigan bir tovushda:
- "Seni uyqungdan uyg’ontirgan chaqqoqlikni, tuyib suv ichish bilan
qondirding. Lekin mening chanqog’imni qondiradigan kimsam yo’q!"
- "Qanday chanqaysan? Sen bir jonzod emassanki chanqasang" dedi kishi.
Sajdagoh:
- "Mening chanqog’imni faqat bir suv turigina qondiradi, u ham bo’lsa
sen ichgan suv emas, balkim tavbakor qullarning ko’zyoshlaridir."
- "Tushunmadim?!" dedi kishi sajdagohga hayratomus boqib.
- "Yig’layman, chunki Allohning qullarini qabrlari munavvar bo’lishini,
g’aflatda qolmaslikni, u qutlug’ kunda yuzlari oydin bo’lishni hohlaydilar.
Hohlaydilar lekin bu vaqtda turib ikki rak’at tahajjud namozini barpo
qilmaydilar. Hadeb intizorlik bilan qarayman senga turib shukr qilish
uchun ikki rakat namoz barpo qilmaysan!"
-"Meni tinch qo’y" deb o’grildi kishi.
Sajdagoh so'zida davom etdi.
- "Ey Allohning quli, qara ertalabgi-bomdod (fajr) namozining vaqti
keldi. Azonlar "Namoz uyqudan xayrlidir"(Assolatu xayrum minannavm)
deb namozga, najotga chorlayapti, Eh ertalabgi namoz"¦Namozlarning
ichida eng ko’p be e’tibor qoladi afsus. Ham qalbga hamda ruhga hayot
beradigan bir ne’matdir bu namoz. Yetmaydimi kechayu kundiz dunyo
uchun yugurganing?! Al Aziz va Al Qahhor bo’lgan Allohning nidosiga
nega ijobat qilmaysan?
Kishi joni siqilib:
-"Ey joynamoz!, Menga ishing bo’lmasin, meni tinch qo’y. Kuni bilan
juda ham charchayman, yana biroz uxlay" deb kishi issiqgina yotog’ining
ichiga kirdi"¦
Sajdagoh tinmasdan odamni ogohlantirishda, uxlatmaslikda davom etardi:
- "Demakki sen dunyoga oxiratdan ko’ra juda ko’p e’tibor berasan.?!"
Odam juda ham jahli chiqib:
- "Yetar bas, iltimos menga boshqa gapirma!"deb baqirdi.
Sajdagoh bunday qarshilikni ko’rib oldin sukut saqladi, keyinroq ovozini yanada
kuchliroq qilib:
"Eh bu fajr vaqtidagi odamlar!, eh bu fajr vaqtida g’aflatda qolgan
odamlar!. deb so’zida davom etdi:."Sen bu vaqt haqidagi, Payg’ambarimiz
sav ning aytganlarini bilmaysanmi?"
«Bomdodning ikki rak'at (sunnat)i dunyo va undagi narsalardan ko'ra
xayrli (yaxshi)roqdir».1 ;
«Albatta u ikki (rak'at) dunyoning hammasidan ko'ra mahbubroqdir»1
«Kimki, bardayn (bomdod va asr) namozini o'qisa (barpo qilsa),
jannatga kiradi». Yana aytganlar:
«Quyosh chiqmog'idan avval va botmog'idan ilgari namoz (ya'ni bomdod
va asr namozini, barpo qilgan shaxs aslo do'zzaxga kirmagay»1
Va nihoyat:
«Munofiqlarga bomdod va xufton namozlaridek og’ir tuyiladigan namoz
yo'qdir —Agar ular bu namozlarning ajrini bilganlarida, sudralib sudralib
bo'lsada kelgan bo’lardilar.»2
Bularni eshitgan kishi yotog’idan qayrilib:
- "Haq gapni gapirding, ertalabgi namoz chindan ham muhimdir" dedi.
Sajdagoh:
- "Unday bo’lsa o’rningdan tur, namozingni barpo qil!" dedi:
-"Insholloh ertaga, albatta turarman, ammo bugun juda chachganman"
dedi kishi.
Sajdagoh so’ngi umid bilan, odamga nasihatda davom etardi. Lekin bu ondan
odamga bir so’z ham eshitilmadi. Sajdagoh ham bir on sukut saqladi. Odam
uyqusini davom ettirdi"¦.
Subhanalloh Odam abadiy uyquga ketib qolgandi. Sajdagohning so’ngi so’zlarini
eshitmadi. O’sha on, sajdagoh kishining jon taslim qilganidani anglab yetganidan
biroz ilgari, mahzun bir ovoz bilan shularni aytayatgandi:
-"Ey tavbasini ertangi kunga qoldiryatgan kishi, ertaga hayot
bo’lishingni bilasanmi? Sen dunyo ketidan quvarkan, o’lim tepangda
turadi doim, undan qochib qutilolmaysan. Ajalning kelishi esa oniy. Sen
kutmagan kunda va bilmagan makonda boshinga tushadi, sezmay
qolasan"¦"
VA KIM BILADI BUGUN SENING HAM SO’NGGI KUNINGDIR!
***
1-Imom Muslim rivoyatlari
2-Imom Al- Buxoriy rivoyatlari
islomiy hikoyalar .
-
Rayhonlar isi (ibratli hikoya)
Kechagina sizu bizga hamnafas bo’lib yashagan, bugun Rahmonning huzuriga safar qilgan yurtdoshimiz hayotining so’nggi daqiqalaridan so’nggi daqiqalaridan bir lavhani siz azizlarga hikoya qilish niyatida qalam ushladim. Bu hikoyam yana qaysimizningdir hidoyatimizga va eng muhimi so’nggi nafasda shahodat keltira olishimizga vasila bo’lar, degan xayrli maqsadni dilga tugdim. Siz azizlarga xayrli uzoq umr imkonini, Shahrisabzda yashab, umrining yigirma oltinchi bahorida vafot qilgan singlimiz Nodiraxonga allohning rahmatini sog’inib:
Gulbahor Abdulloh qizi
Zulayho xola qizi Nodiraning betob bo’lib qolganini eshitgach, qo’li ishga bormay qoldi. O’tirsa-tursa, faqat: "Qizimga nima bo’lgan ekan? Xudoyim shifo bergin!.. Bolalarigayam qarayolmay qolgandir..." degan hayol nari ketmadi.
Kechga tomon darvozadan kimdir ovoz berdi.
- Shavkatjon, kimdir kelganga o’xshaydi, - dedi xola shom namozini o’qimoqlik uchun joynamoz yozarkan.
Kelgan mehmon Nodiraning umr yo’ldoshi Akromjon edi. Salomlashib, hol-ahvol so’rashgach, xola darhol qizi haqida so’radi.
- Do’xtirga olib bordik, lekin aniq bir to’xtamga kelishgani yo’q. Hozircha uyda shifokorlarning nazoratida muolaja olyapti, - dedi kuyovi.
- Bolalargayam qarayolmayatgandir?..
- Bolalarga onam qarayptilar, siz xavotir olmang.
- O’rgilay, Akromjon, yaxshiyam taqdiriga sizday tushunadigan turmush o’rtog’i, onangizday mehribon qaynona bitilgan ekan, ming rahmat"¦
Kunlar o’taverdi. Xastaning rangi kun o’tgan sayin so’lib boraverdi.
Uni ko’rsatishmagan tabib-do’xtirlari qolmadi, hisob.
"Cho’kayotgan odam xasga yopishadi" deganlaridek, kim nima desa, hammasini qilib ko’rishdi. Nodira tuzalish o’rniga brogan sari og’irlashaverdi"¦ Bundan xavotirga tushgan onasi Akromga:
- O’rgilay o’g’lim, meni to’g’ri tushunsangiz, bittagina iltimosim bor. Har kuni qizimning ahvolidan xabar ololmayman, qarichilik"¦ Lekin, ko’rmasam ham ko’nglim tinchimaydi. Rozi bo’lsangiz, ozgina o’ziga kelgungacha men olib ketsam. Onangiz ham sizga, bolalarga, qizimga qarab, ancha toliqib qolganga o’xshaydi, nima deysiz? — dedi.
Akromning roziligi bilan Nodira ota uuyiga olib kelindi. Hovliga ekib qo’yilgan, kuzak shamolida bitta-bitta barg to’kayotgan gullarga deraza osha termulgancha yotgan Nodira:
- Onajon, namoz vaqti kirdimi? — deya so’radi.
- Ha bolam, peshin endigina kirdi.
- Men o’qib olayin.
- Avval ovqatingni yeb ol, keyin o’qiysan. Yangang sen uchun ataylab qaynatma pishiribdi.
-
- Onajon, jon omonat ekan"¦ Shunday og’ir ahvolga tushganimdan keyin anglab yetdim bu haqiqatni. Har bir nafasimiz g’animat"¦ Bir kosa ovqatni yeb bitirgunimizcha yetadigan imkon berilganmi-yo’qmi, bilolmaymiz. Avval Allohning buyrug’ini ado qilay. Yemak bu dunyolik, ibodat oxiratlik"¦- dedi-yu, tayammum qilishga hozirlandi.
Zulayho xola qizining og’zidan chiqayotgan har bir so’zdan hayratlanar, nazarida uning gaplari oddiy gap emas, hikmatlarga o’xshardi"¦
Ona bir kuni tanishlaridan bir gap topib keldi:
-Nodira qizim, bir folbin xotin bor ekan. Judayam kuchli deyishyapti. Do’xtirlar davolay olmagan kasallarni qararkan, tuzatarkan. Shuni olib kelsak, nima deysan?
-Folbin? Onajon, axir folbinga borish ham, fol ochirish ham gunoh-ku! Payg’ambarimiz sollallohu alayhi vasallamning hadislarida fol ochguvchiyam, ochirguvchiyam la’natlangan, - dedi.
- Sening qiynalayotganingni ko’rib turib qanday chidayman, bolam? Axir onangman!..
- G’am chekmang, onajon. Kasallikni bergan Xudoyim, xohlasa, shifosini ham O’zi beradi. Alloh bizga nimaniki taqdir qilgan bo’lsa, hammasida hikmat bor. Shu yotishimda qancha-qancha gunohlarim to’kildi, buning hisobini na siz, na men bilamiz. Har doim Xudoning aytgani bo’ladi, ko’nmay ilojimiz yo’q. Yaxshisi, namozlaringizda haqqimga duo qiling, - dedi.
Nodira hufton namozini o’qigach, uzoq vaqt duo qildi, so’ng uyquga ketdi. Tush ko’rdi. Tushida u yotgan uyning qibla taraf devoridan ikki barobar balandlikdan qo’zni qamashtiradigan darajada nurdan parda bor emish. Nodira hayrat ichra pardaga boqib turarkan, undan bir ayol chiqib kelibdi. Ayol qo’llarida o’zidan nur taratib turgan Qur’oni Karimni ushlagancha jilmayib turarmish. Yaxshilab qarasa, unga ilk bor namoz o’qishni o’rgatgan, "Muallimi soniy"dan saboq bergan ustozi ekan. Ayol Nodiraning o’ng qo’liga bir bilaguzuk taqibdi-yu, nurdan bino bo’lgan parda bag’riga singib ketibdi"¦
Nodira o’ziga kelgach, qo’liga qarabdi. Bilaguzuk oltindan ishlangan bo’lib, o’rtasida ta’riflarga sig’mas darajada benihoyat go’zal, mo’jazgina Qur’oni Karim o’rnatilgan emish"¦
Tush ta’sirida uyg’onib ketdi-yu, ko’zlariga qaytib uyqu kelmadi.
Tuni bilan yig’lab chiqqan Zulayho xola nima qilishini bilmasdi. Folbinga boray desa, Xudodan qo’qadi, bormay desa, "Chiqmagan jondan umid, shuniyam bir ko’rsak, keyin armon bo’lmasmidi"¦" degan xayolni shayton ongiga quyaverdi.
Ertasi turib, folbinga borishga qaror qildi.
Uylariga folbin ayol doirasini ko’tarib kirib kelganda Nodira peshin namozini o’qiyotgan edi. Unga ko’zi tushgan folbin bir seskanib tushdi.
Nodira onasiga savol nazari bilan qararkan, ona qizining o’tkir nigohidan ko’zlarini olib qochdi.
Folbin ayol darhol ishni boshlab yubordi:
- Sening foling ko’rinyapti, qizim! Tez orada sog’ayib ketasan va mendan ham kuchli folbin bo’lasan. Faqat buning uchun qirq kun chillada o’tirishing kerak va mening ko’rsatmalarimni to’la ado etishing shart! Sen "odamli" ekansan, "qo’l" olmasang, jinni bo’lib qolishing hech gapmas, dedi.
- Nima qilishim kerak? — so’radi Nodira.
- Bir daraxtning tagiga borasan-da, "Momolarim, kelinglar-o-o, kelingla-a-r, menga madad beringlar!" deysan. Momolar o’zi kelib, davolab olishadi. Keyin ular senga nimani buyurishsa, o’shani qilasan, - dedi.
- Shu xolosmi? — dedi Nodira.
- Eng asosiy bir narsani unutibman. Momolardan folbinlikka "qo’l" olganingdan keyin also "A’uzu billahi minash-shaytonir-rojiym"ni aytmaysan, "Oyat al-Kursiy"niyam o’qimaysan, buni unutma! Hozir kasalsan, namoz o’qishing ham shartmas. Tuzalganingda o’qirsan. Hali yosh bo’lsang, hammasiga ulgurasan! — dedi.
-
Nodiraning qulog’iga kimdir: "Shu folbinning etagidan mahkam tut. Tezda shifo topasa, ham el ichida tanilib, pulga ko’milasan. Boyidingmi bas, ko’ngling tusaganiday yashaysan. Dunyo besh kun bo’lsa, o’zingni qiynab nima qilasan? O’qiyotgan namozlaring senga nima ham qilib berardi?!" — deya shivirlaganini aniq eshitdi. Bir muddat karaxt ahvolda turib qoldi.
So’ngra:
- Astag’firulloh! — dedi. Va "La ilaha illalloh", deya o’zini qo’lga olishga urindi:
- "Momolaringiz" — jinlar, shundaymi? Balki ular dunyodagi ishlaringizga yordam berayotgandir. Oxirat-chi?! Jannatga kirishingizga ham kafolat bera olishadimi o’sha "odamlaringiz"?! Bu dunyo uch-besh kun, o’tadi-ketadi. Lekin haqiqiy-abadiy qoladigan joyimizda ahvolimiz nima kechadi? Bu dunyoda shaytonga ergashganlar oxiratda uning ortidan do’zaxga tashlanadi-ku? — dedi.
Folbindan sado chiqmadi.
Nodira:
- Oldin siz kecha tunda ko’rgan tushimni eshiting. Xulosani o’zingiz chiqarasiz, - dedi.
Tushini so’zlab bergach:
- O’ng qo’limda o’sha bilaguzukning zalvorini hamon sezyapman, - dedi.
Folbin nima qilishini bilmay qoldi. Shunda ham tayyor "o’lja"ni qo’ldan chiqarmaslik ilinjida doirasini qo’lga olib ura boshladi. Lekin doira qo’lidan otilib chiqib ketdi. Bu holat uch bora takrorlandi. Qaro terga botgan folbin ayol oxiri tan oldi:
- O’zi kirib kelishimdan namoz o’qiyotganini ko’riboq, ko’nglim bir nimani sezganday bo’luvdi. Qizim, men ham folbinlikka "qo’l" olmasimdan oldin bir tush ko’rganman. Tushimda buvimdan qolgan eski sandiq ichida o’zidan nur taratib turgan benihoyat chiroyli kitobni ko’rdim. Turib kitobni olish uchun qo’l uzatarkanman, kimdir doira tutqazib ketdi. Kitobni ololmadim. Keyin balsam, o’sha kitob Qur’on ekan. Kitobni tushimda ololmagan bo’lsam ham, o’ngimda gunohlarimga tavba qilib, namoz o’qiganimda, men ham hozir jin-shaytonlarning tuzog’iga ilinganman, folbinlik qilmagan bo’larmidim? Shu-shu shaytonning yo’lidaman, hech chiqolmayman, - dedi.
Folbin ayol ketgach, Nodira onasiga tahorat olmoqchi ekanini aytdi. So’ng "Istig’for" namoziga niyat qildi. Sajdaga bosh qo’ydi va shu holatda umrining yakun topishini dildan istadi"¦ Bir ozgina folbinni tinglagani uchun, uning fol ko’rishiga ruxsat bergani uchun o’zini kechirolmas edi. Inson ozgina ojizlik qilib qo’ysa bas, shaytonning tuzog’iga tushib qolishi tayin ekanini anglab yetgandi. Va uni shaytonning sharridan asrab qolgani uchun Tangri Taologa shukrlar aytib yig’lardi"¦
Shifokorlarning tavsiyasi bilan Nodirani poytaxtdagi shifoxonaga olib ketishadigan bo’lishdi.
U otasidan iltimos qildi.
- Otajon, agar iloji bo’lsa, Maxsum bobo biz bilan borsinlar"¦
Yil davomida faqat Ramazon va Qurbon hayitidagina og’zi "ochiq", qolgan paytlar hamisha ro’zador holatda yuradigan, o’ta taqvodorligi bois, el ichida "non yemas bobo" nomini olgan Maxsum bobo xastaning iltimosini yerda qoldirmadi.
Palataning shiftiga termulganicha har nafasida "Alloh, Alloh" deya zikr aytayotgan Nodira o’ng yoniga o’girildi va negadir ko’zlari porlagancha:
- Onajon, menga bir dona rayhon uzib bering, dedi.
Uning bu gapidan ajablangan onaizor darhol qiziga egilgancha, peshonasiga qo’l uzatdi.
Nodira:
- Onajon, tashvishlanmang, xayolim joyida. Qarang, nahotki ko’rmayotgan bo’lsangiz, oyog’ingizning osti to’la rayhon-ku! — dedi. So’ngra uch bora rayhon uzayotgandek harakat qildi-da, ohista o’rniga uzalarkan: - Oh-h!.. Bunchalar xushbo’y bo’lmasa!.. — deya jilmaydi.
Onaizor dilbandining harakatlarini ming hayrat ichra kuzatarkan, xonani tutib ketgan rayhon hididan sarxush bo’ldi-yu, bu sir-sanoat qarshisida lol qoldi"¦
- Onajon, qishlog’imizdagi imom-domla so’nggi namozlarini yotib o’qigan ekan, deganmidingiz?
- Ha, bolam, nima edi?
- Unda men ham domlaga o’xshab"¦
- Bolam, meni qo’rqitma, onaginang o’rgilsin! — degancha qizini mahkam bag’riga bosdi-yu, onaning ko’zlaridan qaynoq yoshlar seli quyildi"¦
- Qo’rqmang, onajon!.. O’limdan qo’rqish kerakmas, unga tayyorlanish kerak, - deya, zaifgina barmoqlari bilan onasining yuzlarini siladi Nodira"¦
Namozdan so’ng U Maxsum boboni so’radi.
Bobo kirgach:
- Bu yog’i sizga xavola, bobojon, - dedi.
Maxsum bobo xastaning yoniga cho’kkancha "Yasin" tilovatini boshladi. "Yasin" yetti bor o’qildi. Xasta ham yetti bor tilovatga hamrohlik qildi. So’ngra:
- Allohim, diydoringga, ishqingga intizor bandangman. Meni Rahmatingdan judo aylama! — dedi.
Avval chap yoniga, so’ngra o’ng yoniga qaradi-da:
- Ash-hadu al-la ila-ha il-lal-lo-o-oh"¦ dedi-yu, tabassum ichra ko’zlarini manguga yumdi"¦
-
ОААЖОА, АЙТИАГ УЛАА ГА ЮА АГИМАИ ТЎХТАТИШСИА"¦
- Ойи, бироз тобим йсқроқ, бугун сқишга боргим келмаспди, - дедим срталаб ишга кетаётган онамга.
- Вой нима бслди, қаеринг оғриспти? - пешонамни ушлаб ташхис қсйишга шошди онагинам.
- Йсқ, ҳеч нарса бироз снг биқиним билан белим оғриспди, холос. Кеча сқишда бироз синф хоналарини тозалаган сдик, шунда уриниб қолдим шекилли.
- Вой бирам нозик-ей, шу қизингиз, - гапни ҳазилга буриб қсшилди опам, - дарров уриниб ҳам қолибдилар.
- Ҳечқиси йсқ, бугун бироз дам олай сртага тузалиб қоламан, - дедим хавотирга тушган онамни тинчлантириш учун.
Онам узун насиҳатларидан сснг ишга, опам сса сқишга кетишди. Мен сса гоҳ кучайиб гоҳ тинаётган оғриққа сътибор бермай уйларни саранжомлашга тушдим. Аммо схшигина касал бслган сканман шекилли, бир зумда чарчаб қолдим. Бироз тин олишга срнимга ётдим. Ухлаб қолибман, тушимда шунақанги гсзал жойларда юрган смишманки, нақ жаннат дейди одам. Уйғонганимда туш сабабми ёки бошқами сзимни жуда схши ҳис қилардим. Кайфистим ҳам кстаринки. Аммо бу вақтинча тузалиш сканлиги кейин билинди. Бир неча кун стди ҳамки, тузалиш срнига касалим кучас бошлади. Ўқишга умуман бора олмай қолдим. Тез чарчаб, ҳолдан тосдиган, бирпасда ксзим тиниб кснглим беҳузур бсладиган бслиб қолди. Бундан баттар хавотирга тушган онам шифокорга ксринишим кераклигини таъкидлай бошлади.
- Ойи, нима қиласиз бош оғриқ қилиб, стиб кетади, қоним камайиб кетган бслса керак, - дейману, лекин сзим ҳам бироз қсрқа бошладим. Хавотирга тушганим бежиз смас скан. Қссрда қсймай ойим докторга олиб бордилар, турли анализлардан сснг ҳам касаллигим сабабини била олишмади. Анди куним турли касалхоналар-у, анализ топшириш билан стадиган бслиб қолди.
- Опа, қонимни анализга олавериб-олавериб қолдиришмади шекилли, - дейман кулиб.
Охир оқибат томографисга жснатишди. Доктор томографисдан сснг онамга бир нималар дедию,
- Сизни хонамда кутаман, деб хонасига кириб кетди.
- Сен уйга кетавер болам, чарчадинг. Мен доктор билан натижалар ҳақида гаплашиб олишим керак скан. Ортларингдан мен ҳам бораман, дедилар, аммо ксзлари хавотир учқунларини сшира олмади. Бироз кснглимга хижиллик кирди.
- Юр, кснглим озиб кетди бу касалхоналар ҳидидан, кетдик снди, - опам шундай дес, қслларимдан судрагудек қилиб олиб кетди.
Уйга келганимизга бир неча соат бслди, аммо ҳали ойимдан дарак йсқ. Тинчликмикин, нега келмаспдилар? Ҳаёлимга ҳар хил беъмани фикрлар срмалай бошлади.
- Опа, ойим келмаспдилар? Тинчликмикин ишқилиб?
- Келиб қоладилар, нима ойим кичкина боламидики... ксп хавотир олаверма.
Шу пайт дарвозадан ойим ксриндилар. Ксзлари ёшдан қизарган, аммо мендан юзларини сширишга ҳаракат қиласпдилар. Дарров гап нимада сканлигини тушундиму, томоғим бир нарса тиқилди. Қанчалик йиғламасликка ҳаракат қилсам ҳам ксзларим ёшга тслди. Томоғимни ачитган нарса катталаша бошлади гсё. Ойим югуриб келиб мени қучоқлаб олдилар.
- Аҳволим оғир сканми? — дедим секингина ойимни пинжига суқулар сканман.
- Болам, тузалиб кетасан, доктор айтди... — дедилар, аммо шу пайт лабларини тишлаганларини сездим. Дадам оламдан стганларидан бери лабларини тишлашни одат қилганлар. Йиғлаб юбормаслик учун шундай қиладилар.
Аҳволимнинг кундан кунга жиддийлашаётганидан сзим ҳам оғир хаста сканимни билар сдиму, лекин буни тан олишга кучим стмасди. Шу кундан кейин касалхоналарга ксчиб стдим десам хато бслмайди. Турли касаллар, турли ҳаёт, турли инсонлар. Касалхонада танишган инсонинга биринчи берган саволинг:
- Сизни қаерингизда касал? - деб ссраш бсларкан. Анимда бир қиз ётарди, ҳар 6 ойда бир келиб химис терапис олиб кетаркан. Химис тераписдан сснг унинг ёнида ётиш менинг азобларимга сн чандон азоб қсшарди. Унинг қийналишини, инграшини ксриб қсрқиб кетардим. Сочлари тскилиб кетган, бетсхтов кснгли айниб, егани ошқозонида турмасди. Лекин снг оғири кундан кунга менинг куйимда адо бслаётган, ссниб бораётган онамни ксриш сди.
Олган муолажаларим фойда бермади, снди менга ҳам сша химисдан юборишадиган бслишди. Биринчи марта сочларимни тутам-тутам бслиб тскилаётганини ксрганимда қсрқиб кетдим. Киприкларимнинг битта битта тскилиши сса менинг умидим схшарди. Аммо инсон ҳар бир нарсага ксниккани каби мен ҳам ксникдим. Фақат кснглим ағдарилишига ксника олмасдим. Овқатга қарагим ҳам келмас, аммо онамнинг менга тикилган мснгли ксзларини ксриб ейишга мажбур бслардим. Ссниб қолди онагинам...
-
Менинг сса кундан кунга тузалишга умид ссниб борарди. Юрагим тез ура бошлади, шунчалар тез урардики, гуё сзига берилган вақтни тезроқ босиб стсам дейди. Ўрнимдан туриб юра олмай қолдим. Доктор ҳақ бслиб чиқмади. Балки у адашган, балки онамга таскин бериши учун мени тузалади дегандир. Ахир қандай қилиб тузалмайди, қизингиз слади, дейиши мумкин. Ҳамшираларнинг нигоҳларидан ачиниш сатрларини сқийман. Ҳаммасини тушунаман, ҳаммасини биламан. Фақат айта олмайман. Куч-мадорим йсқ, чарчадим. Юрагимни уришидан чарчадим, олиб ташланг юрагимни!.. Яқинларим тикилади, онажоним ҳар доим ёнимда. Бир қадам ҳам жилмайди. У ишонади, тузаламан. Ишонмайди менинг слимимга. Аммо мен истайман, чарчадим. Томирларимга қсйилган, танамнинг ҳар бир катагини ачитаётган дори ҳам снди танамга кетишдан бош тортади. Томирларим илма тешик бслиб кетди. Ичим дори дармонга тслди, аммо Ҳолиқ истамаса дори шифо бсла олмайди. Ксникаман слимга. Кутаман уни.
- Онажон, айтинг уларга юрагимни тсхтатишсин... — стинаман. Онам чидай олмайди, чиқиб кетади хонадан. Докторлар сса соғ томиримни топиб дори қсс бошлашади. Менинг юрагим оғриқ учун сратилганми? Йсқ, улар юрагимни тсхтатишмоқчи смас, мени даволашмоқчи холос. Аммо юрагим шунчалар чарчаганки, тсхташни истайди. Танам бирдан қалтирай бошлайди, шундай қалтирайдики, 3-4 ҳамшира мени босиб туришга ҳаракат қилишади.
Докторларнинг бақириқларини сшитаман, ҳамма ёқда югур югур. Юрагим гсё сснгги маррага шошгандек тезроқ ва тезроқ ура бошлайди.
- Олиб келинг дорини, жснатган доримиз судорга берди, - дейди кимдир. Онам югуриб кирди.
- Чиқинг опа, чиқинг қслимиздан келганини қиламиз, - дес онамни хонадан олиб чиқиб кетишади. Ксзларим билан уни кузатаман. У сса мендан ксзини узмайди, ксзларида умид.
Билмадим, бу сонис нега бунчалар узун. Йиллар каби узун, асрлар каби узун.
- Бутун бир катта касалхонада битта дори бслмаса-с, - хуноби чиқиб бақиради доктор. Мен сса парвоз қиламан, танамдан чиқаман, юрагим тсхтайди. Тепадан туриб кузатаман, во ажаб, шу менми?
Лалатадаги одамлар секин-секин тарқай бошлашади. Мен сса доктор кетидан сргашаман. Онам, сшик тагидан мунғайиб, умид билан кутиб турган онагинам...
- Аима бслди, дсхтир, судорагаси тсхтадими?
...
Ссзсиз ҳам ҳаммаси маълум бслсада, онам ишонмайди. Қайта қайта ссрай бошлайди. Шунда докторга қанчалик оғир сканлигини тушунаман.
- Қслимиздан келганини қилдик, аммо қизингизни бериб қсйдингиз опа, бандалик... — оддий, балки ҳар куни киноларда сшитадиган ссзларимиз. Аммо уни сшитиш, уни айтиш қанчалар оғир, қанчалар азобли. Онам дод дейди, ишонмайман дейди-ю, менинг олдимга югуради. Менинг жонсиз танамни спади, қсчоқлайди.
- Болагинам, Аилуфарим... ишонмайман сзингга кел, мен нима қиламан бу дунёда сенсиз,
- Оҳ онагинам, енгиллик топдим, тақдир шундай, қийнаманг сзингизни, сзилиб кетаспман сизни ксриб, онажон.
Аммо у сшитмайди.
-
* * *
- Бандалик қсшни, - Аллоҳ сабр берсин сизга. Ксп куйинманг, олдингиздa сна бир қизингиз бор. Аилуфарни умрини шунга берсин.
- Аммо Аилуфарим бошқача сди, - скинади она. Анида катта қизи йиғлайди. Аазарида она меҳри Аилуфар билан кетгандай.
Билади, Аилуфар бошқача сди. Бировни кснглини оғритишдан қсрқарди. Ҳамма уни схши ксрарди. Ҳатто ҳазил қилиб ҳам бировга қаттиқ гапирмаган. Мана бутун синфдошларию, курсдошлари, ҳатто уни атиги бир бор ксрган инсонлар ҳам бугун жанозасига келишган. Ҳовлига одам сиғмайди.
- Онажон мен ҳам ахир сизнинг қизингизман, мени ҳам қизим денг, - ёлворади қиз.
Она:
- Қизим, дес уни қсчоғига олди-ю, аммо Аилуфарни сслайди. Жаннат гули Аилуфар. Қучоғидаги қиз ёдидан чиқади, кетгиси келади Аилуфар томон.
- Бунчалар чиройли бслмаса, ювинтириб кафанлангандан сснг гул каби чиройли бслди-с, бунчалар нозик худди ухлаб қолганга схшайди, - дейди Аилуфарни ксрган аёллар. Амакилари дод солади уни ксриб. Она йиғлайди, уввос тортиб йиғлайди.
Ҳа, у жуда чиройли бслди, мен ҳам йиғладим, уни сслаб-сслаб йиғладим.
— Мадина опа, бировни хафа қилишга шунчалар қсрқаманки, - овози қслоғим тагида снграгандай бслади. Ширингина кулгусини, қснғироқдай овозини сслаб йиғладим.
- Болам ксп йиғламанг. Қийналади Аилуфар, қийнаманг уни. Бандалик болам, ҳаммамизнинг бошимизда бор.
- Лекин мени ташлаб кетдиии, увиллайди она.
- Ҳеч кимга бола қазосини ксрсатмасин, - ёқасини ушлаб қссди аёл.
Мана унинг слимига бир йилча бслиб қолди. Аммо она ҳали ҳам мотамда, йсқ ксриниши смас, қалби аза тутмоқда. Сиз ҳам бу ҳикосни сқиганингизда Аилуфарнинг ҳаққига дуо қилиб қсйинг.
muslimaat.uzdan olindi
-
Кимнинг ксзи кср?
Хотиним илк фарзандимизни ту??анида сттиз ёшда сдим...
Ўша кечани ?ануз сслайман... Дайди срто?ларим билан срим тунгача чойхоналардан бирида гап сотиб ётдик... Маъноли бирор гап бслганини сслолмайман, ?уру? олди-?очди, ?ийбат, ?аромга тсла гаплар билан ли? тслган бир кеча сди... Гапга устаро? бслганим учун су?бат жилови менинг ?слимда, турфа ?или?лар, гаплар билан шерикларни кулдирар сдим... Ўша кеч уларнинг жуда ичакларини уздим... Кишилар овозига, ?или?ларига та?лид ?илиш ?обилисти менда чакана смасди. Гсё овозни сзгартириш муруввати исгим тагида тургандек томо?имга ?сл юбориб бир бураб ?ссрдим-да, Фалончи бслиб олардим, кейин сал стмай, сна томо?ни бир бураб, Листончи бслиб олардим.
Асимда... Ўша тун чойхона ёнидаги кичкина бозорчада ксриб ?олган бир ксзи ожиз ?ариснинг ролига кириб устидан роса кулдим, чол нима ?аракат ?илса, ?айтариб ?илавердим, йигитларнинг ксзларидан ёш чи?иб кетди кулавериб"¦ Бу ?ам етмагандай, ?арис срнидан туриб кетаётганда оё?ига чил бериб юбордим, гурсиллаб ?улаб тушди, ?а?-?а?амиз ксчани тутди...
Одатдагидек, уйга бема?алда ?айтдим... Аёлим бир аснчли а?волда сшикка ксз тикиб стирган скан.
Боришим билан ?алтираган, мунгли овозда:
- А ашид ака, ?аё?да сдиз? - деди.
Мен зарда аралаш исте?зо билан жавоб бердим:
- Марсда! ?аё?да бслардим? Дсстларим билан сдим"¦ ?олдан тойган, бир а?волда сканлиги шундо? ксриниб турарди. Келган йи?исини зср?а тсхтатиб, деди:
- А ашид ака, чарчаб кетаспман, мадорим йс?... Ксз ёрадиган ва?тим жуда с?ин...
Шу гапларни айтар скан, беихтиёр ксзларидан чи??ан ёш сини? юзига юмалади...
Ичимдан ?иринди стди, хотинимга сътибор бермай, ксчада, чойхонада ча?ча?лашиб юрганимга ачиниб кетдим, боласи тс??из ойлик бслсаю, бу а?волда юрсам"¦
Тезда ту?ру?хонага олиб бордим, опкириб кетишди"¦ Бир неча соат стиб кетди ?амки, бирор киши чи?иб хабар бермасди, туриб-туриб охири чарчадим, кираверишдаги ?амширага телефонимни ?олдирдим-да, уйга кетдим...
Бир соатдан кейин телефон жиринглади, мени ча?иришди. Бир зумда ту?ру?хонага етиб бордим.
- Хонаси ?ани, ?аерга жойлаштирдинглар?
Аввал хотинимга дослик ?илган дсхтир аёлга учрашишим керак скан:
- ?айси аёл?! Мен аввал хотинимни, фарзандимни ксрай!
?амшира елка ?исди:
- Аввал дсхтирга учраркансиз.
Дсхтир аёл олдига кирдим. У менга Алло?нинг та?дири, ?исмат, ?азога розилик ?а?ида ссзлаб туриб:
- Ў?ил ксргансиз, биро? ксзи унча ривожланмаган скан, сабр ?иласиз снди буё?ига, деди.
Яр? стиб бозордаги, оё?имга суриниб смбало? ошиб тушган кср ксз олдимга келди, томо?имга бир нарса хип стиб ти?илди...
Худоё тавба! Акканингни срасан, деганлари шумикин-а?! Бирмунча ва?т нима десримни билмай а?райиб ?араб турдим. Сснгра хотиним, фарзандим ссимга тушди, дсхтир аёлга схши муомаласи учун енгилгина ра?мат айтдим-да, хотинимни ксргани хонаси томон юрдим.
Ўзимнинг рафи?ам! Шундай мусибатни ксриб турса-да, ксзларида ?ам, ташвиш белгиларини ксрмадим, та?дирнинг бу ?алтис зарбасига мардоналарча тан бериб, рози бслиб ётарди"¦ Келин бслиб тушганидан бери менга муста?кам таснч бслиб келган, одамларни калака ?илишимга рози бслмай, доим: "Кишиларни ?ийбат ?илмасангиз бсларди"¦" деб наси?атомуз гапларни айтиб юрадиган аёлим бу сафар ?ам метин иродаси-ла мени лол ?илди"¦
Ту?ру?хонадан уйга ?айтдик, бу сафар уч киши бслиб, с?лимиз Салимжон ?ам (унга шундай ном бердик) бизга снги ме?мон бслиб ?сшилди.
А ости"¦ Унга нисбатан ?еч кснглим илимади"¦ Унга сътибор беришга ички бир туртки сезмадим, унинг уйда бор-йс?лиги менинг учун фар?сиз сди... Йи?иси кучайиб сз борлигидан хабардор стганда, айвонга чи?иб ётиб оладиган бслдим!
Хотинимнинг сса"¦ унга сътибори бош?ача сди, еру кскка ишонмасди.. Мен бслсам"¦ ёмон ксра олмасдим-ку, лекин схши ?ам ксриб кета олмадим!
Ойлар стиб, тетапос бсла бошлади, ёши бирга кириб юришга ?аракат ?ила бошлаганида, бир оё?и калтаро? сканини англадик"¦ Илгариги муносабатим снада сову?лашди"¦
Ундан сснг хотиним Умар ва Холидларни ту?иб берди...
Йиллар стди"¦ Салимжон ул?ас бошлади, укалари ?ам"¦
Уйда стиришни унча хушламасдим, доим улфатларим даврасида, улар билан гап "ердик""¦ Бора-бора Салимжоннинг а?воли мени ташвишга солмай ?сйди, бурунги ?а?-?а?а, илгариги ?или?лар сна сз ?олига ?айтди"¦
Лекин шундай бслса-да, хотиним, сзимнинг муштипар, мунис рафи?ам йслга кириб кетишимдан умидини сира узмасди, хурмача ?или?ларимга бардош билан сабр ?илар, хилватда ?а??имга дуо ?илар сди!!! Биро? бош?а фарзандларимга ?амхсрлик ?илиб, сркалаб, Салимжонни четга суриб ?сйганимни, бутунлай бепарволигимни ксриб, ичидан куср, билдирмай йи?лаб-йи?лаб оларди...
Салимжон мактаб ёшига етди, хотиним зорлана-зорлана уни ногиронлар мактабига жойлаштиришга мени ксндирди...
Йиллар тез ста бошлади, ва?т стаётганини унча пай?амасдим, кунларим бир хил ритмда — иш, уй?у, ов?ат, улфатлар билан бсладиган "гап", сртаси ?ам, индини ?ам... шу зайлда старди...
Бир куни"¦ жума куни... соат сн бирларда пешинга с?ин уй?ондим, соат иккиларга бир жойга тсйга айтилган сдим... ?а, ?али анча ва?т бор скан, деб бемалол ювиниб, сснг танлаб кийиниб, хушбсйланиб, тараниб, ксча томон юрдим.
Айвондан стар сканман, Салимжоннинг ?алати йи?иси сътиборимни тортди"¦ Ич-ичидан, сзилиб-сзилиб йи?ламо?да сди, юзлари ёшдан ювилиб кетган, ?сллари билан ожиз ксзларини артиб улгуролмасди!
Гсдаклигидан бери унга ?илаётган биринчи илтифотим сди! Мана, сн йил (!!!) стибди ?амки, бирор марта ?ам йи?лаганда, ташвиш чекканда сътибор бермаган сканман"¦ Бу сафар ?ам ички бир шум туй?у мени ?арамай стиб кетишга ундарди! Ў?лим сса, менинг борлигимни ?али билган смас, ?азин, мунгли овозда онасини ча?ирар сди"¦
Бурилиб унга с?инлашдим-да, ссрадим:
- Салимжон, нега йи?ласпсан?
Овозимни сшитар скан, йи?идан тсхтаганини ксрдим. Я?инлашганимни сезгач, атрофини пайпаслаб, хонаси томон кириб кета бошлади... У мендан сзини олиб ?очмо?да сди!
О?!!! Бу сксик тисланишни ?еч ?ачон унутолмасам керак!!! Унинг ?илган хатти-?аракати, атрофдаги хона ичидаги буюмлар барчаси тилга кириб, гсё: "Ўн йилдан бери ?аё?да сдинг?!" деётгандек сди"¦
Ортидан хонага кирдим... Дастлаб нега йи?лаганини айтишдан бош тортди... Аркалаб, мулойимлик билан ссраганимни сезгач, пи?иллаб сабабини баён ?илди: одатда масжидга етаклаб обориб келувчи укаси Умар уйда йс? скан, жума намози бслгани боис, биринчи сафдан жой ололмай ?оламан деб йи?лаётган скан... Укасини ча?ирипти, онасини ча?ирипти, ?еч ким келмагач, йи?лаб юборипти...
Бу гапни айтатуриб хсрсиниб ?сйди"¦ Юму? ксзларидан сна ёш ?уйила бошлади...
Бу гапни сшитиб ?асжондан бс?зимга бир нарса ти?илдию, юзини ?слим орасига олиб, сзимни тутолмай йи?и аралаш:
- Шунинг учун йи?ладингми-а, Салимжон? - дедим.
Бош ир?аб жавоб ?илди:
- ?а...
Шунда ?амма нарсани унутдим... улфатларимни, ваъда ?илинган тсйни...
- Салимжон, с?лим, биласанми, бугун сени масжидга ким оборади?
- Умар оборса керак, лекин кеч ?оласпти-да"¦
- Йс?... бугун сени мен сзим обораман...
Салимжон ?айратдан ?отиб ?олди, ?еч ишонгиси келмасди, бош?аларни мазах ?илиб, турли ?или?лар билан масхара ?илиб юрадиган отаси сз с?ли, ксзи ожиз ногирон фарзандини ?ам калака ?иласпти деб сйлади, шекилли"¦ Биро?, жиддий гапираётганимни сездирганимдан кейин, ксзига сна ёш келди"¦
Ксзларини ?слим билан артар сканман, ?слидан ушлаб машина томон етакладим"¦ Машинага стир?измо?чи сканимни сезгач:
- Масжид с?инку, дада, - деди. — Масжидга ?адамларимни санаб боргим келаспти"¦
Масжидга охирги бор ?ачон кирганимни сслолмайман"¦ Лекин шуниси ани?ки, ?еч ?ачон бу сафаргидек, ?илиб ?сйган гуно?ларимни сслаб, бу ?адар мени ва?има босмаган сди, бе?уда стган узо? йилларга бу ?адар надомат ?илмаган, ачинмаган сдим"¦
Масжид одамларга тсла бошлаган скан. Шундо? бслса-да, Салимжон иккимизга биринчи сафдан жой топа олдик"¦ Биргаликда жумъа хутбасини тингладик, ёнимда намоз с?иди"¦ Тс?риро?и"¦ мен унинг ёнида с?идим"¦
Аамоздан сснг Салимжон токчадан Мус?аф олиб беришимни ссради"¦ Таажжуб! Ксзи ожиз ?андай с?ий оларди"¦ Ашитмагандек бслиб стираверай дедиму, о?ир ботишидан ?ср?иб, ?слига ?уръон тут?аздим"¦
- Ка?ф сурасини очиб беринг"¦
Титкилаб-титкилаб, охири, мундарижасидан топиб, керакли са?ифани очиб бердим"¦
?уръонни ?слимдан олиб, олдига, лав? устига ?сйди-да, ожиз ксзларини юмган ?олда с?ий бошлади"¦
А аббим! У Ка?ф сурасини тсли?ича ёд олган сди!
Ўзимдан услиб кетдим"¦ ?слимга ?уръонни олар сканман, вужудимни ?алтиро? тутди, с?ийвердим, с?ийвердим, ич-ичимдан ?илган гуно?ларимни кечиришни ссраб Алло?га нола ?илар сдим"¦ Охири сзимни тутиб туролмадим, бошида бир-икки томчи ксз ёши билан бошланган йи?и снди авжига минган, бутун борли?имни сгаллаган сди"¦ Масжиднинг у ер-бу ерида ?олиб намоз с?иётган одамлардан хижолат чекиб, йи?имни ичимга олдим, снди йи?и бс?и? ингро??а, ?и?иллашга айланди"¦
Сезмай ?олибман"¦ ?арасам, ингичка, касалманд ?сллар юзимни пайпаслаб топиб, селдек о?иб тушаётган ёшларимни арта бошлабди"¦
Ў?лим Салимжон! Юрагим тслиб, ?учо?имга олдим, ба?римга узо? босиб турар сканман, хаёлимдан шу сйлар кечди: Сен кср смассан с?лим! Ксзи кср мен сканман! Жа?аннам сари судраётган бемаза дайдиларга ?сшилиб, улар ор?асидан ?ую?иб кетган, ортига бир марта бслса ?ам ?араб ?сймаган отанг кср скан!!!
Уйга ?айтдик.. Хотиним Салимжонга жуда хавотир олиб турган скан, менинг етаклаб келаётганимни, жумъани бирга с?иб кираётганимизни ксриб хавотири ?увончга айланди, хурсандлик чс??исининг снг олий ифодаси бслмиш — севинч ксз ёшларини тскди"¦
Шу кундан сътиборан намозни доим масжидда с?ийдиган бслдим, сски улфатлардан, сски жойлардан оё? узиб, масжиддан, ма?алладан снги дсстлар орттирдим"¦ Улар билан бирга бслганда ?еч бир лаззатга та??ослаб бслмайдиган иймон таъмини, ?алб хотиржамлигини тота бошладим"¦
Ксп нарса сргандим, бирор ракаат намозни ?олдирмайдиган, ?уръонни бир ойда бир неча бор хатм ?иладиган бслдим"¦ Оилам, бола-ча?амга бслган илгариги сову?лик, бепарволик кстарилиб, срнини ?амхсрлик, куюнчаклик сгаллаган сди. Мушфи? рафи?амнинг ?ай?ули, мунгли ниго?лари ?ам ?айтиб келмасга кетиб, жойига сйно?и, ?увно? ниго?лар келган, сзи ?ам ксркам бслиб, ?еч мубола?асиз, сн ёшга сшариб кетгандек сди"¦
Айни?са, с?лим Салимжоннинг юзидан табассум аримас, ксрган одам уни дунё хазинасини ?слга киритган деб сйларди"¦
Буларнинг барчасини ксриб сзимда йс? ?увонар, бу неъматларни ато ?илган А аббимга шукрлар ?илар сдим"¦ ?а?и?ий саодат снди мени сз о?ушига олиб, сркалай бошлаган сди"¦
Сал стмай"¦ бир куни"¦ срто?ларим узо?ро??а даъватга борадиган бслишиб, мени ?ам таклиф ?илишди"¦ Истихора ?илиб, хотиним билан масла?атлашдим, узо??а, анча ва?тга кетаётганларини айтиб, унинг жавобини кутар сканман, рад жавобини олсам керак деб сйлаган сдим, акси бслиб чи?ди. Хурсанд бслиб кетиб, сафарга тайёрланишимга ундай бошлади"¦
Авваллари турли ?уда-бе?уда ?илинадиган сафарларга аёлига мутла?о масла?ат солмайдиган одамнинг сз ёсти?доши билан ?илаётган биринчи машварати сди бу"¦
Салимжоннинг олдига бориб, сафарга кетаётганимни билдирдим, ингичка ?сллари билан бсйнимга осилиб мен билан видолашди"¦
Сафаримиз уч срим ойга чсзилди"¦
Бу ва?т ичида фурсат топган пайтимда уйга телефон ?илиб, аёлим, болаларим билан гаплашиб турдим, уларни жуда со?инган сдим, айни?са Салимжонни"¦
?изи?, ?ачон телефон ?илсам ё масжидга, ё мактабга кетган бслади, кеч?урун ?илганимда ухлаб ?олган бслади"¦ Аёлим менинг унга бу ?адар бо?ланиб ?олганимни сшитиб кулар, телефон ортидан бслса ?ам унинг юзлари ёришиб кетаётганини ксргандек бслардим"¦
Фа?ат"¦ ?айтишимиздан бир-икки кун илгари сим ?о??анимда одатдаги кулгусини сшитмадим, овози ?ам сзгаргандек сди"¦
- Салимжонга менинг номимдан ?ую? салом айтинг"¦
- Хсп... Худо хо?ласа"¦
Ва ни?ост, сафар ?ам ?ариб, уйга етиб келдим, сшикни ?о?дим"¦ Болаларим, аёлимга бир ?учо? сов?а-саломлар билан, ундан-да кспро? со?инч билан сшикка ?араб турдим, ана, ?озир Салимжон сшикни пайпаслаб бслса ?ам топиб сзи очади!
Биро?"¦ сшикни ?али тсртга кириб улгурмаган кенжа с?лим Холид очди"¦ Ердан кстариб олар сканман, у: "Дадажон"¦ дадажон" деб бир нима демо?чи бсларди"¦
Уйга кираётиб, сзим ?ам тушунмайман, бирдан юрагимни бир нарса си??андек бслди"¦
"Шайтон васвасасидан Ўзинг асрагин"¦" Шу сйда ичкарига юрдим, исти?болимга рафи?ам чи?ди, юзи алланечук сини?, ксзларида ?ам мунг ?отгандек"¦
Унга тикилиб ?арар сканман, ссрадим:
- Тинчликми? Аима бслди сизга?
- ?еч"¦
Бирдан хаёлимга Салимжон келди..
- Салимжон ?ани?!
- "¦
Четга ?араб бошини сгар скан, юзига исси?, йирик ёшлар юмалади...
Шу пайт Холид сзининг ?али тс?рилаб улгурмаган чучук тили билан: "Дадажон.. Талим атам даннатга теттила"¦ Оллога"¦" деган гапини сшитдиму, карахт бслиб турган еримда ?отиб ?олдим, ?уло?им том битди, бош?а нима дейишганини билмайман"¦ Фа?ат хотинимнинг скраб хонадан чи?иб кетганини ксрдим"¦
Кейинчалик билдим"¦ ?айтишимдан икки ?афта бурун Салимжонни тссатдан безгак тутиб, иситмаси кстарилибди, аёлим тезда касалхонага олиб борибди"¦ Иситма авжига миниб, сз отасининг ме?ридан неча йиллар ма?рум бслган, бир марта бслса-да "с?лим" деган овозни сшитмаган, бошларини силайдиган ота ?слини сезмай стган с?лим Салимжон касалхонада, онаси ?слида, ингичка ?слларини унга узата-узата жон таслим ?илибди...
(Арабчадан Сайфулло? Аосирхон сркин таржимаси)
-
ALLOH RAHMATI
Alloh bizga ota-onamizdan ham mehribon.
Keng rahmati sababli ham tavba eshiklarini hamma uchun ochiq qilgan.
Banda qancha kufr va shirk keltirmasin. Gunohlarni hamma turin qilmasin Allohning rahmatiga kirishga qodir. Uning tavba eshigi ochiq. So'zlarimning tasdig'i o'laroq Payg'ambar sollallohu alayhi va sallam bilan bir qariya o'rtasida bo'lib o'tgan suhbatni keltiraman.
Rasululloh sallalohu alayhi vasallam qoshiga keksalik belini dol qilgan, sochlarini to'kib, tishlarini qoqqan chol oyoqlarini zo'rg'a sudrab hassaga suyanib keldi. Uzoqlardan, ko'zlarini to'sayotgan kipriklari orasidan yo'l qarab keldi. Rasululloh sollallohu alayhi va sallam oldilariga kelganida qaltiroq ovozda so'zladi:
- Ey Rasululloh, bir kishi gunohlarni ko'p qilgan. Ko'p qilganda ham hech turini qo'ymay qilgan. Gunohlarini butun insoniyatga taqsimlansa, hammasini badbaxt qilishga kifoya qiladi. Shunday odamning tavbasi qabul bo'ladimi?
Rasululloh sollallohu alayhi va sallam boshlarini ko'tarib qariyaga tikildilar. Yoshi bir joyga borib beli bukilibdi. Gunohlar iliklarining quvvatini olib, yuzidan nurni o'chiribdi.
— Islomga kirdingizmi?
— Men Allohdan o'zga iloh yo'qligiga, sizni Allohning elchisi ekaningizga guvohlik beraman!
— Yaxshiliklar qilasiz, yomonliklardan tiyilasiz. Alloh sizga o'sha gunohlarni barchasini yaxshilikka aylantirib beradi!
— Xiyonatlarim, buzuqliklarimni ham-a?!
— Shunday!
— Allohu akbar!.. Allohu akbar! .. Allohu akbar!..
Takbir ayta-takbir ayta ko'zdan g'oyib bo'ldi.
Bu hikoyani Tabaroniy va Bazzor rivoyat qilgan.
* * * * * * * * * *
-
O'TGA TAShLAYSANMI?
Allohning ota-onamizdan mehribonroq ekani haqida boshqa hikoya.
Bu hikoyamiz Buxoriy va Muslim Sahih to'plamlarida kelgan.
Havozin jangi tugaganidan so'ng kofirlarning oila va bola-chaqalari keltirilib, bir joyga jamlandi. Nabiy sollallohu alayhi va sallam ularga boqib turib bir ajablanarli hodisani ko'rdilar. Havozin ayollaridan biri tutqunlar orasini kezardi. Goh o'nga, goh so'lga boqardi. Duch kelgan go'dakni qo'liga olib ko'rardi. Uzoq aylandi. Birovning rahmi kelsa, birov turtkilardi. Aylana—aylana oxiri bir go'dakni qo'liga oldiyu, mahkam quchoqlab bag'riga bosdi. O'tirib anchadan beri emizmagani uchun to'lib ketgan ko'kragini tutqazdi. Go'dak ham darrov yig'ini yig'ishtirib emishga tushdi.
Bo'lgan voqeadan ta'sirlanib turgan sahobalarga Rasululloh sollallohu alayhi va sallam yuzlanib so'radilar:
- Nima deysizlar, shu ona farzandini o'tga tashlashi mumkinmi?
Tasavvur qiling shunday mushtipar ona o'z farzandini kimlardir yonib turgan olovga tashlamoqchi bo'lishsa, bunga befarq qarab tura oladimi?! Shunga rozi bo'ladimi?! Albatta sahobalarning javobi inkor bo'ldi: - Yo'q, ey Rasululloh! Bunday qilishi aslo mumkin emas!
— Shuni yaxshi bilinglar: Alloh bandalariga mana bu ayolning farzandiga ko'rsatayotganidan ham mehribonroqdir!
* * * * * * * * * *
islamnuri.comdan olindi
-
Kechagi kun uchun orzu
Deyarli har kuningiz bir alfozda o‘taveradi. Har kun bir xil. Ba’zida ertalab uyg‘onib, shijoat bilan qandaydir ishlarni boshlaysizu, kech tushguncha o‘sha shijoatdan asar ham qolmaydi.
Uyga qaytasiz: televizor, ovqatlanasiz, yana televizor, uxlaysiz, lekin ertansiga nima tush ko‘rganingizni eslolmaysiz(eslash esingizga kelsa). Shunday davom etaveradi hayot. Vaqtning esa siz bilan hisoblashishga vaqti yo‘q.
O‘taveradi kunlar"¦ Ketaveradi"¦
Shunday kunlarning birida, oqshom payti o‘tgan baxtli onlaringiz yodingizdan ko‘z oldingizga kela boshlaydi:
Uning tabassumi, nigohi, berayotgan azobi, "¦
Shunchaki uning shu dunyoda borligidan baxtliday yashaganingiz"¦
Keyin"¦ yaxshisi, davomini aytmay. Agar baxtsiz yakun bo‘lmasa, shunday eslab o‘tirmaysiz.
Orzu ushalgandan so‘ng u yo‘qoladi, unutiladi. Ushalmagan orzu esa, umringizning oxirigacha armon bo‘lib qalbingiz to‘rida yotaveradi. Shuning uchunmi, orzu unutilib ketmaslik uchun ham armonga aylanadi.
Xo‘rsinadi odam. Keyin esa, kechagi, o‘tib ketgan kunlar uchun orzu qila boshlaydi: agar haddim sig‘ib hammasini aytganimda boshqacha bo‘larmidi"¦
Qancha kechagi kun uchun orzu qilsak, vaqt bizni ulardan shuncha uzoqlashtiraveradi. Endi u kunlarga intilish foydasiz.
Vaqt bizning foydamizga ishlasin, yaqinim, o‘tib ketgan baxtli kunlardanda baxtli kunlarni ertadan kutaylik. Ertangi kun uchun orzu qilaylik.
Vaqt esa, orzularimiz tomon birga odimlaydi"¦ Manba (http://blog.fonus.uz/2008/09/kechagi-kun-uchun-orzu/#more-7)
-
:as:
ЛОДШОҲ ВА УАИАГ ХОТИАЛАА И
Ўз мамлакатида ҳукм сураётган бир подшоҳнинг 4 хотини бслган скан. Лодшоҳ снг кичик тсртинчи хотинини жуда схши ксрар, ҳамма нарсанинг снг гсзал снг қимматбаҳосини унга тақдим қиларди. Айтган ссзини қайтармай бажарарди. Лодшоҳ учинчи хотинини ҳам жуда севарди. Лекин уни ҳаммадан рашк қилар, бир куни уни ташлаб кетишидан қсрқарди. Иккинчи хотинини сса сабри ва ақли учун севарди. Иккинчи хотин унинг дардларини сабр билан тинглар, ҳар бир қийин аҳволда схши маслаҳат берарди. Қироличалик вазифасини бажараётган биринчи хотин сса подшоҳни жуда севар, унинг соғлиғини ва ҳукмронлигига путур стмаслиги учун ҳаракат қиларди. Шунча ҳаракатларига қарамасдан подшоҳ уни севмас, ва ҳеч сътибор бермасди. Бир куни подшоҳ оғир хасталикка йслиқибди. Яқинда бу дунёни тарк қилишини сйлаб, у ерда ёлғиз қолишидан қсрқиб кетибди. Шунда хотинларидан қай бири у билан слим ёлғизлигидан қстқаришини билишни истабди.
Тсртинчи хотинидан бу ҳақда ссраганда унинг "œЙсқ, мумкин смас", деган жавоби қалбини пичоқ билан кесибди гсё.
"œҲаётим бсйича сени севдим. Сен мен билан бирга бслишга розимисан?", дес ссрабди учинчи хотинидан.
"œЙсқ, ҳаёт жуда гсзал. Сен слганингдан сснг, мен сна турмушга чиқаман", жавоб берибди аёл.
Бу жавобдан подшоҳнинг кснгли снада қора бслди.
"œҲар бир ишимда сен ёрдамчим бслдинг. Бошим бундай қора кун тушганида менга ёрдамчи бсласанми?" деди иккинчи хотинига.
"œЙсқ, бу ишда мен сенга ёрдамчи бсла олмайман. Жанозангда бсламан, ҳатто қабринг ёнигача сени кузатиб боришим мумкин, лекин сен қабрга кирганинг заҳоти менинг хотинлик бурчим битади. Истасамда ҳеч нарса қила олмайман, подшоҳим".
Ғам ва алам оламига ғарқ бслган подшоҳни "œҚаерга кетсанг ҳам мен сен билан биргаман. Ўлсанг бирга сламан"¦" деган биринчи хотининг овози уни сзига келтирди.
"œОҳ...", - деди подшоҳ, - кошки сна қайтадан бу оламга келсам..." Ҳаётда ҳам ҳар биримизнинг 4 жуфтимиз бор аслида: Тсртинчиси жуфтимиз вужудимиз.
Унинг гсзал ва ёш қолиши учун қанча вақт сарф қилмайлик у бир куни бизни тарк қилади. Учинчи жуфтимиз сса обрс ва савлатимиз. Биздан кетар кетмас бошқаларга жуфт-ёр бслади.
Иккинчи жуфтимиз оиламиз ва дсстларимиздир. Уларнинг бизлар учун қилган сснгги иши ортимиздан ксзларида ёш билан қолишларидир. Бошқа бир ёрдам қилишдан улар ожизлар.
Биринчи жуфтимиз сса руҳимиз. Биз билан сзга оламга рихлат қилади. Унутмайлик:
Еган таомларимиз смас, хизматларимиз бизнинг кучимиз.
Ишлаб топган пулларимиз смас, ишлаган савобларимиз бизнинг давлатимиз.
Ўқиганларимиз смас, амалларимиз олимлигимиз.
Аасиҳатдан бош кстариб, биринчи сзимиз учун жавоб беришимиз кераклигини, биринчи сзимиз учун масъул сканлигимизни унутмайлик.
www.muslima.uz
-
А изқ Аллоҳдан
Мана кириш имтиҳонлари ҳам тугади. Оқила қслдан келганича ҳаракат қилди. Бир йил давомидаги тинимсиз сқиб срганиши сз натижасини ксрсатди — имтиҳонда билган саволлари тушди, натижаларидан кснгли тсқ. Лекин... контракт масаласи уни қийнарди, оилавий шароитини схши деб бслмайди. Оиласида беш фарзанд, онаси тикувчилик қилиб, катта укаси тиним билмай ишлаб оилани зсрға тебратиб турибдилар, шунча ҳаракати, орзу-мақсадлари илм олишга бслган иштиёқининг кучлилигидан, агар сқимаса ҳаётининг мазмуни йсқдек, у нима бслганда ҳам астойдил Аллоҳга таваккул қилди.
Аатижалар маълум бсладиган кун ҳам етиб келди, албатта бу ҳолатни фақат бошга тушгандагина хис стиш мумкин. Бир дунё ҳасжон, сна таърифлаб бслмас кснгил ғашлиги... Оқила охиридан бошлаб текширишни бошлади. Кирмаганлар орасида унинг номери йсқ - хайрист. Анди контрактни ксздан кечира бошлади... Ана вариант — 114, номер — 448477... Бу номерлар шартнома бсйича қабул қилинганлар рсйхатини бошлаб берганди. Дунё ксзларига қоронғу бслиб кетди, "œонамга нима дейман, тсрт укамнинг ризқини қийиб мени сқитинг, дейманми". Бироқ, онажониси ундай сйламади. Хабарни сшитиб фақат бир гапни айтди — "œА изқ Аллоҳдан". Оқила ёш тсла ксзларини отасига тикди, бу гап қайси маънода гапирилганини тушуна олмади...
Оқила талаба бслиш бахтига мушарраф бслганига Аллоҳга шукроналар айтди. Илм олишга қаттиқ бел боғлади, шунинг баробарида ишлади ҳам. Ўқишга кирган йили оиласига сзгача файз-барака кирди, далага стакдеккина ерга скилган сабзавотлардан мсл ҳосил олдилар, ҳам мактабда сқиб, ҳам корхонада оддий ишчи бслиб ишлаётган укаси инглиз тилини схши билгани учун корхона директори сзига ёрдамчи қилиб олди. Оқила учинчи курсга стганида сса аъло баҳоларга сқигани, фаоллиги учун таълим грантлари асосида жорий стилган "œМеҳр нури" жамғармаси тслов шартномаларини тслаб берадиган бслди...
Оқила бу хабарни онажонисига тезроқ айтмоқчи бсларди-ю, аммо тиллари фақат бир хил жумлаларни такрорларди — "œА изқ Аллоҳдан".
Шарифа Мирзаҳамдамова
-
ALLOH ga tavakkul
ALLOH ga tavakkul va ALLOH ga bog’lanishning turli hil yo’llari bor. Ammo inson musibatga tushib qolganida haqiqatan ham tavhid mohiyatini tushunadi. Toshkentlik bir jurnalist birodarimiz tomonidan etib bergan bir ibratli hikoya bunga yaqqol misol bo’la oladi. Keling ushbu voqeani uning o’zidan eshita qolaylik: 90-yillarni ohirlari edi, men Mustaqillik maydoni tomonadagi markaziy nashlardan birida ishlar edim. Endi-endi gazeta sahifalarida maqolalarim chiqayotgan onlar edi. Nomimni gazetada ko’rganimda o’zimmi qoyarga joy topa olmaganim uchun-mi ko’pincha kechki navbatchilikka ham qolar edim. Bir kuni ana shunday navbatchilik tugagach soatga qaradim. Gazetani tungi soat 2 larda yopdik. Tabiiyki uyim nashriyotdan ancha olis bo’lgani uchun metro yuradigan vaqtgacha navbatchilar honasida qolishim kerak edi. Ammo nimagadir sekin ko’chaga chiqib uyga qaytishga qaror qildim. Toshkent ko’chalari yorug’ Hudoning yordamida yetib olaman deb yo’lga tushdim. Uyimizning oldidan kotta kon jarlik o’tgan, ana shu jarlik bo’yiga yetib qolganimda, aniqrog’i uyimizga bir km masofa qolganida yo’lda ikkita yogot o’tirganini ko’rdim. Ichimdan bir nima o’tdi ammo ALLOH ga tavakkul dedimda ularning oldidan o’ta boshladim. Haligi ikki ovlon asta o’rnidan turdi. Orqamdan yo’lga tushishdi. Men hech narsani sezmagandek yo’limda davom etaverdim. Shunda ularning biri ho’w og’ayni sigaret bormi dedi. Men tabiiyki yo’q degan javobbi berdim. Ularning niyyati buzug’ edi. Yarim yo’lga yetkanimizda hammamiz to’htadik. Notanish yo’lchilar menga o’zlarini tanishtirishdi. Ma’lum bo’lishicha ularning biri kechqurun ko’chaga chiqishi ta’qiqlangan bezorlaridan biri ekan. Buni u menga faxr bilan etti qandaydir hujjatlarni pesh qilish asnosida kurtkasining ichida pichoq borligini ko’rsatib o’tib ketti. Men hammasini tushundim. Ularning maqsadi meni tunash. Endi buyog’ini eshting o’sha kuni oylik olgan edim. Kurtkam ham ancha qimmat kiyim hisoblanar edi osha paytda hulas yigitlar o’z maqsadlarini ayta boshlashdi. Ho’sh og’ayni nima qilib tunda yuribsan ishdan qaytayapman. "œIshdan qaytayapman" Nima sen yosh bolamisan bunaqa payt ko’chada yolg’iz yurib bo’lmasligini bilmaysanmi? Shama’ qildi bittasi. Bezorilarning shu birgina savoli meni tetiklashtirib yubordi. ALLOH ga qasamki, bunaqa payt yolg’iz yurib bo’lmasligini bilmaysanmi savol berilmaganda men o’zimga kela olarmidim yoki yo’qmi buni ALLOH biladi. Miyyamga ajoyib bir fikr keldi va haligi o’zicha dunyoni zabt etgan jahongir misoli tirjayib turgan yigitga qarata kim etti meni yolg’iz deb men yolg’iz emasman dedim ular tabiiyki ho’sh kim bn san bo’lmasa deyishdi. MEN ALLOH BILAN MAN DEDIM. Mana shu javobim haligi tungi bezorilarni bir-biriga qaratib qo’ydi. Vaqtni g’animat bilib so’zimda davom ettim ALLOH men bn degan so’z sizlarni ajablantiryaptimi? Nima sizlar ALLOH ga ishonmaysizlarmi? Ishonamiz ammo"¦. Ammodan keyingi javob yo’q edi. Yigitlarni ahvoli tang bo’lib qoldi. Haqiqatan ham u yoq bu yoqdan din habarini eshitishganmi javob berishda ehtiyotkorlik bn gapirishdi. Biroq kechki to’qqizdan keyin shaharda yurishi ta’qiqlangan bezori baribir o’zinikida turib oldi to’hta o’zincha chiroyli so’zlarining bn orqaga qaytib ketadi deb o’ylaysanmi. Ho’sh qo’lindan nima keladi. Menga bu gap juda og’ir botdi. Chunki o’sh lahzada nimagadir men bu ikkovlondan rostakamiga umuman qo’rqmas edim. Hammasini qalban ALLOH ga tashlab qo’ygan edim. Shuning uchun ham ularning ko’zlariga tik qarab javoblarni sharta-shartta berib tashladim. Qo’limdan biror narsa keladi demaymanu ammo sizlarga bir nozik habarni yetkazib qo’ymoqchiman. Meni qo’rqqanidan ALLOH nomini tilga oldi desalaring hato qilasizlar chunki sizlar ishonasizlar-mi yo’qmi hammasini ALLOH ko’rib turibdi. Bu voqea nima bn tugashini bilmadim ammo shunisi aniqki ALLOH hohlagan boshqasi bo’lmaydi. Endi o’z-o’zidan savol tug’iladi. Agar sizlar meni bir narsa qilish yozilgan bo’lsa, meing qo’limdan hech qanday qarshilik ko’rsatish kelmaydi. Ammo agar ALLOH meni uyimga eson-omon yetib olishimmi istagan bo’lsa, sizlarning qo’llaringizdan hech vaqo kelmaydi. Qizig’i shunda-ki bir kuni baribir uchrashamiz va hammasi uchun kelishmagunimizcha birortamizni oyoqlarimiz qimirlamaydi, yani endi nima qilmoqchi bo’lsalaring qilaverlaring!!! Mana shu ohirgi kalimalar haddan tashqari ishonchli chiqqanidan sheriklarining biri qo’yaqol kettik dedi: do’stining bu holatidan achingan bezori yo’q dedi agar haqiqatan ham Hudo buni saqlamoqchi ekan ko’ramiz karomatini ko’rsatsin. Bezorilarning biri kurtkamni tortishga ikkinchisi qo’limdan ushlashga kirishdi. Imkon qadar qarshilik ko’rsatishni boshlagan edim-ki orqadan kimdirning hoy nima qilyapsanlar degan ovozi eshitildi. Hammamiz jar tomonga qaradik yaqindagina u yerda hech kim yo’q edi. Bir bir militsiya hodimi paydo bo’ldi. Abjirgina bo’yi past hodimning tashrifi bezorilarni sarosimaga solib qo’ydi. O’z-o’zidan kelib qolgan mehmon mendan nima bo’lganini so’radi. Men nimagadir haligi yigitlarni sotishni istamadim-da ular bn birga qaytayapman dedim. Militsiya hodimi jar bo’yidagi uylardan biriga olib ketti. Yo’lda haligi bezori o’zicha unga qarshilik ko’rsatdi. Ammo militsiyoner abjir harakatlari bilan uni osongina yerga yotqizdi va uka o’zingni bosib ol va men aytganni qil dedi. Men bo’layotgan voqealarni to’la-to’kis idrok qilmasimdan haligi aka menga ruhsat berdi. Ketaver senda ayb yo’q men bular bn o’zim gaplashib olaman. Men deyarli uyimga yaqinlashib qolgan edim. Tungi sheriklarimmi militsiya hodimiga topshirib uyga ravona bo’ldim. Keyin ertasiga postlarni izladim tanish militsiya hodimlaridan meni bezorilarning hamlasidan qutqargan qo’riqchini so’rab surishtirdim. Biroq, uni topishni iloji bo’lmadi. Haligacha o’ylayman. EHTIMOL U ODAM BO’LMAGAN dir. Hikoyani etib bergan birodarning EHTIMOL deb ishlatayotgan fikriga biz ham qo’shilamiz. Chunki haqiqatan ham ALLOH ga ishonib faqat undangina madad so’ray olsa, olamlarning yaratgan zot o’zining nusratini yuboradi. Bunga hayotiy voqealar to’lib yotibdi.
www.50megs.com
-
ИХЛОС МЎАªЖИЗАСИ
Бу воқеани бир вақтлар Марказий Африкада ишлаган Жанубий африкалик шифокор ёзиб юборган.
Кечки навбатчиликлардан бирида ҳамширалар билан бирга оғир туғруқ жараёнини стказишга тсғри келди. Қанчалик ҳаракат қилмайлик, онани сақлаб қола олмадик. У бизга жажжигина, вақтидан олдин дунёга келган гсдакни ва чирқиллаб йиғлаб қолган икки ёшли қизчани қолдириб ҳаётдан ксз юмди.
Зарур шарт-шароит бслмаганидан гсдакни қандай сақлаб қолишни тасаввур ҳам қила олмасдик. Чунки сша вақтда инкубаторни ишлатиш учун слектр ҳам йсқ сди.
Акваторда бслсак ҳам, кечалари жуда совуқ ва жон-жонингиздан стиб кетадиган шамоллар ссарди.
Ардамичларимдан бири, стажер-акушер омбордан бир қучоқ пахта олиб келиб ҳозиргина дунёга келган болани срай бошлади. Ҳамшира сса, грелка олиб кетгани югурди. Аммо бир неча дақиқадан сснг тушкун ҳолда йиғламсираб қайтиб келди ва иссиқ сув қусётганида грелканинг ёрилиб кетганини айтди. "œБу бизнинг снг охирги грелкамиз сди!"- деди у куюниб. Ҳа, тропик иқлимда резинанинг мсртлашишини схши билардим, лекин айнан ҳозир, жуда зарур пайтда бундай бслиши...
Ғарбда "œтскилган сутга ачиниш срамайди", деганларидек, Марказий Африкада ҳам ёрилган грелка туфайли тушкунликка тушишдан фойда йсқ. Чунки, грелка, биласиз, дарахтда ссмайди, сотиб олай, десангиз, сқин сртада на дорихона, на дскон бор.
Бслар иш бслди,-дедим ҳамширага ва бошқа ходимларга қарата.- Болани бу совуқ кечадан тирик олиб чиқиш учун оловга иложи борича сқинроқ қсйинглар. Ўзимиз сса галма-галдан бола билан сшик сртасида ётамиз. Яна чақалоққа шамол тегмасин. Шу кунларда снг муҳими — болани иссиқда ушлаб туриш.
Одатга ксра, сртасига болалар уйига бордим. У ерда истаган болалар билан намоз сқирдим. Аамоздан олдин уларга кечаси бслиб стган воқеани ссзлаб бердим. Грелка ҳақида, гсдакни доимо иссиқда ушлаб туриш қийинлиги ҳақида гапирдим. "œГрелка бизни бу вазистдан қутқарган бсларди,- қсшимча қилдим мен.- Чунки бола сал совуқ қотса ҳам слиб қолиши мумкин". Шунингдек, болаларга гсдакнинг икки ёшли опаси борлигини, онасини соғиниб йиғлаётгани ва онаси снди умуман қайтиб келмаслигини айтдим.
Болалар диққат билан қулоқ солишди ва дуо қилгани туришди. Ўн ёшлар атрофидаги бир қизчанинг дуо қилиши мени ҳайрон қолдирди. У кучли ихлос, бегуноҳ болаларга хос покиза имон билан дуо қиларди.
"œИлтимос, Аллоҳ, - деб дуо қиларди у. — Бизларга грелка юбор. Ай Аллоҳ, грелкани бугун юбор, чунки сртага кеч бслиши мумкин. Чақалоқ сртагача слиб қолса нима бслади?" дуосини охирида сса, сна қсишмча қилиб қсйди: "œАллоҳим, бизга сна чақалоқнинг опаси учун қсғирчоқ ҳам юбор. Шунда сен уни схши ксришингни, сзининг ёлғиз смаслигини сезади. Илтимос, Аллоҳ!"
Бу ссзларни сшитиб боланинг қалбидаги ихлос ва покизаликдан лол қолдим. Ўшанда бу дуога "œомин" дес олармидим? Йсқ, менимча ихлос билан айта олмасдим. Бу илтимосни Аллоҳ қондириши мумкинлигига ишона олмасдим. Албатта Аллоҳ ҳамма нарсага қодир ва нимани истаса қила олиш қудратига сга, Қуръонда шундай дейилган. Аммо ҳамма нарсада бслганидек, илтимоснинг ҳам чегараси бор-ку! Мен сша шароитда бу илтимосни бажариш мутлақо имконсиз , деб сйлардим. Чунки бизга грелкани фақат менинг юртимдан юборишлари мумкин сди. Лекин мен у ерда десрли тсрт йилдан буён ишлардим ва ҳали ҳеч кимдан бирорта ҳам посилка олмагандим. Бирортаси посилка юборса ҳам, скваторга, тропик жазирамага грелка жснатиш кимнинг ҳам хаёлига келарди?
Ана шундай ишончизлик хаёллари билан ишга қайтдим. Бир неча соатдан кейин, сқувчиларимга тиббиёт асосларидан сабоқ бераётган пайтдимда уйим олдида автомобиль келиб тсхтаганлиги (уйим ишхонага сқин жойлашганди) хабарини беришди.
Уйга етиб келгунимча машина кетиб бслибди. Лекин, кираверишда 22 килограммлик посилка турар сди.
Мен ксзимга ёш тслаётганини сездим. Лосилкани сзим оча олмагач, болаларни ёрдамга чақирдим. Бугун сзим борган болалар уйининг болалари бир пасда етиб келдилар. Уларнинг орасида ҳалиги сн ёшли қизча ҳам бор сди. Болалар билан бирга тугунларни ечиб, пичоқ билан аста қутини очдик. Ўттиз жуфт ксз қимир стмай менинг қутидан совғаларни олишимни кузатиб турарди.
Қутининг снг устида бир нечта рангоранг свитерлар бор скан. Уларни тарқатиб берганимда болаларнинг ксзлари шодликдан сна ҳам срқираб кетди. Кейин беморлар учун боғламларни олдим. Уларнинг тагидан турли хил тиббий ускуналар чиқди. Болалар уларга тушунмай қараб туришарди.
Сснгра майиз солинган бир нечта пакетларни олиб четга қсйдим. Кейинги м& #1072;ротаба қутига қсл солганимда... Йсқ... Бслиши мумкин смас!
Ўз ксзларимга ишонмай, ҳақиқатга умуман тсғри келмаслигини тушунган ҳолда қутидан .... Ҳа, ҳа, қутидан сп-снги грелкани олдим!
Болалар ҳайратдан ҳайқириб юборишди. Мен ксз ёшларимни тис олмасдим.
Мен Аллоҳдан грелка юборишни ссрмаган сдим. Чунки бунинг иложи борлигига умуман ишонмасдим. Қанчалик ҳам аҳмоқ сканманки, дуонинг кучига ишонмай стирибман!
Шунда ҳалиги сн ёшли қизча хурсанд ҳолда олдимга югуриб келди. Қутига тикиларкан, у "œАллоҳ грелкани юборибдими, қсғирчоқ ҳам юборган бслиши керак",- деб қулоғимга ишонч билан пичирлади.
Ҳа! Албатта! Бошқача бслиши ҳам мумкин смасди! Қутининг снг тагида ажойиб, жажжигина қсғирчоқ ётарди. Қизалоқнинг ксзи икки юлдуз каби порлаб кетди. У дуосининг ижобат бслишига бир сонис бслсин, шубҳаланмаган сди.
"œҚсғирчоқни ҳалиги қизга бергани сиз билан бирга борсам майлими, Аллоҳ уни жуда схши ксришини унга айтардим?... Илтимос",- дес ссради мендан. Ксзларимда ёш, "œАлбатта, ширинтойим",- дес бош силкидим.
Ўша посилка йслда нақ беш ой юрган скан. Уни менинг собиқ сқувчиларим собиқ ҳамкасбимнинг ташаббуси билан юборган сканлар. Айнан шу вақтда поосилка жснатишни ва унга грелка қсшиб қсйишни сса, унинг қалбига Аллоҳ таоло солганди. Бир шогирдим сса, холис имонга сга қизалоқнинг дуосига жавобан қутининг ичига сша жажжигина қсғричоқни солиб қсйибди.
"œУлар ссрашларидан олдиноқ
Мен уларнинг барча дуоларини ижобат қилиб қссман"
Илтимос, бу воқеани атрофингиздагиларга, таниш ва нотанишларга ссзлаб беринг. Бошқалар билан сртоқлашинг. Аллоҳ сиздан рози бслсин!
Аллоҳимиз шаксиз Барча нарсани Ашитгувчи ва Барча нарсани Билгувчидир. У бизни схши ксради!
www.50megs.com
-
3 савол.
Хорижий давлатда узок муддат таълим олиб кайтган йигит сзининг диндор ота-онасидан унинг 3 та саволига жавоб бера оладиган диний олим ёки бирор мутахассис топиб
беришларини ссради. Аихост, ота-онаси бир мусулмон олимни топишга муваффак бслишди"¦ Йигит:
- Сиз кимсиз? Менинг саволларимга жавоб бера оласизми?
Олим:
- Мен Аллох Субхонаху ва Таолонинг бандаларидан бириман. Иншоаллох, сенинг
саволларингга жавоб беришга кодирман.
Йигит:
- А остдан-а? Кспгина профессорлар ва мутахассислар менинг саволларимга жавоб топишдан ожиз колган сдилар.
Олим:
- Мен Аллохнинг тавфики ила имкон кадар жавоб беришга харакат киламан.
Йигит:
- Менинг учта саволим бор. Булар куйидагилар:
1. Аллох мавжудми? Шундай бслса, менга Унинг шаклини ксрсатинг.
2. Такдир нимадир?
3. Агар шайтоноловдан сратилган бслса, нима учун охир-окибат у сзи каби стдан иборат
бслган жаханнамга улоктирилади? Шайтон ва жаханнам стдан сратилгани сабабли шайтон бундан заррача озор топмайди-ку! Шу хакда Аллох сйламаганми?
Саволлар тугар скан, олим киши бирдан рспарасидаги йигитнинг юзига каттик тарсаки
тортиб юборди. Кутилмаган зарба аламидан йигит сзини йскотаёзди.
- Аима учун мендан газабланаспсиз?
- Мен газабланаётганим йск. Бу тарсаки сенинг уч саволингга бслган жавобдир.
- Сизни тушунмадим.
- Менинг шапалогимдан сснг нимани хис стдинг?
- Албатта огрикни хис килдим.
- Демак, огрикнинг борлигига ишонасан, шундайми?
- Албатта.
- У холда менга огрикнинг шаклини ксрсат-чи!
- Кандай килиб? Бунга кодир смасман-ку.
Шунда олим каршисидаги йигитчага бундай деди:
- Бу менинг биринчи жавобимдир: биз хаммамиз Аллохнинг шаклини ксришга кодир бслолмасак-да, Унинг борлигини хис стамиз"¦
Олим ссзида давом стди:
- Ўтган кеча менинг сенга тарсаки тортишимни хаёлингга келтирганмидинг?
Йигит:
- Йск.
Олим:
- Качондир мен сенга бугун тарсаки тортишим хакида сйлаганмидинг?
Йигит:
- Йск.
Олим:
- Мана шу такдир бслади!
Яна олим деди:
- Сенга шапалок туширган кслим нимадан сратилган?
Йигит:
- Теридан.
Олим:
- Юзинг-чи? У нимадан сратилган?
Йигит:
- У хам теридан сратилган.
Олим:
- Юзингга тарсаки туширганимдан сснг нимани хис стдинг?
Йигит:
- Огрикни.
Шунда олим деди:
- Шайтон ва жаханнам хам оловдан сратилган бслса-да, Аллохнинг хохиши билан жаханнам
шайтон учун нихостда азобли жой бслади
-
:as:
Endi kech...
Juldur kiyim kiygan chol-kampir Bostondan kelgan poyezddan tushib, ming istihola bilan ko'zlagan manzillari sari yo'l oldilar. Garvard universiteti rektorining qabulxonasiga kirar-kirmas, kotiba ularning yo'lini to'sdi. Yoshi bir joyga borib qolgan bu odamlarning universitet rahbarida qanday ishlari bo'lishi mumkin?
Chol past ovozda rektor bilan ko'rishish istagida ekanini bildirdi. Kotiba rektorning vaqti ziqligi bois ularni qabul qilolmasligini aytdi. Kampir: "Mayli, kutamiz", deya ming'irlab qo'ydi. Bugun qanday qilib bo'lsa ham ishni bitirib ketishlari lozim edi. Kotiba indamay joyiga o'tirdi. Oradan bir necha soat o'tsa ham, qariyalar turay deyishmasdi. Тoqati toq bo'lgan kotiba o'rnidan turib, rektor huzuriga yo'l oldi: "Bir-ikki daqiqaga bo'lsa ham qabul qilmasangiz, ketish niyatlari yo'q bularning".
Yosh rektor ularni istamaygina qabul qildi. U oddiy "qishloqilar"dan hazar qilardi. "Menday odamning idorasiga kelishga qanday haddilari sig'di ekan!", deya g'udrandi.
Rahbarning avzoi buzuq, asablari taranglashgan edi.
Kampir dardini to'kib soldi: "O'tgan yili shu yerda tahsil olayotgan o'g'limiz avtohalokatda vafot etdi. U bu yerda o'zini juda ham baxtli his qilardi. Shuning uchun universitet hududida unga atab bir yodgorlik barpo qilsak, degandik".
Rektorning peshonasi tirishib, kinoya bilan: "Xonim,— dedi cho'rt kesib,— biz Garvardda tahsil olgan va o'lgan har bir odam uchun yodgorlik quraversak, universitetning qabristondan farqi qolmaydi-ku!"
— Yo'q-yo'q,— dedi kampir shoshib,— yodgorlikni noto'g'ri tushundingiz. Biz Garvard uchun biror bino qurib beraylik, demoqchi edik.
Rektor ularning juldur kiyimiga nafrat to'la nigohlari bilan bir qarab oldi-da:
— Bino deysizmi? Bir bino qurish uchun qancha pul kerakligini bilasizlarmi? Oxirgi qurgan binomizning o'ziga yetti yarim million dollardan oshiq mablag' sarflandi...
U bu gapi bilan qariyalarning xom hayollariga chek qo'ydim, deb o'ylagandi. Kampir choliga yuzlandi: "Universitet tashkil qilish uchun atigi shuncha mablag' ketar ekan, unda nega biz o'zimizning universitetimizni ochmasligimiz kerak?"
Rektorning yuzlari oqarib ketdi. U "ojiz" qariyalardan yengilgan edi.
Er-xotin Stenfordlar ohista tashqariga yo'naldilar.
Ular uylariga — g'arbiy Kaliforniyadagi Palo Alto shaharchasiga qaytishdi. Keyinroq Garvard mensimagan o'g'illarining nomiga universitet tashkil qilishdi. Bu bilan umri bahorida hazon bo'lgan o'g'illarining nomini abadiylashtirishdi...
Aytmoqchi, o'sha ilmgoh bugungi kunda Amerikadagi eng nufuzli oliy o'quv yurtlaridan biri — Stenford Universitetidir.
Shoakmal Isroilov, "œIrfon" taqvimidan
-
Франяуз киз сабабли тавба килган аёл киссаси
Шайх Мухаммад Маснаднинг "Аллохга кайтган кизлар" рисоласидан Вадуд Ахмад таржимаси.
Мисрлик Сузи Мазхар йигирма йилдан бери Аллохнинг хак динига чакириш йслида юрган даъватчи аёл. Унинг исми Аллохга кайтиб, тавба килган санъаткор аёлларнинг исмлари билан боглик, шунингдек, улар орасида Исломистга даъват борасида анчайин ахамистли срни бор. Сузи сз тавбаси хакидаги киссасини шундай хикос килади:
"Университетни адабиёт факулътети журналистика бслимини тамомлаганман. Бувимнинг кслида восга етдим. Санъат устаси, артист Ахмад Мазхар амаким бслади. Ксп вактларимни театр ва коняертлар томошасида стказардим. Аркинлик ва хурлик деб аталмиш тушунча билан атрофимдаги хайвоний ксзлар олдида сзимни жамолимни ксз-ксз килиб юрар сдим. Бувим менга каттик турмасдилар. Ота-онам хам шу каби сдилар. Ўзи кспгина зодагон одамлар ва уларнинг фарзандлари шу каби хаёт кечиришади. Улар хайвонлар каби, балки, улардан баттарок бслган турмушда сшашади.
Хакикатда, Ислом хакида унинг номидан бошка хеч нарсани билмас сдим. Лекин, мол-дунё ва обрс-сътиборли бслсамда, менда бир нарсадан ксркув бор сди"¦ Мен газ ва слектрдан чикадиган ёнгинлардан жуда ксркардим. Аллох мени килаётган маъсистларим туфайли бир куни стда ёндириб юборади деган гумон мени ксркитарди. Артага Аллохнинг азобидан кандай нажот топаркинман деб ичимда сйлардим. Баъзида, виждонимнинг бу каби маломатларидан кочиб уйкуга гарк бслар, баъзида сса театр ёки кинога чикиб кетардим.
Вакти соати етиб, турмушга чикдим. Турмуш сртогим билан "асал ойи" ни стказиш учун Франяисга, Ларижга саёхат килдик. Сафарда бир нарса мени сътиборимни тортди. А имда юрган чогимизда Ватиканда бслгандик. А им Лапасининг музейига кирмокчи бслганимизда, сшикбон сгнимга катта кора халат кийиб олишимни, акс холда киргизмаслигини айтиб туриб олганди"¦ Улар сзларининг бузилган диёнатларини мана шундай хурматлашади"¦
Шу онда пичирлаб, сзимга савол бердим: "Бизга нима бслди, Исломимизни шунчалар хурмат килмай, бесътибор бслиб колибмиз??!"
Сунъий бахтиёрлигимнинг снг авжи кечаётган сша кунларнинг бирида сримга, неъматларига шукрона рамзида Аллох учун икки ракат намоз скиб ксймокчиман, дедим. У: "Аимани истаётган бслсанг шуни килишинг мумкин, бу сени сркинлигинг!!!" деди.
Бир куни узун ксйлак ва рсмол олдимда, Лариждаги катта жомеъ масжидга кирдим"¦. Икки ракат намоз скидим"¦
Масжиддан чикар сканман, бошимдаги рсмолни ва узун ксйлакни ечиб, снди сумкамга солмокчи сдим, кутилмаган бир вокеа содир бслди"¦
Олдимга кск ксзли бир франяуз киз скинлашди. Бу ксзларни унутмайман"¦ Бир умр унутмайман"¦ Агнида исломий либос-хижоб"¦ Келиб, кслимдан охиста тутди ва елкамга кслини ксйиб, паст овозда:
"Опажон, хижобингизни нега ечаспсиз?
Ахир, бу Аллохнинг буйруги сканини билмайсизми!!!" дес шивирлади:
Унинг бу ссзларидан донг котиб колдим. Кейин, сзи билан бир неча дакикага масжидга киришимни илтимос килди. А ад стмокчи бслдиму, лекин, кизнинг чиройли одоби, латиф муомаласи мени ичкарига киришга мажбур килди"¦
У: "Аллохдан сзга илох йск сканига гувохлик берасизми??"¦ Ушбу шаходат калимаси - "Ла илаха иллаллох" нинг маъносини тушунасизми??"¦ Улар факат тилдагина айтиладиган калималар смас, балки, уни тасдиклаш ва унга амал килиш хам кераклигиничи??!" деб саволлар ёгдира кетди.
Ўша куни киз менга хаётдаги снг киска дарсни таълим берди"¦ Калбим титраб кетди"¦ Унинг ссзларидан хис-туйгуларим юмшаб, таъсирланиб кетдим"¦
Киска сухбатимиз нихоссига етиб, хайрлашар сканмиз, киз кслимдан тутиб: "Опажон, динга (Исломга амал килишлик билан) ёрдам беринг"¦" деди
Масжиддан атрофимда нималар бслаётганини сезмаган холда, сй-фикрларимга ксмилиб чикдим .
Ўша куним срим билан тунги клублардан бирида кунгилчоглик килиш учун жой буюриб ксйган сдик. "Кабаре" деб номланадиган то тонггача маишат бсладиган ушбу маконда сркагу аёл бирга раксларга тушишади. Улар мусика огушида, куй охангида аста-секин, бслаклаб-бслаклаб бир-бирларини кийимларини ечишади"¦ Шармандагарчиликлар авжига минади"¦Худди хайвонлар каби, йск, балки хайвонлар хам килмайдиган, килишга ор киладиган устсиз ишлар у ерларда то тонггача давом стади"¦
Томоша килиб стириб, бирдан улардан нафратланиб кетдим"¦ Залолатга чсмган нафсим улардан жирканиб кетди"¦ Улардан юзимни буриб тескари сгирилиб олдим"¦ Атрофимда ким борлигини сезмай бошладим"¦ Хаво етишмаётгандек бслди"¦ Аримдан нафас олиш учун ташкарига чикишимизни талаб килдим"¦
Артасигаёк Кохирага кайтиб кетдим. Келасолиб, биринчи ишим Ислом билан танишиш бслди. Гарчи мен шу вактгача дунё неъматларига бурканиб сшаган бслсамда, хотиржамлик ва оромни билмай сшаганман. Лекин, сша сакийнатни, оромни мен Исломга скинлашганимдан сснг, намоз скиб, Куръон тиловат кила бошлаганимдан кейингина топдим.
Атрофимдан жохилий хаёт чекинди ва мен снди куну-тун Куръон мутолааси билан банд бслдим"¦ Ибн Касийр, Саййид Кутбларнинг тафсирларини топиб скидим. Хонамда стириб олиб, узун соатларни завк ва шавк билан китоб скишга багишладим"¦. Ксп скидим"¦ Тунги стиришлар, кино-театрлар, маишатлар билан тслган залолат хаётимдан хижрат килдим"¦ Муслима аёллар билан таниша бошладим"¦
Аввалда, срим хижоб срашим, уларнинг жохилий хаётларидан чекинишим, кариндош ва бошка сркаклардан сзимни тортишим, номахрам сркаклар билан ксл бериб ксришмаслигим каби хатти-харакатларимга каттик туриб каршилик килди"¦
Буларнинг бари Аллох томонидан менга бслаётган имтихон ва синовлар сди. Лекин, иймоннинг илк кадамлари Аллохга тслалигича таслим бслиш, Унинг ксрсатмаларига бсйсуниш хамда Аллох ва А осулини барча бошка нарсалардан ортикрок схши ксриш билан ксйилади.
Кспгина муаммолар бошимдан стди. Арим билан ажрашишгача борай дедик"¦
Лекин"¦. Кичкинагина уйимизга Исломнинг киришини амр стган Аллохга хамд бслсин"¦ Аллох субханаху ва таоло сримни хам Исломга хидост стди"¦ Хозир у мендан ксра схширок мусулмон кишига айланган"¦. Хозир у Аллохнинг Хак динига даъват стувчи мухлис кишилардан бири"¦ Майли, мен уни шундай деб хисоблайман ва Аллохга бирон кишини мактамайман...
Касалликлар, дунёвий мушкулотлар ва биз дучор бслаётган бир канча мусибатларга карамасдан биз хозир бахтиёрмиз"¦ Биз бу мусибатларимиз дунёмиздагина сканидан ва шукрким, динимизда смаслигидан жуда бахтиёрмиз"¦"
www.50megs.com
-
Ай кизчам, 1-кисм (Хазрати Али Тантовий)
Ксконлик Аркинжон кори тарафидан таржима килинган.
Одамларда ислох киламиз, одамларни тузатамиз деб маърузалар килдик. Китоблар ёздик. Гапиравериб тилларимиз чарчади, ёзавериб каламларимиз. Биз одамларни тузатамиз десак, одамларнинг бузилиши кспайиб кетспти. Фасоднинг доираси кенгайиб бир шахардан иккинчи шахарга караб чсзилиб кетспти. Худо манъ стган, харом деб айтган иш бутун дунёга ёйилиб кетспти. Жаннатнинг сшиги турганда, сзларини дсзахнинг сшигига караб урспти одамлар. Кскрак очиклик, бош слангочлик, бехаёлик, сатри авратнинг йсклиги аёлларнинг ичида бир шахардан иккинчи шахарга караб чсзилиб кетспти. Хатто бошидан оёгигача, бутун баданини ёпиб юрадиган, паранжилилари бор ислом давлати — Сурис давлатининг аёллари хам ксчага кскраги очик холатда, боши очик холатда чикиб кетспти. Шунча гапириб, муваффакистга сриша олмадик, нажот тополмадик хам. Муваффакистга сришамиз деб, умид хам килолмайман. Аимага, биласанми? Сабаби шуки, шунча насихатлар, шунча даъватлар килибмиз-у, одамларни тузатамиз дебмиз-у, одамларни тузатадиган жойнинг сшиги каердалигини билмаган сканмиз. Ашиги колиб, биз деразадан кириб юраверган сканмиз. Одамларни тузатадиган йсл каерда? Халиги, айтилган сшиги каерда? Ашикнинг калити кимнинг кслида? Биз билмас сканмиз буни. Охири билдикки, одамларни тузатадиган сшик у аёл киши скан. Одамларни тузатадиган сшикнинг калити аёлларнинг кслида скан. Шу нарсага снди иймоним комил бслди. Минг афсуски, бу нарсаларни умрим охирлаганда билдим.
Гунох жуда хам катта йсл. Бу катта йслга биринчи кадамни сркак киши кссди. Аёл киши бу йслга кадамни биринчи бслиб ксймайди, съни сркак киши бслмаса аёл киши бузилмайди, бузила олмайди.
Илк кадамни сркак киши ксйиши рост, сй кизим, аммо сенинг розилигинг бслмаганда у бу кадамни ксс олмас сди, - дейди у. — Сени мулойимлигинг бслмаганда, сркак киши дагаллик кила олмас сди. Сен унга сшикни очиб, баайни сгри-карокчига сшикни очиб, мархабо, келсинлар, мана уйимиз, ташриф буюринг дегансан. Ўгри кириб, бутун борлигингни, уйингдаги бор ашё, асбоб-ускунани сгирлаб чикиб кетганидан кейин ксчага чикиб олиб «войдод, одамлар, уйимни сгри урди» деб бакирган одамсан. Уйингни сгирлаб кетган сгри чикиб кетганидан кейин, агар ксчага чикиб дод солсанг, сгрини топиш мумкин. Ўгирлаб кетган матохларингни, агар сотиб юбормаган бслса, топиш мумкин. Аммо сенинг ор-номусингни сгирлаганларидан кейин, сгрини отанг топиб келса хам, аммо сгирланган ор-номусингни топиб келиб бслмайди. Бсрига каршисида турган ксйнинг чиройли териси хам, марокли маъраб бериши хам керак смас. Ширингина бир-икки кило гсшти керак. Сенга рсбарс бслган бегона сркак учун хам сенинг чиройли хулк-одобинг керак смас. Кийган чиройли ламбада ксйлагинг хам керак смас. У бутун хаётингда сенга шараф бериб турган, фахринг, зийнатинг бслиб турган хаётингни, ору номусингни талаб килади. У кутилмаганда ксйга ёпирилган бсри олиб келаётган мусибатдан ксра ёмонрок мусибатни талаб килади. Сени номусинг ксйнинг бир-икки кило гсштидак нарса смас. Ор-номусингнинг киймати шунаканги юкори нарсаки, агар поймол бсладиган бслса, киёматгача наслингнинг хаммасига таъсир килади. Ана шундай баходаги нарсани ссрайди.
Сен атрофингда айланишиб колган бегона сркакларнинг «сизнинг чиройли гапиришингиз мени адо килмокда», «мен сизнинг хулк-одобингиз гадосиман», «менга сизнинг ору номусингиз керак смас», деган гапларига ишонспсанми, шу гапларга алданспсанми? Аллохга касамки, бегона сркак бегона аёлни ксрганда, хаёлан унинг кийимларини ечиб ташлаб, уни слангоч тасаввур килиб ксрмаса, келиб менинг юзимга туфлагин. Хар бир бегона сркакнинг «сизни дсстона схши ксрамиз» деган гапларига учдингми? Сен бу гапларга алданмагин. Бегона сркакларнинг хилват, коронгу жойларда, аёл кишилар бслмаган давраларда аёллар тсгрисида гапирган беъмани, бехаё гапларини сшитганингда, уларнинг бетларига туфлаган бслардинг. Улар аёлни канча пулга гаплашганларини, канча пулга обрссини, ору номусини поймол килганликларини мактаниб гапириб стирганларини сшитганингда сен хам уларга бор нафратингни изхор килган бслардинг.
Ай, кизим, - дейди, - бу жамист шунаканги жамистки, инсонист шунаканги инсонистки, зино, харом иш, очик-сочиклик олиб борувчи номуссизлик шунаканги дог бслиб тушадики, сени гунохга, зинога даъват килган, сенинг ору номусингга тегиб олдингдан чикиб кетганидан кейин сркакнинг халиги гунохлари ссидан чикиб, ксчада хотиржам юрган вактида, гунохнинг оркасидан келган расволиклар умр бсйи сенинг каддингни букиб туради. Бу жамист, инсонист гунохга бошлаган сркакни сртага кечириб юборади, «ха, снди йигитчиликда бслган-да», - дейди. Лекин киз боланикини кечирмайди. Ашинг бир жойга бориб, кексайиб, тавба-тазарру килган ва, худо кечирган бслса хам булар сени бари-бир кечирмайди. Бузук аёл деган тамга бир умрга тушади пешонангга. Аёлники ёмонрок бслади. Аёл кишининг ор-номусига бир нарса бслса, бутун авлоди, бутун насл-насабига дог тушади. У догни кейин хеч ким покиза столмайди.
Шунинг учун мен аёлларга насихат килаётганимда, насихатнинг биринчисини Худодан ксркинглар деб бошлардим. Хамма ишнинг аввали худодан ксркишдир. Худодан ксрккани схши одамнинг. Корогида, хеч ким бслмаса хам зино килмаспти-ку. Хеч нарса монелик килмаспти унга, хеч ким ксрмаспти хам, факат худодан ксркиш уни тсхтатиб турибди. Худодан ксркканлиги учун у одам, буни тушунмаса хам, билмаса хам, ёлгон гапирмаспти-ку. Худодан ксркканлиги учун бозорда касам ичмаспти. Худодан ксркканлиги учун арок ичмаспти, худодан ксркканлиги учун, хеч ким ксрмасасм ота-отасини хурмат килспти. Аимага? Чунки худода ксркканлигидан килспти шуни. Шу сабабли насихатимни, сй, кизларим, худодан ксркинглар деб бошлар сдим. Инсон сзи шунака, табиати кизик: охиратдан гапирсам, охиратнинг гапи таъсир килмайди унга. Кспрок сз ксзи билан ксрган нарсалардан таъсирланадилар.
Уларга иккинчи гапирадиган гапим — касаллик. Уларни касаллик билан ксркитган бслардим. Бу ёмон ишнинг, зинонинг окибатида ёмон дардлар бор, тузалмас касалликлар бор дердим. Агар буни хам тушунмасалар, уларга айтардимки, сй кизим, дунёда хеч бир нарса абадий, бардавом турмаганидек, сени бу гсзаллигинг хам бардавом смас. Одамларни сзига жалб килиб турган бу гсзалликлар, юзингдаги чиройли терилар бир кун келиб гадир-будур бслиб, хайдалган ерга схшаб кетишлари бор. Бир ховуч бугдойни ташласанг хаммаси унга жо бслиб, ерга тушмайдиган бслиб кетишлари бор. Хар хил рангга бссб юрилган бу сочларнинг сшак думига схшаб кетишлари бор хали. Хеч бир нарсада камолот бардавом турмайди. Куёш хам чикиб дастлаб камол топади, сснгра бари бир заволга караб кетади. Хар бир нарсанинг заволи бор. Сенинг хуснинг хам абадий смас. Атрофингда юрган бу зотлар хозирча хусну жамолингга ишкивоз бслсалар, сендан хусн-жамол юз сгирганда, улар хам бошка тарафга юз сгириб кетадилар, сен сртада, аросатда колиб кетасан. Кариганингда гам-ташвишингни ким ейди, ким кайгуради сенга? Харом-хариш йслларга кадам ташлаганингда атрофимда парвона бслганлар дерсан, балки. Хеч ким гам-ташвишингни килмайди. Афсус ва надомат стида ковриласан ва ксрасанки, бошка кариган кампир, аёлларнинг гам-ташвишини фарзандлари, неваралари ейди. Ўша вактда, гам-ташвишини фарзанд ва неваралари еб турган вактда улар катта бир саройда стирган маликадек, бошига бахт тожи кийдирилган подшохдек стирадилар.
Давоми бор"¦.
-
Фарзандларнинг тарбисси.
Мен мана шу камтаргина насихатларимни оталар ва оналарга хавола киламан. Бу аслида маълум ва машхур нарса. Бу гапларни айтар сканман, бу билан Архимеднинг снги конунини кашф килдим деб даъво килмайман. Кимлар буни ссидан чикарган бслса, сслатиб кссман, ссида бслганларни сса унга амал килишга даъват киламан, холос.
Биринчидан, фарзанди учун отаси билан онаси амалий намуна бслиши керак, съни уларнинг сзи сз фарзандига срнак бслиши керак. Отанинг сзи астойдил намоз скимаса, фарзандига астойдил намоз скигин дес олмайди. Фарзанди онаси бир кунда йигирма марта ёлгон гапирганини ксриб тургач, онанинг фарзандига ёлгон гапирмагин дейишидан нима наф? Айтайлик, она синглимникига бориб келдим дейди, вахоланки боласи онасининг бозорга бориб келганидан хабардор.
Боласининг ксз снгида дскондан икки ссмга олган нарсасини беш ссмга олдим деб отасидан пулини ундириб турган бслса-чи?! Отаси фарзандининг олдида ёшлигимда фаришда бслганман деб даъво килмасин, хулким шунаканги чиройли бслганки, хулким гсзалликда, комат зеболигида, скиган мактабимда, дарсларни ёдлашда, имтихонларда биринчиликни олишда сгона бслганман демасин. Чунки фарзанд отаси болалигида гирт шайтон бслганлигини бувисидан ёки аммасидан сшитиб бслган. Мактабда дангасаликда унинг олдига тушадигани бслмаганлигини хам, сн йилда аранг еттинчи синфни тамомлаганини хам сшитган.
Воиз — гапиргувчи одам айтиб турган гапига кафил бслса, феъллари сса унинг айтиб турган гапларини тасдиклаб турган бслса, хсп-хсп. Вактики, унинг насихати факатгина огиздан чикадиган гап бслса, факатгина бошлик бслиб колганлиги учун расмий тарзда гапираётган бслса, у бировга хеч хам фойда килмайди, манфаат хам бермайди — хох у насихат ота тарафидан бслсин, хох она тарафидан бслсин ёинки мактабдаги мударрис тарафидан бслсин ёки минбарда турган хатибники бслсин!
Хазрати Али Тонтови айтадиларки, болани тарбис килишдаги биринчи шарт уни сахих тарбис килишда ота билан она аввал сзини ислох килсин-у, ундан кейин фарзандларини ислох килсин, съни аввал сзларини тузатиб олсин.
Болани тарбис килишдаги иккинчи шарт шуки, бола билан ота-она жуда ксп гаплашсин, съни болани сзидан ажратиб ксйишмасин. Ота ишга барвакт, срта тонгда кетса, тонгда бола ухлаётган бслса, ота пешинда овкатлангани келганда бола мактабда бслса, ота кечкурун чойхонага, стириш-зиёфатларга кетса, кайтиб келганда бола сна ухлаб ётган бслса, айтингчи, бу алфозда фарзанд отасини качон ксради? Ота фарзандининг тарбисси билан качон машгул бслади? Аки она, у хам боласини тарбисчиларга бериб, ксни-ксшниникида колдириб, бошка жойларга кетаверса, ишга ёки бозорга борса ёинки хали у, хали бу дугонасиникига юриш топса, бу бола каерда тарбис олади? Ахир у ота-онанинг мехридан, хайрихохлигидан махрум бслиб колмокда-ку! Жохил, худони танимайдиган ходималар кслида колиб кетаётир-ку. Улар богча опа ёки ходималарнинг аъмолларига рспара бслиб, истаса-истамаса, уларнинг жохиллик, худо бехабарлик меваларидан бахраманд бслади. Хулки хунуклашиб, ёмонлик устига ёмонлик зиёда бслади.
Ота билан она фарзандининг ксчада тенгкур болалар билан сйнашига бепарво бслмаслиги ва хамиша хам бунга изн беравермаслиги керак. Бола биринчи дарсни, илк сабокни ксчадан олади. Ўтган-кетган одамлардан гапиришга ор килинадиган, хунук гапларни сшитади. Ўткинчиларга азист беради. Машиналар халокатга учраган жойларда уймалашиб колади. Аогахон бегона бир тош учиб келиб унинг бошини ёради. Хуллас сзининг ошиёнига жасадидасм, рухидасм факатгина зарар билан кайтиб келади.
Анди ёмон онанинг кслида катта бслган бола каерда-ю, уйда стирган, сз ксксини тутиб уни сзи смизган, сз ксли билан унга хизмат килган, кечалари билан бедор бслиб унга тарбис берган схши онанинг фарзанди каерда? Кайси хотин уйини таниса, уйим-жойим деса, срини таниса, унинг иззат-хурматини жойига ксйса, боласининг тарбиссини бошка нарсалардан устун ксйса, турмуши осойишта кечади.
Ота билан фарзанднинг муомаласи шундай бслиши керакки, срталаб бамдодга турган отанинг биринчи вазифаси сзи уйгонганидан кейин фарзандини уйготсин, съни унга юзлансин. Ишидан кайтиб келганидан кейин хам у билан бирга бслсин. Унинг сайрини, юриш-туришини, сулхини, музокарасини, мурожаатини, гапираётган ссзларини, гапларининг охангини мурокабат килиб кузатсин, унинг хулкини тузатсин, дарс килиши, таълимига сътибор берсин, агар ота ташкарига айлангани чикадиган бслса уни хам сзи билан олиб чиксин. Йсл-йслакай насихатини килиб борсин. Ана шундай килинганда сиз стирган, сшаб турган уйингиз дорил омон бслади. Мухаббат билан скдиллик уйига айланади. Унда бир бутунликлар-у, иттифоклар жамулжам бслади. Бундай гсшада хамма одамлар аввало сзидан, колаверса бошкалардан рози бслади, худойи таоло хам рози бслади.
Яна иккинчи шарт шундан иборатки, ота сз тижоратини, сзининг сйин-кулгусини, фосих сртоклари билан гаплашишликни боласининг тарбиссидан устун ксймасин. Она хам ишлайдиган ишини, дугонасини зиёрат килишни ёинки тугилган кун бахонасидаги кандайдир зиёфатларга боришликни фарзандининг тарбиссидан устун ксймасин. Учинчи шартига келсак, хар бир ота билсинки, иймон билан куфр, солих билан фасод — хамма-хаммаси уругини боланинг ёшлигидан кссди. Иймон, фасод ёинки бошка хаммаси уруги боланинг ёшлигида скилади. Бола Аллох таолога иймонни, схшиликка мухаббатни, хакка сргашишликни ёшлигида срганиб бслади. Хазрати Али Тонтови бу ижодимда кискагина килиб гапирган гапларимни кейинчалик муфассал гапирсам керак деган умидим бор дейди ишонч билан.
manba.
www.osiyo.asia
-
АЖОЙИБ АŒИАС
АŒуйидаги восœеани ислом оламининг ксзга ксринган ёзувчиларидан бири Абдулмалик АŒосим сзининг бадиий асарлар китобида келтириб стган. Бугун ана шу ходисага сътиборингизни сœаратар сканмиз, хулоса чисœариб олишни сзингизга сœолдирамиз.
... Жорж, тсладан келган, баланд бсйли, кeнг елкали, 50 ёшдан стиб сœолган амeрикалик киши, у сос“лом ва с›аракатчан. У Вашингтоннинг шимолида жойлашган кичик бир шахарда сшайди. У катта шас›арлардаги мсл-кслчилик, фаровонлик сзига жалб сœилишига карамасдан дарё бсйида жойлашган шас›арчасини жуда севади. У куни билан тижорий ишлари билан банд бслади. Кечга ссœин уйига xотини, икки сœизи ва бир сс“лининг хузурларига сœайтади. Бсш васœтларини улар билан стказади. Ўс“ли фарзандларининг тснс“ичи бслиб, у с›озир 11-синфни тамомлаб дорулфунунга кириш арафасида турибди.
Зул-Хижжа (сœурбонлик) ойи ссœинлашгач Жорж хотини ва фарзандлари билан биргаликда Зул-с›ижжа ойи кирганини билиш учун оммавий аxборот воситаларини кузата бошладилар. АŒанийди уларда бирорта исломий давлат консуллигининг телефон расœами бслсайди, улардан ссраб билишган бсларди. Бу ишнинг улар учун ас›амисти катталиги ва барчаларининг сœурбон с›айитини интисœлик билан кутаётганликлари сабабли улар ишни шундай таксимладилар: Жорж радиони, хотини фазоий телеканалларни кузатадиган бслди. Ўс“ил сса интернетдаги исломий сас›ифаларнинг унисини ксйиб, бунисини очарди. Ва нис›ост Жорж сœурбонлик ойи кирганини радиодан сшитиб сœувониб кeтди ва "бу кеча радио жуда тинисœ ишласпти", деб сœсйди.
Арафотда туриш ва сœурбонлик куни анисœланиши билан оламда мусулмонларнинг такбирлари снгради. Жорж с›ам сз срнида байрамни схшилаб нишонлашга астойдил киришди. Артасига пешиндан кейин бир йилдан бeри тсплаган пулини олдида, шас›арнинг шарсœидаги катта бозорга отланди. Чунки тирик сœсйни фасœат ана шу бозордангина топса бслади, холос. Бозорга етиб келгач, уни бир сœсчсœор ажаблантирди, биросœ унинг пулига келиша олмади. У анча сœиммат сди, сœслидаги пули бунга етмасди. У схши сœсчсœор ссйиш суннат сканини биларди. Шунинг учун айнан шу сœсчсœорни олишга сœарор сœилди ва банк с›исобидан пул чисœариб олиш учун ссœинрокдаги банкка борди. Етарли пулни чисœаргач сœсчсœорни сотиб олди ва сс“лининг ёрдамида уни машинасига юклади. Уйга сœайтдилар. Жорж йслда борар скан сœсчсœорни суннатга биноан сз ксли билан ссйишни, исломий сœоидаларни жойига келтиришни хаёлидан стказди. АŒсчсœорнинг маъраши борган сари кстарилиб борарди. Унинг беш ёшли сœизчаси ширин овози билан сœсчсœорга маърашда тасœлид сœиларди:
"Дадажон хайит сœандай гсзал-а? Ўс“ил болаларсиз фасœат сœизлар билан сйнаймиз, доира чалиб исломий сœсшисœлар айтамиз. Сизлар билан мен с›ам ийд намозини ссœийман, снги ксйлагимни кисман ва хижобимга сранаман!!! Ахир мен катта бслиб сœолдим-ку. Ох, сœурбон с›айити сœандай сxши-с! Ўз сœслимиз билан сœсй гсштини бслакларга бсламиз, сœсшниларимизга тарсœатамиз, сœариндошларимизни зиёрат сœиламиз, аммамларникига борамиз. АŒани снди с›ар куни хайит бслса..."
А‹амма завсœ билан унинг ссзига сœулосœ соларди. Йслда кетаркан Жорж орсœага сгирилиб сœсчсœорга сна бир назар ташлаб сœсйди. АŒсчсœор суннатда айтилган сифатларга тсла мувофисœ, икки ксзи схши, сœулос“и ва оёсœлари бус-бутун сканлигини ксриб снада сœувончи ортди.
Уйга етиб келишгач хотини шошиб чисœа туриб дeди: "Жорж, сœсйни учга тасœсимлаш суннатга мувофисœ скан: учдан бирини фасœир-мискинларга тарсœатамиз, учдан бирини сœсшниларимиз Давид, Ализабет ва Моникаларга берамиз, сœолган учдан бир бслагини сса сзимизга олиб сœоламиз."
Улар сœсйни сссдиган васœтда сœиблани излашди ва Саудис Арабистони тарафни тахмин сœилишди. Жорж сœсйни сœиблага сœаратиб, пичос“ини сœслига олди ва сœсйни ссйди. Ссйиб бслгач, xотини суннатга ксра уни учга бслди. Xотини жуда шошилиб, тез-тез с›аракат сœиларди, Жорж аччис“идан овозини кстариб, юзлари сœизариб, с“азабнок с›олатда: "АŒани тез-тез бслмайсанларми, ахир бугун скшанба-ку, чeрковга боришимиз керак!".
Жорж черковга боришни асло тарк сœилмас сди, с›аттоки у хотини ва болаларини с›ам сзи билан бирга олиб борарди".
... А‹икос шу ерга eтганда стирганлардан бири с›икосчидан ссради: "Хой биродар, нималар деспсиз, Жорж мусулмонми сзи?! Аки насронийми?! Агар у мусулмон бслса, нима учун чeрковга боради?!". А‹икос сœилувчи унга сœарата: "Йссœ, Жорж, унинг xотини ва болалари - уларнинг хаммаси насроний динидалар - улар куфр ас›лидирлар! Улар Алс“из Аллос›га ва Унинг расулига иймон келтирмайдилар. Балки, Худони учта дeб даъво сœиладилар, Аллос› ва расулига кофирдирлар."
Мажлисда с“ала-с“овур бошланди, шовсœин-сурон кстарилди. Улардан бири одобсизларча деди: "Хой Ас›мад, бизларни алдама, Жорж ва унинг оиласи бу ишни сœилишига ким ишонади? Хeч жас›онда кофир с›ам ислом маросимларини бажарадими? А, бслмагур гапни сœсйсангчи, сœанасœасига у хайитни байрам килсин?".
Шунда с›икосчи сзини химос кила бошлади: "Ай биродарлар нимага ишонмайсизлар? Бир насроний бизнинг исломий байрамимизни нишонласа нишонлабди-да. Мусулмонлар ичида кофирларнинг байрамини нишонлаётганлар озми?! Мусулмонлар кофирларнинг байрамларини нишонлаганида, нeга кофирлар мусулмонларнинг байрамини нишонламасин?! Вахоланки, мусулмонлар тус“илган кун, саксœизинчи март, снги йил ва шунга схшаш куфр ас›лининг байрамларини нишонлашспти-ку!!!
Демак, Жорж ва унинг оиласи хайитни байрам сœилишидан ажабланишга с›ожат йссœ. Агар сизлар Жоржнинг ишидан ажабланаётган бслсангизлар, мен мусулмонларнинг ишларидан ажабланмосœдаман. Уларнинг холига каранглар, тобелик ва мас“лублик шу даражада с›ам бсладими?!"
Мажлисда сна овозлар кстарилди, хамма Ас›мадга с›ужум сœила кетди. Шунда Ас›мад уларга сœарата: - Илтимос, менга сœулосœ тутинглар. Мен сизларга хозир бошсœа бир, сизлар ишонадиган с›икосни айтиб бераман, - деди: - Мана бу Мухаммад, юртимизнинг сс“лонларидан бири, отаси унга схши нист билан пайс“амбаримиз Мус›аммад саллоллос›у алайс›и ва салламнинг исмларини сœсйган. Янги йилга бир с›афта сœолганда Мухаммад бозорга борди, арча сотувчидан одам бсйи келадиган "арча" ва уни безатиш учун бир сœути сйинчосœлар сотиб олди. Йсл-йслакай снги йил базми учун керакли нарсаларни харид сœилди, "шампанский" олишни с›ам унутмади. Уйига сœайтгач хотини ва болалари билан биргалашиб арчани уйнинг сртасига срнатишиб, уни келинчакдек ссатишди. Улар сабрсизлик билан кун санай бошладилар, ва нис›ост календарнинг "31 декабр" деб ёзилган варас“и пайдо бслди. Шу кеча уларникига Мус›аммаднинг ака-укалари хотин ва фарзандлари билан Янги йилни кутиб олиш учун келишди. Тунги соат сн иккига сн беш дасœисœа сœолганда сшик сœснс“ирос“и чалинди, Мус›аммаднинг катта сс“ли Абдуллос› сшикни очди. Абдуллос› келган азиз мехмонларни ксриб хурсандлигидан сœичсœириб юборди:
"УА А-А!! АŒорбобо ва сœорсœиз келди..."
АŒорбобо ва сœорсœиз базмга ксшилдилар ва хаммани снги йил билан табриклаб, кичкинтойларга совс“алар таркатишди. АŒорбобо ва сœорсœиз сœсшни бинода сшайдиган Абдулсœодир ва Фотималар скан...
Хсш бунга нима дейсизлар?,- деди Ахмад с›икоссини тугатар скан. Мажлисдагилар хижолат бслганларидан бошларини кстара олмай жим сœолдилар... Ас›мад сœслини бир силтаб сœсйди-да ссзида давом стди: - Мeн Амeрикада 10 йилдан ортисœ сшадим, бирорта кофирнинг мусулмонларга хос байрамни нишонлаганини ксрмадим. Улардан бирорталарини бизнинг байрам ва муносабатларимиз хасœида ссраганини с›ам ксрмадим. Байрамлар диннинг зохирий шиорларидандир. А‹ар бир мусулмон ва муслима ушбу с›адисни ёдда тутсин: "Кимки бирор кавмга сзини сxшатса, бас, у сшалардандир."
www/50megs.com
-
"У — Аллох азза ва жалладир!!
Бир йигит Мадина Ислом университетини тамомлади. Охирги имтихонларни схши топшириб, дипломни хам кслига олди. Ишга жойлашиш учун кспгина ташкилот ва хукумат идораларига кириб ксрди. Афсуски, уринишлари зое кетиб, биронта даргохга ишга жойлаша олмади... Лекин, бу йигит покизадан покиза шахар бслмиш Мадинаи мунавварадан ташкарида сшамасликни, ундан чикмасликни дилига махкам тукканди.
Ахир, бу покиза суюкли шахарда умр кечириш лаззатини тотиб ксрган инсон бу макондан хеч ажралгиси келадими?!
Ахир, бу шахарни кезган инсон хар бир каричида пайгамбар саллаллоху алайхи ва салламдан колган ва у зотнинг асхоблари розисллохи анхумдан колган ссталикларни ксради-ку!
Ахир, бу шахарда умргузаронлик килиш билан А осулуллохнинг ушбу муборак хадислари ахлидан бслиш умиди хам борку:
"Кимки Мадинада вафот стишга кодир бслса, шундай килсин. Албатта мен бу шахарда вафот стган кишини шафоат киламан." (Ахмад, Термизий, ибн Хиббон, ибн Можалар ибн Умардан ривост килган сахих хадис. Сахихул Жомеъ 6-жилд, 6105-хадис).
Аихост, йигит бир куни таникли фозил устозлардан бирининг олдига борди"¦ Уларга карасангиз Аллохни сслайсиз... Ссзларни тингласангиз, Аллохдан ксркишини биласиз"¦
Йигитнинг сзи хикосни шундай давом сттиради:
"Шайхнинг хузурига бориб, у кишидан ссрадим: "Шайх, Мени бирор ишга олувчига йсллаб ксйсангиз? Балким, сиз кспчиликни танийсиз, бирор танишларингиз бордир? Менинг каршимда хамма сшиклар ёпилди! Шахарда мен кокмаган биронта сшик колмади, бари бефойда. Мен сса Мадинадан чикишни асло истамайман".
Шайх нима дер сканлар деб унинг юзига тикилдим.
Шунда шайх хотиржамлик билан жавоб бердилар:
"Ха, мен сени ишга оладиганни биламан" — дедилар.
Дарров-а!!! Шошиб колдим. Бирдан хурсанд бслиб, юзимга табассум югурди.
"Аллох рози бслсин сиздан, ким скан у, билмас бсладими?"¦" дедим.
Шайх: "У — Аллох азза ва жалладир!!" деб жавоб бердилар.
Тилимга бирон ссз келмай, бироз жим колдим"¦
Шайх менга тикилиб: "Ажабо, агар мен хозир сенга фалончи вазир ёки фалончи амалдор киши деганимда албатта хурсанд бслган бслардинг? Барча нарсанинг сгалиги кслида бслган ва барча нарсага Кодир, еру осмон мулклари кслида бслган Зотни айтган чогимда, юзинг сзгариб колганини ксраспман"¦. Сенинг Аллохнинг ушбу остидаги ваъдасида шубханг борга схшайди:
"Осмонда сса сизларнинг ризку рсзларингиз ва сизларга ваъда килинаётган нарса бордир" (Аззориёт: 22).
Яна шайх давом стдилар: "Ўглим! Сен бомдоддан бир соат олдин масжиди набавийга боргин. Туннинг учинчи кисмида ва сахар чогларида Аллохга илтижо килиб, астойдил хожатингни ссрагин. Ишонаманки, Аллох сенинг хожатингни раво килиб, ишингни снглайди."
Йигит хикосни давом сттириб, шундай дейди: "У кишининг ссзларидан жуда каттик хижолат тортиб кетдим"¦ Шайх билан хайрлашиб, чикиб кетдим"¦ Соатим кснгирогини тунги соат учга ксйиб, уйкуга кетдим. Уйгонгач, тахорат олдим. Кейин сзимда жсш уриб турган, таърифлаб беролмайдиганим кучли Иймон харорати билан масжиди набавийга йсл олдим"¦
Масжидга кириб, Аллох такдир килганича намоз скидим"¦ Кслимни осмонга ксртариб дуо килмокчи бслдим. Бирок, кстаролмадим"¦ Йиги голиб келиб, сзимни тута олмай хснграб юбордим"¦ Хатто, рухим танамдан чикиб кетади деб хам гумон килдим. Йигим билан атрофимдагиларга хам озор бердим. Аллох таолога атиги бир неча ссзлар билангина дуо килдим, холос. Аллох калблар ичидаги нарсаларни билувчи Зотдир"¦
Аамозхонлар билан бомдодни скидим"¦ Аамоздан кейин олимлардан бирининг дарсида хозир бслдим. Кейин сса, Аллохдан сзга хамма нарсани ёдимдан чикарганимча, дунёвий ишларим ва муаммоларимни унутиб, уйимга жснадим"¦
Уйга кетаспману, кимдир менга мана бу ксчадан юргин десётгандек бславерди. Ўша ксчага бурилдим. Бу мен бирон марта юрмаган йсналиш сди. Тссатдан рспарамдан хукумат идораларидан бири чикиб колди. Мен у ерга мурожаат килмагандим. Ўзимга сзим: кел, шулардан хам менга лойик бирор иш топиладими деб ссраб ксрсам мендан нима кетади — дедим. Машинамдан тушиб, идорага кириб бордим. У ерда мени бир киши илик каршилади. Мени танимаса хам юзида табассум билан ксришди.
Салом-аликдан сснг, мен ссз бошладим: "Биродар, бу ерда мен хеч кимни танимайман. Агар ажр-савоб умидида менга ёрдам килмокчи бслсангиз, мана бу менинг хужжатларим, дипломларим. Мен анчадан буён иш кидириб юрибман, лекин, ханузгача топа олганим йск " дедим.
У киши хужжатларим билан танишиб чиккач, столининг устига икки кслини тираб, срнидан турди ва менга караб:
"Субханаллох"¦ Биз качондан бери сизга схшаш мутахассисликка сга ходимларни кидириб юргандик... Каерда сдингиз, дсстим? Каердан пайдо бслиб колдингиз? Худо хохласа, хозирок ишга олинасиз"
"Ўриндикдан туриб, шу хонанинг сзидаёк Аллох таолога шукр саждаси килдим"¦ Ксзим ёшга тслиб кетганди"¦ Шайхнинг ссзларини сслаб, уни такрорлардим: "У — Аллох азза ва жалладир!! У — Аллох азза ва жалладир!!"
-
Rayhonlar isi (ibratli hikoya)
Kechagina sizu bizga hamnafas bo’lib yashagan, bugun Rahmonning huzuriga safar qilgan yurtdoshimiz hayotining so’nggi daqiqalaridan so’nggi daqiqalaridan bir lavhani siz azizlarga hikoya qilish niyatida qalam ushladim. Bu hikoyam yana qaysimizningdir hidoyatimizga va eng muhimi so’nggi nafasda shahodat keltira olishimizga vasila bo’lar, degan xayrli maqsadni dilga tugdim. Siz azizlarga xayrli uzoq umr imkonini, Shahrisabzda yashab, umrining yigirma oltinchi bahorida vafot qilgan singlimiz Nodiraxonga allohning rahmatini sog’inib:
Gulbahor Abdulloh qizi
Zulayho xola qizi Nodiraning betob bo’lib qolganini eshitgach, qo’li ishga bormay qoldi. O’tirsa-tursa, faqat: "Qizimga nima bo’lgan ekan? Xudoyim shifo bergin!.. Bolalarigayam qarayolmay qolgandir..." degan hayol nari ketmadi.
Kechga tomon darvozadan kimdir ovoz berdi.
- Shavkatjon, kimdir kelganga o’xshaydi, - dedi xola shom namozini o’qimoqlik uchun joynamoz yozarkan.
Kelgan mehmon Nodiraning umr yo’ldoshi Akromjon edi. Salomlashib, hol-ahvol so’rashgach, xola darhol qizi haqida so’radi.
- Do’xtirga olib bordik, lekin aniq bir to’xtamga kelishgani yo’q. Hozircha uyda shifokorlarning nazoratida muolaja olyapti, - dedi kuyovi.
- Bolalargayam qarayolmayatgandir?..
- Bolalarga onam qarayptilar, siz xavotir olmang.
- O’rgilay, Akromjon, yaxshiyam taqdiriga sizday tushunadigan turmush o’rtog’i, onangizday mehribon qaynona bitilgan ekan, ming rahmat"¦
Kunlar o’taverdi. Xastaning rangi kun o’tgan sayin so’lib boraverdi.
Uni ko’rsatishmagan tabib-do’xtirlari qolmadi, hisob.
"Cho’kayotgan odam xasga yopishadi" deganlaridek, kim nima desa, hammasini qilib ko’rishdi. Nodira tuzalish o’rniga brogan sari og’irlashaverdi"¦ Bundan xavotirga tushgan onasi Akromga:
- O’rgilay o’g’lim, meni to’g’ri tushunsangiz, bittagina iltimosim bor. Har kuni qizimning ahvolidan xabar ololmayman, qarichilik"¦ Lekin, ko’rmasam ham ko’nglim tinchimaydi. Rozi bo’lsangiz, ozgina o’ziga kelgungacha men olib ketsam. Onangiz ham sizga, bolalarga, qizimga qarab, ancha toliqib qolganga o’xshaydi, nima deysiz? — dedi.
Akromning roziligi bilan Nodira ota uuyiga olib kelindi. Hovliga ekib qo’yilgan, kuzak shamolida bitta-bitta barg to’kayotgan gullarga deraza osha termulgancha yotgan Nodira:
- Onajon, namoz vaqti kirdimi? — deya so’radi.
- Ha bolam, peshin endigina kirdi.
- Men o’qib olayin.
- Avval ovqatingni yeb ol, keyin o’qiysan. Yangang sen uchun ataylab qaynatma pishiribdi.
- Onajon, jon omonat ekan"¦ Shunday og’ir ahvolga tushganimdan keyin anglab yetdim bu haqiqatni. Har bir nafasimiz g’animat"¦ Bir kosa ovqatni yeb bitirgunimizcha yetadigan imkon berilganmi-yo’qmi, bilolmaymiz. Avval Allohning buyrug’ini ado qilay. Yemak bu dunyolik, ibodat oxiratlik"¦- dedi-yu, tayammum qilishga hozirlandi.
Zulayho xola qizining og’zidan chiqayotgan har bir so’zdan hayratlanar, nazarida uning gaplari oddiy gap emas, hikmatlarga o’xshardi"¦
Ona bir kuni tanishlaridan bir gap topib keldi:
-Nodira qizim, bir folbin xotin bor ekan. Judayam kuchli deyishyapti. Do’xtirlar davolay olmagan kasallarni qararkan, tuzatarkan. Shuni olib kelsak, nima deysan?
-Folbin? Onajon, axir folbinga borish ham, fol ochirish ham gunoh-ku! Payg’ambarimiz sollallohu alayhi vasallamning hadislarida fol ochguvchiyam, ochirguvchiyam la’natlangan, - dedi.
- Sening qiynalayotganingni ko’rib turib qanday chidayman, bolam? Axir onangman!..
- G’am chekmang, onajon. Kasallikni bergan Xudoyim, xohlasa, shifosini ham O’zi beradi. Alloh bizga nimaniki taqdir qilgan bo’lsa, hammasida hikmat bor. Shu yotishimda qancha-qancha gunohlarim to’kildi, buning hisobini na siz, na men bilamiz. Har doim Xudoning aytgani bo’ladi, ko’nmay ilojimiz yo’q. Yaxshisi, namozlaringizda haqqimga duo qiling, - dedi.
Nodira hufton namozini o’qigach, uzoq vaqt duo qildi, so’ng uyquga ketdi. Tush ko’rdi. Tushida u yotgan uyning qibla taraf devoridan ikki barobar balandlikdan qo’zni qamashtiradigan darajada nurdan parda bor emish. Nodira hayrat ichra pardaga boqib turarkan, undan bir ayol chiqib kelibdi. Ayol qo’llarida o’zidan nur taratib turgan Qur’oni Karimni ushlagancha jilmayib turarmish. Yaxshilab qarasa, unga ilk bor namoz o’qishni o’rgatgan, "Muallimi soniy"dan saboq bergan ustozi ekan. Ayol Nodiraning o’ng qo’liga bir bilaguzuk taqibdi-yu, nurdan bino bo’lgan parda bag’riga singib ketibdi"¦
Nodira o’ziga kelgach, qo’liga qarabdi. Bilaguzuk oltindan ishlangan bo’lib, o’rtasida ta’riflarga sig’mas darajada benihoyat go’zal, mo’jazgina Qur’oni Karim o’rnatilgan emish"¦
Tush ta’sirida uyg’onib ketdi-yu, ko’zlariga qaytib uyqu kelmadi.
Tuni bilan yig’lab chiqqan Zulayho xola nima qilishini bilmasdi. Folbinga boray desa, Xudodan qo’qadi, bormay desa, "Chiqmagan jondan umid, shuniyam bir ko’rsak, keyin armon bo’lmasmidi"¦" degan xayolni shayton ongiga quyaverdi.
Ertasi turib, folbinga borishga qaror qildi.
Uylariga folbin ayol doirasini ko’tarib kirib kelganda Nodira peshin namozini o’qiyotgan edi. Unga ko’zi tushgan folbin bir seskanib tushdi.
Nodira onasiga savol nazari bilan qararkan, ona qizining o’tkir nigohidan ko’zlarini olib qochdi.
Folbin ayol darhol ishni boshlab yubordi:
- Sening foling ko’rinyapti, qizim! Tez orada sog’ayib ketasan va mendan ham kuchli folbin bo’lasan. Faqat buning uchun qirq kun chillada o’tirishing kerak va mening ko’rsatmalarimni to’la ado etishing shart! Sen "odamli" ekansan, "qo’l" olmasang, jinni bo’lib qolishing hech gapmas, dedi.
- Nima qilishim kerak? — so’radi Nodira.
- Bir daraxtning tagiga borasan-da, "Momolarim, kelinglar-o-o, kelingla-a-r, menga madad beringlar!" deysan. Momolar o’zi kelib, davolab olishadi. Keyin ular senga nimani buyurishsa, o’shani qilasan, - dedi.
- Shu xolosmi? — dedi Nodira.
- Eng asosiy bir narsani unutibman. Momolardan folbinlikka "qo’l" olganingdan keyin also "A’uzu billahi minash-shaytonir-rojiym"ni aytmaysan, "Oyat al-Kursiy"niyam o’qimaysan, buni unutma! Hozir kasalsan, namoz o’qishing ham shartmas. Tuzalganingda o’qirsan. Hali yosh bo’lsang, hammasiga ulgurasan! — dedi.
Nodiraning qulog’iga kimdir: "Shu folbinning etagidan mahkam tut. Tezda shifo topasa, ham el ichida tanilib, pulga ko’milasan. Boyidingmi bas, ko’ngling tusaganiday yashaysan. Dunyo besh kun bo’lsa, o’zingni qiynab nima qilasan? O’qiyotgan namozlaring senga nima ham qilib berardi?!" — deya shivirlaganini aniq eshitdi. Bir muddat karaxt ahvolda turib qoldi.
So’ngra:
- Astag’firulloh! — dedi. Va "La ilaha illalloh", deya o’zini qo’lga olishga urindi:
- "Momolaringiz" — jinlar, shundaymi? Balki ular dunyodagi ishlaringizga yordam berayotgandir. Oxirat-chi?! Jannatga kirishingizga ham kafolat bera olishadimi o’sha "odamlaringiz"?! Bu dunyo uch-besh kun, o’tadi-ketadi. Lekin haqiqiy-abadiy qoladigan joyimizda ahvolimiz nima kechadi? Bu dunyoda shaytonga ergashganlar oxiratda uning ortidan do’zaxga tashlanadi-ku? — dedi.
Folbindan sado chiqmadi.
Nodira:
- Oldin siz kecha tunda ko’rgan tushimni eshiting. Xulosani o’zingiz chiqarasiz, - dedi.
Tushini so’zlab bergach:
- O’ng qo’limda o’sha bilaguzukning zalvorini hamon sezyapman, - dedi.
Folbin nima qilishini bilmay qoldi. Shunda ham tayyor "o’lja"ni qo’ldan chiqarmaslik ilinjida doirasini qo’lga olib ura boshladi. Lekin doira qo’lidan otilib chiqib ketdi. Bu holat uch bora takrorlandi. Qaro terga botgan folbin ayol oxiri tan oldi:
- O’zi kirib kelishimdan namoz o’qiyotganini ko’riboq, ko’nglim bir nimani sezganday bo’luvdi. Qizim, men ham folbinlikka "qo’l" olmasimdan oldin bir tush ko’rganman. Tushimda buvimdan qolgan eski sandiq ichida o’zidan nur taratib turgan benihoyat chiroyli kitobni ko’rdim. Turib kitobni olish uchun qo’l uzatarkanman, kimdir doira tutqazib ketdi. Kitobni ololmadim. Keyin balsam, o’sha kitob Qur’on ekan. Kitobni tushimda ololmagan bo’lsam ham, o’ngimda gunohlarimga tavba qilib, namoz o’qiganimda, men ham hozir jin-shaytonlarning tuzog’iga ilinganman, folbinlik qilmagan bo’larmidim? Shu-shu shaytonning yo’lidaman, hech chiqolmayman, - dedi.
Folbin ayol ketgach, Nodira onasiga tahorat olmoqchi ekanini aytdi. So’ng "Istig’for" namoziga niyat qildi. Sajdaga bosh qo’ydi va shu holatda umrining yakun topishini dildan istadi"¦ Bir ozgina folbinni tinglagani uchun, uning fol ko’rishiga ruxsat bergani uchun o’zini kechirolmas edi. Inson ozgina ojizlik qilib qo’ysa bas, shaytonning tuzog’iga tushib qolishi tayin ekanini anglab yetgandi. Va uni shaytonning sharridan asrab qolgani uchun Tangri Taologa shukrlar aytib yig’lardi"¦
Shifokorlarning tavsiyasi bilan Nodirani poytaxtdagi shifoxonaga olib ketishadigan bo’lishdi.
U otasidan iltimos qildi.
- Otajon, agar iloji bo’lsa, Maxsum bobo biz bilan borsinlar"¦
Yil davomida faqat Ramazon va Qurbon hayitidagina og’zi "ochiq", qolgan paytlar hamisha ro’zador holatda yuradigan, o’ta taqvodorligi bois, el ichida "non yemas bobo" nomini olgan Maxsum bobo xastaning iltimosini yerda qoldirmadi.
Palataning shiftiga termulganicha har nafasida "Alloh, Alloh" deya zikr aytayotgan Nodira o’ng yoniga o’girildi va negadir ko’zlari porlagancha:
- Onajon, menga bir dona rayhon uzib bering, dedi.
Uning bu gapidan ajablangan onaizor darhol qiziga egilgancha, peshonasiga qo’l uzatdi.
Nodira:
- Onajon, tashvishlanmang, xayolim joyida. Qarang, nahotki ko’rmayotgan bo’lsangiz, oyog’ingizning osti to’la rayhon-ku! — dedi. So’ngra uch bora rayhon uzayotgandek harakat qildi-da, ohista o’rniga uzalarkan: - Oh-h!.. Bunchalar xushbo’y bo’lmasa!.. — deya jilmaydi.
Onaizor dilbandining harakatlarini ming hayrat ichra kuzatarkan, xonani tutib ketgan rayhon hididan sarxush bo’ldi-yu, bu sir-sanoat qarshisida lol qoldi"¦
- Onajon, qishlog’imizdagi imom-domla so’nggi namozlarini yotib o’qigan ekan, deganmidingiz?
- Ha, bolam, nima edi?
- Unda men ham domlaga o’xshab"¦
- Bolam, meni qo’rqitma, onaginang o’rgilsin! — degancha qizini mahkam bag’riga bosdi-yu, onaning ko’zlaridan qaynoq yoshlar seli quyildi"¦
- Qo’rqmang, onajon!.. O’limdan qo’rqish kerakmas, unga tayyorlanish kerak, - deya, zaifgina barmoqlari bilan onasining yuzlarini siladi Nodira"¦
Namozdan so’ng U Maxsum boboni so’radi.
Bobo kirgach:
- Bu yog’i sizga xavola, bobojon, - dedi.
Maxsum bobo xastaning yoniga cho’kkancha "Yasin" tilovatini boshladi. "Yasin" yetti bor o’qildi. Xasta ham yetti bor tilovatga hamrohlik qildi. So’ngra:
- Allohim, diydoringga, ishqingga intizor bandangman. Meni Rahmatingdan judo aylama! — dedi.
Avval chap yoniga, so’ngra o’ng yoniga qaradi-da:
- Ash-hadu al-la ila-ha il-lal-lo-o-oh"¦ dedi-yu, tabassum ichra ko’zlarini manguga yumdi"¦
www.islomdini.islomiy hikoyalar.com
-
Rayhonlar isi (ibratli hikoya)
:as: Siddiqa opa bu hikoya joylangan. http://forum.ziyouz.com/index.php?topic=2934.75
PS:Iltimos forum a'zolari hikoyalarni o'qimasangiz ham mavzusini o'qib keyin joylanglar!
-
Katta saboq
Muslima.Uz тарафидан Як, 2007-12-30 20:37 да киритилган.
Tagged: Ҳаёт чорраҳаларида
Dadamni qishloqqa olib borib kechki soat to`rtlarda qaytishimni aytdim. Keyin o`zim mashinani ustaxonaga tashlab , vaqt o`tkazish uchun , ustaxona yonidagi kinozalga kirdim. Kinoga shu darajada berilib ketganimdan vaqt o`tganini bilmay qolibman, soatga qaraganimda uning millari oltini ko`rsatib turar , men ikki soatga kech qolgan edim . Dadam kinoga tushganimni bilsalar mashina haydashdan mahrum bo`lishim aniq, shunday hayol bilan boshqa bir bohona o`ylab topishga qoror qildim.
Kelishilgan joyga borganimda dadam yo`lning bir chekkasida o`tirardilar,oldilariga borib uzr so`radim va mashinaning ishi cho`zilib ketganini aytdim.Shunda dadam menga shunday tikilib qaradilarki , bu nigoh hali hali yodimda..
-Yolg`on gapirib meni xafa qilding.
-Gapim rost.
-Sen kelavermagach xovotirlani ustaxonaga telefon qilsam , "œxali kelmadi"deyishdi,mashlna vaqtida tayyor bo`lgan ekan.
Shunda men xato ish qilganimni tushundim va aybimni bo`ynimga oldim.
Dadam gaplarimni eshitib bo`lgach:
-Xafaman ,-dedilar: "Lekin sendan emas,o`zimdan.AGAR SEN SHU YOSHGA KIRIB HAM YOLG`ON GAPIRA OLAR EKANSAN,DEMAK MEN SENGA YAXSHI TARBIYA BERA OLMABMAN. Endi uygacha piyoda yurib nimada adashganimni bilishim kerak."
-Yo`l uzoq, kech ham kirib qoldi.Qanday ketasiz?
Dadam hech bir gapimga parvo qilmasdilar,ular juda qattiq xafa,tushkunlikka tushib qolgan edilar. Asta-sekin chang yo`llardan yura boshladilar, men bo`lsam mashinada orqasidan kelardim. Qanchalik uzr so`rab mashinaga o`tirishini yolvormay ,umuman javob qaytarmas, jimgina yo`lda davom etardilar.
30km.lik yo`lni shu tariqa bosib o`tdik.Dadamning bu darajada ham jismonan ham ma`nan qiynalganini ko`rish men uchun juda-juda og`ir edi va eng katta saboq ham bo`ldi.
Shundan keyin men umuman yolgo`n gapirmadim.
Turkchadan tarjima.
www.muslima.uz
-
Mana shu bo'limda maqolalarni jo'ylab borayotgan singillarim malol kelmasa bir taklifim bor edi.Imkoni bo'lsa O'zbekistondan kirganda bemalol foydalanish mumkin bo'lgan sahifalardan asosan (muslimaa.uz va muslimaat.uz) dan ko'chirib qo'yilayotgan maqolalarni kamroq joylasangizlar.Chunki bitta hikoya gohida shu forumni o'zida ikki yoki uch bora qoyib borilayotgan ekan.Har bir sahifada bir hikoya yoki maqolani qayta o'qiyverish insonni biroz charchatadi.
Kimnidir hafa qiladigan fikr aytgan bo'lsam uzr...
-
:bsm:
Бегона
Саодат ас бомдод намозини сқиб, жойнамоз пойида узоқ стириб қолди. Бундан уч йил олдин оламдан стган сри уста Туробга атаб Қуръон тиловат қилди. Ўрис шаҳарларида дайдиб қолиб кетган сғли Бсрихонга Худодан инсоф тилади...
Ўтган йили стли-шудли, ҳар иш қслидан келадиган невараси Анваржон, тоғамни топиб келаман, деб чиқиб кетди. Шу кетганча йигирма кун деганда дарагини топиб келди.
- Бувижон, ташвишланманг, тоғамнинг ишлари "œбеш". А сзғори бут, тирикчиликдан ками йсқ. Учта боласи бор. Ўзи сзбекчани ссидан чиқариб юборибди. Мен билан срисча гаплашди. Битта соғин счкиси, тсртта қанор қопдек чсчқаси, снтача чсчқачалари бор скан. Қиш забтига олганда шу молларни ҳам уйига опкириб олишаркан. Бсчка-бсчка самогон-ароқ ссаб, қиши билан ичишаркан. Қишлоқдагилар тоғамни "œБсрихон" демай, "œдсдс Борс" деб чақиришар скан.
Бу гапларни сшитиб, ер ёрилмади-ю, кириб кетмади. Боласи тушмагур-сй, қсшни хотинларнинг олдида шу гапларни айтиб стирибди-с! Бировга ссзини бермайдиган сррайим кампирнинг шохи синди, остона ҳатламай уйда муқим стириб қолди.
Қаонгача чиллада стираман, деб кампир бугун қизиникига отланди... Қизи билан кечгача сзилиб гаплашди. Ўғлини сслаб, ксзёш ҳам қилиб олди. Аср намозини сқиб, кетишга шошилди...
Саодат ас уйига сқинлашганида сшиги олдида у ёқдан-бу ёққа шошиб юраётган одамларни ксриб, юраги ҳапқириб кетди. Ашик олдида турганлар унга, қуллуқ бслсин, севиниб қолдингизми, қариганингизда дилингизга ёруғлик тушгани муборак бслсин, дейишарди.
Шохига катта лампочка осилган тут тагидаги супада ёши олтмишлардан ошган бир нотаниш одам стирарди. Унинг ксзлари... бундан сттиз икки йил олдинги Бсрихонинг ксзлари сди. Супага югуриб бордими, учиб бордими, билмайди. Бағрида сғлини ксрди. Ундан ароқ ва шам ёқилган уйнинг ҳиди келарди. Кампир буни сезмасди. Карахт сди, бахтиёр сди. Ўғлининг бошларига, елкаларига ксзёшлари тскиларди. Ўғли унинг бағридан чиқишга уринар, аммо кампирнинг қоқсуск, чайир қслларини уни бсшатмасди.
- Ау зачем, зачем плачеш, мама, вот и приехал, хватит, хватит, - дерди сғли.
Саодат аснинг қизлари, куёвлари картон қутиларда, халталарда мева-чева, олма-узум кстариб киришди. Бсрихон укаларини ҳам, сингилларини ҳам танимади. Улар ҳам буни танишмади. Бсрихон бегона уйга кириб қолган одамдек қовушмай турарди. У укаларига, сингилларига нима дейишни билмасди. Тсғри, нима дейишни биларди. Аммо тил билмаса нима қилсин? Ўйлаб-сйлаб "œСалсм!" деди. Жигарлари кулишни ҳам, йиғлашни ҳам билмай ҳайрон туриб қолишди...
Меҳмонлар тарқагач, ҳовли жимиб қолди. Kампир боласига тикилиб мижжа қоқмади. Бсрихон тсйгунча ичган сди. Оғзидан гуп-гуп ароқ ҳиди келиб турибди. Кампир рсмолининг учи билан бурнини беркитганча стирибди. А остдан ҳам шу одам менинг боламми, деб сйларди кампир. Қариб кетибди, сочлари тскилиб, бошининг срми сланғочланиб қопти. Ксп ичадиган одамлардагина бсладиган заҳил бир бефайзлик зоҳир сди унинг юзларида. Ксзларининг таги салқиган, тишлари тамакидан жигарранг тусга кирган. Башарасига ҳам сша томонларнинг нуқси уриб, сзбеклиги қолмабди. Аллик бир ёшда етмиш сшар чол бслиб қсс қопти. Отаси стган уйда, туққан онасига, жигарларига бегона бслиб бепарво ётибди.
Бсрихон у ёнбошидан бу ёнбошига ағдарилди. Шунда... шунда унинг устидаги оқ чойшаб сирғалиб елкалари, кскси очилиб қолди. Кампир баданига чаён срмалагандек сесканди. Ўзини орқага ташлади. Бсрихонни бсйнидаги занжир учида бут (хоч) слтирарди. Кампирнинг ксзлари тинди. Бир дам уни шуур тарк қилди. Оҳ, отагинаси тирик бслганда шу супа устида болта билан чопиб ташларди—с...
Бсрихон армис хизматини стагандан кейин ҳам уйга қайтмади. Ўрмон ичкарисидаги срмон бутхонаси қснғироқчисининг срдан қолган қизига ошиқу беқарор бслиб қолди. Қаллиғининг отаси бошқа диндаги одамга қизимни бермайман, деб туриб олди. Қиз Бсрихонни христиан динига киришга ундади. Ишқ-муҳаббатдан ксзини парда босган Бсрихон ҳеч иккиланмай рози бслди. Уни черковда чсқинтиришди. Кейин черков оқсоқоли келин билан куёвга тож кийдириб, никоҳ сқиди.
Шу тариқа 1970 йилнинг кеч кузида бир мусулмон боласи диндан чиқди...
Ана шундай кейин Бсрихон хотини, қайнонаси билан ҳар куни черковга бориб чсқинадиган бслди. Қайнотаси слгандан сснг унинг срнига черков қснғироқчиси қилиб қсйишди. Аимаики иш бслса, барини бажарадиган бслди. Лилиги ссхта бслган шамларнинг учини қайчилайди, ёниб тамом бслганларини алмаштиради...
Арталаб Саодат ас ҳеч нарса бслмагандек срнидан турди. Фақат... қолган қора сочлари ҳам бир кечада оқариб, ажинлари кспайиб кетибди. Кампир бобдод намозини сқиётиб, ҳар саждага бош қсйганида жойнамозга ксзёшлари томарди, у жойнамоз бурчагини қайириб, срига атаб Қуръон тиловат қилди. Аллоҳга илтижолар қилди. Ғойибдан ҳозир бслган сғлининг номини тилга ҳам олмади...
Саид Аҳмаднинг "œҚораксз Мажнун" ҳикоссидан қисқартириб олинди
-
Хотима
Умму Ахмад ад-Дуайжий хикос килади׃
Йигирма ёшли киз автомобил халокати натижасида вафот стди. Вафотидан бироз аввал скинларининг ахволинг кандай деган саволларига׃ Аллохга хамд бслсин! Яхши! — деб жавоб бериб турган сди. Бирок оз вакт ичида дунёдан ксз юмди. Аллох уни сз рахматига олсин!
Мархумани махсус ювиш хонасига олиб келишди. Биз уни ювиб, тайёрлашга бошладик.
У гсё ширин уйкуда-ю хозир уйгонадигандек, юзи табассумдан ёнарди. Баданида жарохат, синик ёки кон асоратлари ксринмайди.
Шу вакт гаройиб ходиса рсй берди. Биз ювиш асносида мархумани кстарган сдик бурнидан ок модда сизиб чикди ва хона хушбсй мушк хиди билан тслди. Субханалллох! Бу чиндан хам мушк хиди сди...
Такбирлар айтиб Аллохни зикр килдик. Кизим (мархума унинг дугонаси сди) йиглай бошлади.
Мархуманинг скинларининг биридан у хакда, хаётлик вактида кандай бслганлиги хакида ссрадим.
-Восга етгандан буён намозни канда килмаган, кино,телесериаллар ксрмас, умуман телевизорга киё бокмас ксшиклар сшитмас сди. Ўн уч ёшга тслгандан буён душанба, пайшанба кунлари нафл рсза тутишни сзига одат килган сди. Ўлимидан олдин Аллох йслида бекорга сликларни ювиб тайёрлаш билан шугулланмокчи сди... Бирок бировларни ювишдан олдин сзи ювилди"¦ Муаллималари, дугоналари унинг таквоси, гсзал хулки ва хушмуомаласи хакида гапиришади. Муаллималари ва дугоналарида хаётида схши таассурот колдирганди. Мана снди вафотидан кейин сслашадиган бслди дес ссзини скунлади.
Амон хотима топган бошка киз хакида хикос килиб Умму Ахмад ссзида давом стади:
Ўн етти ёшли бир кизни жасадини ювиш учун келтиришди. Сингилларимиз ювишга киришдилар. Ювишни бошлаганларида кизининг танаси ок сди. Аста секинлик билан корас бошлади ва бир парча ксмирдай бслиб колди.
Унинг холи кандай кечгани бизга коронгу...
Якинларидан у хакда ссролмадик, чунки биз ксрган нарса уларни ксркитиши мумкин. Шунингдек биз унинг бу холини сширишимиз хам керак... Аллохдан саломатчилик ва офист ссрайман!
Азиз синглим бу икки киссадан ибрат олдингзми!? Солих мсъминаларга сргашасизми? Аки гунохкор фосикалар сизга намунами? Ўзингизга кайси хотимани раво ксрасиз?
Ямома журнали 1420 хижрий йил, 14 сафар 1557- сонида сълон килган.
Исломий киссалар тсплами.
Абу Абдуррахмон таржимаси
islamnuri.comdan olindi
-
Куръон сосси остида
Бу киз шундай хикос килади: Мен срта мактаб толибасиман. Бирлашган Араб Амирликлари давлатида сшайман ва бу мамлакат мен учун нихостда азиздир. Чунки Аллох таоло шу юртда мени хидост йулига ихтиёр стди. Бу кадрдон юртга келгунимча мен учун хурматли устоз «телевизор хазратлари»га жуда хам богланиб колган сдим. Ундан бир лахза хам ажралмас сдим"¦ Бирорта хам болалар ксрсатувларини, коняертларни, сериалларни колдирмай ксрардим. Лекин бирон бир маърифий ёки диний ксрсатув бошланиб колса, сакраб турардим-да счириб кссрдим. Опам мендан: Аима учун счирдинг? — деб, ссраса, мактабдан берилган уй вазифаларини ксплигини бахона килардим. У менга: -Ие, вазифаларни снди сслаб колдингми!! Хали коняертлар, сериаллар, мазмунсиз ксрсатувларни берилиб томоша килаётганингда каерда сдинг?! -деб савол килса индамай сгирилиб кетардим. Опам тамоман аксим сди"¦ Онам унга намозни сргатганларидан бери хеч тарк килмасдан адо старди. Мен сса намозларимга бепарво сдим. Хафтада бир ёки ики марта адо стардим холос. Опам имкон кадар телевизордан четланарди. Уни схши хулкли, солиха дугоналари бслиб, унга хайрли ишларда ёрдам беришарди. Бизнинг бир холамиз бслиб, унинг фарзанди тугилмай нобуд бслди. Холам жуда каттик рухий изтиробга тушиб анча вактгача десрли фалаж бслиб етдилар. Опам билан ксришгандан кейингина холам сзларига келдилар ва юпандилар. Чунки оппок либослар кийган гсзал хулкли опам уни зиёрат килди, тасалли берди ва уни хотиржамлантира олди.
У доимо менга Аллохни сслатар, насихат киларди. Лекин мен факатгина юз сгирар ва мутакаббирлик килардим. Кундан кунга мени телевизор олдидаги стириш соатларим ортиб борарди. Телевизор тобора мени бемаъни сериаллару, олди-кочди филмлари, турли хаёсиз коняертлари билан сзига ром старди. Буларни менинг маънавистимга хатарли сканини Аллох мени хидост стгандан кейингина тушуниб етдим. Хамд ва шукр Аллохга бслсин. Лекин мен бу ишларга муккамдан кетган бслсамда, калбим билан буларнинг бари харом сканини чукур хис стардим. Албатта хидост йсли, у йулга тушмок истаганга жуда хам ойдин, равшандир. Аафсим мени ксп маломат килган, виждоним ксп марта кийнаган. Лекин шунга карамай мен маъсистларга чсмган, фарз амалларга сусткашлик килганча хаёт кечирардим. Хаттоки, ором оладиган дамларимда ёки уйкуга хозирлик ксриб ётганимда, калбим маломатига кулок тутмаслик, виждон кийналишини кстармаслик учун сзимни бирон китоб ёки журнал титкилаш билан чалгитардим.
Менинг хаётим беш йил давомида то Аллох мени хидостга танлаган сша кунгача шу алфозда давом стди.
Йил сртасида скишдан таътилга чикдик. Опам бир исломий уюшма кошида очилган Куръони каримни ёдлатиш гурухига катнашишга карор килди. Мени хам сзи билан боришга таклиф стди, онам хам унинг фикрига ксшилдилар. Лекин мен рад стдим"¦Овозимни борича : -Боришни хохламайман!!! деб кичкирдим. Мендаги бундай катъий азму-карор бехуда кечаётган хаётимни ажралмас бир кисмига айланиб бслган телевизор деб аталган жихоз билан биргаликда колиш учун сди"¦ Менга нима бор тахфийзи Куръон курсларида"¦
Банданинг калбида асло бслмас жам,
Қуръон мухаббатию ксшик севгиси
Отам ишдан келдилар. Содир бслган иш юзасидан шикост килдим. Отам: Боришга уни мажбурламанглар. Уни сз холига куйинглар -дедилар.
Отам учун мен срка, суюкли киз сдим. Чунки мен кенжа киз бслиб, катта опам ва мендан анча ёш кичик укамдан бошка ака-опаларим йск сди. Отам мени намозларини сз вактида адо стади, деб, сйларди. Иш тамоман сзгача сканини билмасди. Тсгри, агар отам мендан намоз скидингми? деб ссраса "ха" деб ёлгон айтолмасдим. Опам мени ёлгончилик дардидан халос стишга кодир сди. Мен отам уйда бслганларида намозларни скирдим. Агар ишга кетсалар намозларни тарк килардим. Отам сса ишда уч- тсрт кунлаб колардилар"¦
Кунлардан бир кун отам менга мулойимлик билан, хеч бслмаса бир марта опамга хамрох бслиб дарсга боришимни илтимос килдилар. Бу хол мени жуда таажжубга солди. Ва бу биринчи ва охирги шундай манзара сди.. Мен рози бслдим. Чунки отамни жуда схши ксраман ва уларга рад килолмайман.
Мен Куръон равзасига йул олдим"¦ Ва бу ерда"¦ Иймон нури ила нурафшон бслган тавозели юзларни ксрдим"¦ Ксз ешидан кизарган, харомга карашдан тийилган ксзларни ксрдим"¦ Калбимни тслдириб турган ички кечинмаларимни васф стишдан ожизман"¦ Саодат ва ксркув хисси"¦ Аадомат ва тавба хисси"¦ Шу ерда мен Аллохга жуда скинлигимни хис килдим. Ксзимдан шашкатор бслиб Аллохнинг розилигини истамасдан зое килган, стказган вактларимга бслган афсус, надомат ёшлари куйиларди"¦. Телевизор олдида стган дамларим"¦ Бехуда, гийбату миш-мишлар билан тслиб тошган, бекорчи дугоналарим билан кечган сухбатлар, узундан узок стиришлар"¦
Канча-канча бунга схшаш А ахмоннинг малоикалари хозир бслган, ахлига иймон, рахмат ва сакийнат нозил стилган мажлислардан гофил колдим-а!"¦
Аллох таоло менга бир муддат Куръон соссида сшашни насиб стди"¦ Унинг неъмати остида мен хаётимда хеч качон тотмаганим лаззатни тотдим"¦ Куръон соссида сшаш калбга хотиржамлик, ором беради. Катъий, аник карорга келиб тсхтадимки, Аллохга кайтишдан сзга бу оламга салохист, башарист учун рохат, инсон учун хотиржамлик, олийлик, баракот, поклик йук скан"¦ Аникки, Куръон сосси остида сшаш неъмат... Умрни баракали киладиган, поклайдиган тотиб ксрган одамгина биладиган неъмат"¦
Ха"¦ Аллох мени хидост килди"¦ Унга осийлик килганимга карамай"¦ Унинг розилигидан нафсимни розилигини устун ксйиб юрган бслишимга карамай"¦ Субханаллох !!!
Мен гафлатда сдим, Куръон мени бу гафлатдан уйготди"¦
"Албатта, бу Куръон снг Тсгри Йслга хидост стур ва сзгу ишларни киладиган муъминларга катта мукофот (борлиги) хакида хушхабар берур" (Исро-9).
Бугун сзимга сзим савол бераман: Агар хидост килиб ксймаганда, А оббимга кай ахволда йсликардим"¦ Хакикатан, мен сзим олдимда, ундан хам ксра А оббим олдида жуда хижолатдаман. Шоир кандай хам тсгри айтганки:
Ажабо, илохга кандок осий бслур
Аки инкор стур кандок нодонки,
Хар бир шайда аломат ост
Далолатдур унинг Алгизлигига.
Сенга тавба киламан, А оббим, магфират ссрайман! Албатта Сен тавбаларни кабул стгувчи А ахмли Зотсан!
Суюкли дугонам! Куръон ёдлаш гурухлари сизга мунтазирдир. Хечам тараддудланмай тезрок ксшилиб олинг"¦
Аллох сизни сз хифзи —химоссида асрасин!.
Дугонангиз\мактаб толибаси.
Бирлашган Араб Амирликлари.
Арабчадан Юсуф Ахмад таржимаси Москва шахри
islamnuri.com
-
Farishtalar bilan qo’l ushlashib yurgan odamlar!
Kunlarning birida sahobalar hazrati rasuli akram (saov) ga qarb bunday deyishibdi: Yo rasululloh, bizlar munofiqlik qilib qo’yishdan qo’rqamiz-deyishdi. Rasululloh (saov): Nima uchun bunday deyapsizlar?-deb so’ragan edilar, ular: - Huzuringizga kelganimizda iymonimiz oshib jannat va do’zahnio’z ko’zimiz bilan ko’rgandek bo’lamiz, dunyoni unutib oxirat dardiga tushib qolamiz. Ammo huzuringizdan uzoqlashib, uylarimizga yetib borgach esa, bola-chaqa va ahli ayollarimizni ko’rishimiz bilan eshitgan barcha o’gitlaringizni unutib dunyoga berilib ketamiz.
Shuning uchun bunday ikkiyuzlamachilikdan qo’rqib munofiqlik qilmayapmizmikin, deb qo’rqamiz-deyishdi. Shunda payg’ambarimiz (saov) mana bunday deb marhamat qildilar:
"œSiz aytayotgan bu holatingiz ikkiyuzlamachilik va munofiqlik emasdir, balki shaytonning nayranglaridandir.
Agar sizlar mening huzurimdagi holatingizni yo’qliogimda ham saqlab qolsangiz edi, u holda farishtalar bilan qo’l ushlashib yurgan bo’lar edingizlar, va hatto suvlarning ustida ham bemalol yura oladigan bo’lar edingizlar!"
-
XUDOVAND VA CHUMCHUQ
Necha kun o’tib ketdi, ammo chumchuq Xudoga biroz ham so’z aytmadi. Farishtalar chumchuqning og’iz ochishini poylab o’tirar edilar, ammo hammasi befoyda edi. Xudovand “uning tanho g’amxo’ri mendirman, axir mendan mehribonroq zot yo’qku” deya sabr qilar edi.
Nihoyat chumchuqdunyo daraxtining bir shoxiga o’tirdi. Alloh chumchuqqa qarab “Menga ichingdagi dardingni aytgin” deya xitob qildi. Shunda u “Mening daraxtdagi inimni Sening amring bilan esgan shamollar vayron qildi. Kelib kelib mendek ojiz maxluqingning boshpanasini vayron qilasanmi?”-dedi ko’zlari yoshga to’lgan chumchuq. Shunda Alloh unga bunday dedi: - Axir sening ining ostida och ilon kelayotgan edi va agar shamol kelib iningni vayron qilmasa edi, sen g’aflatda qolibilonga yem bo’lar eding.
Buni eshitgan chumchuq hayratdan og’zini ochib qoldi va mehribon Allohga xijolat bilan qarab qoldi.
Qur’onda aytilishicha;
وَعَسَى أَن تَكْرَهُواْ شَیْئًا وَهُوَ خَیْرٌ لَّكُمْ وَعَسَى أَن تُحِبُّواْ شَیْئًا وَهُوَ شَرٌّ لَّكُمْ وَاللّهُ یَعْلَمُ وَأَنتُمْ لاَ تَعْلَمُونَ
Ehtimol, sizlar yoqtirmagan narsa (aslida) o'zlaringiz uchun yaxshi, yoqtirgan narsalaringiz esa (aslida) yomondir. Alloh bilur, sizlar esa bilmassizlar. (Baqara surasi; 215-oyat);
-
ADASHGAN QIZ
Muhabbat opa o‘zlari yashaydigan ko‘p qavatli uy oldini qo‘shnilari bilan birga tozalashayotgan edi. Ularning oldiga qo‘lida chaqaloq ko‘tarib olgan yoshgina bir qiz kelib salom berdi.
— Vaalaykum assalom, qizim yaxshimisiz? — dedi Muhabbat opa.
Qiz nimadir demoqchi bo‘lib og‘iz juftlab turar, lekin tili aylanmasdi. Nihoyat u duduqlangancha:
— K-kechirasiz, m-men bolamga enaga izlayotgandim...— deya oldi.
— Qizim, go‘dak hali juda kichkina-ku, o‘zingiz qaraganingiz yaxshi emasmi? Yoki talabamisiz?— qizginaga achinib so‘radi Muhabbat opa.
— Yo‘q... Talaba emasman, tikuvchiman. Bola bilan ishlayolmayapman...
— Ozgina katta qilib, keyin ishlay qolmaysizmi? Hech bo‘lmasa bir yosh qiling. Chunki, unga onasining mehrini hech kim berolmaydi, — gapga aralashdi qo‘shni ayollardan biri.
— Ishlamasam bo‘lmaydi...— qizning ko‘zlari namlandi.
Bir ko‘zlarida yosh qalqib turgan qizga, bir onasining qo‘ynida hech narsadan bexabar pishillabgina uxlab yotgan chaqaloqqa qararkan, Muhabbat opaning ko‘ngli buzilib ketdi. Go‘dakka nisbatan mehri tovlanib:
— Men uyimdagilar bilan maslahat qilib ko‘ray-chi. Agar bir-ikki oyga bo‘lsa, balki qarab berarman,— dedi.
— Qachon kelay?— so‘radi Shahlo.
— Ertaga keling,— jilmaydi ayol.
Shahlo ular bilan xayrlashib, ortiga qaytdi. Uning ortidan qarab qolgan ayollar bir-birlariga "œtushunmadim" degandek yelka qisib qo‘yishdi.
Muhabbat opaning yuragi hapriqar, nega bunaqa holatga tushib qolganini o‘zi ham anglayolmasdi. Go‘dakni bir ko‘rgandayoq yuragi "œjiz" etgandi.
Hamma yoqni saranjom-sarishta qilib, kechki ovqatni tayyorlab qo‘ygan ayol erining ishdan qaytishini betoqatlik bilan kuta boshladi. Eshik qo‘ng‘irog‘i jiringlashi bilan bolalaridan oldin yugurib borib ochgancha "œYaxshi keldingizmi?" deya erini qarshi oldi.
Dasturxon tuzadi. Oila a’zolari jam bo‘lib ovqatlanishdi. So‘ngra xontaxta atrofida shirin suhbat qilib o‘tirisharkan, Muhabbat opa gapni nimadan boshlashni bilmay qiynalardi. Axiyri turmush o‘rtog‘iga bugungi voqeani so‘zlab berdi. So‘zini yakunlarkan:
— Dadajonisi, negadir o‘sha go‘dakka qaragim kelib ketdi. Bilmadim, juvonning ko‘zlarida qandaydir dard borga o‘xshab tuyuldi. Shundanmi, unga yuragim achishib ketdi. Mayli, savob bo‘larmidi?..—dedi mo‘ltirabgina.
— Qiynalib qolmaysanmi?
— Biron oy qarab ko‘ray-chi...
— Shuni xohlayotgan bo‘lsang, o‘zing bilasan.
Eridan bu javobni kutmagan Muhabbat opa quvonib ketdi. Endi tong otishini, mehri tushib qolgan o‘sha chaqaloqni ko‘rishni intizorlik bilan kuta boshladi. Birdan xayoliga "Kelmay qolishsa-ya, boshqa birovni topgan bo‘lsa-chi?" degan fikr keldi. Shunday xayollar bilan ko‘zi ilindi.
Ertalab vaqtli turib, erini ishga kuzatdi. Bolalarini o‘qishga jo‘natdi. So‘ngra yuragi dukurlagancha kichik uyidagi narsalarni chiqarib, chaqaloq uchun joy tayyorlay boshladi. Ishini yakunlagach, "Endi ko‘chaga chiqib turayin, yana qizgina uyimni topolmay qaytib ketmasin. Axir kecha shoshganidan eshigimni so‘rashni unutibdi-ku!" degancha pastga tushdi. Yarim soatlar chamasi vaqt o‘tgach, uzoqdan qo‘lida bola ko‘targan ayol ko‘rindi. Bu aniq kechagi juvon edi!
Muhabbat opaning yuragi yana hapqira boshladi. Shahlo kechagi ayolni tanib salom berdi:
— Assalomu alaykum opa! Yaxshimisiz?
— Vaalaykum assalom, qizim! ¤zingizning ahvolingiz yaxshimi?
— Rahmat... Nima bo‘ldi, uyingizdagilar bilan maslahatlashdingizmi?— so‘radi Shahlo ko‘zlarini javdiratib.
— Ha, so‘radim. Turmush o‘rtog‘im rozi bo‘ldilar.
Ayolning bu javobidan xursand bo‘lib ketgan Shahlo:
— Men sizni albatta rozi qilaman! O’ar oy oltmish ming so‘m beraman. Faqat... faqat qizimga yaxshi qarasangiz bo‘lgani!..
— Siz uni emizasizmi?
— Yo‘q, qo‘shimcha ovqatga o‘rgatganman.
— Voy esizgina-ey!.. Shundoq kichkina go‘dak halitdan qo‘shimcha ovqat yesa-ya! Axir hozir uning uchun eng zarur va foydali ovqat sutingiz-ku? Ko‘krakdan ajratmaganingiz tuzuk edi. Ona sutini to‘liq ikki yoshgacha emgan bola jisman ham ruhan ham soQlom bo‘ladi,— shunday deya go‘dakni qo‘liga olgan Muhabbat opa achinish bilan baG’riga bosdi. Chaqaloq mittigina oG’zini ochib, ko‘krak izlardi...
Shahlo bir so‘z demay ko‘zlarida yosh aylangancha, begona ayol quchoG’idan joy olgan go‘dagiga termulib turardi...
— Kechki payt olib ketasizmi?
— Yo‘q, har ikki-uch kunda xabar olib turaman...
— Nima? Uni hali kecha-yu kunduz qoldirmoqchimisiz?
— Sizdan iltimos...
— Meni to‘g‘ri tushuning, singlim. O’zimni emas, bolangizni o‘ylayapman. Hali, sutingizdan— nasibasidan ayrilgani yetmaganday, go‘dak sho‘rlikni mehringizdan ham ayirmoqchimisiz?!
—...
— Voy, yoshlar-ey! Nega bular faqat o‘zini o‘ylarkin-a!
— Mana bu sumkada kerakli narsalari bor. Mayli, men ketdim...
— Shoshmang, ismini aytmadingiz-ku?
— Ha, esim qursin. Ismi... ismi Zahro...
— O’zingizniki-chi?
— Meniki... Shahlo... Xayr bo‘lmasa.
— Xayr. O’a aytganday, meniki Muhabbat!
-
Shahlo ortiga qayrilmay ketib borar, yo‘l qo‘ygan bitta qo‘pol xatosi sabab hayoti ostin-ustun bo‘lib ketganidan, nadomat yoshlarini yo‘lma-yo‘l to‘kib borardi...
Muhabbat opa go‘yo xazina topib olgandek, sevinchi ichiga siQmasdan bolani mahkam baQriga bosib oldi. Uyiga kirishi bilan bolani o‘zi tayyorlab qo‘ygan belanchakka yotqizdi-yu, eng avval ishni isiriq tutatishdan boshladi. So‘ngra bolani ovqatlantirdi, tagligini alishtirib, ho‘l bo‘lganini darrov yuvib qo‘ydi.
Chaqaloqni qo‘liga olib, unga yaxshilab qararkan: "Ko‘z tegmasin-a, shunaqayam shirin bo‘ladimi?" dedi. So‘ng: "Onasining boshiga tushgan qanday tashvish go‘dakning eng shirin paytida, eng parvarishtalab ekanida bunday ulkan mas’uliyatdan kechishga majbur qilgan ekan? Unga Qirt begona bo‘la turib, mening mehrim tushib qoldi-ku!.." deya o‘yladi.
Muhabbat opa kecha-yu kunduz go‘dakka parvona bo‘ldi-qoldi. Lekin uch kun o‘tdi hamki, Shahlodan darak bo‘lmadi. Bundan ayol xavotirlana boshladi. Eriga nima deyishini bilmay qiynalardi. Roppa-rosa bir hafta bo‘lganda Shahlo yana keldi. Bolasini mahkam baQriga bosib olgan, yelkalari silkinar, lekin ovozi chiqmasdi...
So‘ngra Muhabbat opa bilan bir oz suhbatlashib o‘tirdi. Sumkasidan bir taxlam pul chiqarib berdi-da:
— Mana oltmish ming. Bu esa bolaning ovqati. Mayli opa, endi men qaytay...
— Qachon kelasiz?
— Bilmadim, imkoniyatimga qarayman...
* * *
Muhabbat opa kun o‘tgan sayin go‘dakka qattiqroq boQlanib qolayotganini his qilardi. Alla aytib bolani uxlatgach, uning kiyimlarini yuvarkan, eshik qo‘nQiroQi bosildi.
— Hozir,— ovoz berdi ayol. Borib ochdi, ostonada qaynonasi Muattar xola turardi.
— Assalomu alaykum, xush kelibsiz!— shosha-pisha qo‘lidagi sovun ko‘piklarini sochiqqa artgancha orqaga tisarildi.
— Vaalaykum assalom, yaxshi o‘tiribsizlarmi?— deya kelini bilan quchoqlashib ko‘rishdi qaynona.
Muhabbat opa darhol dasturxon yozdi, choy damladi. ¤tirib duo qilishgach, kelini bilan hol-ahvol so‘rashayotgan qaynona chaqaloq yiQisini eshitib:
— Voy, mehmoningiz bormidi?— dedi ajablangancha.
Muhabbat opa qaynonasiga bo‘lgan voqeani yotiQi bilan tushuntirdi. Tabiatan bolajon bo‘lgan Muattar xola go‘dakni ko‘rishga shoshildi. qaynona-kelin biri qo‘yib ikkinchisi uyqudan uyg‘onib yig‘layotgan go‘dakni erkalay boshlashdi.
— Onasi tez-tez kelib turibdimi?
— Bir hafta o‘tkazib keldi...
— Voy-ey, bola ichikib qolmasmikin? Mayli, yaxshilab qarang, savobi sizniki,— chaqaloqni bag‘riga bosgancha jilmaydi qaynona.
Bir hafta-o‘n kun ichida bu oiladagilarning barchasi yangi mehmonga o‘rganib qolishdi. Shundoq ham nabiralaridan tez-tez xabar olib turadigan Muattar xolaning bir oyoQi o‘Qlining uyida bo‘lib qoldi. Lekin o‘n besh-yigirma kun o‘tdi hamki, Shahlodan darak bo‘lmadi.
Bu gal roppa-rosa bir oy o‘tkazib kelgan Shahloni ko‘rganda Muhabbat opa o‘zini to‘xtatolmadi:
— Singlim, axir bolangiz-ku! Nahotki sog‘inmagan bo‘lsangiz? Nega bunday uzoq vaqt yo‘q bo‘lib ketdingiz? Menga to‘g‘risini ayting, qanday dardingiz bor?
Noiloj qolgan Shahlo boshidan o‘tkazganlarini birma-bir aytib berishga majbur bo‘ldi. Uning hikoyasini tinglarkan, Muhabbat opa quloqlariga ishongisi kelmasdi. Shahlo ko‘z yoshlarini artib:
— Mana endi mening hayotimdan, sirimdan voqif bo‘ldingiz... Boshi berk ko‘chaga kirib qolganman. Faqat bir narsadan, qizim sizdek pokiza, mehribon ayolning qo‘lida ekanidan mamnunman...— dedi.
Eshikdan chiqarkan, qizchasining yuzidan o‘pdi. Ko‘zlaridan yumalagan bir tomchi yosh go‘dakning yuziga tushdi.
Ochiq qolgan eshikdan qarab qolgan Muhabbat opa o‘zini qo‘lga ololmay bir muddat turib qoldi.
Oradan roppa-rosa bir yil o‘tdi. Shu o‘tgan vaqt ichida Shahlo bir marta ham kelmadi. Muhabbat opa tun demay, kun demay mehr bilan Zahroni parvarish qildi, hech narsani ayamadi. Talaba o‘Qlidan, qizlaridan orttirib, go‘dakni hech narsadan kam qilmasdan ulQaytirdi.
Qizcha atak-chechak qilib yura boshladi. U shu qadar chiroyli ediki, bir bor ko‘rgan kishi "Buncha shirin bo‘lmasa!" deyishdan o‘zini to‘xtatolmasdi. Zahroni Muhabbat opa qanchalik yaxshi ko‘rsa, qaynonasi Muattar xola ham mehrini darig‘ tutmasdan erkalardi. U ushbu oilaning a’zosiga aylanganidan, Muhabbat opaning turmush o‘rtog‘i ishdan qaytishi bilan: "Mening asal qizalog‘im qani?" deya so‘rar, ko‘tarib olgancha uzoq vaqt u bilan o‘ynardi.
Zahroning tili chiqib, kichik-kichik so‘zlarni gapira boshladi. Uning birinchi bo‘lib aytgan so‘zi "Nana" bo‘ldi. Buxoro shevasidagi bu so‘zning ma’nosi "Ona" bo‘lib, qizcha Muhabbat opaga nisbatan qo‘llayotgandi bu so‘zni!
Uning og‘zidan bu so‘zni ilk bor eshitgan Muhabbat opaning qalbi larzaga keldi. Ko‘z yoshlarini to‘xtata olmadi... Bu bir yil chekkan zahmatlarining, tunlar bedor aytgan "Alla"larining mevasi, mukofoti edi! Bu odamlar qalbidan keyingi paytlarda yo‘qolib borayotgan mehr nomli oqibat nomli ulug‘ tushunchaning mittigina bir go‘dak yuragidan panoh topganidan darak edi!..
Nabiralarini, ular qatorida Zahroni teppa-teng sog‘ingan Muattar xola dam olish kuni o‘g‘lining uyiga yo‘l oldi. Muhabbat opa do‘konga chiqib ketgan ekan. Nabiralari darhol buvisiga choy damlashga kirishishdi. Shu payt eshikdan kimdir keldi. Borib eshikni ochgan Muattar xolaning qarshisida bir yoshgina juvon turardi.
— Assalomu alaykum...
— Vaalaykum assalom! Keling, xizmat?— dedi.
— Menga Muhabbat opa kerak edi...
— Keling, ichkariga kirib turing, hozir kelib qoladi. Do‘konga chiqqan ekan,— deya xola Shahloni uyiga taklif qildi.
— Siz Zahroning onasisiz-a?— so‘radi Muattar xola.
— Ha...— notanish ayolning uni qanday qilib taniganidan hayron bo‘lib javob berdi Shahlo.
—"œBu qayoqdan bilarkan, axir meni birinchi bor ko‘rib turgan bo‘lsa", deb o‘yladingizmi? Men Muhabbatxonning qaynonasi bo‘laman. Sizni bir ko‘rishdayoq Zahroning onasi ekaningizni ichki bir tuyg‘u bilan sezdim.
Tinchlikmi qizim? Nega shuncha vaqt yo‘q bo‘lib ketdingiz? Qanday qilib, o‘z bolangizni birovning uyiga tashlab qo‘yasiz? Bir yil-a! Go‘dakning ichikishini, unga ona mehri kerakligini nahot o‘ylamagan bo‘lsangiz? Xafa bo‘lmang-u, toshbag‘ir ekansiz!
Shahlo boshini eggancha indamay turardi.— Qizingiz ham sizning hidingizni allaqachon unutib yuborgan bo‘lsa kerak. Kelinimga ming rahmat! Qancha savob olsa-oldi. Siz ona bo‘lib berolmagan mehrni, parvarishni begona bo‘la turib, u berdi bolangizga! Sizning xatoingiz jabrini nega endi norasida go‘dak tortishi kerak ekan? Boshida qadamingizni o‘ylab bosishingiz lozim edi!
Eshikdan qo‘lida Zahroni ko‘targancha Muhabbat opa kirib keldi. Ko‘zlari Shahloga tushishi bilan, yuzida g‘azab, nafrat ifodasi zohir bo‘ldi. Shunday bo‘lsa ham, Shahloning mehmon ekanini o‘ylab o‘zini qo‘lga oldi.
Shahlo o‘rnidan turib ayolning qo‘llaridagi qizaloqqa qaragancha hayratlanib turardi. "œNahotki shu mening bolam bo‘lsa? Kap-katta bo‘lib qolibdi-ya!.." degan o‘y kechardi ko‘nglidan. So‘ng sal o‘ziga kelib, Muhabbat opaga salom berishniyam unutganini esladi:
— Assalomu alaykum...— dedi va ko‘zlaridan quyilayotgan yoshni artib, qo‘llarini Zahro tomonga uzatdi. Qizcha yig‘lab o‘z onasidan qocharkan, "œNana!" degancha Muhabbat opaning pinjiga berkindi. Shahlo adoyi tamom bo‘lgandi...
* * *
-
— Endi nima qilmoqchisiz?— so‘radi Muattar xola.
— Bilmadim...
— Siz bilmasangiz, nima qilish kerakligini men bilaman. Sizga farzand kerak bo‘lmasa, bolaga ona kerak! Bir yilda bir marta kelib, atigi bir soat-yarim soatgina qolishingiz bilan onalik burchingizni bajargan bo‘lmaysiz!
Kelinimning sabriga, bardoshiga qoyil qoldim. O’z tuqqan bolalarini qanday boqqan bo‘lsa, xuddi shunday mehr bilan, ardoqlab qaradi qizingizga. Tag‘inam, norasidaning baxti bor ekan, uni shunday ayolga duch qilgan Xudoyimga ming shukr!
Bu yog‘iga ham uning yarim ko‘nglini o‘ksitmasligiga ishonaman. Negaki, Muhabbatning qalbida imoni bor. U Allohdan qo‘rqadi! Yetimning, ko‘ngli siniq bolaning boshini silagan kishiga jannat eshiklari ochiladi. U mana shuni biladi. Yo‘qsa, o‘z bolalarining og‘zidan yulib, begonaning bolasi og‘ziga tutmagan bo‘lardi!
Shartim shuki, qizingizni olib ketib, boshqa birovga bermasdan o‘zingiz katta qilasiz! Yoki xat qilib, kelinimga berasiz. Onalik huquqidan voz kechasiz. Zahroga barchamizning mehrimiz tushib bo‘lgan. Endi u — bizning qizimiz! Muhabbatning qizi! Mana shu ikki yo‘ldan birini tanlang! Yaxshilab o‘ylab ko‘ring, negaki, bu sizning oxirgi imkoniyatingiz!..— dedi.
Shahlo uzoq yig‘ladi. Uni shu damda nima yig‘latayotganini Yaratgandan O’zga bilmasdi. Boshida yo‘l qo‘ygan xatosi uchunmi, xazon bo‘lgan umri uchunmi, yo‘qsa jigarporasidan manguga ayrilayotgani uchunmi?..
Shahlo Zahroni Muhabbat opaga qiz qilib berishga, onalik huquqidan voz kechishga rozi bo‘ldi... O’sha kuni borib, sudga ariza berishdi.
Sud bo‘ladigan kun erta saharlab uyg‘onishgan Muattar xola bilan kelini Muhabbat opa hozirlik ko‘ra boshlashdi. Hozir Shahlo kelishi kerak. Bir soatdan keyin sud boshlanadi. Muhabbat opa bilan turmush o‘rtog‘i hamda Shahlo sudga ketishadi. Muattar opa Zahroga qarab, uyda qoladi.
Eshikdan ovoz keldi. Kelgan Shahlo ekan. U ichkariga kirdi va qizi bilan so‘nggi bor ko‘rishish va bir paytda vidolashish uchun quchog‘ini ochdi. Shu paytgacha o‘z onasidan yotsirab qochgancha Muhabbat opaning bag‘riga berkinadigan Zahroning harakatlari hammani hayratga soldi:
Qizcha talpinib, onasining bag‘riga o‘zini otdi! Undan buni kutmagan Shahlo bir lahza dovdirab qoldi-da, so‘ng mahkam bag‘riga bosdi. Qizcha ikkala qo‘li bilan Shahloni mahkam quchoqlarkan, boshini onasining ko‘ksiga qo‘ydi... Shahlo sel bo‘lib yig‘lardi.
Bu manzarani ko‘rishga uncha-muncha odam toqat qilolmasdi!..
— Yarim soatdan so‘ng sud boshlanadi, kechikyapmiz,— dedi Muhabbat opaga turmush o‘rtog‘i.
Yig‘idan ko‘zlari qizargan Muattar xola Zahroni ko‘tarib olmoqchi bo‘ldi. Shunda qizcha Shahloning yoqasidan mahkam ushlab oldi. Qanday sir-sinoatki, uning yoqasini endigina bir yoshu uch oylik bo‘lgan go‘dakning nozik qo‘lchalari orasidan ajratishning aslo imkoni yo‘q edi!.. Unga Ilohdan bir kuch yetgandek, onasining yoqasini mahkam changallab turardi!
Bir amallab uning qo‘llarini ajratib olishgach, faryod urib yig‘lay boshladi. Bu faryodga, bu go‘dak nolasiga chidamoq, toqat qilmoq mushkul edi! Hamma hayratdan qotib qolgan, nima qilishlarini bilmay lol turishardi. Uning jajjigina yurakchasi, o‘ksikkina qalbi nimanidir sezgan, qandaydir dahshatni his qilgan edi!
Muattar xolaning bo‘g‘ziga achchiq bir narsa tiqilib qoldi. U Shahloga achinish bilan qaragancha:
— Bu dunyoda yoqangizdan shunday ushlasa, qiyomatda qanday tutarkan?!.— dedi-yu, ko‘zlaridan duv-duv yosh to‘kib, qizchani bag‘riga bosgancha ichkariga kirib ketdi.
Uy eshigi yopilishi bilan qizcha “qo‘yvor!” degandek Muattar xolaning qo‘ynidan
yulqinib chiqishga harakat qildi. Uning ahvolini ko‘rib, shundoq ham ezilgan ayol Zahroni qiynamaslik uchun qo‘yib yubordi. U o‘zini u yoqdan-bu yoqqa otar, boshi bir necha bor devorga urilib ketganiga ham parvo qilmas, “oh!” chekib charx urardi...
Uni qanday tinchlantirishni, qanday qilib ovuntirishni bilolmay yuragi o‘rtangan ayol har bir harakatini ming hayrat bilan kuzatib turardi. Unga taskin berish uchun qilgan barcha harakatlari behuda edi...
Nihoyat u tinchib qoldi. Bag‘rini yerga bergancha jimgina yotardi!.. Xavotirlanib tepasiga yugurib borgan ayol uning og‘ir-og‘ir nafas olayotganini ko‘rdi. Darhol qo‘lini qizchaning peshonasiga qo‘ydi— harorati ko‘tarilmagandi. So‘ngra egilib uni o‘pmoqchi bo‘ldi. Shunda qizning qaynoq nafasi ayolning yuziga urildi. Bu dahshat edi— go‘dakning yuragi kuyayotgandi!..
Ayol soatga qaradi. Soat millari roppa-rosa o‘n birni ko‘rsatib turardi. Sud boshlanganiga bir soat bo‘libdi. “Hozir uning onasi nima qilayotgan ekan?” Muattar xolaning aqliga daf’atan shu o‘y keldi. U bolani sekingina yerdan ko‘tarib oldi va bag‘riga bosdi.
Yarim soatlar chamasi vaqt o‘tgach, o‘g‘li bilan kelini kirib kelishdi. Qo‘llarida ota-onaliklari rasmiylashtirilgan hujjat bor edi...
Hech kim gapirishga jur’at qilolmas, hammalari qizchaning sarg‘aygan ranggiga jimgina termulib o‘tirishardi. U esa qadariga ko‘ngandek tinchgina yotar, faqat ko‘zlarida qalblarni larzaga soladigan bir mung bor edi!..
* * *
Ertasi kun Muattar xola kelinidan sekingina so‘radi:
— Kecha sud qanday o‘tdi? Shahlo onalik huquqini talab qilmadimi?
— Yo‘q, o‘zi rozi bo‘ldi. Sud hakamining “Nega bolangizni olishdan bosh tortyapsiz?” degan savoliga “Uni o‘zimda olib qololmayman. Buning iloji yo‘q...” deb javob berdi.
Hamma narsa rasmiylashtirilgandan keyin, soat roppa-rosa o‘n birda onalik huquqidan mahrum qilinganligi haqidagi hujjatga imzo chekdi. Shu bilan sud tugadi...
— Nima? Qachon imzo chekdi dedingiz?
— Soat roppa-rosa o‘n bir edi. Chunki hujjatga vaqti ham yozilarkan. O’n bir deyishgani esimda qoldi.
Muattar xolaning ko‘z o‘ngiga Zahroning kecha soat o‘n birdagi holati keldi. Bu sir-sinoat qarshisida lol-hayron qoldi! Bu ta’riflarga sig‘mas hol edi! Nahot, nahot bu go‘dak o‘z jigarbandini ikki oyligida tashlab ketib, bir yillab undan xabar olmagan, norasidani ko‘krak sutidek bebaho nasibasidan, mehridan mahrum qilgan onaga shunchalar talpinsa!
Tangrim, mo‘‘jizang bilan shu jajji go‘dakning mo‘‘jazgina yuragiga tog‘day ulkan oqibatni, qo‘pmas mehr rishtasini joylagan ekansan!..
* * *
O’quvchim! Men qalamga olgan ushbu hikoya shu kecha-kunduzda sodir bo‘lgan hayotiy voqea bo‘lib, uni Muattar xolaning og‘zidan tinglarkanman, o‘zimni yig‘idan to‘xtatolmadim...
Qanot boylab Buxoroga uchgim, Zahroni bir bor ko‘rib bag‘rimga bosgim, ko‘zlaridan o‘pgim keldi!..
Hikoyamni o‘qigan har bir muxlisimdan, ayniqsa, yosh yigit-qizlardan yagona iltimosim, yo‘q-yo‘q o‘tinchim: Aslo va aslo adashmang! O’tkinchi nafs xohishini deb, o‘zgalarning bahorini kuzga aylantirmang!
Birovni gunohga boshlayotgan mahalingiz shuni unutmangki, sizning ham Onangiz, opangiz, singlingiz, qizingiz bor! Siz yo‘ldan urmoqchi, umrini xazon qilmoqchi bo‘lgan inson ham kimningdir opasi, singlisi yoxud qizidir! Siz insonsiz, sizga nafsning emas aqlning buyrug‘ini tinglash, unga ergashish yarashadi!
Xudodan qo‘rqing, yo‘qsa, Zahrodek norasidalarning uvoliga qolasiz!..
Siz azizlarning hukmingizga faqat hayotning og‘riqli nuqtalaridan lavhalar olib taqdim qilishni shior qilgan opangiz:
Manba: http://depositfiles.com/files/8113173
-
Jiddiy Hangoma
Bir do’konning qarshisida uch-to’rt xotin,
Gurunglashib kutar arzon yog’ navbatin.
O’sha yerdan o’tib qoldi bitta erkak,
Huddi shundan boshlanadi bizning ertak.
U ayollar ichra biri go’zal edi,
O’zi yoshu, ammo so’zi masal edi.
O’sha erkak qarab sekin o’ngu-chapga,
U ayolni quvlik bilan soldi gapga.
Dedi: - Singlim, sizga rahmim keldi juda,
O’rningizga kuyov bola kelmapti-da.
Ayol dedi: - Erim o’tgan, bir bolam bor,
Ikki yilki bir o’zimga qolgan ro’zg’or.
Erkak dedi: - Qiynalibsiz g’amlar yutib,
Yog’ uchun ham yurasizmi navbat kutib.
Navbat kutib yoshligingiz bo’lar uvol,
Erga tegishingiz kerak gulday ayol.
Mening uyim to’la yemish, yog’u unlar,
Omborxonam to’la meva, donu dunlar.
Ikki uyda ikki dona xotinim bor,
Istasangiz bo’ling menga uchunchi yor.
Ayol dedi bir oz o’ylab bir oz kulib:
- Kundoshlarim qo’yishsachi sochim yulib?
Mayliku-ya ikki xotin tinch yotishsa,
Ne qilaman derazamga tosh otishsa?
Erkak dedi: - xotinlarim bilishmaydi,
Bilishmagach, tinch yashaysiz, urishmaydi.
Hammangizni teng ko’raman toqat bilan,
Visol tuni — uch kunda bir navbat bilan.
Ayol dedi kulgusini ichiga yutib:
- O’larkanman u yerdayam navbat kutib.
Mashinaga, uyga navbat kutgan edim.
Navbat kutib ko’z duxturdan o’tgan edim.
Ammo bunday ko’chalardan o’tmaganman,
O’g’irlikcha erga navbat kutmaganman.
Rozi bo’lsam, bilmam, nedan yutarkanman.
U yerdayam, bu yerdayam kutarkanman.
Uch kunda bir yor kutgandan bo’ynim egib,
Bir oyda bir yog’ kutayin qomat kerib.
Erkak dedi: - Tavba, bu ne deganingiz?
Axir kunda osh bo’lardi yeganingiz.
Ayol dedi: - Bu deganim — bermang ozor,
Oshqozonim tepasida Yuragim bor.
Erkak dedi: - Mendayam bor o’sha yurak,
Rostin aytsam, menga faqat savob kerak.
O’ngimdayam, tushimdayam savob deyman,
Uyimdayam, ishimdayam savob deyman.
Ayol dedi: - Kechiring, ey yaxshi odam,
Beva ekan men-la turgan ayollar ham.
Yoshlari sal kattarog’u mehrga zor,
Kerakmasmi to’rtinchi yo beshinchi yor?
Shoshmay turing, ularni ham chaqirayin,
"œOchildi baxtimiz" deya baqirayin.
Suyungandan aqillari shoshar edi,
Savobingiz besh barobar oshar edi.
Shunda erkak chin niyatin ochib ketdi-
Mashinasin yurgizdiyu, qochib ketdi.
Mullakalar, ojizgina ayoldirmiz,
Balki kalta o’yu, kalta hayoldirmiz.
Orangizda saxiy, hotam kishilar ko’p,
Olam-olam ehson qilib, olishmas cho’p.
Chin sahiylar muhtojlarga lagan-lagan,
Osh kirgizib, kimdanligin aytishmagan.
Xabar olib qo’shnisining yo’q-boridan,
Kiyim-kechak, non tashlagan devoridan.
Marhabo der: - Baxtu omad, qiyinchilik,
Hamma narsa o’tkinchidir, vaqtinchalik.
O’tinch: Bizni nafsingizga talashtirmang,
Savob so’zin ishrat bilan adashtirmang!
Marhabo Karimova :D ::)
-
HAQIQIY G'ALABA...
Bu ajoyib voqea Sietl Nogironlar Olimpiadasida yuz bergan edi. O'shanda jismoniy va aqliy jihatdan nogiron to'qqiz kishi 100metrga yugurish musobaqasida qatnashish uchun start chizig'iga yig'ildilar. Yugurishga start berilgach, barchalari shitob bilan qo'zg'alishdi. Ularning hammasi g'alaba ishtiyoqida yonardi. Shu payt kutilmaganda bir yosh qatnashchi qoqilib ketib, yiqildi va yig'lashga tushdi. Uning yig'isini eshitgan ishtirokchilarning barchalari orqaga qarashdi. Keyin birdan yo'nalishlarini o'zgartirib, ortga - o'smirning yoniga qaytdilar. Uni yupatib, o'rnidan turg'azdilar va to'qqiz kishi bir-birlarining qo'llarini ushlagan holda marra tomon birgalikda yura boshladilar. Tomoshabinlar esa o'rnilaridan turib, ularni daqiqalarcha olqishladilar.
O'sha yerda bo'lganlar hozirgacha shu hodisani aytib yurishadi. Nega?Chunki hayotda muhimi o'zimizning g'alabamiz emas.Asosiysi sekinlashish va yo'limiz 'zgartirish hisobiga bo'lsa ham boshqalarning g'alaba qozonishi uchun yordam berishdir.
"Irfon" taqvimi. 2009/1430/IV/
Nega bu aqlan va jismonan zaif bo'lgan insonlar bunday oliyjanoblik qildi, degan savol tug'iladi?
Javob aniq:Chunki ular faqat nafsni orqasidan yashashni bilishmaydi.
Chunki ularda hasad yo'q.
Chunki ularda bemehrlik yo'q.
Chunki, chunki....
-
"œBOLADAN VOZ KECHASAN"
Alloh banda yaxshiligiga muhtoj emas, ammo bir yomonlik seni yaxshilikka eltsa ajab emas.
Ali ibn Abu Tolib
- Eson-omon yetib olinglar, Xudoning o’zi panohida asrasin, - ona qizi bilan kuyovining orqasidan duo qilib ko’z yoshlarini ro’moliga artdi. — Ha, yoshlar-a, - dedi o’ziga o’zi g’udranib chorpoyaga o’tirar ekan. — Erta-indin ko’zi yoriyman deb turibdiyu, yo’lga chiqqanini-chi. O’zi pishibgina turibdi-ku, Xudoyim, ko’pni asra, shu qatorda mening bolalarimni ham"¦
Onasining ko’ngli bir narsani sezgandek g’ash edi.
***
Shifokorlar belgilagan vaqtga hali yigirma kun borligi sabab, Sohiba eriga qo’shilib yo’lga chiqqandi. "œHademay farzandli bo’lsak, uydan chiqa olmay qoladi, shu bilan qishloqqa qachon boradi", deb Shohruh ham rozi bo’ldi. Qaytishda Toshkentga yetmasdan Sohibani dard tutdi. To’qqiz oydan buyon gaplashib yurgan shifokorlaru tayyorgarlik — barchasi bekor ketdi. Shohruh xavotir va qo’rquv bilan to’rt tomonga yugurar, notanish tuman, notanish shifoxonada hammadan najot izlardi. Qishloqning kichkina shifoxonasida yoshgina navbatchi shofokordan boshqa hech kim yo’q. Akusherni uyidan olib kelishga to’g’ri keladi.
- A, nima? — uyqusiradi avvaliga do’xtir. — Kim tug’adi, nega tug’adi? Bugun hech kim tug’masligi kerak edi-ku! — dedi u hamshiraga. Keyin hamshiraning yonidagi begona yigitni ko’rib o’zini qo’lga oldi. Vaziyatni tushuntirishgach, shoshib mashinaga o’tirdi.
"œFarzand ko’rish haqidagi kitob va jurnallarni o’qish boshqa ekan-u, to’lg’oq dardi boshqa ekan", - o’yladi og’riqlardan charchab, holdan ketgan Sohiba. — "œBekorga to’lg’oq tutgan ayol ikki dunyo oralig’ida turadi deyishmas ekan".
Uning nazarida to’qqiz oy yuragi ostida asragan jigargo’shasi dunyoga kelishni hohlamay, qaysarlik qilayotgandek go’yo. Shunda u xayolan bolasiga murojaat etib yig’ladi"¦ "œBolajonim, seni qiynab yo’lga chiqqanim uchun kechir"¦ oyijoningga rahming kelsin"¦"
Deraza ortida eri bezovtalanib, u yoqdan bu yoqqa yurar, asabiylashib tinmay chekar, safarga xotinini olib chiqqani uchun o’zini koyirdi. Bilgan duolarini o’qib, xotini va bolasini omon saqlashni Xudodan so’rab yolvorardi.[/size]
-
Bir payt"¦ borliqni larzaga solib chinqirab yig’lagan go’dak ovozi eshitildi. O’zingga shukr! Go’dagining ovozi yuragini jumbushga soldi"¦ Qo’llari titrab, sigaretani bosib-bosib tortdi"¦
Keyingi ikki kun tashvishlar bilan bir zumda o’tib ketdi. Shahar bilan qishloq o’rtasida qatnayverib, Shohruhning bo’lari bo’ldi.
Nihoyat kutilgan kun keldi. Barcha tashvishlar ortda qolib, farzandini bag’riga bosgancha Sohiba o’z uyiga kirib keldi. Sohiba o’z uyiga kirib keldi. Albatta, bolani tug’ruqxonadan uyiga olib kelish jarayoni orzusidagidek bo’lmasa-da, ko’ngli quvonchga to’la. Bu orada onasi chaqaloqqa qarash uchun undan oldin uyiga yetib keldi. Onasi isiriqlar tutatib, bo’g’irsoqlar pishirib, barcha qonun-qoidasini joyiga qo’yib, ona-bolani kutib oldi.
- Qani-qani, bolaginamning bolasi xush kelibsiz, - dedi onasi nabirasini qo’liga ola turib. Keyin Bismillohu Rahmonu Rahiym deb chaqaloqning yuzini ochdi va seskanib ketdi"¦ Bir qiziga, bir chaqaloqqa qaradi. Hech gapdan habari yo’q Sohiba o’zida yo’q hursand.
- Qizim do’xtirlar hech nima deyishmadimi? — so’radi onasi xavotir aralash kuyoviga qarab qo’ib.
- Ko’p narsa deyishdi"¦ Bolaga qarash uchun bir dunyo tavsiyalar berishdi. — Sohiba onasidagi o’zgarishni sezmadi.
- Nahotki, ahir"¦ Sho’rimiz qurib qolibdi-ku, qizim"¦ Bolang"¦ boshqacha"¦
Sohiba hech nimani tushunmadi. Shoshib bolasini onasining qo’lidan tortib oldi.
- Nimasi boshqacha? — so’radi vahima bilan. Ularning vahimasidan Shohruh ham yugurib keldi. Hozirgina quvonch kirgan uyga g’alati sukunat cho’kdi.
Shohruh tezda tanish shifokorni chaqirdi.
- Daun sindromi! — shifokorning og’zidan chiqqan bu tashxisni avvaliga yosh ota-ona tushunmadi. Uning dahshati keyin yetib keldi.
- Kechagina o’g’illi bo’lganidan boshi osmonga yetib turgan oilaning quvonchi bir zumda tumandek tarqaldi. Shohruh alamidan tinmay chekar, noxush xabarni eshitib, zudlik bilan yetib kelgan ota-onasining savollariga nima deb javob berishni bilmasdi. Ko’p o’tmay hamma uy-uyiga tarqab, er-xotin huddi begonalardek ikki burchakda tumtayib qolishdi. Sohiba nima qilarini bilmay, hayron. U bolasiga qo’yilgan tashxisning nimaligini ham yaxshi tushunmasdi.
Hammasi shundan keyin boshlandi, do’xtirlar bolani maxsus dargohga topshirishni maslahat berishsa, tanish-bilishlar voz kechishni tavsiya etishardi.
Lekin to’qqiz oy bag’rida ko’targan, shuncha azob bilan dunyoga keltirgan jigargo’shasini qanday qilib birovlarning qo’liga topshiradi? Ikkilanishlardan qiynalgan Sohiba shifokor bilan o’zi gaplashib ko’rishga qaror qildi.
- Bunday kasalga chalinganlar juda beozor, aqliy jihatdan, salomatlik jihatdan ham tengdoshlaridan ancha orqada qolishadi"¦ Qisqasi, bir umr"¦ haligi"¦ - shifokor najot kutib, ko’ziga termilib turgan ayolga to’g’risini aytishga qiynaldi. — Esi past bolaga qarashingizga to’g’ri keladi"¦ bu kasallik bilan tug’ilganlarning barchasining yuzi tuzilishi bir xil bo’ladi"¦
-
"œBir umr esi past bolaga qarashning o’zi bo’ladimi, voz kech", - shart qo’ydi opasi. "œInternatni gaplashib keldim, topshirib kelamiz" — qaror chiqardi eri.
Sohiba bilan maslahatlashishni hech kim xayoliga ham keltirmasdi.
- Axir to’qqiz oy ne azoblarda ko’targan, dunyoga keltirguncha qancha azob tortgan menman-ku, - isyon qildi Sohiba, qisiq ko’zlarini miltillatib, shiringina tamshanib yotgan o’g’liga qarab. U onasini qidirgandek og’izchasini u yoqdan u yoqqa burar, oyoq-qo’llarini betartib pitirlatardi. "œYo’q!" — o’ziga o’zi qaror chiqardi Sohiba, - odamlar nima desa desin, u jigargo’shasini hech kimga bermaydi. Kerak bo’lsa, bir umr qo’llaridan yetaklab yuradi, o’z qo’llari bilan ovqatini yediradi, ammo hech kimga bermaydi!
Qarorini eriga aytganda Shohruh tahdidli tikildi. Keyin anchadan buyon o’ylab yurgan gapi tiliga chiqdi:
- Men oshna-og’aynilarimdan or qilaman"¦ Yo uni deysan, yoki meni!
Sohiba bunday gapni kutmagandi. Eriga qarab qotib qoldi. Keyin indamay o’g’lini bag’riga bosgancha, ichkari xonaga kirib ketdi. Bu uning qarori o’zgarmaganidan dalolat edi.
Eri urush-janjalsiz chiqib ketdi. Eng alam qilgani shu uch oy ichida eri biror marta bolasini qo’liga olmadi, hatto qayrilib ham qaramadi. Uning dunyoga kelishini qanchalik orziqib kutgandi axir.
Nogiron bolasini bag’riga bosgancha Sohiba yolg’iz qoldi. Qiynalsa ham dardini birovga aytmadi, ko’zyosh to’kmadi. Faqat"¦ erining uylanayotganini eshitganda tuni bilan yig’lab chiqdi.
Oradan yillar o’tdi, kechroq bo’lsada G’olib maymoqlanib atak-chechak qilib yurishni o’rgandi. Sohiba mutaxasislar bilan maslahatlashdi, internat o’qituvchilaridan maslahatlar olib, bolasiga o’qish-yozishni o’rgatdi. Odamlarning gaplariga e’tibor bermay, hayotini barcha yuz o’girgan bolasiga bag’ishladi. Qiyinchilik kunlarida suyanchiq bo’lgan onasidan Sohiba bir umr minnatdor. G’olib onasi va buvisiga juda mehribon bo’lib ulg’aydi. Sohiba o’g’lini Avstralya o’rmonlarida yashaydigan beg’ubor, beozor koala ayiqchasiga o’xshatardi"¦ Lekin dilozor odamlarning gap-so’zlaridan himoyalanish har doim ham qo’lidan kelavermasdi.
Bie gal G’olib ko’chada koptok tepayotgan bolalarga havas bilan qarab turardi. Koptok to’g’ri u tomonga uchdi. Quvonib ketgan G’olib lapanglab borib koptokni oldi va bolalarga o’xshab tepmoqchi bo’ldi. Lekin oyog’i koptokka yetmay yiqilib tushdi. Yordam kutgandek atrofga alanglab o’rnidan turmoqchi bo’lgan bola qattiq turtkidan yana yiqilib tushdi.
- Ey, tentak, ikkinchi koptogimga qo’lingni tekkizganingni ko’rmay!...
G’olib gunohi nimaligini tushunmay, dovdiradi. Uni o’rab olgan bolalar esa kalaka qilib ustidan kula boshlashdi. Derazadan qarab turgan Sohiba yugurib chiqdi va bolasini ko’tarib uyga olib kirdi.
G’olibning ko’zlaridagi savollarga javob bera olmaganidan ko’zini olib qochdi. Bolalarning beshavqatligidan ko’ngli og’rigan G’olib shundan keyin ularga qo’shilmay qo’ydi. U uy ishlariga onasiga yordamlashar, qo’lidan kelsa-kelmasa hamma ishga urinardi.
Bu orada Shohruh ikki bolalali bo’ldi. Lekin biror marta bosh farzandini ko’rgani kelmadi. Sohiba ich-ichidan ezilsa-da, sirtiga chiqarmasdi.
Bir kuni mahallada noxush xabar tarqaldi: Shohruh avtohalokatga uchrabdi! Umurtqa pog’onasi shikastlangan Shohruh to’shakka mixlanib qoldi.
Yarim yil davomida tishini-tishiga qo’yib uni parvarishlagan rafiqasi qaynona-qaynotasiga shart qo’yadi: o’g’lingizni olib keting-da o’zingiz qarang. Men ikki bolamni boqaymi, erimga qaraymi?!
-
Shundan so’ng Shohruh onasining uyida yashay boshlaydi. Kundan-kunga shamdek so’nib borayotgan o’g’liga qarab ezilgan onaizor, oxiri Sohibaning uyiga yig’lab keladi:
- Qizim, iltimos, har zamonda bir bo’lsa ham o’g’limdan xaba olib turing. Sizni, o’g’lini ko’rsa biroz dili ravshan bo’larmidi. Menga aytmasa ham bilib turibman, dardi ichida, qilgan ishidan pushaymon"¦ Mehridaryo ayolligingizni bilganim uchun bosh urib keldim, kechirimli bo’ling"¦
Sohiba qaynonasini kuzatgach xayolga toldi. O’ylab qarasa, shuncha yildan buyon Shohruh haqida bir xabar eshitsa, yuragi qalqib ketishi bejiz emas ekan. Uni hamon sevishini tushundi. Lekin qalb jarohatining bitishi qiyin. Uzoq ikkilanishlardan so’ng Sohiba o’g’lini olib Shohruhni ko’rgani bordi. Nogironlar aravachasida o’tirgan odamni ko’rib, G’olib avvaliga qo’rqib, onasining etagiga yashirindi. Shohruhning ko’zlaridan duv-duv oqayotgan ko’z yoshlarni ko’rgach g’alati bo’ldi. Keyin, bir oyisiga, bir aravachadagi odamga qarab sekingina yaqinlashdi:
- Yig’lamang, - dedi va beo’xshov harakatlari bilan dadasining ko’z yoshlarini artdi. Shohruh chidolmadi"¦ o’g’lini bag’riga bosib o’kirib yubordi"¦
Sohiba erini uyiga olib keldi. Endi G’olib har kuni dadasini aravachasida aylantirgani olib chiqadi. Bu vazifani o’z zimmasiga olgan. Maymoqlanib yurib, atrofida parvona bo’ladi.
Shohruh o’g’lining bag’araz mehribonchiligidan battar eziladi. Shuncha yillik ayriliqda bo’ynida qarz bo’lib turgan mehrini kechichik bo’lasa-da, o’g’liga berishga harakat qilar. Qo’lida bor hunarlarni o’g’liga o’rgata boshladi. Ota-bolaning kuymalanishiga qarab Sohibaning quvonchi ichiga sig’masdi.
Lekin yaqinda kelib ketgan shifokorning gapi unga qatiq zarba bo’ldi:
- Daun sindromi bilan uzoq yashamaydi"¦
"œNahotki, endi mehrimni beraman deganimda meni tashlab ketsa"¦ Balki, bu kasallikning davosi border?... Gunohlarimni yuvish uchun vaqtim shunchalar ozmi?... "
Dilfuza Sobirova "œDarakchi" gazetasi"¦
-
Йсли топилди...
Самаджон уйланди. Аш оила тинч ва тотув сшай бошлади. Кунлар кетидан кунлар, ойлар кетидан ойлар стди. Арининг топиш-тутиши схши, ҳамма нарса етарли сди. Бироқ оила фариштаси - Озодахонда негадир слқовлик касали бошланди. Кечки овқатдан сснг идиш-товоқ ювилмас, уй супуриб-сидирилмасдан қолар сди, кспинча. Самаджон аввалига сзини билиб-билмасликка олди. Балки бироз вақт стиб схши бслар, деб сйлади. Йсқ, қараса, уй юмушларига бундай муносабат хонадон бекасининг кундалик одатига айланди. Хонадондан гсё файз, барака кетгандек сди...
Арнинг боши қотди. Аима қилмоқ керак? Шундай антиқа бир тадбир сйлаб топиши керакки...
Ар сртасига дскондан сълонлари ксп газеталарни сотиб олди. Ўзи ҳам уларга сълон ёзиб юборди.
Кунлар шу зайлда ста бошлади. Кечкурунлари ср-хотин ишдан келганларидан сснг телефон қснғироқларининг овози тинмас сди. Қснғироқ қилаётганлар турли саволлар билан қизиқишарди. Мана, навбатдаги қснғироқ. Озодахон асабий ҳолда бориб гсшакни кстарди. «Қанақа сълон? Йсқ, сиз снглишиб тушдингиз. Аима?.. Ҳа, мана шу манзил... Қайси газетадаги сълонни айтаспсиз, сзи?»
Озодахон телефон столидаги бир даста газетага қараб, ундан тегишли сълонни топди. Унда шундай сатрлар бор сди: «Уй юмушларини бажариш учун хонадон бекаси таклиф стилади. Мурожаат учун телефон...»
Шу пайт сна телефон жиринглаб қолди. Озодахон ҳар галгидек, телефон гсшагини кстараркан, босиқ, лекин ишончли овозда деди: «Йсқ, бу хонадоннинг бекаси бор. Илтимос, бошқа безовта қилманг!..»
Самаджон бу пайтда ойнаи жаҳондан берилаётган коняертни томоша қилар, бслиб стаётган гап-ссзларни сса «сшитмас» сди.
Артасигаёқ оилада муҳит сзгарди: ҳамма нарса жой-жойида, идишлар ювилган, хоналар ораста. Хонадонга сна аввалгидек файз кирди.
Обиддин Маҳмудов
-
Usta duradgor
Nafaqa yoshiga etgan usta bir duradgor inshoat mudiriga nafaqaga chiqish istagi, qolgan umrini turmush o'rtog'i bilan oila davrasida o'tkazish niyati borligi haqida so'z ochdi.
Uzoq yillar davomida shirkatning ravnaqiga o'z hissasini qo'shib kelayotgan duradgor yahshi namunali, faxrli hodimi bo'lganligi uchun inshoat mudiri undan hech ayrilishni istamas edi va unga ohirgi marta bir yahshilik qilishini so'rab, bir uyning qurilishida ishtirok etishini iltimos qildi. Usta ham uning taklifini qabul qildi va ishga kirishib ketdi. Ammo u ishga ko'ngildan kirishmagan edi. Uning ishga ko'ngildan yondashmaganligi ishlatgan asbob-uskunalarining sifatsizligidan, eshik-rom va pollariga ishlatilgan yog'ochlarining qurimagan xo'l yog'ochligidan ma'lum edi. Ishni tezroq bitirib nafaqaga chiqish payida bo'lgan usta uzoq yillar ishlab kelgan kasbini shu holda yakunladi.
Qurilish bitgach mudir uyni ko'zdan kechirish uchun kelibdi va uyning kalitini usta duradgorga uzatib "Bu uy seniki. Senga bu uy bizdan hadiya" dedi. Kutilmagan bu hadiyadan usta hayratlanib lol bo'lib o'zini yo'qotib qo'yidi. Qilgan ishidan uyalib juda hijolat qilar edi.
Koshki uyning o'ziniki bo'lishini bilganida edi ishga shunday yondashmasmidi.
Bu xolat bizlarning hayotimizda ham bordir. Kun sayin o'z hayotimizni qurib bormoqdamiz. Ammo ko'pincha qo'limizdan kelsa ham, imkoniyatimiz bo'la turib juda ham oz g'ayrat ko'rsatamiz. Natijada hayratga tushib, lol qolib o'zimiz qurgan uyda yashashimizni tushunib yetamiz. Agar imkoniyat berilsa qurgan uyimizni ko'ngildan, bor kuchimizni sarflab o'zgacharoq qilib qurishga g'ayrat qilar edik. Afsuski bu lahzalarni qaytarib bo'lmaydi.
Usta duradgor sizsiz. Har kuni bir mih qoqasiz, bir tahta qo'yasiz yoki bir devor tiklaysiz. Bir zot aytganidek "hayotingiz bu o’zingizning musavirligingizdir."
Bugungi harakatlaringiz, mulohazalaringiz erta yashaydigan uyingizni quradi. Shunday ekan uni aql ishlatib puxta quring..
Manba moy mir soobshestvasidan
-
Kecha Muqaddas bilan bir hikoya eshitdik.
Bir banda bu dunyodan ko'z yumib narigi dunyoga rixlat qilibdi.
Alloh taolo uning amallar daftarida hech bir yaxshilik yo'qligini bilib bandasiga: "Ey bandam mana sening amallar daftari, Menga 1 ta bo'lsa ham yaxshilik topib bergin" debdi.
Haligi odam o'zining yaxshiliklar qilmaganini bilarkan, shunday bo'lsa ham daftarchasini qarabdi, lekin afsus biror yaxshilik topa olmabdi...
Alloh taolo unga yana: "Yana bir marotaba qidirib ko'rgin, biror bir yaxshiliging bormi?" debdi.
Banda yana qidiribdi, lekin topa olmabdi.
3 marotabasida Alloh yana: "Ey bandam yana bir bor qidirib ko'rgin, 1 ta bo'lsa ham yaxshiligin bor bo'lsa..." debdi.
Banda uchinchi marotabasida ham qidirib oxiri 1 yaxshilikni topibdi va Robbisidan uyalib: "Robbim! Buni yaxshilik deb bo'ladimi yo'qmi bilmayman, lekin Sen amr qilganing uchun amal daftarimdan qidirib shu amalimni topdim.
Bir vaqtlar men bir do'kon sohibi edim.
Qo'limda ishlaydigan ishchilarimga takror-takror ta'kidlardim: "Boymi? Kambag'almi barchaga birdek ADOLAT qiling.
Boyni boy, puli ko'p deb qimmat qilib sotmang,
kambag'alga kerak bo'lsa nasiyaga berib turing,
muddati o'tib qarzini berolmasa, undan voz kechin.
Lekin hamisha har bir oluvchiga bir xilda boling." deb buyurardim" debdi.
Alloh taolo mana shu 1 gina go'zal amali uchun shu bandasini kechirdi...
-
Ikki do‘st baс›slashib turib, urishib сœolishdi. Jaс›l ustida biri ikkinchisining yuziga tarsaki tortib yubordi. Musht zarbidan yuzi lov-lov yonayotgan do‘st с›ech nima demay, сœumga yoza boshlabdi:
- Bugun mening eng yaсœin do‘stim menga tarsaki tushirdi.
Shundan keyin с›am ular yo‘llarida davom etishibdi. Yo‘l yurib, bir с›ovuzga duch kelishibdi. Do‘stidan tarsaki yegan yigitning suvda cho‘kib ketishiga oz сœolibdi. Ammo do‘sti uni сœutсœarib olibdi. АŒutсœarilgan yigit o‘ziga kelgach, toshga сœuyidagi so‘zlarni o‘yib yozibdi: «Bugun eng yaсœin do‘stim mening с›ayotimni saсœlab сœoldi».
Do‘stiga tarsaki tushirib, uni yana сœutсœargan yigit с›amroс›idan so‘rabdi:
- Seni xafa сœilganimda, uni сœumga yozding. Endi bo‘lsa toshga yozayapsan. Nimaga?
U shunday javob сœaytaribdi:
- Biror kim sizni xafa qilsa, uni qumga yozing, toki shamollar uchirib ketsin. Ammo biror kim sizga yaxshilik qilsa, uni toshga o‘yib yozing, toki umrbod muhrlanib qolsin. hech bir yelu shamol uni uchirib keta olmasin.
-
Tadbir
Podshoh yomon ko’radigan bir kishi askarlardan biriga hazil tariqasida: "œIkki kundan keyin o’lasan", - dedi. Rostdan ham ikki kundan keyin askar to’satdan otdan yiqilib o’ldi. Buni eshitgan podshoh uni qatl qilishga vaj topganidan xursand bo’ldi va uni chaqirib dedi:
- Mening askarimning o’limiga sababchi bo’lding, shuning uchun sen o’limga mahkumsan.
Uni qo’rquvdan qaltiroq tutdi. Bu holatni ko’rgan podshoh masxaromuz dedi:
- Askarimning o’limini to’g’ri topding. Endi ayt-chi o’zing qachon o’lishingni bilasanmi?
U odam podshohning maqsadini sezdi va bunday javob berdi:
- Bilaman, janobi oliylari! Sizning o’limingizdan ikki kun avval"¦
Buni eshitgan podshoh uni qatl qilishdan voz kechdi va a’yonlariga unga yaxshilab e’tibor qilishni, nima talab qilsa, iltimosini qondirishni buyurdi.
Musulmonlar taqvim kitobi, 2007 / II chorak
-
Ajoyib hikoyalar bor ekan...
-
Ikki do‘st baс›slashib turib, urishib сœolishdi. Jaс›l ustida biri ikkinchisining yuziga tarsaki tortib yubordi. Musht zarbidan yuzi lov-lov yonayotgan do‘st с›ech nima demay, сœumga yoza boshlabdi:
- Bugun mening eng yaсœin do‘stim menga tarsaki tushirdi.
Shundan keyin с›am ular yo‘llarida davom etishibdi. Yo‘l yurib, bir с›ovuzga duch kelishibdi. Do‘stidan tarsaki yegan yigitning suvda cho‘kib ketishiga oz сœolibdi. Ammo do‘sti uni сœutсœarib olibdi. АŒutсœarilgan yigit o‘ziga kelgach, toshga сœuyidagi so‘zlarni o‘yib yozibdi: «Bugun eng yaсœin do‘stim mening с›ayotimni saсœlab сœoldi».
Do‘stiga tarsaki tushirib, uni yana сœutсœargan yigit с›amroс›idan so‘rabdi:
- Seni xafa сœilganimda, uni сœumga yozding. Endi bo‘lsa toshga yozayapsan. Nimaga?
U shunday javob сœaytaribdi:
- Biror kim sizni xafa qilsa, uni qumga yozing, toki shamollar uchirib ketsin. Ammo biror kim sizga yaxshilik qilsa, uni toshga o‘yib yozing, toki umrbod muhrlanib qolsin. hech bir yelu shamol uni uchirib keta olmasin.
judayam ajoyib hikoya ekan
shu o'rinda shu hikmatniyam qo'shimcha qilishni joiz dib topdim
Alisher Navoiy aytadi:
-Luqmoni hakimning to'rt ming hikmatli so'zini qayd etganlar.Ularning to'rt so'zini saylab olganlar.Bu 4 so'zdan 2 tasi doim yodda tutish,qolgan ikitasini unitish kerekdir...Doim yodda tutish kerek bo'lgan 2 ta so'zdan bittasi o'zining qilgan yomonligi,Ikkinchisi boshqaning qilgan yahshiligidir....Unitilish kerek bo'lgan 2 ta so'zdan bittasi o'zing qilgan yahshiligi,2 chisi boshqaning qilgan yomonligi =)
P:S saytladan kopy qilinmadi :) "Durdonalar hazinasi"digan kitobda o'qigandim =)[/b][/color]
-
:as:
Sochlarini silliq qilib taragan yigitcha bexosdan oyog'ini bosib olgan kishiga qarab to'ng'illab qo'ydi. Noroziligini bildirib qo'yish uchun odamlarning borgan sayin qo'pollashib, betartib va farosatsiz bo'lib ketayotganlari haqida gapira boshladi. Axir u go'zaaaal qiz bilan uchrashish uchun aynan shu joyni tanlagan. Bu odamlar nimani ham tushunardi....
Yigit qizni muzqaymoq bilan mehmon qildi. Bir juft muzqaymoq qog'ozi yerga tashlandi. Keyin u yoq bu yoqdan suhbatlashib pista chaqishdi., Ikki soatli shirin suhbat asnosida ancha -muncha po'choq uyumi ham to'planib qoldi. Naqadar "AJOYIB" manzara, naqadar buyuk "FAROSAT"...
Yigit ham, qiz ham tonggi 5.30da shirin uyquda yotganlarida ularning onasi yoxud buvisi tengi farrosh ayol xuddi shu yerni supurib, tozalab chiqqani bu "farosat"lilar qayerdan ham bilsin...
-
Hidoyat Allohdandir!
Ассаламу алайкум Хидост журнали ижодкорлари. Ушбу хайрли ишларингизда Аллох таоло мададкорингиз булсин.
Аллохнинг хидости билан.
Мен А осулуллох с.а.в. ни 4 марта тушимда куришга мусссар булганман.Шу тушларимдан бирини ибратли бир вокеа сифатида сизларга хавола стмокчиман.Тушимда куз фасли смиш.кучамизда сканмиз бир пайт А осулуллох (с.а.в).амакимнинг уйларига ишора килиб «Кириб даъват килгин»- дедилар .Мен хуп А осулуллох ( с.а.в.) дедим ва ичкарига..кира бошладим. Амаким билан ёнма-ён хонадонда сшаймиз.Кираверишда баланд узумли сурилари бор сди.Куз булгани учун токлар кесилган ,факат биргина колиб кетган баргли шох сурида осилиб турарди.Хамма ёк коп коронги, зулмат.
Мен кириб борарканман ,халиги шохнинг барги шамолданми бирдан шитирлади,мен куркиб тухтаб колдим.Шунда : «Чучидингми?»дедилар А осулуллох (с.а.в). Мен «йук, А осулуллох( с.а.в).» дедимда ичкарига кириб кетдим.Бир неча кун бу тушим хакида фикр мулохаза килиб юрдим,чунки амаким намоз укимайдиган ,рахбар булиб ишлайдиган,сержахл,лекин махалла куй хурматини козонган бир инсон сдилар.Шуларни уйлаб амакимни схши биладиган бир домлага учрашдим ва тушимни айтиб бердим.Домла сузларимни сшитиб: «Сиз ростдан хам А осулуллохни (с.а.в.) курибсиз,бу уларнинг буйруклари,сиз бажаришингиз керак,» деди.Бир кун шомдан кейин кулимга «Тафсири хилол»нинг 30-порасини олиб,Лайгамбаримиз (с.а.в.)нинг буйрукларини бажаришлик нистида амакимнинг уйларига йул олдим.Курка-писа кирарканман ,хозир олдиларига солиб хайдасалар керак деб уйлардим.Аллохнинг хохиши билан бир оз сухбатлашиб утирдик,кулимдаги китобдан бир-икки остни укиб бердим,намоз укиш фарзлиги хакида гапирдим.Унча-мунча гапларни сшитмайдиган амаким бугун куз унгимда мулойим,бутунлай бошка бир одам булиб утирардилар.Мен фурсатдан фойдаланиб колай дедимда: «Амаки,хозир хуфтон намозини бирга укисак схши буларди»дедим.У киши : «Бупти,мен тахорат килиб келай»дедилар.Уларга тахорат килиш ва намоз укиш йулларини тушунтирдим.Шундай килиб хуфтон намозини бирга адо стдик.Мен уйимга узимда йук хурсанд булиб кайтиб чикдим.Амаким Аллохнинг хидости билан намоз укишни бошладилар.Амакимга курган тушим хакида гапирмаган сдим,орадан 10-12 йилча вакт утгач бир куни амакимга нима сабабдан уйингизга чикиб намоз укишни ургатганимни биласизми? дедим. «Йук,нимага?»-дедилар.Уларга курган тушимни айтиб бердим ва уйингизга А осулуллох(с .а.в.)нинг буйруклари билан киргандим дедим.Шу дамда амакимнинг кузлари ёшга тулиб дуо килдилар,уша кундан буён хали бир марта хам намозни колдирмаганликларини айтдилар.Мана ,неча йиллардирки,Аллохнинг хидости билан амаким хам,уларнинг аёллари хам, фарзандлари, набиралари хам Аллохнинг фарзи булмиш намозни адо стиб келишмокда.Бу йил Аллох таоло амакимга Хаж сафарига боришни насиб стди,Хожиакбар булиб келдилар.
Али
Manba (http://forum.islom.uz/smf/index.php/topic,13252.0.html)
-
Айтганидан ҳам гсзал...
Қирқ йилдан бери саратон (рак) касалига йслиққанларни даволайман. Бу вақт мобайнида турли ҳодисаларга дуч келдим. Шуларнинг ичидан 1976 йили содир бслган бир воқеани ҳикос қилиб бермоқчиман.
Бош шифокорлик пайтимда Сароб исмли ёш беморим бслиб, кскрак ракига йслиққан сди. Уни шахсан сзим даволардим. Қисқа муддат ичида, Аллоҳнинг изни билан, аҳволи схшилана бошлади. Фақат у камида беш йил сзини қаттиқ парваришда тутиши керак сди. Тсрт йил стиб, Сароб Измирга бориб келишни истади. Қиш ойи бслгани учун самолётда кетиш шарти билан рухсат бердим. Афсуски, у чипта ололмасдан, автобусда йслга чиқибди. Бунинг устига, автоҳалокат туфайли олти соат совуқда туриб қолибди. Ҳеч қанча стмасдан, касаллик суск ва спкаларига тарқаб кетди. У метостас (касалликнинг бошқа аъзоларга ёйилиши) сабабидан умуман юра олмас, спкасига доимий кислород жиҳозлари қслланар, шунинг учун гапириши ҳам қийин сди. Бир сафар уйига борганимда: «Доктор... Мен сиздан... жуда хафаман», деди у. «Аима учун?» деб ссрадим. «Сиз... диндор одам... скансиз... Аега менга ҳам... Аллоҳни, слимни, охиратни, тушунтирмадингиз?»
Диний ишончлари заиф сканини билганим учун унинг бу саволидан бир оз шошиб қолдим.
Унинг кснглини олишга, хафа қилмасликка ҳаракат қилиб: «Докторларга боғланиш осон, пулини берасану истаган муолажангни олаверасан. Аммо иймон муолажасини чин дилдан исташинг керак», дедим. У, истайман, деган маънода бош ирғади. Шундан кейин умидсиз тиббий муолажанинг ёнига шифобахш иймон муолажаси қсшилди. Мен сргатаётган иймон ҳақиқатларини у бутун вужуди билан тинглар, ора-сира саволлар ссраб турар сди.
Вафотига бирор ҳафта қолганида: «Доктор, — деди, — Мен... слаётганимда нима дейишим... керак?» «Сенинг ҳолинг сзингга хос. Калимаи шаҳодатни келтириш сенга узунлик қилади. У онни сезганингда «Аллоҳ, Муҳаммад», дегин, кифос», дедим. У табассум билан бош чайқаб қсйди.
Оғриқ кучли бслгани учун Саробга давомли равишда «морфин» қилардик. Орада сафарга кетиб қолиб, бир муддат уни ксра олмадим. Қайтиб келганимда онаси қснғироқ қилиб: «Сароб бир ҳафтадан бери «морфин» қилдирмаспти», деди.
Тезда уйига бордим ва нима учун укол қилдирмаётгани сабабини ссрадим. Олган жавобимни сса, ҳалигача унутолмайман, ссласам титраб кетаман: «Дорининг таъсири билан слимга уйқуда дуч келсам ва: «Аллоҳ, Муҳаммад», дес олмай қолсам-чи?» деди у. Ўшанда жума куни сди, унинг сешанбага қадар сшашига ишора сездим. Артаси куни унга: «Ҳеч қсрқма, — дедим, — бемалол укол олишинг мумкин». Сароб бу учрашувимизда охирги саволини берди: «Доктор, Азроил... менга қай... шаклда ксринади?» «Қизим, у бир фаришта. Ҳеч сиқилма, сенга жуда чиройли ксринишда келади?» дес таскин бердим.
Сешанба куни Саробнинг оғирлашганини сшитганим заҳоти уйига йсл олдим. Лекин етиша олмадим. Оиласи бутунлай паришон ҳолатда сди. Фақат уни узоқ муддат парваришлаган диндор бир аёл қариндоши тик турган сди. Мени ксрган заҳоти ёнимга келиб: «Доктор, бу уйда бир оз олдин мсъжиза содир бслди. Сароб кислород жиҳозини ечиб отди ва «Ўрнингдан қимирлама», дейишимизга қарамасдан, туриб таҳорат қилди, сснг икки ракъат намоз сқиди. Бутун уй аҳли қотиб қолдик. Кейин сса калимаи шаҳодат келтирди. Жони узилишидан олдин: «Докторга айтинглар, слим фариштаси у айтганидан ҳам гсзал скан», деди», деб унинг сснгги онларини гапириб берди...
Ўлим фариштаси келганида ғафлатда қолмаслик учун «морфин» қабул қилмай, қаттиқ оғриқларга ҳам бардош берган бир инсонни Аллоҳ ёлғиз ташлаб қсймади, бу дунёнинг сшигини табассум ила ёпиб, у дунёнинг сшигини табассум ила очиш неъматини ато стди.
Manba: www.muslimaat.uz
-
BU NIMA..?
Шу йилги А амазон ҳайити куни Арабистоннинг "œИқро" фазовий телеканалида ибратли бир воқеа ксрсатилди:
«Ҳовлидаги сриндиқда ота-бола ёнма-ён стиришибди. Отанинг ёши улуғ, сғил сса сспирин йигит. Ўғилнинг қслида газета, берилиб сқиспти. Ота боғни томоша қиларкан, сйчан сди.
Бир пайт дарахт шохига чумчуқ қснди.
Ота сғлидан: "œБу нима?" деб ссради.
Ўғил бошини кстариб, чумчуқни ксрди, сснг отасига қараб: "œЧумчуқ", деди ва сна газета сқишда давом стди.
Орадан пича вақт стиб, сна бир чумчуқ келиб қснди.
Ота чумчуққа ишора қилиб сна: "œБу нима?" деди.
Йигитнинг снсаси қотди: "œЧумчуқ дедим-ку?!" деди жеркиганнамо оҳангда ва газитини сқийверди. Бироз стмасдан бошқа бир чумчуқ келиб қснди.
Ота: "œБу нима?" деди.
Ўғил газетасини ғижимлаб, отасига сқдай қаради: "œҚанақа одамсиз, дада, гапга тушунасизми сзи, йсқми?! Чумчуқ дедим-ку, чу-ум-чу-уқ! Анди тушундингизми?" дес бақирди.
Ота сғлига термулди, хсрлиги келди. Сснг срнидан туриб, кета бошлади.
Ўғил асабийлашди: "œҚаёққа? Ўтиринг жойингизга!" деб бақириб берди.
Ота сғлига қараб: "œСен стириб тур, мен ҳозир чиқаман", деди-да, уйига кириб кетди. Хиёл вақтдан кейин қайтиб чиқди. Қслида бир дафтар бор сди. У отанинг кундалиги бслиб, ёшлигидан айрим воқеаларни ёзиб юрарди. Шу сғли уч сшарлигида, бир воқеани ёзиб қсйган скан. Ўша жойини варақлаб топиб, сғлига узатди-да: "œЎқи", деди.
Ўғил сқишни бошлади... «Уч сшар сғлим билан бирга боғда стирган сдик, дарахтга бир чумчуқ келиб қснди. Ўғлим мендан: "œДада, бу нима?" деб ссради.
Мен: "œЧумчуқ", дедим. Яна битта чумчуқ келиб қснди.
"œДада, бу нима?" деб сна ссради. Мен: "œЧумчуқ", дедим.
Учинчи чумчуқ дарахтга қснганида сғлим саволини учинчи марта қайтарди. Мен ҳам сша жавобимни бердим. Шу билан ҳар чумчуқ қснганида сғлим мендан ссрайверди, мен ҳам сринмай жавоб беравердим. Ҳар гал ссраганида сғлимни сркалаб, бағримга босиб, юз ва пешоналаридан спиб қссрдим. Санаб ксрсам, сғлим мендан йигирма уч марта ссрабди. Мен ҳам сринмасдан йигирма сч марта жавоб берибман...»
Ҳикос охирлагани сари йигитнинг қсли қалтираб борарди. Аиҳост, дафтарни ёпиб, ёнига қсйди. Аста срнидан туриб, отасини қучоқлаб олди ва: "œДадажон, мени кечиринг! Мен аҳмоқлик қилдим. Ҳаддимдан ошдим. Кимлигимни унутиб қсйибман. Ксзимни очдингиз. Мени кечиринг, кечиринг..." дер сди».
Абдул Азим Зиёуддин сғли қоғозга туширди.
PS: qayerga joylashni bilmay, shu yerga joylayverdim rozi bo'lasizlar.
-
:as: Mashalloh Abdulhafiz man shu hikoyani qidirvotganiydim, rahmat kottakon : )
-
BU NIMA..?
Шу йилги А амазон ҳайити куни Арабистоннинг "œИқро" фазовий телеканалида ибратли бир воқеа ксрсатилди:
«Ҳовлидаги сриндиқда ота-бола ёнма-ён стиришибди. Отанинг ёши улуғ, сғил сса сспирин йигит. Ўғилнинг қслида газета, берилиб сқиспти. Ота боғни томоша қиларкан, сйчан сди.
Бир пайт дарахт шохига чумчуқ қснди.
Ота сғлидан: "œБу нима?" деб ссради.
Videosi:
http://www.youtube.com/watch?v=yYHAWWcR_gw
-
Shu hikoyani qaysidur kitobda oqigandim.. hm qaysi edi??
-
Shu hikoyani qaysidur kitobda oqigandim.. hm qaysi edi??
Otkir Hoshimovni "Daftar hoshiyasidagi bitiklar" kitobida ona va bola o'rtasidagi shunga o'xshash hikoya bor
-
: )
-
Shu hikoyani qaysidur kitobda oqigandim.. hm qaysi edi??
Otkir Hoshimovni "Daftar hoshiyasidagi bitiklar" kitobida ona va bola o'rtasidagi shunga o'xshash hikoya bor
Shuncha aqil qattdan a? diplom kere masmi?
-
:D :D :D
-
O’z kanizagini sotib, keyin pushaymon bo’lgan kishi hikoyati
Bir savdogar boyning ko‘p mol-mulki bilan byrgan go‘zal bir kanizagi ham bor edi. Savdogar kanizakni sotib yubordi, biroq unga ko‘ngil bog‘laganini bilib qattiq pushaymon bo‘ldi. Keyin u kanizakni sotib olgan odam oddiga borib, kanizakni qayta sotib olishini, qimmatini necha marta oshirsa ham rozi ekanligini aytdi. Biroq savdogar qanchalik zorlanib, yalinmasin, xoja kanizakni unga qaytarib sotmadi. Savdogar o‘zini yo‘qotib, yo‘llarda boshiga tuproq sochar, ohu nola chekardi.
Zorlanib der edi:
- Bu alam dog‘i meni o‘ldiradi, mening jazom shudir, ahmoqchigim oqibatida dilbarimni dinorga almashtirdim. Jonimni bozorga olib chiqqan ekanman, endi bildim, o‘zimga o‘zim ziyon qildim.
Ey odam, umringning har nafasi — bir gavhar, vujuding-dagi har bir zarra Haq tomonga rahbardir. Oyog‘ingdan boshinggacha Uning ne’matlari - tuhfasidir. Dust ne’matla-rini o‘zingga tanit, taqdim etgin. Shunda kimdan uzoqlashga-ningni anglab yetarsan va judolikda haddan ziyod sabrli bo‘lganingni ham tushunarsan. Haq seni yuz xil ne’matlar bilan parvarishlab, izzatda tutdi. Sen esa nodonlikda yana g‘ayr-begona bilan qolib ketasan.
"Mantiqut-tayr"dan (Fariduddin Attor).
-
Vijdon azobi
Jum'a namozi o'qildi. Masjid hovlisi kattagina, darvozasi ham shunga yarasha. Tezda chiqib keta olmaysiz. Namozxonlar juda ko'p, tirband.
Tanish ko'ringan yoshgina yigit bilan ko'zlarimiz to'qnashdi. So'rashdik. Ammo kimligini eslay olmadim. Qaytar chog'i uzoq o'yga toldim, kimligini eslashga urindim. Undan biror narsa xarid qilmaganmanmi? Buyurtmachilarimdan birimi?
"Assalomu alaykum, To'lqin aka!", dedi. "Ustoz" ham dedi shekilli. Ha-ya, sobiq o'quvchim... Shuncha yillar o'tibdi. Bu o'sha o'quvchim. Ko'nglimga g'ashlik cho'kdi...
Sovetlar zamonining 80-yillari edi. Maktabda o'qituvchiman. Bir kun u darsga do'ppida kirib keldi. Do'ppisini echib qo'yishni buyurdim. Anchagina qaysar bola edi. "Yechmayman", deb turib oldi. O'sha tuzum talabiga muvofiq dars chog'i bosh kiyimda o'tirish mumkin emas edi. Majbur qilib do'ppisini yechtirdim.
"Telpak emas, shapka emas, do'ppiku?!", deb rosa yig'ladi. Darsdan so'ng tashqariga chiqsam, otasi kutib turibdi. O'g'lining intizomi, bilimi sustligi, tartib-qoida haqida uzoq gapirib, o'zimni oqlay boshladim. Jim eshitib turdi. So'ng, birdan:
"Bilaman yaxshi o'qituvchisan... Ammo ayt-chi, o'zbekmisan o'zi?" dedi gapimni bo'lib. Qotib qoldim. Bir og'iz so'z deyolmasdim.
Bu o'sha o'quvchim. Kap-katta yigit bo'lib qolibdi. Ammo ko'zlari, chehrasi o'sha-o'sha. Boshida ham hamon ko'k do'ppi...
O'shanda uning otasi mendan "o'zbekmisan o'zi?" deb millatimni emas, dinimni so'rayotganini tushunmagandim? O'sha begunoh o'quvchimning milliy g'ururi, e'tiqodini toptagan chog'larim men musulmonmidim?..
Bu voqeani esga oldim. Pushaymon qildim, ezildim. Ammo ming urinmay uning ismi yodimga tushmadi.
Kunlar o'tib bormoqda. Xotira sahifalari birma-bir o'chib, unut bo'lmoqda. Ammo ana shu voqeani unutolmayman. Vijdon yo'l bermaydi.
Har juma o'sha masjidga kelsam, ko'k do'ppili "o'quvchimni" izlashga tushaman. Qidiraman, qidiraman, topa olmayman. Qaylardasan, ey, musulmon o'quvchim! Meni kechir, toki oxiratda Alloh mag'firatidan benasib bo'lmay. Zora, dunyoning sanoqli kunlarida vijdon azobidan qutulib, xotiramning bu tund sahifasi ham yorishsa...
To'lqin Nurmuhammad
"Musulmonlar taqvim kitobi"dan.
-
Аурга тслган хона
Кичкина бир шаҳарчада дскон очилди. Шаҳарда парокандалик бслишига қарамай, унинг аҳолиси бахтли ва хушчақчақ сди. Улар тез-тез бу ердан харид қилишар, бошқаларга ҳам дсконни тавсис қилишарди. Ксп стмай дсконларнинг сони кспайди. Аски дскондорнинг сса соғлиғи ёмонлашди. Шифокор оз умри қолганини айтди. Уч сғлини ёнига чақириб,уларга вазифа юклади:
- Сизлардан бирингизни шу дсконга раҳбар қилишим керак. Аммо бунга ким муносиблигини топиш учун сизларга топшириқ бермоқчиман.
Ота сғилларига бир доллардан бериб, бугун кечгача хонани тслдириб турадиган нарса харид қилиб қайтишлари кераклигини айтди. Болалар ширкатни бошқариш хаёли билан уйдан чиқдилар. Учаласи ҳам шаҳарда пулларига харидлар қилишди. Кечки пайт уйга қайтганларида оталари "œАималар олдингиз?" — деб ссради.
Биринчи сғил жавоб берди:
- Дсстимнинг фермасига бориб, у ердан икки боғ сомон сотиб олдим, — деди ва сомонни ҳавога сочиб юборди. Ҳаммаёқ сомон бслди, аммо хонани тслдирмади.
Ота иккинчисидан ссради:
- Хсш, сен пулингни нимага сарф стдинг?
- Астиқчига бердим ва икки дона ёстиқ олдим, — деди сғил.
У ҳам акаси сингари ёстиқнинг парларини чиқариб, ҳаммаёққа сочиб юборди. Аммо хона, патлар билан ҳам тслмади. Шунда ота учинчи сғлига юзланди.
- Лулимни чснтагимга солиб, сизнинг бир қанча йиллар илгари ишлаган дсконингизга бордим ва пулни сша ердан майда қилиб олдим. Долларнинг 50 сентини китобдагидек фойдали бир ишга сарфладим. 20 сентини шаҳримиздаги икки хайрис ташкилотига бердим. 20 сентини сса етимхонага сҳсон қилдим. 10 сентим қолди. Бунга икки нарса сотиб олдим. Бола чснтагидан бир қути гугурт билан шамни чиқарди ва хонанинг чироғини счириб, шамни ёқиб қсйди. Хона бир зумда нурга тслди. Ота учинчи сғлининг харидидан мамнун бслди ва:
- Жуда схши, сғлим. Бу ширкатнинг раҳбари стиб сени тайинлайман. Чунки ҳаётдаги снг муҳим нарса — ёруғлик билан уйни тслдирдинг. Барака топ! — деди.
"Сирли, ибратли ва ҳаётий воқеалар" китобидан олинди.
-
Tashakkurlar
-
Ajoyib hikoya. Ibrat olsa bo'ladi!!!
-
Buyuk yaxshilik"¦
U eshikni ochganida militsiya formasidagi ikki kishini ko`rib biroz xavotir aralash so`radi:
-Tinchlikmi?
-O’tgan yili siznikiga o’g’irlikka tushgan odamni tutgandik.
Uy egasi militsiyalar o’rtasida qisilib turgan 18-20 yoshlardagi yigitga biroz qarab turgach:
-Marhamat uyga kiring so’ramoqchi bo’lgan gapingiz bordir?-dedi.
Hammalari uyga kirishdi. Uy egasi oldin militsiyaga so’ng o’g’ri yigitga o’z mamnuniyatini bildirdi:
-Bu yigit bilan ham tanishishni anchadan buyon orzu qilardim , xush kelibsizlar!
-Siz bizni tushunmadingiz shekilli , bu yigit o’g’ri , kasbdoshi
miz emas.
Militsiya yigitlardan birining bu e’tirozidan uy egasi biroz ranjidi:
-Xudoga shukr qarigan bo’lsam ham aqlim joyida. O’g’riligini men ham bilib turibman, lekin undan hech qanday shikoyatim yo’q.
Hammani hayratga solgan uy egasi mehmonlarga bir-bir shirinlik ikrom qilgach so’zlarida davom etdi:
-Oldinlari ya’ni bu yigit uyimga o’g’irlikka tushmasdan oldin juda kech yotardim, natijada bomdod namoziga turolmasdim, qanchalik xohlamay bir varoq bo’lsa ham qur’on o’qishga vaqt
topa olmasdim. Va yana Alloh qabul qilsin lekin namozlarim yarim yorti bo’lardi. Xullas bu yigit o’zi bilib-bilmay meni g’aflatdan qutqardi, menga juda katta yaxshilik qildi.
-Nima qildi o’zi, amaki?
-Yana nima qilsin, o’g’lim - amaki qo’lida shirinlik qutisini o’g’ri yigitning oldiga qo’yarkan kulimsirab javob qaytardi:
-Televizorimni o’g’irladi.
islom.uz forumidan
-
Zahardan qutiling ...
Qadimgi Xitoyda turmushga chiqqan qiz erining uyida yashab, unga va uning onasiga xizmat qilishi kerak edi. Shunday urf-odatlarga muvofiq turmush o'rtog'ining xonadonida yashab kelayotgan bir qiz to'ydan keyin qaynonasining ginalariga chiday olmabdi. Shu bois undan qutulishga qaror qilibdi. Qiz dadasining tabib o'rtog'ini oldiga borib, unga: — Qaynonam
bilan boshqa yashay olmayman. U meni yaqinda aqldan ozdiradi. Yordam bera olasizmi? Buning evaziga yaxshigina haq beraman, — debdi.
— Senga qanday yordam berishim mumkin? — deya so'rabdi tabib.
— Zahar tayyorlab berishingizni istayman. Qaynonamni zaharlab, barcha kulfatlarimdan xalos bo'lmoqchiman. Uzoq o'yga tolgan tabib shunday debdi: — Mayli yordam beraman. Biroq ikki narsani tushunishing kerak bo'ladi. Birinchidan, qaynonangni darhol zaharlay olmaysan. Chunki odamlar buni sen qilganingni payqab qolishadi. Senga asta-sekin o'ldiradigan zahar tayyorlab beraman. O'shanda uni sen zaharlab o'ldirganing hech kimning xayoliga kelmaydi. Ikkinchidan, odamlar gumonlardan butunlay xalos bo'lishi uchun sen jahlingni jilovlashni, uni hurmat qilishni, yaxshi ko'rishni, so'zlariga quloq solishni va sabr qilishni o'rganishing kerak bo'ladi. Shundagina qaynonangning o'limida hech kim sendan gumon qilmaydi.
Qiz barchasiga rozi bo'lib giyohni oladi va qaynonasining taomiga qo'shib boradi. Bundan tashqari, u o'zini nazorat qilib, qaynonasining so'zlariga quloq solib, uni hurmat qilishni boshlaydi. Kelinining unga bo'lgan munosabatini ko'rgan qaynona qizni butun qalbi bilan yaxshi ko'rib qoladi. U qizni hammaga orzu qilish mumkin bo'lgan eng yaxshi kelin, deya maqtab yuradi. Yarim yil o'tgach ularning munosabatlari xuddi tug'ishgan ona-boladek bo'lib ketadi.
Oradan ma'lum vaqt o'tib qiz tabibning oldiga kelib, iltimos bilan: — Xudo uchun iltimos qilaman, qaynonamni qutqaring. Uni o'ldirishni istamayman. U eng yaxshi qaynonaga aylandi. Men uni yaxshi ko'raman, — debdi.
Tabib esa: — Xavotir olma, senga zahar emas, oddiy ziravorlar bergandim. Zahar sening kallangda edi. Nihoyat undan xalos bo'libsan, — deya kulib qo'yibdi.
blog.islam.uz / Abu Muslim /
-
Икки бури
Бир кизил танли хинду набирасига хаетий хакикатни очибди:
- Хар бир инсоннинг ичида икки бурининг курашига ухшаш кураш кетади. Буриларнинг бири хасад, газаб, худбинлик каби иллатлар, иккинчиси тинчлик, умид, мухаббат, садокат, мурувват каби хислатларни узида жамлаган.
Кичкинагина хиндуча бу гапларидан та'сирланиб, бир оз уйланиб колди, кейин бобосидан аста суради:
- Бу буриларнинг кайсиси охирида голиб булади?
Кизил танли карис набирасига билдирмай кулиб куйди ва:
- Кайсисининг бокуви схши булса, шуниси голиб булади,- деб жавоб килди.
-
(Оғзига илон кирган одамни қутқармоқчи бслган киши ҳақида)
Бир киши боғ оралаб кетаётган сди. Тссатдан сосда ухлаётган бир кишининг оғзига кичик илон кираётганини ксриб қолди. Ухлаётган одамни огоҳлантириш ҳам, илонни тсхтатиб қолиш ҳам қслидан келмади. Илон одамнинг ичига кирди. Йсловчи бу одамга ёрдам беришни сйлаб, ниҳост бир қарорга келди. Қслига қамчи олиб, ётган одамни қамчилай бошлади. Ухлаётган одам бирдан чсчиб уйғонди. Йсловчини жиннихонадан қочган тентак деб гумон қилди. Йсловчини ҳақорат қилиб қочди. Бир дарахт остида чириган олмаларни ксриб, қочаётган одамга "œТсхта!" деди. Ҳалиги одам дарҳол тсхтаб, йсловчи айтган чирик олмаларни ес бошлади. Бечора ҳам чирик олмаларни ноилож ер ва жинни деб сйлаган бу одамни ич-ичидан сскарди. Йсловчи:
— Ай ғофил банда, бу чирик олмаларни егин. Бслмаса қамчи билан савалайман! деб псписа қилди. Илон ютган киши:
— А А аб! Шу жиннининг қслидан мени қутқар, нолаларимни қабул ст. Личоқ сускка бориб тақалди, — дер сди.
Яхши нистли киши қамчини сна олиб "œТур!" деди. Қайтадан иккови изма-из югура кетди. Илон ютган одам бир оздан сснг, бирданига ошқозони безовта бслиб, боши айланди. Кснгли айниб, ерга ётиб қайт қила бошлади. У тссатдан ичидан қоп-қора бир майда илоннинг чиқаётганини ксриб ҳайратдан донг қотди.
Шу пайт йсловчи:
— Худога шукр, қутулдинг, — деди. Илон ютган одамнинг фикри бирдан сзгариб, хижолат тортди. Олдида қанчалик марҳаматли инсон турганлигини кейин тушуниб етди ва ундан кечирим ссради.
Ҳисса
Ҳаёт ҳам шундай. Айрим одамлар сзгулик ва бебаҳо неъматлар қадрини билмай, ёмон гумонга борадилар. Баъзи бир қаттиқ гап ва калтакда шифо бслади. Боласини тарбис учун урганга савоб, азоб бериш учун урганга жазо берилади. Қароқчининг пичоғида слим, шифокорнинг пичоғида сса ҳаёт бор. Личоқни кимдир схшиликка, кимдир ёмонликка ишлатади.
Қиссадан ҳисса шуки, схши инсоннинг ссзларида шифо бор.
Турк тилидан С. Ауриддинова таржимаси